Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Strip vesti

     NAGRADE NA 18. NOVOSADSKOM SAJMU KNJIGA

     Na nedavno završenom martovskom Sajmu knjiga u Novom Sadu je, pored ostalih događaja, održan i konkurs za opremu knjige ilustracijama i fotografijama
     BookILL Fest - Festival ilustracije knjige se u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Novosadskog sajma prvi put održao 2. marta 2012. godine na Novosadskom sajmu, i to u okviru 18. Međunarodnog salona knjige.
Povodom BookILL Fest-a raspisan je internet konkurs za najbolje ilustrovanje knjige klasičnim i kompjuterskim crtežima, kao i fotografijama. Od 61 autora iz Srbije i 10 drugih zemalja (Mađarska, Rumunija, Nemačka, Slovenija, Italija, Japan, Australija, Bugarska, BIH, Hrvatska) stiglo je oko 400 radova. Među njima je bilo i mnogo stripara i striparki.
     Žiri u sastavu Slobodan Ivkov (predsednik), prof. Sibila Petenji Arbutina i likovna umetnica Senka Vlahović Filipov selektovao je oko 150 radova od 47 autora. Umetnička dela su prikazana dvojako: i kao video projekcija i kao izložba printova na štandu Banatskog kulturnog centra.

     Dvoje poznatih autora stripa je osvojilo i prve nagrade u dvema kategorijama:
     Nagrada za najbolju ilustraciju pesničke knjige pripala je:
     Aleksi Gajiću - za ilustrovanje knjige poezije „Žvakanje amalgama“ Viktora Radonjića u izdanju „Most arta“ iz Zemuna
     Nagrada za najbolju ilustraciju prozne knjige pripala je:
     Maji Jovanović Majolinici - za ilustrovanje ciklusa elektronskih knjiga Milorada Pavića, za „Second body“, realizovanu u izdanju „Kindle e-book Amazon.com“, i za dva projekta Pavićevih naslova „Blue Book“ i „Unique Item“

     Katalog izabranih i nagrađenih radova se nalazi na adresi:
     bkc.devbin.org/bookill_fest_online_katalog.pdf

     Fotografije sa svečane dodele nagrada postavljene su na lokacijama:
     sr-rs.facebook.com/pages/BookILL-Fest-Festival-ilustracije-knjige-Book-Illustration-Festival/...
     www.facebook.com/photo.php?fbid=231262563636697&set=a....

     Kompletan popis nagrađenih i opis toka konkursa je na:
     www.banatskikulturnicentar.blogspot.com/search/label/BookILL%20...

     Organizator poziva stripare, ilustratore, fotografe i grafičke dizajnere da učestvuju i u narednom ciklusu konkursa. 

Piše: Zoran Stefanović

     U prilogu su prateći programi Vaskršnjeg sajma u Beogradu (27. mart - 8. april, Beograd, Masarikova 4).

     Biće mnogo dešavanja iz nauke, kulture, umetnosti, kao i škola stripa za decu i odrasle - sve u organizaciji NVO "Naša Srbija" www.nasasrbija.org i poduhvata "Srpski kod" www.srpskikod.org

     Dobro nam došli.

     Ovde prenosim informacije o strip dešavanjima tokom ove manifestacije:
     • Povodom deset godina omiljenog dečjeg lista Munja, održaće se program „Srpska štampa za decu”, gde će biti predstavljana paleta časopisa Munja, kao i Politikin zabavnik i Svetosavsko zvonce. Učestvuju Zdravko Zupan, urednik i autor, Zefirino Grasi, urednik, i Radmila Mišev, urednica i književnica.
     • Škola stripa i ilustracije „Đorđe Lobačev“ gostovaće sa besplatnim javnim časovima za decu i roditelje u dvadeset termina, sa ukupno 50 sati dešavanja tokom trajanja Sajma. Prisustvo uglednog pedagoga i likovnog umetnika Vladimira Vesovića od 12 do 15 i od 17 do 19 časova svakog dana Sajma omogućava posetiocima da uđu u čarobni svet stvaranja popularne kulture.
     • Kao posebnu atrakciju ovom ciklus, „Naša Srbija“ najavljuje dvosatne programe sa uglednim srpskim striparima: „Lazo Sredanović i Dikan“,„Vladimir Vesović i srpska mitologija“, „Goran Đukić - Gorski i viteška vremena“, „Zoran Tucić i začudna arhitektura“, „Zdravko Zupan, Munja i drugari“, „Tihomir Čelanović i svet bubica“, „Borivoje Grbić i doba superjunaka“, „Siniša Banović i Stari Sloveni“, kao i „Jovan Ukropina i duh pustolovine“. Tokom ovih gostovanja, u terminima od 15 do 17 časova, deca i roditelji moći će da se druže i crtaju teme iz srpske kulture zajedno sa autorima svojih omiljenih stripova.

      Za više informacija možete preuzeti dokumente:
     Saopstenje za stampu - Festival Srpski kod 2012 i
     Detaljna satnica festival Srpskikod

Press: Drugi ugao

     Udruženje "Drugi ugao" najavljuje
     prvi festival devete umjetnosti

     PRVI STRIPITI FEST U SARAJEVU OD 12. DO 15. APRILA

     Konkurs «Život koji živim» otvoren do 1. aprila

     (SARAJEVO, 25. marta 2012) Udruženje “Drugi ugao” ove godine organizuje 1. STRIPITI FEST - festival devete umjetnosti koji će se održati od 12. do 15. aprila 2012. godine u Sarajevu. Nastao s ciljem promocije bh. autora i autorica te očuvanja strip-umjetnosti u BiH, 1. STRIPITI FEST u saradnji sa Goethe Institutom u Sarajevu, Fondacijom CURE, te Ministarstvom kulture i sporta Kantona Sarajevo, predstavit će petu izložbu bh. strip autora i autorica, te izložbu radova na temu «Život koji živim», za koju je konkurs otvoren do 1. aprila ove godine.

    Na tri lokacije u Sarajevu u četiri dana 1. STRIPITI FEST ponudit će tri izložbe koje će predstaviti presjek bh. strip stvaralaštva nastalog u periodu 2011-2012; radove njemačkih strip autora; kao i najnoviji strip hrvatske umjetnice Helene Janečić. Uz diskusije, okrugle stolove, prezentacije bh. i regionalnih izdanja, te Stripiti market, svaki ljubitelj stripova moći naći nešto za sebe. «Posebno nas raduje da će sa nama tokom cijelog Festivala biti njemački autor Reinhard Kleist, čije su knjige (Johnny Cash: I see a darkness, Elvis, Castro) poznate i objavljivane širom svijeta», najavio je Emir Pašanović, ispred Udruženja «Drugi ugao» i objasnio da će Kleist održati više prezentacija u kojima će govoriti o njemačkim crtanim romanima, kao i o svom dugogodišnjem radu.

     Govoreći o nastavku promoviranja strip autorica iz regiona, Pašanović je sa zadovoljstvom istakao i dolazak Helene Janečić iz Hrvatske. «Strip album Horny Dyke na rubu konvencije je jedna od rijetkih knjiga koja je u posljednjih godinu dana izazvala toliko pažnje šire javnosti. Zadovoljstvo nam je ugostiti je s izložbom njenih strip tabli.», najavio je.
          Više informacija o aktivnostima za vrijeme festivala zainteresirani će moći pronaći na web stranici Udruženja www.drugiugao.org, na Facebook stranici www.facebook.com/2ugao ili putem e-maila na drugiugao@gmail.com.
     
          Četvrtak, 12.4.2012.
     •  CENTAR ZA KULTURU SARAJEVO, Jelića 1
        19:00h - Otvaranje 5. izložbe bh. strip stvaralaštva

     Petak, 13.4.2012.
     •  ART KINO KRITERION
        17:00h - Otvaranje izložbe Helene Janečić
     •  GOETHE INSTITUT
        19:00h - Reinhard Kleist, tribina o njemačkom stripu danas
     •  CAFE GOGO
        21:00h - Magacin Kabare, stand-up "Ebemu život"

     Subota, 14.4.2012.
     •  KINO MEETING POINT
        10:00h - Promocija projekta učenje njemačkog jezika uz knjigu "Versprochen/Obećano"
        10:45h - Promocija Agarthi Comics iz Sarajeva
        13:00h - Helena Janečić, promocija knjige "Horny Dyke na rubu konvencije"
        13:45h - Reinhard Kleist, promocija albuma i njegovog rada
        15:15h - Magacin Kabare, javno čitanje stripa "Amnezija" za slijepa i slabovidna lica
     •  ART KINO KRITERION
        22:00h - Rockabilly Party

     Nedjelja, 15.4.2012.
     •  CENTAR ZA KULTURNU I MEDIJSKU DEKONTAMINACIJU (Univerzitetski kampus, eFM radio)
        10:00H - Strip radionica
     •  KINO MEETING POINT
        11:30h - Promocija strip albuma "Uključi se"
        12:15h - Tribina o bh. stripu danas
        13:00h - Zatvaranje festivala i dodjela nagrada za najbolji strip na temu "Život koji živim"

     Od petka do nedjelje, od 10h do 16h, u prostorijama kina Meeting Point održavat će se prodaja stripova. Gostujući autori će potpisivati albume i crtati skice u pauzama svojih promocija.

Press: Veseli četvrtak

Izašao je novi, osamnaesti, broj Dylan Doga edicije Super book i možete ga već nedelju dana naći na kioscima širom Srbije. Naslov epizoda je "Tržni centar užasa", "Ruganje smrti" i "Pogrešni izbori". (130 strane, 240 dinara)      Na kioscima vas očekuje i pedeset peti broj edicije Zagor. Naslov epizode je "Zagor protiv Mortimera". • scenario: Moreno Burattini, crtež: Marco Verni.          Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na:      redakcija@veselicetvrtak.com

Piše: Zorica Jevremović Munitić

     „Centar za medije Ranko Munitić“ dodeljuje godišnje priznanje „Trepetalo iz Trogira - regionalna nagrada za medije Ranko Munitić“. Priznanje se dodeljuje ove godine prvi put sa željom da postane tradicionalno.

     Svečano uručenje nagrade će se održati u prostorijama Centra u ulici Svetozara Markovića 77a, sprat 6, u Beogradu, u utorak 03. Aprila 2012. godine, sa početkom u 12h.

     Čast nam je da svojim prisustvom uveličate dodelu ove nagrade, svetski priznatom umetniku animacije, stripa i karikature Nedeljku Dragiću, poreklom iz Hrvatske.

     Molimo da svoj dolazak potvrdite do petka 30. marta 2012. godine. Za sva dodatna pitanja stojimo Vam na raspolaganju.

     Svetozara Markovića 77a, 11000 Beograd
     Telefon: +381 11 2645 872 Mob: +381 64 104 59 56
     e-mail: zjevremovic@sezampro.rs

Piše: Saša Paprić

     GALERIJA WALDINGER:
     IZLOŽBA "111 GODINA ANDRIJE MAUROVIĆA"

     U četvrtak, 29. ožujka 2012. u Osijeku održati će se otvorenje izložbe "111 godina Andrije Maurovića", dakle na rođendan samog autora.

     U odličnom prostoru galerije Waldinger (Fakultetska 7), s početkom u 19:00 sati publika će imati priliku vidjeti do sada neizlagane, originalne radove genija domaćeg stripa. Postav će biti izložen do 11. travnja.

     Organizatori su Udruga ljubitelja stripova StripOs iz Osijeka i Udruga Stripforum iz Zagreba. Ovim se još jednom potvrđuje zajednički rad na stripu koji traje od 2009-e godine. Velike zasluge za upriličenje ove izložbe idu, rečeno riječnikom amerčkog nogmeta, dvojiciquarterbackova(vođa navale op. a.) obaju udruga – Mladenu Novakoviću iz Zagreba te Željku Gašiću iz Osijeka.

     Naime, svi izložbeni materijali; stripovi, ilustracije, slike, plakati, rukopisi i fotografije su dio zbirke Mladena Novakovića, a sama činjenica da ova izložba svoju premijeru ima u Osijeku govori dovoljno o uspješnoj suradnji ova dva, kako bi to pokojni Ivica Bednjanec rekao za određenu sortu ljudi -stripošljakera.

    No, i ostatakstripo-bandene miruje, tako je prof. Domagoj Sušac ponovo pokazao izvanrednu vještinu u sastavljanju plakata kojim će se oblijepiti ovaj lijepi grad i time ga učiniti još ljepšim.

     Postavljanje izložbe će izvesti članovi Udruge StripOs uz stručni nadzor. Glede toga nadzora, očekuje se dolazak Borivoja Dovnikovića Borde i Rudija Aljinovića te Zdravka Zupana (ako prizdravi do izložbe).

     O svakom od ove trojice pripadnika starije generacije strip autora bi se moglo napisati dosta stranica i uopće je čast imati suradnike tog kalibra. No, evo par informacija za širu publiku:

     - Borivoj Dovnikvović jedan je od najdugovječnijh i dalje aktivnih strip autora, spada među najbolje majstore svjetske animacije te se njegovi animirani filmovi nalaze u ljestivci 100 najboljih istoga područja i vremenskoga perioda. Samo o Bordinim nagradama može se napraviti izložba. Trenutno objavljuje stripove u Bijeloj Pčeli i Novostima.

     - Rudi Aljinović, neumorno spisateljsko pero, umirov- ljeni novinar i strip scenarist. Široj javnosti poznat kao autor popularne rubrike u Modroj Lasti - "Razgovor s Lastanom". Za Andriju Maurovića je napisao osam strip scenarija te time spada u vodeće poznavatelje lika i djela barda domaćeg stripa. Tekstovi koje Rudi piše se mogu čitati u odličnoj "Strip Reviji" koju izdaje Udruga Stripforum.

     - Zdravko Zupan, strip crtač i vodeći povjesničar doma- ćeg stripa, također pripada u ovaj fantastični trio sa svojim izvrsnim poznavanjem materije. Samo u prošlih pola godine je priredio kapitalno izdanje "Zigomar" i sudjelovao u izradi knjige "Život i djelo Sebastijan Lechner". Ovim izdanjima je niz crtača doslovno otkinut od zaborava, a Zdravko je takvih napravio podosta. Uz ove majstore se očekuje dolazak još nekih vodećih strip-autora, tako da će i za izvještaj sa otvorenja biti dobrog materijala.

     Valja spomenuti i sponzore bez kojih svih ovih cca 150 ljepota originalnih tabli stripa, ilustracija, ulja na platnu, slika u gvaš tehnici, plakata, rukopisa i fotografija ne bi tako lako bilo dostupno publici. Na stranu stripa su ovaj put stali: Ministarstvo kulture RH, Grad Osijek i Hypo Alpe-Adria-Bank. Također, kao šlag na tortu, prigodom otvorenja izložbe, biti će prikazana i dva filma Jože Kelemana o Mauroviću iz 1970. i 1975. godine. Do otvorenja izložbe, koju bi svakako vrijedilo posjetiti, uživajte u fotografijama dijela izložbenih materijala...

     Ukoliko i nakon ovih kadrova trebate podsjetnik tko je pak taj Andrija Maurović, možete isto saznati i putem ovih tekstova:

     O Andriji Mauroviću I
     O Andriji Mauroviću II

Piše: Predrag Ikonić

     5. SALON STRIPA-LAKTAŠI 2012.

     U organizaciji JU “Centar za kulturu i obrazovanje” Laktaši, a uz ogroman entuzijazam i energiju jedinog profesionalnog stripadžije iz Republike Srpske, Milorada Vicanovića Maze, te uz naizgled minimalnu, ali značajnu podršku Udruženja strip autora i obožavalaca stripa Republike Srpske “Deveta dimenzija” u Laktašima će se od 6. do 8. aprila 2012. godine održati jubilarni “5. Salon stripa - Laktaši 2012.”

     Gosti ovogodišnjeg salona su: Zoran Tucić, Mirko Zulić, Živorad Radivojević, Stevan Subić, Borislav Maljenović, Haris Varajić, Laško Džurovski, Tomi Džurovski i Zoran Stefanović. Pored njih biće tu i standardnih redovnih posjetilaca salona iz svijeta devete umjetnosti kao što su: Vladimir Aleksić, Dejan Šijuk, Goran Dujaković Feniks, Zoran Pejić, Radovan Subić, Peđa Slavni i dr.

     Pored izložbe stripa gostujućih autora, otvorene radionice stripa, promocija novih izdanja obećavamo i dobar provod!

     Navali narode!

Press: Ivan Kličić

Press: StripOS

     Izložba:
     111 GODINA ANDRIJE MAUROVIĆA
     Osijek, 29.3.-11.4.2012.

     Originalne table stripa, ilustracije, ulja na platnu, slike u gvaš tehnici,plakati, rukopisi, fotografije. Izlošci su iz zbirke kolekcionara Mladena Novakovića iz Zagreba.Svi izlošci, cca 150 komada su privatno vlasništvo i dosada nisu bili viđeni u javnosti. Organizatori su udruga Stripos iz Osijeka i udruga Stripforum iz Zagreba. Mjesto događanja je Galerija Waldinger, Tvrđa, Osijek. Otvorenje 29.3.2012 u 19 sati, na 111 rođendan velikana stripa.
     Sponzori: Ministarstvo kulture RH, grad Osijek i Hypo Alpe Adria Bank. Na otvorenju će biti prikazana i dva filma Jože Kelemena o Mauroviću iz 1970. i 1975. godine.

     Postav izložbe će odraditi članovi Striposa uz stručni nadzor Rudija Aljinovića i Borivoja Dovnikovića Borde, i nadajmo se Zdravka Zupana (ako prizdravi).

     Za sve ljubitelje stripa i ostale koji iz daljih krajeva dođu na otvorenje, riješen je besplatni hotelski i privatni smještaj. I naravno slavonski čobanac i ostale delicije.

     Dođite i uživajte s nama u radovima najvećeg autora stripa, Andrije maurovića.

     Za eventualne upite javite se na mail zeljkogasic72@gmail.com

Piše: Filip Mujković

     ZORAN JANJETOV: RADITE STRIP ZA SEBE!

     U okviru manifestacije „Francuski dani“ u Izložbenom paviljonu u Tvrđavi otvorena je izložba našeg čuvenog strip-majstora Zorana Janjetova, pod nazivom „Re- spectiva“. Tom prilikom Janjetov je ekskluzivno za SDL govorio o svom radu, ali i o tome kako je doživeo odlazak jednog od svojih najvećih uzora.

     SDL: Nedavno smo izgubili jednog od najvećih majstora svetskog stripa. Tvorac „Avantura poručnika Bluberija“, Žan Žiro Mebijus, izgubio je bitku sa rakom. Kako ste se osećali kad ste čuli ovu vest?
     Beskrajno sam tužan. Kao da mi je umro neko od mojih rođenih. On je bio moj ključni uzor. Ja sam radio pod njegovim uticajem od svoje četrnaeste godine. Taj uticaj dubok je skoro koliko i uticaj mog oca. Moja prva reakcija bila je: „Pa kako je moguće da je on umro? On nije predviđen da umre“. Kao ideja, on i ne može da umre. Ostavio je ogroman trag i toliko ljudi je metaprogramirao, tako da on i dalje živi kroz njih i živeće i dalje.

     SDL: Na čemu trenutno radite?
     Trenutno se odmaram. Do pre tri dana sam radio na drugom albumu iz serije „Ogregod“ za francuskog izdavača „Delcourt“. Dosta sam kasnio sa crtežima, jer sam želeo da izgledaju što bolje. Posle žestokog mučenja, uspeo sam da završim. Crtao sam deset sati dnevno, pa mi je sad teško da se naviknem na slobodu. Drugi tom serije „Ogregod“ juče je otišao u štampariju i za dve-tri nedelje pojaviće se u Francuskoj.

     SDL: Pošto se crtači stripova često susreću s takvim naporima, da li se još uvek osećate dobro dok radite stripove?
     Naravno! Jedino mi smeta što sada stripove radim zato što tako prehranjujem porodicu, umesto da ih radim iz čistog zadovoljstva. Uživanja i te kako ima, naročito kad nešto ispadne dobro, a da se nisam nadao.

     SDL: Dok je radio na serijalu „Bič božji“, Aleksa Gajić je rekao da se crtači u Francuskoj osećaju kao filmske zvezde. Da li je zaista tako?
     Možda ne kao filmske, ali kao zvezde − da. U Francuskoj i Aleksa i ja i ostali crtači imamo dosta publike. To su desetine hiljada ljudi koje čekaju u redovima da im nešto nacrtamo ili potpišemo. Tamo je strip-scena užasno jaka pa su i crtači vidljiviji.

     SDL: Koji je, po vama, razlog što Gajić, vi i ostali crtači sa naših prostora, imate toliko uspeha u inostranstvu?
     Tamo dobri crtači dobro prolaze zato što ljudi žele da vide dobar crtež. Niko od nas nikada nije pitan odakle dolazi, koje mu je etničko poreklo niti koje smo vere ili koje smo škole završili. Njih jedino interesuje šta mi možemo da uradimo i da li to može da se proda.

     SDL: Da li je bitno za crtača stripova da ima formalno obrazovanje iz oblasti umetnosti?
     Ne, nikako. Kao što je rekao Žodorovski: „Da bi bio umetnik, ne moraš da ideš na fakultet“. Škola teško da može da te nauči da crtaš. To učiš sam. Nastavnici, profesori, roditelji su tu samo da te usmeravaju.

     SDL: Da li biste preporučili mladim ljudima da se otisnu u svet stripa kao autori?
     Ako žele to da rade, svakako bih im to preporučio. Stvar je u tome da radiš ono što voliš i ono što misliš da je za tebe dobro. To je jedini način da radiš nešto kako treba.

     SDL: Šta biste poručili mladim autorima?
     Radite strip za sebe. Gledajte da zadovoljite jedino sebe. Postavite sebi visoke standarde. Postavite sebi donju liniju ispod koje nećete ići. Ne slušajte nikoga. Ne verujte nikome. Niko ne zna to što vi znate bolje od vas. Onda vas ništa ne može omesti.
     Jedna od najpoznatijih Janjetovih kreacija je „Monomiki“. Često su mu nudili novac da bi se jednouhi, jednooki Miki Maus našao na majicama i drugim proizvodima, ali on kaže da ga nikad neće prodati. „To je moj lični, ludi simbol, koji sam slučajno stvorio i nemam nameru da ga prodam“, kaže Janjetov.
     Naš čuveni strip-crtač rođen je u Subotici 1961. godine. Završio je Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Tokom osamdesetih godina stripove je objavljivao u velikom broju domaćih izdanja. Iz tog vremena, domaća publika ga najviše pamti po stripovima o Bernardu Panasoniku. Od 1986. godine nasleđuje Žan Žiroa Mebijusa kao crtač stripova o Džonu Difulu. Sarađivao je sa Aleksandrom Žodorovskim na serijalu „Tehnoočevi“. Živi i radi u Novom Sadu. Njegovi stripovi se objavljuju širom sveta.

     [Objavljeno: SDL, Niš, 21.03.2012.godine]

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Predrag Duric

Priredio: Simon Vučković

     ODLAZAK BLUBERIJA

     Crnogorska je štampa, puna informacija o politici biznisa i biznisu politike, a uvijek stidljiva kad je strip u pitanju, propustila da objavi vijest o smrti najvećeg evropskog a vjerovatno i svjetskog strip crtača, Francuza Žan Žirua Mebijusa.

     Ovaj umjetnik koji se u raznim fazama života, zavisno od stila kojim je crtao i zone duhovnog u kojoj bi bio, potpisivao i zvao različito – više je od strip crtača. Bio je ilustrator, slikar, scenarista i dizajner mnogih stripova od kojih (zbog čitalaca stare SFRJ Sripoteke) prvo pominjem strip iz šezdesetih – prvu moderno crtanu vestern priču o kauboju antiheroju – Poručnik Bluberi. Prljav, prgav i vječiti bjegunac – upravo onakav kako bi ga nacrtali reditelji Serđo Leone i Sem Pekimpo da su crtali sripove.

     Doprinos filmu
     Ako ova dva genija nijesu crtali stripove, Žan Žiru jeste radio filmove, kao koscenarista, crtač knjige snimanja – storiborda, scenograf i kostimograf onih filmova koje znate i koje volite, a nijeste sigurni da li zbog priče ili izuzetne vizuelnosti i fantastike kojom ti filmovi odišu. Tako je Mobijus uticao na dizajn filma „Alien”, Ridlija Skota, prvog i najboljeg iz serije o „Monstrumu iz svemira”, i to u dijelu dizajna enterijera i kostima prepuštajući tako komsiji iz Švajcarske, slikaru Hansu Rudiju Gigeru da nacrta Monstruma. Kasnije će Ridli Skot zaposliti Mebijusa za dizajn drugog remek djela po kome ga pamtimo – Blade Runer, filmu o Replikantima koje u futurističkom i mračnom Megapolisu progoni Harison Ford. Priča, kostimi i grad u kojem lete šareni taxiji, Mobijusovi su, takođe, u filmu u kome Mila Jovović pokazuje Brusu Vilisu da je ljubav – Peti Element na kome počiva Civilizacija. Motori oivičeni svijetlom koji jure po kompjuterski napravljenom gradu, i preteča onoga što ćemo kasnije zvati video igrice, je film Stivena Lisbergera „Tron”, a idejni koncept je Žan Žiruov. Ko je ikad vidio kostime za film Rona Hauarda „Wilou” shvatiće da danas nema modernog heroja iz žanra video gejma koji nije obučen kao na Mebijusovim skicama.

     Talentovani Francuz
     Nadrealno posmatranje svijeta koje nalazite kod Salvadora Dalija i Renea Magrita ovaj talentovani Francuz nadgradio je kroz svijet stripa, ilustracije i filma, posao koji nikom nije ni padao na um. Ono što bi trebalo da kreiraju hiljade majstora dizajna radio je Mobejus sam. Pisac kultnog romana sajber-panka „Neuromancer”, Wiliam Gibson iskreno će priznati da je za žanr koji ga je proslavio, maznuo ideju iz Mebijusovog stripa „Dugo Sjutra”. Zato je svijet od 10. marta ove godine mnogo manje Umjetnički.
     A oni koje dođu do tabli Arzaka, ili Inkala, shvatiće na prvom iscrtanom kvadratu zašto je tako. Kako se ovom Velikom umjetniku ne može odati počast na ovaj način, treba pročitati pismo koje mu je uputio drugi Veliki umjetnik – takođe poznati Evropljanin – majstor sna i fantastičnog – filmska ikona Federiko Felini, koji u filmu „Kazanova” da je ime Mebijus jednom od likova:
     „Dragi moj Mebijus, kakav bi ti reditelj bio. Ja, koji sam uvijek maštao da režiram jedan naučno-fantastični film uvijek bih te želio za saradnika. Ali ja te sigurno nikad neću pozvati jer šta bi u tom slučaju, pored tebe, meni ostalo da radim?”

     Dug
     Ovo sjećanje, ovaj mali dug, završavam scenom iz neke vizije koje su mi njegovi crteži ostavili, posljednji put kad sam bio mlad: Vidim u totalu, Mebijusa kako poput Bluberija ili Džona Difula, jezdi zvjezdanom poljanom, noseći papir, pero i gumicu pod pazuhom. Odjednom pred njega, uz tutnjavu, izranja ogroman, sa bradom, Stvoritelj. Mebijus se osmjehuje. Tvorac klimne glavom, umiri se. Žan Žiro-Mebijus sjedne i polako počinje da ga crta…

     Draško Đurović
     (Autor je filmski i pozorišni režiser)

     [Objavljeno: Pobjeda, Podgorica, 17.03.2012.godine]

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Grrr! Program

     Najnovije izdanje serije dešavanja pod nazivom GRRR! PROGRAM, nastalo saradnjom  Kulturnog centra Pančeva i Saše Rakezića, biće održano u petak 23. marta , sa početkom u 19h, u prostoru Elektrika (Radomira Putnika 7, Pančevo). Beogradski pisac, Vladimir Arsenijević, će ovom prilikom predstaviti svoje novo ostvarenje, pod nazivom „Minut – put oko sveta za 60 sekundi“, zbirku literarnih vinjeta koje se odvijaju u različitim delovima zemaljske kugle, tokom samo jednog minuta. Knjiga je krcata vizuelnim sadržajem,  zahvaljujući ilustracijama Valentine Broštean. 

     Takođe će biti najavljena izdavačka produkcija Elektrike, ovoga puta zastupljena novom knjigom stripova Borisa Stanića, pod nazivom „Blatište“. Prema autorovim rečima, „to je zbirka stripova nacrtanih u protekle 2 godine. Inspirisani su narodnim verovanjima i mitologijom takoreći praznoverjem, pričama iz svakodnevnog života u selima i gradovima Srbije, prošlošću, sadašnjošću, Vojvodinom, ukrajinskim bajkama, prirodom, osećanjem nemoći i skučenosti duha. Objedinjuje ih primitivan i smešan crtež i primitivan tekst“.

Press: Predrag Đurić

     IZLOŽBA I PROMOCIJA KNJIGE
     „TARZAN – JUGOSLOVENSKA PRODUKCIJA“
     U NOVOM SADU

     Otvaranje izložbe strip tabli jugoslovenske produkcije "Tarzana" održaće su u klubu „Tribina mladih“ u Kulturnom centru Novog Sada (Kataločka porta 5) u utorak, 27. marta 2012. godine sa početkom u 19 časova.

     Na izložbi će biti predstavljeno 25 tabli, koje reprezentuju rad ukupno 16 scenarista i crtača i to: Petra Aladžića, Slavka Draginčića, Rastislava Durmana, Gorana Đukića Gorskog, Miodraga Ivanovića Mikice, Branislava Kerca, Pavela Koze, Marinka Lebovića, Petra Meseldžije, Milana Miletića, Svetozara Obradovića, Branka Plavšića, Sibina Slavkovića, Dragana Stokića Rajačkog, Dragane Stanković Vićanović i Dušana Vukojeva.

     Otvaranju će prisustvovati svi autori, osim prerano preminulog Branka Plavšića i Petra Meseldžije, koji živi u Holandiji, ali ćemo zato imati prilike da vidimo izložene i neke do sada neobjavljene Meseldžijine strip table.

     Osim autora koji su radili na "Tarzanu" očekuje se da otvaranju izložbe prisustvuju i brojni drugi strip autori i publicisti, među kojima i Radič Miša Mijatović, Milan Bukovac, Franja Straka, Vlada Vesović, Vasa Pavković i mnogi drugi.

     Povodom izložbe Kulturni centar je štampao i prigodan katalog, koji će biti dostupan učesnicima otvaranja izložbe. Na otvaranju izložbe biće promovisan i prvi tom knjige "Tarzan - jugoslovenska produkcija" u izdanju "Darkwooda", a posetioci će biti u mogućnosti da na otvaranju izložbe i kupe ovu knjigu.

     Izložba će trajati do 10. aprila.

     Pozivamo sve poštovaoce stripa da svojim prisustvom uveličaju otvaranje.

     Više informacija možete pronaći na www.vojvodjanskistrip.com

Press: Vedis

     Dragi prijatelji stripa,

     zadovoljstvo nam je pozvati Vas na predstavljanje dviju jedinstvenih knjiga stripa našeg kultnog umjetnika svjetskog ugleda Nedeljka Dragića:
     TUPKO (opseg 136 str.) i TUPKO - BIBLIOFILSKO IZDANJE (opseg 168 str.).

     Bibliofilsko izdanje TUPKA tiskano je s ovitkom i u limitiranoj nakladi od 99 primjeraka, svaki primjerak Nedeljko Dragić je osobno potpisao. Ova knjiga je posvećana 40. godišnjici Grand Prixa kojeg je Dragić osvojio za "Tupka" na Međunarodnom festivalu stripa u Montrealu.
          Knjige će promovirati Gordan Šojat (voditelj "Svijeta stripa"), Pero Kvesić (književnik i stripofil), Veljko Krulčić (urednik i priređivač izdanja) i sam autor Nedeljko Dragić.

     Promocija će se održati u utorak, 27. ožujka 2012. s početkom u 19,00 h u Biblioteci i galeriji "Svijet stripa", Kačićeva 6a, Zagreb.

     Dobrodošli!

Piše: Strip vesti

     Silent Wall Army i Elektrika predstavljaju:

     PROMOCIJA STRIP IZDANJA SAMI'S ESCAPE PLAN,
     epske epizode iz života majmuna Samija, urbane legende Beograda izložba printova iz izdanja i 
     konzert benda TRANSEEN /Pančevo, Dejan Čančaravić i Djuradj Šimić/
     KC REX, Jevrejska 16, Beograd, Utorak 27. mart, 21h 
     vimeo.com/38395596 

     SAMI'S ESCAPE PLAN je prvo stirp izdanje ELEKTRIKE iz Pančeva, posvećeno antropološkom fenomenu i urbanoj legendi Beograda, majmunu Samiju, koji je jednim bekstvom iz zoo vrta krajem osamdesetih uspeo da uzburka emocije hiljada beograđana i animira do tada neviđenu podršku u vidu masovnih demonstracija... rame uz rame sa Beogradskim Fantomom, Sami se smatra još jednim od katalizatora potisnutog socijalnog nezadovoljstva korum- piranim recidivima socijalističkog režima tokom osam- desetih. Strip je nastao na neformalnim strip okupljanjima, tzv comics jam sessionima u organizaciji platforme comixiade.org, i kroz saradnju autora iz Srbije, Hrvatske i Poljske. Na granici izmedju dokumentarnog i fiktivnog, ovaj višeslojni narativ u sebi ujedinjuje različite stilove i pristupe. Autorstvo potpisuju Boris Stanić, Vladimir Palibrk, Dunja Janković, Agnieszka Piksa i Dzaizku. Izdanje se može nabaviti po ceni od 230 dinara u knjižarama Beopolis i Plato u centru Beograda.

TRANSEEN, novi muzički projekat Dejana Čančarevića i Đurađa Šimića Balaševića, koji se oslanja na njihovo dosadasnje iskustvo u projektima Black Fruit i Weird Cop, ovaj put u svedenoj i monumentalnoj postavi koja sledi formulu: dve bas gitare+ritam mashina+vokali i tekstovi inspirisani John Spencer Blues Explosionom..čista uzbudljivost 300%.

Press: Galerija

     STRIP PROLEĆE NA ADI

     U subotu, 24. marta 2012. u 13h u Galeriji na Adi Ciganliji se otvora izložba stripova „Družina Dardaneli” i „Konstantinovo raskršće” u pri- sustvu autora i predstavnika izdavača System comics. Istovremeno, najmlađi posetioci će moći da nauče kako da sami naprave svoj strip u okviru škole stripa i ilustracije „Đorđe Lobačev” koja će imati čas na otvorenom na platou ispred galerije.

     Prvi prolećni dani na Adi Ciganliji će biti posvećeni i stripu. U okviru programa Galerije na Adi će u toku dve nedelje, od 24. marta do 8. aprila biti postavljena izložba tabli i originalnih ilustracija iz stripa „Družina Dardaneli” scenariste Pavle Zelića i crtača Dragana Paunovića. Ovaj strip, koji je nedavno uvršten i u izbor najboljih svestkih strip ostvarenja za 2011. godinu na sajtu najpoznatijeg svetskog strip kritičara Pola Graveta pobrao je i simpatije domaće publike i kritike. Dragan Paunović, čije se radovi mogu videti na njegovom oficijelnom sajtu je crtač i dugoočekivane stripovske adaptacije „Konstantinovog raskršća” Dejana Stojiljkovića, najčitanijeg domaćeg romana u poslednjih par godina, a posetioci izložbe će imati priliku da ekskluzivno vide table ovog stripa koji će se u izdanju System comics-a pojaviti u knjižarama u sledećih mesec dana.

     Konačno, uz nadzor i instrukcije profesora Vladimira Vesovića i zajedno sa polaznicima škole stripa i ilustracije „Đorđe Lobačev” svi koje to interesuje, a naročito deca će na dan otvaranja izložbe 24. marta moći da se upoznaju sa procesom nastanka jednog stripa i da nauče kako da ga i sami nacrtaju.

Piše: Zoran Đukanović

     MOEBIUS JE MRTAV, ŽIVEO MOEBIUS
     Jan Henri Gaston Giraud “Moebius”
     (pregrađe Pariza, 8. 5. 1938
       – Pariz, 10. 3. 2012)

     Za ovog šamana stripskog medija bio bi eufemizam reći da je jedan od najvećih crtača današnjice, pošto njegova autorska ličnost predstavlja istinski šok dvadesetog i početka dvadeset prvog veka, započet čudesnom eksplozijom 1977. koja traje do danas i nimalo ne stišava fizičkom smrću njenog autora.

     Neke tamo davne 1986. napisao sam da je beogradski samostalni izdavač Branko Gavrić održao lekciju našim lenjim izdavačkim kućama objavljivanjem Crnog Inkala, prvog Moebiusovog albuma iz serije Doživljaji Džona Difula po scenariju Alejandra Jodorowskog. Gavrićeva tadašnja izdavačka hrabrost zadirala je u samu srž problema domaće izdavačke politike stripa. Tadašnjom stripskom-scenom tog vremena već punu deceniju vladao je paradoks. Pojava autorskog talasa “Treće generacije” (kojoj je pripadao i sam Gavrić kao strip autor i ilustrator) bila je duboko u znaku Moebiusa, kult autora, ikone novog senzibiliteta u izražavanju stripom. Dovoljno je samo pomenuti niz autorskih imena čiji se rad već tada nije mogao zamisliti bez Moebiusovog uticaja: Zoran Janjetov, Mirko Ilić, pokojni Emir Mešić, Branko Gavrić, Dejan Nenadov i mnogi drugi koji će tek doći kod kojih je Moebiusov uticaj bio nekad posredniji, ali takođe ugrađen u same temelje pristupa stripu. Međutim, prisustvo Moebiusovih stripova u toj deceniji bilo je u našem izdavaštvu ravno nuli. Kao izraz izdavačkog parcijalnog slepila, mnogo klasičniji vestern serijal Poručnik Bluberi, koga je crtao drugi deo Giraudove podvojene autorske ličnosti, bio je nemilice objavljivan, a zatim preštampavan do besvesti sve do današnjih dana. Pre Gavrićevog izdanja, kod nas je u periodici objavljeno svega nekoliko Moebiusovih tabli. Tadašnja snažna i buntovna omladinska štampa pokušala je delimično da ublaži očiglednu ćutnju glavnih medijskih tokova objavljujući Moebiusove ilustracije i prizore iz stripova.  Da ovaj paradoks neće do kraja iščileti ni sledećih četvrt veka pokazjuje činjenica da do danas nisu objavljeni najvažniji Moebiusovi radovi s početka njegovog epohalnog poduhvata transformacije media stripa: Arzach, Hermetična garaža, Dugo sutra, Da li je čovek dobar i drugi, a upravo ovi radovi su od Moebiusa načinili mitsku figuru.

     Vrhunsko majstortvo u tretiranju prostornih odnosa; zrelost u odabiranju neverovatnih a fukcionalnih rakursa; dalja ekspozicija dekirikovskih urbanih praznina; posebnost u tretiranju figure; rađenje različitih priča u potpuno različitim stilovima; karakteristične, ciljane oscilacije u crtežu čak i unutar jedne narativne celine (koje su isprva posmatrači doživljavali kao stilski neobjašnjivo neusaglašene varijacije); nelogično a potpuno bezbolno urastanje indijanske ikonografije u naučnu fantastiku, mekoća oblika kombinovana s geometrijom; tragovi iskustava nadrealizma i psihodelije... I, kao konačni rezultat – impresivna poetološka “hladnoća” kakvu smo u književnosti mogli da srećemo kod Nabokova, a u filmskom mediju kod Stanleyja Kubricka.

     Za ovog šamana stripskog medija bio bi eufemizam reći da je jedan od najvećih crtača današnjice, pošto njegova autorska ličnost predstavlja istinski šok dvadesetog i početka dvadeset prvog veka, započet čudesnom eksplozijom 1977. koja traje do danas i nimalo ne stišava fizičkom smrću njenog autora. Šta se desilo te 1977. godine? Naizgled uzgredan, suludo otkačen kratki strip bez reči Arzach (pisan na različite načine u originalu, ali se uvek izgovara isto) uplovio je u naše svesti, da tu zauvek ostane. Hermetična garaža koja je usledila (1976-1979) potvrdila je moć Moebiusovu moć “automatskog crtanja”, poznatog još od nadrealista, stvorivši, kako je Aleksandar Manić jednom napisao, “apsurdnu, poetsku i genijalnu priču” o Fatalnom Majoru i njegovim paranoidnim “istraživanjima” po kolonijalnim i neokolonijalnim sferama naše podsvesti, istraživanjima koja se meditativno praćakaju između komedije, persiflaže i drame. Ovo delo genijalne improvizacije je ponudilo radikalan osećaj istinske slobode i neopisivog tragalačkog hedonizma u izražavanju medijem stripa. Postupak “rašivanja” i ponovnog “ušivanja” pripovesti bio je više nego emancipatorski, pokazao je da su granice stripskog medija  otvorene za sve genijalne emigrante.

     Iako nije bio usamljen u medijskom prevratu u načinu mišljenja u isprva francuskom, pa evropskom i odmah potom svetskom stripu, Moebius se od svih njih izdvojio kao figura koja je crtačkom genijalnošću nadrasla ostale senzibilitetski srodne autore. Globalna istorija stripa jednostavno nije mogla da ostane ista, kao što recimo to nije moglo da se desi nakon pojave Malog Nema u Zemlji snova Winsora McCaya na samom početku dvadesetog veka.

     Neil Gaiman, pisac Sendmena, jedan od najvećih strip scenarista ikada, napisao je, klanjajući se Moebiusovom crtačkom geniju, da Moebius nije veliki pripovedač. E, tu je žestoko pogrešio suzivši definiciju pripovedanja, pogotovo što se tiče Moebiusovih ranih revolucionarnih radova. To bi bilo kao reći za Petera Greenawaya da je loš pripovedač u svojim najboljim filmovima. Nenarativni pripovedači odavno stoje ravnopravno s najvećim pripovedačima pisane reči.

     Među domaćim sjajnim nenarativnim stripskim pripovedačima ističe se Zoran Janjetov s njegovom genijalnim delom Bernard Panasonik i deo opusa Aleksandra Zografa iz perioda pre objavljivanja u Vremenu. Za Zografa je još do pre deset godina bila jeres izreći da je veliki pripovedač, kad sam to trubio ljudima u uši, a danas je reč o mejnstrim činjenici našeg kultunog života. Vremena se (uvek) menjaju, makar u nekom pogledu u srećnijim pravcima.

     Neki naivni i zalutali prolaznik kroz bespuća razumevanja naratologije mogao bi da upita, a gde je tu uopšte pripovedanje? He, he, ono se skriva ispod bizarnih situacija i likova, a izbija iz majstorski vođene vizuelne naracije i sjajnog stila. Ako odsečemo ekscentrične „pikove“ dobićemo sjajno pripovedačko umeće, slično kao kod samo naizgled bizarnih Linčovih filmova i TV serije Twin Peaks. „Ko je ubio Lauru Palmer?“, pita gotovo filozofski šerif. „Dodaj mi krofnu“, odgovara još filozofskije agent Cooper. Opčinjavjuća karakterizacija, večita napetost između ozbiljnosti i ironije i čvorna mesta gde šala prerasta u meditaciju su neverovatan dar koji smo s njima dobili.

     Devetomesečni boravak u Meksiku 1955. godine i inicijacija pustinjom stvorili su naprslinu na kori Moebiusove duše, naprslinu iz koje je izgleda rođen njegov vizuelni svet prepun snoviđenja. Od tada za njega ne postoji razlika između indijanske sirotinje - sveta zaronjenog u prašinu i  ispečenog suncem - i naučne fantastike. Bilo je samo pitanje vremena kada i kako će se ova dva sveta ispreplesti. Čitava njegova potonja karijera je omaž ovom fascinantnom hibridu čime je Moebius trajno obeležio stripski i filmski medij. Ridley Scott za Moebiusov uticaj na filmsku imaginaciju kaže, naćićete ga svuda i ne možete se osloboditi njegove uticajnosti. Filmovi Osmi putnik, Blade Runner, Tron, Ambis, Peti element, pa i Lucasovi Zvezdani ratovi,nastali duboko su pod uticajem (ili direktnim učešćem) Moebiusa, njegovog neobičnog osećaja za dizajn, neponovljivo prepoznatljivog načina na koji on dočarava nerealno. Nerealno je kod njega širi pojam od fantastičnog. Raspitajte se uostalom o tome kod Philipa K. Dicka.

     U pustoši i jednoobraznosti stripa sedamdesetih godina pojava drugačijeg stripa izgledala je zaista kao “Sibirska eksplozija”. U međuvremenu, “Sibirska eksplozija” prerasla je u jaču metaforu nastanka – Big Bang. Efekti Moebiusove eksplozije koja još traje utkani su u sve pore današnjeg strip stvaralaštva. Novi način stripovnog izražavanja ne samo da je izborio svoje legitimno pravo nego je osavremenio čitav pejsaž kulture stripa: ukus čitalaca, izdavačke koncepcije i, što je užasno važno, mesto ovog medija u prevrednovanoj hijerarhiji kulturnih vrednosti.

     Preostaje mi samo ono što od osamdesetih godina naovamo tvrdim - zastrašujuće mnoštvo svetski relevantnih autora, uključujući domaće, izašlo je iz Moebiusovog šinjela. Sve je kod Moebiusa otklonjeno u odnosu na svoje konvencionalno, uobičajeno značenje. U tom smislu, on je bogoliki parodist žanrovskih konvencija (ne samo naučne fantastike), parodist ustrojstva psihologije likova, parodist anatomije figura i, ako je to moguće - a kod genija jeste - parodist perspektive i shvatanja prostora.

     Moebiusov rani revolucionarni opus otelotvorenje je ironije u stripu, poigravanje boga s medijem, poklanjanje reinkarniranog života mediju stripa, a čitaocima opčinjavajućih darova.

     (Objavljeno: Vreme, Beograd 15.03.2012.godine)

Press: Francuski institut

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Prees: Francuski institut

     U Francuskom institutu će biti otvrena izložba

     Alekse Gajića
     “Epski heroji i grad budućnosti”.

     Otvaranje je zakazano za
     ponedeljak, 19. mart u 19h00.

     Izložba će trajati do 16. aprila i sastoji se od originalnih tabli serijala Bič božiji, Drakko i Technotise, kao i od reprodukcija prikaza Aleksinih "futuristickih" intervencija na već postojećim gradjevinama u Beogradu (SANU, Železnički muzej, Skupština itd.).

     Za april je predviđeno predavanje + promocija novih albuma, Drakko, tom prvi i Scrapbook, humoristički strip. Datum ce biti naknadno ustanovljen.

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: Omnibus

     Dnevnik Ane Tank
     autor: Iztok Sitar
     predgovor: Zoran Đukanović

     Format: 165x235mm (B5)
     Povez: Polutvrdi (šiveno)
     Broj strana: 136 (color)
     Godina izdanja: 2012
     ISBN: 978-86-87071-09-4

     Biografija Iztoka Sitara
     Iztok Sitar je rođen 1962. godine u Ljubljani, gde je završio i Dizajnersku školu kao grafički dizajner. 1984. godine u književnoj reviji “Mentor” objavio je svoj prvi (pomalo autobiografski) strip Ko je ubio crtača stripova. Od tada je pod svojim imenom ili pseudonimom Ninel objavljivao stripove i političke karikature u gotovo svim slovenačkim novinama. 1990. godine izašao je njegov prvi strip album Sperma i krv, koji pak svojim morbidnim crtežom i hermetičkim scenarijem nije prešao granice andergraunda, pa se posle toga Sitar okrenuo više komercijalnom stripu, te je 1992. godine u ljubljanskom “Dnevniku” počeo objavljivati humoristički novinski strip u kaiševima, Bučmanovi, kojeg sa povremenim pauzama crta i danas. Takođe je iste godine ostavio i posao grafičkog dizajnera te se stripom počeo baviti profesionalno. Do sada je ispod njegovog kista izašlo četrnaest albuma prilično različitih žanrova, od dečjih i tinejdžerskih preko erotskih do njemu najomiljenijih političko angažovanih stripova, u kojima stavlja pred ogledalo slovenačku (pre svega) desničarsku politiku i katoličku crkvu. Pored crtanja bavi se teorijom stripa, pa je tako 2007. godine, uz 80. godišnjicu prvog slovenačkog stripa, izdao i prvu slovenačku monografiju Istorija slovenačkog stripa 1927 – 2007 u kojoj je slikom i rečju predstavljeno 80 najznačajnijih stripaša. Inače, Sitar se svrstava u Treću generaciju slovenačkih stripaša koja je krajem osamdesetih godina prošlog veka formirala takozvani “Novi slovenački strip”, oslobođen svih respekata protiv seksa, politike i crkve.

     DRUGI O KNJIZI
     Dnevnik Ane Tank jeste pravolinijski narativ s nešto meandara. Treba, međutim, obratiti pažnju na strukturu, osluškivati promicanja u toj strukturi, pratiti ritam razvoja ove pravolinijske priče koja u sebi nosi tragičnu transformaciju iz sumorne larve u odajama vlastite individuacije. Transformacije u – šta? U zastrašujuće ravnodušnog leptira heroinske zavisnosti koji će zameniti punoću raspona krila ličnosti.
     Zoran Đukanović

Press: Veseli četvrtak

Izašao je novi, šesnaesti, broj bonelijevog stripa Brad Barron i možete ga naći na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Odbrojavanje" (prvi deo dvodelne priče). • scenario: Tito Faraci, crtež: Walter Venturi.      Na kioscima vas očekuje i sedamnaesti broj edicije Zagor - Specijal. Naslov epizode je "Pustolovina u Kanadi". (162 strane, 280 dinara)          Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na:      redakcija@veselicetvrtak.com

Priredio: Strip vesti

     Povodom smrti velikog francuskog strip autora Žana Žiroa Mebijusa

     KONSTANTNA BRILJANTNOST

     Autor: K. R.

     „Kao Žan Žiro uspeo je da uzdigne do vrhunca razbarušeni, realistični crtež četkicom, a kao Mebijus je tradiciju „čiste linije“ poveo u zaumni mejnstrim. Nad Mebijusovim crtežima možete da plačete, da se smejete, da se divite, da cokćete, da odmahujete glavom, da kukate... da radite sve ono što biste pred ogledalom. Ali ne treba preterivati kad je Mebijusov značaj u pitanju - samo je veći deo futurističke i fantastične vizuelizacije čovečanstva inspirisan njegovim radom.

     "Sigurno nisam jedini koji je naučio šta je strip gledajući njegove radove i sigurno nisam jedini koji mu to neće oprostiti. Mebijusov crtež je potres bića, mala mentalna avantura, izbalansirana strast, eksplozija sa odloženim dejstvom. Žiro je umro, ali je Mebijus besmrtan“, rekao je za Danas Zoran Penevski, scenarista, kritičar i teoretičar stripa povodom smrti velikog francuskog strip umetnika Žana Žiroa Mebijusa. Jednog od najvećih stvaralaca devete umetnosti, kako je za Danas istakao istoričar stripa Slobodan Ivkov.
     „Žan Žiro Mebijus najveći je strip autor poslednje četvrtine 20. veka. On je reformisao strip i uveo nov način razmišljanja o njemu svojim delima objavljivanim prvo u časopisu Metal Irlan (Hurlant) od 1974. godine. Čitava grupa autora pod njegovim uticajem otpočela je nov način crtanja i drugačiji pristup naraciji, među kojima Kaza i Enki Bilal, koji je, iako to nerado ističe, Žiroov sledbenik“, ukazuje Ivkov i podseća „Od kraja sedamdesetih preko omladinske štampe Žiro je izvršio uticaj i na ovdašnji, pre svega andergraund i alternativni, strip, na autore poput Branka Gavrića i Zorana Janjetova. Paralelno, Žiro je radio i konvencionalne stripove poput „Poručnika Bluberija“ i tu se njegov uticaj na ovdašnjoj strip sceni ogleda u radovima Rajka Miloševića Gere, koji sada živi u Španiji i crta za Špance i Amerikance, zatim Darka Perovića i Željka Paheka, kao i većinu onih koji su delovali u grupi Beogradski krug 2 na prelazu iz sedamdesetih u osamdesete.“

     Jedini koji je neposredno upoznao Mebijusa i koga je sam Mebijus odabrao da nastavi njegovu seriju o Inkalu krajem osamdesetih i početkom devedesetih bio je Zoran Janjetov, dodaje Ivkov. On se sa Mebijusom sreo više puta i prema scenarijima Alehandra Žodorovskog crtao je stripove o pomenutom Mebijusovom junaku.

     Sa svih strana stižu iste reakcije: Nemoguće da je on umro! Neverica u njegovu smrtnost građena je decenijama, samo od najkvalitetnijih materijala. Njegovo ime je bilo sinonim za konstantnu briljantnost, zanatsko i poetsko savršenstvo, vulkan inspiracije, misterije, humora i neobuzdane detinje energije.
     Potpisan kao Gir ili Giraud, bio je najveći majstor klasičnog stripa iz zlatnih vremena, a pod pseudonimom Moebius, promenio je svet... Kao Miles Davis, ostavlja za sobom ogroman broj sledbenika koji su, učeći uz njega, naučili da misle i deluju bolje i plemenitije.
     Imao sam ogromnu sreću da se moje ime i rad vežu za Moebiusovo. U početku, u mojim ranim tinejdžerskim godinama, njegov direktni uticaj na ono što sam radio mogao se meriti samo sa uticajem mog oca, toliko je to bilo jako i duboko. I nikad me nije napustilo. Poznajem stotine crtača, muzičara, slikara, pisaca, režisera, širom sveta, kojima se to isto dogodilo, mnogi od njih su veliki i priznati majstori svog posla i svi su Moebiusa oduvek posmatrali kao svetlu uzdanicu, kao čistu energiju koja nadahnjuje i stimuliše... Svi smo se slagali da je gledanje njegovih radova kod svih nas izazivalo istu reakciju, nezadrživu želju za crtanjem, sanjanjem, stvaranjem čudnih i blesavih stvari. Vremenom, ogromnom količinom rada pod neskrivenim uticajem Moebius-magije, i zahvaljujući srećnim okolnostima, dobio sam zadatak da nastavim crtanje na seriji L'Incal (Jiohn Difool), jednom od remek-dela Moebiusa i Jodorowskog. Upoznao sam te divne svetleće ljude, već dvadeset pet godina radim u njihovom svetu.
     A sad, veliki dobri duh, zvezda vodilja, ostade bez tela. Užas! Ono što je ostavio, bilo materijalno, u obliku mnoštva veličanstvenih dela, bilo spiritualno, u vidu programa kojima je prosvetlio mnoštvo mozgova i duša, obezbeđivaće gorivo za stvaranje mnogima koji će tek doći.
     Hvala, Jeane Giraude, volimo te zauvek.
     Zoran Janjetov

     Žiro je širokoj publici ostao najpoznatiji po serijalu stripova o poručniku Bluberiju, jednom od prvih vestern antiheroja čije su crte lica bile inspirisane velikim francuskom filmskom zvezdom šezdesetih Žan Pol Belmondom. Serijal je trajao do 2005. godine, a 2004. po njemu je snimljen i film sa velikom francuskom filmskom zvezdom današnjice Vensanom Kaselom. Pseudonim Mebijus bio je rezervisan za njegova naučnofantastična i fantazi ostvarenja, među kojima je najpoznatiji Arzak (čita se i kao Arzač), prvobitno objavljen u Metal Irlanu, i to bez reči, a nastao u svesnom pokušaju da se udahne novi život u strip žanr kojim su u tom trenutku dominirali američki superheroji. Ovaj strip prati putovanje

Uticaj na sajberpank
Govoreći o pionirima sajberpanka autor Vilijam Gibson rekao je za Žiroov rad „Dugo sutra“: „Na vizuelne predstave u romanu „Neuromanser“ uticao je velikim delom rad koji sam video u „Hevi Metalu“. Pretpostavljam da je tako i u slučaju „Bekstva iz Njujorka“ Džona Karpentera, „Blejd Ranera“ Ridlija Skota i svih drugih artefakata stila koji se ponekad naziva sajberpank. Ti Francuzi su to rano uhvatili.“

junaka iz naslova na leđima pterodaktila kroz fantastični svet koji je mešavina srednjovekovnog i futurističkog. Bez naslova, balončića sa tekstom i tekstualno opisanih zvukova, priča stripa odavala je izvestan utisak bezvremenosti, čineći Arzakovo putovanje potragom za večnim, univerzalnim istinama. Ovakav svet verovatno su želeli da opišu i neki filmski SF autori, pa su posezali za Mebijusovim stilom koji se ogleda u radovima poput „Osmog putnika“, „Petog elementa“ Lika Besona, a trebalo je da krasi i film „Dina“ koji su Mebijus i Žodorovski započeli, ali nikad nisu napravili.
     Mnogi umetnici širom sveta istakli su Žiroov uticaj na svoj rad. Žiro je bio dugogodišnji prijatelj autora mangi i režisera anima Hajaa Mijazakija, a čak je i svoju kćerku nazvao Nausikaja po jednom od likova iz Mijazkijeve „Doline vetra“. Kada ga je Žiro upitao kako je otkrio njegov rad Mijazaki je odgovorio: „Kroz Arzač, koji datira iz 1975. godine. Pročitao sam ga tek 1980, i bio je to veliki šok, ne samo za mene. Svi manga umetnici bili su prodrmani ovim radom. Nažalost, kada sam ga ja otkrio, već sam imao izgrađen stil tako da nisam mogao da iskoristim njegov uticaj kako bih obogatio svoj crtež. Čak i danas, mislim da ima neverovatan osećaj za prostor. Režirao sam Nausikaju pod Mebijusovim uticajem.“

Deo istorije crteža
Benoa Mušar, umetnički direktor internacionalnog festivala stripa u francuskom gradu Angulemu, procenio je koliki je njegov značaj u polju stripa: „Francuska je izgubila jednog od svojih najpoznatijih umetnika u svetu. U Japanu, Italiji, SAD, on je neverovatna zvezda koja je uticala na svet stripa. Mebijus će ostati deo istorije crteža, poput Direra i Engra. On je bio neverovatan stvaralac, rekao je da je želeo da prikaže ono što oči ne vide uvek.“

     Federiko Felini, rekao je: „Smatram ga značajnijim od Dorea. On je jedinstveni talenat obdaren neverovatnom vizionarskom imaginacijom koja se stalno obnavlja i nikada nije vulgarna. Mebijus zabrinjava i teši. Ima sposobnost da nas transportuje u nepoznate svetove gde se susrećemo sa uznemirujućim likovima. Moje divljenje je potpuno. Smatram ga velikim umetnikom, poput Pikasa ili Matisa.“

     Vest o njegovoj smrti odjeknula je celom planetom. Brazilski pisac Paulo Koeljo, za čiju je knjigu „Alhemičar“ Žiro radio ilustraciju, odao mu je počast na Tviteru rekavši: „Veliki Mebijus umro je danas, ali je veliki Mebijus i dalje živ. Tvoje telo je danas umrlo, ali je tvoj rad življi nego ikad“.

     Francuski ministar kulture Frederik Miteran rekao je povodom simultane smrti Žiroa i Mebijusa, da je Francuska izgubila „dva velika umetnika“.

     (objavljeno preko cele stranice rubrike Kultura
     u dnevnom listu "Danas" br. 5280, 14. mart 2012,
     izdavač DAN GRAF, Beograd, str. 16)

Piše: Komiko

     Beogradska promocija najnovijeg naslova Komikove etikete "Prvi izbor", kultnog Sveta duhova autora Danijela Klouvsa, održaće se u petak 16. 03. sa početkom u 19.00 časova u kafe galeriji KORNET, u Drinčićevoj 24, nedaleko od Bitef teatra. O ovoj knjizi govoriće naša pozna... ta teoretičarka stripa i vizuelnih medija, mr Anica Tucakov i Vuk Marković iz kuće Komiko. Uz Svet duhova biće predstavljena i druga izdanja i edicije naše izdavačke kuće, budući planovi i pravci delovanja.

     Sva izdanja tokom promocije prodavaće se po sajamskim cenama, a cena Sveta duhova na promociji će biti 900 dinara.
U nadi da ćete nas počastvovati svojim prisustvom na našoj prvoj promociji u Beogradu,

     Srdačno vaš

     KOMIKO

Priredio: Zoran Đukanović

Nina Bunjavac

     NINA BUNJEVAC: OTAC U STRIPU

     Nina Bunjevac rođena je u Torontu, u srpskoj obitelji, koja je već generacijama živjela u Kanadi. Imala je dvije godine kada je s majkom došla u Jugoslaviju. Otac je ostao u Kanadi. Odrastala je u Zemunu, Nišu i po srbijanskoj provinciji, a onda se, malo pred raspad države, vratila u Toronto. Vizualna je umjetnica, slikarka i skulptorica, koja je iz klasičnih i postobjektnih likovnih praksi zašla u medij stripa. Njezini radovi nalaze se i u danas već kanonskome izdanju zagrebačke Fibre “Ženski strip na Balkanu”. Njezina je i ilustracija za naslovnu stranicu.

     Tako bi izgledao jednostavni životopis Nine Bunjevac. Sve drugo je užasno komplicirano, kakvi već i jesu naši stvarni životi, naročito ako ih uporno odbijamo pojednostaviti i svesti na ono sa čime se može živjeti, a da se ne misli i ne pati mnogo. Ali u takvim, jednostavnim, životima nema umjetnosti.

     Ona sebe doživljava kao Kanađanku i kanadsku umjetnicu, ali i kao srpsku emigrantkinju. U jednom trenutku je, kao mlada cura, napustila školovanje i zaposlila se u nekoj balkanskoj kafančugi u Torontu. Radila je kao konobarica, družila se sa zemljacima, bila jedna od njih. To će, godinama kasnije, biti izvor njezinih strip priča. Kad joj je bilo dosta, vratila se školi. Kaže da se počela baviti stripom, općenito naracijom, u još jednoj emocionalnoj i identitetarnoj krizi, i to nakon što je pročitala “Kulturu laži” i “Muzej bezuvjetne predaje”, knjige Dubravke Ugrešić. “Ona mi je nekako podarila glas, inspirisala, otvorila oči.”

     I tako se stvari već kompliciraju. Ali to je samo početak. Ono što je stvaran, velik i nepodnošljiv razlog za priču upisano je, kao i u većini drugih slučajeva, u intimnu biografiju. Razlog je u onome što pristojni ljudi prešute i potisnu, sa čime cijeloga života žive kao s neotklonjivom gvaljom u želucu, s mukom, teretom i tugom, koja se drugima nikako ne može objasniti, dočarati, prenijeti, osim da im se – ispriča.

Nina Bunjevac, kao devojčica

     Otac Nine Bunjevac bio je pripadnik onoga što se nekada zvalo ekstremna neprijateljska emigracija. Pripadao je skupini Nikole Kavaje, poznatoga četničkog terorista, čija je priča o višestrukim pripremama atentata na maršala Tita bila krajem osamdesetih hit po beogradskim i zagrebačkim novinama, od Duge do Starta. Očeva revolucionarna vjera i teroristička praksa vjerojatno su i bili glavni razlog zašto je majka pokupila kćerku i otišla u Jugoslaviju. Malo zatim, u ljeto 1976, Petar Bunjevac pogiba, zajedno s dvojicom drugova, u nerazjašnjenoj eksploziji, dok su pripremali oružani napad na jugoslavenski konzulat.

     Priča je to koju će dijete takvoga oca potisnuti ili će se ocem ponositi, nastavljajući njegovu revolucionarnu misiju. Sve drugo, naime, boli. A to je, u ovom slučaju, osnovna pretpostavka za umjetnost, kao i za privatnu i društvenu autorefleksiju. Nakon što su se po Srbiji razmnožile klerofašističke omladinske organizacije, te nakon što je propala Parada ponosa u Beogradu i učestali su napadi na pripadnike romske manjine, Nina Bunjevac nacrtala je priču “August 1976″. U njoj, uz tekst majčinog pisma ocu u Toronto, crta posljednje minute njegova života. I prije nego što njegov pakleni stroj do kraja otkuca, u jednom nevjerojatno prelazu i pripovjednom pretapanju, pokušava, prije eksplozije, ocu ispričati svoju priču.”Ova krv je krv nevinih, tata… Oni viču ‘ubij Cigane’ i ‘smrt pederima’, sve u ime Gospoda i Pravoslavne crkve… Crkva propoveda netrpeljivost, drži svoje ljude gluvim, mutavim i slepim. Da li je ovo budućnost za koju si se borio i poginuo?… Tvoje bitke nisu moje bitke, lanac se ovde prekida.”

     Desetak strip tabli priče “August 1976.” jedinstven su primjer u srpskoj, hrvatskoj i zajedničkoj južnoslavenskoj kulturi. Svodeći račune s ocem, Nina račune svodi s poviješću svoje zemlje i izlaže se, makar i ovako, na daljinu, preziru šutljive većine, onih koji zaboravljaju, potiskuju ili ne znaju kako bi drukčije nego da se zlom ponose. Nije važno što fašisti u nas ne čitaju stripove, nije važno što oni u goloj ljepotici, okićenoj insignijama pravoslavne časti, neće prepoznati Charlotte Rampling u filmu “Noćni portir”. Važno je to da je ova priča ispričana. Napokon, u njoj je ponovljeno pitanje koje su u Njemačkoj postavljale generacije šezdesetosmaša: može li se voljeti očeve, a prezirati njihove ideje? Odgovora nema, niti ga treba biti, jer je smisao katarze u pitanjima.

     Nina Bunjevac nije strip novelist. Ona crta kratke priče, vjerojatno i zato što je svaki kadar tako precizno i bogato nacrtan, pa se stvar ne može razviti u roman. Te priče nisu, u skladu s medijem, sastavljene od stripovskih sličica, nego od gotovih, kompozicijski dovršenih umjetničkih slika, tako da bi i fizički bilo nemoguće takvim pristupom nacrtati cijeli roman (na sličan način se u stripu snalazi ili ne snalazi i Alem Ćurin). Ali istovremeno, Ninine priče u narativnom i scenarističkom smislu iskaču izvan žanra kratke priče. Njihov okvir je epski, a ne anegdotalan. Za razliku od mnogih, pogotovu naših crtača i strip pripovjedača, koji boluju od manjka priče, ona ima viškove, tako da joj se priče prelijevaju na sve strane. Dok čita strip album “Hladna kao led” (izdanje beogradskoga Omnibusa, godina 2011, dostupno i po zagrebačkim stiparnicama), čovjek ima dojam kako, jedan za drugim, čita niz, literarno briljantno izvedenih i napisanih, epskih romana.

     Recimo, priča “Pruža se prilika”, valjda je i najbolji prozni komad o emigraciji s početka devedesetih, na koji sam naišao u našim književnostima. I opet, riječ je o izbjegavanju da se život pojednostavi, da nas se utješi stripovskom jednostavnošću ili da se čovjekova sudbina, kod Nine obično ženska sudbina, svede na nekoliko lakorazumljivih formula, parola, Božjih zapovijedi. Ova kanadska umjetnica i nesmirena, neprilagođena srpska emigrantkinja, zapravo je vrlo lokalna i egzotična, njezin je tekst višeslojan i stiliziran na način neprevodivoga poetskog teksta, i sve je to savršeno razumljivo i onome tko nema pojma ni gdje je Srbija, ni što je Jugoslavija, ni je li sve to nekakva Europa.

     To je, dakle, pripovjedačka strana Nininog djela. A njezin je crtež takav da sam se u njega, već na prvi pogled, smrtno i nesretno zaljubio. Ona crta baš kao ozbiljan, formiran slikar, kada se zatekne u mediju stripa. Fizionomije lica su joj katkad nalik licima u sindikalnome američkom stripu, ali su izvedene s neusporedivo više detalja, brige o perspektivama i proporcijama. Ninine junakinje, čak i kada su ružne i debele, podsjećaju na pin-up ilustracije iz pedesetih i šezdesetih godina. U tim je licima i tijelima nešto privlačno, izražajno i dekadentno. Superjunakinja Zorka Petrović, kao žena mačka, potrošena je od alkohola, duhanskog dima i raznih tjelesnih poroka, ali za razliku od običnih superjunaka, ona ne živi u nekom stiliziranom, paralelnom svijetu. Zorka je i u vizualnom i u narativnom smislu hiperrealistična, naturalna, stvarna poput starih filmova Živojina Pavlovića. A opet, radnja je pomaknuta, kao kod Makavejeva istih godina. Ninini likovi kao otvoreni uzor prizivaju Roberta Crumba, a crumbovsko je, na neki način, i insistiranje na lokalnim, emigrantskim i autsajderskim sudbinama.

Nina Bunjevac jedan je od onih, na žalost rijetkih slučajeva, kada se razlozi za umjetnost poklope s razlozima za život, kada se način za jedno više ne razlikuje od načina za drugo. Dok većina njih piše, crta, slika ili pjeva zato što im je ugodno da to čine, zato što imaju talenta ili zato što je u svakome vremenu i na svakome mjestu mondeno i šik biti umjetnik i stvarati umjetnost, postoji manjina koja piše, crta, slika ili pjeva zato što tako mora, zato što ne bi znali drukčije, zato što bi se raspali kada to ne bi radili. A raspad jednoga čovjeka, katkad može značiti i raspad cijele kulture. Eto, recimo, da Thomas Mann nakon 1933. više nije pisao, nego da se prepustio rezignaciji i maceraciji…

Nina Bunjevac piše i crta da bi sebe održala na okupu. To je najveći kompliment kojeg se mogu dosjetiti. Pred vlastitom i porodičnom biografijom, pred svojim različitim identitetima, pred kvadratom svoga stripa i pred svojom intimom, ona je cijeli jedan Thomas Mann. Pojma nemam hoće li to kome nešto u životu značiti. Meni znači.

Miljenko Jergović, 03. 03. 2012.

Press: Omnibus

     TANGENTE

     autor: Migelančo Prado
     predgovor: Matko Vladanović

     Format: 210x297mm (A4)
     Povez: Polutvrdi (šiveno)
     Broj strana: 56 (color)
     Godina izdanja: 2012
     ISBN: 978-86-87071-08-7

     Cena: 1.695,60 din

     Biografija Migelanča Prada
     Migelančo Prado, (1958 - ), rođen je u Korunji (La Koruna), i studirao je arhitekturu kada je počeo da objavljuje prve stripove 1980. godine. Posle toga objavljivao je u magazinima Strava (Creepy), Svetski stripovi (Comix International), Zona 84, Kairo (Cairo), itd. Njegove knjige sa stripovima objavljuju se u mnogim zemljama i od strane više izdavača: Španija (“Norma Editorial”), Francuska („Casterman”, „Dupuis”, „Editions Mosquito”), Portugalija (”ASA”), Nemačka („Salleck Publications”, „Ehapa Verlag”), Italija („001 Edizioni”), SAD („NBM”), a sada konačno i kod nas.

     Tačke koje se dodiruju

     Miguelanxo Prado rodio se 1959. godine u La Coruñi. Depresija poslijeratne Španjolske za njega je bila tek jedna od priča koje je slušao u kući i na ulici. U njegovom slučaju stvari su se mogle dogoditi na tisuću različith načina, no dogodile su se upravo ovako. Ekonomski procvat rezultirao je stvaranjem srednjeg sloja građana. Sloja koji je bio dovoljno obrazovan, relativno mobilan i relativno bogat te je svoj višak prihoda mogao usmjeriti na zadovoljavanje kulturnih potreba. Bilo kao konzument kulturnih proizvoda, bilo kao njihov proizvođač. U onom segmentu koji nas ovdje zanima, to je značilo da je Prado od najranije mladosti bio zatrpan stripovima. I to ne bilo kakvim stripovima. Prisjećajući se tog razdoblja u nekom intervjuu, Prado spominje da su ga stripu privukli radovi Huga Pratta, Sergia Toppija i Moebiusa, a kad bi se zasitio velikih imena svjetskog stripa, odušak je mogao pronaći u brojnim časopisima i fanzinima koji su tih godina harali Španjolskom.
     No, Prado nije krenuo naglavačke u strip. Najprije se okušao u arhitekturi, slikanju i pisanju da bi tek u osamdesetima postao stalnim suradnikom časopisâ „Creepy“, „Comix Internacional“, „Zona 84“, „El Jueves“, „Cairo“ i „Cimoc“. Kao literarne uzore iz tog razdoblja, Prado navodi Borgesa, Julia Cortazara i Garciu Marqueza. Ovih šest imena (tri stripovska, tri književna) koja su utjecala na mladog Prada imaju nekoliko zajedničkih osobina. Svi oni su bili dio „obavezne lektire“ mladih europskih intelektualaca stasalih u osamdesetima i svi su koketirali s fantastikom kao glavnim modusom pripovijedanja. Fantastični svjetovi Jorgea Luisa Borgesa, nepostojeći Macondo Garcie Marqueza, magija, mistika i duhovnost Huga Pratta i fantastični vizualni svjetovi Toppija i Moebiusa – svi ti autorski rukopisi bili su u harmoniji s duhom vremena koje je nanovo otkrivalo indijsku filozofiju, okretalo se Istočnim tradicijama inspiriranoj spiritualnosti i probavljalo pouke američke seksualne revolucije. Ta i takva literatura bila je privilegija građanskog sloja kojemu nije odgovarao status quo koji je forsirala elita i filozofija preživljanja koju je forsirao osiromašeni narod. Građanski sloj je funkcionirao kao svojevrsni filter, postavljen na granici dva svijeta – onog radničko-seljačkog i onog u kojem su boravili krupni veleposjednici, korporativni šefovi, diplomati, političari i ostaci starog plemstva. Na granicama je uvijek burno i rijetko kad ima mira, a fantastična literatura Pradovih uzora hranila je i raspirivala taj nemir koji je vodio ka otkrivanju novih svjetova, formuliranju novih političkih programa i kritičkom sučeljavanju s tradicijom i svijetom oko sebe.
     Strip koji držite u rukama nije nastao na duhu tog vremena. Nastao je kao reakcija na ono što je došlo poslije. Duhovni se preporod ispuhao, a njegovi su protagonisti krajem osamdesetih postali cinične individue bez ideala i iluzija koje su se našle u darvinističkom svijetu malog poduzetništva, sitnog činovništva i galopirajućih karijera. Od kraja šezdsetih do kraja osamdesetih svijet se nije stigao promijeniti, ili se barem nije promijenio na onaj način na koji su to zamišljale ondašnje generacije. Španjolsko se ekonomsko čudo ispuhalo, strip-časopisi se počeli gasiti, a na kulturnom obzoru se počeli pojavljivati neki drugi i drugačiji ljudi. Taj novi svijet leži u središtu pozornosti Pradovih „Tangenti“.
     „Tangente“ su nastale kao serija stripova objavljivanih u časopisima „Cairo“ i „Cimoc“ u razdoblju od 1987. do 1995. godine. U njima se nazire vizualni, slikovni, Prado koji će zabljesnuti početkom devedesetih u „Tragu kredom“, no prije svega se formira jedan cinični, deziluzionirani Prado koji prezire svijet oko sebe, precizno ga secira i dekonstruira i unutar kojega traga za naznakama ideala iz mladosti. Svijet „Tangenti“ obilježava hladni utilitarizam međuljudskih odnosa, pragmatička kopulacija lišena erosa i duhovno siromaštvo njegovih likova. Svijet „Tangenti“ svijet je jednoličnih, pastelnih boja tamnih tonova u kojemu intenzivniji kolorit zadobivaju tek sporadični predmeti koji simboliziraju trenutačnu i kratkotrajnu požudu.
     Na mikrorazini, stripovi okupljeni u „Tangentama“ sjajne su studije ljudskih odnosa, vješto režirane i ispričane u maniri svojstvenoj stripovskom mediju. Kratka forma ovih priča, uvjetovana politikom časopisâ u kojima su prvotno bile objavljivane, primjerena je njihovoj lirici i aluzivnom karakteru. Premda se odvijaju na pozadini nekih od najzanimljivijih događanja dvadesetog stoljeća, „Tangente“ ni u kom smislu nisu politički traktat i kao takve jednako dobro funkcioniraju izvan konteksta vremena u kojem su nastale. No, dogodila se nepredviđena stvar. Pradove se „Tangente“ u Srbiji objavljuju u trenutku dok se Europom širi mladenački bunt koji glavnog neprijatelja vidi u neoliberalističkoj ideologiji. Građanski nemiri u Grčkoj, Parizu i Londonu, okupacija Wall Streeta u Americi, okupacije fakulteta i borba za besplatno školovanje, kao i pojačana retorika europske ljevice, potencirana galopirajućom ekonomskom krizom i urušavanjem monetarnih tržišta, koja je napokon našla „dostojnog neprijatelja“, bacili su novo svjetlo na razumijevanje Pradovog stripa. U tom svjetlu „Tangente“ postaju pismo iz prošlosti iz kojega se može iščitati upozorenje starijih generacija koje su borbu koja se tek ima dogoditi vodile i izgubile. Pradovo minuciozno razlaganje degradacije europskog građanstva, današnjim bi probuđenim aktivistima moglo izgledati kao jalova kuknjava nad prolivenim mlijekom. Možemo se samo nadati da današnji aktivisti nakon kojeg desetljeća neće u „Tangentama“ prepoznati priče o samima sebi. U tom smislu na „Tangente“ treba gledati kao na točku dodira dvaju svjetova, točku koja poprima karakteristike Borgesovog Alepha. U njima vidimo svijet kakav je nekad bio i kakav je u najvećoj mjeri i danas. Čak i ako se nova kulturna revolucija izjalovi, njeni protagnositi neće moći reći da ih njihovi očevi na to nisu upozorili. Pradove su „Tangente“ živi dokaz za to. One su trezven, inteligentan i pomalo melankoličan prikaz jednog prostor-vremena ispričan bez truna patetike i kao takve su veliko dostignuće europskog stripa. Bez obzira na to koliko poražavajuće one u konačnici bile.

     MATKO VLADANOVIĆ, strip kritičar

Priredio: SVesti

     MOEBIUS - TROGLAVA AŽDAJA SVETA STRIPA

     Autor teksta: Vladimir Ćuk

     Jean Giraud, Moebius, Gir, tri su potpisa jednog istog crtača stripova. Međutim, u ovom specifičnom slučaju, ova tri potpisa predstavljaju različite poglede na strip, promene u stilu, radu, razmišljanju, pogledu na svet. Oni predstavljaju jednu strahovitu moć da se uvek pronađe nešto novo, originalno i nesvakidašnje. Ali da bi videli ko je, i šta je ovaj poznati autor stripa najbolje će biti da krenemo od samoga početaka...

     Jean Giraud, rođen je 8. maja 1938 u Francuskoj. Roditelji su mu se razveli kad je imao tri godine, tako da je veći deo svoga detinjstva proveo sa babom i dedom na selu. I pored toga on nije izgubio kontakt sa roditeljima, i može se slobodno reći da su oni imali bitnog, doduše posrednog uticaja, na njegovo buduće opredeljenje. Za naučnu-fantastiku koja će postati bitan deo Giraudovog dela, još kao klinca ga je zainteresovao otac, kupoujući mu razne časopise te tematike. Sa svojih 15-16 godina, po završetku osnovne škole, Giraud upisuje primenjenu umetnost i završava samo dve godine.
     Posle određenog perioda nerada, sve više i više postaje zainteresovan za strip, tako da vrlo brzo, apsolutno fasciniran ovim medijom, odlučuje da mu crtanje stripova postane životni poziv. Počinje u “Far westu” i sarađuje sa katoličkim časopisom “Hrabro srce”. Neprestalno je crtao i bio opsednut stripom. Strip je za Girauda vrlo brzo postao njegova literatura i muzej. Čitao je i bio zainteresovan za bukvalno sve: Paju Patka, Spirua, Munju, italijanske super-heroje, naučno-fantastični šund….
     1955. odlazi kod majke, koja se u međuvremenu preudala, u Meksiko. U Meksiku upoznaje nove ljude. Drugačije ljude. Otkriva marihuanu, bi-bap muziku i seks: doživljava kompletnu defloraciju i fizičku i mentalnu. Ako se Jean Giraud rodio u Francuskoj, može se bez ikakvih dvoumljenja reći da je Moebius rođen u Meksiku! Sa te strane Meksiko je bio pun pogodak i više nego dobra zamena za propuštenu treću godinu studija. Po povratku u Evropu čekalo ga je neprijatno iznenađenje u vidu služenja 27-mesečnog vojnog roka. Jedno vreme je bio stacioniran u Nemačkoj, a kasnije u Alžiru. Na svu sreću nikakvih ratova i sukoba nije bilo, tako da je ovu obavezu pregurao prilično bezbolno, koristeći svaki povoljan trenutak, da negde u nekom zabačenom kutku crta.
     Po odsluženju vojne obaveze, stupa u kontakt sa Žozefom Žilenom-Žižeom, tvorcem “Jerry Springa” i jednog od osnivača poznatog belgijskog nedeljnika “Spiru”. Giraud postaje njegov učenik i Žižeova uloga u formiraju Girauda ne samo kao crtača bila je veoma bitna, što i sam Giraud potvrđuje: “Moj odnos sa Žilenom, je odnos oca i sina sve vreme dok smo radili zajedno, on je prihvatio da bude pomalo moj otac, a ja pomalo njegov sin kako su se moji roditelji razveli kad sam imao tri godine, činjenica da sam našao oca i to još među crtačima bila je za mene divno čudo!”
     U međuvremenu časopis “Pilot” započinje novu seriju vesterna za koju su bili zaduženi Žan-Mišel Šarlije kao tekstopisac i Jean Giraud kao crtač. Nastaje “Tvrđava Navaho” i sa njom započinje serija avantura poručnika Mike Steve Bluberry-ja. Prva epizoda se pojavljuje 31. oktobra 1963., i skoro trenutno osvaja publiku.
     Zbog svoje grafičke virtuoznosti postaje redovna lektira odraslih, ali pri tome ne gubi ni najmlađe čitaoce. I sama forma kadriranja u stripu bila je prilično nova, jer je Giraud kao veliki ljubitelj filma uspeo u stripu da napravi ekivalentnu formu kadriranja kao u filmu. Takođe se u Bluberyju oseća veliki uticaj velikana vestern filmova poput Forda, Pekimpoa, Leonea…
     Za Girauda i Bluberry-ja sve kreće fantastično, međutim to opet nije bilo ono što je hteo. Svoje drugo lice Giraud je počeo da stvara pre svog debia u časopisu “Pilot”. Uradio je par kratkih crno-humornih stripova za underground časopis “Hara Kiri”, pod pseudonimom Moebius.
     (Moebiusov krug je inace jedna specifična matematička geometrijsko-prostorna forma. Dobija se tako što treba uvrnuti papirnu traku za 180 stepeni i zalepiti krajeve. Na taj način dobijamo prostor čiji je smer nemoguće odrediti. Tek kasnije će se pokazati koliko je ovaj pseudonim bio fantastično izabran i odgovarajući za Jeana Girauda)
     Rad sa Šarlijeom uskoro počinje da biva pomalo mučan, jer mu krut i prenatrpan scenaristički pristup ne dozvoljava da se skroz razmahne. Sam Bluberry postaje tajna priprema i tehničko usavršavanje za zvezdno-astralne uzlete Moebiusa. Naporedo sa Bluberrijem počinje da radi svoje stripove, stripove u kojima ispoljava sasvim drugu dimenziju svoga talenta, ovog puta mnogo ličniju. Za razliku od većine svojih kolega, koji kada pronađu svoj stil, drže ga se čvrsto, Moebius počinje sve više da istražuje, da menja stilove i pronalazi nova rešenja. Radi razne plakate, bavi se ilustovanjem naučne-fantastike za časopisoe sa istom tematikom kao što su “Galaksi” i “Fiksion”. Između 1973. i 1974, potpisuje nekoliko radova za “Pilot” u stilu Moebiusa, od kojih jedan, “Skretanje”, anticipira revoluciju koja će se u stripu tek dogoditi, koja će ujedno i obeležiti generacije crtača. Moebius sve više i više počinje da se pomalja iz svoje začarane ljušture.
     Prekid rada na Bluberry-ju u periodu između 1975 i 1979, zbog svađe sa izdavačem “Dargoom”, pružio je Giraudu priliku da se potpuno posveti istraživanju i eksperimentisanju sa drugačijim stilovima. Baš u ovom periodu dolazi stvaranja tzv. Pokreta za “odrasli” strip u Francuskoj, dolazi do oslobađanja svake cenzure, što Moebiusu koristi da zabljesne u punom sjaju. Objavljuje “Ludog kuronju” čiji je tiraž odmah razgrabljen. Zajedno sa Drijeom i Dioneom pokreće magazin za naučnu-fantastiku i strip, “Metal Hurlant”, čijih je prvih šest brojeva svojim grafičkim kvalitetom obeležilo internacionalni strip. Ovaj časopis doživljava i svoje američko izdanje “Heavy Metal”, a kasnije i nemačko, italijansko, špansko…Baš zahvaljujući Moebiusu koji je bio noseći stub, “Metal Hurlant” je postao događaj decenije u oblasti strip časopisa. “Arzak” (1976),
     “Beli Košmar” (1977), Mačije oči (1978) i “Major Fatal/Hermetička garaža” (1979), su bile zvezde vodilje koje su naglavačke okrenule tadašnje poimanje stripa.
     Od “Skretanje” do “Hermetičke garaže” ono što je najsjajnija karakteristika Moebiusovog dela jeste stilska neujednačenost crteža. Neujednačenost koja je proizvod polukontrolisanog sanjarenja i jednog spontanog otkrića. Otkrića iz kojih izvlačimo neverovatno poetične stvari, u kojima vidimo preobražaje sveta, stalan sukob sa stvarnošću, nastale iz jednog neposrednog, veoma otvorenog i nestalnog stanja duha. (koji je ostvaren uz malu pomoć alkohola i opojnih droga).

     Arzak ili lepota tišine u stripu
     Već sam “Arzak” predstavlja nesto sasvim novo, kao jedan netipičan scenario za strip, pre bi se reklo da pripada literaturi nego stripu. Međutim prelomni trenutak Giraudove karijere i života bila je “Hermetička garaža”.
     Garaža je imala sve ono što sve ono što strip do tada nikad nije posedovao. Igru referenci, filozofskih koncepata, poetskih fraza. Svaki put poništiti naraciju, izbeći očigledan smisao, da bi se pronašao skriveni.
     Početi nešto nasumice, da bi se kasnije događaji povezali sami odsebe. Tu je idejna snaga Garaže i tu je Moebius načinio revoluciju ustripu. Na ovaj period života, u kome je Moebius konačno uspeo da se “otkači” od svi šablona i počne da daje lični pečat svetskoj strip sceni, veliki uticaj je ima još jedan čovek. Aleksandar Žodorovski. Njihov susret i upoznavanje je bilo krajnje spontano. Giraud je došao u jedan biro da preda filmski plakat koji je radio.
     Tamo se zadesio Žodorovski, koji ga je prepoznao i odmah upitao: ”O! Giraud, znam vaše stripove. Da li biste radili na mom filmu Dina? ”Naravno kao veliki ljubitelj sedme umetnosti, Giraud je to sa velikim oduševljenjem prihvatio. (ovo je bio početak rada na filmu, u kome je takođe stekao zavidnu reputaciju radeći na filmovima kao što su Star Wars, Willow, Abyss, Alien, Tron, Fifth element…)
     Deo svog specifičnog pogleda na film i književnost, i uopšteno govoreći na umetnost, Žodorovski je preneo na Moebiusa. Naveo ga je da čita knjige svih vrsta. Otkrivajući nov život i način mišljenja Giraud se osećao poput Hari Halera, čuvenog lika iz poznate knjige nobelovca Hermana Hesea. Kao i Hari i Giraud je počeo da se budi i otkriva nove horizonte. Osetio je potrebu za promenom, da promeni do tada njegov prilično nezdrav život. Prestao je da puši, da pije alkohol, redovno je fizički vežbao i ostavio je razne opojne droge. Počeo je da meditira, gutao je knjige iz filozofije, ezoterizma, proučavao religijska opredeljenja iz celog sveta.
     Naravno, iz ovakve nadahnute saradnje Moebiusa i Žodorovskog, moralo je i nastati, nešto nesvakidašnje i originalno. Nastao je “Inkal”.
     Danas jedan od najpoznatijih strip serijala. Samom “Inkalu” se žanr, praktično ne može odrediti. Iz olovke i misli Moebiusa i Žodorovskog rađa se jedan potpuno novi svet.
     Svi kalupi su razbijeni, svi uzori prevaziđeni u nastajanju ovoga samosvojnog sveta satkanog od bezbroj mreža.
     On poseduje elemente trilera i naučne-fantastike. To je roman tragikomičnog postupka. To je priča o priči. Mešaju se Stari i Novi Zavet, prepliću se likovi Hrista, Mojsija, Device Marije,… pojavljuje se Jing-Jang,… priča sledi tajnu Tarot karti.
     Vrenje žanrova, tema i stavova, likova, vrenje slika i filozofija istinskih fermenata mašte pružaju čitaocu mogućnost oslobađanja uobičajenog fundamentalnog realizma pričanja priče i klišea, a sve ucilju oslobađanja za beg u san i svet mašte. Cilj Inkala nije ništa drugo do navesti čitaoca da sanja, jer po Moebiusu i Žodorovkom sanjati znači živeti i preživeti!
     Naravno kao i Garaža, Arzak, a pre njih Ludi kuronja, a pre kuronje Bluberry, i Inkal doživljava fantastičan uspeh. Ali to naravno na Moebiusa uopšte ne utiče. Tragajući opet za nečim novim, napušta Evropu i odlazi u Polineziju. I ova avantura se odražava na njegov stil. Rađase novi, koji sjedinjava Jeana Girauda i Moebiusa, pod pseudonimom - GIR. Nastaju Veliki kristal, Noć zvezde…
     U februaru 1984 Moebius zvanično predtstavlja svoj novi pravac kroz strip “Božanska Venecija”, na izložbi “Jean Gir - novi Moebius” u Veneciji. Slede stripovi Na zvezdi, Vrtovi edene… naravno naporedo radi Bluberry-ja, završava Inkala… kasnije slede Reintegracija-integracija, Ludača svetog srca… i nastavlja sa radovima sve do dana današnjeg , uvek sa nečim novim. Kao da vreme za njega ne prolazi i nikada ne stari!
     Pišući o Jean Giraudu, tj. Moebiusu, tj. Giru, čitajući njegove stripove, gledajući filmove kojima je davao svoj pečat, čovek, prosto, mora da se zapita da li je moguće da se radi o istom čoveku!? Sposobnost da izvrne prostor kao rukavicu, da sažme svemir koji se urušava u taj tajanstveni Moebiusov prsten, da bi se opet na drugoj strani tog istog prstena rodila nova zvezda, predstavlja suštinu ovoga autora. Bluberry se razlikuje od Inkala. Inkal se razlikuje od Edene. A Edena opet ne liči na Garažu. Garaža nije ni bliska sa Srebrnim letačom (strip koji je radio sa čuvenim američkim scenaristom Stann Leeom). Šta je to što ga čini tako velikim umetnikom? Po Moebiusu, biti umetnik ne znači, neophodno ostavljati neki trag. Biti umetnik znači ovladati emocijama da bi se postigla ekstaza, da bi se u trenutku u toku rada doživelo neko uzvišeno osećanje! Postići neki uspeh ne treba čoveka naterati da stane i da se zadovolji time, zenit života ne treba da bude gotov već u tridesetoj ili četrdesetoj… jer možda ćeš baš u pedesetoj uzleteti do nekog novog nivoa, i tako neprestalno i ušezdesetoj, sedamdesetoj, osamdesetoj… baš kao i Moebius.
     Kad se sve lepo sabere i oduzme dve su stvari po kojima se ovaj crtač stripa razlikuje od mnogih drugih: hrabrost i sloboda, koje ga guraju napred i uvek u nešto novo i bez ikakvih strahova i stega. čovek treba uvek da se menja, jer samo promenama može da nagna svoju ličnost da napreduje i doživi život kao jednu avanturu.
     No možda je najbolje, ovaj tekst, završiti pismom jednog drugog umetnika posvećenog Moebiusu. Umetniku čiji je rad poznatiji od Moebiusovog. Ko je, kakav je, i šta je Jean-Moebius-Giraud-Gir-i-ko-znakojoš-sve-ne, najbolje će nam reći veliki majstor pokretene slike Frederiko Felinni:

     "Dragi moj Moebiuse,
     dopada mi se sve što radiš, čak i tvoje ime. U svom “Kazanovi”, nazvao sam Moebiusom starog lekara, travara, homeopatu, pola vrača, pola čarobnjaka bio je to način da ti iskažem svoje simpatije, svoju zahvalnost, jer ti si fantastičan, ali ja nemam vremena da ti kažem koliko i zašto.
     Snimam u uobičajenom grozničavom ritmu, a možda ovoga puta i malo grozničavije nego obično, jer čas imam utisak da ovaj film nisam nizapočeo, a drugi put mi se, opet, čini kao da sam ga davno završio. Živim, takođe, kao da lebdim u jednom od tvojih iščašenih, bestežinskih svetova.
     Žao mi je što ti šaljem ovo na brzinu sročeno i nesuvislo pismo, tim više što bi radost i odušljevljenje kojima me tvoji crteži ispunjavaju zahtevali veću preciznost. Trebalo bi da ti kažem sve, odmah i odjedanput.
     Dozvoli mi bar da ti kažem da sam otkrivši to što ti radiš i ono štorade tvoji drugovi iz “Metal Hurlanta”, odmah prepoznao ona teskobna osećanja koja nas preplavljaju pred susret sa nečim predivnim i koja su me ispunjavala samo u detinjstvu dok sam čekao da izađe novi broj “Đornalina dela Domenike” sa doživljajima Srećne Skitnice i Bima i Buma.
     Kakav bi ti reditelj bio! Da li si ikada razmišljao o tome?
     Ono što je najčudesnije na tvojim crtežima, posebno na crno-belim, jeste svetlost: fosforna, oksiženska, lux perpetua, solarna površina.
     Jedan od mojih starih snova jeste da snimim naučno-fantastični film. Oduvek sam o tome mislio, čak i mnogo pre savremene forme SF filma. Tibi, sasvim sigurno bio idealan saradnik. Ja te, međutim, neću nikada pozvati, jer je tvoja vizionarska snaga strahovita. Šta bi, pored tebe, meni ostalo da radim?
     Zbog toga, dragi Moebiuse, moja jedina preporuka je: nastavi predivno da crtaš na radost svih nas.

     Buon lavoro e buona fortuna.

     Frederiko Felini"


     [Objavljeno: HAPPYNOVISAD, 07.09.2006.godine]

Piše: Zoran Đukanović

     MOEBIUS
     Jean Henri Gaston Giraud "Moebius"
     (Nogent-sur-Marne, 8. 5. 1938. - Paris, 10. 3. 2012)

     Od osamdesetih godina naovamo tvrdim da su mnogi svetski relevantni autori, uključujući domaće, izašli iz Moebiusovog šinjela. Moebiusov rani opus - Arzach, Hermetična garaža, Da li je čovek dobar... otelotvorenje je ironije u stripu, poigravanje boga s medijem, poklanjanje reinkarniranog života mediju stripa, a čitaocima opčinjavajućih darova. Sve je kod Moebiusa otklonjeno u odnosu na svoje konvencionalno, uobičajeno značenje. U tom smislu Moebius je bogoliki parodist žanrovskih konvencija (ne samo naučne fantastike), parodist ustrojstva psihologije likova, parodist anatomije figura i, ako je to moguće - a kod genija jeste - parodist perspektive i prostornih odnosa.
     MOEBIUS
     From the 1980s onward I claim that most authors relevant on a worldwide level have "come out of Mœbius' greatcoat". Mœbius' early works - "Arzach", "Garage Hermetique", "L'homme est-il bon?" are an embodiment of irony in comics, playing God with the medium, a gifting of reincarnated life to the medium of comics and a gifting of enchanting presents to the readership. With Mœbius, everything is twice removed regarding the conventional, usual meaning. In that sense Mœbius is a Godlike parodist of genre conventions (not just in science fiction), the parodist of the established psychology of characters, the parodist of figure anatomy and, should that be possible at all – and with such a genius it most certainly is – the parodist of perspectives and spatial relationships.

Priredio: Zoran Đukanović

     Adio, majstore, neka ti duša na krilima Arzacha poleti u one nebeske visine koje si tako dobro znao nacrtati. iskrena sućut Mikeu "Borovnici" Donovanu, majoru Fatalu, Johnu Difoolu i svima ostalima koji su ostali bez svog tvorca.
     "Blago onom tko dovijeka živi, imao se rašta i roditi (Njegoš)"

Piše: Strip vesti

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Prees: Francuski institut

     U Francuskom institutu će biti otvrena izložba Alekse Gajića “Epski heroji i grad budućnosti”.

     Otvaranje je zakazano za ponedeljak, 19. mart u 19h00. Izložba će trajati do 16. aprila i sastoji se od originalnih tabli serijala Bič božiji, Drakko i Technotise, kao i od reprodukcija prikaza Aleksinih "futuristickih" intervencija na vec postojećim gradjevinama u Beogradu (SANU, Železnički muzej, Skupština itd.).
     Za april je predviđeno predavanje + promocija novih albuma, Drakko, tom prvi i Scrapbook, humoristički strip. Datum ce biti naknadno ustanovljen.


     Iz Kataloga izložbe:

     EPSKI HEROJI I GRAD BUDUĆNOSTI
     Potrebno je mnogo zidova, megabajta memorije i zavidan prostor na polici da bi se obuhvatilo brzonarastajuće stvaralaštvo Alekse Gajića. Stoga nije lak zadatak predstaviti neupućenima taj opus i njegovog autora, mada je olakšavajuća okolnost to što je ovaj objektivno, a sudeći i po vrcavom duhu verovatno i zauvek mladi umetnik ostvario impozantan nivo javne prepoznatljivosti u Srbiji. U Francuskoj, zemlji koja je i podigla strip do nivoa umetnosti – devete po redu, priznate i ravnopravne sa ostalima, Gajić ne mora da kroz svoje nastupe istovremeno tumači i promoviše i sam medij kao ovde, jer tamo pripada jednom uređenom sistemu u kojem je povrh svega i prava zvezda.
     No, da se vratimo na temu, koju od Gajićevih brojnih linija karijere istaći kao prvu i najvažniju? Da li je to saradnja sa scenaristkinjom Valérie Mangin na šestotomnom hit serijalu “Bič božji”, ali i najnovijem i tek započetom “Drakko”-u? Crtajući epiku kakva može da parira jednoj Sagi o Metabaronima Hodorovskog, Gajić je razvio prepoznatljiv i užasno komplikovan stil koji će se teško kopirati. A šta tek reći za kolekciju kratkih stripova “U šrafovima”, njegov pandan najnaderalnijim Moebius-ovoim radovima? Ta stvaralačka žica koja je u posednje vreme iznedrila “Skrep buk”, kameni i pljosnati strip, ingeniozne kreacije za koje ne vredi objašnjavati šta su, već se moraju videti, razoružava iščašenim humorom podržanim bljeskovima ilustratorskih bravura čak i one koji se mršte na alternativni strip. Ipak, možda je najbolje vratiti se na sam početak, na “Technotise”, strip sa kojim je Gajić diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1998. godine. Upravo će ovaj iznenađujuće zreo rad deceniju i kusur kasnije, zahvaljujući nezamislivoj upornosti Gajića i malene grupe neumornih animatora biti pretočen u nešto sasvim nesvakidašnje - prvi srpski dugometraži animirani film: “Edit i ja”, koji bi prateći prethodne analogije mogao biti naš “Akira”. Nadovežite na to obiman ilustratorski portfolio u kojem se ističe saradnja sa Politikinim Zabavnikom, i to čak od 1996. godine i sad već otprilike imate ideju o kakvom stvaraocu govorimo.
Hvaliti Gajićevo crtačko umeće je skoro pa nepotrebno. Svako ko bude okrenuo sledeću stranicu ovog kataloga ili navratio na izložbu u Francuskom institutu će to nesumnjivo potvrditi. Ono što predstavlja kvalitet više, pored vrsnog poznavanja brojnih tehnika i umešnog baratanja motivima među kojima se ističu zavodljive ženske i imponirajuće muške figure, inventivna tehnologija i vratolomna akcija je sveprožimajući vizionarski element. Čak i kad nije kompletan autor, on ide korak dalje u stvaranju novih svetova, usto ne zaboravljajući na one stare. U svemu tome je grad, bio on u dalekom svemiru ili na Zemlji poseban izazov koji Gajić naizgled sa lakoćom savlađuje. A nalik Enki Bilalu, uvek će se među futurističkim građevinama naći mesta za detalje koji asociraju na prošlost i stvaraju osećaj kontinuiteta, utemeljavajući ova mesta u stvarnosti, usto dovodeći i do većeg izražaja njihovu fantastičnost. U obimnom materijalu koji je obuhvaćen projektom „Technotise“ to je Beograd, i lako možemo zamisliti jednog okruglo stogodišnjeg Aleksu Gajića kako se muva po njemu te 2074-te godine, u jednoj (uglavnom) svetloj budućnosti u kojoj je zadržano sve staro a lepo, nadograđeno tako da ovaj grad konačno može da ponese titulu metropolisa.
     Kuda će ga kreativni impulsi voditi dalje je pravo pitanje, a možda se odgovor krije u njegovoj opservaciji da sve češće voli da crta samog sebe. Da li je onda vreme za jedan ozbiljan autobiografski strip, srpski „Maus“ ili „Persepolis“?

     Pavle Zelić
     diplomirani farmaceut, pisac i strip scenarista

Piše: Stripburger

     Na prvi podelitvi nagrad Outstanding - dosezki v zunanjem oglasevanju, katere pokrovitelj je Europlakat, je Stripburger/Forum Ljubljana za projekt Slovenski klasiki v stripu prejel nagrado za najboljso akcijo v kategoriji obvescanje in ozavescanje. V tej kategoriji so vsa dela iz podrocja oglasevanja kulturnih, sportnih in ostalih dogodkov, druzbeno-koristnih akcij ter kampanj vladnih in nevladnih organizacij.

     Stripburger je v sodelovanju z revijo Mladina, Muzeji in galerijami mesta Ljubljane ter Strip.art.nico Buch lansko leto ozivili zbirko kratkih satiricnih stripov, ki je prvic izsla maja 2009, ter stripe postavili v branje prebivalcem mesta Ljubljana in njenim obiskovalcem z razstavo na City Lightih. Namen razstave je bil priblizati strip prebivalcem in obiskovalcem Ljubljane in izpostaviti, da umetnost sodi tudi v javni prostor.

     Na City Lightih je razstavljalo 21 slovenskih strip avtorjev: Kaja Avbersek, Engels, Domen Finzgar, Kostja Gatnik, Bostjan Gorenc in Matej de Cecco, Jakob Klemencic, Matej Kocjan Koco, Marko Kociper, Tanja Komadina, Tomaz Lavric, Izar Lunacek, Marjan Mancek, Grega Mastnak, Iztok Sitar Ninel, Zoran Smiljanic, Damijan Sovec, Matej Stupica, Gasper Rus, Andrej Stular, Gorazd Vahen

     +++
     Projekt Slovenski klasiki v stripu je v vec ustvarjalnih sunkih potekal vse od leta 1992, ko sta Tomaz Lavric in Ivo Standeker prisla na idejo, da bi dela slovenske klasicne literature in druge teme iz slovenske popkulturne in politicne scene na novo interpretirala v kratkih, enostranskih stripovskih priredbah. Projekt je nastajal pod okriljem revije Mladina, 2008 pa se je projektu pridruzila revija Stripburger. Rezultat je zbirka Slovenski klasiki v stripu, pri kateri sodeluje skoraj 70 slovenskih stripavtorjev, uredil jo je Tomaz Lavric, izdala pa leta 2009 Stripburger/Forum Ljubljana in Mladina.

Press: Veseli četvrtak

Izašao je novi, pedest četvrti, broj bonelijevog stripa Dylan Dog i možete ga naći na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Breg zečeva". • scenario: Michele Medda, crtež: Nicola Mari.              Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na:      redakcija@veselicetvrtak.com

Priredio: Zoran Đukanović

     KARIM ZAIMOVIĆ, DJEČAK I STRIP

     Karim Zaimović danas bi imao četrdeset godina. Prije nekoliko tjedana umro mu je otac, klasik bosanskoga slikarstva, Mehmed. Malo prije toga, izašlo mu je prvo hrvatsko izdanje knjige priča “Tajna džema od malina”, u pomalo bizarnoj nakladi Matice hrvatske iz Bizovca, ali iza koje stoji strip entuzijast Vjekoslav Đaniš. Iako je u Hrvatskoj objavljena petnaestak godina prekasno, “Tajna džema od malina” mogla bi biti i zapažena od ovdašnjega zvaničnog čitateljstva, da ne kažem kritike. I izlazak knjige i očeva smrt očekivani su događaji u životu jednoga četrdesetogodišnjaka, pisca i zainteresiranog opservatora kulturnih i društvenih zbivanja. Ali Karim Zaimović je već šesnaest godina mrtav.

     Za kulturno i književno Sarajevo, rat je uokviren s dvije smrti. Započeo je smrću Milana Milišića, čija je knjiga “Volile su me dvije sestre skupa” objavljena u sarajevskoj Svjetlosti, pretposljednje mirnodopske sezone. Oko njegova stradanja u jezi i strahu okupili su se njegovi sarajevski pjesnički prijatelji, pa su se sjetili i toga da je Milišić po majci Sarajlija, i da mu u gradu živi blizak rod.

     Rat je završen smrću Karima Zaimovića. Bio je već kolovoz 1995, znalo se da je već gotovo, granate su nekako prorijedile, i samo se čekalo, kao u onoj pjesmi Grigora Viteza, da dođe onaj koji će pronijeti vijest o miru. Geler koji ga je ubio, kažu, nije bio veći od zrna riže. Imao je dvadeset četiri godine, a njegova je smrt doista potresla ono Sarajevo. Nije to bila nekakva metafora, nije Karim bio simbol, nego je bio stvaran i živ, pritom još skoro dijete, jer je način njegova pojavljivanja na kulturnoj mapi Sarajeva bio neobičan, preran, dječji.

     Prve tekstove o stripu objavio je u časopisu za kulturu i društvena pitanja Lica. Bilo je to 1984. godine. Propisao je ozbiljno, oslobođen klinačkih i pubertetskih egzaltacija, odmah kao da i nema namjeru baviti se u životu ičim drugim osim stripom. Nakon prvoga, uslijedili su u urednome mjesečnom, pa tjednom ritmu i drugi tekstovi, u nizu koji će biti prorijeđen samo za vrijeme služenja vojnoga roka u JNA, i trajat će sve do kraja, do gelera ne većega od zrna riže. Prije punoljetstva već je bio najvažniji autoritet za strip u Bosni i Hercegovini, a tekstove su mu naručivale praktično sve važne bosanske novine. Pritom, valja i to znati, kada je riječ o stripu, Sarajevo tada ni po čemu nije bilo inferiorno Beogradu, Novom Sadu ili Zagrebu, štoviše, najvažniji strip izdavač u zemlji, i najveći europski strip menadžer, Ervin Rustemagić radio je u Sarajevu.

     Po završetku gimnazije, upisao je Likovnu akademiju, ali se munjevito, već nakon prvog semestra, predomislio, premda je od oca naslijedio talent za likovno izražavanje. Ta akademija, međutim, nije imala nikakve veze sa stripovima. Tako je upisao komparativnu književnost. Bio je blage naravi, nezlobivi introvert, bez onih bujnih i bučnih mentalitetnih manifestacija, načitan i vrlo striktnoga čitateljskog ukusa. Nije ga se moglo nagovoriti na nešto što ne želi. Općenito, na puno više toga je on mene nagovorio, nego ja njega, što je neobično, s obzirom na razliku u godinama.

     Počeli smo se intenzivno družiti u ljeto 1990. U generacijskom smislu bio je to neobičan spoj: imao sam dvadeset četiri, a on devetnaest. U toj dobi, pogotovo u ona vremena, golemih je tih pet godina. Njega politika nije zanimala, bio je savršeno otporan i na predratnu psihozu, a nezainteresiran je bio i za nogomet, za sport općenito. Razgovarali smo o književnosti, o muzici, o filmu i o stripovima. On je slušao džez, i nešto malo novog vala, koji je obilježio našu, stariju generaciju. Živio je s roditeljima i mlađom sestrom, ali je u bakinom stanu imao svoju sobu. Ispod visokoga, austrougarskog stropa, sve do poda, spuštala se polica s uredno složenim strip albumima, koje je naručivao iz Belgije, Francuske, Italije. Kada ga danas, kao četrdesetogodišnjaka, pokušavam zamisliti, vidim ga ispred tog zida od stripova. Ne mogu da zamislim kako bi Karim stario. Otkako sam ga znao, čini mi se da je izgledao isto.

     U ljeto 1995. ja sam već drugu godinu bio u Zagrebu, i još uvijek sam se, fatalno neodlučan, premišljao da li da nastavim prema Kanadi, ili da se, možda, vratim u Sarajevo. Jednoga dana me je nazvao i rekao da dolazi na kraći odmor, pa bi htio da se vidimo. Našli smo se u kasnu večer, u Klubu filmskih radnika, na Britancu.

     Zatim se stvorilo i neko šire društvo, razgovaralo se o koječemu, ali ne i o ratu. Bio je to jedan od onih trenutaka u životu, kada se, tko zna zašto, okolnosti tako udese i rasporede, atmosfera se zgusne kao u pjesmama Adama Zagajewskog, da ih čovjek zauvijek pamti kao važne, pa mu se, malne, učini da je zbog takvih večeri i živio, premda se, zapravo, nije dogodilo ništa. Zatim smo se, sutra i prekosutra, nalazili u BP Clubu, a onda se Karim vratio u Sarajevo. Sljedeći put njegovo ime bit će spomenuto kada mi Ivan javi da je poginuo.

     Dvije i pol godine ranije, sjedili smo u kaputima, u njegovoj sobi sa stripovima i smišljali priloge za humoristički dodatak ratnih BH Dana. Ja se nešto nikada nisam isticao smislom za humor, a ni njemu nisu bili dragi geg-stripovi, niti karikaturalni crtež. Mučili smo se, dakle, ali iz te je muke nastala barem jedna dobra priča, koju pamtim do danas. Ideja je, izvorno, bila moja, a Karim ju je razrađivao. Ovako je, po prilici tekla: odlučna da pomogne herojskome narodu Bosne i Hercegovine u otporu četničkoj agresiji, Saudijska Arabija donirala nam je garnituru gumenih minareta. Kada granata ili raketa pogode takav minaret, on se samo savije, a zatim se ponovo uspravi…

     Smišljali smo to i pisali dok su po Bosni (više ne samo od srpske, nego i od hrvatske ruke) padali minareti. Minirali su ih, rušili, pucali po njima, a onih tristotinjak minareta, koliko ih je, navodno, bilo u Sarajevu, svakodnevno su gađani, kao na sportskoj streljani, onako iz zabave i dosade, ili pomalo i zato što su “međunarodna zajednica” i Unprofor bili savršeno ravnodušni prema uništavanju jednoga svijeta i njegovih bogomolja. Izmislili smo, dakle, priču o gumenim minaretima, i ona je stvarno bila smiješna, i u nekom višem smislu tačna. Ali je i u njoj bilo nečega stripovskog. S Karimom je čovjek mogao tako lijepo razgovarati o književnosti, i tako lijepo fabulirati, jer je on, vrlo suptilno, vladao različitim pripovjednim svjetovima i razinama stilizacije. Fino smo mogli pričati o Faulkneru ili Danilu Kišu, a odmah zatim, u nastavku rečenice, refabulirati ih u žanr stripa. Nikada više nisam našao nekoga s kime bih tako razgovarao. A nisam više uređivao, niti ispisivao humorističke podlistke.

     “Tajna džema od malina” dobra je i snažna knjiga priča, napisanih u izričitom konceptualnom ključu. Oni koji su o njoj okolo pisali, a bilo je među takvima i dobrih čitatelja i vrsnih pisaca na temu pročitanoga, često su joj pripisivali fantastiku i svojevrsni, pomalo zagonetni infantilizam. Naime, autorska poza u “Tajni džema od malina” povremeno djeluje kao da se Danil Harms zatekao u holivudskom supermarketu, gdje je sasvim podjetinjio i odlučio postati epski pripovjedač. Neke čitatelje Karim Zaimović i danas bi mogao oduševiti originalnošću i svježinom – doista, tako nitko u našim književnostima nije pisao – drugi bi se, iz manje više istih razloga, mogli osjetiti iziritirani, dok bi treći važno zaključili, i ne bi previše ni pogriješili, kako je “Tajna džema od malina” samo priprema za nešto drugo, stilska vježba, pomoću koje pisac vješto maskira i skriva svoje pravo lice, čuvajući ga za nešto veliko i važno, nešto buduće.

Karim Zaimović (1971-1995)

                      “Tajnu džema od malina” Karim je započeo pisati kao niz scenarija za stripove i filmove. Činio je to od zabave, bez ozbiljnih literarnih ambicija, ali ga je otprve rezultat prevario. Rekao sam mu to, nakon što mi je pokazao prvu priču. Bilo mu je drago, no nije ostao impresioniran. Nastavio je da se zabavlja. Stripovi nisu stizali u opkoljeni grad, nisu radila kina, nije bilo struje, ni vode, i čim se smrkne, čovjek ne bi imao šta da radi nego da mašta. Eto, to je sva “Tajna džema od malina”, jedne od najvažnijih sarajevskih knjiga, uopće.

     Bio je od one nekolicine prijatelja od kojih sam toliko dobio, i kojima sam toliko ostavio, da mi novi prijatelji, ama ni poznanici, danas ne trebaju. Toliko ih je mrtvih, da nemam vremena ni volje za upoznavanje sa živima.

     Miljenko Jergović, 22.10.2011. godine

Piše: zmcomics

     Strip vesti, povodom novog stripa koji se obljavljuje online na internetu, vam donosi kratak intervju sa njegovm autorom, Igorom Kordejem! Adresa gde strip možete redovno čitati na hrvatskom, engleskom ili francuskom jeziku je sledeća:
     www.activatecomics.com/
     TEXAS KID, MOJ BRAT
     by Igor Kordey
     co-author: Darko Macan

     - Dugo se radi za "strance", otkud ideja, otkuda snage da se radi nešto novo, van strane mašinerije?
     Pa uglavnom zbog zamora nastalog ulaganjem velikih napora da se na osnovu prosječnih scenarija uradi nešto suvislo (čitaj: "Tajna povijest"), i tako već 7 godina...      Ne bih se trebao žaliti jer sasvim dobro živim od toga, ali ponestalo mi je pravog izazova...
     Htio sam početi nešto što bih radio s velikim guštom, ono, da meni samom sline cure dok crtam.

     - Strip se strogo drži istoimene priče Darka Macana, ili je priča samo podloga za duži strip?
     To je priča od tridesetak strana, od koje ja radim oko dvjestotinjak.
     Priča je pogodna za to jer je pričana u prvom licu, zgusnuta, bez praznog hoda, tako da ostavlja jako puno da se iščita između redova.
     Znači ima tu jako puno moje improvizacije i odlazaka priče u nepredviđene rukavce...

     -Otkud odluka da strip bude premijerno predstavljen na internetu, kao online strip?
     To sam odlučio da bih se mogao fajtati sa samim sobom, da dobijem direktan povod da kontinuirano radim svaki mjesec.
     Strip sam, naime, počeo raditi prije tri godine i onda je tih prvih 15 strana koje sam uradio u jednom dahu, stajalo i stajalo...
     Ljetos sam na moru uradio još petnaestak i ponovo se napalio. I onda sam sebi  smislio opaki "domaći zadatak" - da za online serijal uradim bar osam strana svaki mjesec, usporedo sa svim onim što radim za moju firmu Delcourt. S takvim tempom, ako ostanem zdrav (i tjelesno i u glavi) moći ću ga završiti za otprilike godinu i pol.

     -Da li će, osim što već ide na engleskom i hrvatskom, strip online imati i druge prevode?
     Usporedo sa hrvatskom krenula je i francuska verzija, na istom ACT-I-VATE sajtu.
     I to bi bilo to - ta tri jezka pokrivaju najznačajniji dio tržišta.
     S hrvatskom verzijom računam na svih onih 22 i kusur miliona koji su se  nekad sasvim lijepo međusobno razumjevali i živjeli u jednoj zemlji koja se zvala... Atlantida.

     -Koliko pooglavlja, koliko strana, će imati strip?
     Prva knijga imat će oko 200 strana u četiri poglavlja. a to je samo prva knjiga...
     Planiram osim nje još sedam takvih, sve skupa oko 1600 strana.
     Sve je to s namjerom da se jednog dana probijem na japansko tržište, da ih tučem njihovim oružjem. To mi je jedna od mojih velikih "nemogućih" želja...

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Malagma Comics

     Poštovani čitaoci, našoj izdavačkoj kući je izuzetna čast i zadovoljstvo  da velikom broj strip fanova predstavi jednog neobičnog i nama nepoznatog strip junaka, koji do sada nije izlazio na našim prostorima.
     Nepoznato je oduvek bila velika enigma za sve što nam se dešava u životu? Može biti odbojno, kao za većinu ljudi koji se plaše saznati nešto novo, promeniti svoje navike ili način razmišljanja ili pak otkriti jednu istinu o sebi. Za mali broj onih radoznalih i odvažnih,  koji se odluče da otkriju nepoznato, put, može biti zanimljiv, naporan i težak ali svakako neće biti dosadan. Zar baš to nije čar celokupnog bitisanja? Nije li to ona nit koja nas vodi istražiti nepoznato…
     Mi smo se otisnuli u nepoznati svet Viteza lutalice Brendona D'Arknesa…
     Zasigurno najmračniji strip SBE izdavačke kuce, prepun nasilja, spoj fantastike i horora začinjenih akcijom u retkim slučajevima se završava srećno.
     Idejni tvorac Brendona je Claudio Chiaverotti rođen 20.06. 1965 u Torinu gde i danas živi i radi. Za Sergio Bonelli Editore počinje sa radom 1989. godine kao jedan od scenarista Dilana Doga, Martina Misterije i Zone X. 1998. na svetlo dana izlazi Brendon koji se od juna iste godine pojavljuje na kioscima svaka dva meseca. Osim Chiaverottija jednu od najvažnijih uloga ima Corrado Roi koji je svojim mračnim crtežom dočarao vreme apokalipse u kojem se Brendon nalazi. Od prvog broja uživaćete u naslovnim stranama koje izrađuje,kombinujući tehnike akvarela, gvaša i drvenih bojica. Takođe ne smemo zaboraviti Masima Rotunda, koji je obavio odličan posao, detaljnim crtežom i prepoznatljivim likovima, u koje je uložio mnogo vremena i truda.  
     Fanovi Dilana i Dampira ce dobiti još jednog junaka koji na putu u nepoznato odoleva raznim iskušenjima na stranicama koje su pred vama...

     Srdačno vaš urednik

     Uz prvu epizodu...
     Još jedan postapokaliptični junak iz Bonelijeve kuhinje je ujahao na naše podneblje. Brendon D’Arknes, vitez sreće, čitaj plaćenik, živi u 22. veku, u doba posle velike katastrofe koja je zadesila planetu Zemlju 2029. godine. Komadi velikog meteora su opustošili Zemlju i desetkovali njeno stanovništvo. Decenijama potom, trajalo je Doba velikog mraka u kom su, zbog radioaktivnog zračenja nastale mnoge nove mutirane životne forme koje čine bogat, za nas nepoznat, Brendonov svet.
     Brendon se rodio u Stounhejvenu, u  Škotskoj u Drugom Srednjem dobu koje došlo posle Doba velikog mraka. Rodio se "31. februara" što je samo sinonim za osobe koje svojim karakterom ne pripadaju realnom svetu. Za Brendona to tvrdi doktor Emid Nox,  jer se on zbog svoje plemenitosti ne može baš svrstati u klasične plaćenike.
     U prvom stripu ovog serijala upoznajemo nekoliko zanimljivih likova. Emid Nox, “najbolji i jedini doktor” u Nju Drimu pomagaće Brendonu i u budućnosti. Kristofer, automaton odnosno android na solarni pogon, proizvod daleke ljudske nauke, sa likom lutaka koje su koristili trbuhozborci služi Brendonu u njegovom dvorcu kao kuvar, sobar i pomagač na sve načine.
     Vitez to ne bi bio, kada ne bi imao i vernog konja; Brendonu će na njegovim putovanjnima društvo praviti konj Falstaf.
     Jedan od simpatičnih likova, koji nažalost gine u prvoj epizodi je Sajrus, medijum sa specijalnim moćima. Glavni ženski lik u ovoj epizodi je Arijel, misteriozna žena sa maskom sa izgubljenim pamćenjem, kojoj Brendon pokušava da pomogne
     Tu su i mnoge sporedne ličnosti i negativci: Deca Šemejna i sekta Crni Mesec koja je, navodno, prizvala apokalipsu na Zemlju.
     Sama atmosfera podseća na pustinjske pejzaže iz filmskog serijala Mad Max.

     web: malagmacomics.blogspot.com/
     email: malagmadoo@gmail.com

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Goran Milenković

povratak na vrh

Press: GBNS

web: www.gbns.rs e-mail: gbns@eunet.rs Facebook: www.facebook.com/GradskaBibliotekaNoviSad

     OBAVEŠTENJE O PROGRAMU NA SALONU KNJIGA

     Gradska biblioteka u Novom Sadu i Izdavačka kuća "Marketprint“ iz Novog Sada u ponedeljak, 5. marta 2012. god. u 18.00 časova, u okviru zvaničnog programa Međunarodnog Salona knjiga u Master centru organizuju JAVNI ČAS CRTANJA STRIPA koji će voditi BANE KERAC, kao i predstavljanje strip izdavaštva Izdavačke kuće „Marketprint“. Na kraju programa biće dodeljene pohvalnice polaznicima Škole stripa održane u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu u toku januara i februara 2012. godine, pod mentorstvom strip crtača i ilustratora Vladimira Vesovića iz Beograda.

     Učesnici programa:
     SIBIN SLAVKOVIĆ
     VLADIMIR VESOVIĆ
     BANE KERAC
     ZLATKO MILENKOVIĆ
     VLADIMIR NOVAKOVIĆ

     S poštovanjem,

     Direktor Gradske biblioteke u Novom Sadu
     mr Miloš Pankov s.r.

Press: Veseli četvrtak

Izašao je novi, pedest četvrti, broj bonelijevog stripa Zagor i možete ga naći na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Severni povratnik". • scenario: Moreno Burattini, crtež: Marco Verni.              Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak.      Sva pitanja i sugestije na:      redakcija@veselicetvrtak.com