ARHIVA VESTI ZA JANUAR - SIJEČANJ - JANUARY , 2008. GODINE
Godina izlaženja: X • Uređuje: Zlatko Milenković • Gagarinova 10/4, Novi Sad • email: zmcomics@neobee.net
prethodni mesec - arhiva - sledeći mesec
 GODINA DOBROG STRIPA |
31.01.2008.
|
Piše: V. Fumeti |
|||
Veliki broj kvalitetnih izdanja u Srbiji, podstiče nas da ove godine u igru pravljenja top listi najboljih stripova ne uvodimo bogatu hrvatsku produkciju, koju smo, zahvaljujući beogradskim striparnicama Alan Ford i Darkvud uglavnom mogli da nabavimo. Mada i dalje nedostaju na kioscima štampe, stripovi su sve češći u knjižarama, pri čemu jeftina kiosk izdanja bivaju zamenjena skupim albumima za kolekcionare, ali se strip vratio među nas – a to je najvažnije! Dakle, poredak stripskih izdanja na ovoj listi, lični je izbor, njihove vrednosti su manje ili više bliske ili izjednačene i stvar je ličnog ukusa da li je neko izdanje ispred ili iza.
1. Zdravko Zupan VEK STRIPA U SRBIJI, Kulturni centar Pančevo Monografija Zdravka Zupana sveobuhvatan je i ozbiljan istoriografski projekat, kojim je jedan vek prisustva stripa prikazan u mnoštvu kontekstualnih relacija. Istorija izdanja, tendencija, ljudskih sudbina... bogato ilustrovana, sa opsežnim prevodom rezimea na engleski poentirala je pet godina postojanja festivala GRRRRR! u gradu na Tamišu i veliki urednički napor njegovog tvorca Saše Rakezića. I za kulture koje više od nas brinu o svojoj tradiciji, ovakvo izdanje bi predstavljalo istinski domet, u našoj koja je do juče strip generalno proglašavala šundom i kičem, Zupanov uporni, posvećenički rad istovremeno zbunjuje i ushićuje. 2. Hodorovski i Himenez, KASTA METABARONA, 1 i 2, Beli put, Beograd Opsežna spejs opera, nastala kao interesantan bočni izdanak Inkala, kojeg su crtali Mebijus i Janjetov, scenaristički je duhovita i inventivna stripska, a crtački gotovo virtuozna struktura, koja je u Belom putu i njegovom osnivaču i direktoru Milanu Vuletiću našla pravog editora. Besprekorno odštampani i upakovani, oba albuma potvrđuju da je mladi beogradski izdavač uveo najviše medijske standarde na ovdašnju strip scenu. 3. Frenk Miler, 300, Beli put Gotovo istovremeno s pojavom filmskog blokbastera, u našim knjižarama se našao i epski Milerov strip 300, u kojem je čovek koji je inovirao Betmenov lik i ideologiju, sanjario još od školskih dana, kada je čuo za klasičnu Bitku kod Termopila. Odgovarajući položeni format i škrti kolor u znaku okera, crvenog i crnog, načinili su od Milerovog stripa istinsku poslasticu. Verujem da su mnogi ljubitelji devete umetnosti kod nas osetili neku vrstu ponosa, što i u Beogradu može da se pojavi ovakvo izdanje. 4. Srećko Jovanović, VELIKI SAN, Arhiv, Pančevo U Pančevu se ove godine pojavilo još jedno antologijsko izdanje posvećeno devetoj umetnosti. Reč je o memoarskom spisu osnivača Dečjih novina Srećka Jovanovića, koje je obogaćeno crno-belim reprintima kratkih stripova devetorice crtača čiji je uspon sredinom 60-ih godina prošlog veka, bio uvod u renesansu srpskog i hrvatskog stripa. Interesantno je da su u priređivanje ove knjige bili uključeni Zdravko Zupan i Vasa Pavković (koji je i recenzent monografije Vek stripa u Srbiji!). 5. Žiro i Šarlije: PORUČNIK BLUBERI (1-3), Marketprint, Novi Sad Najdugovečniji editor stripova u Srbiji, novosadski Marketprint, otpočeo je za Sajam knjiga objavljivanje integrala posvećenih najboljem evropskom vesternu svih vremena. U desetak albuma staće sve Žiroove priče o Bluberiju, odštampane u crno-belom otisku i s prevodom koji smo voleli još od davne premijere na stranicama Panorame. Tri prve epizode, čitane posle mnogo vremena, potvrđuju snagu ovog vesternskog serijala.
U ritmu, svake godine za Sajam knjiga po album, Bane Kerac je nastavio da dopunjava svoju Katu olučarku, realizujući projekat njenog odštampavanja u 12 tomova. Ovim je prva polovina okončana, potvrđujući crtačku superiornost i scenarističku veštinu autora. U pričama o Kati pre svega oduševljava ravnoteža između avanture i njenog ironiziranja, akcije i zafrkancije. 7. Izler: SAMBROVI, Beli put Možda je ovaj integral najuspešniji u nizu koje su Milan Vuletić i Boban Knežević ponudili strip ljubiteljima. Virtuozan crtež koji neke table približava unikatnim grafičkim listovima, kao i scenario na tragu mističnih osećanja koji prožimaju delo jednog Žerara de Nervala, pretvaraju povest o porodici Sambrovi u nezaboravan strip za sva vremena. 8. Difo i Marini: REPTORS, System comics, Beograd U nizu izdanja ovog beogradskog izdavača, drugi album serijala učinio nam se najpodsticajnijim. Ako je u jednom trenu zahvaljujući koliko Džipsiju (Marketprint) i Politikinom zabavniku ( ), a onda i ovom serijalu, izgledalo da će Marinijevi stripovi u potpunosti prekriti naš stripski horizont, sada izgleda da su za to dovoljni i Reptorsi sami. Više nego scenarijom, zasnovanom na tzv. teoriji svetske zavere, strip pleni Marinijevim gotičkim crtežom i odgovarajuće atraktivnim kolorom. 9. Svetozar Obradović: ANTOLOGIJA NOVOSADSKOG STRIPA, Prometej, Novi Sad Najznačajniji novosadski strip scenarista, pokušao je da ovim dobro opremljenim izdanjem načini širok katalog istorije novosadskog stripa, pre svega vodeći računa o crtačima i scenaristima, o njihovim karijerama i ostvarenjima. Vidno je da je grad u kojem je izlazila Panorama i već četiri decenije izlazi Stripoteka, najveće crtače imao u Kercu, Janjetovu i Nenadovu, a da je oseka izdavača prouzrokovala pojavu alternative u 90-im. 10. Džon Kelen Marfi: PRINC VALIJANT, 19 tom, Marketprint Nastavljajući da posle Fosterovog opusa emituje i Marfijev "dugometražni" nastavak, novosadski izdavač je potvrdio koliko on i naši čitaoci vole Princa Valijanta, strip koji, evo, i danas izlazi u nedeljnim dodacima Amerike i šire! Jasno je da se Marfijev Valijant ne može približiti besmrtnom Fosterovom delu, ali opet i dalje nas kopka ono "šta je dalje bilo" pa prelazimo preko ružnjikavih portreta.
11. Sklavi i mnogi crtači : DILAN DOG, System comics Tačno je da je ovo izdanje bezbrazno skupo i da otisak nije onakav kakav bi trebalo, a da u titlovima ima mnogo upisnih grešaka, ali je tačno da i dalje volimo Dilana Doga i da priče o njemu i dalje, više-manje uspevaju da nas zainteresuju. Tako se ovi Giganti priključuju našim kolekcijama u kojima hrvatski Dilan u raznim varijantama nastavlja tamo gde je srpski stao itd. Još kad bi inspektor Blok konačno otišao u penziju! Usput: ove godine je beogradski Emitor objavio vrlo dobar specijalni broj posvećen Gručovom gazdi! 12. Frenk Čo: ŽIVOTINjSKA KARMA, Lavirint, Čačak Rađeni kao crno-beli albumi mekih korica, dva izdanja Životinjske karme predstavljaju poslasticu za inteligentne čitaoce, možda one koji vole Kalvina i Hobsa. Spoj animalnih i ljudskih likova, mnoštvo gegova različitog žanrovskog porekla... Čoov sjajni strip pleni pažnju elegantno stilizovanim crtežom i neprekidnim rekreiranjem obrta zasnovanih koliko na karakterima glavnih junaka, toliko i na situacijama u kojima se nađu. Čekamo trojku s nestrpljenjem zavisnika! [Objavljeno: Bestseler br. 48 , Beograd, 09.01.2008 ] |
|||||
| BULLE D'ENCRE 16 |
30.01.2008.
|
Piše: Strip vesti |
|
|
|||
| STRIP: DO GLAVE |
30.01.2008.
|
Autor: Mladen Oljača |
| STRIP IZ PARISKE BIBLIOTEKE (31) |
29.01.2008.
|
Piše: Aleksandar Manić |
|
Scenario: Foerster Crtež: Foerster (olovka) i Andreas (tuš) Lombard, 1996 Jedan mornar, preko veze udaljen od fronta, uprkos ratnoj situaciji, ulazi u detektivsku priču, sve nastavljajući da radi za vojnu mrtvačnicu. Pored smešnog imena (Laurel Hardy) i odela (uniforme mornarice), on poseduje sve stereotipe pravog holivudskog detektiva. Scenario je crn, oslonjen na američki film 50-ih godina, period koji je fascinirao nekoliko generacija stvaralaca, ali i čitavu planetu, zbog tadašnje američke snage i neodoljivosti. Zaplet je solidan i oslanja se na odredjene legende, ne zaboravljajući tipične svetove drage Foersteru - duševna patnja, automati i mašine, pakao, djavoli... "Devedeset odsto fantastičnih dela govore o strahu. Strahu od drugih, od stranog, od onog što je drugde. Čuo sam da je jedan od najvećih pisaca fantastike, Lovecraft, bio veliki rasista. Plašio se crnaca – kaže Foerster. Foersterov scenario je radjen na više nivoa (dogadjajna linija, omaž filmu, mitovi, parodija, potrebe crtača...) i poseduje prilično rigoroznu strukturu. Thomas Owen, poznati belgijski pisac fantastike, napisao je o svom sunarodnjaku: "On nam ne donosi poruku o životu i svetu, nego, u fantastičnom ambijentu, stavlja na scenu čudne marionete koje se kreću urlajući, zavlače se u užas, monstruoznost i stravu, klimu u kojoj Foerster se izražava na izuzetno efikasan način." Inače, Foerster se proslavio svojim čudnim i iščašenim svetovima, u čijim osnovama uvek leži dobro razradjen scenario. Njegov najčešći prosede sastoji se od upotrebe simboličnosti protagonista, pažljivo uskladjenih sa situacijama. Foersterov crtež i Andreasovo tuširanje nalikuje kratkim horor pričama iz Fluide Glaciala. Crno-bele mase, polukarikaturni likovi, iskrivljena perspektiva, retro-futuristicke mašine... Skoro da bi moglo da se kaže da je album tipičan Foerster, ne samo u atmosferi, likovima, nego i kompozicijama, da nema tuširanja koje se bitno razlikuje od onoga na koje smo se navikli. Andreasov stil se oseća u načinu senčenja kroz brojne šrafure, nalik grafikama. Autori su čak razmišljali da kolorišu album sivom bojom, slično Yslaireovom serijalu "Sambrovi", ali se izdavač opredelio za crno-beli crtež. |
|||
| MUMINI U ANGULEMU |
28.01.2008.
|
Piše: Strip vesti |
||
|
||||
| VUČINE ONLINE |
28.01.2008.
|
Piše: Strip vesti |
||
|
||||
| STRIP: MONTENEGRINI |
28.01.2008.
|
Autor: Simon Vučković |
| IZLOŽBA 'S3P' |
27.01.2008.
|
Press: Emir Pašanović |
|
|
|||
| PROMOCIJE STRIPOVA |
27.01.2008.
|
Piše: Nenad Barinić |
Poštovani! Pozivam Vas da svojim prisustvom uveličate promociju stripova OVČARA - KRIK U NOĆI i EINSTEIN WORLD (N. Barinić - D. Rehak i T. Mraović), knjige Borovsko nebo čisto jesmo li te voljeli isto (D. Rehak) kao i promociju dokumentarnog filma iz arhivskih i privatnih snimaka Vukovarski rat, u organizaciji Hrvatskog drušva logoraša srpskih koncentracijskih logora, Centra za istraživanje ratnih zločina, u četvrtak, dana 31. siječnja 2008. godine u 18,30 sati, u prostorijama Kino dvorane u Borovu Naselju, Dr. Ante Starčevića bb (uz Radnički dom). Domaćin je kombinat "Borovo", uz pratnju KUD "Dunav", uz gostovanje mr. Krešimira Bušića (cenzora knjige), slikara Dubravka Duića - Dunju i drugih.... |
||
| MARKO AJDARIĆ NEWS |
26.01.2008.
|
Uređuje: Marko Ajdarić |
|||
|
|||||
| STRIP: QRETEN |
25.01.2008.
|
Autor: Darko Macan |
|
| TRIBINA: STRIPOVI BUDUĆNOSTI |
24.01.2008.
|
Piše: FKC |
||
Poštovani ljubitelji stripa, dragi prijatelji, Francuski kulturni centar u Beogradu nastavlja svoj ciklus susreta u cilju promovisanja francusko-belgijskog stripa u Srbiji. Kao i do sada, svaki poslednji petak u mesecu rezervisan je za predstavljanje izdanja i autora Devete umetnosti. Ovoga puta, pozivamo Vas da prisustvujete tribini „Stripovi budućnosti“ u petak 25. januara u 18h (Knez Mihailova 31), na kojoj će učestvovati Pavle Zelić i Jovan Ristić, predstavnici udruženja ljubitelja naučne fantastike „Lazar Komarčić“. * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * Od samih početaka devete umetnosti naučna fantastika i strip idu ruku pod ruku. Od Flaša Gordona do Metabarona, od Malog Nema do Drune, od Spirua i Fantazija do Lanfesta. Svaki novi pravac u okviru žanra, bilo da je svoj začetak imao u književnosti ili filmu bio je ispraćen i u stripu, a neretko su upravo stripovi bili ti koji su najavljivali nove tendencije u naučnoj fantastici. |
||||
| DARKO, ANGULEM,... |
24.01.2008.
|
Piše: Strip vesti |
|||
|
|||||
| IME RUKE |
24.01.2008.
|
Piše: Alem Ćurin |
|||
Onda mi se sve zgadilo. Odustao sam od beskorisnog traženja formule što mi snove lijepi za papir, čuva mi glavu i hrani mi noge toplinom - odustao i preselio se u kuću naviše. Sad živim u vili Holbein, stamenoj i ugodnoj zgradi, sigurnoj od vanskog svijeta, sjenovitoj kao samostan, na samom vrhu hridi, u hladovini mrtvog svjetionika i mrtvi smo za svih. Nitko nas se više i ne sjeća. Mi smo celuloza za koju rado misle da su je već oborili, preradili pa provarili i otresli. Svjetionici koje su odavno ugasili. Neka misle – 'ko ih šiša! Jedemo papir i zalijevamo ga mješavinom tuša, bazge i kajsijevače. Be i ja se možda nikad ne bi zbližili da je u mene bilo centralnog grijanja, da sam zato imao tople noge i da sam postao, glavom, strip junakom. No, ništa od toga. Be ima rješenje, ide to njega s nepodnošljivom lakoćom – on je prorok vremena i protok avanture. Kaže, sve će biti gore, vrijeme će i dalje biti loše, što mu je, uostalom, i u opisu radnog mjesta. Nema promjene, nevrjeme ostaje u modi. Naši junaci su se već poubijali, i opet će, znaju oni svoj posao, domalo, kroz nove avanture. Avantura, znači, pada mi na pamet, nije vrijeme, nego bezvremenost – bez-vrijeme, ne-vrijeme. I mi joj stopu slijedimo, s toga puta ne skrećemo. Baš obrnuto, avantura je vrijeme što se ne mijenja, samo nijemo curi Ćurine, kaže on. Da, jer ga nema, ponavljam ja, pogotovo ne u stripu. Možda tebi, daje mi kontru, jer se još nisi oljuštio od snova, i na sve još gledaš izvana, al' sni više nisu domaći ovdje, već disciplina, disciplina kičme... Možebitno je Be u pravu. Kad su mi onomad čupali likvor, našli su u njoj zrikavca, noćnog skakača i pjesnika – šta oće reć da mi je kičma na šuštu i na svoju ruku. ...Kvadratura hipotenuze avanture jednaka je zbroju kvadrata na obje kazaljke ili katete vremena, bez obzira na vremensku prognozu, koje je tebe očito strah. Strašan je Beov aperkat i – eto me na podu! Be ima takvu ruku. Trebaš samo imat ruku za navijenje kazaljki, dodaje odozgo, dok ja, u sebi, odbrajavam njegove kvadrate. A njih ne manjka u Bore Pavlovića. Boro Pavlović, veliko (i kod nas zaboravljeno, no o tome malo kasnije) ime YU/Cro, francuskog i norveškog stripa vratio se kući. Kroz trijumfijalnu kapiju, L'Arc de triomphe baš, što je izdjelana od njegove crtaće daske. Glavni izvođač radova na kapiji, teškoj gotovo tri kilograma i punih pet godina, je Marko Šunjić i njegova izdavačka firma Fibra. EL NIŇO – izdavač francuski Les Humanoïdes Associés – strip je serijal Christiana Perrissina, kao scenariste, i crtača Bore Pavlovića. El Niño je zapuhao iz jedanaestog pariškog arondismana prvi put 2002. godine i odmah su zabilježene klimatske promjene na francusko-strip-izdavačkom barometru. S prvim nastavkom temperatura se u Francuskoj vidno podigla, tako da se nije puno čekalo, nastavak je dogodine postigao još i veći uspjeh - serijal je rođen! Hot wind over hot water... tako kaže inernet za El Niño – vrući zrak iznad toplog mora vode. To je to.
Čini mi se da bi Perrissin najrađe za usta svojih potlačenih, obespravljenih i besprizornih likova prišio filakteru u kojoj se masnim slovima koči parola – Cuba Libre! No, Che je ubijen dok se pisac još igrao u pijesku nekog vrtića u Annesyju, a i stari se Castro, evo, broji usitno – tako da je neobuzdanom smijehu te veseloj i nerazuzdanoj pjesmi, u zapadnoj civilizaciji, suđeno da jošte žive samo nakratko pak se nepovratno vraćaju sužanjstvu u tužnim krletkama od klaunove šminke u nekim tamo prljavim predgrađima. I tako, eto nas na pragu devetnaetog stoljeća! (Ne! Nije greška!) Jer je većina naših junaka pobijena, a oni preostali moraju prihvatit igru tehnološkoprofitne revolucije i njoj se prilagoditi, ako hoće preživjeti u vremenu koje ide na gore. Zato u svih pet nastavaka serijala nema ni jednog momenta veselja, nema humora, nema smijeha (histerija se na računa) – jer avantura je sam život, košmaran, ma kakav san, čista trauma, bez obzira za njemački. U takvom svijetu bez ideala, moderni Che, El Niño ili Ciganin, je surovi kriminalac i ubojica, kojim svojim postupcima radi u korist same nesreće, vlastite i bližnjih mu, za zadovoljstvo i iskren aplauz na otvorenoj sceni svojih moćnih neprijatelja. Moćnika, koje ću na ovom mjestu prozvati kriminalacima – krimkapitalističkom bandom što si je izmislila zakone samo na vlastitu korist. Pa ću reći – CUBA LIBRE!!! Scenarij Christiana Perrissina (nije to nikakav naš Perišin iz Kaštel Kambelovca!) na prvu ruku, malo je više literaran nego što smo navikli konzumirajući američke bloodburgere u zadnje vrijeme. Ima tu puno opisnog teksa, rekli bi, za današnje prilike, baš je starinski, al' neka, jer Perrissin se drži dobre stare francuske škole, di šora nije bitnija od jasnoće priče, di gomilanje mrtvih nije razlog avanturi. Di likove još drže emocije, a ne prisega – Za dom i otadžbinu! To je avantura na kakvim smo odrasli. No, avantura je to Rasti Rajlija u paklu. Avantura je to antiglobalnog svijeta, gurnutog u podzemlje. Priča je to lišena svake romantike, uronjena iskreno do boli u brizi za tog sitnog stvora, polu-zvijeri-polu-primata, koji ima jedinu šansu jer je u većini i što u memoriji nosi tatoo sa svojim imenom. Već pola stoljeća pratimo stripove što nam pričaju o postapokaliptičkom svijetu, o životu nakon atomskog sraza. Priče su to što su pratile tadašnje glasine. I što sad? Sraza nije bilo, a mi, evo, živimo apokalipsu. Očito je problem u glasniku. Trebalo ga je ubit na vrijeme! Motor cijelog serijala je ženski lik, Vera Michailova, rođenjem moldavijska Ciganka, dvadesetosmogodišnja francuska medicinska sestra na gaži pri međunarodnom Crvenom križu, koja slučajno, nakon smrti svojega oca, najpoznatijeg ciganskog violiniste Pariza, doznaje cijelu istinu o svom podrijetlu. Znamo da je svaka istina prošivena ožiljcima. Iz epizode u epizodu, Vera je u potrazi za osobnim odrazom u zrcalu što se slučajno razbilo pri njezinom rođenju i od čijih joj je krhotina ostao ožiljak na lijevome dlanu. Nejasan lik u staklu morao bi imati isti takav ožiljak na desnoj ruci. No, ogledalo je razbijeno i jedini put vodi kroz njega. Moderna Alisa prelazi s onu stranu gdje je ne čeka Bijeli Zec već divlja noćna zvijerka što je konzumirala zeku, a njegov sat mijenjala u najbližoj zalagaonici za pištolj, jer ovaj ima brži i precizniji ritam. I dok je oružja vrijeme je na strani zvijeri.
Vera, tražeći odgovor na pitanja koja nikad ne postavljaš roditeljima, prati krvavu sjenu beštije, no, ova joj stalno izmiče zlim tokom rijeke Stiks što surovo grize svojim koritom kroz loco sevaggio, tužnu dolinu, od Ekvadora do Indokine, Indonezije i Polinezije i još dalje i dalje. Vera Michailova je preljep lik mlade žene od krvi i mesa. Eto, to je ta razlika između evropskih i američkih strip-stvorenja, jer su ovi potonji skrojeni samo od krvi, himne i hulahopki, lišeni svih ljudskih osobina, pa tako i seksualnog kontakta sa eventualnim partnerom, a i strogo im je zabranjeno skidanje na javnim mjestima, tj. u krugu čitatelja. Zato je Vera čisto osvježenje nakon tolikih godina terora američkih maškara, napokon lik bez haltera i u radnjama di je i halter višak. I to ne vrijeđa nikoga, dapače, već Veri, kao liku od emocija, može samo pomoći da ne svisne u potrazi za vlastitim identitetom, čija joj polovica igra stalnu pobjegulju u liku njezinog brata blizanca. Da. Ovo je priča o sijamskim blizancima što su jednom davno, u majčinoj utrobi, bili spojeni dlanovima! Ovo je priča o dvije polovice jedne cjeline od kojih se jedna otrgla u mrak, postala gospodar života i smrti, vođa međunarodnih pirata, stavila se na čelo obespravljenih i neprilagođenih te postala El Niño! Šta smo ono rekli da je El Niño? Strujanje vrućeg zraka iznad pregrijanog mora! Cjelina sastavljena od dva pola, baš kao i strip. Jer, znamo to, strip je medij slijepljen od priče i crteža. I uzaludna bi bila sva čistoća ideje Christiana Perrissina da je nabasao na lošijeg crtača, a mogao je, jer takvih ima više od porno glumaca. Zato je bila vrlo mudra odluka urednika Humanoïda da dovuče Boru Pavlovića iz hladne Norveške pod svjetla Pariza i da mu nakon jedanaest godina ponovo ponudi ugovor i uposli ga na El Niñu. Jer kao što vruć vjetar prenosi pulsiranje uskuhalog mora tako Borina bogomdana (nije ovo nikakvo komplementiranje, već davno konstatirana činjenica svih koji se razumiju u ovaj posao!) ruka majstora urezuje liniju nade s nepodnošljivom lakoćom u ovu mračnu, al' ljudsku priču, preciznošću kirurga, da se smrzneš. Bez Pavlovićevog crteža Vera Michailova nikad ne bi imala šanse stati ponovo s ove strane ogledala. Morao bi je sam Perrissin zatući prije kraja prve epizode, a nama bi se pucalo zbog toga. Bez Pavlovića ovo bi ostao samo intersantan pokušaj litrature čiste ideje i ne bi doprijela do nikoga. Perrissin je našao u Bori Pavloviću pravog glasnika, pismonošu i lučonošu, sve u jednom. I tako, šest godina već. Šesti se album upravo priprema za francusko tržište. Boro Pavlović je već dvadeset i koju godinu priznato evropsko strip grlo. Prvi i jedini dosadašnji izlazak na domaću strip scenu bio mu je 1985. godine u Večernjaku, s kratkom epizodom Vrijeme kronika po scenariju Branka Gjivoje. To ne ostaje neprimjećeno i ubrzo ga nalazimo među francuske strip lavove, direktno u Les Humanoïdes Associés, gdje stoluje Moebius! Za njih potpisuje pet albuma, od kojih je najpoznatiji serijal o Roxalane, i još nešto siće do 1991. Uspaljeni zrak vulgaris, domaći, mijenja za civiliziranu Norvešku, dolazi do nesporazuma s Moebiusom pa Boro postaje samo norveški striper i ilustrator. I tako do 2001. godine kada se posredstvom Kordeja otkriva da Humanoïdi još cmizdre za Pavlovićem i da mu ne mogu uć u trag. Ostalo je legenda. Legenda što se prenjela upravo preko domaćeg praga, u tvrdim koricama, kvadrature 290 stranica u skoro B4 formatu kroz pet epizoda. Mladoženja je pametni Marko Šunjić, iznenađujuće drag mladac, domaći, veliki entuzijast stripa. Da ste pitali ovu mladež i bradavice, što se danas vrte oko tri's'pete, četrdesete, tu većinu porno glumaca, što si uglavnom poziraju na sliku i priliku svoju, ko je Boro Pavlović?, u čudu bi vas tupo gledali, koji je tebi?, tko je taj? Draga djeco, to je jedan od tri, četiri najveća živuća aktivna hrvatska stripera te jedan od najvećih koje je ikad ex-YU strip prostor imao. Toliko o nalijevanju rupe u obrazovnju. Striper mora imat tople noge, kažem ja i dodajem, to je čisti laboratorijski posao. Jeste, nadovezuje se Boro, to je život samostanskih iluminista, samoća i tišina, disciplina samostana, kao u Imenu ruže. Vani je ugasli svjetionik, nitko nas se više i ne sjeća, nitko i ne zna za nas i mrtvi smo. Ma puca nam za to. U ime ruke miješamo tuš, kajsijevaču i bazgu. Jedemo papir i doma smo. Dobrodošao kući Majstore! [Objavljeno: Feral Tribune] |
|||||
| UPDATE NA VEST |
23.01.2008.
|
Piše: Darko Macan |
|
||
| STRIP: DO GLAVE |
23.01.2008.
|
Autor: Mladen Oljača |
| PROROK APOKALIPSE |
22.01.2008.
|
Piše: Zoran Đukanović |
||
|
||||
| STRIP IZ PARISKE BIBLIOTEKE (30) |
22.01.2008.
|
Piše: Aleksandar Manić |
|
Bouche du diable Scenario: Charyn Crtež: Boucq Casterman, 1990 Yuri, siroče iz Ukrajine, dobija svoj novi dom u specijalnom zavodu za obučavanje budućih kadrova NKVD-a. Njegova zečja usna ga čini stalnom temom ismevanja, sve dok jednog dana ne završi školu i estetskom hirurgijom dobije novo lice. Posao mu je špijunaža najmrskijeg sovjetskog neprijatelja – SAD-a. Juri, obučen za vrhunskog špijuna, biva poslat u Njujork. Druga saradnja dueta Charyn-Boucq (prva je bila "La femme du magicien"), posvećena je hladnoratovskim i špijunskim borbama SSSR-USA. Jednostavan, ali solidan scenario Charyna meša istoriju, dramu i fantastiku, ali ne uvek na najbolji način. Charynov scenario započinje album vrlo efikasno, gradeći karakter mladića kroz svakodnevnu borbu sa okruženjem. Medjutim, iako je bio dobar vojnik i poslušnik, Youri odlučuje da se odmetne od surovog i besmislenog boljševičkog sistema. Problemi već nastupaju u drugom delu, kada pripovest ulazi u znane kolotečine hladnoratovske špijunaže i revolta protiv diktatorskog sistema. Posebno slab je treći deo u koji je scenarista umešao i fantastiku, zamračujući time lepo pripremljenu političku i psiho-socijalnu podlogu. Pad ritma, nedostatak autentičnosti i preterana upotreba stereotipa, ostavljaju čitaoca gladnim i frustriranim. Boucqov grafizam je izuzetno zanimljiv. Precizan, bogat, izražajan, ali sa hotimičnim izbegavanjem estetiziranja. Ružnoća, brutalnost i nasilje čine osnovu Boucqove estetike u ovom stripu. Sve je podvučeno snažnim i povremeno veselim kolorom, ili prigušenim, ambijentalnim tonovima. Velika je šteta što su dva ovako talentovana autora uradila posao na pola, započevši ga dobrom idejom i upropastivši ga radi lakoće u proizvodnji i boljeg tržišnog efekta. U svakom slučaju, album ostaje zanimljiv za sve one koji vole Boucqov rad. |
|||
| MENTOR: QATALOG NOVIH IZDANJA |
21.01.2008.
|
Press: Mentor |
|||||
Siječanj (iliti januar) mjesec je u kojem tradicionalno nitko nema para pa ga pametniji nakladnici (iliti izdavači) preskaču s motkom, sve tamo negdje do veljačkog (iliti februarskog) mesopusta (iliti ... ne znam). No, siječanj je baš zbog toga pravi trenutak za objavljivanje izdanja koja a) malo koštaju i b) koja skoro nitko ionako ne kupuje! Riječ je, naravno, o domaćim stripovima, za početak o tri nova albuma edicije maliQ striptilinić:
Idemo li uzlaznom linijom jeftinoće, iduća je ova knjižica: 64 stranice, simpatičnog(TM) formata 12*18 cm, broširano, 29 kuna. Jedino što, šmrc, nema slika. No, i usprkos tome, izdanje se već pokazalo bestselerom među intelektualnom kremom Zagreba, što pokazuje možda tužnu, ali nedvojbeno zanimljivu činjenicu da za knjige o stripu postoji veće zanimanje nego li za stripove same.
Ako za išta postoji manje zanimanje od stripa, onda je to knjiga kritika i to još kritika znanstvene fantastike: Namijenjena knjižnicama (iliti bibliotekama), košta 59 kn, ali ju je kod nakladnika moguće nabaviti i u pola cijene, uz osobno preuzimanje. Adresa je darko (at) mentor (.) hr, za one koji još to kojim slučajem (iliti nemarom) ne znaju. Krećemo se dalje u ne više jeftina, ali zato esencijalna izdanja: treći svezak Borovnice isti je kao drugi, samo su stripovi različiti:
Broširano ili kartonirano, u striparnicama 45 ili 70 kn, a4 format, kolor. Šesnaest godina s vama, barem toliko albuma prodano! Uz ovaj novi album, sad je moguće i prošli nabaviti u broširanom izdanju.
I onda, šlag (iliti krem de la eurokrem)! Izdanje koje je već proglašeno izdanjem mjeseca od strane para konkurentskih nakladnika! Apsolutno neodoljiv kolor album, kartoniran, u simpatičnom (TM) formatu, na 56 stranica u boji, za svega 69 kn! I taqo, qad već u siječnju nemate para nizašto, nemajte ih u prvom redu za nas! Vaš Mentor
|
|||||||
| STRIP: MONTENEGRINI |
21.01.2008.
|
Autor: Simon Vučković |
| BONELI U SRBIJI |
20.09.2008.
|
Javlja: Vane Trajkov |
|
|
|||
| MARKO AJDARIĆ NEWS |
19.01.2008.
|
Uređuje: Marko Ajdarić |
||||
|
||||||
| STRIP: QRETEN |
18.01.2008.
|
Autor: Darko Macan |
|
| PROMOCIJA SVEBORA I PLAMENE |
16.01.2008.
|
Press: Fibra |
|
|
|||
| GROB U PRAŠUMI U IZDANJU VEDISA |
16.01.2008.
|
Press: Vedis |
||
Objavljen Maurovićev strip GROB U PRAŠUMI Prošle godine pokrenuta biblioteka Maurović, zagrebačke nakladničke kuće Vedis, upravo je dobila svoj drugi naslov – GROB U PRAŠUMI. Opet je riječ o kolekcionarskom izdanju, tiskanom u 444 primjeraka u tvrdom povezu, opsega 108 stranica položenog formata (21 x 24 cm). Podsjetimo se: u travnju 1941. godine, nakon što je i na našim prostorima započeo rat i kada su uspostavljene nove društvene i političke okolnosti, naprasno je prekinuta bravurozna karijera Andrije Maurovića. Ipak, u proljeće 1943. Maurović će na stranicama tjednika Zabavnik, kojeg je pokrenuo i uređivao Walter Neugebauer, dobiti priliku da se ponovno, cijelim svojim umjetničkim habitusom posveti stripu. Pruženu priliku iskoristio je na najbolji mogući način. Iako opsegom nevelika (šest stripova, od kojih je samo dva - zbog odlaska u partizane u ljeto 1944. - uspio privesti kraju), riječ je o produkciji koja stvaralačkom imaginacijom i likovnom dojmljivošću nesumljivo predstavlja jedan od vrhunaca Maurovićevog sveukupnog opusa. Grob u prašumi (prema književnom predlošku Zlatka Milkovića Braća Seljan, objavljenoj 1940. godine - knjiga je, podsjetimo se, nastala prema novinskim tekstovima, pismima i postojećim zapisima o burnom životu i putovanjima glavnih junaka, karlovačke braće Mirka i Stjepana Seljana u nepoznate i neistražene krajeve na druge kontinente krajem XIX i ranih godina XX stoljeća) nastavlja se na onu crtačku, stilsku, žanrovsku, pa i pripovjedačku liniju koja je karakterizirala Maurovićeve stripove nastale u razdoblju između 1935. i 1941. godine, s tekstom smještenim ispod okvira crteža. Scenarij za Grob u prašumi počeo je pisati pozmnati zagrebački predratni novinar i reporter Franjo Fuis, a nakon što je on ujesen iste godine otišao u partizane (i pritom tragično stradao) posla scenariste prihvatio se i uspješno priveo strip kraju Marcel Čukli, tehnički urednik i prevoditelj u Zabavniku. Grob u prašumi je izlazio u kontinuitetu u Zabavniku, počev od prvog broja (7. svibanj 1943.) zaključno s 29. ožujkom 1944. godine.
Osim samog stripa, knjiga koju je uredio i priredio za tisak Veljko Krulčić, sadrži pogovor Zorana Ðukanovića „Kroz prašinu i zatim pustinju“, kao i bibliografsko predstavljanje scenarista. Knjižarska cijena knjige je 120 kn (16 eura), a direktnom narudžbom kod izdavača ista se može dobiti s 20 popusta: vedis@zg.t-com.hr; tel. 385-1-3640-868 ili www.vedis.hr, odnosno Vedis, Badalićeva 14, Zagreb |
||||
| STRIP: DO GLAVE |
16.01.2008.
|
Autor: Mladen Oljača |
| GODIŠNJA IZLOŽBA STRIP RADIONICE |
15.01.2008.
|
Piše: SKC |
|||||||
STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD Srećna Galerija / Happy Gallery SKC RADIONICA STRIPA I ILUSTRACIJE - “ÐORDJE LOBAČEV” TREĆA GODIŠNJA IZOŽBA 18.01 – 18.02. 2008. Otvaranje izložbe 18.01.2008. 19h Škola stripa pod upravom našeg proslavljenog strip autora i teoretičara Vladimira Vesovića, osnovana je i počela sa radom 1992. godine. Od 1996. godine radi pod imenom našeg nedavno preminulog, strip autora i doajena ove umetnosti, Ðorđa Lobačeva. Od Septembra 2002. godine škola se sa svojim aktivnostima uključuje u strip program Srećne Galerije SKCa. Njena aktivnost se bazira na edukaciji, izlagačkom programu i stimulaciji najtalentovanijih polaznika. Uvođenjem škole u programsku koncepciju Srećne Galerije /od 2002.g/, njena aktivnost je proširena i na OTVORENU RADIONICU koju posećuju mladi već oformljeni strip autori koji su ponikli u školi i mladi autori aktuelne domaće strip scene. Iz otvorene radionice proizilazilazio je i veći deo materijala za izdavački strip program Srećne Galerije. Kroz ovaj segment rada se sprovodi strategija afirmacije najtalentovanijih mladih strip autora kod nas. Broj učesnika nije ograničen jer je radionica otvorena za pristup svih zainteresovanih. OTVORENA RADIONICA trenutno broji preko 20 članova a za ovu izložbu je napravljen odabir njihovih najuspelijih radova iz aktuelne produkcije.
|
|||||||||
| STRIP IZ PARISKE BIBLIOTEKE (29) |
15.01.2008.
|
Piše: Aleksandar Manić |
|
Les petites ruisseaux Scenario i crtež: Pascal Rabaté Futuropolis, 2006 Penzioner Edmond se brini o svojoj mački, dok njegov drugar Emile razgovara sa fotografijom svoje preminule žene. Medjutim, prilike se menjaju kada Edmond, preko oglasa, sretne jednu ženu i to ispriča Emilu. Povrh svega, on mu pokaže i svoju tajnu zabavu – slikanje aktova, u početku po fotografijama iz magazina, a potom prema živim modelima. Emile je šokiran, ali i zaintrigiran, jer mu je samoća postala teška. Iznenadna smrt njegovog drugara Edmonda uvodi ga u snažnu emotivnu krizu i on rešava da promeni svoj život. Uzevši za junake stare ljude, Rabaté je krenuo neposredno protiv današnjeg društva koje prezire starost i slavi večnu mladost. Njegova priča nema u sebi nostalgije, uprkos postavci koja je to nagoveštavala. "U početku sam hteo da govorim o susretima preko malih oglasa, ali onda je priča skrenula i sama se napisala" – kaže Pascal Rabaté. Razrada scenarija ga je odvela u razmišljanje o starosti koja je samo jedna od etapa života, ne baš laka, ali ne i tragična, ako se u nju ne ugradi tragedija kao polazna tačka. Emile će u jednom trenutku depresije pripremiti i svoje samoubistvo, ali će vaskrsnuti zahvaljujući razmeni ljubavi i pažnje, kao i prihvatanju sopstvenih prilika. Grafizam Rabatéa je u potpunom skladu sa scenarističkim pristupom. Najvažnija nota je lakoća, lepršavost i sinusoidna linija. Kao što je u veličanstvenoj grafičkoj noveli "Ibicus" grafizmom uspeo da sublimiše čitavo psiho-emitivno stanje junaka, tako su i Emilova krhkost i snaga sadržani u liniji. Ostavivši po strani svoj crno-beli ekspresionizam, on je svom stripu dao pastelne tonove sela i prirode. Bukolikost u koju je Rabaté smestio priču, nije samo vizuelna pozadina, nego i njegova realnost, jer je odrastao u malom mestu, nalik onome naslikanom u albumu. Rabatéova svežina u pristupu i neverovatna moć uvlačenja čitaoca u kožu protagoniste, omogućila mu je da saopšti svoje mišljenje da starost nije samo očekivanje smrti, nego je i vreme ljubavi. Ne samo platonske i prijateljske, nego i čulne, seksualne. Tako, posprdna etiketa na koricama "seks, droga i rokenrol", ima svoj smisao u unutrašnjem prevazilaženju staračke obeshrabrenosti sopstvenim stanjem. Asocijacija strip kritičara Francuske izdvojila je ovaj Rabatéov album kao najbolje ostvarenje godine i dodelila mu je Veliku nagradu kritike 2007. Inače, Rabaté spada u malu grupu odličnih autora kojima je teško zalepiti etiketu ili ih svrstati u neki stil. Njegova ostvarenja imaju naklonost čitalaca i kritike, što se vrlo retko vidja u strip industriji. |
|||
| NADOPUNA CRTANIH MATERIJALA |
14.01.2008.
|
Piše: Emisija emocija |
|
NADOPUNA CRTANIH MATERIJALA NA www.emisijaemocija.com Poštovani čitatelju, Na obostranu radost, ostvaren je najnoviji upload neformalnog umjetničkog strip komba – Emisija emocija ! Učini nešto za sebe i zadovolji vlastitu znatiželju. Učini to odmah i učini to hrabro. Promijeni si život i saznaj što propuštaš ne čitajući stripove. Saznaj zašto je strip umjetnička forma s najvećim potencijalom danas. Ako to ne učiniš sam, nitko neće za tebe. Nikako nemoj propustiti fantastičan strip naše, vaše i svoje Dunje Janković . Baš kao da je prvi svibanj, nudimo ti besplatan obrok najviše energetske vrijednosti. Damir Steinfl predstavlja kultni projekt epskih proporcija “Šale”. Upload donosi prvi dio - “Tigar” nastao davne 1998. godine. Štajnflomanija i čitanje stripova nikad nije više bilo IN! Matija Pisačić predstavlja kontroverzni strip nagrađen na posljednjem Salonu stripa u Vinkovcima 1999. godine. NAPOMENA: Talični Tom je najnovija epizoda LUCKY LUKa! Nikako nemoj propustiti frišku komediju iz sigurnog pera Irene Jukić – Pranjić! Ne plaši se kliknuti na “barjak” CASINO BOY. Razdragano osoblje poziva te na svoje radno mjesto za blagajnom u automat klubu da se uvjeriš kakav dobitak za “hrvatski konceptualni otpad” donosi sretna okolnost rada u casinu. Duboko udahni i posjeti www.emisijaemocija.com . Nema dosadnih PRIJAVA, posjet stranici je BESPLATAN!!! |
|||
| STRIP: MONTENEGRINI |
14.01.2008.
|
Autor: Simon Vučković |
| FANTOMFEST |
13.01.2008.
|
Press: Fantomfest |
||||
KO JE KO NA FANTOMFESTU LE DERNIER CRI - Izdavačka kuća, print studio, grafički kolektiv, vj team, noise bend, video-sekta, Le dernier cri su pomalo od svega toga. Za 17 godina aktivnosti na evropskoj alternativnoj sceni ovi umetnici stekli su kultni status, zahvaljujući pre svega visokointenzivnoj, ničim sputanoj grafičkoj ekspresiji u svojim radovima. Kao izdavački studio, Le dernier cri godišnje izdaju izvestan broj grafičkih knjiga u ograničenim, ručno štampanim tiražima, pokazujući visok nivo majstorstva u tehnici sito štampe. Može se reći da u strip i grafičkim radovima ovih umetnika crtež, linija i boja dominiraju nad tekstom i fabulom, stavljajući tako akcenat na neposrednost vizuelnog i psihološkog doživljaja ove umetnosti, zbog čega ih kritičari često nazivaju noise stripom. Le dernier cri se u svojim radovima odlikuju krajnje beskompromisnim pristupom temama nasilja, seksa, pornografije, medijskih strategija i konvencionalno praktikovanog licemerja građanskih masa. Ovaj program se ne preporučuje mlađima od osamnaest godina, psihički labilnim osobama i osobama sklonim epilepsiji. www.lederniercri.org BALKAN TWILIGHT: kreativni okršaj između stripa i književnosti - sasvim nova, do sada na domaćoj sceni neviđena strip antologija, koja na 108 strana nabijenih tenzijom, mrakom i humorom, donosi 23 grafičke priče nastale u kreativnim parovima pisac + strip crtač. Studiostrip, Željko Obrenović, Radovan Nastić, Danilo Milošev - Wostok, Nemanja Mitrović, Maja Veselinović, Vasko Popa, Alberto Corradi, Jakob Klemenčič, Vuk Palibrk, Oto Oltvanji, Igor Hofbauer, Dragana Mladenović, Aleksandar Zograf, Slobodan Tišma, Miroslav Lazendić, Vladan Nikolić, Karolj Denke, Franco Sacchetti, Nina Bunjevac, Johanna Marcade, Damir Pavić - Septic, Damir Rijovič Originalov, samo su neka od imena čije ćete radove naći u ovoj knjizi. Izdavač: Kulturni Centar Pančeva. www.myspace.com/balkantwilight GORAN DAČEV - Makedonski strip autor Goran Dačev odlikuje se vizuelno bogatim stilom na ivici između realizma i karikature, kombinujući ova dva elementa u svojoj poetici u svojevrsni ironično-sarkastični komentar stvarnosti, uglavnom sa outsiderskih pozicija poznatih nam iz svetskih klasika underground stripa, poput Roberta Crumba i Gilberta Sheltona. Naravno, u blago pomerenom, balkanski iščašenom motivskom ključu, za razliku od gorepomenutih autora.. GRUPA KRŠ - Ko još nije čuo za KRŠ? Koncertnu atrakciju koja majstorskim kombinovanjem elemenata jazz, r'n'r, punk, core, blues i ska muzike čini da se auditorijum po završetku njihovog nastupa oseća kao lonac sveže iskokanih kokica?! Ako niste do sada doživeli KRŠ, krajnje je vreme! www.myspace.com/krshband HARDCOMICS #7 - novo, sedmo izdanje bukureštanske strip produkcije Hardcomics posvećeno je avanturi prvog seksualnog iskustva. Uvek skloni “škakljivim” temama, momci iz Hardcomics ekipe su i ovaj put spremili jednu veoma zanimljivu izložbu, kao i par malih iznenađenja uz nju... www.hardcomics.ro KLOPKA ZA PIONIRA - sultani domaće noise scene u još jednom ataku na uspavanu životnu energiju auditorijuma, ovaj put uz dj/vj podršku Marca Schneidera.. www.klopkazapionira.net FANTOMFEST - nevidljivi festival stripa, muzike i književnosti. nulto izdanje, januar 2008. pokrovitelji: SO Pančevo, Kulturni Centar Pančeva, Dom Omladine Pančevo, SKC Beograd, SIlent Wall Army, Refraction team, ovaj, onaj..prijatno! www.myspace.com/fantomfest |
||||||
| MARKO AJDARIĆ NEWS |
12.01.2008.
|
Uređuje: Marko Ajdarić |
||
|
||||
| BRAĆA PO PAŠTI |
11.01.2008.
|
Piše: V. Fumeti |
|
Sigurno nisam jedini kome se na prvi pogled nije dopalo ime stripa Špageti Bradrs. Kičasto ime obećavalo je kičastu zabavu. Sigurno da nisam jedini, koji je pročitavši dva albuma u izdanju zagrebačke Fibre, shvatio kako je bio u zabludi i koliko je opasna moć predubeđenja! Jer, kako imena scenariste Karlosa Trilja i crtača Dominga Mandrafine nagoveštavaju, strip o Špageti Braći je odličan primer moći kratke forme i njene serijalizacije. Čitanje ovog stripa čija pojedinačna epizoda ima 8 crno-belih stranica, a svaki album nudi 24 epizode prava je uživancija, čak jača od one koju u naklonjenim predgovorima pridodaje Darko Macan! Junaci stripa su članovi italijanske porodice Ćentobući, tri brata i dve sestre, svi u srednjim godinama, doseljeni u Ameriku brodom na kojem im je pri porođaju umrla majka. Vreme stripa su burne dvadesete godine prošlog veka, a kulise grada u kojem se, u vrlo uskom krugu protagonista sve zbiva, tamnom ekspresijom podsećaju na svet Abulijevog i Bernetovog Torpeda. Prisutan je i slični antiamerički cinički odnos autorskog tandema, i slična upotreba nasilja i seksa! Ipak ovde nužne i zgodne sličnosti prestaju. Kako rekoh, Ćentobućijevi čije ukrštene avanture pratimo u stripu Špageti bradrs su: nemilosrdni gangster Amerigo, prečasni otac Frenk, pravedni policajac Antonio, te njihove sestre: Katarina, s umetničkim imenom Džipsi Bon i glumačkom karijerom u usponu, te domaćica Karmela, koja se izdržava prodajem tela i povremenim naručenim ubistvima svojih mušterija. Ali Karmela nije jedina s dvojnim moralom! Gangster Amerigo je veliki poštovalac majčinog lika i njoj se ispoveda posle svakog zločina. Prečasni otac Frenk zna da zaboravi na milosrđe te nasilničkim udarcima krsta kažnjava brata Ameriga tako da mu raskrvari glavu. Pošteni Toni pak dospeva i u situacije u kojima mora da taji zlodela brata ili sestre itd. Ukratko Špageti bradrs se zasnivaju na tematizaciji društvene hipokrizije, opšte korupcije, prikrivenog zločina, pravde koja se može kupiti... i možda najviše: na ruganju svetosti porodice. Ali osnovna je ipak: moć priče i njena vizuelna prezentacija! Vešta dramaturgija Trilja, poznata nam iz Lopezovih malih vrata, recimo, eliptičnost priča i njihova nezavisnost ali i svepovezanost u priču epskih razmera, deo su odgovora na pitanje kako tumačiti uspeh Špageti bradrsa. Kako u stripu biva, možda je još bitniji Mandrafinin crni crtež, bilo da pravi odlične psihološki profilisane portrete i majstorski gradi figure protagonista, bilo da efektno "menja stil" kada govori o prošlosti i osvetljava neke od davnih uzroka aktuelnog ponašanja Ćentobućijevih. Obratite, recimo, pažnju na 4 epizode stripa u kojima autori ne koriste jezik, već pričaju o Ćentobućijevim isključivo pomoću slika. Uz to, izuzetno efektno Mandrafina vizuelizuje Ameriku iz treće decenije 20. stoleća. Uspešnost i ubedljivost stripa zasnivaju se na zanimljivosti samih epizoda i ona je tolika da čitalac potiskuje činjenicu kako je bekgraund američkog društva, socijalni ili istorijski, najčešće potisnut iz Špageti bradrsa - te se njegovi centralni junaci kreću u dosta izolovanom svetu vlastitih ambicija i zlodela, promašaja i neočekivanih uspeha...Ukratko: odlično izdanje jednog nezaobilaznog stripa s početka 90-ih! [Objavljeno: Bestseler 44, Beograd, 09.11.2007. godine] |
|||
| STRIP: QRETEN |
11.01.2008.
|
Autor: Darko Macan |
|
| SEKIRA V MEDU V LIZBONI |
10.01.2008.
|
Piše: Strip Core |
|||
ali Honey Talks – comics inspired by painted beehive panles Bedeteca de Lisboa, Lizbona, 12. januar – 29. februar 2008 Pri projektu, ki ga je uredništvo revije Stripburger pripravilo v sodelovanju s Slovenskim etnografskim muzejem (SEM), italijanskim združenjem Viva Comix in stripovsko knjižnico Serieteket iz Stockholma, sodeluje preko 30 avtorjev (od tega 25 slovenskih ustvarjalcev). Devet na mednarodnem področju uveljavljenih avtorjev, Anke Feuchtenberger (Nemčija), Jakob Klemenčič (Slovenija), Koco (Slovenija), Milorad Krstić (Madžarska), Matthias Lehmann (Francija), Rutu Modan (Izrael), Vladan Nikolić (Srbija), Marcel Ruijters (Nizozemska) in Danijel Žeželj (Hrvaška/ZDA), je izbralo vsak svoj motiv iz zakladnice poslikanih panjskih končnic in ustvarilo stripovsko zgodbo. Devet stripovskih knjižic s 24 do 48 stranmi, zaprtih v škatlo, sestavlja zbirko Honey Talks - Comics Inspired by Painted Beehive Panels.
Razstava je v zadnjih dveh letih že gostovala na več prizoriščih v tujini (Kulturhuset/ Stockholm, festival Grrr!, Pančevo, Srbija; festival Retine, Albi, Francija; Visionario, Udine, Italija; Mednarodni festival stripa Helsinki, Finska; festival Komikazen, Ravenna, Italija; Fanzinotheque, Poitiers, Francija...). V Bedeteci, lizbonski javni knjižnici, specializirani za strip in ilustracijo, bosta poleg razstave v obliki predavanja predstavljena razvoj in pomen poslikanih panjskih končnic in dejavnost revije Stripburger. Bedeteca, ki je osrednja stripovska inštitucija na Portugalskem, je tudi bila organizator bienala Salão Lisboa, ki je bil vse do lanskega leta najbolj pomemben dogodek na področju sodobnega avtorskega stripa na Portugalskem. Bedeteca v svojem rednem (razstavnem) programu predstavlja avtorje oz. vrhunske dosežke s področja stripa in ilustracije s celega sveta. www.bedeteca.com Vizualni material za novinarje je na voljo na: www.ljudmila.org/stripcore/panjske/press/
For more info: www.bedeteca.com ; www.ljudmila.org/stripcore/bee/ Photos from previous exhibitions: www.ljudmila.org/stripcore/stripburger/p_acti.htm |
|||||
| BALKAN TWILIGHT |
10.01.2008.
|
Piše: Balkan Twiling |
|
|
|||
| STRIP MALO DRUGAČIJI, POZORIŠNI |
10.01.2008.
|
Piše: Strip vesti |
|
|
|||
| POSTAVLJENI SVI STRIP DODACI iz 2007. |
10.01.2008.
|
Piše: Zoran Jović |
|
||
| ŠKRGA IVO I MALI MICKO |
09.01.2008.
|
Piše: Strip vesti |
|
|
|||
| DELCOURT PLANETE #40-41 |
09.01.2008.
|
Piše: Strip vesti |
|
|
|||
| STRIP: DO GLAVE |
09.01.2008.
|
Autor: Mladen Oljača |
| STRIP IZ PARISKE BIBLIOTEKE (28) |
08.01.2008.
|
Piše: Aleksandar Manić |
|
Scenario: Jorge Zentner Crtež: Lorenzo Mattotti Seuil, 2003 Samuel dobija pismo od Alice koja ga je, godinu ranije, napustila, jer je on, paralizovan strahom od stvaranja porodice, odbijao da imaju decu. Medjutim, reči u pismu ne kazuju sve. "Zbog svih rečenica koje, po mom mišljenju, nedostaju u njenom pismu, odlučio sam da podjem i da je tražim", kaže Samuel. Ostavivši svoju kornjaču prijateljici na čuvanje, on kreće na put po nepoznatim zemljama u potrazi za Alice. Pretrpevši povrede prilikom gašenja požara, Samuel privremeno oslepi. Tada se i upoznaje sa mladom ženom u koju su zaljubljuje. Potom pronalazi Alice, a onda se vraća kući, oslobodjen. Tekst Argentinca Zentnera je naracija u prvom licu, tek sa nekoliko oblačića, napisan jednostavnim jezikom, sa težištem na introspekcijama i emocijama. Pričajući Samuelov put po svetu, u stvari po sopstvenoj duši, on pokazuje kako se protagonisti vraća poverenje u samog sebe i život postaje moguć i bez Alice. Pripovedanje je sporog ritma, a u njemu se mešaju stvarnost, književnost i sanjarije. Mattottijev grafizam, kao i svakoga puta, iznenadjuje. Pažljivo odabravši pikturalni pristup, on ga je u potpunosti uskladio sa scenarističkim potrebama. Upotreba zasićenih pastela nadovezuje se savršeno na atmosferu zastrašenosti koja vlada u duši junaka. Izbor dva velika i pravilna prizor polja po tabli, omogućava Mattottiju da se uskladi sa zamislima scenariste. Linije su snažne, kontrasti su izraženi, a paleta je jarka - crvene, ružičaste, narandžaste, zelene, plave... Tela su savitljiva i promenjivog oblika, a krajolici su produžetak duhovnih stanja. Mattotti ne samo što uspeva da dočara osećanja protagonista, nego uspešno izražava i sopstvena osećanja, a usudio bih se reći, i čitaočeva. Pored efikasnosti i funkcionalnosti, Mattottijev crtež je lep, topao i obuzimajući. Sve se završava u crno-beloj atmosferi snegom prekrivenog i tihog bolničkog parka. "Le Bruit du givre" je grafički roman izuzetno visokog kvaliteta u kome ništa nije suvišno. Takodje, retko se dešava da scenario i crtež pričaju isti priču, ali na različite načine, ne ponavljajući se, nego se upotpunjavajući. |
|||
| POZIVI NA SARADNJU |
08.01.2008.
|
Priredio: Strip Core |
|
|
|||
| STRIP: MONTENEGRINI |
08.01.2008.
|
Autor: Simon Vučković |
| BULLE D'ENCRE 15 |
06.01.2008.
|
Piše: Strip vesti |
|
|
|||
| POZIVI NA SARADNJU |
06.01.2008.
|
Priredio: Strip Core |
|
|
|||
| ALAN FORD TELEFONIJADA |
05.01.2008.
|
Press: Alan Ford |
|
|
|||
| MARKO AJDARIĆ NEWS |
05.01.2008.
|
Uređuje: Marko Ajdarić |
|||
|
|||||
| KOMIKAZE/NOISE/BETONSKE KRONIKE |
04.01.2008.
|
Piše: Ivana Armanini |
|
||
| IZBOR ZA NAJBOLJI STRIP 2007. |
04.01.2008.
|
Piše: stripovi.com |
|
Izbor traje od 1.1.2008 do 1.2.2008 , kada će biti objavljeni rezultati glasovanja i dobitnici u nagradnoj igri. Pozivamo Vas na sudjelovanje u ovom izboru, kako bi on bio što reprezentativniji i unaprijed se zahvaljujemo na sudjelovanju! |
|||
| LETTER FROM LONDON (10) |
04.01.2008.
|
Piše: Žika Strip |
|
Zdravko Zupan: Vek stripa u Srbiji (2007)
Zdravko Zupan se već više decenija bavi crtanjem, izdavaštvom, pisanjem i popularizacijom stripova. Ova knjiga je rezultat njegovog izuzetnog angažovanja i poznavanja materije, kao i posedovanja kolekcije koja sadrži skoro sve što je ikada publikovano u Srbiji. Zupanova knjiga predstavlja kapitalno delo u srpskoj umetnosti u kulturi a posebno u umetnosti stripa. Primećujem da su mnogi zatečeni ovim delom jer su stručni komentari za sada sporadični i knjiga je propraćena skromnom prezentacijom u Pančevu. Dakle, u nedostatku temeljitih recenzija od strane naših kritičara i poznavaoca stripa, pokušaću da dam lični doživljaj ove knjige, baziran na preko 40 godina praćenja naše strip scene. Malo država se može pohvaliti ovakvim sveobuhvatnim radom iz istorije ovog segmenta umetnosti. Kako je neko jednom rekao u Strip Vestima – “I mnogo veće kulture bi nam pozavidele na Zdravku Zupanu” kao istoriografu i komentatoru stripa. Knjiga pokriva rane radove sa početka 20 veka, detaljno objašnjava stvaralašvo pre Drugog svetskog rata, analizira bogato izdavaštvo od kraja rata do 90-ih godina, i konačno popisuje fanzine i individualne napore da se strip održi do početka 21 veka. Možda će jednog dana strip biti upamćen kao jedan od najznačajnijih oblika kulture u 20 veku, pri čemu Zupanova knjiga to upravo potvrđuje kada je Srbija u pitanju. Knjiga je nabijena podacima i prepoznaje se ogroman rad i dugogodišnje iskustvo. Ono što ja najbolje poznajem je idavaštvo od 50-ih do 90-ih godina prošlog veka i nisam mogao da uočim ni jednu faktografsku grešku, a sa druge strane saznao sam podatke koje nisam znao. Neki segmenti ove duge istorije su već detaljnije obrađeni u istoriografskim delima (Bogdanović, Draginčić, Tucakov, Jovanović, itd) ili esejističkim radovima (Pavković, Đukanović, Đukić, Ivkov, Stojanović itd), tako da sa svim tim radovima imamo veoma dobro pokriven jedan važan segment umetnosti, a to je kritika i faktografija. Knjigu sam na početku nazvao kapitalnom iz sledećih razloga: (1) Ovo je istoriografska, dakle referentna knjiga kojoj se uvek možemo vraćati u slučaju da nam trebaju podaci iz jednog veka duge istorije stripa u Srbiji (2) Knjiga daje uporište svima nama koji volimo strip i dokazuje da se mi ne bavimo nečim što je za nedoraslu decu već nečim što ima raznovrsnost i kvalitet (3) Knjiga konačno stavlja tačku na nekada popularne diskusije da li je strip umetnost ili nije. Ako jedna oblast ljudskog stvaralaštva ima ovako bogatu istoriju i faktografiju onda je to stvaralaštvo definitivno umetnost Knjiga je odštampana na kvalitetnom papiru i sa puno ilustracija, što je neophodno za jednu vizuelnu umetnost kao što je strip. Pisana je tokom dugog niza godina, ali izgleda da je prelomljena u žurbi. Nadam se da će sledeće izdanje učiniti knjigu jos više „naučno“ postavljenom, dakle sa uvodom od strane autora i /ili kolega, kratkom biografijom autora i naročito poglavljima i sadržajem, što bi nam omogućili da se lakše krećemo kroz knjigu. |
|||
| POZIVI NA SARADNJU |
04.01.2008.
|
Priredio: Strip Core |
|
||
| STRIP: QRETEN |
04.01.2008.
|
Autor: Darko Macan |
|
| KIKS #13 |
03.01.2007.
|
Piše: Zoran Matić |
||
Elektronski mesečni časopis KIKS + IKAR KIKS (Karikatura i Kratki Strip) IKAR (Izdavačko Kreativna Artistička Radionica) www.ARTiJA.net & SATIR & KIKS, Od ovog broja KIKS u dve verzije, manjoj za brzo skidanje i gledanje u pretraživaču i veći,
pdf upakovan, sa kvalitetnijom rezolucijom i time većim užitkom pri pregledavanju priloga !!! Na isti način će biti postavljeni i prethodni brojevi.
|
||||
| DILAN EMITOR |
03.01.2008.
|
Piše: V. Fumeti |
|
Kako stoji negde u ovom Emitoru, grupa ljubitelja Dilana Doga, obeležila je na taj način 21 godinu postojanja verovatno najuspešnijeg evropskog stripa u poslednje dve decenije. Šta donosi Emitorov Dilan Dog? Odgovor je: tekstove koji se na različite načine zanimaju tim stripskim fenomenom, u rasponu od biografskih i istoriografskih, do medijskih; priče u kojima je Dilan Dog glavni junak; te stripove i ilustracije koji se bave njegovim likom. Podrazumeva se da je kvalitet tekstova varijabilan, ali samo malo pažljivije čitanje i posmatranje, pokazaće da se čitalac slavnog Bonelijevog junaka susreće sa nekoliko nezabilaznih priloga. Izdvojiću nekoliko tekstova. U Pohvali ludosti Draško Roganović piše o karijeri Gručo Marksa, koji je poslužio kao prototip Dilanovog vernog pratioca. Darko Ðokić u tekstu Autori piše izrazito lične tekstove o Ticijanu Sklaviju, Anđelu Stanu i ostalim scenaristima odnosno crtačima serijala. Ispunjeni raznovrsnim podacima ti tekstovi ponekad pristrasno otpisuju ponekog od crtača, recimo sjajnog Roija ili tandem Montanari i Grasani. Veoma je uspeo i tekst Italija Nikole Sarjanovića, koji inventariše mnoštvo izdanja i reizdanja Dilana Doga u matičnoj zemlji. Tim poslom se, ali na tlu eks Jugoslavije pozabavio Pavle Zelić, strpljivo unoseći red u aktivnosti nekoliko izdavača (srpskih i hrvatskih) koji su dve decenije pratili i još prate prijatelja inspektora Bloka. Ne ulazeći u širi komentar priča o Dogu, istaći ću fine ilustracije Koste Vojvodića, Zorana Jovanovića, Ivana Šainovića, Baneta Crvenkovića i Uroša Obradovića. Svaka vrlo lepo dočarava fantastični svet Sklavijevog (anti)heroja. Ipak, najlepša ilustracija je ona koju je potpisala Bojana Dimitrovska i prava je šteta što baš ona nije stavljena na prednju koricu Emitora. Pri kraju i dve-tri reči o strip prilozima koji se autorski i omažno bave dilanovštinom. Strip koji je nacrtao Bane Crvenković kandiduje njegovog autora da se uključi u crtački pogon Bonelija, a malo iskustva za to fali i Aleksandru Jakovljeviću. Emitorov Dilan Dog specijal je svakako nezaobilazan kataloga za ljubitelje čuvenog junaka horora koji i dalje po Londonu vozi "bubu" sa registarskom tablicom broj 666. [Objavljeno: Bestseler 43, Beograd, 26.10.2007.godine] |
|||
| STRIP: DO GLAVE |
02.01.2008.
|
Autor: Mladen Oljača |
| STRIP IZ PARISKE BIBLIOTEKE (27) |
01.01.2008.
|
Piše: Aleksandar Manić |
|
La Version irlandaise T18 Scenario: Van Hamme Crtež: Jean Giraud - Moebius Kolor: Claire Champeval Dargaud, 2007 Poslednji nastavak serijala XIII bio je odavno napisan, kada je izdavač predložio Van Hammu saradnju sa Moebiusom na "pretposlednjem" albumu. Tako je nastao "La Version irlandaise", analepsa koja objašnjava životni put Seamusa O'Neilau u IRA-inim redovima, njegov beg u Ameriku, novi identitet i studije pod imenom Kelly Brian, kao i njegovog prijateljstva sa Jasonom Flyem. Scenario je uradjen solidno, sa zanimljivim zapletom, a manjkavosti su sadržane u prikazivanje borbe Iraca za ujednjinje zemlje kroz mnoštvo stereotipa. Pri crtanju pretposlednjeg albuma serijala XIII, Giraud se potrudio da izbegne kopiranje Vanca. Istovremeno, on nije smeo da se upusti u moebiusovske fantazije, tako da se odlučio za pristip nalik poslednjim Bluberijima – puno Girauda sa nekoliko dodira Moebiusa. Tako je "Irska verzija" dobila izgled "Poručnika Bluberija medju tajnim agentima CIA-e". Nemajući dovoljno iskustva u crtanju današnjeg sveta, Giraud se našao pred nizom problema: "Bilo je vrlo naporno crtati savremenu priču na realistički način. Neophodna je dokumentacija, a posebno tehnika. Nacrtati automobil podjednako je složeno kao i crtanje konja. Neću da pričam o savremenom nameštaju." Za razliku od Vancovih statičnih i sistematizovanih crteža, Giraudov grafizam, uprkos nedostatku preciznosti, daje snažniji osećaj života. Lica Giraudovih junaka nisu dovoljno ekspresivna, ali ni za koga nije novost da je veliki majstor oduvek imao probleme sa crtanjem lica. Najveća je šteta što se Giraud nije posvetio obradi drugog i trećeg plana, nego ih je ostavljao potpuno praznim. Kolor Claire Champeval je uradjen nalik poslednjim Bluberijima. Najveća zamerka bila bi neprimereni izbor boja i način kolorisanja koji još više ističe Giraudovu odluku da se ne maja sa pozadinama. Bez mnogo finoće, ona pozadine ispunjava sivo-smedjim i zelenim tonovima koji se ne uklapaju uvek u opštu atmosferu. "Irska verzija" nema nikakav značaj za serijal koji je već u 9. nastavku izgubio svežinu i originalnost. Takodje, ovaj album nema nikakav značaj za opuse dvojice genija stripa. Kupiće ga kolekcionari serijala XIII i Moebiusovi fanovi, i na taj način će se ostvariti razlog postojanja ovog albuma – slivanje para u džepove izdavača, autora i saradnika na projektu. |
|||
