Press: Veseli četvrtak

Piše: Aleksandar Manić

     CHRONIQUES BIRMANES
     Scenario i crtež: Guy Delisle
     Delcourt, 2007

     Strip autor Guy Delisle je 2005. godine otišao za Burmu sa svojom ženom gde je ona bila koordinator "Lekara bez granica" za jednu regiju udaljenu od Ranguna. Tokom četrnaest meseci boravka, Delisle je bio stub porodi čnog života – brinuo se o domaćinstvu i odgajao je dvogodišnjeg sina. Istovremeno, on se upoznavao sa ljudima, beležio dogadjanja i pripremao skice za album. Tako su nastale "Burmanske hronike", strip nalik njegovim prethodnim albumima "Shenzhen" i "Pyongyang", putopisima iz gradova i zemalja gde je saradjivao na crtačkim projektima.

     Za razliku od prva dva albuma, nesigurna u crtežu, ali vrlo živa i oštroumna, "Hronike" nemaju istu oštrinu. Ima se osećaj da ovaj album, bez previše istraživanja, eksploatiše uspešan recept dva prethodna koja su proslavila autora. Opisujući stvarnost zemlje koja, kao i većina totalitarnih režima, ne pokušava da se bavi opštim prosperitetom, nego očuvanjem vlasti, autor beleži odredjena zapažanja vrlo oštroumno i ironično, dajući tako reljef slici zemlje i ljudi. Pored vojne hunte koju podržavaju moćni industrijski koncerni, Delisle, kroz humor, slika male detalje iz svakodnevnice njegovog kvarta.

     "Ja sam povremeno didaktičan i ne plaši me da na dve table objasnim nešto. Medjutim, pazim da prethodno postavim situaciju koja će učiniti da čitalac poželi da pročita objašnjenje. (...) U knjigu stavljam dogadjaje koje smatram zanimljivim i od toga pravim 'patchwork' vezan ritmom i hronologijom jedne protekle godine – kaže Delisle o svom radu. Medjutim, njegove anegdote nisu uvek najuspešnije i povremeno se oseća izveštačenost u autorovom pristupu naraciji i povezivanju raznorodnih dogadjaja u jednu celinu. Odredjene banalnosti i opšta mesta su uzdignuta na stepen "ličnog iskustva", i zvuče prilično šuplje i udžbenički. Dobar putopis zavisi od sprege putnika, odredišta i slučaja, a Delisle u svojoj svakodnevnici ne nalazi uvek prave motive.

     Delislov crtež je jednostavan i karikaturalan, crno beli, a kompozicije tabli i montaža se ne udaljavaju od klasičnih voda što je i vrlo primereno njegovom scenarističkom prosedeu. Naracija je vrlo fluidna i album se, kroz povremene padove u ritmu i koherenciji, čita prilično lako.

Piše: Zoran Đukanović

Knjiga riznica: „Maurović“

     TRAGOM MAUROVIĆA

     Svaki pokušaj vrednovanja nekog relevantnijeg autorskog opusa susreće se sa zamkama sinhronije i dijahronije, odnosno konteksta svetske i domaće lokalne scene u periodu u kome je nastao i u kome deluje. Pod pretpostavkom da i dalje deluje. Opus Andrije Maurovića vrlo je ilustrativan primer za to. Mesto najznačajnijeg jugoslovenskog autora stripa u relacijama predratnog svetskog stripa mora se određivati post festum, ali nedostaju neke bitne pretpostavke koje bi to u potpunosti omogućile. Iako postoje dosta valjani argumenti da se Maurović ravnopravno svrsta među takva imena svetskog stripa kao što su Raymond, Foster i Gould, činjenica je, međutim, da Maurovićevi stripovi nisu bili pre rata objavljivani u inostranstvu. Svetska scena nije bila njihov kontekst. Internacionalne reference posvećene Mauroviću ne možemo naći pre 1976. godine. The World Encyclopedia of Comics (1976) Mauricea Horna jeste početak obraćanja pažnje svetske javnosti na njegove stripove. Na žalost, Horn u godinu dana kasnije objavljenoj knjizi Comics of the American West (1977) u pokušaju da akcentira Maurovićeve vesterne to čini nedovoljno obavešteno, te navodi samo jedan njegov predratni vestern, pri tom prilažući ilustrativne materijale iz posleratne verzije. Otuda je vrednovanje Maurovićevog opusa u svetskom kontekstu osuđeno da ostane na spekulativnom nivou, na nivou hipoteze „šta bi bilo kad bi bilo“, da dolazi samo „iznutra“ (iz konteksta u kome je objavljivan), a da se implicitno obraća spoljašnjem kontekstu (gde nije objavljivan) i ostaće tako sve dok njegovi radovi ne budu objavljeni u svetskim centrima kulture stripa. A onda? Onda je stvar recepcije u tom novom kontekstu, ako ga ikada bude.

     Prvo svetsko objavljivanje neke Maurovićeve strip celine zbilo se tek 1983. godine kada mu je francuski izdavač Dargaud posmrtno objavio Čuvaj se senjske ruke u formi albuma. No, tu se radi o stripu nastalom šezdesetih godina tako da je svet ostao uskraćen za ono najrelevantnije – Maurovićeve predratne stripove. Ipak, izložbom jugoslovenskog stripa u Parizu 1986. godine, Maurovićeve predratne originalne table stripa uspele su da pređu granice tadašnje Jugoslavije. Već to je bilo dovoljno da razmišljanja francuskog kritičara Gilesa Cimenta krenu u smeru uočavanja svetske relevantnosti Maurovićeve izvornosti.

     U jugoslovenskim okvirima ocena Maurovićevog strip stvaralaštva počela je da se uobličava sedamdesetih godina. Mada je Zlatko Posavac 1971. godine prvi javno ukazao na vrednost njegovog dela, tek sa studijom Vere Horvat-Pintarić iz 1974. Maurovićevo promovisanje u velikana postaje potpunije obrazloženo. Povremena repriziranja u strip revijama učinila su delimično dostupnim njegove stripove publici u osamdesetim godinama. Dve knjige kolor stripova u izdanju “Dečjih novina” iz Gornjeg Milanovca (1981. i 1983) označile su početak jednog trajnijeg i kompletnijeg uvida u njegovo strvaralaštvo. Knjiga stripova Maurović u redakciji Veljka Krulčića, pojavivši se 1986. godine (“Istarska naklada”, Pula), omogućila je do sada najobimniji i najbogatiji uvid u Maurovićevo stvarašaštvo u jednom izdanju. Obuhvaćeno je osam stripova: Podzemna carica (1935), Trojica u mraku (1936), Sedma žrtva (1936), Lutalica Chagos (1936-1937), Grob u prašumi (1943-1944), Meksikanac (1951), Cvijet u kamenu (1952) i Posljednja petorica (1964).

     Ono što Krulčićev izbor stripova čini reprezentativnim jeste uspeo pokušaj da ostvari presek žanrova, crtačkih stilova i epoha u Maurovićevom opusu. Zastupljeni su naučna fantastika, vestern, avanturistički žanr u egzotičnim krajevima, narodni motivi i tematika vezana za antifašistiku borbu. Ipak, žanrovska raznovrsnost Maurovićevih stripova može da zavara. Maurović se nikada nije u punoj meri pokoravao postojećim žanrovskim konvencijama, već ih je prilagođavao svojoj izrazitoj individualnosti. Za te svrhe možda su mu najbolje poslužili vesterni i okolnost da su mu upravo ti stripovi bili najvećeg obima, što je dopuštalo uspostavljanje zrelije motivisane strukture priče i u njoj likova. Karakteristično je, takođe, da se Maurović nije pridržavao dominantnog običaja stvaranja serijskih stripova. Za tek tri celine od njegovih sedamdesetak stripova može se reći da predstavljaju kakve-takve serijale. U pitanju su predratni vesterni koje objedinjavaju likovi Starog Mačka, s jedne, i Dana, s druge strane, kao i posleratna trilogija Barba Niko i Ivo.

Pratt pre Pratta – Maurovićev „Grob u prašumi“, 1943-1944.

     Knjiga stripova sadrži i obiman predgovor Veljka Krulčića koji vrvi od istoriografskih pojedinosti dragocenih za osvetljavanje Maurovićevog stvaralaštva. Uspešno objedinivši postojeće izvore (novinske tekstove i studije) i unevši niz novih pojedinosti koje su rezultat vlastitog istraživanja, Krulčić je sačinio dosad najinformativniji tekst o Mauroviću. Pored toga, knjiga sadrži i do tada najpotpuniji spisak Maurovićevih stripova grupisan po izdanjima u kojima su izlazili, kao i kratak popis najvažnijih tekstova o Mauroviću. I pored navedenog, ovo raskošno izdanje možda ne treba smatrati monografijom pošto bi takav naziv zahtevao mnogo temeljniju i opsežniju studiju na koju ćemo izgleda još morati da pričekamo. Takođe, nije reč ni o albumu jer taj naziv treba rezervisati za ona izdanja koja sadrže pojedinačno predstavljanje neke strip celine. Adekvatan naziv za ovo obuhvatno i krajnje dragoceno izdanje jeste knjiga stripova, bogato opskrbljena istoriografskim referencama i predgovorom. Između monografije i knjige stripova ne postoji razlika u vrednosnoj hijerarhiji, samo u žanru, a čitaoci će ovo izdanje zvati onako kako im se bude sviđalo. Ako je potrebno istaći ono što u ovoj knjizi nije trebalo da se nađe, onda je to nesuvisla pretencioznost njene pete i šeste stranice. Iscrtani portreti i prigodne izjave priređivača Krulčića, zatim urednika iz “Istarske naklade” i, takođe, grafičkog urednika ovog izdanja samo štete ozbiljnosti i velikom trudu inače sadržanim u Mauroviću.

     Najznačajniji strpovni domet knjige Maurović jesu Trojica u mraku i Sedma žrtva, dve povezane vestern priče u kojima je Maurović nesumnjivo dosegao mitsku dimenziju i koji predstavljaju najjači argument za Maurovićevo promovisanje u sam svetski vrh predratnog vesterna u stripu. Majstor nikada nije radio po sopstvenim scenarijima. Međutim, njegov udeo u interpretaciji, u onom što je postalo integralno stripovno pripovedanje, toliko je velik da mu nijedan analitičar njegovog rada nije osporavao izrazito autorski status. Dok su se tadašnje svetske veličine Raymond i Foster koristili nekim elementima filmske tehnike rakursa opredeljujući se za neutralni, čak hladni odnos prema predmetu prikazivanja, Maurović je već tridesetih godina prošlog veka primenio subjektivni pogled “kamere”. Takođe, njegova dinamična vizuelna režija zaslužuje da se nazove žestinom vizuelnog pripovedanja, kakvu će se usuditi da primenjuju tek posleratni autori u svetu.

     Maurović nije imao stripovnih uzora. Otud je izrazitija njegova originalnost u svetskim razmerama. Istinsko iznenađenje koje sadrži knjiga stripova Maurović je Grob u prašumi nastao 1943-1944. U njemu je vidljiva tendencija koju će otprilike u to vreme tek naznačiti Milton Caniff, da bi je u potpunosti razvio Hugo Pratt šezdesetih godina. Reč je o redukciji crteža koja u punoj meri zadržava izražajnost crno-belih odnosa. Neke deonice Groba u prašumi ću nazvati fenomenom “Pratt pre Pratta”, i to dvadesetak godina pre.

     Ipak, Maurović nije bio bez uzora. Oni su se, međutim, nalazili izvan medija stripa. Veza Maurovićevih stripova sa nemim filmom nemačkog ekspresionizma je višestruka: kontrastni efekti svetla i tame, hipertrofija gesta i mimike lica, implicirani element groteske, izobličavanje i razaranje realističkih formi izraza. To su upravo oni elementi čije je estetičke domete Ranko Munitić pokušao da sahrani u knjizi Fantastika na ekranu – 1 (1971), da bi četiri godine kasnije odao priznanje animalnoj hipersenzibilnosti, emotivnoj i legendarnoj patetici Maurovićevih predratnih stripova. Očigledno, kod ovog tipa stilizacije, nije uopšte reč o “oduzimanju psiholoških nijansi svim likovima”. Kada se ekspresionistički prenaglašena izražajnost nemog filma, više nego prisutna u Maurovićevim kako predratnim tako i posleratnim stripovima, prihvati kao konvencija, kada suspendujemo naivni cinizam naše neverice, kada se “odseku pikovi” tog prenaglašavanja, goli vrhovi visokih planina ekspresije – što je ključ za razumevanje svake stilizacije – ispod površine prenaglašavanja otkrivamo fino psihološko tkanje likova, duboke slojeve Maurovićeve moći karakterizacije.

[originalna verzija teksta prvi put je objavljena u nedeljniku
“Književna reč” br. 298, Beograd, 10. 4. 1987]

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Predrag Ikonić

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijete ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Piše: V. Fumeti

     -Uz ponovnu pojavu Magičnog vetra -

     Na samom početku izlaska Bestselera, u drugom broju, pisao sam o Magičnom vetru koji je tada kao licencno izdanje pokrenuo beogradski Sistem komiks. Ovaj izdavač je objavio 15 brojeva stripa, u početku kao mesečno izdanje mekih korica, da bi kasnije, verovatno pritisnut slabijim odzivom publike od očekivanog, Magičnog vetra po povišenoj ceni prebacio u tvrdi povez. Izašlo je prvih petnaest epizoda pa je taj neobični i uspešni Bonelijev heroj nestao s naših prostora. U junu ove godine novi editor iz Beograda Sfera nastavio je tamo gde je Sistem komiks zastao. Do sada su objavljene dve epizode, u relativno malom tiražu od po 500 primeraka, a što je najinteresantnije sem striparnica, mogli smo da na njih naletimo i na kioscima.

     Kako smo zabeležili u martu 2006. godine Magični vetar nastaje na ukrštanju vestern mitema sa mitemama horora i fantastike. Dok je recimo Ken Parker usamljenik i lutalica, koji godinama luta diljem Divljeg zapada i potvrđuje ili demistifikuje obrasce "priča o kaubojima", Magični vetar, kaubojsku optiku podređuje indijanskoj. Glavni junak, dugokosi pravednik, živi među Indijancima, naklonjen im je, bori se za njihova prava, razume njihova verovanja i folklor. Otuda je potencijalno stalno na ivici gubitka, ali snagom razuma i pesnica, uspeva da pobedi preteću, belačku ideologiju nasilja.

     Interesantno je da su se Boneli, Manfredi i crtači koji su ušli u posao crtanja stripa, poučeni iskustvom Dilana Doga, kao verovatno najuspelijeg Bonelijevog stripa iz poslednje dve decenije, odlučili da mu pridruže pratioca. Dok Dilana prati Gručo Marks, zadužen da se u svetu totalnog horora zanima "komendijom", Magičnog vetra prati Vili Ričards zvani Po, novinar, nespretnjaković i pijanac, koji fizički liči na svog prototipa, Edgara Alana Poa. Već taj izbor određuje žanrovske namere, a 15 prvih epizoda koje su naši čitaoci mogli da pročitaju ranije, kao i dve "nove" potpuni su dokaz tvrdnje.

     Šesnaestu priču pod naslovom Velika vizija je po Manfredijevom predlošku nacrtao hrvatski crtač Goran Parlov, a sedamnaestu, Kolekcionar, Euđenijo Sikomoro. U standardno dobru storiju Parlov je pre svega investirao poštovanje uspostavljenih crtačkih obrazaca, dok je u dosta nategnuti horor Sikomoro uneo odlično profilisane likove mnoštva antiheroja. Govor lica i pokreta tela uneo je u predvidljivi scenario epizode o ljubitelju voštanih figura likovnu notu koja je 17. Magičnog vetra učinila stripom vrednim razgledanja i uživanja u crtačevoj veštini. Među ljubiteljima devete umetnosti u Beogradu se priča da je izašla i treća epizoda u Sferinoj produkciji, ali je ja verovatno zahvaljujući malom tiražu nisam video na kioscima. Tako naslov Ratnikova senka postaje i simbolički znak situacije.

     Magični vetar je strip kojem i pored vrednosnih aberacija obavezno treba ponoviti poverenje iz više razloga. Prvi je zanimljivost žanrovskog spoja, drugi interesantnost pojedinih epizoda, treći zanimljivost glavnog lika i njegovog pratioca, a četvrti činjenica da je na kioscima malo stripova ovog kvaliteta.


[Objavljeno: Bestseler broj 66, Beograd, 19.09.2008.godine]

Priredio: Zoran Đukanović

     FRANK MILLER UHVATIO "DUH" U NOVOM FILMU

     Manijakalni zlikovac u potrazi za besmrtošću, smrtonosne lepotice i snežne ulice velegrada pod budnim oko maskiranog heroja - ovo mora biti posao za Franka Millera. Miller je sa svojom 51 godinom postao ikona stripskog sveta prinoseći žanr široj publici - ovog puta vraća se na veliko platno svojom filmskom adaptacijom serije stripova iz 40-tih godina "The Spirit", o borcu protiv kriminala koji se vraća iz groba da bi zaštitio grad koji voli.
     Miller je 2005. godine osvojio box office filmom Sin City koji je snimljen prema njegovoj grafičkoj noveli, i koji je režirao zajedno sa Robertom Rodriguezom. Da ne pominjemo adaptaciju njegove grafičke novele "300" o staroj bici kod Termopila, u režiji Zacka Snydera. U filmu The Spirit glavne uloge tumače Gabriel Macht kao heroj koji se bori protiv Samuela L. Jacksona kao Octopusa. Miller se ovim filmom osvrće na klasični strip svet koji je kreirao njegov dugogodišnji prijatelj i mentor Will Eisner, koji je preminuo 2005. godine.
     "Sve je započelo svađom", rekao je Miller o svom odnosu sa Eisnerom. "On i ja smo se svađali 25 godina, ali bile su to ljupke svađe." Eisner je sa "The Spirit" doprineo stvaranju strip formata tokom 40-tih godina, dodavši nekoliko modernih elemenata - kao što je mobilni telefon.
     The Spirit nailazi na teškoće u borbi protiv kriminala u vidu njegove davno izgubljene ljubavi Sand Saref (Eva Mendes), bivše verenice (Sarah Paulson) i plesačice sa noževima Plaster of Paris (Paz Vega).
     Miller je pristupio ekranizaciji ovog stripa u znak sećanja na Eisnera, jer je to bio projekat koji on prvobitno nije želeo. "Posle tri minute bio sam rešen da odustanem od svega, ali onda sam stao i pomislio, 'Niko drugi neće ovo pipnuti.' Od tada je to moj projekat", kaže Miller.
     Millerov The Spirit teži da bude mešavina misticizma, krimi drame i romanse koja je karakterisala originalni strip, sa blagom dozom komedije da osvetli brutalne scene borbe. Na pitanje kako da zadovolji fanove originalnog stripa dok u isto vreme snima blockbuster, Miller odgovara: "Fanovi stripa se dele na one koji su skeptici u duši i koji žele da stvari krenu loše, i mnogo veću grupu onih koji se brinu za mene i nadaju se da neću uprskati stvar."

[Objavljeno: www.happynovisad.rs, 25.12.2008. godine]

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: GRRR!Program

     GRRR!Program najavljuje svoju poslednju manifestaciju u 2008. godini - u subotu 27. decembra, u prostoru Elektrike (Vojvode Putnika 7, Pančevo), sa početkom u 19h, biće predstavljena knjiga stripova „Neobičan događaj sa namigivanjem i druge priče“ Maje Veselinović. Nakon razgovora sa autorkom, sledi dupli muzički program, u kojem nastupaju Rebel Star i Jesenji Orkestar.

     Maja Veselinović je beogradska strip autorka, koja se takođe bavi ilustracijom i dizajnom. Kolekcija njenih radova u izdanju Studentskog kulturnog centra Novi Sad je jedno od najzanimljivijih izdanja koja su se pojavila na domaćoj strip sceni tokom 2008. godine. Među publikacijama koje su pisale o radu Maje Veselinović je i ugledni američki časopis Print – domaća publika je poznaje iz časopisa Šlic, Rez, Vreme, Pančevac, Kvartal, a inostrana iz magazina kao Komikaze, Zarez (Hrvatska),Inguine, Internazionale (Italija), Hardcomics (Rumunija), Stripburger (Slovenija), itd.

     Rebel Star je autorsko delo Milana Glavaškog (Eva Braun, Popcycle), trenutno nastanjenog u Sentandreji. Rebel Star odslikava muziku čoveka izgubljenog po svetskim aerodromima i rupama američkog srednjeg zapada, lutanjima po hladnom Londonu i uživanju u mađarskim kafanama. To je muzika nekog koga u Indiji nisu hteli da puste u avion za Tajland kako bi krenuvši iz Mađarske stigao u Australiju. Zbog sprskog pasoša.

     Jesenji orkestar je neformalna grupa Daniela Kovača (inženjera, Jarbola i pisca). Muzika je jednostavna, najčešće odsvirana na akustičnoj gitari, lični folk, umorni, euforični, zaljubljeni, zabrinuti, strasni, blesav... Nešto slično kakav je i život. Izmedju grada i ravnice, naoružan, u vozu na putu za istok, obasjan mesečinom...

Press: Veseli četvrtak

Priredio: Dragoljub Radović

     Karikatura:
     ETNO-FUTURIZAM

     Grafički dizajner "Vremena" Vladimir Stankovski dobitnik je dve važne međunarodne nagrade za karikaturu: na bijenalu u Beogradu i na prestižnom konkursu Ujedinjenih nacija za političku karikaturu

     piše: Ivana Milanović

     Na 6. međunarodnom bijenalu karikature "Zlatni osmeh" u Beogradu, od nekoliko stotina duhovitih, provokativnih, sarkastičnih radova koji su pristigli iz celog sveta, prvu nagradu osvojio je Vladimir Stankovski, ilustrator, strip crtač, karikaturista, grafički dizajner "Vremena". Tema ovogodišnjeg bijenala, koje organizuju Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) i FEKO Srbija, glasila je "Tradicija i progres". Univerzalnost teme očigledno je motivisala veliki broj umetnika, pre svega stranih, iz 43 zemlje, koji su ponudili svoje oštroumne, zabavne, kritične komentare, a s obzirom na njih, predsednik žirija etnolog Dragomir Antonić rekao je da se "poimanje napretka odnosno progresa ogleda samo u onom, na prvi pogled vidljivom, tehnološkom razvoju". U tom smislu, pobednički rad Stankovskog kao da pripada nekom novom, "uvrnutom" pravcu etno-futurizma, budući da je autor duhovito, a u crtačkom smislu istančano i znalački, uklopio tradicionalnu nošnju i tkanje ćilima sa radom na kompjuteru, pri čemu dominira "trenutak" kada tkački razboj prerasta u matičnu ploču.

     U isto vreme, dok još traje izložba radova sa bijenala u Etnografskom muzeju, Stankovski je dobio i jedno od najznačajnijih svetskih priznanja. Reč je o konkursu Ujedinjenih nacija na kome se dodeljuju godišnje nagrade za najbolje političke karikature objavljene u novinama tokom te godine. Nagrada nosi naziv po jednom od najvećih karikaturista današnjice Rananu Lurieu, inače 2002. nominovanom za Nobelovu nagradu za mir budući da porukama u svojim radovima, objavljenim u svim vodećim novinama sveta, doprinosi širenju duha tolerancije i naporima u smirivanju političkih konflikata. Prema sličnim kriterijumima, a poštujući najviše standarde u izvođačkom kvalitetu radova, žiri Ujedinjenih nacija kojim predsedava Eli Vizel, i sam dobitnik Nobelove nagrade za mir 1986, kao i niz vodećih ljudi iz umetničkog i političkog sveta, u naj-uži krug nagrađenih radova uvrstio je i karikaturu Vladimira Stankovskog, objavljenu na naslovnoj strani "Evropskog foruma", dodatka "Vremena" broj 903, na temu evropskih integracija u NATO okruženju.

     Kritika se i o dosadašnjem radu Stankovskog odnosila pozitivno. Njegov stil se ocenjuje kao precizan i lak, a on sam kao umetnik koji traga za estetskom čistoćom. U monografiji 60 godina stripa u Srbiji autor Slobodan Ivkov za Stankovskog kaže da "... eksperimentiše od kada se počeo baviti ovim poslom". Njegove karikature i stripovi nagrađivani su na mnogim konkursima širom sveta, u Japanu, Italiji, Brazilu, Kini, Kipru... U biografiji Stankovskog zabeleženo je da je sedam godina u "Blicu" objavljivao kaiševe popularnog stripa "Đuđa i Muđa šou" (ili, Zoonix), a poslednjih godina radi seriju karikatura "Snapshots" za američko tržište po idejama performera stand up komedije Džejson Lava. Strip album Humanoidi i Kretenoidi, objavljen u izdanju "Vremena" 2002, svojevrstan je presek dotadašnjeg opusa, kolekcija od 17 stripova, kojima je prema rečima kritike Stankovski potcrtao svoju reputaciju rafiniranog crtača "karikaturalnog usmerenja".

[Objavljeno: Vreme, Beograd, 18.12.2008.godine]

Priredio: Zoran Đukanović

     Ćurin otvorio izložbu ilustracija

     THINK INK U SPLITU

     U subotu je u Splitu, u galeriji Čokot, legendarni ilustrator i strip-crtač Alem Ćurin otvorio svoju izložbu, na kojoj su uglavnom predstavljene ilustracije iz Ferala

     Galerija Čokot u Getu, u Rodriginoj ulici, definitivno je bila tijesna za sve fanove estetike Feralovog ilustratora. Par riječi na otvorenju je rekao Predrag Lucić. Slučaj je htio, ili možda ne, da se otvorenje poklopilo sa polugodišnjicom prestanka izlaska Ferala. Posljednji, 1185. broj iz tiska je izašao 20. lipnja 2008. Predrag Lucić je u kratkom govoru prizvao dane kad je Ćurin srijedom navečer, između ostalog, zaključivao novi broj tjednika sa novom ilustracijom.
     Na izložbi su uglavnom prezentirane ilustracije iz tog vremena. To je ujedno bio podsjetnik na možda najkvalitetniji, dizajnerski dio Feralovog tima, u kojem je Alem Ćurin bio jedna od važnih karika. Rezultat dugogodišnjeg rada tog dizajnerskog tima je i činjenica da je, unatoč relativno skromnim uvjetima, dizajn i prelom tjednika Feral Tribune, puno desetljeće bio apsolutno superioran na hrvatskom tržištu, pa i šire u regiji, kako se ovih dana običava kazati. S obzirom na to da su ti „herojski dani” prošli, teško je vjerovati da se u tiskanoj formi dio toga može ponoviti. Tim vrijedniji je ovaj mali iskorak u prošlost Ćurinova i Feralova opusa.
     Alem Ćurin rođen je 1953. S papirom se druži već ima tridesetak godina, kao slikar, grafičar, striper i ilustrator, a i riječi mu se često lijepe za isti. Tako je to kad papir trpi sve. Od prvoga broja Feral Tribunea stalni je suradnik kao ilustrator. Tokom 1991. osniva samostalnu, nezavisnu , te inokosnu grafičku radionicu Think ink, čiji su radovi predstavljeni u galeriji Čokot. Za rad „Ima me - nema me”, Ćurin je ove godine dobio Gran pri šestog Međunarodnog salona stripa u Beogradu.

[Objavljeno: E-novine, 23.12.2008.godine]

Press: Bookglobe

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     LES RAMEAUX DE SALICORNE
     Scenario i crtež: Pierre-Yves Gabrion
     Casterman, 1998

     U bretonskom selu Salicorne, tokom noći po hrišćanskom prazniku Cveti, pojavljuje se vila. Prema legendama, ona odabira muškarca čistog srca i ispunjava mu jednu želju. Ovo čudo se dešava prilično retko i odrasli pamte da je zadnji put vila ispunila želju pre petnaestak godina. Nezavisno od pojave vile, to je takodje i noć inicijacije seoskih dečaka koji su napunili četrnaest godina. La Mouche, seosko kopile, upravo navršava godine potrebne za inicijaciju i očekuje da se vila pojavi i da mu ispuni najveću želju, da živi srećno sa svojom verenicom Julie. Medjutim, stvari se odvijaju na neočekivan način.

      Čistoti osećanja i ljubavi La Mouchea i Julie, kao i sentimentalnosti čitave priče, suprostavlja se izuzetno surova stvarnost, ljudska zloba, bezrazložna agresivnost i cinizam seljana. Naviknut na svakodnevno nasilje, La Mouche je naučio da se brani, fizički, ali i snovima, što mu pomaže da gaji nadu u svetliju budućnost. Veštim scenarističkim manevrisanjem, Gabrion pokazuje da La Mouche uz malo griže savesti ubija svog dnevnog mučitelja Blaireaua, ali da laž o vili doživljava kao katastrofu. Naime, vila nikada nije postojala, a čuvena noć posle praznika Cveti, služi muškarcima iz sela da odu u jednu udaljenu krčmu gde ih iščekuju kurve. La Moucheova zbunjenost i zgadjenost ukazuje da je zlazak iz detinjstva i ulazak u svet odraslih oduvek bio bolan.

     Lep grafizam uradjen direktnim kolorom, kroz puno detalja prikazuje je živopisno bretonsko selo i daje dobru vizuelnu karakterizaciju likova. Manjkavost stripa sadržana je u preterivanje sa tekstom upisanim u obliku didaskalija, u većini slučajeva čak i nepotrebnim, jer objašnjava sliku. Inače, ovaj album, po ambijentu nalikuje sagi "Sambrovi", ali bez Yslairove dubine i slojevitosti priče.

Priredio: Zoran Đukanović

     Novo izdanje
     MARKSOV „KAPITAL” U MANGA STRIPU

     Izdavačka kompanija EastPressCo objavila je čuvenu knjigu Karla Marksa „Kapital” u obliku manga stripa i do sada postiže odličan uspeh na tržištu. Za samo mesec dana japanski strip je prodat u šest hiljada primeraka i preveden na još dva jezika.
     Karl Marks je pronašao novu čitalačku publiku u Japanu pošto je za mesec dana prodato 6.000 primeraka Kapitala objavljenog u vidu manga stripa.
     „Mislim da ljudi traže odgovore na probleme kapitalističkog društva... Globalna kriza očigledno ukazuje da sistem ne radi kako treba”, rekao je Jusuke Maruo iz izdavačke kompanije EastPressCo.
     Maruo se nada da će ova verzija omogućiti da se s uživanjem uvedu čitaoci u originalnu verziju Kapitala iz 1867. Ciljna grupa su 30-godišnji službenici. Božić i Nova godina su pravo vreme za izdavače pošto veliki broj ljudi odlazi na odmor i ima vremena za čitanje.
     U prvom delu Kapitala, Robin vodi fabriku sira i bori se protiv očevih socijalističkih principa. Robin je rastrzan između kapitalističkih ambicija i osećaja krivice zato što eksploatiše radnike.
     Ovaj japanski strip je preveden na engleski, korejski i kineski.

     Beta

[Objavljeno: E-novine, 22.12.2008.godine]

Press: Bookglobe

          Na sam početak zime, 21.12. u 13.04. lansirane su obnovljene SMG! web stranice i pretvorene u strip portal. To se poklopilo s proslavom petnaeste godišnjice tvrtke Bookglobe, koja je domaćin (čitaj – sponzor) ovih stranica. Ipak, treba istaknuti kako su portalu nov život udahnuli urednici - dvojac Tally i Blueberry, koji su neumorno radili na novom izgledu stranica, istodobno me kinjeći lavinom ideja vezanim za unapređenje strip promocije. Na tome im svakako treba zahvaliti. Greške i previde preuzimam na sebe.
     Za one koji su, nekim čudom, prvi puta dolutali na ove stranice ističem da je SMG! portal (za njih je i ova informacija: SMG! - kratica je za legendarni strip uzvik Sto mu gromova!) namijenjen ljubiteljima stripa, ponajprije franko-belgijskog, te američkog i domaćeg stripa, iako su me urednici molili da se stranice učine otvorene i ostalima. Kad je već tako, red je da vas sve pozovemo na suradnju. Dakle, portal je otvoren svim ljubiteljima i žanrovima devete umjetnosti. Kontaktirajte administratore i dogovorite uvjete suradnje. U jednakoj mjeri dobro je došla promocija svih izdavača s područja bivše nam države.
      www.stomugromova.com

     Šaljite kratke informacije o vašim novim izdanjima i koristite portal da potencijalne čitatelje i kolekcionare obavijestite o tome što pripremate ili što ste objavili. Nema potrebe za velikim brojem pravila:
1) Suradnici ili izdavači moraju biti registrirani korisnici i odobreni od administratora.
2) Administrator donosi konačnu odluku o tome što će biti objavljeno.
3) Nema prostota, nema vrijeđanja, nema podmetanja i politiziranja (vezano za strip ili politiku). Znate kako to ide, ako se netko ne drži pravila korištenja...
4) Pokušajte biti koncizni. O tekstovima dužima od 200-300 riječi odlučivat će se posebno, pa će i njihovo eventualno pojavljivanje na portalu kasniti.
5) Zasipanje administratora irelevantnim podatcima ili pretjerano reklamiranje bit će tretirano kao spamiranje i neće biti uvršteno na portal.

     Svaka dobronamjerna kritika i savjet kako da postanemo još bolji portal za devetu umjetnost je dobro došla. Nadamo se da vam se sviđa novi izgled SMG! portala, te da će on prerasti u relevantno mjesto za informiranje o stripu. Bude li tako – mi zadovoljni.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

Priredio: Dušan Cvetković

Luzern, Switzerland
Datum dogodka: 28. marec - 5. april 2009

FUMETTO
International Comix-Festival Lucerne

The competition's theme this year is VIRUS.
www.fumetto.ch/

Each year, Fumetto, the International Comix Festival Lucerne holds a competition to give comic creators the opportunity to compare their work, present it to a broader public,and to exchange views with others. The competition's theme this year is Virus.

If not treated in time, viruses may cause fatal illnesses, which, in turn, can spark epidemics. Médecins Sans Frontières (MSF) combats the propagation of epidemics throughout the world despite MSF volunteers being infected by a virus, too: the humanitarian virus is extremely contagious, but, contrary to being lethal, it saves lives by creating infallible commitment to people in need.

Conditions
-Deadline: 5th of January 2009 (date of postmark)
-Format: A4 or A3 (other formats will be disqualified)
-Form: only Comics (stories in picture form), no cartoons accepted
-Number of pages: maximum 4 (only 1 comic)
-Labelling: name, address, telephone number, e-mail and date of birth on the back of each page
-Packaging: sturdy envelope, no rolls
-Return Postage: if the return postage is not enclosed or not sufficient, the works will not be sent back / For Swiss Nationals: stamps, or money in the value of the stamps needed / For Foreigners: 5 Euro
-Categories: Cat. 1: 18 years or older / Cat. 2: 13 to 17 years / Cat. 3: up to 12 years of age

Exhibition
Forty to fifty comics will be nominated by the jury for the exhibition during the festival.

Awarding of prizes
The winners will be announced and the prizes awarded on Friday the 27th of March 2009.

The Prizes
The jury will award three prizes in each age category. There will also be a prize for the best scenario, regardless of the categories. The festival's visitors will be able to vote for the peoples choice award, to be awarded and published by the «Neue Luzerner Zeitung». The winners will receive cash prizes totalling 5000 CHF, and goods to the same value.

Rok prijave: 05/01/09 - date of postmark

Kontakt:
FUMETTO Competition
PO Box 5163
CH-6000 Luzern 5
Switzerland

tel: +41 41 412 11 22
fax: + 41 41 412 11 23
comix@fumetto.ch
http://www.fumetto.ch/

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijete ako mu da se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Piše: Strip vesti

U subotu 20. decembra u 20. časova će povodom 40 godina izlaženja Stripoteke,
u organizaciji Marketprinta i Francuskog kulturnog centra Novog Sada, biti otvorene izložbe:
FRANCUSKO-BELGIJSKI STRIP U STRIPOTECI i RADOVI DOMAĆIH AUTORA U STRIPOTECI



Muzej savremene umetnosti Vojvodine; Dunavska 37, Novi Sad; od 20.- 30 decembra

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Komikaze

* IZAŠLA JE NOVA ELEKTRONSKA KNJIGA " KOMIKAZE # 19": www.komikaze.hr

autori/ce novog elektronskog broja: kolbeinn karlson, agaiihine, anna ehrlemark, chiu kwong man, cirq, craoman, drazen brkic, grupni rab, grupni pula, jyrki nissinen, puma 34, vedad sabandjovic, vinko baric, zeljka gracin

- INFO O AUTORIMA/CAMA: www.komikaze.hr/wiki/InfoOAutorima

* IZAŠAO JE NOVI TISKANI ALBUM " KOMIKAZE # 7" !
Ovo izdanje predstavlja 25 autora/ica iz 7 zemalja na 144 stranica.

- autori/ce novog papirnatog broja:
pećinski autor/ica (Ti-n-Lalan/ Fezzan, Lybia/ 5.000 bC), Miro Župa (Hrvatska), Vančo Rebac (Hrvatska, Nebojša Vuković (Hrvatska, Dunja Janković (Hrvatska), Puma 34 (Hrvatska), Irena Jukić- Pranjić (Hrvatska), Vinko Barić (Hrvatska), Igor Hofbauer (Hrvatska), Bruno Tolić (Hrvatska), Ivana Armanini (Hrvatska), Anna Ehrlemark (Švedska), Jyrki Nissinen (Finska), Kapreles (Belgija), Mathiew Desjardins (Francuska), Craoman (Francuska), Suicidal RR (Francuska), Dav Guedin (Francuska), Johanna Marcade (Francuska), Brendan Salakoh (Kanada), Lisa Mangum (Kanada), Wostok (Srbija), Radovan Popović (Srbija), Aleksandar Opačić (Srbija), Lazar Bodroža (Srbija)

- KAKO/ GDJE NABAVITI NOVI ALBUM?

DISTROLISTA: www.komikaze.hr/wiki/Distribucija

* NATJEČAJ ZA SUDJELOVANJE HRVATSKIH PREDSTAVNIKA NA 14. BIENNALU MLADIH UMJETNIKA EUROPE I MEDITERANA_SKOPLJE, 2009.
Tema 14. BIENNALA: SEDAM GRADSKIH VRATA
- STRIP-žiri: Nataša Ivančević, Feđa Vukić, Ivana Armanini

- NATJEČAJ JE PRODUŽEN DO 30.12.2008./ ZA LJUDE OD 18-30. GODINA
- SVE O NATJEČAJU: www.mmsu.hr/
www.komikaze.hr/wiki/PRAVILABIENNALAMLADIH

* pobjednik strip- natječaja "Festivala Prvih" na temu " Mediji i prava djeteta " je: DRAŽEN BRKIĆ + specijalna nagrada: ŽELJKA GRACIN

- SVE PRISTIGLE RADOVE MOŽETE POGLEDATI NA: www.komikaze.hr/wiki/PRAVADJECE
* 29.11. "Pozdrav iz budućnosti"/ autorica projekta: Lina Rica/ Zg, Cvjetni trg
www.komikaze.hr/wiki/PozdravIzBuducnosti

* NOVE MAJICE: www.komikaze.hr/wiki/Promostaff

Press: Žikišon

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     LES FUNERAILLES DE LUCE
     Scenario i crtež: Benoît Springer
     Vents d'Ouest, 2008

     Luce, šestogodišnja devojčica, provodi miran i veseo godišnji odmor kod dede na selu. Svakog jutra ona mu pomaže u prikupljanju kokošjih jaja, a potom oni zajedno odlaze na pijac gde prodaju povrće iz bašte i jaja. U pijačnoj gužvi, Luce primećuje jednog visokog crnca i jednu devojčicu sa kapuljačom, koje, očigledno, niko drugi ne vidi. Istog dana umire Simon, prijatelj njenog dede.

     Springerov strip je inicijacija šestogodišnje devojčice koja otkriva postojanje smrti i pokušava da o tome sazna više. Tražeći odgovor, ona se prirodno okreće odraslima, ali oni, iako znaju istinu, nemaju posebnu želju da o tome pričaju. Tako ona, bez ičije pomoći, mora sama da pronadje odgovor. Bivajući okružena starim ljudima, Luce kroz njih otkriva smrt, ali istovremeno, ona vidi ono što odrasli više ne mogu da vide. Ona u više navrata zapaža metaforu smrti u obliku visokog crnca i male devojčice koja nosi kapuljaču preko lica i očiju, sugerišući tako da je smrt nevina i da ne odabira ljude. Pored Lucine inicijacije, Springer govori i o starim ljudima, podeljenim u dve kategorije – oni koji smatraju da njihov život nije još završen i oni koji iščekuju smrt. Njihova svakodnevnica prosejana je uobičajenim pokretima i obavezama koji ritmiziraju miran i monoton provincijski život, ali osećanja, strasti i seksualnost pomaže nekima da se osećaju bolje i srećnije.

     Strip poseduje vrlo fluidnu priču, pravilno ritmiziranu dogadjanjima, dijalozima i trenucima tišine, trenucima kada je osoba sama i kada su reči nepotrebne. Ekspresivan crno beli crtež sa malo dekora, ostao je svetao uprkos debelim crnim konturama koji sačinjavaju konture ljudi i predmeta. Montaža je klasična i u potpunosti prilagodjena ne samo potrebama naracije, nego i opštoj atmosferi. Dobro zamišljene elipse koje prolaze kroz krupne planove i detalje ukazuju na brz ili spor protok vremena u važnim trenucima sreće ili približavanja smrti.

     Lucin put shvatanje, pre svega tudje smrti, a imlpicitno i svoje, metaforično je autorovo razmišljanje o smrti. "Stvaranje svesti o smrti i njena neminovnost utiče na čitav naš život, na sve što činimo ili o čemu razmišljamo, kao što je na primer bolest ili sâm refleks da vežemo siguronosni pojas u kolima. Posebno, svest o smrti nas gura da nešto učinimo sa sopstvenim životom i da mu damo smisao – kaže Benoît Springer o svom stripu čija poruka bi mogla da bude – život je kratak i zato je neophodno biti srećan i uživati u svakom trenutku.

Priredio: Marko Ajdarić

Press: Lavirint

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: GRR!Program

     Novo izdanje serije dešavanja pod nazivom “Grrr!Program” zbiva se u sredu 17. decembra, kada će u 19h u Galeriji Dvorište (Vojvode Putnika 7) Kulturni centar Pančeva i Saša Rakezić predstaviti izložbu radova dve italijanske autorke ilustracije i animiranih filmova. Mara Cerri i Magda Guidi će pokušati da našoj publici predstave delić bogatog umetničkog nasleđa ove zemlje, kao i raznovrsnost uticaja iz kojih njihov rad proizilazi – od ilustrovane literature za decu, preko popularne kulture i stripa.

     Mara Cerri je autorka ilustracija za čitav niz dečijih knjiga, od kojih je nekoliko i napisala. Njene ilustacije objavljene su u značajnim listovima kao što su Internazionale, Lo Straniero, Il Manifesto, itd.

     Magda Guidi je, pored svog rada na ilustraciji, autorka animiranog video spota poznatog italijanskog benda Tre Allegri Ragazzi Morti, a povrh svega kreirala je seriju unikatnih bedževa na kojima se pojavljuje debeljuškasti lik kojeg naziva “Laszlo”.

     Ono što spaja ove dve autorke je i rad na animiranim filmovima koji su prikazani i nagrađivani na festivalima u zemlji i inostranstvu.

     Tokom druženja sa lokalnim umetnicima i izložbe koja traje do 19. 12 . 2008., Cerri i Guidi će nastojati da uspostave smislenu komunikaciju sa ovdašnjom sredinom.

Piše: Simon Vučković

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Strip Core

     Stripburger zaključuje letošnjo izdajalsko sezono, ki obsega 10 publikacij, z zaključnim delom serije Na božjastni poti francoskega avtorja Davida B. in 48. številko revije Stripburger. V naslednjem letu vam bo Stripburger ponudil zopet pester izbor stripov iz domačih in tujih logov v primerljivem obsegu in vonju. Garantirano sveže in hrustljavo!

     David B.: Na božjastni poti 3
     www.ljudmila.org/stripcore/amabasada

     Tretji del Na božjastni poti (prevod: Aleš Berger), sklepa eno najbolj dovršenih in presunljivih del sodobne stripovske literature, ki predstavlja nepogrešljivo obogatitev ponudbe stripov pri nas.
     Beauchardovi, zlasti starša, se še vedno ne morejo dokončno odreči upanju, da bi vendarle ozdravili božjastnega Jeana-Cristopha. V sklepnem dejanju bomo priča še nekaj jalovim poskusom, kako naj bi premagali njegovo bolezen – najsi bo to s pomočjo uradne medicine, novodobnih duhovnih gibanj, ali krščanskih čudežev. Kljub temu se sedaj celo pri starših na tihem poraja spoznaje, da morda njun sin sploh nikoli ne bo ozdravel. Pri tem pa njihov spopad s pošastjo - boleznijo dobi dodaten, še bolj dramatičen zasuk; Jean-Cristoph, ki ga navdaja občutek nemoči in zapostavljenosti, postaja v svojih izbruhih jeze čedalje bolj nasilen...
     V svojem finalu Na božjastni poti preraste meje zgodbe o epilepsiji, oziroma življenju s to boleznijo; hkrati je to zgodba o postopnem razpadu družine, ki je v boju z življensko preizkušnjo žrtvovala medsebojno povezanost. Poleg tega v ospredje čedalje bolj stopa tudi zgodba pripovedovalca, ki se v tretjem delu dokončno odloči, da bo stopil na pot umetnika, striparja. Njegova odločitev ga – paradoksalno – postavi v podobno stanje osamitve, v kakršnem se nahaja njegov brat ...
     Tudi tokrat nam avtor, David B. slika trnovo pot in postopni razpad družine z zanj značilno grafično preciznostjo in popolno lucidnostjo, ki ne opeša niti za trenutek. Obvezno čtivo za vse, ki vas zanima, kakšen je umetniški domet sodobnega stripa.
     David B. (Pierre-François Beauchard) je ustanovni član L'Association, francoskega kolektiva stripovskih avtorjev, ki se je leta 1990 začel ukvarjati z založništvom, zaradi slogovno in snovno izvirnih ter domiselno oblikovanih izdaj pa je v devetdesetih postal vodilna evropska stripovska založba. David B. je za svoje stripovske albume prejel številne nagrade, vključno s prestižno Alph-Art (2000). Revija The Comics Journal mu je podelila naziv najboljšega evropskega stripovskega avtorja za leto 1998. Med najbolj odmevne izdaje spadajo albumi Le Cheval Bleme (1992), La Lecture des Ruines (2001) in stripovski serial L'Ascension d'Haut-Mal (1996-2003) oz. Na božjastni poti.

     Stripburger 48
     www.stripburger.org
     48. številka revije Stripburger nam prinaša dve posebni sekciji. V prvi se bomo spoznali z Dongeryjem, skupino norveških striparjev (Bendik Kaltenborn, Flu Hartberg, Sindre W. Goksøyr in Kristoffer Kjølberg). Druga pa nam razkriva eno najmlajših stripovskih scen v Evropi – latvijsko (Anete Melece, Kaspars Groshevs in Ingrīda Pičukāne). Prav tako je v fokusu pričujoče številke tudi Marco Corona, morda eden najbolj intrigantnih italijanskih striparjev ta hip. Intervju z njim je opravila Paola Bristot. Stripburger 48 se lahko pohvali tudi z neobičajno visoko udeležbo domačih, torej slovenskih avtorjev. V cifri debitira mladi Domen Finžgar, medtem ko se po dolgi odsotnosti vrača Damijan Sovec s serijo popotnih stripov. Drugi vrhunci te številke vključujejo dela Olivea Boogerja (Francija), Janeka Koze (Poljska), Tee Hvala (Slovenija), Gašperja Rusa (Slovenija) in ustvarjalnega dvojca Mateja Lavrenčiča in Kocota (Slovenija), če omenimo le nekatere izmed njih.

     Vizualni material za novinarje je na www.ljudmila.org/stripcore...

Press: Bookglobe

Priredio: Komikaze

     Muzej moderne i suvremene umjetnosti u Rijeci raspisuje
     NATJEČAJ ZA SUDJELOVANJE HRVATSKIH PREDSTAVNIKA NA
     14. BIENNALU MLADIH UMJETNIKA EUROPE I MEDITERANA,
     SKOPLJE, 2009.

     Tema 14. BIENNALA: SEDAM GRADSKIH VRATA

     Muzej moderne i suvremene umjetnosti u Rijeci, jedini član međunarodne asocijacije BJCEM iz Hrvatske, poziva hrvatske umjetnike da se jave na natječaj za 14. Biennale u Skoplju. Umjetnici mogu prijaviti sudjelovanje unutar pet umjetničkih područja:
     - Vizualne umjetnosti (likovne umjetnosti - slikarstvo, skulptura, grafika; fotografija, strip, instalacije, performansi, video umjetnost, Cyber Art, Public Art)
     - Primijenjene umjetnosti (arhitektura, vizualni/industrijski/web dizajn, moda, digitalni radovi)
     - Književnost (proza, poezija)
     - Predstave (kazalište)
     - Film (film, video, animacija)

     Trajanje natječaja: 28.10.2008. - 15.12.2008

     STRIPžiri: Ivana Armanini, Nataša Ivančević, Feđa Vukić

     Na natječaj za Biennale mladih mogu se javiti umjetnici od 18 do 30 godina. Tekst natječaja objavljen je na internet stranicama Muzeja, www.mmsu.hr, a više informacija o 14. Biennalu sadrže stranice www.bjcem.org Od 3. do 12. rujna 2009., grad Skoplje ugostit će 14. Biennale mladih umjetnika Europe i Mediterana, u organizaciji Međunarodne Asocijacije BJCEM i Organizacijskog odbora skopskog biennala 2009.

     Prijave za 14. BJCEM slati na adresu:

     MUZEJ MODERNE I SUVREMENE UMJETNOSTI
     Dolac 1/II
     51000 Rijeka
     Hrvatska
     (uz naznaku „ BJCEM – NATJEČAJ")

Press: SKCNS

     Program drugog Novosadskog strip vikenda

Subota 20. decembar 2008.
Muzej revolucije:
19h Promocija albuma; „Neobičan događaj sa namigivanjem i druge priče“ Maje Veselinović
        govore: Vlada Vesović, Maja Veselinović
20h otvaranje izlozbe 40 godina Stripoteke
21h Koktel za goste i domaćine

Nedelja 21. decembar 2008.
Muzej revolucije
15h Predstavljanje festivala iz okruzenja i Srbije, fanzinaša i alternativnih izdavača; Toza Obradovic, Jovan Gvero (Šlic SKC Beograd, Lavirint...)
16h Predstavljanje treceg izdanja Zlatnog doba – vremeplov kroz svet srpskog stripa: Vuk Markovic urednik i Zdravko Zupan istoričar i teoretičar stripa
17h Predstavljanje strip izdavača: Jovan Gvero SKCNS, Beli put, Veseli četvrtak, Ennea, Market print, System comics
18h Predstavljanje autora Đorđe Milović, Jovan Gvero

Sve vreme trajanja Novosadskog strip vikenda radi berza

     Dobro došli na drugi „Novosadski strip vikend“ manifestaciju koja se mutacijom između festivala i salona pokušava ustoličiti kao redovan susret stripadžija ovog dela sveta. Bez ambicija da konkurišemo ostalim festivali a jako zainteresovani da ih sve okupumo, pokušavamo profilisati program kojim promovišemo aktuelnu produkciju, pogotovo onu koja tretira domace autore, izdavače i alternativce svih mogućih profila. Ovogodišnji fetival je u znaku izdanja SKCNS-a: Van Goga tj Gradimira Smuđe autora koji posle velikog uspeha u svetu konačno dobija dostojnunu pažnju i u Novom Sadu, kao i Maja Veselinović i Đorđa Milović te Almanaha angažovanog stropa „Volvox“. Čast i zadovoljstvo savako upotpunjuje i velika izložba 40. godina Stripoteke što je stripski događaj sezone i svakako značajna postavka i u širem kontekstu. Imamo zadovoljsto da nam je domaćin Muzej savremene umetnosti Vojvodine što dodatno kontekstualizuje naše promovisanje devete umetnosti. No, krenimo redom, posle objavljivanja Smuđinih stripova u Politikinom Zabavniku konačno je objavljen i album Van Gog u izdanju Studentskog kulturnog centra Novi Sad ali ništa manje vazno nije napomenuti da promovišemo i nova izdanja albuma Maje Veselinović i Đorđa Milovića te treće izdanje sveske Zlatno doba „Leteća vilčjuška“. Smuđu zbog silnih obaveza očekujeme nekom drugom (prvom) prilikom a sve ostale kojim je strip posao, zadovoljstvo ili ljubav (!?) pozivamo na prozivku. U mnoštvu festivala koje Novi Sad neguje i podržava Novosadski strip vikend se želi izboriti za bolje i značajnije mesto, da li je to preambiciozno zavisi i od vas? Drugog izdanja „Novosadskog strip vikenda“ realizovano je zahvaljujući Studentskom kulturnom centru Novi Sad, Market printu, Kreativnoj radionici Bunker i Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Press: Beli put

Press: Veseli četvrtak

Piše: Aleksandar Manić

     WESTERN
     Scenario: Jean van Hamme
     Crtež: Grzegorz Rosinski
     Lombard, 2001

     Sredinom 19. veka, malog Eddie Van Deera sa sobom odvode Lakota Indijanci. Njegov ujak Ambrosius, jedan od najbogatijih farmera Vajominga, nudi nagradu od hiljadu dolara onome ko mu nadje bratanca. Deset godina kasnije, Jess Chisum pokušava da prevari Van Deera, predstavljajući mu svog brata Natea kao malog Eddija. Ambrosius je spreman da plati, samo da bi likvidirao dete i time svoju kćer u činio jedinom naslednicom porodičnog bogatstva. Prilikom susreta, on ubija Jessa, ali ga lažni Eddie teško ranjava. Uplašen, Nate beži sa mesta zlo čina, zbog ganrene gubi ruku i uspeva da postane brz i neumoljiv revolveraš, koga angažuje Ambrosiusova kći.

     Van Hammov scenario je romanti čna priča u kojoj nema "good guys", nego su svi su loši. Udaljeni od manijerizma špageti-vesterna i više nalik Eastwoodovom filmu "Unforgiven", protagonisti su podli, nepošteni, gramzivi i sebični, ali nisu antipatični. Scenario, spiralne strukture, započinje vrlo dobrim zapletom, ali potom ulazi u sterotipna rešenja, već vidjena u stripu i u filmovima. Karakterizacija likova, započeta na osnovama arhetipova, prešla je u kliše, a povremeno i u karikaturu. Uprkos scenarističkim meandrima, vrlo je lako pretpostaviti sled dogadjaja i kraj priče.

     Prava zanimljivost ovog albuma je crtež velikog poljskog strip majstora Grzegorza Rosinskog. Odlučivši se za akvarel i direktno kolorisanje, Rosinski je dao odličan vizuelni pečat "Westernu". Realisti čki crtež i briga o detaljima upotpunjeni su paletom u tonovima sepije, sive i smedje, bez jakih boja, osim krvi. Montaža je vrlo klasi čna i vešto uskladjuje potrebe naracije sa potrebama slike. Album je ispresecan ilustracijama, duplericama, radjenim tehnikom ulja. Pored ambijentalne funkcije, ova platna su ugradjena u strukturu naracije nalik imenima poglavlja.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Pres: Marketprint

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Strip.art.nica Buch

Priredio: Strip Core

     Mednarodni festival za strip in "upodobljeno" literaturo Next Comic, ki ga vodi Gottfried Gusenabuer,razpsiuje mednaroni stripovski natecaj na dolocene teme. Festival bo del programa Linz2009, Evropska prestolnica
kulture. Vec o festivalu, razpsinih pogojih
     nextcomic.org/index.php?menu=home&lang=en
     International comic competition nextComic festival Linz 2009
     nextComic festival Linz 6.7.8 March 2009 - www.nextcomic.org

Press: Helly Cherry

Press: HSF

      Udruženje ljubitelja stripova „HERCEGNOVSKI STRIP FESTIVAL“ i PRAZNIK MIMOZE Herceg novi raspisuju

KONKURS
za strip-kaiš i karikaturu

     PRAVILA KONKURSA:
Tema konkursa: FEŠTA - dozvoljene varijacije: festival, mimoza, karneval, maskenbal, mažoretkinje
Dimenzije: za karikaturu – do 21x29,7 cm (A4); za strip kaiš – 42x14cm
Stil i tehnika: slobodni
Nagrade:
prva nagrada za karikaturu – 200 evra + samostalna izložba u Herceg Novom u dogovorenom terminu
prva nagrada za strip kaiš – 200 evra + samostalna izložba u okviru HSF-a 2009.
druga nagrada za obje kategorije – 50 evra + plaketa
treca nagrada za obje kategorije – plaketa
Rok za slanje radova: 15. Januar 2009.
Napomena: Slati samo kvalitetne kopije radova; u slučaju da šaljete originale, radove ne vraćamo. Na poleđini obavezno napisati: ime, prezime, adresu, kontakt telefon i e-mail. Uz radove poslati i kratku biografiju. Pravo učešća imaju svi autori/autorke stariji od 18 godina, bez obzira na nacionalnu i vjersku pripadnost. Autori/autorke se odriču autorskih prava na poslate radove u korist HSF-a.

Po 10 najboljih radova po ocjeni žirija, iz obje kategorije biće izloženi i objavljeni u brošuri, koja će se štampati uz katalog za izloćbu konkursa. Besplatnu brošuru će dobiti svi učesnici konkursa.

Prvonagrađeni iz obje kategorije imaju besplatan sedmodnevni boravak (put, smještaj i hrana) u Herceg Novom za vrijeme trajanja izložbe.

     Adresa za slanje radova:
     JUK Herceg Fest, Njegoševa BB, 85340 Herceg Novi, Crna Gora
     (sa naznakom: za strip konkurs „FEŠTA“)

Piše: Stripurger

     Sekira v medu: stripi po motivih panjskih koncnic
     Honey talks - comics inspired by painted beehive panels
     Galerija Niewielka (nad Cafe Miesna, Garbary 67),
     Poznan, Poljska
     Otvoritev: 1. dec. 2008 ob 19. uri

     Revija Stripburger, ki jo izdaja Forum Ljubljana, zakljucuje niz gostovanj svoje razstave Sekira v medu - stripi po motivih poslikanih panjskih koncnic. Razstava je bila prvic na ogled leta 2006 v Slovenskem etnografskem muzeju (v Ljubljani) kot del projekta Honey talks - comics inspired by painted beehive panels, ki vkljucuje tudi zbirko stripovskih knjizic. Od svoje premierne predstavitve je razstava obkrozila ze vecji del Evrope, gostovala je v Albiju, Poitiersu (oboje Francija), Stockholmu (Svedska), Helsinkih (Finska), Oslu (Norveska), Lizboni (Portugalska), Castellonu (Spanija), Pancevo (Srbija), v Udinah in Ravenni (Italija).
     Zadnje gostovanje bo v Poznanu na Poljskem, kamor se razstava odpravlja na povabilo drustva Fundacja Transmisja. (Z omenjenim drustvom Stripburger veze vecletno in plodno sodelovanje, saj je Fundacja Transmisja uradni distributer Stripburgerjevih izdaj na Poljskem).
     Razstava Sekira v medu bo tokrat na ogled v Galerija Niewielka v Poznanu. Otvoritev razstave bo 1. decembra 2008, na ogled pa bo do 14. istega meseca.
     Razstavo Sekira v medu bodo na Poljskem predstavljali trije umetniki, povezani s Forumom Ljubljana in revijo Stripburger, in sicer Matej Lavrencic, Vladan Nikolic in Gasper Rus.
     Matej Lavrencic, stripar in animator, je s svojimi stripi ze veckrat sodeloval v reviji Stripburger, na razstavi Sekira v medu pa se predstavlja z dvema animiranima filmoma.
     Tudi Vladan Nikolic, eden najbolj prodornih sodobnih srbskih stripovskih avtorjev, je ze vec let povezan s Stripburgerjem, v katerem je ze veckrat objavljal, sicer pa v reviji Ciciban lahko spremljavo njegove stripovske zgodbe o macku Igorju. Je eden od devetih sodelujocih avtorjev, katerih stripi sestavljajo stripovsko antologijo Honey talks.
     Gasper Rus, sicer prav tako stripovski avtor, pa je trenutno eden od Stripburgerjevih urednikov. Zadnji dve leti v veliki meri oblikuje vsebinsko podobo revije.

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Press: stripovimk

NAGRADI
Od Konkursot za strip salon”VELES 2008”

     1nagrada ZLATEN STRIP
     Strip delo:”OPASNO ISKUSTVO”
     Svetozar Obradović - scenario
     Miodrag Ivanović -Mikica - crtež
     Nagrada ja dodeluva KOMERCIJALNA BANKA - FILIJALA VELES

     2 nagrada ZLATEN STRIP
     Strip delo:”PRIKAZNA ZA GOLEMATA FIRMA”
     Jovče Krstitelče - scenario
     Darko Bogdanov - crtež

     3 Nagrada ZLATEN STRIP
     Strip delo:”GREH”
     Marko Stojanović - scenario
     Igor Jovčevski - crtež

     Nagrada za najdobro scenario: Jovče Krstitelče,Makedonija
     Nagrada za umetnički izraz: Boris Bagliža
     Nagrada od Strio centarot na Makedonija: Vencislav Krstev ,Bugarija
     Nagrada od Strip centarot na Makedonija: Franjo Anžžlovar
     Nagrada od Hristijanski centar –Veles: Monika Spasić ,Makedonija
     Nagrada za najmlad učesnik: Martin Maznev, Makedonija
     Nagrada na “Detska Radost” za najdobar učesnik do 15 g se dodeli
     na Ivica Sazdovski,, Makedonija

     Poveke na www.stripovimk.com


     Dear,
     To receive an apology you so long waiting to answer, In the competition "GOLDEN COMIC STRIP" in which participate the more than 120 authors from 26 countries (South and North America, Asia and Europe) Awards are attribution in this order:

     1 Awards "Golden comic strip" of "Dangerous experience"
     From authors Svetozar Obradovic (SERBIA)-scenario and Miodrag
      Ivanovic- Mikica (SERBIA)-drawings,

     2 Awards of "The story on large companies"
     From authors Jovce Krstitelce (Macedonia)-scenario and Darko
      Bogdanov (Macedonia)-drawings

     3 award for comic work "Sin"
     From authors Marko Stojanovic (Serbia)-scenario and Igor
      Jovcevski (Macedonia)-drawings

     Award for scenario: Jovce Krstitelce (Macedonia)
     Award for artistic expression: Boris Bakliza
     Award from Comic strip center Macedonia: Vencislav Krstev (Bulgaria)
     Award from Comic strip center Macedonia: Franjo Anzlovar (Croatia)
     Award from Christian's center-Veles: Monika Spasik) (Macedonia)
     Award for youngest author: Martin Maznev (7 g) (Macedonia)
     Award from edition "Children happiness” for the young participants to 15 y to Ivica Sazdovski (Macedonia)
     Comic works is not scheduled to catalog .These comic works that are in the combined for awards is published in comics magazine CREATOR to 2009 g (two editions)
     All authors refer appreciation of the contribution and we hope the meeting again

     More on www.stripovimk.com

Piše: Aleksandar Manić

     Trois ombres
     Scenario i crtež: Cyril Pedrosa
     Delcourt, 2007

     Mali Joachim mirno živi sa ocem i majkom u kući smeštenoj u idiličnoj prirodi. Dani prolaze bezbrižno sve dok se ne pojave tri jahača lica maskiranih velikim kapuljačama. Joachimov otac, plašeći se nesreće, bezuspešno pokušava da im se približi. Majka odlazi da vidi "stručnjake" za ovakve pojave, ali senke nastavljaju da posmatraju Joachima sa obližnjeg brda. Odbijajući da se povinuje sudbini koja preti da uništi porodičnu sreću, otac uzima Joachima i pred crnim senkama pokušava da utekne u sigurnost zemlje svojih predaka.

     Grafički roman "Tri senke", nadahnut životnom pričom autorovih prijatelja, govori o smrti deteta i o roditeljskom odbijanju da prihvate neumitnost sudbine. Unapred izgubljena metaforična trka protiv smrti predstavlja fascinantnu avanturu oca i sina kroz povratak izvorima, herojske gestove, izrečne laži i utehe, poučne parabole i oniričke vizije. Podela stripa na tri poglavlja, tri etape u neprihvatanju neumitnosti, sadrži dosta neizrečenog, što priču čini još intenzivnijom. Neprihvatanje detetove smrti prikazano je bez patitike i sa puno osećanja, mere i poetičnosti.

     Dinamičan crno beli grafizam Cyrila Pedrose, pročišćenog je poteza, dečjih oblina, ali i dramatičnosti koja može jedino da se ostvari crno-belim izrazom. Mešovitom tehnikom (tuš, četkica, pero, grafit, flomaster, hemijska olovka), autor vešto dočarava ambijente i krajolike, sugerišući sve ono čime nije hteo da optereti naraciju stripa.

     "Različitim grafizmima hteo sam da podvučem odredjene elemente u priči. Sekvenca sa brodom spada u avanturu i akciju, tako da sam je uradio prilično klasično. Nekoliko tabli kasnije, scenaristički i crtački, otišao sam više u fantastično i onirično – kaže Pedrosa o svom radu.

     Glavna zamerka Pedrosinom grafičkom romanu bila bi odredjena scenaristička slabost u strukturi dela (nepotrebna proširivanja, diskutabilna rešenja) kao i povremena nepravilnost ritma pripovedanja. Medjutim, ove slabosti ne ometaju snagu albuma koji je inače bio nagradjen na zadnjem strip festivalu u Angulemu.

Press: Stripburger

     Stripburger 48 na koncu leta
     Stripburger at the end of the year

     48. številka revije Stripburger nam prinaša dve posebni sekciji. V prvi se bomo spoznali z Dongeryjem, skupino norveških striparjev (Bendik Kaltenborn, Flu Hartberg, Sindre W. Goksøyr in Kristoffer Kjølberg). Druga pa nam razkriva eno najmlajših stripovskih scen v Evropi – latvijsko (Anete Melece, Kaspars Groshevs in Ingrīda Pičukāne). Prav tako je v fokusu pričujoče številke tudi Marco Corona, morda eden najbolj intrigantnih italijanskih striparjev ta hip. Intervju z njim je opravila Paola Bristot. Stripburger 48 se lahko pohvali tudi z neobičajno visoko udeležbo domačih, torej slovenskih avtorjev. V cifri debitira mladi Domen Finžgar, medtem ko se po dolgi odsotnosti vrača Damijan Sovec s serijo popotnih stripov. Drugi vrhunci te številke vključujejo dela Olivea Boogerja (Francija), Janeka Koze (poljska), Tee Hvala (Slovenija), Gašperja Rusa (Slovenija) in ustvarjalnega dvojca Mateja Lavrenčiča in Kocota (Slovenija), če omenimo le nekatere izmed njih.

     The 48th issue of Stripburger features two special sections. The first one introduces us to Dongery, a group of comics artists from Norway (Bendik Kaltenborn, Flu Hartberg, Sindre W. Goksøyr and Kristoffer Kjølberg). The second sections reveals one of the youngest comics scene in Europe – that of Latvia (Anete Melece, Kaspars Groshevs and Ingrīda Pičukāne). Also in the focus of this issue is Marco Corona, perhaps one of the most intriguing Italian cartoonists at this moment. Corona was interviewed by Paola Bristot. Stripburger no. 48 also boasts an unusually high percentage of Slovene authors. Domen Finžgar makes his debut in this issue, while Damijan Sovec returns after a long absence with a series of travel comics. Other highlights of the issue include works by Olive Booger (France), Janek Koza (Poland), Tea Hvala (Slovenia), Gašper Rus (Slovenia) and the duo of Matej Lavrenčič and Koco (Slovenia), to name just a few of them.

---

     Poziv za Stripburger #49/ call for submissions - Stripburger #49

     Dragi prijatelji,
     Nabor za Stripburger #48 se je pravkar zakljucil. Nacrtujemo pa ze tudi naslednjo cifro, Stripburger # 49, ki je planirana za zacetek prihodnjega leta.
     Vsi, ki ste prejeli to sporocilo, ste prisrcno vabljeni k sodelovanju, torej da nam posljete svoje stripovske prispevke.
     Tokrat imamo temo(!): 8. SMRTNI GREH
     Vabimo vas, da v svojih stripih izhajate iz te iztocnice, o njej meditirate in jo interpretirate ...
     Vse pripravljene na sodelovanje prosimo, da potrdite udelezbo. Poleg tega vas prosimo tudi, da nam cim prej sporocite vsaj okvirno stevilo strani, ki jih bo po vasi oceni obsegal vas strip.
     Uredništvo bo strokovno ocenilo vse prispele stripe, ter tiste, ki ustrezajo konceptualni usmerjenosti naše revije in so likovno kakovostni, tudi objavilo.
     Deadline? 31. januar 2009
     Računamo na vas.

     V imenu Stripburgerja,
     Gasper Rus

---

     Dear Friends,
     The deadline for the next issue of Stripburger is 31 January 2009. We must also inform you, that this time we have decided to set a main theme for your comics.
     You should send us comics, that reflect the theme - 8. MORTAL SIN !
     If you want to submit your work, please inform us as soon as posible, also note how many pages you plan for your work.
     After the deadline we will make the selection. We tend to publish only those comics, that are suitable for the concept of our magazine. Also, quality of the comic should be at highest level!
     We are counting on you!

     Best wishes,
     Stripburger

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh