Press: Mazos

Piše: Aleksandar Manić

     Souvenirs de la Grande Armée, T2
     1808 - Les Enfants de la veuve
     Scenario: Michel Dufranne
     Crtež: Alexis Alexander
     Kolor: Jean-Paul Fernandez
     Delcourt, 2008

     Bitka u pribaltičkoj ravnici kod Ejlaua završena je francuskom pobedom nad pruskim i ruskim trupama. Medjutim, pobeda je gorka – 22 hiljade mrtvih. Napoleon je potpisao mir sa Pruskom i Rusijom, a potom i otvorio novo ratište prema Španiji. Konjanici 2. konjičkog puka zatečeni su carevim odlukama i naterani na, za njih, neprirodnu dužnost. Umesto frontovske borbe, oni nadziru granicu prema Rusiji i sprečavanje upade bandita i pljačke dezertera i kriminalaca. “Deca udovice”, drugi album strip serijala “Sećanja Velike Armije” govori o trenutku kada su se Napoleonovi vojnici pronašli u varšavskom vojvodstvu, trudeći se da na neki način popune vreme do naredne bitke.

     “Deca udovice” se bitno razlikuje od prethodnog albuma “1807 - Treba osvetiti Austerlica”, pre svega, zbog nepostojanja prave intrige. Glavna dogadjajna linija i dalje je evropska istorija, ali ona nije ispričana kroz veličanstvene vojne poduhvate Napoleona Bonaparte, nego iz ugla običnih vojnika. Belgijski scenarista Mišel Difran odlučio se za dugi ambijantalni uvod, pre nego što je intrigu počeo da odvija prirodnije. Uplitanje u priču masona, po kojima je i nazvan album, ukazivanje na njihov značaj u Velikoj Armiji, odnosi izmedju francuskih okupacionih trupa i poljskih civila, opisivanje mesta Jevreja u poljskom društvu, kao i lutanja dezertera i kriminalaca u pograničnoj zoni, učinili su epizodu didaktičnom. Medjutim, uprkos prilično dobrom prikazu soldatske neaktivnosti, zaplet stripa sačinjen je od iscepkanih epizodica i udaljen je od prvobitne scenarističke zamisli o “trileru, kriminalističkoj ili špijunskoj priči”, kako je najavljeno u lansiranju serijala. Već je prvi deo tražio sažetiji scenaristički pristup, dok se ovim nastavkom prosede nije preterano promenio.

     Grafizam šabačkog crtača Vladimira Aleksića (potpisanog kao Alexis Alexander) zasnovan je na ritmiziranju pripovesti kroz brojne minijaturizovane kadrove kontrastirane sa velikim opštim planovima. Malobrojne akcije – duel, napad vukova i pljačka bandita – vešto su prikazane skoro bez reči. Aleksićev crtež je manje detaljan nego u prethodnom albumu, ali je vizuelna karakterizacija likova uradjena znatno bolje, tako da se dobilo na čitljivosti i lakšem prepoznavanju protagonista.

Press: Bookglobe

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Simon Vučković

     PREMINUO RANKO MUNITIĆ - pisac prvog strip udžbenika (Strip, deveta umetnost) na našim prostorima

     Filmski kritičar i teoretičar Ranko Munitić preminuo je iznenada u noći između 27. i 28. marta, u 66. godini. Munitić je rođen 3. aprila 1943. godine u Zagrebu. Školovao se u Zagrebu, a od 1972. godine je živeo u Beogradu.

     Od 1961. godine pisao je o filmu, animaciji, stripu, dokumentarnom filmu, umetnickoj fantastici, televiziji, glumi i glumcima. Napisao je više scenarija za crtane filmove, napravio nekoliko dokumentaraca, zatim seriju televizijskih portreta 20 domaćih sineasta i 80 glumaca.

     Radio je kao član žirija i selekcionih komisija na dvadesetak svetskih festivala kratkog i animiranog filma, od Anesija i Krakova do Lila i Hirošime.

     Priredio je stotinak retrospektiva "Zagrebačke škole crtanog filma" i "Beogradske škole dokumentarnog filma".

     Napisao je više knjiga, brojne posvećene animaciji i dokumentarcu: "Beogradska škola dokumentarnog filma" (1967), "O animaciji" (1973), "O dokumentarnom filmu" (1975), "Kinematografska animacija u Jugoslaviji" (1979), "Dokumentarni film - da ili ne?" (1982), "Zagrebački krug crtanog filma", IV toma (1978-1986), "Uvod u estetiku kinematografske animacije" (1982), "Pola veka animiranog filma u Srbiji" (1999), "Čudovišta koja smo voleli" i druge.

     Posebno je bio posvećen stripu, a suštinu i tajne tog oblika stvaralaštva opisao je, između ostalog, i u knjizi “Deveta umetnost, strip”, koja sadrži i hronoantologiju.

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Veseli četvrtak

Press: Collecta

     Spoštovani,
     privoščite si en konec tedna v družbi slovenskih in tujih zbirateljev in trgovcev z minerali, starimi knjigami, kovanci, znamkami, gramofonskimi ploščami idr. Le še nekaj dni nas namreč loči od tretjega mednarodnega sejma zbirateljstva - Collecte , ki je tokrat uspel privabiti k sodelovanju veliko poznavalcev različnih področij zbirateljstva. Na Gospodarskem razstavišču v Ljubljani si boste lahko v družbi prijateljev, družine, vnučkov in še koga med 27. in 29. marcem 2009 ogledali veliko zbirk drobnih predmetov, se udeležili dražbe, predavanj idr.
     ... ...
     Ostale informacije o ovom sajmu možete naći na njihovom sajtu: www.collecta.si, dok SVesti izdvajaju informaciju o štandu sa stripom, preuzetu iz kataloga (kojeg možete preuzeti) sa njihove službene web stranice.

     Strip na slovenskem

     Strip je že dolgo prisoten na slovenskih tleh in ima že več kot 80–letno zgodovino. Društvo Stripoholik in njegovi člani dajejo na vpogled nekaj zanimivih zbirateljskih primerkov slovenskih avtorjev iz zasebnih zbirk. Namen razstave je prebuditi zanimanje za stripe in pokazati, da cenimo dela slovenskih umetnikov devete umetnosti!

     Razstavo pripravlja: Društvo Stripoholik

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Piše: Bojan M. Đukić

Piše: Ilija Bakić

     Flaš Gordon, univerzalni heroj u novim avanturama

     Zapitate li ljubitelje stripa i/ili naučne fantastike ko je najpopularniji heroj ovih medija–žanrova, među ponuđenim odgovorima sigurno će se naći i ime Flaša Gordona. On je neustrašivi svemirski istraživač čudesnih planeta razbacanih po Sunčevom sistemu ili po slabo dostupnim ćoškovima Univerzuma, borac za oslobađanje porobljenih, srčani pilot i specijalac za najteže zadatke; usto je i plavokosi atleta srcolomac, nežni dragan svoje (večite) verenice spreman da trpi njene ljubomorne scene, drug naučničkog genija dr. Zarkova, prijatelj i savetnik krunisanih glava, običnih ljudi, opasnost za kriminalce i prevarante ili nevaljalce kojima tek pada na pamet da krenu pogrešnim putem. Upravo zato što je takav kakav je, Flaš već 70 godina igra u srcu pažnje mladih strip čitača koji mu se prepuštaju s puno poverenja, sigurni da ih vodi u neponovljive avanture od kojih zastaje dah. Od kako je, 1934.g, uzleteo iz pera Aleksa Rejmonda, Flaš ne prestaje da zujka u orbiti. Svaka generacija dečaka i devojčica ima svog Flaša jer je on menjao lice i stas ali ćud, na sreću našu, nikada.

     A kad se, silom prirodnih zakona, prerastu kratke pantalone detinjstva, Flaš ostaje svetlucava zvezdica kojoj se valja, povremeno, vratiti tek da se okusi malo marsovske prašine, mongovskog lednika, venerijanskih močvara, junonskih vetrova i udahne punim plućima slatki eter svemira. No, godine menjaju pogled na Flaša, od donjeg rakursa raste se do pogleda oči–u–oči. Tako se mogu sagledati i neke sasvim neočekivane stvari i odnosi, ponešto što ne ide u prilog svetlog lika i dela Flašovog. Ali, kao što pre ili kasnije svako shvati da mu tata i mama nisu ni najlepši ni najpametniji, ni najbogatiji pa ih, ipak, uprkos svemu, voli zato što su takvi kakvi su, i spoznaja da Flaš nije naj–naj momak ne menja stvar. (Dobro, istini za volju, ima i onih koji su se odrekli bajki, crtanih filmova i stripova, pa i Flaša, u paketu, ne bi li postali odrasli i ozbiljni ali — ovi redovi nisu za njih pa ih nećemo dalje ni pominjati.) Rečju, Flaš ostaje Flaš, savršen (iako ne baš svakog dana), lep i dobar (iako je ponekad pozer), ispravan i pouzdan momak (iako se ne ženi Dejlovicom, verenicom sa najdužim stažom čekanja; možda čeka neku drugu, pravu, a Dejl mu je nekakav surogat?), dobrodržeći uprkos godinama itd itd.

     Rekosmo, svako ima svog Flaša. Njegove dosadašnje avanture znane su. A kako bi izgledale neke nove, smišljene od nezvaničnih autora? Priče koje slede pokušaj su da se na univerzalnog heroja baci drugačiji pogled, pun divljenja, sumnjičav, (ne)ozbiljan, pronicljiv. Bilo da dograđuju mit ili grebuckaju po zlaćanoj oplati da otkriju šta je ispod, iz njih vrca polet zbog susreta sa univerzalnim herojem. Stoga, prepustimo se sunčanim vetrovima detinjstva i avanturama nenadmašnog brzog i gordog Flaš Gordona.

     Sadržaj
• „Slučaj Flaša Gordona — post festum“ Ilija Bakić
• „Još jedno veče sa Džerijem“ Goran Skrobonja
• „Oh, zašto je samo Dejl tako kasno pošla u supermarket…“
   Đorđe Pisarev
• „Munje i gromovi“ Darko Tuševljaković
• „Poslednje putovanje A. M.“ Dušan Belča
• „Flash krieg“ glorian day
• „Oslobađanje“ Vladimir Lazović
• „Flaš, Dejl, Zarkov“ Vasa Pavković
• „Imperatorov brk“ Oto Oltvanji
• „Kineski kikiriki i srpska šljivovica“ Boban Knežević
• „Dan slobode“ Petar Petrović
• „Mars u opoziciji“ Tihomir Jovanović
• „Zeleni kukuruzi“ Pavle Zelić
• „Dejl Arden u Palači smrti“ Aleksandar Žiljak
• „Mongo“ Tamara Lujak

     Format je B5, 104 strane, ilustracije uz priče. Klupska cijena 300din (+ptt), u Beopolisu 350. Narudžbine na PM ili lazarkomarcic@yahoo.com .

Press: Lavirint

Piše: Varmcomics

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     Bottomless Belly Button
     Scenario i crtež: Dash Shaw
     2008, Fantagraphics

     Posle četrdeset godina braka, Maggie i David Loony odlučuju da se razvedu. Da bi deci saopštili odluku, oni ih pozivaju na nekoliko dana u porodičnu kuću na obali okeana. Njihovo objašnjenje "više se ne volimo" šokiralo je Dennisa, starijeg sina, koji teško prihvata ovu promenu. Claire, srednje dete i majka šesnaestogodišnje ćerke, prihvata razvod roditelja kao neminovnost. Peter, najmladje dete, paralizovan svojim kompleksima i strahovima, skoro i da nije u kući, nego vreme provodi sa mladom i lepom vaspitačicom iz obližnjeg dečjeg letovališta.

     Dash Shaw, njujorški autor kalifornijskog porekla, na 720 strana dočarao je emotivni prelazak iz detinjstva u svet odraslih, provociran nenadnim razvodom roditelja. Autor konstruiše naraciju kroz postepeno uvodjenje likova, njihove dijaloge, razmišljanja, sumnje, tajne poroke, tišine... Za razliku od većine američkih autora grafičkih novela, Shaw nije okrenut sâm sebi, nego protagonistima. Tako, svaki lik meri dogadjaj u odnosu na sopstveni život, izvlačeći zaključke vezane kako za budućnost, tako i za prošlost. Opšta odlika svih protagonista jeste da se mimoilaze, a da se skoro nikada ne susreću. Dobro ritmiziran, povremeno poetski ili duhovit, scenario grafičke novele "Bottomless Belly Button" nosi u sebi akademsku strukturu "trojedinstva" klasične tragedije - mesto (porodična kuća), vreme (šest dana) i akcija (razvod roditelja).

Stilizovan i apstraktan crtež, minimalistički, bez detalja i odredjena vizuelna koreografija uspešno unose tenziju u pripovedanje. Zanimljiva grafička rešenja u kojima se figurativna naracija meša sa "dokumentima" u obliku pisama, fotografija, planova kuća, skica kvartova, omogućava da se izbegnu nepotrebna vizuelna i tekstalna preklapanja i ponavljanja. Za razliku od klasičnih i radikalnih elipsa koje susrećemo u većini stripova, Shaw radi brzu montažu, naizgled, nevažnih detalja koji predstavljaju oslonac čitave intrige. Takvo ukazivanje na osećanja pomaže autoru da figurativnu naraciju stripa upotrebi za prikazivanje intime.

Naravno, uzevši u obzir autorovu mladost (25) i nedovoljno iksustvo, nailazimo i na propuste. Uprkos solidno razradjenim psihološkim profilima, grafičkom novelom vlada odviše pojednostavljena dramaturgija, odredjena naivnost i sentimentalizam. Lik Petera je prilično stereotipan i okružen naivnim lirizmom, simbol peska u prvom delu i simbol vode u poslednjem delu kao ključeva za emotivna stanja protagonista previše je nategnuto, preterana briga o geografiji sveta u kome se priča odvija nije opravdana, a kodirana poruka u tekstu koja objašnjava naslov, bespotrebno pokušava da "intelektualizira" tumačenje.

Ova grafička novela u liniji Clowesa (period "Ghost World"), Chrisa Warea (period "Jimmy Corrigan") ili Craiga Thompsona ("Blankets"), dobila je brojne nagrade i priznanja širom sveta, a kritika ju je svrstala uz najznačajnija ostvarenja 9. umetnosti.

Piše: Bookglobe

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

Piše: Bookglobe

     IPAK IDEMO DALJE!

     Evo što ti je demokracija na djelu! 300+ ljudi izglasalo je nastavak izlaženja SMG! strip magazina!

     Svima zahvaljujem na sudjelovanju u anketi. Vi ste svoje rekli, sada sam ja kao izdavač na potezu. Tally već priprema novi šesti broj omiljenog nam magazina koji će u tiskaru do kraja ožujka, a na kioske u travnju. Nadam se da vas to veseli koliko i mene (iako moj poslovni račun hropće od muke i opterećenja).

     Sada bismo mogli napraviti korak dalje. Iako je sadržaj prvog sljedećeg broja magazina unaprijed određen (materijal čeka još od vremena kada se nismo počeli susretati s poraznim rezultatima prodaje) ovaj vam portal omogućuje još prilika da se direktno uključite u razvijanje magazina i na taj način, barem dio vas, zadovolji svoje interese.

     Dakle, evo još jedne nove ankete na našem portalu. I ovaj put tu su samo 3 jednostavna odgovora na pitanje:
a) Želim da SMG! magazin donosi pretežito dobro poznate i prokušane stripove koje poznajem od ranije i u kojima sam oduvijek uživao jer nisam uvjeren da suvremena europska strip produkcija obiluje dostatnom količinom kvalitetnih novih sadržaja.
b) Želim da me SMG! magazin iz broja u broj iznenađuje recentnim, premijernim i originalnim stripovima s kojima se ranije nisam susretao, te mi na taj način omogući da proširim svoje strip horizonte pa makar i po cijenu da me ponekad razočara.
c) Miksaj, brale! Dajte nam malo staroga (jer smo konzervativni i želimo stalno isto i sigurno), malo novoga (a istodobno smo i avangardni pa smo željni i noviteta) sadržaja.

     Kao i kod prethodne ankete i ovdje će vaše mišljenje biti uvaženo (u onoj mjeri u kojoj raspolažemo dostatnom količinom materijala kakav preferirate) te ćemo svoju uredničku politiku prilagoditi vašim željama. Svladamo li uspješno ovaj glasački korak (recimo da nam ovoga puta treba samo 200 glasača, a ne maltretiramo one kojima se ne glasa) ponudit ćemo vam još jednu anketu. Obećavam, bit će to posljednja gnjavaža oko SMG! strip magazina, ali kakva gnjavaža! Izlistat ćemo, samo za vas, desetak albumskih naslova koje možemo tiskati u magazinu i omogućiti vam da sami izglasate one koje želite vidjeti u njemu u nadolazećim mjesecima. Pa sad, nek' mi netko prigovori da sam rigidni autokrat ako se usuđuje!

     Nastavljam se za nekoliko dana...

     ...a vi ćete, naravno, za učešće u anketi morati da odete do sajta STOMUGROMOVA.COM !!!

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Piše: Đorđe Bajić

     INDIJANSKO LETO – Milo Manara & Hugo Prat

     NEČISTA KRV

     Nova Engleska, 17. vek. Utvrđenja belaca okružuju divljina i urođenici. Na razmeđi dva sveta, prognana od puritanaca i nikada potpuno prihvaćena od crvenokožaca, živi porodica Luis. Abigej i njeno đavolje seme, tri sina i kćer, postaju glavni akteri krvlju oblivene pripovesti o požudi i osveti. Sve počinje s indijanskim letom

     Piše: Đorđe Bajić

     Tokom pisanja scenarija za prvu i najuspešniju saradnju sa crtačem Milom Manarom, Hugo Prat se koristio hronikama i zapisima koje je, možda, prelistao i Natanijel Horton skupljajući materijal za znamenito Skarletno slovo (1850), roman koji sa Indijanskim letom (1983) deli sličan milje i srodne teme.

     Pratova vizija je čak i za današnje pojmove izuzetno mračna, uznemirujuća i perverzna, ali u biti potresna i uverljiva. Domaći čitaoci su u Indijanskom letu prvi mogli da uživaju krajem 80-ih, na stranicama neuništive Stripoteke. Danas, 20 godina kasnije, plod saradnje Prata i Manare ponovo je dostupan na srpskom jeziku, i to prvi put u boji i u nikad lepšem ruhu.

     Indijansko leto je američki naziv za varljivi kratkotrajni period sunčanog vremena tokom pozne jeseni, neposredno pred dolazak hladnoće i snega. (Najpribližniji srpski ekvivalent ove sintagme bio bi miholjsko ili bablje leto, „kad ovlada zubato sunce“, ali bi se takvim prevođenjem izgubila dvosmislenost naslova.)Priroda zlatnim lišćem i šumskim cvećem stvara opsenu da zima nikada neće doći, ali sva ta lepota skriva smrtonosne opasnosti. Kada dvojicu Indijanaca, silovatelja bele devojke, stigne kazna u vidu hitaca iz puške mlađanog Abnera Luisa, klupko krvoprolića nezaustavljivo počinje da se odmotava.

     Imajući u vidu ograničenja koja zadaje forma strip albuma od 150 strana, karakterizacija likova je ekonomična ali upečatljiva. Na čelu matrijarhata Luisovih je izgnanica Abigejl. Njena priča je, kako u trenutku istine sama otkriva, veoma tmurna i sadrži sve najgore što prati nesrećan život. Zlostavljana i ponižavana od najranije mladosti, Abigejl je žena kojoj je zbog tuđih greha na licu utisnut žig srama.

     Kako radnja odmiče, mračne porodične tajne postaju ubojitije od indijanskih strela, a nečista krv koja kola venama Luisovih lako proključa i izaziva nove sukobe.

     Iz mnoštva upečatljivih likova izdvaja se Filis, Abigejlina kćerka iz kratkotrajne i prisilne veze s velečasnim Blekom. Ova tamnokosa lepotica nesputane seksualnosti postaje heroina velike plemenitosti i hrabrosti. Manara, majstor erotskog crteža, u saradnji s Pratom stvara jedan od svojih najosmišljenijih likova, devojku koja, pored lepote i nezajažljive erotske energije, poseduje i tragičnost svojstvenu junakinjama klasične književnosti.

     Dinamična radnja ne pruža puno mogućnosti za predah. Od uvodnih 10-ak tabli, koje su gotovo u potpunosti lišene dijaloga, do paklenog krešenda tokom koga stotine Indijanaca prodiru u Nju Kenan, Indijansko leto pruža mnogo povoda za zadovoljstvo čitatelja. Između tvrdih glaziranih korica luksuznog izdanja Belog puta nalazi se nezaboravna priča koja i četvrt veka posle nastanka pleni snagom i sirovo-surovom lepotom. Istinsko remek-delo čiji se kalup u međuvremenu, izgleda, zagubio.

     [Objavljeno: Popboks, Beograd, 12.12.2008.godine]

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

---

Naravno, oba stripa se sada linkovani nalaze i levo,
u rubrici "Internet stripovi domaćih autora..."

Press: Veseli četvrtak

Piše: Strip vesti

Piše: Bookglobe

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     Candide ou l'optimisme de Voltaire, T1
     Scenario: Michel Dufranne i Gorian Delpature
     Crtež: Vujadin Radovanović
     Kolor: C. Araldi i X. Basset
     Delcourt, 2008

     Mladi i bezbrižni Kandid živi u vestfalskom dvorcu ujaka barona i druži se sa svojom rodjakom Kunegondom, ujakovom ćerkom. O životu, na poseban način, podučava ga filozof Panglos. Po njegovim rečima, mi živimo u najboljem svetu i sve se uvek završava dobro. Videvši učitelja kako u žbunju sa jednom služavkom gasi požudu, mlada Kunegonda diskretno pokušava da zavede Kandida. Mladićevo srce, a posebno telo, odgovaraju na devojčine izazove, ali razjareni otac, istoga trena isteruje mladića iz malog raja u kome je do tada živeo. Primoran da se otisne u nepoznato, Kandid otkriva svet u kome vladaju glupost, fanatizam, nasilje, ratovi i smrt.

     "Kandid, ili Optimizam" Volterova je ironična priča koja postavlja pitanje porekla zla i oštro kritikuje Božju promisao, što je bio vrlo smeo nastup u 18. veku kada je crkva imala vodeću ulogu u društveno-političkom životu. Svestan potencijalne opasnosti, pod okriljem anonimata, Volter je 1759. godine objavio ovu filozofsku bajku koja će potom doživeti svetsku slavu. Saradjujući sa Delpatirom, novinarom i specijalistom za Volterovo stvaralaštvo, Difran je u svojoj adaptaciji "Kandida" uspeo da očuva jednostavnost i fluidnost književnog predloška. Snaga Volterove priče ogleda se u autorovoj sposobnosti da poveže postavljanje osnovnih filozofskih pitanja sa pravom romanesknom avanturom, prepunom živopisnih intriga. Takva konstrukcija omogućila je scenaristima da očuvaju Volterovo razmišljanje o poreklu zla i načinu na koji ono medju ljudima obitiva zajedno sa dobrim. Akciona i avanturistička strana obezbedjena je kroz Volterovo zapažanje da je skoro čitava ljudska istorija "sačinjena od nepotrebnih užasa".

     Grafizam beogradskog strip crtača Vujadina Radovanovića uspešno se pridružio načinu adaptiranja ovog velikog dela. Vujin crtež je istovremeno realističan, karikaturalan i malo preteran, tako da taj lažni realizam prekriva i prikriva dimenziju filozofske bajke, dok preterivanje daje komičan ton koji omogućava da i scene pokolja izgledaju manje užasne. Montaža je vrlo jednostavna i dinamična, podredjena potrebama scenarija i povremenim komičnim elementima sâme priče. Koloristi Araldi i Base u potpunosti su učestvovali u Vujinom grafičkom pristupu, upotrebljavajući živu paletu, neki put i drečavu, na granici karikature. Serijal "Kandid" predvidjen je u tri toma.

Piše: Komiko

Piše: Alex

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Bookglobe

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Piše: Zoran Stefanović

     NEZALEČENO SRCE KATALONIJE

     Traume španske istorije i pop-kulture u stripu
      „Barselona u svitanje“

     Huan Blaz i Alfonso Font, Barselona u svitanje, „Grafart“, Beograd, 2009. Urednik Dušan Mladenović, likovno oblikovanje Zoran Blažina.

     Ulazak izdavača u „tržište zabave za odrasle“ je eufemizam koji se može odnositi samo na sledeće — ili nam olako daješ Eros ili nas kukom uvlačiš u Tanatos. A najtiražniji stripski izdavač u Srbiji, „Veseli četvrtak“, jednostavno je izbegao liniju manjeg otpora — njihov prvi album za odrasle ne nudi ni mekšu ni tvrđu erotiku.

     „Barselona u svitanje“ nam nudi Tanatos. Tiho pripoveda mračni geopolitički i socijalni triler, zapakovan u pitku atmosferu katalonske obale 1923. Objašnjava, na brutalan ali gospodski način, krupnu zaveru sa dokumentarnom, istorijskom osnovom.

     A rad je potpisan blistavim imenima španske kulture, jer oba autora pripadaju najvažnijem naraštaju španskog stripa ikada, onom rođenom 1930-ih i 1940-ih - koji je Španiju stavio u sam vrh evropske stripske umetnosti, uz bok sa Francuskom, Italijom i Jugoslavijom.

     Sam Alfonso Font nije ličnost koju nam treba posebno predstavljati. Njegov uticaj u Jugoslaviji 1980-ih — dakle, u vreme kad je domaći autorski strip prosto cvetao — bio je toliko veliki da je autor tretiran kao deo ekskluzivne grupice stranaca koji su smatrani skoro za domaće. Tada su izdavači iz Beograda, Sarajeva i Novog Sada dobro predstavili na dinamičnom i povelikom jugoslovenskom tržištu najblještaviju fazu Fontove karijere, i to preko tiražnih, pa i najuglednijih publikacija: Kondor, Strip Art, Stripoteka, Spunk novosti, Avantura, Politikin zabavnik...

     Naše druženje sa Fontom je započeto nešto starijim radom „Robinzoni Zemlje“, ali je nastavljeno zrelim autorskim delima kao što su „Klark & Kjubrik“, „Priče iz nesavršene budućnosti“, „Zarobljenik zvijezda“, „Taksi“, „Han Polinezija / Kapetan Roner“, „Privado“, sve do „Barselone u svitanje“ koja baca drugu vrstu svetla na njegov opus. Međutim, iza blistavih 1980-ih krije se prethodno dvodecenijsko Fontovo sazrevanje, ali i trnovit i neizvestan rad za španske, francuske, britanske, italijanske i američke izdavače, poput većine njegovih zemljaka. Tek u naše vreme, širom Evrope počinje neka vrsta „Fontove renesanse“ u serijama luksuznih izdanja njegovih najpoznatijih stripova, a time se ispunjava i kulturnoistorijska pravda prema samosvojnom autoru i skromnom profesionalcu.

     Sličnu složenost karijere nalazimo i kod scenariste. Huan Antonio de Blaz, ugledni španski pisac, publicista i istoriograf, ovim se stripom tek sad opširnije predstavlja kod nas, ali se njegov opus i bridak društveni stav ne svode samo na stripsku scenaristiku, kojom se povremeno bavi još od 1970-ih, kao sredstvom „borbe protiv frankizma“.

     I Blazov rad je razuđen: od Španskog građanskog rata, preko irske borbe za nezavisnost, pa sve do toga da je prihvaćeni autoritet u Italiji i Francuskoj za „kortologiju“, minijaturnu ali vitalnu naučnu nišu istraživanja o Pratovom „Kortu Maltezeu“. Kao i većina španskih autora ovog naraštaja, i Blaz ima teško porodično nasleđe iz međuratnog perioda: njegovo otac je bio pripadnik „Civilne garde“ i kroz stranice ovog stripa se taj teret jučerašnjice naglašeno oseća.

     Neizvesno svitanje

     Strip „Barselona u svitanje“ je na španskom izvorno objavljen 1994, u vreme kad je priča prosečnoj publici možda delovala anahrono, i bez ičije jasne svesti koliko će deceniju i po kasnije ova tema opet biti aktuelna.

     Okidač stripske radnje je okršaj četvorice ljudi koji govore nemački u barselonskoj luci 1923, ali je taj incident samo delić veće evropske zavere i nemilosrdnih sukoba najvećih ideoloških blokova: fašizma, komunizma i liberalnog kapitalizma. Time lokalni akteri postaju refleksije i marionete tokova koji će već u sledećoj deceniji razoriti kontinent. Glavni junak ovakve priče, novinar Per Marse, nekadašnji anarhista koji se borio u revolucijama u Rusiji i Meksiku, predstavlja i retko upečatljivu stripsku ličnost, sa mogućnošću da daljom serijalizacijom postane neka vrsta ekstremnog Korta Maltezea.

     U sudaru tajnih službi, anarhista i revolveraša krupnog kapitala, srećemo i ličnosti koje su ostavile dubok trag u istoriji: nemačkog oficira Vilhelma Franca Kanarisa (kasnijeg šefa Abvera, ali i nesuđenog atentatora na Hitlera), advokata Luisa Komanisa Hovera (kasnijeg predsednika katalonske vlade, streljanog 1940. zbog svojih levičarskih ubeđenja), konzervativnog časnog vojnika Antonija Eskobara Huertesa (kasnijeg generala, takođe streljanog nakon sloma Španske republike), nepotkupljivog policajca Manuela Kasala Gomeza (aktera i hroničara socijalnih okršaja tog vremena) i, kao osovinu — Buenaventuru Durutija, ključnog čoveka španskog anarhizma tog vremena, pokreta čija je masovnost nekada plašila Evropu.

     Ko dobro poznaje istorijske odnose Pirineja i Balkana u 20. veku može se naježiti u pojedinim trenucima ovog stripa, svestan činjenice da je Mediteran celina, decenijama gusto premrežen internacionalama raznih boja: crvenim, crnim i plavim — sve do naših dana.

     Blazov scenario je gust, enciklopedijski precizan u dokumentarnom oživljavanju epohe, sa ekstenzivnim televizijskim dijalozima. U skladu sa ovakvom dramaturgijom i temom, i sam Font se u ovom slučaju predstavio u konzervativnijem, mirnijem izdanju, ne dajući likovnom izrazu da naruši teret dokumentarnog svedočenja.

     Čitaocu se nameće neminovna misao: ako bi se razvijenoj osnovi priče dodale i jače melodramske i akcione linije, dobio bi se serijal za odrasle koji bi se mogao neograničeno razvijati i predstavljati svojevrsnu istoriju olujnog 20. veka.

     Značenja Barselone 1923.

     „Barselona u svitanje“ je grupni portret Španije u svitanje novog, formativnog doba, onog od kojeg se ta zemlja decenijama posle oporavljala i koje nju još muči kao nezalečena rana. A ovaj strip je stvoren upravo od naraštaja koji je osetio teret oporavka i kome su trnuli zubi zbog grehova otaca.

     Zato se i čini da je publika ovog stripa višestruka i da se ne svodi samo na Fontove poštovaoce ili opšte stripoljube. Tu su i balkanski hispanisti, naši brojni hispanofili, ali i krugovi koji se zanimaju sociologijom kulture, svejedno da li kao istraživači, novinari, propagandisti ili politički aktivisti. Za sve njih ovaj strip pruža retko realan uvid u političku i popkulturnu dušu Španije — a time i korene današnjeg mentalnog stanja ove velike evropske kulture, koja je sa našom višestruko povezana.

     Naravno, suštinska provokativnost albuma leži u trenutku njegovog objavljivanja u prevodima širom Evrope. Naše doba je prilično slično onom iz 1923. godine: iste ekonomske, geopolitičke i ideološke sile opet su aktivne, ponegde višestruko ojačane informacionom civilizacijom. I više niko ne može reći da i naše 21. stoleće ne može imati svoje 1930-e i 1940-e.

     Pouka o prošlom i budućem političkom ekstremizmu koju nam pruža „Barselona u svitanje“ je neprocenjiva. Svaka evropska kultura bi trebalo da ima svoj prevod — kao referencu i ogledalo za dane koji dolaze.

     (Tekst je pisan za katalog izdanja "Veselog četvrtka".
     Ovde se objavljuje ljubaznošću izdavača)

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

Uređuje: Marko Ajdarić

Priredio: Strip vesti

     Čitalište e-Novina

     PRIČE O ČUDNIM SITNICAMA

     O knjigama koje ovih dana voli, za čitalački klub e-Novina govori ilustratorka i strip crtačica Maja Veselinović. Rubriku priredila Tijana Spasić

     Amanda Vahamaki, Polja Kuglofa (Fabrika knjiga, edicija Studiostrip)
     Paja Patak i sestrić čekaju autobus, a onda ih pojede dinosaurus. Na prvi pogled još jedna priča o detetu koje sanja. Ali to je samo početak, jer ono što sledi pravi je kovitlac zvukova, divno izbalansirane gestikulacije, živopisnih likova, odličnih dijaloga... Atmosferična i zastrašujuća, dirljiva i prepuna treperavih, gotovo poetski nacrtanih detalja, Amandina priča u slikama je iskrena i hrabra beleška o potisnutim željama i strahovima.

     Helena Klakočar, Nemirno more (Fabrika knjiga, edicija Daninoć)
     Još jedan dragulj iz Fabrike knjiga i moj apsolutni favorit prošle godine! Ukratko, to je autobiografski zapis ili, tačnije, brodski dnevnik sa krstarenja duž jadranske i grčke obale, koje se neočekivano pretvara u bekstvo od rata i sveopšteg ludila u najavi. Crtež je lagan i elegantan, na trenutke opušten, nalik skici. U nekim delovma pak, analitičan je i precizan. Svojom lepotom naročito se ističu fenomenalno nacrtane mape na početku svakog poglavlja. Sama priča je snažna, emotivna, ispričana bez trunke patetike i suvišnih objašnjavanja. Sve ovo čini da Nemirno more doživimo lično, baš kao da smo se i sami našli na katamaranu sa Helenom i njenom porodicom, među talasima i nebom, nošeni vetrom ka znanim i neznanim lukama... Drugi deo najavljen je za proleće 2009. Jedva čekam!

     David Albahari, Mrak (Stubovi kulture, edicija Minut)
     Strah, teskoba, prijateljstvo, istina, tajna, ljubav, rat, smrt, bekstvo... Ovo je roman o milion malih i jednom velikom, sveopštom mraku. Knjiga koju volim i koje se plašim istovremeno.

     Ton Telehen, Nedostajati (Prometej, Novi Sad)
     Nedostajati je zbirka priča o prijateljstvima, ljubavi, zaboravu, nedostajanju, o malim svakodnvnim stvarima koje nas raduju i rastužuju, o čudnim sitnicama koje ponekad umeju da budu nemerljivo velike, o stvarima koje ne vidimo, a trebalo bi... To je mikrokosmos koji će vas opčiniti svojom šašavom logikom i učiniti vernim/om obožavateljem/kom ove knjige.

     [Objavljeno: e-novine, 06.03.2009.godine]

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Pres: Marketprint

Piše: Aleksandar Manić

     LE MONDE D'EDENA
     T1, T2, T3, T4, T5
     Scenario i crtež : Moebius (Jean Giraud)
     Casterman, 1983-2001

     Citroen je 1983. godine odlučio da kao korporativni poklon za kraj godine ponudi nešto autentično, što bi se udaljilo od uobičajenih kalendara, agendi i slikovnica sa automobilima. Bejavši veliki poštovalac Moebiusovog stvaralaštva, direktor marketinga je tako i naručio jedan kraći strip kod velikog francuskog majstora, tada na vrhuncu svog stvaralačkog napona. "U početku, malo sam oklevao, mada sam bio ubedjen da postoji mogućnost da se uradi nešto zanimljivo i posebno – kaže Moebius o projekta – takodje, bio je to i izazov. Napraviti priču koja će izraziti elan, takoreći propoved o postojećoj energiji konstruktora automobila." Uzevši za osnovno nadahnuće čuveni znak Citroena, Moebius je napisao i nacrtao kratki strip "Na Zvezdi – Jedno krstarenje Citroenom", koji je postao polazna tačka čitavog serijala nazvanog "Svet Edene".

     Stel i Atana, junaci serijala, nemaju naznačene seksualne odlike, jer su one potisnute kroz inhibitore u hrani. Tek dolaskom na planetu Edena, u raju nalik starozavetnom, i dolaskom u dodir sa prirodnom hranom, njima se vraćaju seksualne odlike i seksualnost. Pored prirodnih nagona, "Edena" otvara prozor u onirički svet. Tako avanture Stela i Atane počinju da podležu logici sna. Svaka epizoda se nastavlja na prethodnu kao onirička sekvenca. Moebius ne pokušava da iskaže poruku, nego da je nagovesti. Istovremeno, strip izgleda kao da ima odredjena simbolička značenja, čija su tumačenja ostavljena čitaocu, dok pojedine stvari ostaju potpuno enegmatične. Inače, Moebius je "Edenu" upotrebio kao sopstveni kodirani dnevnik. Kroz serijal su prošla sva autorova ezoterična razmišljanja – uticaji Castanede, psihoterapija po načelima Alice Miller, ekologija, instinkto-ishrana... Medjutim, Moebius nije sugerisao jednu ideju, nego mnoštvo, ostavljajući tako svoj strip otvorenim.

     Za razliku od stripova potpisanih kao "Gir" u kojima je autor kroz fascinantan niz detalja oneobičavao stvarnost i činio je zanimljivijom nego što je uobičajeno da se radi, serijal "Edena", stvaran tokom 18 godina, nacrtan je u najčistijem "moebijusovskom" stilu. Glavne odlike su da nema puno detalja, da je linija jednostavna, elegantna, dinamična i gipka, a da su boje nanesene skoro bez nijansi. Takodje, serijal je grafički vezan za apstraktnu stranu mitskih stripova "Garage hermétique" i "Arzach", ne samo po nemim tablama, nego i po pejzažima i dekorima. Sa tehničke strane, direktnim kolorisanjem, on nalikuje "Arzachu", dok je po narativnom prosedeu sličniji "Incalu".

     U serijalu "Edena" Moebius se potrudio da ljudi, predmeti i dogadjanja nikada nisu ono što bi moglo da se pretpostavi. Vrlo često, njegove naznake skrivaju se unutar složenog stavralačkog postupka. "Ja tražim stil koji ne bi bio označen tragovima ega. Zato sam u ovom serijalu pokušao da prikažem neljudske svetove, bez pozajmljivanja iz sopstvenog znanja ili opsesija, nego sukobljavajući se neposredno sa arhetipovima."

Piše: Strip vesti

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Press: Hellycherry

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Komiko

Priredio: Zoran Đukanović

     Nagrada "Desimir Tošić":
     DUBLJI SLOJEVI STVARNOSTI

     Stripovi Aleksandra Zografa iz "Vremena" proglašeni su za najbolji serijal objavljen tokom 2008. godine u štampanim ili elektronskim medijima

     piše: R.V.

     U Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda prošle nedelje uručena je godišnja nagrada za publicistiku "Desimir Tošić", novoustanovljeno priznanje koje dodeljuje "Službeni glasnik". Nagrada se dodeljuje po konkursu u dve kategorije: za najbolju knjigu u oblasti publicistike objavljenu u 2008. godini, kao i za najbolju kolumnu, feljton ili seriju tekstova koji su objavljeni tokom 2008. godine u štampanim ili elektronskim medijima.
     U prvoj kategoriji, većinom glasova članova tročlanog žirija (Mladen Lazić, Dušan Pavlović i Dragoljub Žarković) za najbolju publicističku knjigu u 2008. godini proglašena je knjiga Proces KP 5/03 – Ubistvo Zorana Đinđića, novinarki "Politike" Aleksandre Petrović i Dorotee Čarnić, dok su za najuspešniji serijal jednoglasno izabrani stripovi Saše Rakezića, koji pod umetničkim pseudonimom Aleksandar Zograf godinama objavljuje svoje nedeljne table u nedeljniku "Vreme". "Službeni glasnik" će ovim povodom objaviti knjigu odabranih stripova Aleksandra Zografa iz "Vremena".
     Kako je rečeno u obrazloženju žirija, "Zografovi strip junaci su takozvani mali, obični ljudi (i sam autor, njegovi prijatelji i kolege) koji spas od mučne svakodnevice uspevaju da nađu kroz sanjarije ili artefakte iz davnih vremena. Sem toga, Zograf čitaoce Vremena često ume da obraduje sjajnim putopisnim stripovima-reportažama, gde do izražaja dolazi njegova sposobnost da uoči naoko banalan detalj i oko njega isplete priču. Skupljeni zajedno u vidu albuma, njegovi radovi predstavljaju dragoceno svedočanstvo o životu u Srbiji i slikaju dublje slojeve naše stvarnosti."
     Primajući nagradu, Aleksandar Zograf je napomenuo da ona za njega predstavlja i priznanje stripu kao mediju, i znak ohrabrenja da se strip i u ovoj sredini ne posmatra samo kao oblik jeftine zabave već i kao ozbiljan umetnički medij.

Strip i novinarstvo      Strip je danas opšteprihvaćen kao vid vizuelnog pripovedanja, nešto ređe i kao umetnička forma, ali se o njemu kod nas mnogo manje govori kao o specifičnom vidu novinarstva. Ovo je čudno, jer su strip i novine oduvek bili čvrsto vezani: prvi savremeni novinski strip, Olkotov Žuti dečak, objavljen je u Herstovim novinama još 1895. godine, i predstavljao je društvenu kritiku života u irskim predgrađima Njujorka. Od tada je postao obavezan deo štampanog novinarstva, pogotovo u Sjedinjenim Državama, gde se Pulicerova nagrada svake godine dodeljuje i u kategoriji političkog stripa (“editorial cartoons”), ravnopravno sa ostalim formama novinarstva kao što su reportaže, analize i komentari.      U novije vreme, strip se razvio i u pravcu reportaže. Verovatno najbolji primer je američki autor Džo Sako, čije su višestruko nagrađivane strip reportaže iz Bosne i sa Bliskog istoka objavljivane u vodećim novinama i časopisima kao što je “Tajm”.      Kod nas je iz više razloga strip dugo bio potiskivan iz političkog života, mada je Srbija nekada imala i tu živu tradiciju (setimo se Pjera Križanića). Danas praktično imamo samo dva autora za koje se može reći da stripu prilaze kao novinarskoj formi: jedan je Marko Somborac, čiji kaiševi svakodnevno izlaze u “Blicu”, a drugi je Saša Rakezić, koji pod pseudonimom Aleksandar Zograf redovno objavljuje table u nedeljniku “Vreme”. I dok Somborac pokušava da oživi zapostavljenu tradiciju klasičnog političkog stripa, Zograf neguje sopstveni autorski pristup, donekle odmaknut od dnevne politike.      Za razliku od Somborca, Zograf ne crta političare i retko komentariše konkretne političke događaje (izuzetak su njegov stripovani Dnevnik nastao tokom NATO bombardovanja, i nešto raniji Život pod sankcijama objavljen u Americi i nekoliko zapadnoevropskih zemalja).

     [Objavljeno: Vreme, Beograd, 26.02.2009.godine]

---

     70. rođendan "Politikinog Zabavnika":
     SREĆAN ROĐENDAN

     "‘Zabavnik’ će nas sve nadživeti", kaže Zefirino Grasi, "Zabavnikov" glavni i odgovorni urednik, "a u budućnosti biće otvoreno pitanje njegovog vlasništva. Kao deo kuće Politika, verovatno će mu dalju sudbinu odrediti budući vlasnik celog preduzeća ili će možda država naći neko drugo rešenje"

piše: Sonja Ćirić
     U subotu, 28. februara, "Politikin Zabavnik" puni sedamdeset godina! Rođendanu u čast, od tog dana u svim poštama u zemlji počeće prodaja jubilarne "Zabavnikove" marke sa likom Dikana i njegovog strica Vukoja, kultnih junaka domaćeg stripa objavljivanog u "Zabavniku" sedamdesetih godina prošlog veka. Vrednost marke je 22 dinara, dovoljno da se pošalje obično pismo od Horgoša do Preševa.
     Iako verovatno svi znaju da je "Politikin zabavnik" naš najstariji magazin, to bi trebalo opet naglasiti zato što je važno. Njegova trajnost i dugovečnost je bila jedan od razloga zbog kojih je pre dve godine proglašen Super brendom, mada su u javnosti najčešće pominjani ovi razlozi: "Zabavnik" nikad nije morao da radi kako mu vlast kaže pa je s toga uvek bio svoj, i – nostalgija svakog od nas na mlade dane kad se uglavnom čita "Zabavnik". Namenjen je prvenstveno deci i mladima, mada ga rado čitaju svi od sedam do stosedam godina – kao što piše u zaglavlju lista. Pun je zanimljivih i poučnih priča iz istorije, iz nauke, priča o životinjama, priča iz života, sve su napisane na lak i prijemčiv način, a plus ima i strip! Šarolikost tema čini "Zabavnik"endemskom vrstom među novinama zato što takvih, nespecijalizovanih, u svetu nema još od sedamdesetih godina od kada je podizanjem standarda društva omogućeno porodici da kupuje više magazina.

     IZ UŽIČKE 15: Jedan crtež Rastka Petrovića na kome desetak poznatih beogradskih intelektualaca igraju pingpong u prisustvu Diznijevih junaka, opisuje raspoloženje u kojem je nastao "Zabavnik". Desilo se to, kako se priča, sat i po posle neke ponoći 1935. godine na Imanju Popsovih (sadašnji kompleks Užičke 15 na Dedinju), u kući Dušana Dude Timotijevića, urednika "Politike", kada su dva velika pesnika, Milan Dedinac i Rastko Petrović, zatim tada najznačajniji muzikolog Stana Đurić-Ribnikar, pa književnik i kritičar Marko Ristić, i troje najistaknutijih ljudi srpskog novinarstva toga doba – Dušan Duda Timotijević, Vladislav Ribnikar i Olga Timotijević – došli na ideju o listu koji bi bio mešavina zbilje i mašte za velike i male. Ovaj događaj ovekovečili su potpisima na Rastkovom crtežu.
   Ime novog časopisa izabrano je javnim konkursom: od tačno 34.998 predloga, koliko ih je stiglo na konkurs objavljen u "Politici", bubanj je odlučio da će kuma biti devetogodišnja Antonija Savić iz Novog Sada. Prvi broj je bio crno-beli, imao je 12 stranica, na prvoj je bio Diznijev strip "Miki – hrabri krojač", a broj je štampan u neverovatnom tiražu od 46.000 primeraka. Poslednji broj pre Drugog svetskog rata, broj 220, izašao je 4. aprila 1941. godine. Sledeći je izašao tek sedam godina nakon oslobođenja, zato što nova vlast nije trpela stripove. Pokrenuo ga je Vladislav Ribnikar, 5. januara 1952. godine. Ovoj obnovi je, navodno, najviše doprineo Alkajos Angelopulos, atinski predstavnik kompanije Dizni, predloživši Titu da vrati strip u Jugoslaviju. Tito je odgovorio: "Što da ne, ja volim Paju Patka", i "Zabavnik" je oživljen. Od 1. januara 1968. godine, "Zabavnik" je dobio formu časopisa (do tada je bio na novinskom formatu), boju, i strip u sredini časopisa (do tada su objavljivani samo strip kaiševi). Osim na ćirilici, početkom sedamdesetih izlazi i na latinici i na slovenačkom jeziku. Sudeći po tiražu, na vrhuncu popularnosti bio je 1975. godine – 330.000 primeraka po broju.

     TETOVIRAN KAO ZABAVNIK: Kompanija Dizni je počela saradnju sa "Politikom" 1935. godine, pa je bilo prirodno da se Diznijevi stripovi objavljuju u novom magazinu. U redakciji čuvaju originalni crtež Volta Diznija sa posvetom iz 1939. godine, o čemu je Bogdan Tirnanić, u tekstu posvećenom 65. rođendanu "Zabavnika" otkrio sledeći detalj: "Ne smem da tvrdim, ali verujem da je ctrež u Beograd doneo Momčilo Jojić, "Politikin" dopisnik iz Amerike, po sopstvenom priznanju veliki Voltov prijatelj. Verovatno da je u stvaranje ‘Politikinog zabavnika’ imao umešane prste. O tome se ne govori. Zato što se Jojić pogrešno izjasnio 1948. godine, nakon čega je prebegao u Bugarsku, gde se oženio tamošnjom najpoznatijom (valjda i najlepšom) glumicom. Pominjanje njegovog imena bilo je zabranjeno. Nije više postojao." Saradnja "Zabavnika" i Diznija je prekinuta zbog sankcija 1992. godine, i više nije obnovljena. Sad je u "Zabavniku" moguće čitati "Garfilda" i "Hogara" – njihovi izdavači nisu tražili raskid ugovora ni tokom sankcija, i stripove evropskih izdavača koji se objavljuju na 16 strana u sredini "Zabavnika".
     Bez obzira na svu atraktivnost koju je "Zabavniku" garantovao strip, u redakciji je od prvog broja poštovan izbalansiran odnos između stripa i teksta. Tako se došlo do prepoznatljivog imidža: malo zabava, malo pouka, nikad više pouke od zabave i obrnuto – stalno na tankoj liniji između ta dva načina. Moguće da se upravo zbog toga "Zabavnik" smatra nekom vrstom paralelnog obrazovanja: odavno je u modi reći u društvu: "Nisam učio školu, ali sam čitao ‘Zabavnik’." "Zabavnik" je postao i deo zatvorskog žargona pa se za nekog ko je istetoviran kaže da izgleda kao "Zabavnik".
     Šta će biti sutra?
     "‘Zabavnik’ će nas sve nadživeti", kaže Zefirino Grasi, "Zabavnikov" glavni i odgovorni urednik, "a u budućnosti biće otvoreno pitanje njegovog vlasništva. Kao deo kuće Politika, verovatno će mu dalju sudbinu odrediti budući vlasnik celog preduzeća ili će možda država naći neko drugo rešenje. Uplitanje države u zabavničke poslove nikada nije postojalo, međutim, teška ekonomska situacija otežava da se zarada ovog lista makar delom iskoristi za ulaganje u osnovno poslovanje, za isplatu autorskih honorara, kupovinu stripova i stranih materijala, nove poslove, širenje lista... "Zabavnik" svi doživljavamo već dugo kao opšte dobro tako da ne sumnjam da će država naći najbolji način da sačuva dete kulturne baštine svog naroda. U protivnom, bila bi to velika sramota za sve nas. O šteti da i ne govorimo."

Intervju - Lazar Sredanović: Dikan, naš heroj      Velikim natpisom "Dikan u Beogradu: da li će se Stari Sloveni doseliti na Balkan? Važno pitanje VI veka", najavljene su epizode stripa koji će biti objavljen u aprilu 1969. godine u 903. broju "Politikinog zabavnika", što će označiti pojavu Dikana, jednog od najautentičnijih strip heroja ovih prostora. Dikana je nacrtao, i još uvek ga crta, Lazar Sredanović (1939, Nikšić, diplomirao na Akademiji za primenjenu umetnost u Beogradu u klasi Mihaila Petrova), idejni tvorac projekta je Nikola Lekić, tadašnji glavni urednik "Zabavnika", ime je Dikanu dala Krinka Vitorović, urednica lista.      “VREME”: Ne samo što je Dikan prvi strip junak objavljen na poštanskoj marki nego ste i vi prvi strip autor kome se to desilo za života.      LAZAR SREDANOVIĆ: I ja sam to isto čuo... To mi puno znači, kako da mi ne znači. Ali Dikan je i ranije promovisan kao medijska ličnost: njegov lik je bio na reklami za kvas, bio je maskota Beogradskog maratona, jedno petnaestak puta je bio na naslovnim stranama “Zabavnika”...      Zašto je Dikan baš Stari Sloven?      To je predložio Nikola Lekić, hteo je domaći strip po ugledu na Asteriksa. Odredio je nas nekoliko karikaturista da ga nacrtamo, i redakciji se najviše dopao moj lik. Današnji Dikan se razlikuje od onog prvog, moderniji je. Moj strip upoređuju sa “Asteriksom”, i meni je to drago zato što je to genijalan strip, ali “Dikan” nikako nije njegova replika, kako je neko negde napisao. Jednoj novinarki je čak ličio na “Hogara”! Tek je to nemoguće zato što je “Dikan” četiri godine stariji od “Hogara”! Ali, ljudi svašta pričaju, i ja tu ništa ne mogu.      Za 40 godina od kada je rođen, bilo je pauzi u objavljivanju, čak i višegodišnjih...      Jeste, sećam se kad me je urednik Žika Stojanović jednog dana pozvao i rekao da “Dikan” više ne ide. Pojma nemam zašto! Bila je to desetogodišnja pauza. Onda je došao Grasi za urednika, i predložio mi da nastavimo. U to vreme je “Dikan” bio bez tekstopisca, pa se tog posla prihvatio Slobodan Ivkov. Pre njega su bili Ninoslav Šibalić, Branislav Đurica i Milenko Maticki, a poslednju epizodu, objavljenu 2004. godine “Dikan i Plava špilja” pisao sam ja. Pisao sam i “Praznik mimoza”, epizodu koja će biti objavljena posle “Zabavnikovog rođendana”. Voleo bih da ga objave kao strip u sredini časopisa.      Stari Sloveni, onako kako ih reprezentuje vaš "Dikan", druželjubivi su, prostodušni, pravdoljubivi, hedonisti, ali i nepismeni, pomalo lenji i ponekad nesložni. Da li je to metafora u kojoj se trebalo prepoznati?      To je bio element humora, nešto zbog čega je strip postao popularan. Likovi nekih epizoda su imali uzore među estradnim i istorijskim ličnostima, i među glumcima, na primer sastav Oni i one, Miodrag Petrović Čkalja, Pavle Vujisić, Hitler, car Justinijan i carica Teodora. Dikan je sretao Germane, Rimljane, razne izmišljene narode, bio u Naisusu, Šumbadiji, Sarmatiji, Spalatijumu... U epizodi koja još nije objavljena Dikan je u Boki Kotorskoj, na lako prepoznatljivim mestima. Meni je to područje blisko zato što sam tamo proveo detinjstvo, a i veći deo godine provodim u Krašićima.      U pripremi je knjiga...      Da, Beli put će objaviti “Dikana” od prve do poslednje epizode, plus tekstove o ovom stripu. Biće to jedno luksuzno izdanje. Mnogo mu se radujem, a čujem da se i drugima dopada što će sad moći da čitaju “Dikana” u kontinuitetu. Knjiga mu je obezbeđuje još jedan život.

     [Objavljeno: Vreme, Beograd, 26.02.2009.godine]

Press

Press: Bookglobe

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Bookglobe

Piše: StripCore

     Andrej Štular: Tretji tretji
     likovna razstava
     www.ljudmila.org/stripcore/andrej
     galerija KUDa France Prešeren, Ljubljana
     odprtje: 3. 3. 2009 ob 21. uri

     Andrej Štular je večmedijski likovni umetnik. Ustvarja na področju ilustracije, slikarstva, kiparstva, stripa, fotografije in filma ter oblikovanja lutk. Likovno področje obravnava kot kompleks, v katerem se srečujejo različne discipline. V Štularjevem univerzumu se te ne izključujejo, ampak jih avtor medsebojno povezuje in vzpostavlja novo kakovost.
     Pregled njegove ustvarjalnosti je zbran v katalogu Smeti: izbor, ki je izšel l. 2004 ob njegovi razstavi v Bežigrajski galeriji 1 (Mestna galerija Ljubljana). Na 27. grafičnem bienalu je Štular sodeloval s stripom objavljenim v katalogu bienala (glej levo), njegove mini skulpture, ki so del razstave Honey Talks, pa so v zadnjih dveh letih gostovale na več kot 10 stripovskih festivalih in drugih kulturnih prizoriščih po Evropi. Za svoje delo je lansko leto, poleg drugih nagrad, na 4. bienalu Ustanove lutkovnih ustvarjalcev (Koper, 2007) skupaj z Mojco Osojnik prejel nagrado za likovno zasnovo lutk v predstavi To je Ernest.
     V zadnjih letih se še intenzivneje posveča spajanju različnih likovnih medijev, premeščanju pomenov in s tem vzpostavljanju novih vsebin. S tem njegova dela postanejo inovativna in provokativna, včasih tudi zabavna.
     Na razstavi v KUD France Prešeren bodo na ogled dela, ki so nekje med skulpturami in slikami ter fotografijami in risbo, in v katere avtor vnaša besedila ter elemente stripa. Večina del je narejena v klasičnih likovnih tehnikah, nekatera pa so tudi računalniško obdelana.
     Klasična znanja in veščine avtor združuje s svežim pristopom in tako ustvarja nove tematske in emocionalne vsebine.
     Razstava bo na ogled do 24.3.2009.
     Galerija je odprta vsak dan med 11. in 24. uro ter v nedeljo med 15. in 24. uro.
     Vizualni material za novinarje je na: www.ljudmila.org/stripcore/andrej/press

Piše: Aleksandar Manić

     Le Coeur des batailles T2
     Scenario: Jean-David Morvan
     Crtež: Igor Kordej
     Delcourt, 2008

     Na francusko-nemački front 1915. godine stigao je Amareo Zamaj, crnac iz afričkih kolonija. Prihvatajući smrt kao neizbežan i jedini ishod rata, Zamaj je svojim borbenošću i fatalizmom izazivao divljenje saboraca, postavši tako legendom svih ratišta. Leta 1940. godine, dok se na radiju čuje Petenov "Poziv Francuzima" na kapitulaciju pred Hitlerovim snagama, Blez Boforlan, nekadašnji urednik frontovskih novina i Zamajev prijatelj, pripoveda američkom novinaru Marvinu Selkepu dogadjaje iz I svetskog rata. Posle prvog albuma nazvanog "Marna", serijal se nastavlja epizodom "Verden".

     Početak novog svetskog rata Boforlanovom pripovedanju daje dublji značaj, jer su se ljudi našli pred novim i još bezumnijim planetarnim masakrom. Prvi album, uradjen kao uvod, bio je prepun digresija, te se pravi početak zapleta našao tek na kraju epizode. Rovovski rat verdenske bitke učinio je da drugi nastavak bude mračniji i bržeg ritma. Morvan je uspešno prikazao ratne užase, kritikujući opštu ljudsku glupost, a posebno izvrgavajući ruglu političare i generale. Glavni lik serijala, Amareo Zamaj, prikazan je skoro kao natčovek, medjutim, ranjavanja i saosećanje sa borcima od njega čine vrlo humanu ličnost. Istovremeno, njegove avanture, ispričane u osvit francuske kapitulacije i novog svetskog rata, deluju nestvarno i skoro kao prizivanje Zamajevog duha da udje u obeshrabrene trupe.

     U scenarističkom pogledu, album je uspešniji nego prethodni, posebno zato što je Morvan dobro iskazao istovremeno gadjenje i fascinaciju ratom. Medjutim, trudeći se da očuva distancu sa dogadjajima, on je čitavoj pripovesti dao udžbenički ton. Srećom za Morvana, njegova akademska strana u pristupu istoriji uspešno je ublažena Kordejevim grafizmom. Izuzetno efikasan u fragmentisanim akcionim sekvencama, Igor uspešno dočarava i ritmizira borbe u verdenskim rovovima. Sačuvavši u svom pristupu iskustvo iz američkog stripa, Igor dodaje daleke odjeke francusko-belgijske čiste linije, i tako stvari sopstven stil, prepoznatljiv na prvi pogled. Kolorista Valter uspešno je dopunio Kordejevu grafičku atmosferu, dajući scenama pokolja zelenkastu boju, a scenama borbi plavičastu.

     "Verden", drugi deo serijala "Srce bitki" našao se medju 95 albuma koje su stručnjaci francuskog Udruženja strip kritičara odabrali kao najkvalitetnije medju 3543 novih izdanja tokom 2008. godine. Takodje, album je dobio i medjunarodno priznanje na prvom strip salonu organizovanom u Jerevanu, glavnom gradu Jermenije. Tokom godine očekuje se treći i poslednji nastavak ovog zanimljivog serijala.

Press: SMG!

Priredio: Simon Vučković

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

Piše: Strip vesti

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.