Press: Veseli četvrtak

Uređuje: Marko Ajdarić

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

Press: SKC Simon Vučković

     Izložba stripa Franje Strake
     Otvaranje izložbe 18. februara u 19. časova
     SKC SREĆNA GALERIJA
     od 18.-27. februara

     Ljudi imaju potrebu da stvari svrstavaju i guraju u svoje mentalne ladice. Problem nastaje kada se pojavi nešto novo, a da za to u njihovim glavama ne postoji ladica. U tom se slucaju ta svar obično nadje u pogrešnoj ladici I biva nezapažena čekajući da je neko prepozna i kaze: “Ej ljudi, za ovo nam treba posebna ladica !” Ovu ladicu nazvacemo:

     Franja Straka – “Samonikli korov strip”
     “U novim uslovima u kojima živi Samonikli korov po pravilu nema svojih prirodnih neprijatelja, pa se razmnožava veoma brzo, a šteta koju pravi postaje izuzetno velika !”
     Samonikli korov strip 181

     Novinski strip ili alternativa ?
     Ova mala pometnja kada je Korov u pitanju nije nastala samo zato što je Straka u početku svoga rada objavljivao većinom kratke humorističke stripove. Namjerno ili ne, nije žanrovski uredio svoj fanzin, tako, u moru od oko 4000 tabli stripa ko zna na što mozete da naidjete. Da li na novinske, eksperimentalne, ilustracije za djecu ili haiku poeziju, i ako ste površni kao većina ljudi, u jednu od ovih kategorija greškom možete svrstati njegov rad. Znači, ako govorimo o njegovim stripovima, pogrešno bi ih bilo svrstati samo u jednu od ovih navedenih sfera.

     Manje znači više ?
     Stripovi ove postavke koja obuhvata period 90-tih i na ovamo, u odnosu na one ranije, na nekima od njih nailazimo na osjetan pad tehničkog kvaliteta. Raniji radovi neće biti izloženi, ali ih je potrebno pomenuti da bi se izveo zaključak ili barem kvalitetno otvorila tema tehničkog kaliteta - nekvaliteta. Kada je riječ o ranijim radovima prenosim mišljenje Zdravka Zupana 1984 godine iz kataloga konkursa časopisa Vidici:
     “Kao I kod velikog broja domaćih autora grafičkoj strani Strakinih radova se može malo šta može prigovoriti. Crtački su izvedeni veoma korektno, ali problem kod njih je “tanak” scenario. Uz dobrog pripovedača, ovaj stvaralac bi se mogao oprobati čak I u inostranstvu.”
     Dakle, praveći paralelu izmedju Strakinih stripova po pitanju kvaliteta sada i nekada, tačnije intelektualnog stava, jer sa druge strane postoje i oni radovi koji kvalitetom nadilaze starije, dobro je prezentovati i autorovo mišljenje. Prepričavam ono što mi je kazao u jednom od telefonskih razgovora. Tehnički kvalitet je ponekad potrebno žrtvovati nebi li se što kvaltetnije izrazila emocija, koja ako se u odredjenom momentu ne iznese na papir, može da nestane bez traga, odnosno zaboravi.

     Vizuelna stilizacija, scenario
     Oblik i šrafura su elementi koji jedan likovni rad čine najprepoznatljivijim, odnosno, utiču na originalnost. To se jasno moze sagledati u Strakinim novijim radovima. Prisutna je veća stilizacija crteža u odnosu na raniji rad, snanjena dinamika, čak što vise, u mnogima ne samo da nema šrafura koje prave polutonove, nego ni crnih površina. Crteži se svode na čistu liniju i opisuju osnovnu formu. Fascinantno je što vizuelni stil bez obzira na različite žanrovske profile vješto uspijeva da prilagodjava, a da ne gubi svoj kontinuitet u originalnosti.
     Za scenario Strakinih radova moze se reći da isto kao i u vizuelnom, iskristalisalo se u poslijednjih 15-tak godina vlastito pripovijedanje i humor. Priča kao I crtez, neobavezna je od tehničke forme, no, ovo ne mora da znači za sve radove. Kroz svo vrijeme rada na stripu, pored toga što sam piše scenarije saradjivao je sa 12 scenarista. Evo njihovih imena: Ladislav Kun 1940-2007 Dragan Velemir 1947-2006 Ivan Novačić 1954-1986 Goran Kovačević, Ilija Bakić, Stevan Brajdić, Dobrica Colaković, Milijan Despotović, Nedeljko Terzic, Barjami Selver, Saša Milutinović i Dragan Perić.

     Priredio: Simon Vučković

---

     Biografija Franje Strake

     Fanzin „Samonikli korov strip" koji se od 2005. godine distribuira elektronskom poštom je najznačajniji rad na polju autorskog stripa koji se pojavio proteklih desetak godina u Srbiji. Do sada je izašlo više od dvijesta brojeva. Franja Sraka je urednik i kompletan autok skoro svih stripova. Fanzin je besplatan i može se naručiti prijavom na mail fstraka@eunet.rs.

     Od januara 2008. godine zajedno sa Zoranom Matićem uređuje elektronski magazin „Duga devetka".

     Od decembra 2008. godine njegovi stripovi „Inserti" se mogu pratiti na informativnom sajtu www.stripvesti.com.

     Takođe i strip "Provale", jedna tabla, ide jednom sedmično u elektronskom listu "Zikison", www.zikison.net .

     Svoj rad je prezentovao još u „Osmeh", „Humoristički magazin", „Mladost" List saveza socijalističke omladine Jugoslavije, „Dnevnik" dnevni list, „Sremske novine", „Glas omladine", „Stripoteka", „Cement" list radnog kolektiva BFC, „Val strip", „Ošišani jež", „Nezavisni", „Vojvođanski građanski list", „Vršačka nova kula", „Naša krmača", „Seksi humor", Strip „Miris tišine". Od 2000. godine ilustrovao par desetina knjiga.

Priredio: Dragoljub Radović

     STOGODIŠNJICA ITALIJANSKOG STRIPA

     Autor: M. Graf

     Povodom stogodišnjice nastanka italijanskog stripa, sutra će u 19 časova u Italijanskom institutu za kulturu „Palazzo Italia” biti otvorena izložba „Oblačići u štampi - Kratka istorija italijanskog stripa”, koju je priredio Andrea Placi. Otvaranju će prethoditi (17) susret sa ekspertima i autorima italijanskog stripa.
     - Godine 2008. italijanski strip je zvanično zagazio u drugi vek svog postojanja. Naime, 27. decembra 1908. izlazi prvi broj lista „Corriere dei Piccoli”, koji je bio toliko važan da su mnogi u njemu videli početak priče u formi stripa u Italiji. Ovo je izvrsna prilika da pređemo put koji je u stvarnosti znatno duži, a izložba pokušava da to učini preko značajnog izbora između nekoliko hiljada izdanja koji su taj put označili, kao svedoci društvenog i kulturnog razvoja - kaže Alesandra Bertini Malgarini, direktorka Italijanskog instituta za kulturu.
     Izložba će obuhvatati preko 250 ilustracija koje pokazuju sve bitne momente ovog važnog segmenta italijanskog izdavaštva od lista. Postavka sadrži odeljke posvećene velikim autorima kao što su Magnus i Hugo Prat.
     Izložba „Oblačići u štampi” trajaće do 20. marta, a pratiće je i brojna predavanja i projekcije filmova.

     [Objavljeno: Blic, Beograd, 24.02.2009.godine]

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Goran Jurković

     FESTIVAL STRIPA • FRAMAFU • VIROVITICA09
     13.-15. ožujka

     PROGRAM

     1. DAN 13.ožujka
     17:00h ophod bubnjara i trubača oko gradskoga parka Virovitičke mažoretkinje
     19:00h Gradski muzej svečano otvorenje festivala izložba stripova predstavljane novog broja strip fanzina Gavran dodijela nagrade Fra ma fu
     21:00h Boom koncert Boško Petrović Trio izložba starih brojeva strip fanzina Gavran


     2. DAN 14.ožujka
     14:00h Gradska knjižnica strip tribina Manga Ken Kusumoto, Algoritam
     15:00h Gradska knjižnica strip razgovor Igor Kordej
     16:00h Gradska knjižnica strip tribina Priča u stripu Robert Mlinarec
     20:00h Boom koncert Neven Mijač& Davor Črnigoj

     3. DAN 15.ožujka
     −−:−−h Boom ŠMRC borbeni strip kompletić razgovor o stripu uz strip zatvaranje festivala

     Vi, koji ljubite strip...
     ...pa, i oni koji ga ne ljube, ali sigurno hoće...
     ...s neopisivim veseljem obznanjujem,

     STRIP KLUB 85 ponovo živi,
     GAVRAN ponovo leti!

     Eto, prošlo je gotovo 20 godina kako su dečki iz Virovitice silom prilika zaključali vrata Stripkluba85. Sjećate se (barem neki!), od 1985. do 1990. sjajna ekipa promovirala je strip kulturu izdavajući strip fanzin Gavran i organizirajući Dane stripa u Virovitici. Bile su to sjajne fešte s još sjajnijim zvijezdama stripa poput Paheka, Ilića, Zuppana, Macana, Krulčića, etc... Naravno, Gavran je prigrlio prije svega stripaše početnike koji su postali zaista majstori stripa, poput Roka Iđojtića. Sve uz vrhunsku zabavu!

     Ponovo smo se okupili! I već je opet sve za pet... Tri dana sjajne fešte od stripa u FraMaFu Virovitici čeka sve “volioce” stripa 13.-15. ožujka. Uz izložbu stripova i predstavljanje novoga broja Gavrana, gost nam je Igor Kordej te ćemo i s njim prozboriti koju. A tu je i gospon Bednjanec, Darko Macan, virovitička škola stripa, Robert Mlinarec... Ponovo ćemo dodijeliti FraMaFu nagradu (strpite se, bute vidli kom). Dovodimo gosta Kena Kusumota da nam razjasni što je to vrijedno u manga stripovima. Eeeehehe, fino ćemo sve to dodatno oplemeniti vrhunskim glazbenim događajima - Boško Petrović Trio, Mijač&Črnigoj...

     Informirajte se
     098 429 261 ili 098 405 300
     (...već sutra www.stripklub85.hr)

     Pozivamo vas, dakle, na strip druženje koje ćete zasigurno pamtiti.
     Veselimo sehehehehe...

     Davor Šunk
     Stripklub85

Piše: Aleksandar Manić

     SAMBA BUGATTI
     T1, T2, T3, T4, T5
     Scenario: Jean Dufaux
     Crtež: Griffo
     Glenat, 1992-2001

     Zaražene virusom koji su im preneli ljudi, mašine umiru, jedna za drugom. Ekrani se gase, metal rdja, štampana kola se prekidaju, pa čak i kamen počinje da se osipa. Samaba Bugatti, specijalac zadužen za hvatanje i eliminisanje osoba obolelih od virusa, tipičan je moderni junak. On je tvrd, nemilosrdan i savestan na poslu, ali u sebi nosi i odredjenu naivnost i duboko zapretena osećanja. Sukobljavajući se sa zlikovcima koji pokušavaju da izvuku krupne profite iz novonastalih prilika, Samba Bugatti se sukobljava i sa sopstvenom prošlošću

     Belgijski scenarista Jean Dufaux postavio je kvalitetno sagradjenu intrige sa dovoljnom dozom patetike. Oslanjajući se na moderne književne i filmske distopije, a posebno na dickovsko raspadanje sveta, on daje mračnu viziju budućnosti u kojoj je sve dozvoljene i u kojoj ljudi i predmeti mogu da budu ono što zaista jesu, ili nešto sasvim drugo. Slabosti Dufauxovih scenarija ogledaju se, pre svega, u sistematskim i mehaničkim pristupanjima vodjenju intrige od čvorišta do čvorišta. Priča je povremeno slabo ritmizirana, a karakterizacija likova zadržala se na poznatim stereotipima oneobičenim vešto ukomponovanim detaljima. Ove slabosti oduzimaju reljefnost čitavom zapletu i ostavljaju utisak nedoradjenosti (česta pojava u Dufauxovim scenarijima).

     Krupan deo uspeha i autentičnosti ovog serijala počiva na izuzetnom Grifoovom vizelnom pečatu. Odličan crtač, on lepo osmišljava vizuelnu karakterizaciju likova i dekore sveta u raspadanju. Da bi naglasio opštu dekadenciju, Griffo se vizuelno nadahnuo stilom Art Deco i mračnim ambijentima filma "Blade Runner". Montazza je primerena potrebama scenarija, a povremeno je preseccena lepim ambijentalnim scenama.

     Serijal "Samba Bugatti", na neki način oslanjen na "Béatifica Blues", raniju saradnju ovog belgijskog tandema, mogao je da ima sve kvalitete vrhunskih ostvarenja. Medjutim, nedovoljno suptilan scenario i neravnomernost kvaliteta, učinili su da se pamti kao solidno ostvarenje, koje nije ispunilo sva očekivanja.

Piše: Zoran Đukanović

          LET
     Godinama sam tvrdio da nikada u životu nisam sanjao da letim. Ovaj sistematski izostanak mi se činio toliko neobičnim da sam se gotovo dičio razlikom u odnosu na ostale „letače“, uključujući moju tadašnju suprugu, koji su me obletali svojim prelepim pričama o tome kako lete u svojim snovima. Ona mi je objašnjavala da je to jednostavno, događalo bi joj se u snu da ide ulicom i samo podvije kolena, a kretanje se nastavi. To je prvi, gotovo stidljivi način uzletanja. Gotovo da ne primetiš a letiš. Da, za tebe, odgovorio bih. U mom iskustvu snova to jednostavno ne postoji. Tvrdoglavo sam se ponosio potpunim izostankom, belinom, cezurom. No, možda je ipak bila reč o mojoj u ponos preokrenutoj zavisti? Doduše, postojao je period u životu u kome sam pet godina proveo „bez snova“. Možda je baš tu bilo nečeg skrivenog, potisnutog, neki moj zagubljeni let „slepog putnika“ u snovima? Elem, pet godina nisu u meni ostajali čak ni rani jutarnji tragovi snova, neposredno nakon budjenja. Ako je snova uopšte bilo, pokrila ih je belina sećanja. Oslanjajući se na hipotezu o vlastitom potiskivanju, mogao sam samo da se nadam da je „moje noćno ja“ ipak obavjalo svoj zagonetni letački posao, ali su rezultati rada, kakvi god da bili, ostajali pokriveni, zapečaćeni, sklonjeni od očiju njegovog dvojnika, „moga dnevnog ja“. Neproverena hipoteza, kao i mnoge druge neproverene stvari, pružala je svakojake mogućnosti sa kojima baš i nisam znao šta bih. Ponekad sam se pitao, kakav bi veliki razlog, problem, trauma mogla da izazove potpuno brisanje radne i trajne memorije, ne podržavajući softver snova? Pretraživao sam po vlastitom folderu za otpad - „dnevno ja“ voli da čeprka po poluprerađevinama misli, osećanja i kojekakve vavilonske zbrke nastale njihovim mešanjem - no ni tamo nisam pronalazio ništa. Utešni, pak, deo hipoteze ostavljao je nadu da nešto ipak ostaje sačuvano, da zaborav, ma kako dobro organizovan, negde mora da ostavlja makar ogrebotinu, tanku naprslinu koja će kad tad poslužiti za otkrivanje blaga sakrivenog od očiju učesnika, saučesnika i vinovnika u nama.
     I onda, jednog lenjog popodneva čitao sam Stivensonov esej o snovima. Tokom čitanja zaspao sam ne završivši ga – odaje s blagom počele su da se otvaraju. Bio sam u vlastitoj sobi i onda sam počeo da ronim. Zašto kažem ronim? Pasionirani ronilac na dah, bez boca, samo s maskom, disaljkom i perajima, uvek sam telesno uživanje vezivao za ronjenje. I ako bih čitao, mentalno sam to doživljavao kao ronjenje. Knjige, muzika, filmovi, stripovi, filozofski ili ideološki sistemi – isto tako. Pre no što sam ikada fizički zaista ronio, kao dečak sam kupio ronilačku masku mesecima pre letnje sezone i pred ogledalom činio pokrete zamišljajući kako ronim, krećući se iz donjeg levog ugla ogledala ka gornjem desnom. To isto sam radio sada u snu bez maske i našao se trbuhom kako gotovo dodirujem plafon lebdeći, roneći – leteo sam.

     Taj delfinski osećaj raširenih ruku dok se izvijam da ne bih dodirnuo strop bio je ravan mirnoj katarzi. Bio sam pribran kao kad neko upoznaje Boga. Obletao sam oko nameštaja i, onda, odleteo u drugi san. Taj drugi san odvijao se u većoj prostoriji. Opet sam leteo, lebdeo, pravio bravure po vazduhu. A onda sam se našao u fiskulturnoj sali trećeg sna. Obletao sam debele konopce koji su visili sa plafona. U letu sam tesno prolazio pored švedskih merdevina, ovlašno bih dodirnuo njihovu rešetkastu strukturu. Ipak najlepše su bile piruete oko konopaca koji su bili kao dugačka vodena trava. I onda, naravno, brišući let neposredno uz zid plafona. Leteo sam, opet poleđuške. Rotirao oko vlastite ose. Granica leta je bila ogromna visina stropa. Sledeći san odigravao se na ulici. Letenje više između nego iznad niskih prizemnih kuća sa vegetacijom oko njih. Valjda sam se silno nagledao predgrađa po američkim filmovima? Ipak, znao sam šta me u sledećem snu čeka. Otvorena polja, bregovi, oblaci, leteo sam punom snagom. Nebo je bilo granica.

     San je došao kao prelepi poklon. Nadoknada za sve propušteno. Znam da se poklonjenom u zube ne gleda. Ipak, san je ostavio nesagledivu zagonetku preda mnom koju nikada, nikada neću moći da razrešim. Da li sam se u snu setio svih snova koje su zaborav i potiskivanje oteli od mene, ili je, pak, san bio „eshatološka ispravka nepravde“ prema meni kao neletaču u snovima? Da li je san bio samo kompenzacija, nadoknada za propušteno i nikad dogođeno, čak ni u snovima? Ili je san objedinio sve snove koje sam do tada krio od sebe? Uhvatio ih je u red, poređao po veličini i dao mi ih na dlanu? Može li san da objašnjava i povezuje zaboravljene snove? Ne postoji principijelna mogućnost da saznam odgovor na ovo pitanje. Kasnije sam završio Stivensonov esej o snovima i ponekad mu se vraćao. U njemu nije bilo odgovora na pitanje koje će me mučiti do kraja života. San mi je podario lepotu letenja, zauvek mi oduzevši izvesnost šta se u snovima dogodilo pre sna-Božić-Bate. Čak ni Aster Blistok pa ni Sendmen ne mogu ovde da mi pomognu, niti svojim iskustvom sanjanja niti svojom moći, zato što sam ostao sa Ove strane. Budan.

     („Vreme“ br. 937, Beograd, 18. decembar 2008)

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press

Priredio: Zoran Đukanović

     Nagrada „Desimir Tošić”

     LAUREATI ZOGRAF, DOROTEA ČARNIĆ I ALEKSANDRA PETROVIĆ

     Izdavačko preduzeće „Službeni glasnik” dodelio je 19. februara nagradu „Desimir Tošić” za najbolju publicističku knjigu u 2008. novinarkama Politike Dorotei Čarnić i Aleksandri Petrović za delo „Proces KP 5/03 - ubistvo Zorana Đinđića”. Strip autor Saša Rakezić Zograf, koji objavljuje strip radove u nedeljniku Vreme, nagrađen je u kategoriji najbolja kolumna, feljton ili serija tekstova objavljenih u štampanim i elektronskim medijima. Nagradu je ustanovio Službeni glasnik, a o nagradama je odlučivao žiri u kojem su bili Mladen Lazić, Dušan Pavlović i Dragoljub Žarković. Žiri je u obrazloženju naveo da su Rakezićevi radovi dragoceno svedočanstvo o životu u Srbiji i da slikaju dublje slojeve stvarnosti.

     [Objavljeno: www.e-novine.com, 20.02.2009. godine]

---

     Popboks nagrade u sedamnaest kategorija: nagrada za strip ide “Dilanu Dogu”

     Za prve godišnje nagrade magazina "Popboks" (www.popboks.com) glasanje je trajalo do 20. februara, a Posetioci veb magazina "Popboks" izglasali su najbolje u 17 kategorija. U kategoriji "Strip" izabran je "Dilan Dog" redovni + superbuk (Veseli Četvrtak). Nagrade publike i kritike će biti uručene pobednicima na svečanosti u Domu omladine Beograda, 26. februara 2009. u 20h. Na ceremoniji dodele nagrada biće saopštene i odluke kritičara.

     [Objavljeno: www.popboks.com, 02.2009. godine]

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Grrr! program

Press: Veseli četvrtak

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Piše: Saša Rakezić

     25. februar – 20. mart 2009.

     Italijanski institut za kulturu - Palata Italija,
     Kneza Miloša 56, Beograd

     Izložba stripa
     OBLAČIĆI U ŠTAMPI.
     KRATKA ISTORIJA ITALIJANSKOG STRIPA

     Priredio: Andrea Plazzi

     Program:

     Sreda, 25. februar
     17.30 h – Italijanski institut za kulturu – Palata Italija
Susret izdavača, autora i crtača italijanskog i srpskog stripa
(Prisustvuju: Andrea Placi, Fabio Gaduči, Dijego Kaijeli, Paolo Parizi, Đovani Eher, Zefirino Grasi, Zograf i drugi gosti iz Srbije)
     19.00 h - Italijanski institut za kulturu – Palata Italija
Otvaranje izložbe

     Četvrtak 26. februar
     11.00 h – Filološki Fakultet
“Gulp!” ili “Poffarbacco!”
Jezik stripa: književni i svakodnevni jezik, učestvuju: Andrea Placi, Paolo Parizi itd.
     16.30 h - Italijanski institut za kulturu – Palata Italija – Izložbena sala
Susret sa učenicima III gimnazije i Filološke gimnazije sa gostima iz Italije (obilazak izložbe sa vodičem)
     18.00 h - Italijanski institut za kulturu – Palata Italija –Video sala
Projekcija dokumentarnog filma o MAGNUSU, u režiji Đovanija Ehera
“Znak namernika”
Projekciji će prisustvovati režiser

     Petak, 27. februar
     11.00h – Škola stripa u SKC-u
Susret sa Andreom Placijem, Paolom Parizijem i drugim gostima

---

     Biografije gostiju izložbe:

     Andrea Placi (Bolonja, 1962) je diplomirani matematičar. Posvetio se kompjuterskoj grafici i napravio softver za 3D modelovanje.
     Stripovima se bavi od 1977. i u ovoj oblasti organizovao je izložbe, sarađivao je sa časopisima posvećenim stripu (umo di China, Scuola di Fumetto, IF, Hamelin), vodio izdavačke projekte i prevodio stripove sa engleskog i francuskog, naročito američke stripove i romane u formi stripa.
     Sarađivao je na seriji izdanja I Classici del Fumetto i I Classici del Fumetto – Serie Oro koja je izlazila u okviru lista “Republika”.
     Za Sperling & Kupfer Editori prevodi eseje o popularnoj nauci, kulturi, filmu i političkim aktuelnostima, među kojima i IL PARADISO CLONATO – I nuovi scenari della biologia e i rischi dell'ingegneria genetica; VISIONI DA MATRIX – Tracce di un presente Cyber; LA TALPA DEL WATERGATE – Finalmente le rivelazioni di Gola Profonda; BLOG! – La rivoluzione dell'informazione in politica, economia e cultura.
     Predaje izdavaštvo, prevođenje i strip u okviru master studija i drži stručne kurseve.
     andreaplazzi.wordpress.com/

     Fabio Gaduči (San Đovani Valdarno - Areco, 1966) je vanredni profesor informatike na Fakultetu za matematiku, fiziku i prirodne nauke Univerziteta u Pizi. Oduvek se bavi stripom, kao i popularnim narativnim formama, a od osamdesetih godina počinje i profesionalno njima da se bavi. Autor je knjige Notes on the early decades of Italian Comic Art (Pisa, Felici, 2006) o počecima stripa u Italiji, kao i Casa Disney, koju je napisao zajedno sa Mirkom Tavosanisom. Napisao je i Autori e diritto d'autore (Bologna, Puntozero, 2000), o problemima vezanim za autorska prava u američkim izdavačkim kućama. Godinama je radio u organizacionom sektoru Luka komiksa, radio je za brojne italijanske izdavačke kuće kao esejista i prevodilac stripa i proze sa engleskog jezika, sam ili u saradnji sa Mirkom Tavosanisem.
     Zajedno sa Mateom Stefanelijem, napisao je Il Secolo del Corriere dei Piccoli (Rizzoli).

     Stefano Priarone piše o stripu u časopisima Scuola di fumetto, Fumo di China i The Comics Journal; o kulturi uopšte u časopisu Retro; o televiziji u Telefilm Magazine i u Collana Almanacchi čiji je izdavač Serđo Boneli Editore; o pop kulturi u Il Secolo XIX, o hronici i televiziji u L'ovadese; o događajima u Urania i La Stampa.
     Svojim kritičkim člancima sarađivao je u inicijativama za Diznijeve stripove kao dodatak listu Il Corriere della Sera (Topolino Story i La Grande Dinastia dei Paperi), a pored toga je pisao priče, sižee (za Zagora i Martina Misteriju), scenarija i tri Rečnika tajne - Dizionari del Mistero koji su između 2002. i 2004. izlazili zajedno sa specijalnim izdanjima Martina Misterije (izdavač Serđo Boneli Editore).
     Od njegovih knjiga izdvajaju se: Mister Fantasy. Il mondo segreto di J. R. R. Tolkien (2002), Stephen King, l'uomo vestito di incubi (2004), obe nastale u saradnji sa Lukom Krovijem i Nerd Power (2006).
     Strastveni čitalac stripova, naročito je vezan za Diznija, Bonelija i superheroje uopšte..
     Obožavalac tenisa, poželeo je uspešnu 2009. srpkim zvezdama Novaku Djokoviću, Jeleni Janković i Ani Ivanović.

     Serđo Rosi (Peruđa, 1970) je diplomirani fizičar, izdavač i novinar. Sarađuje sa časopisima La Stampa.it, Scuola di Fumetto, Blue i Fumo di China (na čijem je čelu bio od 1998. do 2005.). Za Il Giornalino napisao je dodatak 100 godina italijanskog stripa - 100 anni di Fumetto italiano. Za Nerija Pocu priredio je antologiju erotskog italijanskog stripa Maledette, vi amerò (2007). Bio je izdavački direktor izdanja BD-a (1999-2005).
     Priredio je knjige u obliku stripa i sarađivao na brojnim projektima vezanim za dnevne novine: Milo Manara (Il Sole24ore-Panini); Corto Maltese, Diabolik, Alan Ford i Enciclopedia delle strisce (Repubblica/L'espresso-Panini); Valentina (Corriere della Sera-Panini). Preveo je Griffu od Ž. P. Manšeta-Ž. Tardija (BD, 2006; u Internationoir, Mondadori, 2007) i Gemma Bovery od Pozi Simonds (Hazard, 2001). Godine 2005. objavio je roman Scacco matto (Disney libri).

_________________
Info o sadržaju izložbe
www.iicbelgrado.esteri.it/IIC_Belgrado/webform/SchedaEvento.aspx?id=196

Piše: V. Fumeti

     U nekim izdavačkim oblastima pojava samo jednog ambicioznog i organizovanijeg izdavača može da načini pravu malu odnosno veliku renesansu. Nešto tako se desilo na srpskoj pa i eksjugoslovenskoj strip sceni pre otprilike godinu dana kada se neočekivano pojavila edicija Veseli četvrtak. U početku edicija je donosila pustolovine četiri Bonelijeva strip junaka: Zagora, Dilana Doga, Dampira i Mister Noa. Posle ispitivanja reakcija čitalaca, koji su se na kioscima i u striparnicama posle dužeg vremena kontinuirano susretali sa u svakom pogledu kvalitetno urađenim stripovima, pokretači Veselog četvrtka su počeli da emituju po dve sveske (ili knjige, kako želite) stripova istog italijanskog editora. Ustvari, četvorici popularnih heroja avanture i horora priključili su Martija Misteriju i Teksa, najstarijeg Bonelijevog junaka. Naizmenično sa ovim mesečno emitovanim herojima udvostručena je ponuda Zagora u više varijanti i Dilana, u varijanti super-buk. Sem ovih stripova, Veseli četvrtak je, recimo, štampao u jednoj maksi svesci epopeju Dragonero (oko 300 strana!), ponudio jednu epizodu Komandanta Marka i objavio prvi broj sasvim novog junaka Bred Barona. A za Sajam knjiga, na dva štanda Veselog četvrtka iznete su i dve knjige početnih Zagorovih epizoda, koje je došao da potpisuje veliki Galijano Feri!

     Pišući po prvi put u Bestseleru o novopokrenutim edicijama, zapisao sam da su primarna četiri junaka pokrenuti iz vrlo dobro izabranih stajnih tačaka, odnosno odličnih epizoda. Mislio sam tu na Dilana Doga i Mister Noa. Takođe, pogotkom se može smatrati i srpska premijera Dampira, jer je ona kao odskočnu dasku iskoristila hrvatske knjige s njegovim avanturama. Kada su dodata još dva popularna stripa, moglo se primetiti da su i Marti Misterija manje, a veliki Teks mnogo više krenuli iz visoko kvalitetnih priča. Tri prve, povezane sveske Teksa ne samo da dobitno vaskrsavaju njegovog arhineprijatelja Mefista, nego za to angažuju sjajnog scenaristu Klaudija Nicija i crtača naslovnica Klaudija Vilju. Rekao bih: velikog majstora crtanja, čiji portreti, figure, uopšte ukupni likovni potencijal stripa svojom lepotom priziva u svest velikog Vorena Tafta (ni manje ni više!). Za ljubitelje devete umetnosti, vesterna posebno, očekivanje novih nastavaka Teksa i Karsona pretvorilo se u neku vrstu strasnog ili strašnog, svejedno, saspensa!

     Da je čitava priča o Veselom četvrtku autentičan pogodak beogradskog editora Graf arta, pokazuje i činjenica da je 300. jubilarna epizoda Mister Noa odštampana u koloru, a da je drugi super-buk Dilana Doga posvećen neobično uspelim kratkim pričama o njegovom «nestašnom» pomoćniku Gruču Marksu.

     Pri kraju pohvale Veselom četvrtku, pomenuo bih samo da je apsolutna premijera Breda Berona bila istinski pogodak opsežne i uspele editorske akcije. Ovaj fantastički strip zasnovan na Velsovoj ideji rata svetova, smešten u SAD 1956. godine uradili su scenarist Tito Farači i crtač Bruno Brindizi. Crtajući Breda Barona Brindizi je namerno imitirao stil američkih crtača dnevnih stripova iz prošlog veka, podsećajući nas, recimo, na velikog Pola Norisa. Mada se na nastavak stripa tj. drugu svesku mora čekati 2,5 meseca, imam utisak da će lagano i Bred Beron postati popularan kod čitalaca a cenjen od kritike, jer sudeći po uvodnoj priči to u potpunosti zaslužuje.

     Dakle poruka svima koji vole strip kao i onima koji osećaju prema njemu makar i malu naklonost: počnite da se družite se odličnim stripovima Serđa Bonelija i nabavite sveske koje ste preskočili!

     A koje bi stripove iz Bonelijeve šampionske ergele još trebalo ponuditi našoj publici? Pisac ovog teksta bi voleo da vidi Magičnog vetra i Juliju, svakako Napoleonea i Geu. Samo treba promisliti u kojem vidu ih prezentovati. Verujem da će ljudi iz Veselog četvrtka pronaći dobitni sistem.


     [Objavljeno: Bestseler broj 72, Beograd, 25.12.2008.godine]

Piše: Strip vesti

Piše: Strip vesti

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Bookglobe

Piše: Aleksandar Manić

     Tako T1, T2
     Scenario: Yann
     Crtež: Michetz
     Glenat, 1990-1996

     Kraj 16. veka, Japan u vreme "prelaznih šogunata".

     Na severo-zapadu, na malom ostrvu mostom veznaim za Hondo, bogati slepi samuraj i njegove tri kćeri žive na svom domenu. Slepi samuraj šalje svoje borce u rat i obećava svoje kćerke najboljim samurajima. Najstarija će se udati za najhrabrijeg, srednja će otići za prvog koji predje most posle dobijenog rata, a najmladja će odlučiti prema svojim osećanjima. Medjutim, rat se ne završava, a ogorčenost i rivalstvo medju sestrama izbija na površinu. U iščekivanju novosti, stari samuraj saznaje da mu je konkubina zatrudnela i njegove nade da će dobiti naslednika se povećavaju. Tri sestre ne vide radjanje deteta kao dobar znak, te ostavljaju medjusobnu mržnju po strani i odlučuju se da eliminišu konkubinu.

     Yann, poznati francuski scenarista, autor prve knjige mračnog serijala "Sambrovih", uspešno je sagradio priču ovog kratkog serijala. Scenario je uradjen svedeno, prigušeno, sa odredjenim notama teatralizacije u klimaksima. U teškoj i zagušljivoj atmosferi, dogadjaji se sporo odvijaju izmedju spavećih soba, intriga, podlosti, mržnje, iščekivanja ratnika, vadjenja bisera iz mora i borbe za vlast u kući. Grb klana porodice sa malog ostrva je "tako", hobotnica, životinja koja živi zakačena za stenje, čekajući svoju žrtvu. Nalik hobotnicama, tri sestre su zakačene za vetroviti komad zemlje, grabeći pipcima sve što se nadje u njihovoj blizini

     Belgijski autor Michetz, već poznat po svom istorijskom serijalu

     "Kogaratsu", odličan je poznavalac japanske civilizacije, te je serijalu "Tako" dao vizuelni pečat autentičnosti. Njegov crtež je u prvom tomu elegantniji, gipke linije, vazdušastiji i kontarastiran sa težinom ambijenta. Drugi tom je grafički i hromatski mračniji, u potpunom skladu sa dramom okupanom u zločinu i ludilu. Montaža je klasična, sa povremenim narušavanjem strukture radi potcrtavanja atmosfere ili psiho-emotivnog naboja. Izuzetno su lepe i efikasne Michetzove kontemplativne table na kojima nema teksta.

     Serijal "Tako" nalikuje Kurosawinim filmovima u kojima su protagonisti raskidani strastima, gordošću i rivalstvom. Sklad scenarija i crteža doprineo je dobroj književnoj i grafičkoj karakterizaciji likova, stvaranju bremenitog ambijenta, kontroverznih osećanja i rafinirane erotike.

Press: SKC

Piše: Zoran Đukanović

     PRIPOVEDANJE PROSTOROM - RATNICI SA AKBARA

     Sanjate li ikada da letite? Neko kaže da mu se to često događa u snu, a nekom pak nikada. Za one koji to nisu iskusili, ponekad, ne često, mogu se naći stripovi koji pružaju utehu nedoživljenog letenja. "Oko kamere" ove vrste stripova u stanju je da proizvede takav efekt. Među radikalnijim primerima ovog gotovo magijskog postupka naći ćemo predstavnike različitih epoha i čak veoma različitih stilizacija. Samo ću pomenuti, u tom sasvim specifičnom aspektu čitanja stripa, meni najdraže: Mali Nemo u zemlji snova (Windsor McCay), Moebiusovi stripovi, pre svega Major Fatal/Hermetična garaža i Arzach , zatim lavirintski serijal Opskurni gradovi / Les Cites obscures / (crtač Francois Schuiten i scenarista Benoit Peeters), Ratnici sa Akbara (crtač Regis Loisel i scenarista Serge Le Tendre) i strip, koji smo svojevremeno mogli da čitamo, a čija je vizuelna virtuoznost prošla gotovo neprimećena, Nesalomljivi (crtač Antonio Parras i scenarista Victor Mora). Svi ovi stripovi utisak letenja dočaravaju često različitim sredstvima. Nekada su glavna sredstva arhitektura, nekada čitavi gradovi, nekada je u pitanju džungla i rastinje; svejedno, to su samo elementi koje nadleće oko kamere, isprekidano, a u stvari potpomognuto moćnim promenama rakursa i zumovima unazad-unapred. Doslovna činjenica fizičkog leta u tim stripovima nije najpresudnija. Možda je i sasvim kratak opis ovog fenomena dovoljan - potpuno vladanje prostorom i poigravanje sa njim. Pretvaranje te igre u pripovedački čin.
          Na koji način ovo pripovedanje prostorom, koje toliko ima povezanosti s letenjem, dočaravaju Ratnici sa Akbara? Krenimo redom. Gradove je progutala ili ih nagriza vegetacija; pre nego jasno izdvojena zdanja, susrećemo šumom obrasle tragove (nije najvažnije koliko se nešto vidi nego kako se to sugeriše) sadašnjih ili budućih ruševina. "Tačka motrišta" se postavlja ili veoma visoko (nadletanje šumskih lavirinata) ili sasvim nisko. Kada sledi hod protagonista, oko kamere karakteriše nisko, a opet fluidno praćenje ustalasanosti terena. Ili, recimo, obratimo pažnju na kružno" praćenje" silaženja niz stepenice koje se (u epizodi "Prijatelj Ž aven") prostire na tri table (12, 13 i 15). Baloni, ili još preciznije, njihovi krivudavi " jezičci", putanje koje vode do subjekta govora, igraju važnu ulogu u dočaravanju dinamike prostora. Grafička funkcija balona u Ratnicima sa Akbara deo je čarolije kreiranja lavirinta. Baloni "zaviruju u prizore", izvanredno doprinose osećaju dubine, "krivudavosti" prostora i sačinjavaju vitalni element kompozicije table. Ptice su takođe deo prostornog uprizorenja. Bez njih mnogi Loiselovi prostori nikada ne bi postizali takvu dubinu. Primetićete da se oko svake građevine "obavijaju u letu" jata ptica. O grafičko-tematskim Loiselovim tablama ("kišne table", "noćne table", "šumske table"…) mogla bi se napisati studija.

     Ratnici sa Akbara su delo koje nagriza moju (i mnogo čiju) dogmu o stripu kao kao integralnoj naraciji u kojoj se potpuno ravnopravno ujedinjuju tekstualni i vizuelni aspekt pripovedanja. Ovde sam se sreo sa nečim "suprotnim" od onoga čemu sam učio sebe i druge da strip treba da bude. Umesto da je priča (njen scenaristički aspekt) integralno povezana sa vizuelnom naracijom, ovde nailazimo na strip koji se oslobađa, nadrasta svoju verbalno izrečenu pripovest. Kroz svoje vizuelne lavirinte, Loisel je provukao mogućnost za jednu stvarnost koja ide preko izgovorene (Le Tendrove) scenarističke dimenzije i egzistira gotovo paraleno sa njom.

     Otkriću vam nešto što može izgledati kao "a, pa to je pravi razlog za gore pomenutu tvrdnju", ali se time uopšte ne iscrpljuje. Naprotiv, pomoglo mi je da sagledam vizuelni paradoks Ratnika sa Akbara. Prvi susret sa njima bio je kupovina kolornog albuma na jeziku koji uopšte nisam govorio. Pročitao sam ga čistim gledanjem. Ovaj strip me je dakle opčarao još pre nego sam ga doslovno pročitao. Tek kasnije čitao sam Ratnike sa Akbara u "Stripoteci". Što je najzanimljivije, od početka sam slutio da nikada, ni uz jedno tekstualno obogaćenje neće moći da bude još lepši. Nisam mogao da zamislim tekst koji bi bio u stanju da pojača budno sanjanje kroz ornamente prostora Ratnika sa Akbara . I Le Tendrova scenaristička pripovest, i pored svih svojih nesumnjivih kvaliteta, nije uspela da me ubedi u suprotno.
     Ratnici sa Akbara su remek delo vizuelne naracije. U Potrazi za pticom vremena, da u ovom kontekstu upotrebim originalni naziv stripa koji je kod nas preveden kao Ratnici sa Akbara, mi smo sve vreme u ulozi ptice-čitaoca koja leti, nadleće, ponire, pliva, roni dubinama lavirintskih prostora Loiselove vizuelne imaginacije. Scenario, u ovom neobičnom slučaju, kao da je poslužio kao (moćno) polazno sredstvo za uzletanje. Loisel nam istovremeno daje priliku da se nađemo u poziciji žrtava lavirinta i laboranta koji ima pregled lavirinta odozgo. Tome let i služi, da se bude u obe pozicije.

     Ratnici sa Akbara dodiruju nekoliko pripovedačkih "arhetipova". Jedan je svakako pikarski element. Za njega je uvek vezana ova ili ona vrsta satiričnosti, naglašavanje suprotnosti između likova koji strip nastanjuju i herojskog i viteškog kome streme. Nesaglasnost između ideala i stvarnosti pretvara glavne junake u neku vrstu antijunaka. To je ipak samo početna pozicija iz koje će oni zakoračiti u hrabrost. Ne, doduše, sasvim na način na koji su isprva to zamišljali. V. Fumeti u svom tekstu o drugom Loiselovom delu Petru Panu (Vreme, 19. April) govori o viđenju sveta sa mračnije strane. Tragove tragičnog, koje izrasta iz početne pozicije humornosti i lakoće, srešćemo u ništa manje neobičnom obliku u Ratnicima sa Akbara. U tome je svakako Le Tenrova velika zasluga.

     Formalna oneobičavanja sveta Ratnika sa Akbara su gotovo usputna i protiču bez posebnih razjašnjenja. Na nebu postoje dva meseca, mutiranost životinjskog sveta je posvuda prisutna, granice između sveta nalik ljudskom i onog drugačijeg su nejasne, stripom se stalno motaju antropomorfne prilike (setimo se jednog najzanimljivijih - tragičnog lika Krutonje, "Stripoteka" br. 931-932) za koje ne dobijamo potpunije odgovore koliko su i da li su pripadnici iste vrste u kojoj pripadaju junaci. Upravo ta spontana i ubedljiva nedorečenost, svesno autorsko odustajanje od potrebe objašnjavanja čitaocu, čini Ratnike sa Akbara popuno izgrađenim svetom za sebe.
          Uloga boje u Ratnicima sa Akbara je nažalost uskraćena našim čitaocima, bar dok strip ne doživi albumsko izdanje. A boja je, verujte mi za sada na reč, jedna trećina magije ovog dela. Do koje je mere važna samom Loiselu (1952), pokazuje da je u "Prijatelju Žavenu" tuširanje poverio Lidwineu (pseudonim Dominque Lidewinea), a da je zadržao punu kontrolu nad kolorisanjem. Takođe, pridružio se Le Tendreu (1946) u pisanju scenarija. Lidwine (1960) se pokazao sasvim dorastao ulaženju u Loiselov rukopis tako da se ne oseća jedanaestogodišnja pauza između četvrtog i petog albuma ( Ratnici sa Akbara kao da su dali šansu "Stripoteci" da ih stigne). Inače, originalna albumska hronologija ide ovako: 1983. "Ramorova školjka", 1984. "Hram zaborava", 1985. "Krutonja" (za mene najlepša epizoda), 1987. "Crno jaje" i 1998. "Prijatelj Žaven". Zato neki ("Comiclopedia", www.lambiek.net) i kažu da je Loisel u osamdesetim godinama promenio shvatanje (standarde) "fantasy" žanra za Evropljane.

     („Stripoteka“ br. 956, Novi Sad, maj 2001)

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Branko ukić

     25. februar 2009 - 20. mart 2009

     Nuvole a stampa. Breve storia dell'editoria a fumetti italiana
     Izložba stripa: OBLAČIĆI U ŠTAMPI
     Kratka istorija italijanskog stripa
     priredio: Andrea Placi

     1. Od početaka do pedesetih godina
Uvod • Od dvogodišnje revolucije do Kraljevine Italije • Inovacije u doba Kralja Umberta I • Il Giornale per i Bambini • Rimski časopisi za decu i mlade • Godine lista Corrierino • Tridesete godine i godine rata • Period posle I svetskog rata i pedesete godine

     2. Šezdesete godine
Uvod • Na početku je bio Diabolik • Šta su “crni” italijanski stripovi? • Humorističke serije: Cucciolo, Tiramolla i drugi • Mnogobrojni žanrovski stripovi i stripovi svih žanrova • Časopisi

     3. Sedamdesete godine
Uvod • Dolazak super-heroja • Argentinska škola: Lanciostory, Skorpio i Eternauta • Japanski crtači • Klasični časopisi i časopisi “raskida sa tradicijom” • Novi Zapad • Autorske priče za široku publiku: Un uomo, un'avventura • Strip za razonodu

     4. Od osamdesetih godina do danas
Komercijalna televizija • Autorski časopisi • Andrea Pacijenca • Između osamdesetih i devedesetih: kriza i obnova • Manga • Striparnice i stripovi u knjižarama • “Dodaci” • Trenutna situacija

     POPREČNI PRESEK: “Corrierino”, Bonelli, Disney, Hugo Pratt, Magnus

     Tekstovi: Fabio Gaduci, Andrea Placi, Stefano Prijarone, Serdo Rosi

     Zahvaljujemo: Francesku Barbatelu, Franceski Faruolo, Andelu Nacaru, Sari Pavan, Aleksandaru Zografu

     Proizvodnja
     Italijanski institut za kulturu u Beogradu
     RAM – ramdesign.it (Bolonja)Informacije
     Datum: 25. februar 2009 - 20. mart 2009
     Vreme: 10-17h
     Mesto: Italijanski institut za kulturu
     U organizaciji: Italijanski institut za kulturu

Press: Bookglobe

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Piše: Strip vesti

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Veseli četvrtak

Press: System Comics

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

Piše: V. Fumeti

     - Uz prvi Integral posvećen Žilu Žurdanu -

     Sada već više od pola veka daleke 1956. godine u jednoj od epizoda Spirua pojavio se detektiv Žil Žurdan. Autori ovog avanturističkog stripa crtanog u karikaturalnom stilu, bili su Moris Tilije i Gos. Tilije je pisao scenarije i crtao, a Gos samo crtao. Interesantno je da Žurdan nije poput nekih drugih francusko-belgijskih stripova bio popularan kod nas. Za to su krivi ovdašnji izdavači, koji ga nisu "ugledali", baveći se Asteriksom, Taličnim, Krckom, Iznogudom, Spiruom, Gastonom, pre svih. Tako su domaći ljubitelji devete umetnosti imali prilike da pročitaju samo dve epizode Žila Žurdana, obe štampane u Biser stripu.

     Epizoda Šifra na 33 obrtaja štampana je u 78, a Ispiranje prljavštine u 85. broju pomenute revije. Reč je, na sreću, o odličnim epizodama u kojima su scenario i crtež dostigli vrhunsku uravnoteženost, pa je Žil Žurdan privukao pažnju ovdašnjih ljubitelja stripa.

     U okviru edicije Integrali, zagrebački Bukglob je nedavno objavio prvi od šest nameračenih tomova sa pet epizoda Žil Žurdana. Uvodna i zaključna su tzv. kratke priče, a centralne tri početne storije o Žurdanu koje je Tilije uradio u periodu 1956-1959. Prve dve su čak i u vezi. Naime, Popain i stara platna su direktni nastavak prve epizode Libelule bježi. Treća epizoda Potopljeni auto, najbolja je u tomu i nagoveštaj budućeg Žurdanovog sjaja. Sve priče čitaoci sa eksjugoslovenskih prostora imaju prilike da po prvi put prate u prevodu. Inače, i ovaj album je štampan odlično, u punom koloru, sa tvrdim koricama, a sadrži i propratne tekstove Tilijea, kao i hrvatskog urednika koji nas podseća da je tvorac Žila Žurdana kreirao i čuvenu Natašu (koju je crtao Valteri), nama mnogo bolje poznatu.

     Po mnogim scenarističkim i crtačkim kvalitetima, Žil Žurdan je strip vredan pune pažnje. Scenaristički, on je tvrda detektivska priča sa složenim zapletima, fino oplemenjena galskim humorom. Dok je Žil zadužen za akciju, komika je podeljena između njegovog ćelavog pomoćnika Libelule i policijskog inspektora Krutona. Libelule nas zasmejava tako što se smeje svojim vicevima i komentatorskim igrama rečima, a Kruton klasičnom nespretnošću. Tilije im je, možda po ugledu na Kanifa i Stiva Kenjona, pridodao i simpatičnu sekretaricu Mudricu, koja u drugoj epizodi ima zavidnu ulogu. Crtež zavodi čitaoca te mu se na momenat može učiniti da pred sobom ima komični, karikaturistički rad – što podrazumeva stilizovanost likova i naročitu mekotu u crtežima eksterijera i enterijera. Kao i u Gastonu, recimo, table Žila Žurdana su neverovatno simpatične, bogate rekonstrukcija izgleda francuskih gradova i sela, prepune detalja koji otkrivaju kontekst i izgled života običnog čoveka. Ukupnom povoljnom utisku doprinosi i kolor koji dovršava ubedljivu sliku izmaštane žanrovske realnosti, privlačne na oba plana. I u samoj realističkoj priči i u njenom šarmantnom crtačkom izvođenju.

     Bukglob je istovremeno na tržište izbacio Integrale posvećen Tangiju i Laverdiru, Trinaestici, Brusu Hokeru, Bobu Moranu i Ramiru. Reč je o klasičnim realističkim stripovima sa široko popularnim junacima. U njihovom društvu Žil Žurdan je naoko jedini predstavnik sasvim drugačijeg žanra i strip sa ponajmanje prethodnog života među nama. Ali vrednost Tilijeovog rada čini da sam ubeđen kako će avanture Žila Žurdana biti ako ne najpopularnije u Integralima, a ono pri vrhu popularnosti.


     [Objavljeno: Bestseler broj 71, Beograd, 05.12.2008.godine]

Press: Strip Core

     MAČEK OMAR V VIDMU
     ŽIVEL STRIP! 09, 1. DEL

     V četrtek, 12. februarja ob 18.30 bo v kulturnem centru Visionario v Vidmu v Italiji v okviru projekta Viva Comix/Živel strip! otvoritev razstave dela slovenskega avtorja Mateja Kocjana – Koca in italijanskega ustvarjalca Massimiliana Gosparinija – Mudkona. Razstava bo na ogled do 27. februarja 2009.
     Ob otvorivi bo tudi premierna predstavitev stripovske slikanice Maček Omar Mateja Kocjana – Koca. Mačka Omarja je v zbirki Minimundus izdala revija Stripburger.
     Živel strip! je projekt, ki ga italijansko združenje Vivacomix in slovenska revija Stripburger izvajata na letni ravni. Projekt združuje vsakoletno predstavitev enega slovenskega in enega italijanskega ustvarjalca v Ljubljani in Italiji, nagradni mladinski stripovski natečaj, ki bazira na likih predstavljenih avtorjev, razstava del prispelih na natečaj. V zadnjih letih lahko mladi ustvarjalci na natečaj pošljejo tudi animirane filme.
     Natečaj je za slovenske osnovnošolce in srednješolce odprt do 1. aprila 2009. Več na
     www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/.
     V Mačku Omarju je prekaljeni stripar Matej Kocjan - Koco zamenjal pero in tuš za računalniško miško: rezultat tega eksperimenta je 96. stranska slikanica za otroke o pripetljajih navihanega mačka. Poleg krotenja vektorskih krivulj se Koco v njej predstavlja v še eni veščini, v kateri ga doslej nismo poznali: poeziji namreč, ki jo je soustvaril s Špelo Oberstar.
     Stripovska slikanica Maček Omar odpira založniško sezono Stripburgerja, ki bo tudi letos obsegala 10 naslovov.
     Maček Omar, s katerim se bo Matej Kocjan – Koco predstavil v okviru projekta Živel strip!, je radoživ maček, ki iz igrive radovednosti povzroča škodo in se obenem neodgovorno izogiba posledicam svojih dejanj. Zato ga na koncu vsake dogodivščine čaka pravična kazen. Kot ljudje se tudi Omar naveže na različne predmete v svojem domu. Rdeči kavč je njegov najbolj priljubljen prostor počitka, brušenja kremljev, telovadbe, raziskovanja aerodinamike in še česa. V svojem raziskovanju, odkrije tudi neznan, neskončnen in nepredvidljiv svet, ki se začne pred vrati stanovanja, v katerem domuje. Čeprav je spoznavanje novosti mikavno in navdušujoče, novi svet in svoboda vzbujata strah pred neznanim in lastno ranljivostjo.
     Matej Kocjan – Koco (1978, Koper) je diplomiral na Pedagoški fakulteti v Ljubljani, smer likovna pedagogika. V obdobju od leta 1998 do 2003 je kot član uredništva revije Stripburger aktivno sodeloval pri ustvarjanju revije in drugih dejavnosti uredništva. Od leta 2004 združuje poklic učitelja strokovnih predmetov na oddelku umetniške gimnazije na Gimnaziji Koper in samostojnega ustavrjalca, risarja stripov in ilustratorja. Kot strip avtor sodeluje pri številnih projektih revije Stripburger, nazadnje v zelo uspešnem projektu Honey Talks – comics inspired by painted beehive panels. Leta 2005 je pri Forum Ljubljana, v zbirki Republika Strip, izšel njegov prvi samostojni stripalbum Pagatova izpoved. Koco je samostojno razstavljal predvsem v Sloveniji, v tujini pa predvsem na skupinskih razstavah.
     MASSIMILIANO GOSPARINI – MUDOKON je diplomiral na Instituto d'Arte v Trbižu in obiskoval oddelek za Slikarstvo na l'Accademia di Belle Arti di Venezia v Benetkah. Je grafik, ilustrator in eden od ustanoviteljev humoristične revije Auagnamagnagna. Leta 2005 je izšel njegov stripovski album L'osteria degli ultimi. Trenutno končuje stripovski roman po scenariju Fabia Varnerina La Ghiacciaia. Pri ustvarjanju posveča veliko pozornosti posameznemu kadru, sličici. V zadnjem obdobju se navdušuje nad posebno slikarsko tehniko, mešanjem olja in akrila. Tudi Ferrage je naslikan v tej tehniki.
     Pri projektu Živel strip! bo Mudokon sodeloval z železnim robotom Ferrage. Ta se rodi pri nesreči ob delu, ko delavec pri ulivanju železa pade v posodo s taljenim železom. Delavec ne umre, ampak se z galvanskim postopkom preobrazi v robota; uide iz tovarne in tava po bližnjem industrijskem predelu. Poskuša razumeti, v kaj se je spremenilo njegovo telo, ki pa zaradi oksidacije začne rjaveti ...

     ----------------------------------------------------------------------------
     ŽIVEL STRIP! 09
     www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/
     Produkcija: Vivacomix in Stripburger / Forum Ljubljana
     Partnerji: Mednarodni festival animiranega filma Animateka, revije: Cicido, Ciciban, PIL in Plus, Visionario – center za vizualne umetnosti
     Sofinancerji: dežela Furlanija-Julijska krajina, Občina Udine, Italijanski kulturni inštitut iz Ljubljane, Mestna občina Ljubljana – Oddelek za kulturo, Ministrstvo za kulturo Republike Slovenije
     Vizualni material za novinarje je na voljo na:
     www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/press

Press: Strip.art.nica Buch

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Pres: Marketprint

Piše: Aleksandar Manić

     Chroniques absurdes T1, T2, T3
     Scenario i crtež: Miguelanxo Prado
     Dupuis, 2004-2005

     Inicijalno nacrtani sredinom 80-ih godina i objavljeni kod "Humanoides Associés", Pradovi kratki stripovi od desetak tabli "Apsurdnih hronika" prikazuju galeriju najčudnijih likova: uvrnuti susedi, senilni starci, pokvareni vlasnici stanova, prgave birokrate, agresivni policajci i svi ostali kojima nedostaje ljubav i strpljenje. Kroz obične dnevne situacije autor slika apsurdnu, ali i vrlo ironičnu vizuju sveta koji nas okružuje. Gurajući odredjene društvene pojave do krajnjih granica besmislenog, Miguelanxo Prado ukazuje na ljudsku glupost koju smo, bivajući na nju previše naviknuti, prestali i da primećujemo. Njegovi protagonisti su ljudi koji preživljavaju uprkos zverima urbane džungle koja ih okružuje. Oni nisu ljubazni, predusretljivi, niti dobrodušni, i součeni su sa žrtvama koje bivaju zgažene u trci za slavom, zadovoljstvima, novcem i ostalim materijalnim bogatstvima ovog prolaznog sveta.

     Struktura svake od priča uradjena je na vrlo sličan način i sličnom dinamikom, ukazujući da su one prvenstveno bile namenjene objavljivanju u strip revijama, a ne u jednom albumu. Pradov grafizam je tipičan i prepoznatljiv sa posebnom kombinacijom sinusoidnih linija i oštrih uglova. Protagonisti, lica sa najčudnijim grimasama, kreću se u izlomljenim perspektivama i dekorima koji izgledaju kao da će se svakog trenutka srušiti, ukazujući, već tada, na strahovite mogućnosti ovog španskog majstora stripa. Montaža tabli je vrlo efikasna i uradjena je sa izuzetnim osećajem za ritam. Iako su ove Pradove epizode sa njegovih strip početaka, zadržale u sebi bezvremensku satiričnu notu, u njegovom crtežu se ipak oseća grafički pečat vremena u kome su stvarane. Pradov talenat doći će do pravog iuzražaja nešto kasnije, početkom 90-ih godina.

Piše: Strip vesti

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Vuk Marković

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Hellycherry

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Stripburger

     Od 7. februarja do 8. marca 2009 bo v Rigi, glavnem mestu Latvije potekal mednarodni festival stripovskih umetnikov z naslovom Tell me more ... (Povej mi več ...). Gre za prvo tovrstno razstavo v tako velikem obsegu v tej baltski državi, v kateri je stripovska umetnost še vedno marginalizirana.

     Razstava je nastala v organizaciji Latvijskega centra za sodobno umetnost (LCCA) in tamkajšnje stripovske revije kuš!, potekala pa bo v razstavnih prostorih Korpusu Cehs in Ēdnīca (Andrejsala, Andrejostas ielā 4, Riga). Otvoritev razstave bo 7. februarja ob 7. uri zvečer, ko bo prisotna tudi večina sodelujočih umetnikov. Na dan otvoritve bodo potekale tudi stripovske delavnice in predavanja gostujočih umetnikov.
Prireditve se bodo udeležili stripovski umetniki, oziroma umetniški kolektivi iz različnih evropskih držav, med njimi tudi Stripburger. Sicer pa bodo tu še:
     Atak, Anke Feuchtenberger, Moki (Nemčija), Florent Rupert in Jerome Mulot (Francija), Nicolas Robel (Švica), Matti Hagelberg, Katja Tukiainen, Tommi Musturi (Finska), Kolbeinn Karlsson (Švedska), Lamelos (Nizozemska) ter domači latvijski umetniki, Anete Melece, Maija Kurševa in Ingrīda Pičukāne.

     Stripburger bo v Rigi nastopil s svojo posebno, butično izdajo, Stripblom, ki je bila pri nas premierno predstavljena v galeriji Kapsula v Ljubljani marca minulo leto. Stripble - prenosni večnamenski stripovski fabulator so soustvarili Saša Kerkoš, Jakob Klemenčič, Matej DeCecco, Andrej Štular, Matej Lavrenčič in Marko Kociper, natiskali pa so ga v MGLC. Stripble, hibrid med stripom, sestavljanko in pivskim podstavkom se po svoji naravi dobro umešča v koncept latvijske razstave, ki bo skušala obiskovalcem strip predstaviti na drugačne, nekonvencionalne načine: v obliki instalacij, stenskih slikarij, video projekcij, animacij ipd. Stripble bosta v Rigi predstavila Andrej Štular, vsestranski umetnik in Gašper Rus, eden Stripburgerjevih urednikov in risar stripov. Program animacij bodo zapolnjevale animacije Mateja Lavrenčiča in Andreja Štularja.

     Več o razstavi si lahko ogledate na spletni strani www.lcca.lv
     Vizualni material za novinarje je na www.ljudmila.org/stripcore/stripble

Press: Veseli četvrtak

Piše: V. Fumeti

     - Uz dva Fibrina albuma -

     Lutalica, tako bi se u najkraćem mogao označiti Alvar Major, junak čije su atipične avanture u periodu 1976-1981. radili Argentinci - crtač Enrike Breća (1946) i scenarista Karlos Triljo (1943). Enrike Breća je, inače, čuveni sin još čuvenijeg oca Alberta, nama znanog iz niza stripova koje je crtao po scenarijima zemljaka Osterhelda - od Morta Cindera do Tajne grupe Zenit. (Da ne pominjemo neke od nezaboravnih vestern storija iz Crtanih romana kakve su bile Revolveraš, Srebrno sedlo...)

     Smešten u vreme konkviste Pizaroa, Alvar Major što sam, što u društvu prijatelja, Indijanca Tihoa, prolazi i povremeno deli pravdu kroz svet arhaične Latinske Amerike, doba u kojem su Španci i ognjem i mačem uništavali prastara aboridžinska društva. U jednoj od priča Alvar Major će sebe definisati kao jednog od prvih belaca rođenih na tlu Južne Amerike. Kako i inače biva u nama znanim argentinskim stripovima, scenaristički predlošci su vrlo dobri, priče egzotične i zasićene emocijama, fabule pomalo debalansirane u neočekivanom smeru, ispunjene surovo-sirovim naturalizmom, nemilosrdnim potezima, krvoprolićima i retkim problescima humanosti. Čak je i humor najčešće protkan elementima nasilja. Kod nas je ovaj Brećin i Triljov strip štampan u Stripoteci, Politikinom zabavniku, Denisu i Strip zabavniku.

     Sledeći trag popularnosti Alvara Majora zagrebačka Fibra je nedavno istovremeno objavila dva albuma njegovih avantura u crno-belom otisku, kao i obično kada je ovaj izdavač u pitanju, odlično odštampanih i dizajniranih. U ta dva albuma stala je otprilike polovina serijala. Izdvojio bih priče Legenda o Eldoradu, Proročanstvo, Voda snova, Juana, Poslednji bog... ali u suštini sve priče su vredne višestrukih iščitavanja.

     Epizode stripa Alvar Major imaju od 12-14 strana. Triljova naracija je sigurna i za žanr fantastike skoro klasično izvedena, a crtež Enrikea Breće ekspresivan, zasićen crnim površinama i mrežama linija. Likovi su mahom groteskni, najčešće vrlo ružni. Tim više se ističe Alvarov preplanuli, mužastveni lik, ispod oboda širokog šešira s perom. Argentinski majstor scene akcija razbija na manje kadrove, obično ispunjene brutalnošću, žustro menjajući rakurse i obično pronalazeći optimalne perspektive. On ubedljivo dočarava svet Inka i Acteka, njihove kamene spomenike i hramove, ne manje upečatljivo i džunglu, njene stanovnike, u rasponu od leptira do jaguara. Svojim originalnim crnim crtežom, mlađi Breća je potvrdio da iver ne pada daleko od klade, produžavajući očev životni put i kreativnost. Jer on je, ipak, sin jednog od najautentičnijih crtača stripova koje je svet dao u drugoj polovini prošlog veka.

     [Objavljeno: Bestseler broj 70, Beograd, 21.11.2008.godine]

Piše: Strip vesti

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     Pierre qui roule
     Scenario i crtež: Lax (po romanu "The hot rock"
     Donalda Westlakea)
     Casterman-Rivages, 2008

     John Dortmunder je izuzetan obijač i dobar strateg, ali mu nedostaje malo više sreće. Istovremeno, njegovi kompanjoni, profesionalni lopovi, prilikom rešavanja nevažnih problema, donose pogrešne odluke. Akumulacija ovakvih elemenata, često dovodi do, manje ili više, tragičnih posledica. Zasnovan na Westlakovom kriminalističkom romanu "The hot rock", u kome Dortmunder oko sebe okuplja izvrsnu ekipu, da bi za račun jedne mračne afričke diktature, sa njujorške izložbe ukrao smaragd dragocen po tržišnoj i nacionalnoj vrednosti.

     Lax, nalik Westalkeu, voli crni humor, ironiju, anti-heroje i njuške, medjutim, njihov pristup sadrži u sebi više nivoa. "Dobar crni roman je društveni roman, kritika društva, koji kriminalističku priču uzima samo kao anegdotu – kazao je, pre petnaestak godina, poznati francuski pisac Jean-Patrick Manchette. Laxova adaptacija vodila je računa o Manchettovom vidjenju žanra. Dijalozi su zanimljivi, ritam je brz, a peripetije se nadovezuju jedna na drugu. Medjutim, takva struktura priče nosi u sebi i glavni nedostatak scenarija. Umnožavajući neverovatne situacije, najčudnovatijih raspleta, Lax potiskuje, već ionako tanku intrigu, tako da priča postaje repetitivna i nedovoljno reljefna.

     Laxov grafizam je vrlo živ, efikasne montaže, uskladjene sa ritmom naracije. Kolorit je sveden, nalik ambijentu sâme priče. "Volim vizuelni svet kriminalističkog romana i grafičko nasilje koje ie njega proizilazi – kaže Lax. Radi što snažnijeg izraza, on je tvrdom četkom učinio površinu papira nepravilnom. Potom je radio tušem i akrilikom, upotrebljavajući pero i četkice. Odredjene površine su, na kraju, bile izgrebane, stvarajući lepe vizuelne efekte ambijentalnog tipa.

     Laxov album, nalik angažovanim krimi filmovima 70-ih godina, objavljen je u posebnoj kolekciji "Castermana". Naime, poznati belgijski izdavač udružio se sa francuskim izdavačem krimi romana "Rivages", i krenuo da sparuje dobre pisce krimića i dobre crtače. "Pierre qui roule" je dokaz da se kotrljaju u dobrom pravcu.

Pess: Bookglobe

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.