Press: Stripolis

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Stripburger

     Stripburgerjeva razstava Pozor, delo!/Attention, work! nadaljuje svojo mednarodno popotovanje – od 4. do 29. aprila 2014 bo na ogled v Le Garage L. v Forcalquieru, Francija.

     Le Garage L. je generator nove umetniške produkcije, vezane na grafiko in strip. Je umetniški kolektiv in produkcijski studio. Povezujejo se z drugimi avtorskimi skupinami in lokalnimi institucijami, razkrivajo in soustvarjajo nove umetniške smernice ter organizirajo raznovrstne dogodke, kot so razstave, delavnice in predstavitve, ukvarjajo  pa se tudi z založništvom. V svoje projekte aktivno vključujejo tudi publiko. Že osmo leto zapored svoj delovni prostor namenjajo prezentaciji projektov sorodnih producentov in samostojnih avtorjev.

     Stripburgerjeve barve bosta na jugu Francije zastopala stripovska avtorja David Krančanin Jakob Klemenčič. Med svojim obiskom bosta ustvarjala v grafičnem studiu Le Garage L., ki omogoča uporabo različnih grafičnih tehnik. Družbo jima bo delala Stripburgerjeva stara znanka in redna sodelavka, hrvaška stripovska avtorica Dunja Janković. Delovno sodelovanje se bo nadaljevalo tudi v mesecu maju, ko bo bo v Le Garage L. ustvarjal in razstavljal še en Stripburgerjev dolgoletni sodelavec, priznani finski stripovski ustvarjalec Jyrki Heikkinen.

Piše: Zoran Đukanović

     AKO JEDNE BESKRAJNE LETNJE NOĆI... (2)

     Noć bez kraja i Iguana - Carlos Trillo
     i Domingo Roberto Mandrafina

     Mandrafina je crtač koji se oseća komotno u žanru. Ulaženje u artističke vanžanrovske vode bilo bi za njega svakako skliskiji teren. Potpisnik ovih redova ne deli mišljenje da su Trillo i Mandrafina u Braći Špageti (Spaghetti Brothers) potpuno harmonično premostili jaz između žanra i egzistencijalne autentičnosti koja, nesumnjivo, na trenutke proplamsava u tom serijalu. Imam utisak da Braća Špageti povremeno zapadnu u paradoks zvani “ni riba ni devojka” gde se momenti autentičnosti doslovno tuku s žanrovskim kanonima, u čemu uvek pobeđuje žanr. U Špagetima taj egzistencijalni trenutak kao da ne bi da prizna žanrovsku formulu, a formula je prejaka da bi se s njom mogao izboriti. Nije svako poigravanje žanrom i klišeima ovog tandema podjednako uspešno. Taj odnos je srećnijom alhemijom uspostavljen u Noći bez kraja i Iguani. Zato uživajmo u diptihu u kome su autori doživeli vrhunac, i grafički i narativno. To carstvo su upravo Noć bez kraja i Iguana gde se sapunica veoma očešala, ali ne i spoplela o politiku.

     Što se Mandrafine tiče, zajedno s briljantnim stripovima bez reči i El Pinon Fijo, takođe rađenim s Trillom (nešto od nemih stripova se moglo videti u Stripoteci), kao i potpuno očaravajuće crtanim stripom Metro-Carguero s Enrique Brecciom, Noć bez kraja, pa i Iguana su crtački vrh. Ako je neophodno na tom vrhu izdvojiti jedno delo, onda je to Noć bez kraja. Tek za svima ovim nabrojanim dolaze Braća Špageti koji su po tiražima i popularnosti kod najšire publike svakako nadmašili ostale.

Beda i romantizam sapunice

     Mandrafinina strast poteza četkicom, ko što rekosmo, uporediva je s Frankom Robbinsom, ali svakako i s jednim  sasvim drugačijim uzorom koji je prethodio Robbinsovom - Albertom Brecciom. Više je nego evidentno da su mnogi njegovi rani stripovi bili pod direktnim Brecciinim uticajem. Breccia mu je bio i zvanično profesor dok je Mandrafina, nakon studija socilogije, otišao da studira IDA (Institute for Art Directors). Njegov strip El condenado (Cayenna – italijansko izdanje) iz druge polovine sedamdesetih, po scenariju Guillerma Saccomanna, odlično pokazuje njegov crtački razvoj, od direktnog sleđenja Breccinih uticaja do otkrivanja samosvojnog stila. Međutim, dok je Breccia genijalni vizuelni rezbar, Robbins i Mandrafina su se bavili nešto zabavnijim svetom tame koja svetluca. Otkrili su to u presijavanjima crne ženske kose i odsjajima nakarminisanih usana. Legitimno kao izbor. Šta je Mandrafina preuzeo od Franka Robbinsa? Mnogo toga, počevši od načina tuširanja  kosa dekadentnih i egzotičnih dama, pa sve do prugastih odela gangstera i ne samo gangstera. Pre svega, apsorbovao je u svoj crtački stil hedonizam kolonijalne avanture sa svom pratećom ikonografijom. Mandrafina, kao i Robbins, priređuje za svoje čitaoce praznik epohe avanturizma.

Obratite pažnju na način na koji on crta šake muškaraca. Prikazuje ih kvrgavo i „izgužvano“, kao što to čini s odećom. Slična stvar je i sa „zgužvanošću lica“, pravom noar dotrajalošću promašenih sudbina. Sva ova „deformisanost“ nikada ne dovodi u pitanje anatomsku strukturu, za razliku od mnogih koji, da bi postigli utisak oronulosti likova gube kontrolu nad anatomijom i sve što postižu jesu „gumasto-testasta lica“, od čega je patio recimo pozni Alan Ford Paola Piffarerija (njegovi stariji radovi u realističkoj stilizaciji, kao Fouché i drugi istorijski stripovi, su mi znatno dopadljiviji).
Epizodisti. Ono što razdvaja crtačke majstore od jednostavno crtača je, pored svega drugog, i neiscrpnost psihološke energije da uvek iznova dočaravaju lica koja će nas u trenutku opčiniti i odmah zatim nestati zauvek iz priče. Da li je u pitanju rasipničko traćenje lica koja bi imala još mnogo štošta da kažu? Ova neograničena potrošnja fizionomskih i karakternih tipova je granica koju je zaista teško doseći i ne zavisi samo od crtačke veštine nego isto toliko od toga kakav je crtač psiholog i koliko je bogat njegov raspon ulaženja u lica i duše ovih „slučajnih prolaznika“ koji defiluju kroz njegove stripove. Mandrafina jeste majstor epizodista, oni su kraljevski domen njegove ekspresivnosti. U kratkom intervalu, koji se meri jednim ili s nekoliko prizora, oni „kradu šou“ od glavnih protagonista. Međutim, njihova svrha nije da ih doslovno zapamtimo, reč je o čitavoj galeriji koja promiče upravoda bi nestala. Ne, uopšte nije reč o traćenju niti rasipništvu, naprotiv, namera je da nas zapahne bogata vizuelno pripovedačka tekstura! To je vrednost kondenzovanog trenutka. Bez ovoga, pravi avanturistički hedonizam nije moguć.

     (nastaviće se)

     (štampano izdanje: „Stripolis“ br. 3/„Kvadrat“ br. 28, Zrenjanin/Bizovac, 2011/2013)

Priredio: Svet stripa

     Zainteresovani autori svoje radove mogu poslati do nedelje, 29. juna 2014. godine, a pravila su sledeća:
     1. Konkurs je potpuno otvoren po pitanju teme i žanra, kao i tehnike i stilskog izraza. Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
     2. Radovi takmičara mlađih od 15 godina biće žirirani nezavisno od starijih učesnika.
     3. Rad može biti delo jednog autora ili više njih, a jedan autor može predati više radova u obimu od 1 table do 8 tabli.

     Uz radove, autori treba da pošalju i svoju biografiju ili, ako je više autora radilo na stripu (crtež, scenario, kolor...), biografiju svih autora pojedinačno, po sledećim stavkama: funkcija autora (crtež, scenario, kolor...), ime i prezime, datum i mesto rođenja, adresa stalnog boravka, broj mobilnog i fiksnog telefona, adresa elektronske pošte, naziv rada, tehnika i godina nastanka dela.

     Svi radovi treba da budu prilagođeni objavljivanju na A4 formatu. Po okončanju konkursa, najbolje ocenjeni radovi biće objavljeni u reviji Kiša. Pored toga, početkom jula biće organizovana izložba odabranih radova na Međunarodnoj strip-konferenciji „Kragujevac, 2014. godine“.
     Radove slati isključivo u digitalnom formatu, u rezoluciji od 300 dpi i većoj, na adresu svetstripa@gmail.com

     Pobedniku konkursa darivaće se plaketa „Branko Plavšić“.

     Budžet ovog projekta ograničen je, što znači da SVET STRIPA nije u mogućnosti da autorima dodeli novčanu nagradu za pobedu na konkursu, kao ni nadoknadu za objavljivanje u reviji, ali za sve objavljene radove biće obezbeđen autorski primerak, kao i mogućnost stalnog angažmana u reviji.

     S poštovanjem,
     SVET STRIPA

Press: Veseli četvrtak

Mari Misterija #27: Poslednji Konvoj scenario: Paolo Morales crtež: Fabio Grimaldi 160 strana • 320 dinara Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: System Comics

Press: Komikaze

     Evo što nam sve u tri dana prvog proljetnog tjedna u godini DC Rojc s ponosom predstavlja:
     Mjesto radnje: Dnevni boravak DC-a Rojc, Gajeva 3, Pula

1) vrijeme radnje: četvrtak, 27.03.2014. s početkom u 19 sati
     SPIRALA VINILA – mala slušaonica na 33 i 45 okretaja
     tema večeri: „Punk-rock škola“
     vinil-maher večeri: dj Bebe
     (Spirala vinila – mala slušaonica na 33 i 45 okretaja novi je program Dnevnog boravka u kojem će nas u mjesečnom ritmu ljudi „od vinila“ kroz tematski osmišljene glazbene večeri i preslušavanje glazbe s vinila upućivati u znanje o tom i takvom nosaču zvuka koji za sve prave poklonike glazbe posjeduje gotovo mistično značenje…)
     rojcnet.pula.org

2) vrijeme radnje: petak, 28.03.2014. s početkom u 19 sati
     TRIBINA „Umrežavanje otpora“
     Tribina o umrežavanju udruga civilnog društva i građanskih inicijativa koje se bave raznim društvenim pitanjima. Sudionici, gosti i govornici: BRID – baza za radničku inicijativu i demokratizaciju, Građanska inicijativa Muzil, radnici Arena trikotaže, Udruga Pravo na grad, te predstavnici Glasa Istre, Zadruge Praksa i Saveza udruga Rojca.
     www.radnickaprava.org

3) vrijeme radnje: subota, 29.03.2014. s početkom u 20 sati
     Izložba stripa – „Komikaze poPuli“ – najnovije vijesti iz Komikaze stožera!
     “Komikaze poPuli” predstavljaju:
     - neki stari, a bogami i novi autori i autorice sa svježim novinama s Komikaze kioska!
     - netom objavljeni posljednji broj Komikaze webzina #35 – komikaze.hr/issue/35
     - upravo pokrenuti web portal Zombi Proleter i ZP vizuali – zombiproleter.org,
     - izbor iz zadnjeg tiskanog Komikaze printanog albuma #12
     www.komikaze.hr / http://komikaze.hr/wiki/29-3-2014-izlozba-komikaze-populi-pula
     www.facebook.com/komikaze.hr

Priredio: SVesti

     INTERVJU: VLADIMIR ŠAGADIN

     NAJBOLJI STRIP KOJI SAM ČITAO
     U POSLJEDNJE VRIJEME JE 'BREAKING BAD'

     'Da bi se zavoljelo strip, ta ljubav se morala razvijati u nesretnim devedesetima, kada je sve bilo u undergroundu i u fanzinima. Trebalo je vremena da pohvatamo konce i vidimo kamo je strip otišao, u devedesetima. Da vidimo te 'graphic novele', da upoznamo Moorea i Millera, pročitamo 'Mausa'... Da vidimo da je strip odrastao, kao i mi', kazao je u intervjuu izdavač, dizajner i novinar Vladimir Šagadin te tvrdi da je 'najbolji strip koji je čitao u zadnje vrijeme – televizijska serija 'Breaking Bad'

     Vladimir Šagadin, dizajner, novinar i osnivač izdavačke kuće 2x2, jedan je od omiljenih domaćih recenzenata stripa, a u posljednje vrijeme pažnju je privukao objavljivanjem jedinstvenog strip albuma 'Priča o teti Mandi' mlade autorice Ivane Pipal.

     Sa svestranim i zabavnim izdavačem razgovarali smo o njegovoj trajnoj zaljubljenosti u različite svemire devete umjetnosti, i novim pothvatima – voditeljskoj ulozi u zabavnoglazbenom talk-showu 'Šlep Šou'.

     Kako izgleda Vaše prvo sjećanje na ulazak i 'inicijaciju' u svijet stripa?
     Kao i svi rođeni u sedamdesetim godinama u bivšoj državi, sjećam se živo trčanja na trafiku s novcem da kupim strip. Tada je strip bio dio popularne i masovne kulture. Imam osjećaj kao da su tada svi čitali stripove.

     Čini se da samo probrani nalaze put do Vaše izdavačke kuće. Opišite nam kako ste zavoljeli strip?
     Da bi se zavoljelo strip, ta ljubav se morala razvijati u nesretnim devedesetima, kada je sve bilo u undergroundu i u fanzinima. Trebalo je vremena da pohvatamo konce i vidimo kamo je strip otišao, u devedesetima. Da vidimo te 'graphic novele', da upoznamo Moorea i Millera, pročitamo Mausa... Da vidimo da je strip odrastao, kao i mi.
     Recenzije stripa došle su prirodno, godinama sam radio kao grafički urednik po novinama svih vrsta pa sam imao priliku objavljivati tekstove o stripu. U nekom manjem obimu, stvar se zadržala do danas. Postoje stripovi zbog kojih poželiš ljudima reći koliko su dobri.

     Za razliku od sjajne Fibre i osnivača Marka Šunjića, koncentriranog na približavanje već kultnih djela hrvatskoj publici, Vaš izdavački rad usmjeren je na novo, pomaknuto, pomicanje granica. Jesu li to svjesni i 'žanrovski' odabiri ili je stvar upravo suprotna – djelovanje u limitima financijskih i društvenih ograničenja?
     Fibra je najbolji izdavač stripa u regiji i Šunjić je odradio golem posao ne samo u objavljivanju kultnih djela, nego i, ne treba zaboraviti, domaćih autora (sjajni 'Ženski strip na Balkanu', 'Zlatka', 'Svebor i Plamena'...). Također, Fibra je i uspostavila standard za to kako treba izgledati strip-knjiga kod nas.
     Što se tiče moje izdavačke kuće 2x2, riječ je o osobnom projektu objavljivanja knjiga za dušu.
     Želim da te knjige imaju riječi i slike, da vizualnost u njima bude važna. I želim surađivati s domaćim autorima. U pitanju su ponajprije stripovi, ali i slikovnice, art bookovi, knjige ilustracija... Što god, samo da se gleda i čita. Da bude dobro, najbolje što može biti. I da očudi svijet na poseban način.

     Otkrili ste mlade i talentirane autorice Saru Divjak, Sonju Gašperov, Ivanu Pipal, možemo li ih prozvati 'uzdanicama' naše suvremene scene? Inače, što se u tim sferama događa u posljednje vrijeme?
     Autorice koje sam dosad objavio upoznao sam kroz Macanov magazin Q i na 24-satnom crtanju stripa koje organiziramo već četvrtu godinu u suradnji s ALU-om na Jabukovcu i prof. Ines Krasić. Svi radovi se mogu vidjeti na adresi www.24satnocrtanjestripa.com. Taj crtački maraton pokrenuo je Darko Macan. Također, te autorice Fibra je objavila u antologiji 'Ženski strip...', tako da i to ukazuje na svojevrstan fenomen s agilnim ženskim autoricama.
     Radi li se o uzdanicama, ne znam, vrijeme će pokazati jer autori/ce nisu jedini faktor na domaćoj sceni. Ali sam neobično ponosan što sam imao i imam priliku surađivati sa Sonjom Gašperov, Sarom Divjak, Ivanom Pipal i Irenom Jukić Pranjić, koje sam dosad objavio. Siguran sam da će 'Vučine' Sonje Gašperov postati kvalitetan i prepoznat strip-serijal u idućim godinama, kao i da će Ivana Pipal još jednom zasjati kao u 'Priči o teti Mandi'. Što se tiče Irene Jukić Pranjić, objavio sam 'Požudu', knjigu ilustracija koje su nastajale tijekom rada na animiranom filmu, a koji se nalazi na DVD-u priloženom uz knjigu. Takve igre s medijima pričanja me vesele. S Irenom će tih igara još biti, siguran sam.

     Što pripremate za objavljivanje u bliskoj budućnosti i kakvi su uvjeti u kojima djeluju male izdavačke kuće poput Vaše?
     U tijeku su pripreme na 'Dnevniku' Sonje Gašperov, koji ćemo predstaviti na CRŠ-u i Mafestu ove godine. Riječ je o još jednim Vučinama, ali ovaj put kao dnevnički autoričini crteži.

     Autor: Gordana Kolanović
     Lucija Bušić / tportal.hr (Foto)
     Na sajtu "Tportala" više fotografija i likovnih priloga!!!

     [Objavljeno: tportal.hr, 25.03.2014.godine]

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Bob

     ...strip koji svojim kvalitetom uistinu obećave i zaslu-žuje punu podršku!!! (zm)

     S iznimnim veseljem i velikim ponosom objavljujem kako je kampanja na Kickstarteru za moj novi strip-album konačno krenula!
     www.kickstarter.com/projects/...2/unfinished...

     Unfinished City je kriminalistička drama u duhu na-jboljih BBC-jevih serija, a radnja priče odvija se u gradu Nikšiću, u Crnoj Gori. Scenaristi su Benjamin Dickson i Silvija Martinović. Benjamin je iz Bristola, a Silvija iz Pod-gorice, ali je živjela u Nikšiću neko vrijeme. Sama priča je, zahvaljujući Silviji, inspirirana stvarnim događajima, dok Benjamin daje viziju Balkana viđenog kroz zapadno-europske oči, ali bez osuđivanja i snobizma.

     Evo i linka na pdf fajl sa prvih 20 stranica stripa:
     www.unfinishedcity.com/preview.htm

     Unfinished City je projekt kojeg sam s velikim guštom počeo raditi, ali ću ga jedino uz vašu pomoć s još većim guštom privesti kraju.

     Hvala na pažnji i do čitanja!

Piše: Zoran Đukanović

Njen ulazak u priču

     AKO JEDNE BESKRAJNE LETNJE NOĆI... (1)

     Noć bez kraja i Iguana - Carlos Trillo
     i Domingo Roberto Mandrafina

     Roman Itala Calvina Ako jedne zimske noći
     neki putnik (1979), jeste roman o romanu i
     predstavlja razdjelnicu koja posve eksplicitno
     obilježava prodor postmodernističkoga
     postupka. Odustajući od klasične naracije i
     fabuliranja, autor samu fikcionalnu prozu kao
     takvu, te njezinu recepciju, čini tematskim
     središtem djela, pri čemu klasični psihološki
     mehanizmi koji prate recepciju tradicionalne
     pripovjedne proze zapravo bivaju izigrani.
     Uz naglašen odmak, autor je stvorio uzoran
     primjer svega onog što se danas naziva
     metatekstualnim, metanarativnim i
     metafikcionalnim odnosom,
     intertekstualnošću i autoreferencijalnošću,
     a što su tipične oznake postmodernističke
     proze. Roman Itala Calvina neodoljiv je spoj
     zanosa i misterije, čitanja i putovanja,
     biblioteke i sveta. Ovo ironično i duhovito delo
     više je od avanturističke potrage za knjigom,
     čitateljkom i pričom koja čeka na svoj kraj.
     (internet najava za jedno od brojnih
     izdanja Calvinovog romana)


     Zvučna kulisa prvih prizora stripa Noć bez kraja je pesma pijanca. “Zavodljivo kao ruža, ti mi prilaziš...” Dok pesma traje u čitaočevim ušima, iz tame noći Ona ulazi u prizor. U letnjoj odeći, sva bela, mekanih kretnji i mekih udova, hoda na pola puta između erotičnosti i krotkosti. U montažnom imaginariju kolaža spojenih prizora prve table mi (ne ona) prisustvujemo grupnom silovanju. Kakvo li je to mesto u kome se naša priča zbiva? Selo, negde u Južnoj Americi, to ćemo ubrzo shvatiti. Vidimo udžerice, egzotične u svom siromaštvu, a siromaštva mogu izgledati egzotično samo kad u njih banemo od spolja. Crkva se nalazi u neposrednoj blizini silovanja, kako već pristoji licemerju mnoštva institucionalnih religija. Da bi se “uravnotežio” kontekst priče pred nama, pored silovanja u desnom uglu, u levom (tu je i mesto socijalno obojenim, “levim” komentarima, zar ne?) srećemo oružanu pljačku koja biva smesta podrugljivo kontrapunktirana bedom i ironijom praznih džepova onoga koji je trebalo da bude opljačkan. Ipak, od ovih sumornih misli, već u sledećem prizoru vraćamo se mekim stopalima u isto tako mekoj obući. Ona zastaje, lagana letnja haljina se više ne zanosi u hodu. Prilazi prosjaku. U istom prizoru naša pažnja čini “zum unatrag” usmeravajući se na uličnog prosjaka koji izgleda siromašnije od većine evropskih. Zaronjene glave među kolena, on trune u meditaciji potpunog neiščekivanja.

Čujete li me gospodine Rejnozo, ja ulazim u vaš život

                                                                                            Ovako se strip Noć bez kraja otvorio pred nama. Dok junakinja nastavlja svoje traganje, surećemo se s arhetipskim toposima noar žanra: beznadnost, pijanstvo, egzotičnost fizionomija, izgubljene duše, promukli ženski glasovi, za koje Carlos Trillo kaže, kao isprani petrolejom. Pred nama je oronulost i izgužvanost sveta u koji ulazimo zajedno s damom. A ona је naizgled čista suprotnost tom svetu, „meka koža, lice madone, kretanje poput devojčice“ govori jedan glas, o kome ćemo nešto kasnije. Svaki dalji prizor figure u hodu i njihanja letnje odeće je upoznavanje s njenom vrstom seksipila, idiolektom govora tela. U trenutku dok se damino traganje za Donaldom Reynosom završava, ne možemo da budemo u potpunosti nesvesni njenih bedara, stomaka, stražnjice, i to važi i za muškog i za ženskog čitaoca. Portretisana je tokom čitavog stripa u punom rasponu između device i bludnice, što ovaj lik čini polimorfnim, premašujući uobičajene standarde noara. Mandrafinina vizuelna naracija, i čvrsta namera u ovakvom portretisanju, ima opsesivnu komponentu, uvukla vas je u sebe diktirajući šta će vam se taložiti u opažanju. Prehedonističko čitanje? Ne, nimalo. Majstor Trillo i majstor Mandrafina (za prijatelje i kolege Cacho) vrše nepogrešivu navigaciju našeg čitanja. Tome su služili svi ikonografski reperi žanra kojima su nas do sada zasuli. A tek smo počeli čitanje Noći bez kraja.

     I sada tek sledi potpuni noar – njeno lice koje je najzad trebalo da susretnemo nam se uopšte ne otkriva, najvećim delom ostaje pokriveno letnjim šeširom širikog oboda. Istovremeno, ona je uplovila u život Donalda Reynose. Nepovratno, kako i dolikuje noaru. Dodiruje mu kosu, ne sasvim nežno dižući njegovu usnulu glavu, glavu pijanca. Zatim mu pokriva usta da bi ga sprečila da izgovori njeno ime u trenutku kada ju je prepoznao. On zna ko je ona, ali drugi ne smeju da znaju.

Banana republika

                                Bogatstvo Mandrafininih egzotičnih fizionomija i odgovarajuće ikonografije ima onu snagu kakvu srećemo kod Franka Robbinsa. Kad otvorimo stranicu Džonija Hazarda (Johnny Hazard) iz zlatnоg perioda, pedesetih, mi smo već uronili  u svet nepogrešive prepoznatljivosti. U Noći bez kraja već počinjemo da slutimo u kojoj smo vrsti avanture, kom žanru, i podžanru. Isto tako, znamo da je to svet namenjen čitanju s hedonističkim predznakom. Taj vizuelni univerzum ima taman toliko naznaka karikaturalnosti koliko je potrebno da bi ga sa sigurnošću nazvali realističkom stilizacijom. Groteskni nanosi su tu za svrhe stilske finese, a ne da bi uzdrmali same temelje realizma kao što je to učinio Hugo Pratt u Cortu Malteseu, ili pak José Muñoz u Alacku Sinneru i stripovima nakon Sinera. Kao i od Antonia Parrasa, Mandrafinini radovi su praznik crtačke veštine, pod uslovom da mu, ako ste izdavač, date dovoljno vremena da bi pružio svu raskoš vlastitog talenta. I pored svih stilizacijskih udaljavanja u smeru karikaturalnog, i kod Parrasa i Mandrafine reč je klasičnoj realističkoj stilizaciji Caniff-Robbinsovog tipa. Štaviše, obojica su u nju uneli novu energiju, uz svo poznavanje dubinskih tajni majstora utemeljitelja ovog tako važnog pravca u rasponu stripskih stilizacija.

     U grupi najvećih argentinskih strip scenarista, bar onih koje su naši čitaoci imali dovoljno prilike da upoznaju, nalazimo Carlosa Trilla (mnoštvo stripova s Mandrafinom, Eduardom Rissom, Horaciom Altunom, Jordi Bernetom, Albertom Brecciom i Enriqueom Brecciom), zatim Héctora Germána Oesterhelda (Narednik Kirk, Ticonderoga i Ernie Pike s Hugom Prattom, Eternaut s Franciscom Solanom Lópezom i Rendal s Arturom Del Castillom), Carlosa Sampaya (Alack Sinner, Joeov bar, Sophie, Billie Holiday i mnogi drugi, najčešće s genijalnim José Muñozom). I nemojmo nipošto zaboraviti na scenaristu Alberta Brecciu samo zato što je još još poznatiji kao crtački mag. To su negde obrisi argentinskog reljefa, scenarista našoj publici dostupnih.

Pevaljka petrolejskog glasa i epizodisti

                                Trillo i Madrafina napravili su u Noći bez kraja ironičnu odu banana republici jer samo u njoj se može ostvariti ovakva egzotika avanture. Pečat ove pripovesti je osećanje nerealnosti praćeno surovošću političkog i svakodnevnog miljea banana republike. Svake banana republike. To je jedno od rodnih mesta za vrhunski pulp fiction. Nije reč o tome da je ova priča tužna (a jeste, samo na soap način) nego da je još tužnije pritiska teški kontekst argentinske socijalne istorije u vreme hunte. U Noći bez kraja vlada pricip ništa-nije-stvarno-i-sve-je-stvarno, jedan od najromantičnijih i najtraumatičnijih principa, kako fikcije tako i života. Argentinsko iskustvo Héctora Oesterhelda je jedno od najstravičnijih svedočanstava horor opere južnoameričkih diktatorskih režima.

     (nastaviće se)

     (štampano izdanje: „Stripolis“ br. 3/„Kvadrat“ br. 28, Zrenjanin/Bizovac, 2011/2013)

Piše: Komikaze

NEW KOMIKAZE WEBZINE IS OUT!

www.komikaze.hr/issue/35
~ New webzine #35 is out!
Promotion will be in Pula @ Rojc 29th March 2014 @ 20h – MORE SOON!
Léo Quievreux
www.komikaze.hr/comic/l%C3%A9o-quievreux/35
~ leoquievreux.tumblr.com, http://leoquievreux.net
~ focus: design, music, graphic, comic ~ b. 1971 ~ France

Andy Leuenberger
~ komikaze.hr/author/andy-leuenberger
~ web: andyleuenberger.com
~ focus: cartoon, illustration, graphic design ~ Germany

Katie Woznicki
~ komikaze.hr/author/katie-woznicki
~ web: www.katwoz.com
~ focus: comics, hip-hop and other types of music ~ b. 1984 in America ~ lives in Belgrade, Serbia

Marko Kulinović aka Coolin
~ www.komikaze.hr/comic/marko-kulinovic/35
~ focus: comics, graphic ~ birth: 1992, Montenegro ~ student of graphic design in Novi Sad, Serbia

Pavao Kuharić
~ www.komikaze.hr/comic/pavao-kuharic-/35
~ web: www.behance.net/pavaok
~ focus: graphic design, illustration ~ b. 1987 ~ Croatia

Landrömer aka Christian Schmiedbauer
~ www.komikaze.hr/comic/landr%C3%B6mer/35
~ web: www.kauboiundkaktus.de
~ more: de.wikipedia.org/wiki/Landr%C3%B6mer
~ focus: comic, graphic design, photography, illustration ~ b. 1976 ~ Germany

Kostja Ribnik
~ komikaze.hr/author/kostja-ribnik
~ web: www.kostjaribnik.com
~ focus: comic, noise ~ b. 1979 ~ Bosnia and Herzegovina

Vančo Rebac
~ komikaze.hr/author/vanco-rebac
~ focus: comics, painting, illustration ~ b. 1978 ~ lives in Zagreb, Croatia

Wostok i Sanja
~ Sanja S. aka Sanja Stepanović Milošev comes from Sombor
Serbia. She usually works with Danilo Milošev Wostok;
~ komikaze.hr/comic/wostok-i-sanja/35
www.komikaze.hr/author/wostok
~ Serbia

Ivana Armanini
~ komikaze.hr/author/ivana-armanini
~ web: ivanaarmanini.net
~ focus: comics, illustrations, design, photography
~ Komikaze founder and coordinator from 2002~ Croatia/Slovenia

www.komikaze.hr

Press: Strip vesti

     Milivoj Kostić je  godine učestvovao u projektu Evropske unije "Comics for Equality". Radovi strip autora sa migracionom pozadinom. Stripovi su podeljeni u tri grupe: rasizam, migracija i stereotipi, u koju spada i Koletov strip "Znak pitanja".
     Ovih dana  otvaraju se dve izložbe sa printovima radova, u Austriji i Bugarskoj. Tome je prethodila promocija na sajtu ComiX4, Facebook oficijelnoj strani i u vidu štampanog zbornika.

     NEXTCOMIC Festival, Wissensturm, Linz - Austria.
     21st  March - 18th April 2014
     Further information:bit.ly/1fcMMUT
     The "Comix4 =" exhibition shows selected works of "Comics for Equality" Award, the best comics of authors with a migration background. The comics deal with stereotypes, racism and migration stories in a creative way and stimulate thinking. Combating racism, xenophobia and discrimination in Europe are the goals. The project is funded by EU - funded fundamental rights and Unionsbürgerschaft program and Kus! Comics from Latvia, including winners of prestigious comic price of Angoulême, organized and presented. With guests David Schilter + Sanita Muizniece (kuš! Comics). It is, incidentally, also a free book of this project lie in the knowledge storm!
     Homepage Comics for Equality: www.comix4equality.eu
     Homepage Wissensturm: www.linz.at/bildung/wissensturm.asp
     Mon-Fri:. 8-18 clock, closed on public holidays
     www.nextcomic.org/ai1ec_event/comix4-comics-for-equality/?instance_id=143


     Vivacom Art Hall, Sofia - Bulgaria.
     25th March - 5th April 2014
      Further information: www.wcif-bg.org
      ИЗЛОЖБА НА АВТОРСКИ КОМИКСИ
      НА МИГРАНТИ 20.03.2014
      Изложбата ще включва 32 комикса събрани в  три категории – Стереотипи, Борбата срещу расизма, Истории за миграцията. Комиксите в тази изложба са на автори мигранти, адаптирали се към условията на живот в новата страна или сблъскали се с трудностите, езикът на омраза и расовата дескриминация, неразбирането и неприемането на различните. В рамките на изложбата ще се проведат и два уъкршопа по темата.
     Проектът ComiX4 = Комикс за Равенството има за цел да насърчи междукултурния диалог за борба срещу расизма в Европа и да постави на дневен ред културното движение срещу ксенофобия сред младежите, с участието на мигрантите. Страните взели участие в проекта са Италия, Естония, Румъния, Латвия и България, чрез Фондация „Работилница за граждански инициативи“.
     Откриване на изложбата: 25.03.2014 г. 18,30 ч. VIVACOM Art Hall
     www.wcif-bg.org/news.php..

Press: Veseli četvrtak

Zagor #80: Poslednja borba piše: Diego Paolucci crta: Alessandro Chiarolla

Dylan Dog #80: Put zagonetki piše: Giuseppe De Nardo crta: Daniele Bigliardo

Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda. edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veće sličice naslovnih strana možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Vedis

     Jedan od najdugovječnijih aktivnih svjetskih stripaša Dovniković na sebi svojstven šarmantni i duhoviti način pripovjeda o svom radu, o zabranama s kojima se susretao, uspjesima I popularnošću koju je doživljavao, a pojedinosti svojim sjećanjima pojašnjavaju njegovi suradnici i urednici...
     Zanimljive i često vrlo uzbudljive priče protkane su brojnim fotografijama, arhivskim snimkama i dokumentima te detaljima Bordinih stripova.

     Priča o manje poznatom dijelu opusa velikana naše i svjetske animacije Borivoja Dovnikovića, dijelu koji se najvećim dijelom tiče njegovog stvaralaštva na polju stripa.
     Bordo (r. 1930. u Osijeku) je svoje stripove za tisak nudio još kao jedanaestgodišnji dječak u izbjeglištvu u Beogradu 1941, a s 15 godina objavio je prvi strip u dnevniku „Glas Slavonije". Upravo zbog Bordinog stripa „Udarnik Ratko" strip je od strane nove komunističke vlasti bio proglašen „kapitalističkom i antidržavnom tvorevinom" i bio je de facto zabranjen!!!
     Bordo i danas, u 83. godini života redovno crta stripove (u dječjem listu „Bijela pčela" redovno mu izlazi strip „Čipko i djed Filip") - po čemu ima status jednog od najdugovječnijih aktivnih crtača stripa na svijetu.
Neovisno od toga, u  proteklih 68 godina bavljenja stripom Bordo je dosegao vrhunske međunarodne standarde i dao veliki doprinos da Zagreb i Hrvatska posebice tijekom 50-ih i 60-ih godina XX stoljeća budu europske strip metropole!
     Za razliku od svojih kolega - stripaša Bordo je za junake uglavnom uzimao „ljude iz susjedstva", a tematika njegovih stripova je bila vezana za domaće podneblje. Neovisno od toga Bordini stripovi su objavljivani u inozemstvu i izlagani su na najvažnijim svjetskim festivalima stripa. Kada je 1991. emigrirao u Austriju egzistenciju svoje obitelji Bordo je osiguravao upravo crtanjem stripova za tamošnje dnevne i tjedne listove...

Press: System Comics

     23. marta u Hepi centru i Velikoj sali SKC-a, u trajanju od 12h do 20h, održaće se Beogradska pred-prolećna berza stripova i figura.

     Ideja je da se na jednom mestu skupe deca i svi kolekcionari i ljubitelji pop kulture: stripova, filmova, fantazije i naučne fantastike, igračaka, akcionih figura, maketarstva i modelarstva, automobilčića i vozova, FRP strateških igara, Lego kockica, Mange i drugih žanrova, i da im između 30 i 40 izlagača sa svojom bogatom ponudom, omoguće da povoljno kupe, prodaju ili razmene nešto od gore navedenih kolekcionarskih predmeta.
          Na berzi će biti zastupljene sledeće grupacije ili kategorije:
     1. Stripovi: domaći, strani, novi, polovni
     2. Majice, duksevi i šolje sa omiljenim istorijskim, filmskim i stripskim junacima
     3. Akcione figure: Star Wars, Masters Of The Universe, Lord Of The Rings, filmske figure, DC Universe
         i Marvel Superheroji, Transformers, Anime i Manga, i mnoge druge...
     4. FRP – RPG strateške igre i kartični sistemi
     5. Kolekcionarski automobili i vozovi
     6. Udruženje ljubitelja Lego kockica - Beokocka
     7. Udruženje ljubitelja japanske pop kulture - Sakurabana
     8. Udruženje ljubitelja dela Tolkina
     9. Nakit i rekviziti za kostime inspirisani fantazijom i fantastikom
   10. Olovni vojnici i istorijske minijature
   11. Cosplay
   12. dečije nove i polovne igračke

     Cena ulaza je simboličnih 50din. za odrasle.

Press: Francuski institut

     Vizuelna umetnost:
     Aleksandar Zograf & Teofil Pančić

     U okviru izložbe Moj život u stripu biće priređen razgovor sa ovim slavnim strip autorom iz Pančeva

     Četvrtak 13. mart - 18h
     Francuski institut, Knez Mihailova 31

     Od 2007. godine, Francuski institut predstavio je brojne srpske strip autore čija dela objavljuju francuske izdavačke kuće. Strip izložbe u Francuskom institutu postale su prava beogradska marka. Stripove Aleksandra Zografa od 1999. godine u Francuskoj objavljuje izdavačka kuća L'Association, koja objavljuje i autore kao što su Žoan Sfar, Trondhajm, Berberian, Marđan Satrapi i koja se specijalizovala na polju nezavisnog stripa. Zograf stvara veoma lično delo u vidu dnevnika u kojem predstavlja svoja iskustva, snove, ubeđenja. Izložba se sastoji od tabli objavljenih u Francuskoj u dve zbirke: Vestiges du monde / Polovni svet (2008) i Bons baisers de Serbie / Pozdravi iz Srbije (2000), kao i od dela objavljenih u kolektivnim albumima iz serijala Lapin. U okviru izložbe su, pored navedenog, ekskluzivno objavljene i table novog albuma koji tokom 2014. godine izlazi u Francuskoj. Radi kompletnijeg uvida u Zografov opus, Francuski institut je predstavio i nekoliko ilustracija i tabli objavljenih za italijanske izdavačke kuće.

     Zograf će razgovarati o svom delu i umetničkom iskustvu zajedno sa novinarom Vremena Teofilom Pančićem, a zatim će potpisivati svoje albume.

     Na srpskom. Ulaz slobodan.

     Izložba Aleksandar Zograf, moj život u stripu otvorena je do 29. marta.

Press: Komiko

     DRED protiv DREDA:
     stereo-projekcija i mono-promocija

     U organizaciji kluba CRNA OVCA i kuće KOMIKO, u petak 14. 3. 2014. u 19:00 časova u pomenutom klubu u Novom Sadu održaće se manifestacija pod nazivom "DRED protiv DREDA" - stereo projekcija dva filma o Sudiji Dredu (iz 1995. i 2012. godine) na dva ekrana, istovremeno.

     Istovremeno, upriličiće se i predstavljanje novog strip albuma o Sudiji Dredu pod nazivom "Dan kada je zakon umro" u izdanju novosadskog Komika.

     Album će se prodavati po promotivnoj ceni od 1300 dinara a svi kupci će tog dana dobiti i mali promo-print Dreda na poklon.

     Obeleživač za čitanje sa motivom Dreda na poklon će dobiti svi posetioci te večeri.

     Dobrodošli!

Press: Stripburger

     Stripburger at THE MILLIONAIRES CLUB in Leipzig
 
     The 2nd international comics, posters and graphics festival The Millionaires Club (TMC) will take place from the 14th-16th March 2014 in Leipzig (Germany) and will coincide with the Leipzig International Book Fair.
          A wide variety of artists from Finland, Latvia, France, Poland, Slovenia and Germany will be exhibiting books, posters, prints etc.
     Stripburger will participate with the international exhibition Attention, work!. The festival will also spotlight 22 years of Stripburger magazineandthe latest special edition of Stripburger, Workburger International Comics Anthology.
     Stripburger will be represented by the editor and the curator of the Attention, work! exhibition Katerina Mirović and comic author Andrej Štular.

---

     Na 2. grafičnem in stripovskem festivalu The Millionaires Club (TMC), ki poteka paralelno s knjižnim sejmom, bo Stripburger sodeloval z mednarodno razstavo Pozor, delo!/Attention, work!.. Festival združuje stripovske in grafične ustvarjalce, kolektive ter neodvisne založnike iz raznih evropskih držav.
     Na festivalu bo poseben poudarek na predstavitvi revije Stripburger in njene posebne mednarodne izdaje Workburger.
     Festivala, na katerem s svojimi deli sodelujejo Kaja Avberšek, Boris Beja, Mina Fina, Jakob Klemenčič, Marko Kociper, Tanja Komadina, David Krančan, Matej Lavrenčič, Andraž Magajna, Matej Stupica in Andrej Štular, se bosta udeležila urednica in kuratorica razstave, Katerina Mirović, ter eden od avtorjev, Andrej Štular.

Press

Piše: Ilija Bakić

     PRATEĆI CRVENU REKU STIDA

     Strip album „Vadisrce: po motivima istoimenog
     romana Borisa Vijana“ Đorđa Milovića;
     izdavač Omnibus, Beograd, 2013.

     U FOKUSU

     Đorđe Milović (1960) spada u strip autore koji tiho i postojano grade i razvijaju svoju poetiku ne mareći za tekuće strip mode i trendove. Ta samonametnuta izdvojenost dozvoljava umetniku da stvara neopterećen dnevnim zahtevima; s druge strane, međutim, odbijanje da se aktivnije učestvuje u životu ovdašnje strip scene rezultira izostankom priznanja koja autor zaslužuje. Osobenosti Milovićevog dela su prefinjeni grafizam dopunjem delikatnim kolorom te stalna okrenutost literaturi kao predlošku za strip. Dosledni nastavak ovih interesovanja je i album „Vadisrce“ rađen po motivima romana Borisa Vijana (1920-1959) umetnika brojnih interesovanja (od poezije, pozorišta apsurda, bizarnih proza, krimića koji su uznemiravali javnost i izazvali sudski proces protiv romana „Pljuvaću po vašim grobovima“ iz 1946, koji je Vijanov navodni prevod dela nepostojećeg američkog pisca Vornera Salivena, komponovanja, publicistike, prevođenja naučne fantastike do virtuoznog sviranja džez trube) koji je živeo burno, bez kalkulisanja, i izazivao sopstvenu (preranu) smrt. Roman „Vadisrce“ objavljen 1953. karakteriše kontinuirani odmak od zdravorazumskog, izneveravanje obrazaca i rutina ponašanja što, sveukupno, rezultira osećajem začudnosti, lakoće i vrtoglavice zbog pomanjkanja prepoznatljivih tačaka oslonca odnosno sveprisutnim ludizmom koji se ispunjava i zadovoljava čistom igrom stvaranja zapleta i raspleta.

     REČ KRITIKE

     „Vadisrce“ prati Žakmora koji dolazi u neimenovano selo/varošicu na obali mora i krećući se kroz njega upoznaje bizarnost tzv. običnih, svakodnevnih stvari. Iza fasada pastoralne provincije kriju se nerazrešeni odnosi: nefunkcionalne porodice, prodaja staraca na trgu (robova?),  podsmevanja svešteniku, strašni običaj potkivanja dece jer njihova majka odbija da ih pusti u svet za koji su stvoreni. No, kako se nova snaga ne može zauzadi deca će i duhovno i telesno izletati iz gnezda-zatvora sve dok, u otvorenom finalu albuma, ne budu živa zazidana u staklenu kocku iz koje, na prvi pogled, nema izlaska a u njoj, opet, nema života. Vrhunac začudnosti je crvena rečica stida i sramote koja teče kroz naselje i u koju meštani bacaju trupla ili delove tela (koji im više ne trebaju!). Odatle ih zubima i samo zubima vadi i odnosi nesretnik Slava koji je obdaren i proklet sposobnošću da saoseća i pati za druge. Sa svoje strane ni Žakmor nije bez grehova i ambicija - on je „potrošač naravi“ i traga za mestom gde će sprovoditi svoje ideje „psihoanalizovanjem“ ljudi. Posle 7 godina, 3 meseca i 2 dana, bez rezultata rada, Žakmorov entuzijazam nestaje, on shvata da je upravo stid najrasprostranjeniji pa postaje Slavin naslednik u čišćenju reke stida.
     Ova višeslojna priča, koja nije bazirana na akcionim scenama, zahteva precizan, sugestivan i promišljeni vizuelni lik. Milović crtež svodi na drhtavi kroki prekriven prozirnom bojom što mu daruje zavodljivu lakoću koju Vijanova priča nosi. Kadriranje i montaža tabli te česte izmene rakusa dodatno oneobičavaju i potcrtavaju začudnu atmosferu. Rečju, Milovićeva interpretacija Vijanovog „Vadisrca“ zrelo je i ubedljivo umetničko delo koje zaslužuje punu čitalačku/gledalačku pažnju i poštovanje.

     („Dnevnik“, 2014.)

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: GRRR!Program

     U subotu 8. marta, sa početkom u 19h, u prostoru Elektrika (Vojvode Putnika 7, Pančevo), Saša Rakezić i Kulturni centar Pančeva u najnovijem GRRR!Programu predstavljaju knjižicu u izdanju Elektrike, posvećenu strip radionici Deliblatikum, koja je 2013. održana u Deliblatskoj peščari. Na radionici su učestvovali umetnici iz S.A.D., Meksika, Francuske, Belgije, Bugarske i Srbije, koji su priložili svoje radove nastale kao odgovor na predeo u kojem su boravili.
          Glavni segment programa nosi naziv "Inspiracija: Walt Disney", u okviru kojeg će biti predstavljena izložba nastala kao odgovor umetnika na predloške nastale prema Diznijevim junacima. Učestvuju: Boris Stanić, Vuk Palibrk, Vuk Vučković, Larisa Ackov i brojni drugi. U nastojanju da objasni svoju ličnu fascinaciju pop fenomenom Dizni, uz sve dobre i loše konotacije, Aleksandar Zograf će zatim govoriti o vlastitim kolekcijama crteža pronađenih na buvljim pijacama, kao i kolekciji proizvoda (igračaka, školskog pribora) iz Istočne Evrope, nastalih pretežno pre pada Berlinskog zida, sve pod uticajem Walt Disney kreacija.

     Veče se završava koncertom specijalnih gostiju, slovenačkog free jazz banda Drašler/Karlovčec/Drašler trio.

Press: Veseli četvrtak

Mister No #49: Predskazanja smrti piše: Michele Masiero crta: Fabrizio Busticchi & Luana Paesani	Brad Barron SP 1: Ponovo rođen piše: Tito Faraci crta: Max Avogadro Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Sva pitanja i sugestije na: redakcija@veselicetvrtak.com Veću sličicu naslovne strane možete videti na Facebook stranici Strip vesti!!!
Tex #41: Blago iz rudnika piše: Claudio Nizzi crta: Jose Ortiz

Priredio: P. Đurić

     DIRLJIVA STRAST

     Ovo je jedna od najotkačenijih pojava koje su u poslednje vreme osvežile srpsku stripsku scenu. Izdanje iz 2013. je ovakvo, bilo da posmatramo autore, temu ili sadržaj.

     Izdanje iz 2013. je ovakvo, bilo da posmatramo autore, temu ili sadržaj. Reč je, zavisi koje formalne kriterijume uzmemo, o svesci (samo 48 str.) ili o knjizi (tvrde korice i povez), čiji scenarista je naš književnik, a crtač Englez sa kojim je počeo da sarađuje preko interneta.

     Britanac, očigledno veoma skromnih crtačkih mogućnosti, sa belodanom pasijom i istrajnošću prihvatio se priče o zakletim mladim komunistima-idealistima, koji su 1921. u Pečuju, sa tamošnjim stanovništvom i u prisustvu vojske Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca proglasili Baranjsko-bajsku Srpsko-mađarsku republiku.

     Za predsednika biva izabran srpski slikar Petar Dobrović. On, tražeći podršku, putuje u Beograd na razgovor sa vladom, ali ga Nikola Pašić „pušta niz vodu“, iznenada povlači SHS vojsku iz Pečuja i - nastaje bežanija tamošnjih Srba na jug. Vrlo dobar scenario jedne ljubavne priče, na fonu istorije i ideologije, prati nesumnjivo početnički crtež. No, dirljiva je strast crtača, kao i pokušaj tu i tamo dokumentarističkog prikaza dalekih mu i egzotičnih gradova.

     Slobodan Ivkov

     [Objavljeno: NIN, br.: 3296, Beograd, 27.02.2014.godine]

Press: Dušan Cvetković

Piše: Žika Strip

     KOBRA

     Scenario Svetozar Obradović, crtež Branislav Kerac
     „Darkwood“, Beograd, 2013

     Krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina prošlog veka strip Kobra, Toze Obradovića (1950-) i Baneta Kerca (1952-), je bio vrlo dobro prihvaćen od strane čitalaca, ali i povod nekih polemika. Nedvosmislene vrednosti ovog stripa odigrale su veliku ulogu u sazrevanju tadašnje mlade stripske generacije, ali je upravo krajem sedamdesetih došlo i do polarizovanih pogleda na stripsku umetnost u Jugoslaviji. Nedavno je „Darkwood“ izdao tri epizode iz najzrelijeg perioda ovog stripa u odlično opremljenom albumu i sa detaljnim i kvalitetnim pogovorom Zorana Stefanovića. Tako će se nove mlade generacije upoznati sa ovim stripom, a stariji čitaoci će se podsetiti svih uzbuđenja koja je ovaj strip izazvao i koja i danas žive u uspomenama.

     Kobra je klasični avanturistički strip, koji se bavi doživljajima Slobodana Markovića - Kobre, srpskog kaskadera, po belom svetu. Ovakvo ostvarenje se svrstava u stripove glavnog toga ili „mainstream“, čime se označavaju stripovi komercijalne orijentacije za široku publiku.

     Narativni tok Kobre je jednostavan i funkcionalan, ali sa nekoliko važnih osobenosti. Pre svega, u Obradovićevim pričama često dolazi do manje ili više neočekivanih obrta. Na primer u epizodi Pustinjski monstrum, pozitivci postaju negativci i obrnuto, što dodatno drži pažnju čitalaca. Sledeća osobenost scenarističkog pristupa je da epizode nemaju takozvani srećni kraj, već nad protagonistima ostaje de lebdi opasnost ili neizvesnost na kraju priče. Na primer, u epizodi Anđeo pakla, Slobodan i devojka koju je spasao iz životne opasnosti, Sindi, posle pogibije glavnog neprijatelja, ostaju sami u pustinji bez hrane i vode.

     U toj istoj priči, Obradović se poslužio sjanom idejom i formirao tekst koji ide paralelno sa glavnom radnjom, bilo da je komentariše ili, još neobičnije, govori o nečemu sasvim drugom od onoga što se dešava na slikama. Ovaj narativni pristup je danas veoma popularan, ali je u tim godinama kod nas bio vrlo inovativan. Osim toga, ista epizoda ima početak po obrascu holivudskih filmova. Sve počinje usporenom radnjom na zabačenoj benzinskoj pumpi i tek posle uvodnih sekvenci dolazi do pojave naslova epizode, imena glumaca i ostalih, sa fontom kao u western filmovoma, pa čak i sa titlovima kakve smo mogli da vidimo i bioskopima (pitam se da li mlada generacijia danas zna šta je to western i šta je to bioskop?).

Naslov i lista učesnika kao u filmovima (Anđeo pakla)

     Verovatno najupečatljivija osobenost Obradoviće-vog pripovedanje je izgradnja odnosa medju likovima, koji su po složenosti iznad standarda komercijalnih stripova. Na primer, Slobodan i Sindi imaju, umesto očekivanog ljubavnog odnosa, mnogo kompleksnije relacije. Njihov odnos polazi od obostrane simpatije i poštovanja, ali se pod pritiskom opasnosti mani-festuje kao nervozno i napeto verbalno peckanje. Šta više, Slobodan (to jest Obradović) svesno odabira da se ovim posluži da bi devojci olakšao celu situaciju, što je jedan suptilni način da se pokaže njegova skrivena, ali velika briga prema devojci. Još inte-resantije, u situaciji kada su njih dvoje ostali sa novcem kriminalaca u rukama, Slobodan želi da ga vrati, ali ga Sindi onesvesti kamenom i pobegne sa novcem, što dalje usložava njihov odnos i vodi daljim dramskim zapletima. Dakle, radi se o likovima sa modernim senzibilitetom i psihičkim stanjima koje možemo da razumemo i sa kojima možemo u velikoj meri da se poistovetimo. Naravno, dinamika avantu-rističke priče ne ostavlja dovoljno mogućnosti da se bogato analiziraju i ostali, sporedni likovi, pa oni ostaju na nivou skiciranih karaktera. U nekom drugom životu Obradović bi sigurno bio šahista, obzirom na veštinu pomeranja figura, odnosno međuigre karaktera u ovom stripu.

     Značajna karakteristika Obradovićevog teksta je i insistiranje na lokalnom humoru i žargonu. To je davalo lakoću i nepretencioznost stripu, a moramo priznati da smo svi tada pokušavali da živimo neobavezno i zafrkantski. Ovaj humor je bio pre svega verbalni, ali se ponekad manifestovao i u fizičkim, komičnim preterivanjima (spoticanje, padanje) i smešnim izrazima lica, kao u filmskim nemim komedijama sa „slapstick“ humorom. Svesni smo da je ovaj pristup oduvek imao velike pobornike, ali se ovim neozbiljnostima ponekad skretala pažnja sa mnogih kvalitetnijih stvari koje je ovaj strip donosio – dobar dramski zaplet, za komercijalni strip neuobičajeno snažan seksualni naboj, smelo prikazivanje nagih tela protagonista i slično.

Upečatljivi odnosi među karakterima (Papan)

     Medutim, osim narativnog dela ovog serijala, neophodno je istaći i njegovu glavnu vrednost – visoko profesionalni crtež Baneta Kerca. U nekom drugom životu Kerac bi sigurno bio koreograf. Kompozicije njegovih tabli, akcione sekvence ili scene borbi su kao u nekakvom baletu na rok muziku. Neumorno je Kerac vodio priče kroz nova i nova koreografska rešenja na tablama, ali nikada ne zaboravljajući da dinamika crteža ima smisla samo kada je u službi pripovedanja.

     Mada su u ovoj knjizi sakupljene samo tri uzastop-ne epizode od ukupno dvadesetak, čak se i u njima može videti crtački razvoj, koji je inače postojao tokom celog serijala. Naime, strip je bio zanatski zreo i kvalitetan od samog početka, kada je Kerac više koristio četkicu, i zatim postajao sve bolji kako je on prelazio više na pera i rapidografe. Anatomija je bila odlična, montaža tabli ravna najboljim majstorima  (Solovjev, Žiro), a perspektivna skraćenja uspešna kao kod najboljih Marvelovih stripova . Ono što je donekle nedostajalo ovom stripu je upotreba dubljih senki i više crne boje za dočaravanje nekih ozbiljnijih emotivnih stanja, ali to nije bilo u upotrebi ni kod drugih stripova glavnog toka toga vremena.

     Ne treba zaboraviti da je vredni Kerac uradio, između ostalog, oko 400 tabli serijala Poručnik Tara i oko 500 tabli seriajala Kobra, pri čemu zanatski nivo ni jednog trenutka nije pao ispod najboljih komercijalnih stripova po standardima toga vremena. Samo oni koji su prošli kroz napor da nacrtaju bar jednu celu epizodu stripa, mogu da shvate koliko rada i umeća je trebalo da se zadrži ovakav, konstantno visok, kvalitet crteža.

    Zbog svega iznetog, potpuno je razumljivo da je ovaj strip odmah zadobio široku publiku i mnogi današnji crtači pravili su prve korake pokušavajući da oponašaju Kerčeve crteže. Štaviše, može se argumentovati da je Bane Kerac, više od bilo koga drugog, svojim stripovima održavao strip glavnog toka u Jugoslaviji u osadesetim godinama, koji je izuzetno značajan segment svake strip scene.

Dinamičko pripovedanje (Pustinjski monstrum)

     Kada smo Zupan, Stefanovic i ja pravili izbor stripova za knjigu Stripovi koje smo voleli („Omnibus“, 2011) izmedju ostalih kriterijumi su bili popularnost i postojanost tokom vremena. Po tim kriterijumima, serijal Kobra je bio uz rame najboljih, na primer serijala o Mirku i Slavku, partizanskim kuririma Desimira Žižovića – Buina i serijala o Herloku Šolmsu, Julesa Radilovića.

    Odakle onda kontroverze koje se uvek javljaju u odnosu na ovaj strip? Treba razumeti da je stripska istorija prošla značajan period u sedamdesetim godinama u Jugoslaviji. U ranim godinama ove dekade imali smo prve, prave kritičke valorizacije stripa (magazini Kultura i Pegaz), dok je u drugoj dekadi nastupila svetska stripovska revolucija sa Mebijusom i ostalim crtačima iz francuske grupe „Humanoidi“. Oni su pokrenuli stripove sa novim žanrovima, izvan avanturističkog žanra koji je do tada dominirao, kao i nove crtačke stilove. Ova revolucija prenela se i u Jugoslaviju krajem sedamdesetih, pre svega pojavom novih stripova u omladinskoj štampi. Neki novi crtači stvarali su neke nove, uglavnom kratke, promišljene i avangardne stripove. Klasični avanturistički stripovi bili su potiskivani od jednog dela publike i od, tada vec ozbiljno formirane, kritike. Na strip je počelo da se glada kao na umetničku a ne samo komercijalnu i potrošačku tvorevinu, pa se čak na tom usmerenju insistiralo od strane kritike. A šta je onda mogla da čita mlada publika, uvek željna klasične avanture? Naravno, Kobru, „mainstream“ ostvarenje, koje je odmah oduševilo mladju publiku, ali ne i ozbiljnu kritiku i publiku koja je već duže čitala stripove.

     Taj animozitet između klasičnog i avangardnog stripa u stvari nije bio toliko jak i verovatno je bilo prebega publike i kritike sa obe strane, ali je ostao utisak nekakve kontroverze u vezi sa Kobrom.  Ta bipolarnost publike i kritike je bila znatno manjeg intenziteta nego na primer u Sloveniji devedesetih godina, kada su pripadnici „underground“ i „mainstream“ stripova zaboravili na pravo pluralizma u mišljenjima, pa je dolazilo do ozbiljnih verbalnih sukoba.

     Pomenuti ambivalentni pogledi na strip Kobra danas služe na čast ovom stripu i omogućavaju mu da se povuče u zasluženu legendu.

     Živojin Tamburić
     Beograd/London, januar 2014.

     [Objavljeno u skraćenom obliku: Politika (Kulturni dodatak), Beograd, 15.02.2014. godine]

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh