www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip
razstava del udeležencev natečaja, podelitev nagrad in
projekcija animiranih filmov
Odprtje: Trubarjeva hiša literature, Ljubljana, petek,
29. marec ob 17.00
17.00 projekcija animiranih filmov
17.30 podelitev nagrad
18.00 odprtje razstave del udeležencev natečaja
Živel strip! je letni nagradni natečaj za strip in animacijo za učence in dijake iz Slovenije in Furlanije-Julijske krajine, ki ga organizirata italijansko združenje Viva Comix in uredništvo revije Stripburger, ki jo izdaja Forum Ljubljana. V natečaju vsako leto predstavimo enega slovenskega in enega italijanskega stripovskega avtorja tako, da njune like iz stripov ponudimo udeležencem v navdih. Letos v glavnih vlogah nastopata Radovan s planeta Beta, ki ga je ustvaril Matjaž Schmidt, in Mimmo Balocco italijanskega risarja Roberta La Forgie. Slednji je ta lik ustvaril posebej za ta natečaj. Zaključni del projekta je razstava del udeležencev in podelitev nagrad. Nagrade prispevajo revije Ciciban, Cicido, Pil, Stripburger, Društvo za oživljanje zgodbe 2 koluta in RogLab.
Za natečaj je 366 stripovskih del ustvarilo 380 učencev in dijakov iz Slovenije, sodelovalo pa je 55 šol. Stripe je narisalo 101 učencev iz Italije. Na 9 šolah so ustvarjali animacije in rezultat je 23 kratkih animiranih filmov, ki jih je ustvarjalo preko 50slovenskih učencev in dijakov. Žirija, ki so jo sestavljali: Paola Bristot (profesorica in predsednica združenja Viva Comix), Igor Prassel (direktor festivala Animateka), Katerina Mirović (članica uredništva revije Stripburger), je nagrajence izbrala 24. marca. Rog Lab osmim udeležencem natečaja omogoča izdelavo lastne stripovske majice na brezplačni delavnici, ki bo potekala v soboto, 13. aprila 2013.
NAGRAJENCI
STRIP NAGRADE (knjižni kupon za 100 eur) prejmejo:
- Matija Mlakar Medved: Stupid Creature, 13 let, OŠ Jožeta Moškriča, mentorica: Sabina Mattersdorfer
- Tina Krajnc: Radovan s planeta Beta odkriva otroške duše in Zemljino naravo, Gimnazija Celje – program umetniška gimnazija
- Matteo Blasutig: Ivan Trinko, 12 let, dvojezična šola San Pietro al Natisone, Italija, mentorica: prof.ssa Donatella Ruttar
ENAKOVREDNO NAGRADO (knjižni kupon za 50 eur in brezplačno delavnico izdelave stripovske majice) si delita:
- Jon Ficko: Radovan na Zemlji, OŠ Venclja Perka, 3. B, Domžale, mentorica: Martina Lesjak
- Katjuša Plesničar: Radovan obišče planet Zemlja, 5. A, OŠ Milan Šuštaršič, Ljubljana
PRIZNANJE in brezplačno udeležbo na delavnici izdelave stripovske majice ter knjigo Obisk s planeta Beta: - Matevž Jenko: Mik - zimsko veselje, 9. r, OŠ Mengeš, mentorica: Doroteja Šporn - Aljaž Šimc: Radovan na morju. 5. r, OŠ Šmihel, POŠ Birčna vas, mentorici: Andreja Krnc in Vida Šter - Ajša Beganović: Radovan spreminja barvo,2. d, OŠ Maksa Pečarja,Ljubljana,mentorica: Liljana Renko
- Vida Balažic: Super miški, 3. b, OŠ Puconci, mentorica: Marija Vratarič - Taja Pec: Mimmo Balocco, 8. a, OŠ Toneta Čufarja, Maribor, mentorica: Jožica Lešnik Švajger
- Nejc Gabrenja: Radovan in potovanje z Lovrotom, 3. A, OŠ Venclja Perka, Domžale, mentorica: Martina Lesjak
PRIZNANJE in knjigo Favole per bambibi birichini, ilustriral Roberto la Forgia: - Michele Comuzzi: Ritorno su Beta, classe 1B, scuola Valussi, Udine, prof.ssa Fulvia Spizzo
ANIMACIJA NAGRADI, akreditacija za celoten program festivala Animateka v Ljubljani: - Petra Drevenšek: Odhod nepopisnih, Srednja šola za oblikovanje in fotografijo - Natalija Kosmač, Črt Mate, Lene Lekše, Domen Gorjup: Ovalni portret, Srednja šola za oblikovanje in fotografijo
PRIZNANJE, akreditacija za celoten program Slon festivala Animateka v Ljubljani in knjigo Šola risanega filma:
- Nik Potočnik: Pes in mačka, OŠ Majde Vrhovnik pod mentorstvom Cirila Murnika iz JSKD.
DVD Hiša pravljic udeležencem podarja Mednarodni festival animiranega filma Animateka.
Na prireditvi v Trubarjevi hiši literature bomo predstavili tudi mini strip Izginiti, prvenec italijanskega študenta likovne umetnosti z umetniškim imenom Il Kittie. Program bo zaokrožila projekcija otroškega in mladinskega programa animiranih filmov Slon 2012.
Razstava bo na ogled do 30. aprila. Trubarjeva hiša literature sprejema obiskovalce od torka do petka med 10. in 18. uro ter ob večernih prireditvah. Vizualni material za novinarje je na www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/...
Nastavljajući svoju misiju otkrivanja i afirmisanja savre-menog domaćeg alternativno/autorskog stripa, magazin “Patagonija“ posvećuje novi broj ženskom stripu, „Zoni F“, kako glasi naslov projekta rađenog u saradnji sa Ženskom Alternativnom Scenom „Luna“ iz Vršca. Namera ovog poduhvata je, kako u uvodniku „Patagonije“ piše Dušica Pavkov „da dovede u fokus pažnje jednu moguću (postojeću) žensku strip scenu“. U magazinu koji je formata i obima knjige objavljeni su radovi autorki iz Srbije, sadašnje i bivše Jugoslavije i afirmisanih autorki iz sveta (SAD, Holandija, Kanada, Finska) s namerom da se učini vidljivim jedan „hrabri ženski svet“ (D. Pavkov). Junakinje objavljenih stripova, a žensko autorstvo najčešće podrazumeva upravo žene kao aktere (kao što Virdžinija Vulf kaže „Žene ne pišu knjige o muškarcima“), jesu „uhvaćene (zatočene) sred teatra trivijalnosti svakodnevice i uposlene na zadatku upisivanja autentičnih ženskih iskustva u svetu po meri očeva“ (D. Pavkov). One osvajaju pravo da o svom iskustvu govore na sopstvene načine, melanholično, samo-agresivno, cinično, ironijski, šokantno, brutalno, sofisticirano, ali uvek tako da podrivaju institucionalizovani patrijarhat.
Objavljeni radovi egzistiraju, dakle, na raznim poetsko-likovnim nivoima, od anegdotskog preko komičnog do apsurdističko-metafizičkog tona, te od karikaturalnosti, novoprimitivističkog crteža do stilizacije i apstrakcije. I umetnička vrednost-uverljivost stripova varira, izuzento uspeli stoje pored onih koji tek naznačuju talenat i potencijale autorke. Ovakva šarolikost rezultat je namere redakcije da ne pravi prigodnu antologiju stripova već panoramu koja će predstaviti i afirmisana imena i mlade umetnice ili debitantkinje koje će u sledećim godinama oblikovati i obeležavati ovdašnju strip scenu. Tako se „Zona F“ pojavljuje i kao značajan dokument o jednom trenutku u razvoju jugoslovenskog stripa, koji će budući proučavaoci i ljubitelji prelistavati kao verodostojno svedočanstvo o događanjima s kraja XX veka (isti je slučaj bio i sa prethodnom brojem „Patagonije“ koji je doneo radove sa jugoslovenskog konkursa za strip bez reči).
Među 40-tak autorki, kao najzanimljivije pomenimo, od domaćih: Lolu, već legendarnu najmlađu autorku stripa na svetu, i njene starmale bravure, Gabrijelu Bulatović sa svetovima dečijeg horora, borhesovsku metafiziku Danijele R., minimalizam Zoje Bajbutović, Elizabetu Novak i Danijelu, uvrnute bajke Nede Dokić, avanture Gordane Baste iz mlađih dana, anti-reklamsku minijaturu Ivane Filipović.
Među autorkama iz sveta najzapaženije su Roberta Gregor i njene neodoljivo gorko-smešne dogodovštine emancipovanih žena, nacističko-mitotvoračke barokne igrarije Done Ber i lepršava Žili Dose. Ove tri umetnice predstavljene su i kratkim intervjuima-prilazima njihovog rada.
Napomenimo da su svi tekstovi (uvodnik, stripovi, prikazi...) prevedeni na engleski i srpski, što otvara mogućnosti šire recepcije ovog, u svakom pogledu, vrednog i zanimljivog izdanja koje potvrđuje značajno mesto „Patagonije“ na domaćoj strip sceni.
ČOVEK KOJI PIŠE PREDGOVORE Zoran Djukanovic Portret 2012 - strip interview 13 & 14 of 16
13 - Da li znate neku zanimljivu, tužnu ili
humorističnu priču
o nekom o strip autoru?
(Héctor Germán Oesterheld (born July 23, 1919; disappeared and presumed
dead 1977), journalist, publisher and writer of graphic novels and comics,
also known as his common abbreviation HGO. 'Mort Cinder' by Oesterheld & Alberto Breccia, 'Ticonderoga' by Oesterheld & Hugo Pratt, 'El Eternauta' by Oesterheld & Solano López. Argentine comics (locally known as historietas).
Stripoteka, Fibra. Het Erasmuspark, Amsterdam)
14 - Veza između rituala i strip umetnosti
(Na ekranu "Bog kiča / Il dio del kitsch" by Zoran Djukanovic & Sasa Rakezic, Vreme # 895, Beograd, 28. 2. 2008. Kasnije objavljeno u knjizi "Osveta crvene veštice" by Aleksandar Zograf, Studentski kulturni centar, Novi Sad, 2010
(str. 18-19); "Stranac" by Igor Kordej (Igor Kordey); "Noć bez kraja & Iguana /
Trillo & Mandrafina - Cosecha Verde / Het Grote Bedrog / The Iguana / Frutto Acebro: Notte Infinita & La Vergine Intoccata" by Carlos Trillo & Domingo R
oberto Mandrafina - Cacho; "De Droom van de haai 1: Het mierennest van Lagos / Ajkule Lagosa / Le rêve du requin / Die Haie von Lagos" by Matthias Schultheiss; reference to the BBC documentary - How Art Made The World)
Za veći format videa, kliknite na naslov videa i otvoriće vam se YouTube link gde možete birati format za gledanje... (zm)
Beogradski crtač o stripu “Đangova osveta” i saradnji sa čuvenim režiserom. Album će imati 120 strana i za četvrtinu više materijala od aktuelnog filma
SLAVNI Kventin Tarantino, američki režiser i scenarista, izabrao je beogradskog crtača Rajka Miloševića Geru da mu uradi strip verziju “Đangove osvete”.
Za ovaj film Tarantino je dobio Oskara za originalni scenario, a sada ga lično adaptira za strip. Oko izbora crtača nije se dvoumio, i posao je poverio srpskom autoru koji se već dvadesetak godina profesionalno bavi stripom u Barseloni, i važi za jednu od svetskih zvezda stripa.
R. M. Guera, kako se potpisuje, specijalno za “Novosti” otkriva kako je sve počelo:
- Još 2009. me je nazvao Rob Vilson iz “Plejboja” i ponudio saradnju na kratkom strip isečku iz scenarija filma “Prokletnici”, rekavši da Kventin ceni moj rad. Nisam znao to za njega, znao sam za Samjuela Džeksona, jer je u nekom tok-šouu izjavio da voli Scalped, moj serijal rađen tokom skoro sedam godina za DC/”Varner bros”. Prihvatio sam naravno, i to je prvo objavljeno ekskluzivno za “Plejboj” pa onda u DVD specijalnom izdanju. Radimo sada i na kompletnoj knjizi po scenariju “Đangova osveta”, opet po njegovom zahtevu da radi sa mnom - kaže nam Gera.
MEŠAVINA* KAKO se Tarantino snalazi u stripu?
- On verovatno poznaje strip, ako je to ono što vas zanima. Kod njega je u pitanju neka specifična mešavina raznih jakih uticaja iz mladosti u svim segmentima kojih se on dotiče. Meni to odgovara, jer je ozbiljno shvatanje svog obrazovanja je uvek dobro. Gde god, i kako god se ono odvijalo.
* Da li ste se onda i sreli sa Tarantinom?
- Ne, još se nismo upoznali. Komuniciramo mejlovima preko mog izdavača (DC/”Varner bros”) i njegovog producenta Redžija Hadlina. Kada to kažem, ljudi malo zastanu, ali je to potpuno u redu. Mi ćemo se družiti kad se završi posao na knjizi. Užasno se mnogo radi, verujte da nikom na pamet ne pada da okreće to na zezanje. Mejlovi koje razmenjujemo su jako precizni, sa nešto uobičajene kurtoazije, ali nema zabave, za stolom sam minimum 12 sati dnevno. Kada se bude promovisao strip u završenom albumu, sve će biti opuštenije.
* Dokle ste stigli sa “Đangom”?
- Trenutno radim na mesečnim epizodama, ide super, prvi tiraž je potpuno rasprodat, štampa se drugi. Na kraju će biti kompletirano u knjigu forme strip/grafička novela, i tada ćemo sve propušteno od druženja nadoknaditi.
* Ima li razlike u njegovim filmskim i stripskim scenarijima za “Prokletnike” i “Đangovu osvetu”?
- Najočiglednija razlika je u tome što sam za “Prokletnike” radio samo jednu scenu od šest strana stripa, a “Đango” ide u kompletan album sa najmanje 120 strana. Strip će imati za četvrtinu više materijala od filma. U celinu te vrste moram da uđem sa drugačijim pristupom. Radim prvu, originalnu verziju scenarija za film, sa dosta scena koje u film nisu ušle. A za “Prokletnike” kompletan scenario nisam ni video. To su dve teme koje je obrađivao isti čovek, to je sve. Drugačije je vođena priča, različite su ideje kraja. Sam stil je prepoznatljiv u oba, dugi dijalozi, sa specifično njegovim šarmom. Izvrstan scenario, jedino što mi adaptacija sa filmskog na strip dosta vremena nekad pokupi.
OPORAVAK * ŠTA je potrebno našoj
strip sceni?
- Ekonomski bum, oporavak je tema. On je mnogo važniji za strip scenu; da ljudi bolje žive, da žele da se zabave na kvalitetan način, da sa zabavom nešto i razumeju. Ne u kafanu na alkohol, već kod kuće sa kolekcijom, dobrom muzikom. Videli biste i porast kvalitetnih albuma koji se kupuju, i kvalitetnih klubova sa živom muzikom. Posećene, a bez bančenja. Prava briga je zašto ljudi kao Geto, Janjetov, Pahek, dakle autoriteti svoga posla, ne mogu da žive od stripa, barem na Balkanu, ako ne samo u Srbiji.
* Koliko često se dogovarate?
- U “Đangu” Kventin mi je dao zeleno svetlo na bukvalno svaki predlog. To je počelo ranije, 2009, još dok sam radio na “Prokletnicima”, počeo sam da menjam ono što je on opisivao u scenariju, pa je došlo do zategnutosti sa Robom Vilsonom, koji je bio izdavač, koji treba da pravda te stvari Kventinu. Ni na moj argument da ne menjam ni reč dijaloga već izvođenje, Vilson se nije smirivao, i ja uradim skice kompletnih tabli do kraja. Tarantino je na to rekao: “Pustite čoveka da radi”, i od tada do današnjeg dana, radim po sopstvenom kriterijumu. Potpuna podrška sa njegove strane.
* U kojoj meri su film i strip bliske umetnosti?
- Zavisi sa koje strane se gleda, ali je jasno da su u velikom srodstvu. Po vokaciji, više naginjem stripu, pruža veću mogućnost uživanja. Film ima zvuk, ali nema likovnost. Potrebni su vam tek Tarkovski, Roselini, Kurosava, ljudi takvih visina da biste uopšte uhvatili najbitniju notu, a to je tačka posmatranja života, stav, a ne samo protok događaja. Dakle, u filmu imate to konstantno nestajanje prethodne slike i pojavu nove, i to vam stvara utisak života, skup momenata koji teku, vise hipnotiše nego što uvlači, potrebno je posebno majstorstvo vladanja tempom. Posebno komplikuje činjenica da se film radi sa užasno mnogo ljudi. Autorstvo je tu dosta diskutabilno.
* A u stripu?
- Sem činjenice da je skoro sve neposrednije, postoji dosta specifična mogućnost zaustavljanja nad nečim. Specifična, jer se radi o priči koju treba pratiti bez ograničenja na vreme. Tu onda mnogo očiglednije i jasnije igra ulogu grafizam, kompozicija, dramaturgija, sve što film ne može da zaustavi. Film čak ima problem da često isuviše liči na život da bi se do vas probila njegova umetnost. A u vrhunskom stripu po njegovoj prirodi lakše iznosite stav. Često sam video ljude da jednostavno zastanu nad nečim na nekoj izložbi, ni sami ne znaju zašto, kao da ih udari nešto, a tabla je bez nasilja, samo crtež.
B. ĐORĐEVIĆ
[Objavljeno: Večernje Novost, Beograd, 24. mart 2013.godine]
Leskovačka škola stripa "Nikola Mitrović Kokan" koja radi u okviru Leskovačkog kulturnog centra organizovaće ove godine po jubilarni, petnaesti put manifestaciju "Balkanska smotra mladih strip autora". Manifestacija će se odigrati 28-30. juna 2013. godine u prostorijama Leskovačkog Kulturnog Centra i Narodnog Muzeja u Leskovcu.
Smotra će i ove godine biti nagradna, pa će najbolji u kate-gorijama mladog strip crtača, ilustratora, strip scenariste i strip teoretičara na prostoru Balkana dobiti plakete sa likom Nikole Mitrovića Kokana, a dodeliće se i četiri dodatne diplome u sve četiri kategorije... Diplomu će dobiti i najbolji debitant, a dodeliće se i plaketa za doprinos srpskom stripu, čiji će dobitnik biti predsednik tročlanog žirija za dodelu ostalih priznanja. Svi pristigli radovi biće izloženi u velikoj galeriji Leskovačkog Kulturnog Centra u Leskovcu i njihovi autori će autori dobiti zahvalnice za učestvovanje na smotri kao i biti pobrojani u katalogu koji će svaki učesnik dobiti. U sklopu same manifestacije koja će trajati tri dana, održaće se brojna predavanja, javni čas crtanja u holu Kulturnog Centra, pro-jekcije animiranih, igranih i dokumentarnih filmova, promocija nekoliko strip časopisa (iz zemlje ali i iz inozemstva) i knjiga o stripu, a biće neizostavno i tribina, javnih intervjua te okruglih stolova.
Što se propozicija za učestvovanje u takmičarskom delu tiče, one su sledeće: pod terminom mladi autor podra-zumevaju se oni autori mlađi od trideset godina, i svi koji ispunjavaju taj osnovni uslov slobodni su da svoje radove u bilo kojoj od četiri kategorije podnesu na uvid žiriju, ili kao materijal za izlaganje (izlagati mogu i stariji autori, ali oni neće ući u konkurenciju za dodelu nagrada). U kategoriji ilustracije moguće je konkurisati kako ilustracijom u boji, tako i crno belom ilustracijom, a strip scenarije i teorijske tekstove treba slati otkucane u programu word, ili pak podneti gotove i završene stripove koji su po scenarijima nastali. Može se učestovati sa neograničenim brojem radova, i u pitanju ne moraju biti gotovi, kompletni stripovi, kao ni oni koji su rađeni specijalno za Balkansku smotru. Jedini uslov je da dati radovi nisu već podnošeni i izlagani na nekoj od prethodnih Balkanskih smotri.
Ovim se upućuje i poziv za učestvovanje svim mladim strip autorima, školama i radionicama stripa koje deluju na prostoru Balkana; Leskovačka škola stripa će se potruditi da bude što je moguće bolji domaćin svim gostima.
Važna napomena: Radove treba slati na sledeću adresu: Škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“
Leskovački Kulturni Centar
Trg Oslobođenja 101
16000 Leskovac
najkasnije do 10. juna 2013. godine. Originali su poželjni, ali je moguće slati i kvalitetne kopije i printove, kao i skenove u 300 DPI na adresu balkanska.smotra.stripa@gmail.com gde je moguće dobiti i dodatne infomacije.
Zainteresovani autori svoje radove mogu poslati do 30. juna 2013. godine, a pravila su sledeća: 1. Konkurs je potpuno otvoren po pitanju teme i žanra, kao i tehnike i stilskog izraza. 2. Pravo učešća imaju autori svih uzrasta. 3. Radovi takmičara mlađih od 15 godina biće žirirani nezavis-no od radova starijih učesnika. 4. Rad može biti delo jednog autora ili više njih, a jedan autor može predati više radova. 5. Priče moraju biti kompletne, a radovi mogu biti iz 2011, 2012. ili 2013. godine, u obimu od 1 table do 8 tabli. 6. Stripovi koji su nagrađivani na drugim konkursima, a poslati su i na ovaj konkurs – neće biti žirirani. 7. Uz radove, autori treba da pošalju i svoju biografiju ili, ako je više autora radilo na stripu (crtež, scenario, kolor), biografiju svih autora pojedinačno, po sledećim stavkama: funkcija autora (crtež, scenario, kolor…), ime i prezime, datum i mesto rođenja, adresa stalnog boravka, broj mobilnog i fiksnog telefona, adresa elektronske pošte, naziv rada, tehnika i godina nastanka dela. 8. Svi radovi treba da budu prilagođeni objavljivanju na A4 for-matu.
Po okončanju konkursa, najbolje ocenjeni radovi biće objavljeni u reviji Kiša broj 9.
Pored toga biće organizovana i izložba svih pristiglih radova na Međunarodnoj strip konferenciji "Kragujevac, godine treće".
Radove slati isključivo u digitalnom formatu, u rezoluciji od 300dpi i većoj, na adresu svetstripa@gmail.com.
Na istu adresu možete da nam se obratite i ukoliko budete imali bilo kakvih pitanja.
Pobedniku konkursa darivaće se plaketa Branko Plavšić.
Budžet ovog projekta je ograničen, što znači da SVET STRIPA nije u mogućnosti da autorima dodeli novčanu nagradu za pobedu na konkursu, kao ni za objavljivanje u Kiši, ali za sve objavljene radove biće obezbeđen autorski primerak, a postoji i mogućnost stalnog angažmana u reviji.
Prijazno vas vabimo na prvo predstavitev risanega romana GUGALNICA, avtorjev Gašperja Rusa in Žige Valetiča, ki bo v četrtek, 28. marca 2013 ob 19. uri v Stripartnici Buch, v Murgle centru, Cesta v Mestni log 55, Ljubljana.
Risani roman Gugalnica obravnava zahtevno temo sa-momora skozi otroške oči.
V sodelovanju med humanitarno organizacijo Ozara Slo-venija in Celjsko Mohorjevo družbo je izšel mojstrski stri-povski prvenec ilustratorja in striparja Gašperja Rusa ter scenarista Žige Valetiča. Pretresljiva zgodba pripoveduje o očetu, ki pove svoji hčerki, da je v njeni starosti izgubil očeta zaradi sa-momora. Tema, ki bi lahko ostala boleč tabu, se izteče v katarzo in bo na pot do nje pomagala tudi bralcem, ki so ljubljeno osebo morda izgubili na podoben način.
O knjigi so zapisali: »Žalovanje otroka po samomoru enega od staršev je izjemno težka in pomembna, vendar pogosto spregledana tema. V Gugalnici se je avtorja lotita strokovno utemeljeno, pa vendar berljivo in zanimivo — tako za otroke kot za odrasle. Nakažeta probleme in stiske, ki jih doživlja otrok po smrti enega od staršev, še posebej ko gre za nenadno in travmatsko smrt, in razložita, zakaj je prav pogovor izjemno koristno in zato nujno orodje, ki najbolj učinkovito pomaga zmanjševati čustvene zaplete.« prof. dr. Onja Tekavčič Grad, Center za mentalno zdravje
»Gugalnica je ena najbolj ganljivih zgodb, kar sem jih kdaj bral. Avtorja sta ustvarila čudovit, nežen risani roman, ki sodi med vrhunce slovenskega stripovskega ustvarjanja. Vsem, ki smo kdaj zaradi samomora izgubili prijatelja ali svojca, pa pomeni še mnogo več.« Ciril Horjak, stripovski ustvarjalec
»Gugalnica se na svež način loteva destigmatizacije samomora in bo dobrodošlo branje za vse, ki se srečujejo s to problematiko. Avtorjema pa je potrebno čestitati, da sta se tako resne teme lotila na tako igriv in hkrati tako zelo subtilen način.« doc. dr. Saška Roškar, Nacionalna predstavnica pri Mednarodni zvezi za preprečevanje samomora
Izdajo knjige bo pospremila nacionalna plakatna kampanja, s pomočjo katere bomo v številnih slovenskih mestih opozorili na otroke tistih, ki so storili samomor.
Več informacij o knjigi, katere izdajo je podprla Fundacija za financiranje invalidskih in humanitarnih organizacij v R Sloveniji, na www.ozara.org.
S prijaznimi pozdravi,
Ozara Slovenija,
Nacionalno združenje za kakovost življenja
Odprtje:Trubarjeva hiša literature, Ljubljana, petek, 29. marec ob 17.00 17.00projekcija animiranih filmov 17.30podelitev nagrad 18.00odprtje razstave del udeležencev natečaja
Živel strip! je letni nagradni natečaj za strip in animacijo za učence in dijake iz Slovenije in Furlanije-Julijske krajine, ki ga organizirata italijansko združenje Viva Comix in uredništvo revije Stripburger, ki jo izdaja Forum Ljubljana. V natečaju vsako leto predstavimo enega slovenskega in enega italijanskega stripovskega avtorja tako, da njune like iz stripov ponudimo udeležencem v navdih. Letos v glavnih vlogah nastopata Radovan s planeta Beta, ki ga je ustvaril Matjaž Schmidt,in Mimmo Balocco italijanskega risarja Roberta La Forgie. Slednji je ta lik ustvaril posebej za ta natečaj. Zaključni del projekta je razstava del udeležencev in podelitev nagrad. Nagrade prispevajo revije Ciciban, Cicido, Pil, Stripburger, Društvo za oživljanje zgodbe 2 in Rog Lab.
Rog Lab bo sedmim udeležencem natečaja omogočil izdelavo lastne stripovske majice nabrezplačni delavnici, ki bo potekala v soboto, 13. aprila 2013.
Na natečaju je 366 stripovskih del ustvarilo 380 učencev in dijakov iz Slovenije, sodelovalo pa je 36 šol. Na 9 šolah so ustvarjali animacije in rezultat je 23 kratkih animiranih filmov, ki jih je ustvarjalo preko 50slovenskih učencev in dijakov. Žirija, ki jo sestavljajo: Paola Bristot (profesorica in predsednica združenja Viva Comix), Igor Prassel (direktor festivala Animateka), Katerina Mirović (članica uredništva revije Stripburger) bo nagrajence izbrala 24. marca.
Na prireditvi v Trubarjevi hiši literature bomo predstavili tudi mini strip Izginiti, prvenec italijanskega študenta likovne umetnosti z umetniškim imenom Il Kittie.
Program bo zaokrožila projekcija otroškega in mladinskega programa animiranih filmov Slon 2012. Vzgojno izobraževalni program animiranega filma Slon in Mednarodni festival animiranega filma Animateka pripravlja Društvo za oživljanje zgodbe 2 koluta.
Razstava bo na ogled do 30. aprila. Trubarjeva hiša literature sprejema obiskovalce od torka do petka med 10. In 18. Uro ter ob večernih prireditvah.
__________
Vizualni material za novinarje je na www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/press/
Kao što je i najavljeno, u organizacij Udruženja Stripskih Umetnika Srbije i Francuskog instituta u Beogradu, održan je Mebijusov dan...
Na datoj adresi možete da pogledate foto-galeriju, vidite kako je to izgledalo i osetite deo atmosfere: www.usus.org.rs/sr-RS/novosti-2/197-mebijusov-dan-u-francuskom-institutu.html
RECESIJA PRITISNULA STRIP-KNJIŽARE,
ALI IZDAVAČI GURAJU PUNOM PAROM
Tomislav Hrastovčak
"Publike ima, još uvijek se kupuje ali svakako ne u količinama kao prije 3-4 godine..."
Po nove pustolovine Zagora, Texa Willera ili Dylan Doga nekad se išlo na kioske. Danas je sasvim normalno potražiti ih u strip-knjižarama. Međutim, strip-knjižare nude puno više od tih "populističkih" strip-junaka. U njima možete pronaći i vrhunske primjerke devete umjetnosti, luksuzna izdanja, kolekcionarske primjerke, figurice, filmove, majice, plakate... Strip-knjižare već godinama postoje i kod nas, imaju svoju publiku, ali postavlja se pitanje kako one posluju u sadašnjem gospodarskom okruženju? Je li kriza utjecala na potražnju za stripovima ili je riječ o jednoj stabilnoj niši? Kakva je uopće budućnost tog profila prodavaonica? To i još ponešto pitali smo tri zagrebačke striparnice...
U knjižari Stripovi na kvadrat, koja je nekad poslovala pod imenom More Comics, najviše se traže dobro poznati junaci. "Još uvijek su najtraženiji naslovi na kojima je odrasla generacija koja ih je čitala – Alan Ford, Corto Maltese, Blueberry, Zagor... Domaća izdanja se više traže", kazao je za Poslovni.hr direktor knjižare Raul Švarc. Međutim, kriza je ipak učinila svoje. "Recesija je vidno utjecala na potražnju stripa u Hrvatskoj. Publike ima, još uvijek se kupuje ali svakako ne u količinama kao prije 3-4 godine", kaže Švarc, dodajući kako je ono što "koliko toliko"održava prodaju dosta velik izbor novih izdanja čiji broj se ne smanjuje. "Budućnost strip-knjižara i strip izdavaštva osim o recesiji kojoj se ne vidi kraj ovisi i o popularizaciji stripa kod djece i mladih. Uz sve ostale vidove zabave strip je kod njih pao na dosta niske grane", zaključuje Švarc.
Iz strip knjižare Asteroid B612 (nekadašnji Libellus) kažu nam pak kako se kod njih podjednako traže domaća i strana izdanja, ali i da je potražnja za njima u posljednjih godinu dana podjednako slaba. "Od prošle godine promet je pao za 50-70 posto. Recesija je izgleda gotovo potpuno uništila potražnju. Opstanak strip-knjižare (barem što se naše tiče) uvelike ovisi o tome hoće li se situacija popraviti iduće godine", kazao nam je vlasnik Asteroida Vedran Jelenić. Dodaje kako izdavaštvo gura punom parom i kako je tržište zagušeno stripovima koje si većina čitateljstva ne može priuštiti. "Izdavaštva će vjerojatno i dalje biti s obzirom da su većina mali izdavači entuzijasti koji i ne očekuju zaradu, no strip-knjižare uz razne aukcijske sajtove, prodaje 'ispod pulta', skenirane stripove i slično, postaju beskorisne", tvrdi Jelenić.
U Lastanu, strip-knjižari otvorenoj ove godine, kupci većinom traže domaća izdanja stripova, a kako kažu, nešto mlađa populacija pita i za strana izdanja. "Od izdanja koja su najtraženija ili najviše se prodaju su razni strip albumi. U posljednje vrijeme naprodavaniji album je 'Hrvatski antifašistički strip', zatim 'Osmoškolci' od Ivice Bednjanca (izdanja udruge STRIPFORUM), pa stripovski klasik Rip Kirby u izdanju izdavačke kuće Fibra. Osim tih albuma, najprodavaniji su stripovi Alan Ford (novija ili starija izdanja), Zagor (starija i novija izdanja), Asterix... U posljednje vrijeme znatno je porasla prodaja nove revije 'STRIP REVIJA' (izdavač STRIPFORUM) koja se može pronaći i na kioscima po Hrvatskoj, a koja je stigla do broja 9 i prvenstveno je sadržaj te revije okrenut domaćem stripu i domaćim autorima", rekao nam je Ratko Dragaš, vlasnik Lastana, koji također tvrdi da je recesija utjecala na kupnju i konzumaciju strip izdanja. "Sama prodaja strip izdanja osjetno je opala zbog slabljenja kupovne moći ljubitelja strip štiva", dodaje Dragaš. Međutim, napominje kako je činjenica da se u posljednjih par godina povećava broj čitatelja ili sakupljača strip izdanja.
Vlasnik Lastana nadalje smatra da je danas, barem što se tiče izdavaštva, strip u odličnoj poziciji jer se u posljednjih par godina pojavilo nekoliko novih izdavača te domaća publika ima priliku pročitati velik broj strip izdanja koja su prije mogli čitati samo na engleskom ili na nekom drugom jeziku.
"Prvenstveno tu mislim na izdavačku kuću Fibra koja je do sada objavila zaista impozantan broj strip albuma uz vrlo interesantan i neobičan izbor izdanja", kaže Dragaš. Zagovornik je i ideje da svaki veći grad u Hrvatskoj treba i mora imati barem jednu strip knjižaru, odnosno trgovinu specijaliziranu za prodaju stripova. "Time bi ljubiteljima stripa on bio dostupniji, izdavači bi mogli lakše i brže prodavati svoja izdanja, a samim time bi možda i povećali tiraže strip-knjiga. Povećanjem tiraža, cijene stripova bi bile niže, što bi po mom skromnom mišljenju omogućilo srednjoškolcima da si mogu priuštit poneko strip izdanje. Mislim da je to u suštini primarni zadatak za svakoga tko se bavi proizvodnjom ili prodajom stripa", ističe Dragaš, koji s optimizmom gleda na budućnost stripovske kulture u nas. "Uvjeren sam da će kroz narednih desetak godina Hrvatska biti prepoznatljiva po strip kulturi jer ova mala zemlja može biti vrlo ponosna na broj strip autora koje je imala ili trenutno ima. Nema baš puno zemalja u svijetu koji se mogu pohvaliti kvalitetnim i priznatim strip autorima", kaže Dragaš te kao primjere daje poznate crtače poput Maurovića, Neugebauera, Devlića, Kordeja, Žeželja, Macana, Biukovića, Matakovića...
"Još je interesantnije da svaki ljubitelj i poštovatelj ove likovne forme može po crtežu vrlo lagano odgonetnut o kojemu se strip crtaču radi, jer svaki naš autor ima svoj specifičan način crtanja", zaključuje Ratko Dragaš.
[Objavljeno: Poslovni dnevnik, Zagreb, 2.10.2012.godine]
Svet „Alana Forda” nije bio oličen samo u kritici hladno-ratovskog kapitalizma već i svakog autoritarnog i propagand-ističkog društva, kaže Lazar Džamić
Generacije Jugoslovena stasavale su prateći avanture „Alana Forda”. Jedan od njegovih simpatizera, Lazar Džamić, konsultant i publicista u oblasti marketinga, danas je direktor strategije u agenciji „Kitcatt Nohr Digitas” u Londonu.
Džamić je autor knjiga „Marketing: fore i fazoni”, „PR fore i fazoni”, „Proroci mudro ćute”, „No copy advertising”, i „Cvjećarnica u Kući cveća – kako smo usvojili i živeli Alana Forda”, objavljene u izdanju „Heliksa” iz Smedereva, čija je promocija 10. aprila u Domu omladine, od 19 časova.
Objašnjavajući zašto su Jugosloveni voleli „Alana Forda”, Lazar Džamić naglašava da su sudbine likova iz ovog stripa, kao i naši životi, nalik jednom beskrajnom hrčkovom točku snalaženja.
– Snalaženje je naše majčino mleko, naša borilačka veština, naš univerzitet i naše prokletstvo. U situaciji u kojoj nema pomoći spolja, i gde su red i organizacija samo puka želja, snalaženje je jedini način da se ispliva. Ne fakultetska diploma, ne pristojnost, ne zakon.
Samo snalaženje, gde i kako ko ume – kaže Lazar Džamić.
„Alan Ford” je, kako dodaje, bio inspiracija, naš vodič kroz život, preživljavanje kroz male pobede ili makar kroz izbegavanje velikih poraza. Svet crnohumorne farse „Alana Forda”, kaže Džamić, nije bio oličen samo u kritici hladnoratovskog kapitalizma, već i svakog nekompetentnog, autoritarnog i propagandističkog društva uopšte, što je još jedan od razloga za popularnost stripa kod nas.
– Naš prirodni oblik mentalnog i društvenog funkcionisanja je nadrealna farsa, a tu je i naša spremnost da poverujemo u sve, i da ne verujemo ni u šta. „Alan Ford” je možda prvi ’rijaliti šou’ na našim prostorima, dokumentarni zapis disfunkcionalnosti.
Čitava njegova socijalna i satirična poetika može se sažeti u moralnu teoremu: Svako telo potopljeno u vlast gubi od svog ubeđenja onoliko koliko je teška njime istisnuta korist – kaže Džamić dodajući da je film „Ko to tamo peva” Slobodan Šijana, jedan je od ’najalanfordovskijih’ filmova.
Prvi broj „Alana Forda” autori Lučano Seki (pseudonim Maks Bunker) i Roberto Raviola (Magnus) objavili su u Italiji 1969. Sem Jugoslavije i Italije, strip nije imao veliki uspeh – u Francuskoj je doživeo samo dva uzdanja, u Brazilu tri, u Danskoj šest, na engleski nije ni preveden.
Prošle godine obeleženo je 40 godina od prvog „fordaća” na našem tržištu – „Vjesnikovog” izdanja iz 1972, u izvrsnom prevodu Nenada Briksija.
– Svet je u to doba bio podeljen na blokove, Evropa i Amerika prolazile su kroz studentske i antiratne demonstracije, obaveštajne službe bile su države u malom, a svet je bio pun nesigurnosti, gladi, zavera i kontrazavera. Takvo stanje reflektovano je i na popularnu kulturu – smatra Lazar Džamić.
– Sve što drugima liči na iracionalnost, nedostatak moralnih obzira, nelogičnost, zapanjujuće pojave i loš san, zapravo zvuči kao normalan radni dan u velikom delu Balkana. Socijalni mir u nekadašnjoj državi nije bio zarađen već pozajmljen. To je znao svaki zaposleni u državnoj firmi: dolazak u sedam ujutro, kafa i novine do devet, malo se pomere papiri na drugi kraj stola, pa sastanci komiteta i odseka, pa „pauza za topli obrok”, onda tračarenje, pa kući u tri, taman na vreme da se ode na njivu ili da se zida vikendica – piše Džamić u svojoj analizi.
– U takvoj našoj ekonomskoj nepismenosti, niko od nas nije pomislio da je zemlja, u suštini, bila jedna velika pozorišna kulisa koju su držali Titov kult ličnosti, sveprisutni DB i strani krediti. Gvozdena represija operisala je u mekoj i baršunastoj, pozajmljenoj, rukavici. Nije ni čudo što je Gorbačov, nakon posete Jugoslavije, izjavio: Video sam budućnost, i ustanovio da ne funkcioniše! – kaže naš sagovornik.
Džamić skicira tri tipa društava. „Glagolska – anglosaksonski svet, gde je sve vezano za rad, kretanje, delovanje, karijeru, i brzinu. Ničim nisu zadovoljni i stalno smišljaju načine da ispune svoje živote.
Onda imenička (skandinavska) društva gde su ljudi mirni, nema mnogo galame niti brzine, važan je balans između odmora i rada. Država je izdašna, a narod rado plaća porez.
Treći tip su pridevska društva (rusko, kinesko, mediteransko i naše), gde ima mnogo galame, ali je ona neproduktivna, sve je veće nego što stvarno jeste, svaka ideja je istorijska, svaka kritika je krvna uvreda, sve je raj ili pakao, nema sredine.
Takva društva vole velike reči, velike gestove. U njima se mnogo priča, malo radi, po principu – lako ćemo. Takvim nadrealizmom odiše i politička satira Alana Forda i njegova parodija na tajne agente poput Džemsa Bonda.”
Podsećajući da je sklonište junaka stripa bila cvećara, a večna kuća predsednika Tita Kuća cveća, Džamić smatra da su obe simboli izneverenih nada i disfunkcionalnosti. Optimizam građana u našoj državi, kako dodaje, ogledao se u diletantizmu koji cveta, kaže Džamić, u onim sredinama gde su potrebe jače od želja, gde ne može da se bira, gde nema ni ponude, ni konkurencije, i gde je profesionalizacija društva i dalje u povoju.
Mirjana Sretenović
Povodom proslave Dana Evrope 2013, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i Informacioni centar EU s zadovoljstvom najavljuju početak konkursa za karikature i stripove “Srbija i EU”. Konkurs počinje 19. marta i otvoren je za sve karikaturiste i crtače stripa – profesionalce i amatere, koje pozivamo da izraze svoje stavove i vidjenja o odnosima izmedju Srbije i Evropske unije. Vrednosti Evropske unije, koje gradjani Srbije već dele u mnogim aspektima svakodnevnog života, biće jasnije, bliže i primamljivije kada budu nacrtane oštrim perom karikaturiste.
Konkurs je otvoren do 18. aprila; žiri koji će odlučivati o pobed-nicima čine tri poznata srpska karikaturista i crtača stripa - Predrag Koraksić Corax, Marko Somborac i Aleksandar Zograf, zajedno sa po jednim predstavnikom Delegacije EU, Informacionog centra EU i Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije.
Tema “Srbija i EU” namerno je nerestriktivna kako bi se umet-nicima omogućilo da se kroz svoje radove slobodno izraze o statusu Srbije i njenim odnosima sa EU. Jedina ograničenja su pravno obavezujući standardi i neprihvatljivost govora mržnje.
Pobednici će biti proglašeni 20. aprila a nagrade će im biti uručene 10. maja, na otvaranju izložbe 20 izabranih radova koji su pristigli na konkurs. Radovi će biti izloženi 9. maja na Dan Evrope na prijemu u Kinoteci. Izložba će biti organizovana u Informacionom centru EU, u holu Domu omladine Beograda od 10. do 19. maja. Prva nagrada je putovanje u Pariz i Kaen, uz posetu pariskoj Fondaciji “Karikaturisti za mir” i Memorijalnoj postavci mirovne karikature (u Kaenu), vredna više od 1.000 evra. Druga i treća nagrada su tablet računari. Za sve druge finaliste obezbedjeni su pokloni u vidu materijala za crtanje. Države članice EU najavile su takodje prigodne poklone za sve finaliste.
Svi umetnici čiji su radovi izabrani da budu izloženi dobiće prigodne nagrade na svečanom otvaranju izložbe. Izložbu će 10. maja, u sklopu proslave Dana Evrope, otvoriti šef Delegacije EU u Republici Srbiji, ambasador Vensan Dežer. U okviru proslava predvidjenih tokom Evropske nedelje u Srbiji, predvidjeno je da izložba “Srbija i EU” bude postavljena 14. maja u Somboru i 19. maja u Leskovcu.
Srdačan pozdrav,
Predrag Vujović
Predsednik žirija
“SRBIJA I EU”
KONKURS KARIKATURE I STRIPA PRAVILA UČEŠĆA
1. TRAJANJE: Konkurs traje od 19. 3. do 18. 4. 2013. 2. TEMA: “SRBIJA I EU” 3. UČEŠĆE: Svi gradjani Srbije, stariji od 16 godina koji su profesionalni ili amaterski crtači stripa i karikaturisti, mogu da učestvuju na konkursu. Članovima žirija nije dozvoljeno učešće na konkursu. 4. MAKSIMALAN BROJ RADOVA KOJE JEDAN UČESNIK MOŽE POSLATI: 1
Radovi koji su poslati na konkurs ne treba da budu originali, već moraju da budu skenirani (najmanje 300 bpi) originalni nacrtani ili odštampani (digitalni radovi) stripovi i karikature, u crno beloj tehnici ili koloru. Pisano obrazloženje nije potrebno priložiti uz karikature.
Ograničenje za stripove je jedna tabla.
Potrebno je da uz rad budu dostavljeni sledeći podaci : ime rada, ime i adresa autora i kraća biografija.
Radovi moraju biti originalni - ne smeju biti radovi koji su već ranije štampani. Sve grafičke tehnike su dozvoljene. 5. FORMAT : Radovi moraju biti poslati u elektronskom formatu (PDF-JPG) na sledeću adresu : competition@euinfo.rs (minimum 300 dpi). 6. COPYRIGHT : Učestvovanjem na konkursu, svaki učesnik daje Delegaciji EU u Srbiji dozvolu da objavi njegov rad i da ga koristi. Svi finalisti daće Delegaciji EU prava da objavi njihove radove u brošurama, katalozima, kalendaru i medijima. 7. NAGRADE:
Prva nagrada: Pobednik konkursa osvojiće put u PARIZ i KAEN, u posetu prestižnim ustanovama karikature: pariskoj Fondaciji “Karikaturisti za mir” i Memorijalnoj postavci mirovne karikature (u Kaenu). Tokom trodnevnog putovanja obeybedjeni su put i smeštaj. Druga nagrada: PC tablet Samsung Galaxy tab 2 Treća nagrada: PC Tablet Samsung Galaxy tab 2
Za sve učesnike čiji su radovi izabrani da budu prikazani na izložbi: prigodni pokloni sa priborom za crtanje u vrednosti od 30 evra. Takodje, ambasade zemalja članica EU obezbediće nagrade za finaliste. 8. OCENJIVANJE
Žiri koji će odlučivati o pobednicima čine tri poznata srpska karikaturista i crtača stripa - Predrag Koraksić Corax, Marko Somborac i Aleksandar Zograf, zajedno sa po jednim predstavnikom Delegacije EU, Informacionog centra EU i Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije. Žiri će ocenjivati sve primljene radove u skladu sa profesionalnim standardima. Svi radovi koji sadrže govor mržnje, u bilo kom obliku, biće odbačeni. Pobednici će biti obavešteni o odluci žirija krajem aprila. Odluke žirija su konačne i na njih ne postoji pravo žalbe. 9. KATALOG
Izabrani radovi biće razmatrani za uključivanje u katalog izložbe. Autori tih radova dobiće besplatan primerak kataloga tokom dodele nagrada ili će im on biti poslat kasnije. Dvanaest radova biće objavljeno u okviru kalendara za 2014. godinu, a njihovi autori dobiće po 10 kopija kalendara. 10. SLANJEM RADA NA KONKURS, SVAKI UČESNIK PRISTAJE NA PRAVILA UČEŠĆA 11. IZLOŽBA
Izložba izabranih radova biće organizovana od 9. maja u Kinoteci (zgrada u Uzun Mirkovoj), od 10. do 19. maja u EU Info centru (Dečanska 1) gde će je prvog dana, 10. maja, u 19 sati otvoriti šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Vensan Dežer, a potom će biti prikazana tokom maja u Negotinu, Somboru i Leskovcu. 12. SVE SPOROVE REŠIĆE ORGANIZACIONI KOMITET
SI PARTEEEEEE! Da oggi prende il via ufficia-lmente la seconda edizione del contest COVER RE-LOADED. Protagonista delle copertine di quest'anno sarà DYLAN DOG, il celebre character partorito dalla fervida fantasia di Tiziano Sclavi ed edito dalla Sergio Bonelli Editore, che ringraziamo per l'enorme disponibilità.
Per l'occasione abbiamo messo in piedi anche-quest'anno una giuria di tutto rispetto: GIOVANNI GUALDONI (sceneggiatore e curatore della serie), FABIO CELONI (disegnatore e sceneggiatore di Dylan Dog), VALENTINA ROMEO (disegnatrice di Dylan Dog), DYLANDOGOFILI (autorevolissima associa-zione di fan di Dylan Dog), ANGELO PAVONE (Scuola di Fumetto di Catania) e dulcis in fundo il FORUM ZTN (promotore del contest) con i principali organizzatori del concorso MARCO GRASSO e GIUSEPPE REINA.
NOVITA' DELL'EDIZIONE 2013 - Il successo della scorsa edizione ci ha consentito di ampliare i nostri orizzonti collaborativi. Cover Reloaded sarà contest ufficiale della kermesse fumettistica rivelazione degli ultimi anni: ETNA COMICS (www.etnacomics.com)! La manifestazione si terrà quest'anno il 7-8-9 giugno e in una della tre giorni etnea avrà luogo la cerimonia di nomina dei vincitori alla presenza della giuria. Ancora più visibilità quindi per i partecipanti al contest!
Ma le novità non finiscono qui! Abbiamo rinnovato la partnership con gli sponsor dello scorso anno, le celebri WINSOR & NEWTON e LETRASET, che hanno destinato al contest un montepremi di articoli per artisti ancora più ricco! Prossimamente tutti i dettagli. Consigliamo sempre una visita al sito www.winsornewton.com per tanti contenuti interessanti.
Pensavate fosse finita qui? E invece no… ai primi 5 classificati abbiamo riservato la possibilità di esporre le proprie opere nientemeno che alla CART GALLERY di Roma (www.cart-gallery.com)! La galleria è specializzata in mostre e vendita di opere legate al mondo del fumetto grazie alla collaborazione con i più celebri artisti del mondo dei comics. CArt Gallery garantisce l'organizzazione dell'esposizione delle opere dei vincitori in occasione di una mostra di alto livello fumettistico! Ma non solo, favorirà anche l'incontro fra gli artisti e i potenziali acquirenti delle opere. Gustoso questo piatto, no? :-)
Ricordiamo che al contest possono prendere parte artisti esordienti o non professionisti (i partecipanti non devono aver illustrato più di un fumetto a diffusione nazionale) ed è ammessa qualsiasi tecnica. Le opere dovranno essere inviate entro le ore 23:59 del 24 maggio 2013 registrandosi sul sito www.cover-reloaded.com.
Grande passione fumettistica, enorme visibilità garantita e tante altre novità! Questo è COVER RELOADED!!! Prossimamente maggiori dettagli. Nel frattempo tirate fuori i vostri arnesi da lavoro e la vostra migliore ispirazione perché vogliamo delle copertine… DA INCUBO!!! :-)
IN BOCCA AL LUPO A TUTTI!!!
Nikola Maslovara Masli jedan je od najvažnijih ex YU autora karikaturalnog stripa. Veoma vredan, a uz to i izuzetno skroman i nenametljiv, Masli je uspeo da stvori, kao scenarista i crtač, čitav niz originalnih likova, objavljivanih od 1971. godine pa sve praktično do danas.
Sem toga, Masli je radio i na velikom broju licencnih stripova - Veliki Blek, Tom i Jerry, Mapet bebe, Pink Panter, Miki Maus... Radi je i kao urednik u Dečjim novinama, bio osnivač dečjih listova, priznati karikaturista...
ČOVEK KOJI PIŠE PREDGOVORE Zoran Djukanovic Portret 2012 - strip interview 11 & 12 of 16
11 - Strip nekad (od preistorije) i danas
(Het Beeldverhaal - graphic novel & comic book shop in Amsterdam,
'Prince Valiant' by Hal Foster, 'Daredevil' by David Mazzucchelli & Frank Miller)
12 - Najplodonosniji period u istoriji stripa
(Het Beeldverhaal - graphic novel & comic book shop in Amsterdam,
`Krazy Kat´ by George Herriman, ´Terry and the Pirates´ by Milton Caniff,
´Love and Rockets´ by Gilbert Hernandez and Jaime Hernandez,
sometimes cited jointly as Los Bros Hernandez, da li je strip masovni medij...)
Za veći format videa, kliknite na naslov videa i otvoriće vam se YouTube link gde možete birati format za gledanje... (zm)
Strip revija „Bumerang“ broj 2, izdavač Grafoprodukt,
Subotica, 2000.g.
Ako je pojava prvog broja novog strip magazina „Bumerang“ bila prijatno iznenađenje, pojava drugog broja je dvostruko prijatnije iznenađenje. U vremenima kada svaka dobra ideja ima najviše šansi da propadnje, izlazak prvog „Bumeranga“, u izdanju malo poznatog „Grafoprodukta“ iz Subotice, i posvećenog u potpunosti domaćem stripu mlađih autora, mogao se smatrati entuzijastičkim potezom visokog rizika (bez obzira na nesporni kulturološki značaj ove publikacije koja se pojavljuje posle mnogo sušnih godina i to, ni manje ni više nego, na kioscima!). Stoga je sveska sa brojem 2 na koricama, nadamo se, znak da će projekat opstati, makar i ne izlazio u najavljenom mesečnom ritmu (ovu neredovnsot lako će mu oprostiti svi stripoljupci). „Bumerang 2“ već se na prvi pogled razlikuje od prvenca. Naime, format magazina je povećan na, za strip uobičajene, A4 dimenzije. Sadržaj takođe nudi nove promene: dok u „jedinici“ nalazimo priče u rasponu od akcionih, preko metafizičkih do humorističkih, rađene manirom kako tzv „glavnotokovskog“ tako i „alternativnog“ stripa, novi broj je u potpunosti „glavnotokovski“, što ni u kom slučaju nije mana, mada je početna „šarolikost“ možda zanimljivija kao koncept.
Broj otvara prvi deo nove epizode serijala „Cat Clow“ Baneta Kerca, najpopularnijeg domaćeg strip autora 80-tih, koji se vraća pred ovdašnju publiku posle decenije odsustva. Kerac je heroj (tako piše na zidu nacrtanom na naslovnoj strani „Bumeranga 2“) akcionih stripova iz „zlatnih godina domaćeg stripa“, koga su krizne 90-te oterale u pečalbu, mada je on i ranije radio za inostranstvo. Ponovni susret sa super mačkom u mrežastim čarapama potvrđuje sve već znane nam kvalitete (realistički crtež, jasnu akcionu priču, vrcave dijaloge) a intervju sa Kercem donosi informacije o radu jednog od retkih strip profesionalaca sa ovih prostora, koji nema iluzije i ne mistifikuje ni svoj rad ni medij u kom deluje, već nonšalantno samerava „stanje stvari“.
Drugi serijal započet u novom „Bumerangu“ je „Max Debris“ crtača Toni Radeva i scenarista Marka Stojanovića i Đorđa Milosavljevića. Reč je o krimi-humorističkoj priči crtanoj karikaturalističkim manirom belgijsko-francuske škole.
U nastavku broja nalazimo zafrkanstsku priču o lokalnim naravima, pod naslovom „Tu-tum“ Darka Atanasijevića, te western „Budala i zakon“ Zorana Stoiljkovića Kize, nedorečenog scenarija i crteža. Uz strip gegove Simona Vučkovića i Zoltana Nađđerđa, kao uvod i finale, zatvara se ovaj broj „Bumeranga“.
Čitaoci zainteresovani za razrešenje serijala koje su počeli da prate odnosno oni voljni da saznaju šta se to dešava sa domaćim stripom, svakako će nestrpljivo očekivati novi „Bumerang“ jer bez ovakvih izdanja strip scena jedne sredine sporo se i teško razvija.
(2000)
BUMERANG (IPAK), MAČKA I SLIKARI
Strip magazin „Bumerang“ broj 3, izdavač Grafoprodukt, Subotica, januar 2001.g.
Tri meseca kasnije nego što je trebalo (broj 2 izašao je u septembru 2000.g.), pojavio se „Bumerang“ broj 3 ali će pravi stripoljupci lako oprostiti ovu docnju zadovoljni što je broj ipak stigao na kioske, nadajući se da to znači da će sledećih brojeva takođe biti a ako budu i redovni – eto razloga za voacije! Naravno, ne bi se olako trebao trošiti kredit kod čitalaca pošto svako strpljenje ima kraja a otežavajuća i ograničavajuća okolnost u ovom slučaju jesu stripovi u nastavcima jer, ako sledećeg dela predugo nema, može se izgubiti interes da se strip uopšte pročita. (Ovo svakako podrazumeva i široku i blagovemenu distribuciju revije.) No, kako god (u budućnosti) bilo, novi „Bumerang“, pod uredničkom palicom Saše Marijanušića, otvaraju, umesto njegove reči, zanimljive „Strip vesti“ o radu domaćih autora i dešavanjima u svetu stripa, koje priređuje Zlatko Milenković, pokretač i urednik istoimenih „Strip vesti“ dostupnih zainteresovnaima putem elektronske pošte. Milenković je autor i serijala „Noćna smena“, započetog u ovom broju, u kome upoznajemo policajca koji danju spava u ćeliji a noću dežura i čeka sveže uhapšenike da bi od njih čuo (ako je moguće) zanimljive priče i tako prekratio vreme, što, sveukupno, zvuči obećavajuće.
Pored uvoda u „Noćne smene“ dva serijala uveliko se razvijaju. Novih 10 tabli Kerčevog „Cat Clow“, epizoda „Pacovdija u plavom“, prati ženu mačku i inspektora Kameron Hila dok kroz kanalizaciju traže mutirane ljude-pacove i njihovog gazdu, dajući tako Kercu šansu da isporuči novu dozu vrcavih dijaloga i razigrane crtačke egzibicije u scenama tuča. Čitaoci će svakako nestrpljivo čekati rasplet događaja.
Drugi deo stripa „Max Debris“ scenarista Marka Stojanovića i Đorđa Mlosavljevića i crtača Toni Radeva, nastavlja da zapliče razne prevarantske i nacističke mreže oko slika Otona Muhe, posebno one pod imenom „Slovenska apoteoza“. Reč je o humorističko-karikaturalnom stripu sa simpatičnim junacima, na tragu francusko-belgijske škole.
Ostatak „Bumeranga“ ispunjavaju kratki stripovi. „WC – War Conflict“ Ljube Filipovića je gorko sarkastična priča o borbi vojski oko jednog klozeta. Mladen Oljača zabaviće čitaoce posprdnim „All You Need Is Love“, s tim da se zadnja reč čita kao „Money“, što se „nežnim dušama“ i feministkinjama sigurno neće dopasti.
Broj zatvara geg „Pohod“ Nebojše Bačića (o tri Turčina, ne baš naročito spretna i jednom prgavom medvedu, a sve to u koloru). Tako ističe 40 strana „Bumeranga“, za koga se nadamo da će prebroditi porođajne muke i opstati na radost ljubitelja priča u slikama.
(2001)
U okviru izložbe „Nastavlja se... – tri generacije savre-menog srpskog stripa“ u četvrtak, 21.03.2013. u periodu od 13-19h u Francuskom institutu u Beogradu (Knez Mihajlova 31) će biti organizivan „Mebijusov dan“. Najpoznatiji srpski strip autori će, godinu dana posle njegove smrti, uživo tokom manifestacije crtati u čast Žan Žiroa - Mebijusa, jednog od najvećih strip umetnika svih vremena. Istovremeno, u istom prostoru će biti organizovan i mini-sajam domaćih strip izdavača.
Francuski strip umetnik Žan Žiro (Jean Giraud) (1938-2012) je slavu stekao kao crtač 29 epizoda izuzetno po-pularnog vestern serijala „Bluberi“ (1965-2005). Od 1970-ih je bio predvodnik novog, umetničkog pristupa u francuskom i svetskom stripu pod pseudonimom Mebijus (Moebius), crtajući uglavnom kultne naučnofantastične stripove od kojih je najpoznatiji serijal „Inkal“ sa scenaristom Alehandrom Žodorovskim (Alejandro Jodorowsky) a takođe je zaslužan za veliki uspeh strip časopisa „Métal Hurlant“ („Heavy Metal“ u SAD) i sarađivao je na brojnim poznatim filmovima (od „Trona“, 1982 do „Petog elementa“ 1997.).
Radovi ovog umetnika su imali izuzetno veliki uticaj i na srpske strip autore, a naš crtač Zoran Janjetov je imao čast da nastavi njegov rad na „Inkalu“.
Treba podsetiti da je Štef crtao i albume:
“Mudraci”, “Crni Popaj” i, naravno, “Gluhe laste”…
Štef Bartolić:
‘Američki Playboy nam ja cijelo vrijeme pokušavao
zabraniti Dicka Longa, ali je ipak izlazio 10 godina!’
Štef Bartolić, autor legendarnog prostog stripa, povodom izlaska ukoričenog albuma otkriva kako su uz pomoć izuzetno upornih urednika Playboya progurali najčudniji strip koji je izlazio u hrvatskim magazinima
"Moje ime je Long. Dick Long. Privatni sam detektiv i znam za bolja vremena.”
Ovom se bondovskom rečenicom u pilot-epizodi predstavio novi strip-junak koji će punih deset godina krasiti zadnje stranice hrvatskog izdanja Playboya, gdje se čitateljima prvi put predstavio 2000. godine.
Suhonjavi tip u zgužvanom mantilu, s vječitom cigaretom u ustima i flašom jeftine žestice na radnom stolu, s kojom bi u nedostatku boljeg društva nazdravljao i damama s kalendara, ni po čemu nije podsjećao na otmjenog agenta tajne službe, no upravo u tome leži tajna njegova uspjeha.
Šutljivog i vječno smrknutog detektiva klijentice - fatalne, dugonoge ljepotice čiji su najjači atributi bili u predjelu dekoltea - naprosto su obožavale, a on je, iz mjeseca u mjesec, na raspolaganju imao samo četiri stranice da riješi misteriozan slučaj koji bi mu povjerile. Za razliku od Bonda, Dick Long nije imao dozvolu za ubijanje, a umjesto za pojasom, njegovo glavno oružje nalazilo se nešto niže...
Ilustracije za magazin
Nastao na tragu detektiva iz američkih krimi romana tridesetih i četrdesetih godina, Dick Long proizašao je iz kista ilustratora Štefa Bartolića i pera scenarista Darka Macana (koji se na samom početku, zbog istovremenog angažmana na dječjem stripu u Modroj lasti, skrivao iza pseudonima Brando), a ovih dana u izdanju Strip-Agenta izašao je prvi ukoričeni album (od planirana četiri) pod nazivom “Slučajevi”'. Album sadrži prvih 26 epizoda stripa, a kako je zapravo sve počelo, objasnio nam je Štef Bartolić.
- Već 1998. radio sam ilustracije za hrvatski Playboy, u suradnji sa Esadom Ribićem i redakcija je bila zadovoljna time. No, oni su u tom trenutku imali strip Argentinca Horacija Altune, koji je bio objavljivan u većini Playboyevih izdanja u svijetu, pa ga je tako preuzela i Hrvatska. Ne znam što je bio točan razlog, jesu li potrošili sve njegove stripove, no u jednom trenutku nazvao me pokojni Vladimir Tomić, tadašnji urednik Playboya, i pitao me bih li kreirao strip za hrvatsko izdanje. Naravno, odmah sam pristao - prisjeća se Bartolić.
Desetogodišnji život
Prvi Dick Long izašao je u lipnju 2000. godine, no uslijedila je jednomjesečna pauza jer je Tomić htio vidjeti kakva će biti reakcija publike, a na kraju krajeva i matice u Americi.
- Svaki broj išao je, naime, kod njih na provjeru, oni imaju stroga i jasna pravila, kojih se ja nisam nikada pridržavao, pa tako Amerikanci nikada nisu zavoljeli Dicka Longa i zahtijevali su da se izbaci iz Playboya. S vremenom sam shvatio da Playboyeva publika zapravo želi vic sa sisom; znači, smjeli smo nacrtati sise i guzice, ali nikakva tema ozbiljnijeg karaktera, barem u početku, nije bila dobrodošla. No Tomić je sve pokušaje izbacivanja stripa vješto eskivirao, a Amerikancima je tvrdio da će značajno pasti prodaja Playboya ako se Dick Long makne, što naravno nije bila istina - priča Bartolić.
...
...
Izložba „Nastavlja se... Tri generacije savremenog srpskog stripa“ u organizaciji Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS) svečano je otvorena 26. februara u Francuskom institutu u Beogradu (Knez Mihajlova 31) uz prisustvo velikog broja strip autora iz Srbije, medija, i naravno, ljubitelja stripa. Izložbu su otvorili Žan Lik Goester, direktor Francuskog instituta i Zoran Tucić, predsednik USUS, kao i Pavle Zelić.
Od pratećih programa je već održana uspešna i posećena tribina o vezama francusko-belgijskog i srpskog stripa (28. februara) na kojoj su govorili naši poznati istoričari i kritičari stripa Zdravko Zupan, Slobodan Ivkov i Zoran Stefanović uz moderatora Pavla Zelića.
Očekuju nas još tribina na temu francusko-belgijskog stripa u Srbiji (19. marta, 18h) na kojoj će govoriti pomenuti Zoran Stefanović, kao i autori, pedagozi i istoričari Vladimir Vesović, Vladimir Topolovački i Dragan Lazarević – Dragan De Lazare, i, najzad, jedan dan otvorenih vrata (21. marta, 13-19h) kada će ljubitelji devete umetnosti moći na licu mesta u Francuskom institutu da prate stvaranje strip crteža u čast nedavno preminulog čuvenog francuskog autora Moebijusa i uživaju u mini sajmu stripova domaćih strip izdavača.
Takođe, važno je napomenuti da su organizovana i stručna vođenja kroz izložbu svakog utorka od 18 do 19 sati u okviru kojih publiku vode istoričari umetnosti Bojana Spasić i Predrag Ivanović.
Već je rečeno da je na izložbi predstavljeno kroz originalne strip table i dvojezični katalog sa tekstovima Zdravka Zupana, Slobodana Ivkova i Zorana Stefanovića preko 200 domaćih strip crtača i scenarista, a da se tri generacije, navedene u podnaslovu izložbe, odnose se na 80–te i 90–te godine 20. veka i novi milenijum, odnosno autore koji su u tim periodima aktivni, i koji ostavljaju trag na stripskoj sceni Srbije, ali i drugih zemalja.
Ono što je dodatno važno napomenuti je da ova izložba u svom uređivačkom odboru i savetu okupila najeminentnije istoričare i teoretičare strip umetnosti u Srbiji, što je garant kvaliteta selekcije koju smo napravili. A u tom odabiru su se našli pre svega naši istaknuti strip umetnici koji čak i ako većinom žive u Srbiji, rade za strane izdavače i ostvaruju velike uspehe širom sveta, a najviše na najvećim strip tržištima kao što su francusko, američko, italijansko i špansko.
Ipak, želeli smo da pokažemo i snagu u brojevima, pa su se tako na zidovima galerije Francuskog instituta u Beogradu našli mnogi autori koji su svojim radom itekako zaslužili da budu ovde zastupljeni jer se stripom dugo i ozbiljno bave i profesionalno i iz ljubavi, a poseban segment izložbe je posvećen mladim autorima iz cele Srbije koji su naša budućnost u ovoj umetnosti. Pavle Zelić, pisac i strip scenarista
torek, 19. 3. 2013, ob 20:00, Kino Šiška (Komuna) STRIPOLIS
družabni večer za vse striporisce in stripoljubce
Dragi striporisci in stripoljubci,
naslednji teden je spet čas za novi Stripolis. Tokrat smo se ga odločili za spremembo zastaviti zelo odprto in lokalno, v obliki nekakšne okrogle mize, ki bi malo razgibala format in podrla bariere med izvajalci in gledalci dogodka. Da bo imela stvar vsaj osnovno strukturo in da vas s čim pritegnemo, bo par mladih slovenskih ustvarjalcev, ki jim žarometi ne pašejo, v tej bolj intimni atmosferi predstavilo svoje trenutne projekte in upe za prihodnost, ponovno pa poudarjamo, da je vabljen kdorkoli izmed vas, da bodisi pokaže svoje ustvarjanje bodisi z nami deli svoje najljubše avtorje, ki jih morda še ne poznamo. Pridite opremljeni tudi s predlogi za nove teme, predstavljene avtorje, spremembe formata dogodka, itd. Teme, ki jih lahko obravnavamo na okrogli mizi so ob odsotnosti drugih predlogov med drugim lahko tudi problem financiranja stripovskih izdaj, boljšega povezovanja med risarji in pisci za bogatejšo lokalno produkcijo, kritiško podporo mladim avtorjem, ki so lačni fidbeka, potrebi po stripovski knjigarni v centru mesta, kakršna je bila včasih Kazina, in
podobno.
Brez skrbi: za prihodnje mesecih imamo v marinadi že zelo konkretne teme. Maja se nam tako obeta pogovor s Scottom McCloudom, Izar Lunaček pripravlja predavanje o zgodovini časopisnega stripa, v vrsti pa so tudi nove predstavitve tujih in domačih avtorjev. A tokrat bi radi reč vendarle malo razgibali. Stripolis je bil zamišljen kot prostor za povezovanje stripovskih navdušencev in ustvarjalcev med sabo, za skupno deljenje vznemirljivih novih avtorjev in idej za nove projekte, temu pa lahko večer podrtih barier med gledalci in predstavljalci samo koristi. Upamo, da pridete v čim večjem številu, tako kot na krasno obiskana januarski in februarski dogodek, in da ob kapljici rujnega skupaj pogruntamo kaj še bolj pametnega ter se veselimo skupnega navdušenja nad tem čudovitim medijem, ki se mu reče strip.
Neorama dos Quadrinhos, kao i Strip Vesti, su besplatne. Svake nedelje, preko 100 izabranih novosti o devetoj umetnosti. Samo trebaš da popuniš subscribe na našem sajtu:
www.neorama.com.br/
Upoznajte Lea, koji je u stanju isplanirati savršenu pljačku... ali samo ako se uvjeri da je posao dovoljno siguran. Naime, Leo nije tip koji prvo puca, a onda misli; Leo je profesionalac. Ali nekim kriminalcima, čak i profesionalcima, neki je plijen vrijedan gotovo svakog rizika. Pa kad mu stari prijatelj i korumpirani policajac pristupe s planom da zgrabe milijune dolara krijumčarene robe iz kamiona za prijevoz dokaza, Leo mora donijeti neke teške odluke, znajući da se ničemu na svijetu ne može vjerovati manje nego policajcu koji prima mito.
Kao i obično, Fibra vam nudi besplatan ogled, ovaj put prve 32 stranice (PDF, 8Mb). www.fibra.hr/download.asp?ID=108 Kriminal 1 • Kukavica • 144 stranica • Kolor • 170 x 240 mm • Tvrdi uvez • Scenarij Ed Brubaker • Crtež Sean Phillips • Prijevod Tatjana Jambrišak • Lektura i redaktura Josip Sršen • Dizajn Melina Mikulić • Datum objavljivanja 20.2.2013. • Cijena 129 Kn
Prije dvadeset godina, Tracy Lawless zamijenio je ulice prepune zločina za život u vojsci, što je bila odluka koju je rijetko požalio. Ali sad se vraća iz pustinja Afganistana i Iraka u svijet iz kojeg je potekao kako bi doznao tko je i zbog čega ubio njegova brata Rickyja. No istina je jedna od malo stvari ružnijih od obiteljske povijesti i jedino što mu ide u prilog dok raspliće uvijene niti života kriminalca kakav mu je bio brat, jest da nitko ne zna tko je on zapravo. A ono što ne znaju, moglo bi ih i ubiti. Kriminal 2 • Lawless • 132 stranica • Kolor • 170 x 240 mm • Tvrdi uvez • Scenarij Ed Brubaker • Crtež Sean Phillips • Prijevod Tatjana Jambrišak • Lektura i redaktura Josip Sršen • Dizajn Melina Mikulić • Datum objavljivanja 20.2.2013. • Cijena 129 Kn
'Oće li bit kvalitetna, to ćemo tek vidjeti.
'Oće li bit posjećena? E, taj je dio na vama.
Šesta je 19.3. u 19 sati pa navratite
Borivoja Dovnikovića Bordu nije potrebno posebno predstavljati kako ni ljubiteljima stripa, tako ni ljubiteljima animacije. U zadnjih šezdesetak godina ova su dva medija često išla ruku pod ruku, a Bordo je imao prste u svima. Duga i plodna karijera ostavila je traga u hrvatskoj kulturi o čemu svjedoči niz priznanja i nagrada. Bordin se utjecaj širio i izvan granica kako ove, tako i bivše države. Njegov je udžebnik Škola crtanog filma uvršten na popis obavezne literature na Praškoj akademiji, a titulu počasnog profesora dodijelila mu je i Umjetnička akademija u Changchunu u Kini.
Borivoj Dovniković pripada tzv. drugoj generaciji hrvatskih strip-autora koja je na stranicama Plavog vjesnika radila stripove ravnopravne s najboljim onodobnim europskim ostvarenjima (u generaciji su, uz Bordu, bili i Žarko Beker, Ivica Bednjanec te Julio Radilović).
Među brojnim nagradama koje je dobio su nagrada za životno djelo u području animacije u Trevisu (Italija), nagrada povodom stogodišnjice svjetske kinematografije u Birmin-ghamu (Alabama, SAD), nagrada festivala Balkanima u Beogradu. 2006. je na Sveučilištu umjetnosti u Changchunu (Kina) izabran za gostujućeg profesora i savjetnika za razvoj animiranog filma u kineskoj pokrajini Jilin. Imao je svoje retrospektive u Parizu (Cinematheque Francaise), Lucci, Moskvi, Erevanu, Varni, Barceloni, Pragu, Bratislavi, Tamperu, Ottawi, Montrealu (Cinematheque quebecoise), Kijevu, New Yorku (Museum of Modern Art). Primio je i Grb Grada Osijeka – nagradu za životno jedlo u području kuture, te nagradu za životno djelo na području filmskog stvaralaštva Vladimir Nazor. Godine 2012. na obnovljenom Salonu stripa u Vinkovcima primio je nagradu za životno djelo.
Šezdesetak godina karijere ne stane baš u okvire jedne tribine, no kako moongrafije o Bordi još uvijek nema (premda bi je trebalo biti), ovaj mali dio utorka poslužit će kao dobar početak. Nastojte ga ne propustiti.
Gimnazija „Vuk Karadžić“ iz Loznice raspisuje nagradni konkurs: FILOZOFIJA U STRIPU
Pravo učešća imaju svi srednjoškolci sa teritorije Republike Srbije koji neku od filozofskih pojava obrade i prikažu u formi stripa. Za kreiranje konkursnih radova koristi veb aplikacija za izradu stripa koja se nalazi na adresi www.bitstrips.com/create/comic/ .
Konkurs je otvoren do 19. 04. 2013. godine, a radove dužine do 12 scena u formatu fotografije/slike (jpg/png) slati na e-mail: krug.loznica@gmail.com Uz svaki rad potrebno je priložiti podatke o autoru i školi. Jedan učenik na konkurs može poslati samo jedan rad. Svaki učesnik konkursa plaća kotizaciju od 500 dinara (za špampanje rada - radi organizovanja izložbe).
Svi radovi koji budu ispunjavali obrazovne i estetske kvalitete konkurišu za jednu od tri nagrade: 1. nagrada foto-aparat
2.
nagrada mobilni telefon
3.
nagrada veb-kamera
20. 04. 2013. god. u Gimnaziji „Vuk Karadžić“ u Loznici biće organizovana izložba konkursnih radova na kojoj će biti uručene nagrade najuspešnijim učenicima. Tog dana je za profesore organizovano jednodnevno stručno usavršavanje „Kreativne mogućnosti primene informaciono-komunikacione tehnologije u obrazovanju“. Kotizacija za stručni skup je 1000 dinara, a profesori dobijaju sertifikat o stručnom usavršavanju.
Webzine Helly Cherry raspisuje stalno otvoren strip konkurs. Odabir teme, žanra i autorski pristup, potpuno su slobodni. Radovi mogu biti prethodno objavljeni. Zainteresovani autori svoje radove uz kraću biografiju mogu poslati na email hellycherry@gmail.com. Poželjno je da širina table bude 600 piksela kako bi se najbolje uklopila u dizajn naše stranice. Radovi će biti objavljeni u rubrici „Artcore“ redosledom kako pristižu u redakciju.
Helly Cherry je webzine koji traje već 10 godina i posvećen je alternativnoj i andergraund kulturi.
10 - Najpoznatiji strip na svetu
('Thomas Mann ili Philip K. Dick' by Zoran Djukanovic, 'Graphic Novels: Stories
to Change Your Life' & '1001 Comics You Must Read Before
You Die' by Paul
Gravett, 'Palestine' & 'Safe Area Goražde' by Joe Sacco, Edward Said.)
Za veći format videa, kliknite na naslov videa i otvoriće vam se YouTube link gde možete birati format za gledanje... (zm)
Pošast nepoznatog porijekla uništila je u ljeto 2002. godine svaki spermij, fetus i odraslog sisavca s kromosomom Y – osim jednog mladića i njegovog ljubimca. Taj je “rodocid” u trenutku istrijebio 48% svjetske populacije ili približno 2,9 milijardi muškaraca. 495 izvršnih direktora s popisa 500 najuspješnijih američkih kompanija su mrtvi, kao i 99% svjetskih zemljovlasnika.
Samo u Sjedinjenim Državama više od 95% svih komercijalnih pilota, vozača kamiona i kapetana brodova je umrlo... kao i 92% svih nasilnih kriminalaca. 99% svih mehaničara, električara i građevinskih radnika na svijetu je pokojno... ali je 51% planetarne poljoprivredne radne snage živo. U 14 nacija, uključivši Španjolsku i Njemačku, vojnikinje su služile u kopnenim borbenim jedinicama. Ni jedna od blizu 200.000 vojnikinja Sjedinjenih Država nikad nije sudjelovala u kopnenoj borbi. Australija, Norveška i Švedska su jedine zemlje gdje žene služe u podmornicama.
U Izraelu su sve žene u dobi od 18 do 26 služile obaveznu vojnu službu u Izraelskim obrambenim snagama barem godinu i devet mjeseci. Prije Pošasti su barem tri palestinska bombaša samoubojice bile žene. Širom svijeta mrtvo je 85% svih vladinih zastupnika ... kao i 100% katoličkih svećenika, muslimanskih imama i ortodoksnih židovskih rabija. Zbog gubitka više od polovice svjetskoga stanovništva, zamašnjaci društva zapinju, a žene se pokušavaju snaći i spriječiti da civilizacija propadne.
Zbog nepoznatog razloga, mladić po imenu Yorick Brown, kao i njegov majmun Ampersand, su preživjeli. Preko noći je taj anonimac, star tek dvadeset i nešto godina, postao najvažnija osoba planeta i – svi se nadaju – ključ za tajnu pošasti što je pokosila muški rod. A za Yoricka se najvažnija osoba na svijetu nalazi 16.000 kilometara daleko – i on neće stati dok je ne pronađe. I dok putuju Zemljom nakon muškarca, čovjek i majmun će shvatiti koliko vrijede – kao nagrade i kao mete.
Y, posljednji muškarac na svijetu 1 • Knjiga prva • 276 stranica • Kolor • 160 x 240 mm • Tvrdi uvez • Scenarij Brian Vaughan • Crtež Pia Guerra • Jose Marzan • Prijevod Tatjana Jambrišak • Lektura i redaktura Darko Macan • Dizajn Melina Mikulić • Datum objavljivanja 20.2.2013. • Cijena 180 Kn Y, posljednji muškarac na svijetu 2 • Knjiga druga • 320 stranica • Kolor • 160 x 240 mm • Tvrdi uvez • Scenarij Brian Vaughan • Crtež Goran Parlov • Pia Guerra • Jose Marzan • Prijevod Tatjana Jambrišak • Lektura i redaktura Darko Macan • Dizajn Melina Mikulić • Datum objavljivanja 20.2.2013. • Cijena 180 Kn
I ZA PREDUGE DANE, I PREMALO HRANE, I GROB BEZ IMENA TVOG!
by mijat
More, more!!!More je odvajkada jedna od najvećih inspiracija homo sapiensa. Brojne su knjige, pesme, slike i filmovi posvećeni toj temi a ima i veoma poznatih stripova, pomenimo samo najupečatljivije Korta i Mornara Popaja.
„More zove“(Set to Sea) je debitantska grafička novela američkog autora Drua Vajnga (Drew Weing) koju je posvećeno radio 5 godina sliku po sliku strpljivo i pedantno da bismo na kraju dobili remek delo. Priča počinje slikom pesnika rmpalije debelih nokata koji hrče u krčmi „The Angry Kitten” a račun pokušava da plati posvetom u svojoj budućoj knjizi. Zatim ga vidimo kako luta po dokovima i prepravlja svoju pesmu o moru. Dok tone u san i ne sluti da će se vrlo brzo protiv svoje volje zahvaljujući dvojici bezobzirnih likova otisnuti na pučinu o kojoj je toliko maštao. Tu počinje prava priča o mornarskom životu u kom se pesnik u početku ne snalazi i uviđa da je sve mnogo drugačije nego ono o čemu je sanjario dok je posmatrao more sa obale pa će baciti svoje ranije pisane pesme procenivši da su besmislene.
Preokret kod glavnog junaka nestaje kad u napadu gusara izgubi oko i shvati koliko je bio blizu da izgubi i život. Pobedivši gusarskog kapetana spasava svoje drugove i postaje omiljen među posadom što čini da i on njih prihvati kao svoju porodicu i počinje ponovo da piše pesme ali ovog puta mnogo iskrenije nego pre.
Iz slike u sliku pratimo putovanja po južnim morima, polarnim predelima, razne luke u koje mornari svraćaju, videćemo kako provode mirne dane i kako se bore sa burama i olujama i podnose tragične gubitke drugova.
Na kraju, posle dugih lutanja morima zahvaljujući svojoj zbirci mornarske poezije naš junak će steći literarnu slavu ali mu ona sad više i nije važna pa će odbiti ponuđenu katedru za poeziju. Najviše će mu značiti komentar dečaka koji čita knjigu na istom onom doku sa kojeg je on krenuo u avanturu da knjiga nije loša.
Glavni junak će tako opisati pun krug, posle života ispunjenog lutanjima i ožiljcima doći će ponovo u onu istu krčmu odakle je izbačen na početku, sedeće pored vatre i tražiće samo mir i tišinu.
Koncept jedna slika-jedna strana čini da svaku stranu možemo posmatrati kao jednu izdvojenu grafiku, možemo zastati i razgledati je, pogotovo kad čitamo drugi, treći i ko zna koji put. Svaki put ćemo otkriti neki detalj koji nam je u prethodnom čitanju promakao mada u ovom odmerenom pripovedanju nema spektakularnih obrta ni intriga. Možda je najveća vrednost scenarija što se glavni junak ne bori sa nekim negativcima kao u tipičnim strip proizvodima za široku publiku već sa prirodom i ograničenjima ljudske vrste. On neće pobediti nikakvog neprijatelja ali će savladati tešku životnu školu (kako bi rekli reperi) i dosegnuti pravu mudrost.
Minuciozni stil crtanja podseća na gravure Gistava Dorea. Komična stilizacija likova podseća na Segarovog Popaja i strip Barni Gugl Vilija DeBeka mada sama priča uopšte nije komičnog karaktera. Autor kao svog uzora ističe svog prijatelja Krisa Rajta a svakako je među uzorima bio i andergraund autor Robert Kramb.
Književni uzori su razni pisci romana o moru Patrik O’Brajen, Sesil Skot Forester, Ričard Henri Dejna a ja bih rekao da je autor bio i pod uticajem Volta Vitmena.
Ovaj atipičan strip i po formatu koji je džepni i po koncepciji suptilno i nepretenciozno na način Malog princa od Egziperija priča nostalgičnu i toplu priču o moru, umetnosti, vrednosti snova i životnih iskustava. Nakon što ga prvi put pročitate verovatno ćete mu se često vraćati iako vam je priča poznata i stara ali je uvek neodoljiva.
Veoma pozitivno je što smo ovaj strip prvi u Evropi preveli, nekoliko meseci pre francuskih izdavača a samo godinu dana nakon originalnog američkog izdanja, tako da naš izdavač Komiko zaslužuje sve pohvale za ovaj poduhvat. Strip je kod nas objavljen na ćirilici što se neobično svidelo autoru o čemu je i pisao na svom blogu. "Uvek će te, slobodni čoveče, srce vući
Moru, tvome ogledalu, jer sebe duša tvoja
Vidi u talasanju tog večnog nespokoja,
A i tvoj duh je isti ponor zastrašujući.
Čovek i more, Bodler"
Ova strip balada o moru je idealan poklon za dečake u ranim tridesetim ali i za devojčice koje studiraju književnost ili samo jednostavno vole poeziju. www.drewweing.com/
S dolaskom trećeg mjeseca stiglo je i vrijeme za najave naših novih izdanja.
Kako ćete i sami moći vidjeti, riječ je o devet novih naslova a prvi od njih kojeg ćemo danas predstaviti je novi gigant Nathana Nevera, već trinaesti po redu, pod naslovom “Na granicama uma”. Scenarij potpisuje Bepi Vigna, crtež (i naslovnicu) Paolo Di Clemente a što se same radnje tice, hm, bit će tu, baš kako i sam naslov sugerira - svega: i Laure, i Neda Macea, i Ann, i Nathaniela, i Irine, i Sare i... Ma, uostalom, vidjet ćete i sami.
Nadalje, tu su i dvije nove knjige - sedma i osma - Dylana Doga, a izvorne epizode koje su unutra su one od rednog broja 19 pa do broja 24. Naslovi su: Dylan Dog 7:
Uspomene nevidljivog (Tiziano Sclavi / Giampiero Casertano)
Iz dubine (Tiziano Sclavi & Alfredo Castelli / Corrado Roi)
Prokleti dan (Tiziano Sclavi & Marcello Toninelli / Montanari & Grassani) Dylan Dog 8:
Tunel užasa (Tiziano Sclavi / Montanari & Grassani)
Tajanstveni otok (Tiziano Sclavi / Carlo Ambrosini)
Ružičasti zečevi ubijaju (Luigi Mignacco / Luigi Piccatto
& Cesare Valeri)
Što se utvrđivanja gradiva vezano za DD-a tiče, hm, poslušajte barem jednom “Little Wing” Jimija Hendrixa, pogledajte “Psiha” velikog Alfreda te pročitajte “Otok doktora Moreaua” H. G. Wellsa i “Bačvu amontillada” E. A. Poea.
Naravno, pod uvjetom da imate vremena, ne bi bilo zgorega ni da barem prolistate i sljedeće epizode iz naših dosad objavljenih knjiga DD-a: “Jack Trbosjek” (1. knjiga), “Sablast Anne Never” (2. knjiga), “Ubojice” (2. knjiga), “Ubojica” (4. knjiga), “Izmedju života i smrti” (5. knjiga), “Kanal 666” (5. knjiga) te “Cagliostro ” (6. knjiga).
Za sve ljubitelje Martina Mysterea tu je šesta knjiga Zone X, a naslovi epizoda su “Planet sjena” (Daniele Brolli / Giancarlo Caracuzzo) i “Venerin efekt” (Claudio Chiaverotti / Nicola Genzianella).
Što se staroga dobroga bradatog pirata tiče, tu su dva nova albuma
a naslovi su “Maur Khair” (Riđobradi 15) i “Zatočenica Maura” (Riđobradi 16).
Autore ovoga genijalnog serijala znate, to su Jean-Michel Charlier i Victor Hubinon, a Riđobradog, Erica, Babu, Tronogog i ostale ovaj put sudbina nosi prema Mediteranu i to zbog jedne prekrasne djeve koja se zove Carolina Di Muratore...
A za sve ljubitelje genijalnih Spiroua i Fantasija pripremili smo dva albuma neponovljivog maestra Andrea Franquina pod naslovom “Kriva glava” (Spirou & Fantasio 8) te “Murinina jazbina” (Spirou & Fantasio 9).
I za kraj, nakon fenomenalnih “Očiju i tame”, Gigi Simeoni ponovno nas je oduševio još jednim svojim genijalnim one shotom koji je u Italiji izašao kao “Stria”, a kod nas izlazi kao “Vještica”. Naravno, bas kao i što smo “Oči i tamu” objavili u A4 formatu, na isti način predstavljamo i “Vješticu” te smo uvjereni da ćete iskreno uživati u majstorijama našega prijatelja kojeg ste imali priliku i uživo vidjeti i upoznati na 4. MaFestu, a vjerujem da je i dosta vas ugrabilo koji crtež od njega.
Uglavnom, kao sto i sam Gigi kaze, “Vještica” će za neke biti roman strave i užasa, premda je u biti riječ o multižanrovskom djelu. Naime, možete ga čitati i kao triler, i kao krimić i kao psihološku dramu... I siguran sam da cete uživati, baš kao što smo uživali i mi.
Trinaestogodišnja Novosađanka Anja Tanović za-volela je strip kao sasvim mala, a jako rano je i počela da crta. Nagrade za svoje vanserijsko umeće počela je da dobija već sa sedam godina, a praktično ne prođe nijedan Međunarodni salon stripa u Beogradu da ova mlada Novosađanka ne osvoji neku nagradu.
UMETNICA - Sada ide u sedmi razred Osnovne škole „Prva vojvođanska brigada“, a pošto je skroz odličan đak, planira da upiše čuvenu Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“. Od stripa ne odustaje, tako da i sada priprema strip za takmičenje u Beogradu koje joj uskoro sledi.
- Inspiracija su mi stvari iz života, ono što se meni događa, priče iz porodice, razgovori sa prijateljicama. Uvek me je privlačilo crtanje i kada pravim strip, ja sam autor i teksta, odnosno priče, kao i likova - priča ova talentovana devojčica.
Pobednički strip na poslednjem Međunarodnom salonu stripa „Budućnost će ionako doći“ pokazuje Anjin stav da u životu treba uživati i koristiti svaki momenat na pravi način. Sada pravi strip gde na jednom „kaišu“ ima po tri slike, a svaki kaiš je jedna priča. Planira da napravi više kaiševa, odnosno više priča, ali su na svakoj od njih junaci isti.
- Kada dobijem ideju, prvo olovkom nacrtam detaljan crtež, a onda radim na računaru. Volim da slušam muziku dok crtam. Od početka mi mnogo pomaže tata koji je i otkrio moj talenat za crtanje, a veliku pomoć imam i u nastavniku likovnog u školi. Takođe sam učestvovala i u „Školi stripa“, koja je organizovana više puta u raznim ograncima Gradske biblioteke - priča ova talentovana mlada umetnica.
Anja je kao sasvim mala volela Hogara i Garfilda, a kasnije je otkrila i magični svet Diznijevih crtanih likova. Omiljeni autor joj je Mebius, za kojeg kaže kako joj predstavlja veliku inspiraciju i da joj je žao što on više nije među živima. Njeni radovi mogu da se vide i na blogu www.annijat.blogspot.com.
Nagrade i za zreo i maštovit izraz
SALON - Anja je prvi put dobila nagradu na Međunarodnom salonu stripa kada je imala samo sedam godina. Nakon toga je na ovom salonu osvajala više nagrada pa i onih za zreo i maštovit izraz, kao i specijalne nagrade žirija. Salon stripa u Beogradu već deset godina okuplja istinske ljubitelje i autore stripa, a prošle godine je na ovoj manifestaciji bilo čak 287 autora iz 29 zemalja. Anja je dobitnica i prve nagrade na Međunarodnom takmičenju u Austriji 2009.
Čudovište iz močvare 1 • Saga o Čudovištu iz močvare
Evo zašto je Alan Moore, iako Britanac, najbitnija ličnost suvremenog američkog stripa u sveščićima: do njega su scenaristi (pa i oni koji su stvorili najveće stripovske ikone) bili samo najamna i zamjenjiva radna snaga. Nakon njega su postali gotovo pa rock-zvijezde. A Moore je sve to postigao naizgled jednostavnim trikom, elementarnim literarnim alatom pristupanja svakome liku kao da je osoba. Svakome, pa tako i od močvarnoga bilja sazdanom stvorenju Lena Weina i Bernija Wrightsona koje su dotad svi, pa i njegovi tvorci, tretirali kao jedva malo više od cool nemani. "Kako bih razmišljao da sam Čudovište iz močvare", upitao se Alan Moore. I odgovorio: "Shvatio bih da ne mogu postojati." Na toj jednoj misli, na ozbiljnom uživljavanju u svima nam dragu djetinju igračku, počeo se graditi međunarodni ugled Alana Moorea. Nakon što je napisan "Sat anatomije", Čudovište iz močvare više nije bilo isto, ali više nije bio isti ni strip u sveščićima. A to je bio samo početak ...
Kao i obično, Fibra vam nudi besplatan ogled, ovaj put prvih 39 stranica (PDF, 8Mb). www.fibra.hr/download.asp?ID=109 224 stranica • Kolor • 160 x 240 mm • Tvrdi uvez • Scenarij Alan Moore • Crtež John Totleben • Stephen Bissette • Prijevod Darko Macan • Dizajn Melina Mikulić • Datum objavljivanja 20.2.2013. • Cijena 165 Kn
Čudovište iz močvare 2 • Ljubav i smrt
Jedan od tvoraca Čudovišta iz močvare i Mooreov prvi urednik na ovom serijalu, Len Wein, jednom se zgodom našalio rekavši kako je svaki Mooreov prijedlog zapleta bio isti. Čitatelji naše prve knjige, dobrim dijelom smišljane u suradnji s crtačima Steveom Bissetteom i Johnom Totlebenom, mogli su pomisliti nešto slično, no od ovoga sveska o tako čemu više uopće ne može biti govora. Naše drago Čudovište iz močvare ovdje odbacuje prvi postulat tinejdžerima namijenjene serije: borbu. Ono kasni na poprišta, umjesto sudjelovanja tek nazočava koječemu i pušta da se drugi za njega bore. U nekim je epizodama prisutno tek posredno, dok se u drugima - poput seminalnoga "Posvećenja proljeća", zaslužnog za mnogo onoga što je u stripu uslijedilo - nespretno udvara i transcendentalno vodi ljubav. U pola godine ovdje okupljenog rada Moore je raskolio predvidljiv trupac žanra strave i pokazao nam život koji unutra buja. Nakon toga, naravno, kucnut će čas za nove promjene ... 240 stranica • Kolor • 160 x 240 mm • Tvrdi uvez • Scenarij Alan Moore • Crtež John Totleben • Stephen Bissette • Prijevod Darko Macan • Dizajn Melina Mikulić • Datum objavljivanja 20.2.2013. • Cijena 165 Kn
NASTAVLJAČI SIZIFOVOG POSLA „Strip Pressing – Magazin za devetu umetnost“ broj 1,
izdavač Studentski informativni izdavački centar, Niš, 2001.
Studentski informativni izdavački centar Niša znan je po mnoštvu aktivnosti namenjenih akademskoj populaciji Niškog univerzitetaa na širim prostorima po „Akademskom listu Pressing“ koji izlazi već deset godina. Ovaj, po rečima urednika Jugoslava Jokovića „skromni list sa megalomanskim ambicijama da menja svest“ uspešno prati društveno-politička i kulturna dešavanja (film, književnost, muziku, strip...). Otuda je pojava „Strip pressinga“ logičan nastavak napora da se nastavi posao guranja kamena domaćeg stripa uzbrdo, kako piše Marko Stojanović, u uvodniku prvog broja, pod naslovom „Umesto uvodnika“. Sadržaj 64 strane prvenca čini mnoštvo stripova i članaka o njima što, sveukupno, daje jednu od mogućih slika JU stripa danas.
Broj otvaraju „Avanture malog Tila“, humoristička fantazija po priči Vlade Vesovića koju je, s malim osvrtom na Moebiusa, nacrtao Tony Radev (dijalozi su delo Marka S.). Tonyjev saborac po peru, Zoran Stojiljković Kiza srta urbano cinični „Muk“, epizodu „Gradske lajke“, po tekstu Bora koji govori. Tony i Kiza u paralelno-naizmeničnom intervjuu „Stripom protiv ludila“ pričaju o svojim strip odrastanjima i dešavanjima u Nišu 90-tih. O nastanku Luke Vranića, srpskog strip vampira, govori njegov tvorac Dejan Vukić („Intervju sa Drakulom“) a u epizodi „Noćni krstaši“ Luka sreće starog zmaja koji će ga uputiti u mračne tajne besmrtnosti njegove sabraće; slede „Tajna“ setno-mistički strip Marka Stojanovića, ponovo sa Lukom Vranićem u glavnoj ulozi, što čitaocima pruža i mogućnost da uporede dva načina oslikavnaja istog junaka, baš kao što će se uveriti da ovaj projekat u „više ruku“ daje zanimljive rezultate. „Crossroads“ Dragana Pujića je priča o Smrti koja nudi ugovor crnom muzičaru a posvećena je Jimi Hendrixu.
Istraživaču natprirodnih pojava, Dilan Dogu, posvećen je analitički tekst Dejana Kostića, koji otkriva brojne uzore i značenja u ovom stripu. Ticijano Sklavi, Dilanov „otac“ u obimnom intervjuu otkriva ponešto o tom liku, o knjigama koje voli i koje piše, slobodnom vremenu, trenutnim planovima.
Da nije uvek zdravo mešati maštu i stvarnost otkriva tabla Milisava Banovića „Shortcut„ a na tom tragu je i ambiciozna ali nedorađen „Eregor: Inplaner“ Andrije Milojkovića, odnosno „Nirvana“ Dragana Lazarevića. „Čovek koji je pojeo maglu“ Dušana Cvetkovića (tuš Tony) zanimljiva je stilizacija čistog crteža; „Extra Gedža“ u epizodi „Mačji život“ (ideja D. Kostić/olovka A. Milojković/tekst i tuš D. Stojiljković) bavi se riskantnom misijom spasavanja mačke lokalnog moćnika (zvuči poznato, zar ne?).
Nebojša Pejić autor je razgaljujuće kvazi epske igrarije „Marko Kraljević i Musa Kesedžija“ fino doziranog karikaturalnog crteža.
Podsećanjem na „Princa Valijanta“ Hala Fostera, jednog od najboljih stripova svih vremena, iz pera Dejana Stojiljkovića, te tablom „(Ne)obična ljubav“ sirene i kentaura Danijela Radosavljevića, uz ilustracije Siniše Banovića (naslovna), Srđana Nikolića Peke, Dragana Božilova i Andrije Milojkovića (zadna strana), završava se prvi broj „Strip pressinga“ za koji se najkraće može reći da, kao pravi magazin, ima za svaki ukus po nešto.
Galerija Sivceva hisa, Radovljica, 8. marec 2013 ob 18. uri.
Razstava bo na ogled vsak dan, razen ob ponedeljkih,
od 10. do 12. ure in od 16. do 18. ure do 7. aprila 2013.
V okviru letnega projekta Zivel strip!, ki ga prirejata zdruzenje Vivacomix in revija Stripburger, vsako leto predstavimo tudi dva avtorja, katerih dela oz. stripovski liki so v navdih udelezencem natecaja. Letos imata glavni vlogi Radovan s planeta Beta slovenskega stripovskega avtorja in ilustratorja MATJAZA SCHMIDTA ter Mimmo Balocco italijanskega ustvarjalca ROBERTA LA FORGIE. Razstava njunih del je bila februarja na ogled v kulturnem centru Visionario v Vidmu, v razsirjeni obliki pa prihaja na obisk v Galerijo Sivceva hisa v Radovljici. Iz obseznega opusa Matjaza Schmidta bosta razstavljena stripa, ki sta bila lansko leto objavljena v knjigi Obisk s planeta Beta. Glavna nastopajoca sta Radovan in Erlspik, prikupna vesoljca s planeta Beta. Poleg tega bodo na ogled tudi stripi o zivalih, ki jih je avtor objavljal v reviji Cicido, in skice didakticnih stripov, ki jih je ustvaril za razstavo v Narodni galeriji. Roberto La Forgia bo na ogled postavil risbe lika Mimma Balocca ter stripe in ilustracije, ki jih je objavil v razlicnih samostojnih publikacijah ali revijah.
Erlspika in Mimma Balocca je v tri dimenzije izoblikoval Andrej Stular.
U okviru Salona knjiga u Novom Sadu, u subotu 2. marta na štandu Komika, Darkvuda i Makonda organizuje se druženje s autorima - Ivicom Stevanovićem i Đorđem Milovićem.
Od 14.00 do 17.00 - Ivica Stevanović potpisivaće Ljubazne leševe, Katil, Spodobe i ostale knjige koje je radio. Tom prilikom moći ćete da kupite i potpisane serigrafije i originalne crteže Ivice Stevanovića.
Od 17.00 do 19.00 - Legendarni Đorđe Milović potpisuje i posvećuje Crvenu travu, Grbe u vrtu, Nasilje za početnike, Drugim očima i druge svoje strip albume.
Velika smrt: "Tama"
scenario: Régis Loisel, Djian crtež: Vincent Mallié
* * *
Od nedavno, za teritoriju Srbije, postoji mogućnost pretplate na Stripoteku. Za informacije se možete obratiti
na telefon: 021/444-033
ili putem emaila: mprint@neobee.net