Približila se još jedna Nova godina i sabiranje rezultata. Nećemo sa time gnjaviti sada, jer večeras to sigurno nećete itati...:) Biće vremena za to ceo januar. Za kraj ove godine možete videti pristigle čestitke i pročitati Strip vesti newsletter poslat preključe, u kom je osim novogodišnje čestitke bilo i jedno malo uredničko pisanije. Onima koji su sutradan pokušali da pogledaju sajt moram da se izvinem jer se eto, nakon sve hvale, server na kom su SVesti srusio i bio nedostupan do kasno sinoć... Šta ćete, prsti sudbine vole da se igraju...:)
     No, da ne gnjavim, slede čestitke (klikom na sličice možete videti uvećanu svaku čestitku) i Strip newsletter od 29.12.2007.godine (inače se newsletter neće prenositi na sajtu već će biti obratno):

Alem Ćurin	Predrag Koraksić - Corax
Igor Kordej	Toni Radev
Bojan Redžić	ARTiJA
Nikola Ćurčin	Darko Macan
Beli Put	Treći Trg
Zoran Matić - Mazos	Kulturni front
Pero Jurišin	Rastko Ćirić
Branislav Miltojević	Simon Vučković Ilija Bakić
Maja Veselinović	Zorica Sentić
Bulle d'Encre	Marko Somborac
Strip.art.nica Buch

     Devet je punih godina prošlo od decembra 1998. godine kada je poslat nulti broj Strip vesti. Celih devet godina je prošlo u zajedničkom radu na promociji stripa na našim prostorima. Za ovih devet godina lice stripa na našim prostorima je dobilo neke nove, mnogo bolje i lepše obrise, a Strip vesti su svakako tome pomogle koliko god su mogle.
     Prvi smo, najstariji i, za sada, najdugovečniji strip časopis na našem podneblju. Uveli smo prvi slanje najnovijih vesti iz sveta stripa u vaše e-mail sandučiće. Nismo prvi uveli strip kolumne, bilo ih je pre i na HiESu, ali su u Strip vestima prvi put potrajale po više godina i dostizale trocifrene brojeve. Vratile su nam Strip vesti na scenu neke devedesetih zapostavljene ljude, pojavilo se puno novih koji su pisali o stripu. Pomogle su Strip vesti spajanju mnogih pokidanih veza, mnoge su nove veze napravile. Radio je naš časopisa na afirmaciji stripa kako kod nas tako i u inostranstvu, pomogao je nekim autorima da nađu svoj put ka svetu, a nekima je pomogao i da naprave prve strip korake. Imali smo sretnih dana, kao što je bilo i onih neprijatnih.
     No, prestanimo se hvaliti, svi koji su sa Strip vestima od početka znaju i sami da im daju pravi značaj, ko nam se kasnije pridružio ima prilike da pokuša to uraditi prateći arhivu od 402 broja nedeljnika, više desetina vanrednih brojeva i već deset meseci svakodnevnog donošenja vesti na sajtu. Teško će nekom novom čitaocu biti da razume koliko je bila važna vest o nekom fanzinu u par desetina primeraka, ili nekoj maloj izložbi u kafiću, o nekom izdatom stripu u inostranstvu. Teško će biti da to razume neko ko je danas zatrpan gomilama luksuznih strip izdanja, ko zna za desetine domaćih autora koji su postali zvezde u inostranstvu, nekome ko danas sa par poteza može pokrenuti blog i baviti se stripom na internetu. Ali, pokušajte da malo odživite godine kada su SVesti činile neke pionirke korake, možda ćete se setiti zašto smo se onda više razumeli, poštovali i manje svađali. Nisu to bila lepša vremena, ali kao da smo mi u tim teškim trenucima bili bolji i strpljiviji ljudi.
     Selile su se SVesti više puta, međutim tek su ove godine dobile svoju trajnu adresu: www.stripvesti.com. Biće i newslettera preko te adrese, kao što ste ga sada dobili. Ako se dobro snađem, biće možda i još koja pogodnost..:)
     Koliko smo danas veliki? Možemo li da se izmerimo? Pa, bilo je teško reći bilo šta ovih desetak meseci jer je jeftin hosting, kako bi stala kompletna arhiva SVesti, nosio i neka ograničenja. Merio se protok prego Google Analyticsa, koji je rigorozan kod brojanja jer priznaje samo 100% otvorene strane, i 100% poroverljive IP adrese, a da ne pričam da je indeksirana bila jedino naslovna strana. Od pre par dana je kvalitet hostinga poboljšan, i pokazalo se da sajt Strip vesti svakodnevno poseti preko 400 različitih čitalaca, a lagani rast konstatno postoji i mogao se pratiti i preko google-a. Newsletter koji se šalje na 1080 adresa je pojačanje koje pomaže da datumom važne vesti do vas dođu pravovremeno, kao i da vas podsete na ostale priloge na sajtu. Sa puno optimizma stupamo u desetu godinu izlaženja, jer nas je više nego što sam pre samo par dana mislio da će nas skoro biti, jer nas je lagano svih ovih godina sve više i više. Nadam se da će nam taj isti optimizam pomoći da se više spojimo i približimo, da ćemo se bolje družiti, razumeti i da ćemo znati da izvučemo iz nas samo ono najbolje.

     Pa šta reći nakon sve ove patetike...:)... uđimo i u tu desetu jubilarnu godinu postojanja Strip vesti, i završimo prvu deceniju najstarijeg živućeg strip časopisa, postanimo strip tinejdžeri...:)

     S poštovanjem,

     Zlatko Milenković

povratak na vrh

...i evo pred sam kraj ove godine, ma kakva ona bila / ma kakav ti bio u njoj - pročitaj strip dodatak u novom NNL-u br.11...
www.spnet.co.yu/joomla/index.php?option=com_content&task=view&id=14&Itemid=37

povratak na vrh

     PANK ŠEHEREZADA ILI MEMOARI IZMEĐU SVETOVA

     (Persepolis 1 i 2, Marđan Satrapi, Fabrika knjiga, Beograd, 2006. i 2007)

     Pre tri godine u Amsterdamu na jednoj javnoj debati postavljeno mi je pitanje koja je razlika između iračkih i iranskih medija. Pošto nisam plavuša, a jesam osoba čija je paralelna karijera media development u zonama nesreće, najkraći odgovor koji sam mogao da ponudim bio je: ako putujete Irakom, pogotovo centralnim, ako se u međuvremenu ne razbolite od kolere, rizikujete da vam odseku glavu ili vas raznesu u samoubilačkoj epifaniji; ako dolazite u kontakt s nezavisnim novinarima iz Irana, rizikujete da oni završe u zatvoru i budu izloženi torturi, usput rizikujući bezbednost njihovih porodica. Sa ukusom ovog ležernog izbora u ustima, tada sam se prvi put poduzeo čitanja stripa Persepolis Marđan Satrapi (rođena je 1969. u Raštu na severu Irana, nadomak Kaspijskog mora, odrasla u Teheranu i provela završni deo odrastanja u Beču).

     Čitao sam Persepolis u tri različita izdanja, prva dva toma na holandskom, pa onda ponovo sve na engleskom jeziku i sada na maternjem, u prevodu Slavice Miletić sa francuskog i izdanju Fabrike knjiga iz Beograda. Razlozi ovakvog čitanja, ma kako izgledali mazohistički, su logističko-hedonističke prirode: u datom trenutku čitalačku glad usmerava dostupnost izdanja, brzina nabavke (cena i utrošeno vreme očigledno ne) i – znatiželja koja je, ako je prava, jednaka nestrpljenju. Sva tri prevoda su dobra ili više od toga, govorim po čitalačkom osećaju jezika prevoda iako nisam čitao francuski original. Izdanja za englesko govorno područje razlikuju se od drugih evropskih po tome što je delo tamo objavljeno u dve knjige, dok se u većini ostalih zemalja pojavljivalo u četiri meko uvezana toma.

Da li su dečji razgovori s Bogom manje pravi?

          Šta je Persepolis? Iščezli persijski grad koji se preselio u legendu. Po ovom gradu ona daje ime svojoj knjizi memoara između svetova. Ovo nisu memoari između dva sveta, kako smo navikli u literaturi egzila. Reč je o najmanje tri, mozda četiri, a još je sigurnije reći više svetova: Iranu pre Šaha, za vreme Šaha, posle Šaha i gospođici Evropi sa kojom Marđan ima susrete treće vrste od svoje četrnaeste godine. U međuvremenu, menjaće se Marđan, Iran, ali i Evropa. Domaći čitaoci će morati još malo da se strpe da dođu u priliku da čitaju i poslednja dva toma, treći i četvrti u kojima ima još više panka i pobune, pripadno dobu u koji mala Marđan ulazi. Da ipak otkrijem jedan krajnje radikalan detalj, u Beču na trenutak Marđan postaje diler lakih droga... No, to je najmanje što ima da privuče pažnju u ovom pripovedačkom savršenstvu. Postupak, pripovedački postupak, a ne zvona i praporci čine ovo delo velikim.

     Knjiga, politika, intima

     Zašto Marđan Satrapi nije napisala knjigu umesto što je crtkala tamo neki strip? Odgovor glasi da je upravo to učinila. Persepolis je knjiga. Ali zašto nije napisala roman? Da, i to je uradila: napisala je roman, grafički roman. Mada grafički roman nije tradicionalna literatura, slike jesu način pisanja, kaže Marđan. To znaju kako “čisto tekstualni pisci” koji proizvode mentalne slike rečima, tako i režiseri koji slikama pišu po ekranu, inače ne bismo nikada govorili o režiserskom rukopisu. Pošto je završila univerzitet, prijatelji, kolege iz ilustratorskog i dizajn studija u kome je Marđan radila, govorili su joj - učini nešto sa pričama koje nama stalno pričaš. Nikada nećemo saznati da li su to radili zato što ih je gnjavila, i li zato što su bile fenomenalne, ili možda zbog oboje (Johan B. Štulić sindrom)? Tek, drugari iz studija upoznali su je sa svetom grafičkog romana. A, epohalni Maus Arta Spigelmana (delo koje je preokrenulo epohu negativnog vrednovanja stripa u epohu ozbiljnog proučavanja) bio je njeno prvo čitanje u žanru i mediju. Tada je tvrdo ustvrdila: “Bože, moguće je na ovaj način ispričati priču”.

     Prvi iranski strip album Persepolis je, međutim, nešto čime će iranska država jako, jako oklevati da se ponosi. Čime se pametan ponosi..., ne, ne, kako ono beše? Uglavnom, sve je nekako duže vremena držano low profile. Smatralo se, valjda, da je strip kao medij nedovoljno važan da bi se busalo u grudi, izricala fatva ili već šta gore. Oficijelni protesti teokratske države usledili su tek kada je Persepolis postao animirani film i u maju na Kanskom festivalu osvojio Nagradu žirija.

     Interesantno je da je Persepolis i od nekih domaćih čitalaca (među čuvenim Komentarima na vesti i tekstove na sajtu B92) doživljen kao “antiiranska i antiislamska kampanja po američkom nalogu, koja može zainteresirati samo budale i slijepce”. Pošto spadam u ovu grupu budala i slepaca, zaključujem da prosuđivati Persepolis, remek-delo stripske naracije, kao antiiransku i antiislamsku kampanju po američkom nalogu predstavlja ideološko i, što je mnogo važnije i tragičnije, kreativno slepilo. Persepolis je delo još bolje od memoara Azar Nafisi Čitati Lolitu u Teheranu, koje smatram izuzetnom knjigom. Oba dela su prvorazredne narativne studije (pa tek onda, možda, diskurzivne u slučaju Čitati Lolitu u Teheranu) totalitarizma i svakodnevice. Sama Nafizi poentirala je problem između svih režima i sve literature koja, eto, uvek uvodi svoja pravila postojanja, u rasponu od Nabokova, preko Kundere, pa sve do Marđan Satrapi: “za totalitarni režim najveća je uvreda antipolitička knjiga, ona koja govori o intimi”.

     Persepolis je, između mnogo čega drugog što ni na koji način ne pripada niti politici niti političkim čitanjima, priča o strašnoj regresiji koja je zadesila celokupan život u Iranu. Ko pri čitanju počne da razmišlja o bilo kakvim mogućim paralelama sa Srbijom, pomalo je u pravu i žestoko je omanuo. Koliko znam, sveštenici u Srbiji ne organizuju patrole po ulicama i racije po stanovima za kontrolu morala, ne kontrolišu (grešni i zabranjeni) lak na noktima i zbog toga ne hapse. Dakle, ne žurimo sa paralelama. Ima vremena do ponoći, treba da se klacka i klati do pomračenja u podne.

Paradigmatični spoj bezazlenosti i nesreće u Persepolisu

          Marđan, ona koja izranja iz Persepolisa neobičan je, i drag i težak karakter. Jedna od draži čitanja ovih stripskih sećanja je da ona, nikada, baš nikada, to ne prikriva. Narativno i psihološko savršenstvo kojim Satrapi opisuje svoje prve dečije, dobro prostudirane laži pred roditeljima, svoju dečiju nebezazlenost može se meriti možda jedino sa nepoštednim opisima oca u Mausu Arta Spigelmana.

     Pank šeherezada

     Istorija je veliki vodenični kamen koji melje sve. Da li baš sve? Ne, ostaju sitni svakodnevni gestovi koji se opiru čak i bauku istorije. I u trenutku revolucija, holokausta, istrebljivanja čitavih naroda i socijalnih slojeva, istrebljivanja smisla života, halapljivi dečak ili devojčica i dalje će tražiti višak kolača. Tog traženja bi se stideli čak i u obilju. Ali, u oba slučaja, ipak će tražiti. Njegovo malo sebično htenje opire se istoriji. Opire se tragici, patetičnom oreolu žrtve. Važnosti malog, onom što ostaje posle vodeničnog kamena istorije posvećena su dva remek-dela grafičkih romana, Persepolis i Maus, oba dostupna u prevodu. Uz upravo prevedenu Palestinu Džoa Sakoa i domaćem čitaocu dobro poznati opus Aleksandra Zografa, ovo su najbolji primeri autobiografskog žanra u stripu, koji je izborio svoj prestižni status u svetu i to upravo čini sada kod nas. Zanimljivo, sva ova dela svoje majstorstvo pokazuju tkajući najfinije niti između istorije i svakodnevice, upravo ono tkanje čije je pogrešno čitanje Kunderin opus sagledavalo kao “političku književnost”, na šta je Kundera ironično odgovorio: ja nisam disident, ja sam romanopisac.

     Navikli smo da verujemo Tolstoju koji na početku Ane Karenjine tvrdi da sve srećne porodice liče jedna na drugu, a da je svaka nesrećna porodica nesrećna na svoj način. Bivam, međutim, zatečen tolikim prisustvom porodične nežnosti u Persepolisu kakvu dugo nisam sretao u literaturi, a ni u mnogim životima koje sam imao prilike da posmatram iz blizine. Koliko ispravnog slućenja Marđaninih roditelja da ona jeste drugačija priroda od njihovih! Žešća, tvrdoglavija, a opet krhka kao što je i sam život. Otkuda im toliki talent prepoznavanja drugosti u vlastitom detetu i strpljenje da se ona artikuliše u vlastiti jezik? Marđan je voćka čudnovata koja će, ako preživi odrastanje, postati dosta tvrd orah. Ovo dete Persijanče obdareno je nepokornom inteligencijom kakvo bi mogli da rode - kada bi stripske rode donosile bebe - Art Spigelman i Linda Beri u nekom pralelnom univerzumu.

     Persepolis je delom knjiga o istoriji, delom pank Šeherezada. Priča o odrastanju koja se ne učeno kosmopolitski nego pankerski opire činjenici da moramo negde da odrastamo, pa makar to bilo u Teheranu ili Zemunu. Ovo je odlična pripovest o egzilu, onoj vrsti egzila koji počinje još pre nego odemo iz zemlje u kojoj smo rođeni. Pripovesti o pripadanju i nepripadanju. Marđan Satrapi kaže: postaješ svuda stranac. Ja sam strankinja u Iranu. Moj dom ne postoji više i nikada ga više neću imati. To je valjda deo odrastanja? Boli, ali ne oštećuje um, niti osećaj za nijanse. U nekim slučajevima izoštrava.

     Tuga, smeh i podsmeh

Mađan Satrapi - razlika izmedju ironije i cinizma

     Persepolis je delo mudro, smešno i koje srce slama. Satrapi dirljivo opisuje svoje mesijanske ideje i teološke dileme pri uzrastu od šest godina. To će se kasnije razviti u drugu vrstu ideja o tome kako menjati svet. Vrlo opasna sklonost u teokratskom Iranu. Mesijanstvo, marksizam i religija među jačim su začinima u čorbi Marđaninog detinjstva. Puno je u Persepolisu podtonova, iskošenih pogleda šestogodišnje Marđan. Satrapi odlično kontrapunktira teskobu sveta odraslih u rastućem političkom sumraku sa detinjim prečicama u saznavanju sveta. Istovremeno iritantna i opčaravajuća tvrdoglavost deteta koje neće imati mira sve dok raste. Jedan od trenutaka neočekivanog zaseka turobne poetike jeste kako šestogodišnja Marđan stilizuje svoj doživljaj torture kojoj su u zatvoru izloženi članovi njene porodice. U njenom doživljaju ljudsko telo ima građu lutke. Ono nije torturom raskomadano, ono je “rastavljeno” kao što bi to bili delovi lutke. U sličnom duhu su i igre mučenja (oponašanja sveta starijih, kao kod sve dobre dece) koje je Marđan igrala - i kreirala - s dečurlijom iz susedstva.

     Satrapi ima čudesan osećaj za groteskno. Njene narativne poente su bravure odizanja persijskog tepiha odraslih od strane deteta koje ume da bude pakosno, prevrtljivo, džangrizavo, inatljivo i zaista opčaravajuće. Opčaravajuće je u njoj, toj devojčici koja se batrga u odrastanju, tako spontana i snažna nesklonost da poštedi ili ulepša sebe dok pripoveda vlastitu priču.

     S obzirom na to da je Persepolis knjiga u nekim svojim dimenzijama pobunjenička i da ju je napisala žena, feministi izneverenih očekivanja bili su ljuti kada je rekla, “Ja nisam feministkinja, ja sam humanista. Verujem u ljudska bića. Posle svega što sam videla po svetu, ne mislim da su žene bolje od muškaraca. Pogledajmo šta su žene-vojnici učinile u Iraku, ništa bolje od muškaraca. Margaret Tačer je bila žena, pogledajte šta je učinila Velikoj Britaniji.”

     Šta je još posebnije važno u dosadašnjem stripskom opusu Marđan Satrapi? Sjajni Vezovi i nešto sumornije i ipak manje uspelo Pile sa suvim šljivama (u Holandiji prevedeno kao Muzičar). Zato ovde samo o Vezovima. Ovu knjigu na nekih sto pedeset stranica neki opisuju kao “stilsku vežbu” koja je na granici neuzbudljivosti. Ono što nekome može da zaizgleda kao “stilska vežba”, za drugog čitaoca može da predstavlja delo puno iznenađenja. Pitanje ukusa, odnosno voljenja ili nevoljenja “obnaživanja postupka”. Vezovi su zabavno delo koje je u sebe ugradilo diskurs usmenog pripovedanja, poveravanja i - ogovaranja. Glavni lik je Marđanina čudesna, “amoralna” baka. Baka relativista. Ona koja ju je, umesto roditelja, učila relativnosti ljudskog morala, pogotovo onog građanske vrste. Baka realista, ali nikada cinik. To nas je već Hugo Prat naučio, razlika između ironije i cinizma jednaka je razlici između uzdaha i podrigivanja. Ironija se podsmehuje životu, ali ga ne prezire.

     Nakon pročitanih stripskih dela Marđan Satrapi, dolazi sledeće iznenađenje - čitanje njenih intervjua po Mreži pravo je uživanje. S preciznošću, oštrinom i artikulacijom jedne Dubravke Ugrešić, Marđan Satrapi pliva iz mutnih ka bistrim vodama, meditira dok razgovor teče. Iako su obe strasni pušači i poklonici nikotinskog sfumata, ne treba preterivati u sličnostima. Dubravka je bliža dami, dok Marđan čini sve da otkloni takvu pomisao od vas. Pank je ikonografsko-ideološka odrednica koju Dubravka Ugrešić nije propustila kroz sebe. A i što bi? Marđan jeste, mada je u jednom trenutku iščezle identifikacije s pankom četkom strugala vlastiti pank crtež sa zida svoje sobe. Srećom, duh pank Šeherezade ne napušta Persepolis.

     [Objavljeno: “Vreme”, Beograd, 15.11.2007.godine]

povratak na vrh

          Več smo dobro zagazili u drugi godišnjak izlaženja našeg mesečnika pa je krajnje vreme da vam saopštim što smo predstavili u prošlom i najnovijem broju Strip Bumeranga.

     #13 (izašao 23.11.) je u potpunosti posvetlen največem slovenskom majstoru stripa - Tomažu Lavriču, koji nam kroz intervju razkriva svojih 20 godina rada, a mi smo ga ponajviše zagnjavili oko njegovog rada za francusku kuču Glenat. Njegov je stil crtanja baziran na čistoj i elegantnoj liniji a u Lommu nam predstavlja futuristični svet letača i čovečnjaka kroz oči radoznalog deteta u odrastanju. Tom fantastičnom radu, koji je na žalost tek premierno predstavljen u našim zemljama, dodali smo još i Mazgu iz serije Bosanskih basni, gde Lavrič na svoj najbolji način upučuje na paradoks nedavnog bratoubilačkog rata.

     #14 (izašao 24.12.) je na neki način odgovor na stalne provokacije koje dolaze na naš račun iz uredniške kuče slovenskog alternativnog fanzina Stripburger. Da, pišem samo fanzin a ne revija. Razlog toj deklaraciji nači čete u ekskluzivnom intervjuju sa Matjažem Bertoncljem, njihovim bivšim sourednikom, kojeg su prije nekoliko godina bukvalno izbacili iz svojih krugova. Što se u stvari zbivalo među njima možete pročitati i u Bertoncljevom članku koji je bio objavljen u trečem broju fanzina Stripoholik ili na www.stripoholik.si. Pored Bertonclja u ovom se broju opet pojavljuju Spaghetti brothers, ovog puta u duploj dozi, a njima smo pridodali još Manarinog Giuseppe Bergmana i Fontovog Jon Rohnera, a za kraj i prvih šest tabli seriala Gospodarji zvezd. U tom stripu se premierno predstavljam dole potpisani, a radi se o srednjevjekovnoj drami o Celjskim knezovima.


     Stvarno mnogo stripova, zar ne? Razlog više za kupovinu Strip Bumeranga. Nek vam je sretna i stripova puna nova godina!

povratak na vrh

Izašao je novi, 6. broj strip fanzina STRIPOHOLIK. 28 strana tekstova, stipova, ilustracija! Obavezan download!!! www.stripovi.com/fanzin_st_6.pdf Download link za peti broj: Download linkovi za prethodne brojeve: www.stripovi.com/fanzin_st_5.pdf www.stripovi.com/fanzin_st_4.pdf www.stripovi.com/fanzin_st_3.pdf www.stripovi.com/fanzin_st_2.pdf www.stripovi.com/fanzin_st_1.pdf

povratak na vrh

povratak na vrh

   -Uz dva albuma Blejka i Mortimera -

     Postoje stripovi čija je svetska slava skoro istovremeno obasja(va)la i naše čitaoce. Primeri su Princ Valijant, Flaš Gordon, Tarzan, odnosno u evropskom kontekstu Asteriks, Talični ili Bluberi... Postoje, međutim, i vrlo cenjeni i slavni stripovi koji se kod naše publike nisu primili. Najpoznatiji primeri su Blondi Čika Janga ili Pinatsi Čarlsa Šulca. Otprilike tako bi mogli da se posmatraju i Blejk i Mortimer. Za šezdeset godina postojanja ovog stripa, objavljena je samo jedna duga epizoda u Politikinom zabavniku, Tajna velike Piramide, ali su nju primetili samo najpažljiviji ljubitelji devete umetnosti.

     Nedavno je zagrebački Bukglob istovremeno objavio dve epizode, u obliku kolornih albuma sa tvrdim koricama, odlično odštampanih i odgovarajuće dizajniranih. Tako se pojavila mogućnost da se čitaoci u Hrvatskoj i Srbiji, pa i okolini, upoznaju sa besmrtnim ostvarenjem Edgara Pjera Žakobsa.

     Pojava ova dva albuma, inače, kao da obeležava dva različita jubileja Blejka i Mortimera. Slavni strip je svetlo dana ugledao pre šezdeset godina, 1947. a njegov tvorac je preminuo 1987. godine.

     Već od prve table Blejka i Mortimera vidno je da je Žakobs zagovornik tzv. čiste linije, uz tvorca Tintina Eržea, čiji je aisstent jedno vreme bio, on ju je i promovisao i proslavio u svetu stripa. Spojivši avanturu i fantastiku, Žakobs je svoj tandem profesora Mortimera i špijuna Blejka, stvorio kao angloameričku mušku kombinaciju, u kojoj se ravnoteža pustolovine i saznanja realizuje iz priče u priču sa epskim zamahom, sa nenametljivim humorom i ograničenom upotrebom nasilja. Iz epizoda Blejka i Mortimera prosto isijava holivudski duh 50-ih godina prošlog veka, vremena obnove, hladnog rata i stremljenja ka zvezdama.
        U dobrodošlom Bukglobovom izdanju čitalac ima prilike da vidi klasični album iz 1955. Zagonetka Atlantide, čiji je Žakobs kompletni autor, kao i strip Neobičan sastanak, koji su po narudžbini Žakobsovih naslednika i vlasnika autorskih prava, stvorili Žan Vam Ham i Ted Benoi. Prva fantastična priča na 64 table donosi u sebi duh tragalačkih vremena, u kojima je se otkriće Atlantide i njenih savremenih stanovnika uspostavlja kao centralna ideja fabulacije. Preforsirana naracija, jer gotovo da nema sličice čiji vrh ne krasi deskriptivno objašnjenje, ne samo što pokazuje da je slavni strip čedo drugog , sporijeg doba, nego čini i da se njegovo današnje čitanje suočava sa skoro nepremostivim receptivnim kočenjima. Uživajući u stilizovanim realizmu Žakobsovog crteža, jednostavno se otimamo iz hepertrofiranih objašnjenja.

     Mnogo je bolji drugi album, i po Van Hamovom rimejkovskom scenariju i po odgovarajuće prekrojenom crtežu, čija tri "kaiša" više prijaju oku današnjeg čitaoca od relativno krute kvsrtalne podele originala.. Vizija Amerike u snimcima Van Hama i Teda Benoia, dovoljno je romantična a, pradoksalno i, dovoljno distancirana, da bi bila interesantana čitaocima koji su odavno napustili kratke pantalone.

     Biće zanimljivo videti da li će Bukglob istrajati na ovoj klasičnoj kolekciji. Jer ako se to desi, biće popunjena jedna velika praznina u recepciji modernog evropskog stripa, a ovdašnja publika pokazati da još uvek nije izgubila sluh za klasične vrednosti devete umetnosti.

     [Objavljeno: Bestseler 42, Beograd, 12.10.2007.godine]

povratak na vrh

povratak na vrh

     La Vie exagérée de l'Homme Nylon
     Scenario: Hans-Michaël Kirstein
     Crtež: Hermann
     Kolor: Sibin Slavković
     Le Lombard, 2007

     Anemona treba da nadje oca koji je nestao pre 24 godine da bi dobila nasledstvo svoje majke. U potrazi za ocem, ona uleće u niz avantura, svaka čudnija od prethodne. Kirstein, scenarista ove avanture bez glave i repa, pokušao je da u apsurdističkoj priči poveže niz štosova koji se nikada ne prekidaju. Album započinje duhovito i burleskno, sa notom nadrealizma i cinizma. Medjutim, kako svaki kadar, po svaku cenu, mora da sadrži štos – vizuelni ili jezički, velikom brzinom, scenarista gubi nit pripovedanja. Veštačka i nasilna akumulacija tolikog broja "komičnih" elemenata ometa tečnu naraciju i otežava, već i onako nejasnu priču. Svakako, najveći problem scenarija nalazi se u potpunom nepoznavanju pravca u kome se vodi priča, tako da je rezultat slab i površan.

     Hermannov grafizam je slab i neizražajan. Uspešno održavajući realističku stranu crteža, belgijski autor pokazuje veliko znanje u izboru uglova i planova. Medjutim, brzina i nedostatak vremena, nisu mu dozvolili ikakvu razradu protagonista. "Najlonski čovek je uradjen u godinu i po dana, izmedju dva albuma. Prekidao sam rad na nekoliko dana i posvećivao se crtanje ove priče. Moj grafizam u ovoj priči nije razvijen kao u drugim albumima. Stil mi je prilično jednostavan. Ova vrsta humora ne trpi odviše složen crtež. Ako je grafizam previše bogat, on ometa naraciju... Nije za džabe humoristički strip većinom crtan jednostavnim grafizmom, jer njime ne treba odvući čitaoca od štosa – kaže o svom radu poznati belgijski strip majstor.

     Van svojih klasičnih serijala, Hermann je uradio nekolicinu albuma koji se razlikuju od uobičajene produkcije. Svaki od njih se odlikovao solidnim scenarijem i odličnim grafizmom. "Najlonski čovek" spada u posebnu kategoriju, do sada nepoznatu u Hermannovom radu, čije su glavne odlike loš scenarijo, zbrzan crtež i Sibinov kolor nalik stilu 80-ih godina prošlog veka.

povratak na vrh

Maja Veselinović je opet bila vredna i na svom blogu predstavila jedno od najvažnijih domaćih strip dešavanja, promociju knjige Zdravka Zupana "Vek stripa u Srbiji". Uz fotografije sa dešavanja dala je i par linkova ka drugim prilozima o promociji knjige.
www.majaveselinovic.com/blog.php

povratak na vrh

Fibra već najavljuje Tomaža Lavriča i (odličnog) El Eternauta za 2008.
neorama2.blogspot.com/2007/12/fibrin-...

Kvadrat: opet nam daje mogućnost Matica Hrvatska da se upoznamo sa radom Radovana Domagoja Devlića
www.morecomics.hr/item/3994

Zdravko Zupan: Didier Ghez piše kratku i pozitivnu recenziju za 'Vek Stripa u Srbiji'
www.neorama.com.br/q_frame0iaq.html

Ljubljana: tako se završila četvrta Animateka
www.danas.co.yu/20071210/kultura1.html#1

Božićni Marvel ukrasi u petom broju Spektakularnog Spider-Mana
marvelfanklub.blogspot.com/2007/12/...

Stjepan Šejić: recenzija (među ostalima) za First Born 3
www.neorama.com.br/q_frame0iau.html

Q Strip 21 je vec u profaju
www.morecomics.hr/item/3993

Kiks 12 je već na mreži
www.artija.net/kiks/kiks.html

Nova knjiga koju je ilustrovao Tomislav Tikulin(*)
www.knjiga.hr/04.asp?param=l&stranica=25&smjer=right&ID=28631
Nova knjiga koja je ilustrovao Sebastijan Čamagajevac (*)
www.knjiga.hr/04.asp?param=A&ID=28630
(*nazalost, ni za jednu, ni sa drugu, nismo nasli naslovnice ili crteza)

Adi Granov ne radi više naslovnice za 'Nova'
forum.superpouvoir.com/showthread.php?p=203712#post203712

Ali Granov već ja nacrtao naslovnicu za Amazing Spider-Man 552 (što izlazi u martu 2008)
www.newsarama.com/imagepop.html?imageURL=...

Herman: kratka recenzija od 'Afrika' preko Libellusa i ODLIČNA novost o Carlos Trillo
www.happynovisad.co.yu/strip/index.php?show=2482
3 naslovnice od Marka Đurđevića
1) Hulk 3
www.newsarama.com/imagepop.html?imageURL=...
2) Ghost Rider 21
www.newsarama.com/imagepop.html?imageURL=...
3) Thunderbolts 120
www.comicartcommunity.com/gallery/data/...

Igor Kordej: recenzija za L'Histoire Secrète 8 i 9
www.neorama.com.br/q_frame0hxb.html

2 vesti kod Javno
1) Animirani film 'Regoc' Helene Bulaja ušao je u drugi krug Imagining Ourselves Online Film festivala (na S-H)
www.javno.com/hr/kultura/clanak.php?id=106342
2) Idući film Batman-a
ivancupic.javno.info/gn.php?m=1&rbr=20423&kategorija=0

Bojan Kovačević u Nemačkoj. Za iduce godine, Epsilon najavljuje 2 albuma od Rubine
www.neorama.com.br/q_frame0hvt.html

Princ Valiant 5, preko Zagrebačke Naklade
www.zg-naklada.hr/Product.aspx?ProductID=108

U aprilu, Aleksandar Sotirovski u našem jeziku
aleksandar-sotirovski.blogspot.com/2007/12/shelter-...
'A Gosling', mini-strip od Stuarta Kolakovića
stuartkolakovic.blogspot.com/2007/12/sample-pages-from-gosling.html

Poljska: Radovi od Vanja Cuculic (HR) i Jelena Racković (SR) su bili na izložbi u XI Biennale Plakatu Teatralnego
www.posterpage.ch/exhib/ex192rze/ex192rze.htm

Jovan Andrejevic Joles, tema Aleksandra Zografa u Vremenu, ove nedelje
www.vreme.com/cms/view.php?id=545962

Goran Parlov u Brazilu: Magični Vetar 66 se prodaje ovog meseca (kao uvek, taman 5 godina nakon što se izdalo u Italiji)
www.neorama.com.br/q_frame0htk.html

Enki Bilal: recenzija za 'Quatre?' na nemačkom
www.splashcomics.de/php/rezensionen/rezension/...

Mala galerija: Zlatko Krstevski u Stripopeki
stripopeka.wordpress.com/2007/11/12/kako-to-rade-...

Malo veća galerija: Alem Ćurin, isto u Stripopeki
stripopeka.wordpress.com/2007/11/11/dobar-glas-...

`Vek stripa u Srbiji` predstavlja razvoj devete umetnosti
www.blic.co.yu/kultura.php?id=23501

Karikaturisti: 16 poziva vas cekaju ovde
www.yeniakrep.org/files/yeni_akrep_64.pdf

Konkurs za logo Novosadskog salona
www.creemaginet.com/sajt/konkurs-za-logo-..


Rijeka: nije strip, ali vredi da se zna, 4 nacije na 2. Biennale Kvadrilaterale
www.mmsu.hr/hr/bq_2/
Ovde, na italijanskom
www.exhibart.it/notizia.asp/IDNotizia/21857/IDCategoria/200

Dečji Kulturni Centar Beograd javlja
RADIONICA STRIPA
Subota, 22. decembar od 10 sati
RADIONICA ANIMIRANOG FILMA
Subota,22. decembar od 10 sati


Neorama dos Quadrinhos, kao i Strip Vesti, su besplatne. Svake nedelje, preko 300 izabranih novosti o devetoj umetnosti. Samo trebaš da popuniš subscribe na našem sajtu: www.neorama.com.br/

povratak na vrh

     Kao što je bilo planirano u utorak 18.12.2007. u prostoru kluba ''IZBA'' u Novom Sadu priređena je izložba stripa i promocija publikacije "Zrenjaninski strip almanah".

     Ovo izdanje odštampano je na formatu B-4 na 70 stranica od kojih su 4 u koloru i predstavlja devetoricu autora raznih generacija pa je različitost stripova jedna od glavnih vrlina ovog magazina. Izdavač je Kulturni centar iz Zrenjanina.
          Može se reći da je odaziv publike na otvaranju izložbe bio sasvim solidan, ali i da dobar deo te publike čine sami autori stripova.

     Dolazak i pojava Branislava Kerca, Toze Obradovića, Zorana Janjetova... kao i obično na ovakvim skupovima izazvala je posebnu pažnju ljubitelja stripa, a gostima iz Zrenjanina bio je to znak podrške i uvažavanja.

     Moderator promocije bio je spontani Zoran Janjetov kojem očigledno nije bilo teško da se uživi u ulogu, tako da je čitava atmosfera protekla duhovito i pristojno.

     U prilog ovome govorilo se o nekim davnim i zlatnim vremenima stripa na ovim prostorima, kao i o današnjem kriznom vremenu i o načinima za njegovo prevazilaženje ili bar postepeno poboljšanje trenutnog stanja.

     Publika je slobodno postavljala pitanja i jedno od interesantnijih je bilo upućeno od strane Đorđa Milovića (autora iz Beočina) zašto se strip uporno gura u pop-kulturu i zašto jedino tržišni kriterijumi moraju biti merodavni...

     Janjetov mu je odgovorio da u pop-kulturi nema ničeg lošeg, čak šta više ona je mnogo optimističnija, svežija i često vitalnija u odnosu na "elitnu". Da trzište nikad nije, niti će ikad određivati kvalitet bilo koje umetnosti pa samim tim i stripa konstatovao je i Branko Đukić (autor Zr-strip almanaha), ali se radi o takvom mediju koji se putEm štampe umnožava, pa je normalno što svaki autor želi što veći tiraž svojih albuma, ne toliko zbog novca ili slave, već zbog želje da njegova umetnost dopre do što većeg broja ljudi.
          Takođe je zaključeno da je poražavajuće što na ovakvim skupovima preovlađuje srebrnkasto proseda boja kose posetilaca, a da oni najmlađi imaju slab ili nikakav kontakt sa stripom. Uvođenje stripa u redovnu školsku nastavu, češće izložbe i promocije strip magazina, kao i gostovanje autora na radio i tv-emisijama približilo bi strip deci. Novac koji ministarstvo kulture daje na ovaj medij je zanemarljiv ali su i sami autori tome krivi jer nemaju konkretne projekte kojima bi redovno konkurisali za sufinansiranje, pa sve to zajedno baca strip na marginu dešavanja.

     Završnica je ipak bila optimistična u duhu moderatora koji je zaključio da su bolja vremena pred nama i da je čak i današnje vreme mnogo bolje od onog koje je za nama te nema mesta pesimizmu. Mr. Branko Đukić je najavio posebno izdanje koje će izlaziti periodično i koje će obuhvatiti delo i rad ne samo zaslužnih autora, već i urednika i teoretičara stripa, kao i svih značajnih ličnosti iz sveta ove umetnosti, a silom prilika sada žive daleko od nje.

     "Čini mi se da u kulturnim institucijama Zrenjanina (Kulturni centar, Savremena galerija, Narodni muzej) postoji razumevanje za ovakav poduhvat, pa je sada svakako trenutak da se nešto napravi. Rad na ovakvim izdanjima upotpunjava me kao umetnika i sada kao čovek "srednjih godina" želim da vratim stripu i njegovim autorima "dug" za sve srećne trenutke moga detinjstva. Takođe i kao autor želim da obradujem sadašnje malobrojne ali iskrene ljubitelje stripa".

     Da podsetimo da "Zr-strip almanah" možete naručiti pouzećem preko e-maila: kczr@localnet.co.yu pouzećem po ceni od 250 din + p.t.t. troškovi. Detaljnije ga možete pogledati na adresi: zrenjaninskistripalmanah.blogspot.com

povratak na vrh

povratak na vrh

          Vens i Van Ham: Istraga Misterije broja XIII,
     Marketprint, Novi Sad 2007.

     Trinaestica je premijerno izašla 1984. u reviji Spiru i u protekle dve decenije Vens i Van Ham su uradili petnaestak albuma standardne dužine. Strip je veoma poznat našim ljubiteljima devete umetnosti jer su ga štampale domaće edicije. Prva epizoda je izašla u Superu, maja 1986. dve godine posle svetske premijere! Sledeće godine ista revija je štampala drugu epizodu (a u Gigantu broj 59. obe su priče štampane u okviru jednih korica, godine 1990.) I treću priču je jugoslovenskim čitaocima premijerno ponudio Super, januara 1988. godine, da bi se četvrta, skupa s trećom obrela, na stranicama Giganta broj 61. marta 1990. Iste godine, ali u oktobru, ta revija Dečjih novina je štampala petu i šestu epizodu u broju 68. Tada je došlo do raspada Jugoslavije i nestanka velikog tržišta, što je prouzrokovalo pauzu u objavljivanju Trinaestice, i ona je tek od 1996. krenula u Politikinom zabavniku, u koloru, pa smo pročitali još četiri epizode.

     Albumi Marketprinta kreću od početka, pričom "Dan crnog sunca" i prateći originalni niz objavljuju u periodu novembar 2002. septembar 2007. trinaest priča slavnog serijala, koji je postao neka vrsta svetskog strip fenomena. Dakle posle prve priče izašle su i: Tragom Indijanca, Sve suze pakla, Spads, Totalno crveno, Dosije Džejson Flaj, Noć trećeg avgusta, Trinaest protiv Jedan,: Za Mariju, Kaskador, Tri srebrna sata, Suđenje i, kao za sada poslednji Istraga misterije broja XIII.

     Slavni strip govori o tajnom agentu neke od mnoštva američkih špijunskih organizacija, koji je posle tajanstvenih, neizvesnih zbivanja zarobljen amnezijom i kojeg zbog navodnog atentata na američkog predsednika, jure mnogi, od matične službe do konkurentskih organizacija. Sem rimskog broja trinaest, istetoviranog ispod leve ključnjače, Stiv Roulend, kako se naslovni junak zove u prvoj storiji, ne zna mnogo o sebi, i uzbudljive priče protiču u njegovim naporima da otkrije ko je ustvari, zašto ga progone, pucaju na njega, zatvaraju u državni zatvor, podvrgavaju elektrošokovima, ekstradiraju u Južnu Ameriku itd. Scenariji priča vrlo dobro koriste stereotipe američkog društva savremenog doba, fabule su uzbudljive, s neočekivanim preokretima. Sem Rolulenda, (alias Džejsona Flaja, Rosa Tarnera, Džejsona Meklejna...) važnu rolu u stripu ima mnoštvo žena, među kojima odskače prelepa crnkinja Major Džouns, koja mu pomaže u rizičnim akcijama.

     Duhovito se igrajući mitom koji su stvorili, kao i njegovim šifrovanim imenom, Vens i Van Ham organizuju trinaesti album od sekvenci dvanaest dosijea, koji donekle objašnjavaju zagonetke najrazličitijih rukavaca njihovog serijala. Od davnih, do savremenih, od onih koji se tiču Trinaestice direktno, do onih koji ukazuju kako su određene žene ili muškarci došlli u vezu s njim. Čitav album upakovan je u smisaoni ram istrage dvojice američkih novinara, Rona i Vorena, gde, kao i inače, tandem dobro leže na Aferu Votergejt i njene (anti)heroje. Neka vrsta antiamerikanizma koji provejava iz ove, i mnogih ranijih epizoda, postaje zaštitini znak tandemske poetike. Šokatna obračuvanja špijunskih organizacija sa nepotrebnim službenicima ili kolegama iz protivničkih firmi, posebna su priča.

     Disperzivna struktura ovog albuma odbijaće ponekad čitaoca na prvi pogled, ali ako se zadubi u strip, videće multižanrovsku imaginativnu snagu Van Hama, i standardno oštar grafizam Vilijema Vejnsa. Posebnu boju celini daju njegovi slikani portreti aktera i druge slikane ilustracije, reprizirani koveri, fotografije, koje uklapa u mozaike naslovnih strana svakog od dosijea. (Nažalost u ovom albumu reprodukovani u crno-beloj tehnici.)

     Ne, ne plašite se! Tajne nisu rešene. I posle trinaestog albuma, jedva ćemo čekati naredni, i naredni, sve dok se sva klupčad velike zavere ne razmrsi (ili pak zamrsi zauvek!).

povratak na vrh

povratak na vrh

     Ombres et désirs
     Scenario: Eric Warnauts
     Crtež: Marc-Renier (Warnauts)
     Casterman, 1996

     Hamburg 1932. godine. Nacisti preuzimaju vlast, a građjani se lagano svrstavaju uz Vođu koji obećava novi Rajh. Profesor Reinhartz, konformistički simpatizer nacista, upoznaje se sa jevrejskim probisvetom Antonom i njegovom ljubavnicom Elenom. Opsednutom telom mlade žene, profesor i ne obraća pažnju na promenu društva, niti na Antonove manipulacije. Priča se završava tragično.

     Nalik crnim hronikama dnevne štampe, ova grafička novela belgijske braće Warnauts upotrebljava dolazak nacista na vlast da bi ispričala ljubavni trougao i dramu uglednog profesora. Scenario je uradjen vrlo pažljivo, likovi su razradjeni kao u romanu, a zaplet se odvija brzo i jednostavno, težeći ka jedinom mogućem kraju. Crno-beli crtež, sa ponekim crvenim detaljem, vrlo je klasičan, može se reći i akademski. Neočekivani planovi, simbolični detalji i originalno kadriranje daju naraciji izuzetnu ekspresivnost. Montaža je urađena na vrlo efikasan način, dobro ritmizirana, sa smenjivanjem meditativnih trenutaka, vrtloga strasti i brze akcije. Zbog razrađenosti crteža i puno detalja, Marc-Renier se odlučio za 4 do 6 prizor polja na tabli. Povremeno se izražavajući samo crtežom, bez reči, autori u više navrata uspevaju čitaocu da dočaraju ne samo složenost unutrašnje drame protagonista, nego i bizarnost okruženja u kome oni evoluiraju, nalik negativu normalnog sveta.

     Ovaj grafički roman poseduje kvalitete dobrih psiholoških romana. Dolazak nacista na vlast, jačanje rasizma, moralna i ekonomska kriza, pripreme za rat, služe samo kao podloga za ljudsku dramu. Vrlo je zanimljiv i sklad scenarija i grafizma. Autori su uspeli da izbegnu narativne tautologije, tako da crtež uvek pokazuje ono što nije iskazano rečima, niti je sugerisano didaskalijama. Scenarističko i crtačko preplitanje, obično nema ovakvu ravnotežu. Međutim, ne treba zaboraviti da se stvaralaštvo sva tri brata Warnauts odlikuje istovremenim pristupom kako scenariste, tako i crtača.

povratak na vrh

Prvi put je Marko Ajdarić prikazan u jednom strip albumu
forbiddenplanet.co.uk/blog/?p=5972
Više, na španskom
neoramaquadrinhos.blogspot.com/2007/12/ngel-...

Bravo! Kristijan Cvejić (a/k/a Dikeuss) lansira Luc Besson-a u Stripovima
www.neorama.com.br/q_frame0hkg.html

Najbolji stripovi u SADu, ove godine
www.neorama.com.br/q_frame0hgo.html

Predrag Milojević, tema stripa Aleksandra Zografa u Vremenu
www.vreme.com/cms/view.php?id=541767

Harvey Pekar: recenzija za 'Macedonia'
www.neorama.com.br/q_frame0hij.html

El Niño, od Bore Pavlovića, novi poklon za čitaca od Fibre
www.neorama.com.br/q_frame0hjj.html
Novi poklon Od Fibre: El Niño, od Bore Pavlovića
www.happynovisad.co.yu/strip/index.php?show=2446

I još: 'Svebor i Plamena', od Gorana Sudžuke i Darka Macana
www.neorama.com.br/q_frame0hjk.html

Spaghetti Brothers od Trillo i Mandrafina, u Stripoteci 1036 (bar imamo naslovnicu)
www.stripovi.com/naslovnice/Stripoteka/ST_1036.jpg

Wostok je prisutan u Inguine Mah!gazine 2008
www.neorama.com.br/q_frame0hjz.html

Zoran Janjetov: Avant l'Incal 2, u Brazilu
www.neorama.com.br/q_frame0hjp.html

AFP pravi reklamu za novi album Bojana Kovačevića
www.tv5.org/TV5Site/info/article-Courrier_des_bulles.htm...

Kanada: Nina Bunjevac, Aleksandar Zograf, Ivana Armanini i Lea Kralj Jager, u Don't Touch Me 17
www.neorama.com.br/q_frame0hhm.html

Kanada: Nikola Otas je bio na izložbi od 1001 Visages (u novembru)
www.neorama.com.br/q_frame0hnf.html

Stjepan Šejić: Savage Tales 5 izlazi iduće nedelje
www.comixology.com/sku/SEP073526/Savage-Tales-5

Veče Srpskog Satiričnog Aforizma, u Makedoniji
cotric.com/index.php?option=com_content&task...

Faktor 4: Milan Konjević je pokazao trailer filma na Beokonu
www.neorama.com.br/q_frame0hhs.html


Svi Misle dobri Wostok, crta stripove, e ali vi ne živite s njim...
www.pionirovglasnik.com/index.php?category...

Izložba: zajedno polu-brazilac Matthias Lehmann i Honey Talks u Fanzinothèque de Poitiers (još uvek, jedina fanzinoteka na svetu)
www.neorama.com.br/q_frame0hmm.html

Crteži: Tošo Borković, Jovan Prokopljević, Dragan Stojanović, Mileta Miloradović, Luka Lagator, Slobodan Srdić, Zoran Matić Mazos, Marcin Bondarowicz (iz Poljske), Vladan Kikolić, Zoran Spasojević, Nikola Otaš i Zoran Mihailović. Etna 71, vec u mreži. I još: Aleksandar Čotrić piše o novoj knijzi od Slobodana Simića.
www.neorama.com.br/q_frame0hphh.html

Danijel Žeželj: Loveless 22 izlazi u januaru
www.neorama.com.br/q_frame0hphi.html

Goran Parlov: Punisher 54 izlazi u januaru
www.neorama.com.br/q_frame0hphj.html

Predrag Koraksić predstavljen 'Građanski Bukvar'
www.danas.co.yu/20071130/dijalog1.html#8

Otvorena izložba crteža Mirka Ilića u galeriji Haos
www.mtsmondo.com/entertainment/gossip/text.php?vest=79915

Novi strip Nebojše Vukovića možete čitate na sajtu Projekat Rastko
www.rastko.org.yu/rastko/delo/11745
Promovisana monografija 'Vek Stripa u Srbiji', od Zdravka Zupana
www.b92.net/kultura/knjige/vesti.php?yyyy=2007&mm=12&nav_id=275598

Jelena K. Đurđević - naslovnica za X-Men: Die by the Sword 5 (izdat 12.decembra)
www.comicbookresources.com/news/preview2.php?image=previews...

Naslovnice od Marka Đurđevića:
1) What If: Civil War
www.marvel.com/catalog/?id=7766
2) Daredevil 106 Adi Granov: naslovnica za Nova 10 (U januaru, preko Marvela)
www.tfaw.com/Comics/Pre-Orders/Profile/Nova-10___300754?...

Novi dječji magazin od Egmonta
www.egmont.hr/sl-power-rangers.html

Poziv: PortoCartoon 2008
www.neorama.com.br/q_frame0hon.html

Zagreb: javlja
Međunarodni Centar za Usluge u Kulturi
STRIP RADIONICA (djeca školskog uzrasta), SEZONA 2007./ 2008.
utorkom od 19.00 do 20.30
cijena: 100,00 kn
voditelj: Sven Nemet



Neorama dos Quadrinhos, kao i Strip Vesti, su besplatne. Svake nedelje, preko 300 izabranih novosti o devetoj umetnosti. Samo trebaš da popuniš subscribe na našem sajtu: www.neorama.com.br/

povratak na vrh

povratak na vrh

povratak na vrh

     Ihahaj!

     Izašao je Q broj 21, iako ne i 21. Q! Tko, što, gdje, kako, zašto? Ne pitajte ništa, samo kupite kad se pojavi u striparnici blizu vas jerbo ga na kioscima biti neće! Isplati se, jer ima okruglo 100 stranica iako na nešto manjem formatu (a sve po staroj cijeni) i pun je domaćih dobrota kao što su Štef, Tonči, Prle, Rico, Sonječka, Bob i pobjednica prvog lunatiQovog natječaja - Sara Divjak!

     No, na kioscima će se zato relativno usqoro pojaviti Q15 (u uobičajenom formatu) - čim jedan od gore navednih autora završi svoj strip i popuni nam to još malo strana... O tom potom, a sad svi u potragu za dobro skrivenim, u manjoj nakladi otisnutim, ali dobrrrim Q21.

povratak na vrh

povratak na vrh

Mojom greškom je dobar deo Markovih priloga propušten u subotu, pa vam sada dajemo svojevrsan nastavak subonje rubrike Marko Ajdarić news (zmcomics):

Mirko Ilić predstavlja strip-table u SKC-u
www.b92.net/kultura/izlozbe/vesti.php?yyyy=2007...

Video: 'Miki Muster o svojih stripih', na sajtu RTV Slovenija
www.rtvslo.si/zabava/modload.php?&c_mod=r...

Maja Veselinović pokazuje na fotografijama 44. Zlatno Pero Beograda
www.majaveselinovic.com/blog.php

R. M. Gera: Scalped 13 izlazi u januaru
www.dccomics.com/comics/?cm=8674

FECO Srbija: poziv na Međunarodna Izložba Karikature
neorama2.blogspot.com/2007/12/marke-...

Rezultati II Satirične Radionice 'ŽIKIŠON' (učestvovalo je 52 autora iz 26 države)
neorama2.blogspot.com/2007/12/rezultati-ii-satirine-...

Žikišon: galerije sa rada: 1 / 2 / 3

Izdata Margina 76
www.templum.com.mk/margina/sodrzina/margina76/index76.htm

Novih 8 albuma Ken Parkera preko Fibre
www.happynovisad.co.yu/strip/index.php?show=2445

Simpsonovi 1, preko Večernjih Novosti
www.popboks.com/tekst.php?ID=6087

Aleksandar Blatnik i Vladan Nikolić (pa i Amorim, Ronaldo Cunha Dias, Biratan, Sergio Langer, Turcios, Garrincha, Marlene Pohle...) u galeriji od e-cards za Božić na Fanno Funny
www.neorama.com.br/q_frame0gyq.html

Novi rad od Darka Macana
www.blog.hr/print/id/1623743223/...

9. Međunarodni Festival od Vizanta, na Brazil Cartoon
www.neorama.com.br/q_frame0gsv.html

Mala ilustrovana enciklopedija o Zagoru, preko Ludens
www.morecomics.hr/item/3942

Recenzija: Kasta Metabarona 5-8
www.popboks.com/tekst.php?ID=6030

 Počela Animateka 07, Slovenački Festival Animiranega Filma
www.neorama.com.br/q_frame0ghbo.html

Van Hamme i Hermann: Darko Macan piše o Mjesecu Ratnika
www.blog.hr/print/id/1623712734/mlaka-ljubavna-prica.html

Danijel Žeželj - i još 100 umetnika - su pomogli Bill Mantlo
www.neorama.com.br/q_frame0gti.html +
Ilustrovano, ovde

Anime Slovenija zove za sasatanak Novoletka 2007, u Ljubljani
www.animeslovenija.org/index.php?......


Neorama dos Quadrinhos, kao i Strip Vesti, su besplatne. Svake nedelje, preko 300 izabranih novosti o devetoj umetnosti. Samo trebaš da popuniš subscribe na našem sajtu: www.neorama.com.br/

povratak na vrh

Obećano - ispunjeno

Inkal - knjiga 3 u prodaji!

A pored Inkala i naš najprodavaniji strip junak Kalvin, i njegov prijatelj Hobs.

System Comics
Vam svima želi
srećnu Novu godinu.

povratak na vrh

     The Best Of Festival srpskog filma fantastike (FSFF)
     Ovaj reprizni program uvod je u konvenciju BEOKON 2007 i treci Festival srpskog filma fantastike koji ce biti odrzani od 11. do 16. decembra u Domu kulture Studentski grad, u organizaciji Drustva ljubitelja fantastike "Lazar Komarcic".
     Izbor cini 19 kratkometraznih filmova koji su prikazani na BEOKON-ima u Domu omladine Beograda, a u sklopu prvog i drugog Festivala srpskog filma fantastike.
     Ulaz je slobodan!
PRVI BLOK (od 18:00 do 20:05)
1. trejler za film RIBLOK SA DUNAVA (Miroslav Lakobrija i Vladimir Milosevic)
2. RAKETE (Vladimir Mancic)
3. SLATKI MIRIS NAFTALINA (Jelena Tvrdisic)
4. ONI SU (Mladi kadrovi)
5. UBER SOLDAT (Vladimir Milosevic)
6. PACOVI U ZIDOVIMA ( Milan Konjevic)
7. PACIJENT (Mladi kadrovi)
8. OH, NE! (Srdan Stojanovic)
9. PENA ZA BRIJANJE (Mladen Dordevic)
10. PACIJENT 2: POVRATAK PACIJENTA (Mladi kadrovi)
11. STAR WARS FAN (Relja Trajkovic)
DRUGI BLOK (od 20:15 do 22:05)
1. trejler za film FAKTOR 4 (Milan Konjevic)
2. DOSIJE: PACOV (Mina Dukic)
3. SHUFFLE (Mladen Kovacevic - na engleskom, bez titla)
4. DUNWITCH HORROR (Marko Milovic)
5. DUNWITCH HORROR: ENDGAME (Marko Milovic)
6. DUNWITCH HORROR: BLOODLINE (Marko Milovic)
7. PACIJENT 0 (Mina Dukic)
8. ZUR ZIVIH MRTVACA (Sinisa Dugonjic)
9. ZIVI MRTVACI (Mladen Dordevic)
10. GEJ KILER (Vanja Cankovic)

povratak na vrh

     Pourquoi j'ai tué Pierre
     Scenario: Olivier Ka
     Crtež: Alfred
     Kolor: Henri Meunier
     Delcourt, 2006

     Olivier ima utisak da je običan klinac u običnoj porodici. Medjutim, on živi u hipi porodici bez neke jače strukture. Povremeno odlazi kod babe i dede, tvrdih moralnih načela, koji su u potpunoj suprotnosti sa njegovom svakodnevnicom. Jednog dana, u roditeljsku kuću, posećenu i prolaznu, dolazi Pierre, putujući sveštenik, slobodnijeg i prirodnijeg pristupa. Sa njim Olivier odlazi u letnji kamp za mlade i tada otkriva crnu stranu sveštenika pedofila.

     Ovaj grafički roman, zasnovan na ličnom iskustvu scenariste, pleni ne samo autentičnošću priče, nego i jasnoćom tona. Veličina poduhvata scenariste nije samo u njegovom prevazilaženju traume, nego i u pronalaženju ispravnog načina i pristupa u stvaranju romaneskne podloge. "Zločin" – ubistvo Pierra, nije stvarno, medjutim, u duši odraslog Oliviera, ono dobija dimenzije metafore koja prekriva sva ostala dogadjanja. Olivierov problem nije zasnovan toliko na nerazumevanju i neprihvatanju odrasle seksualnosti, koliko na zloupotrebi poverenja i autoriteta.

     Grafizam Alfreda, inače dobrog prijatelja Oliviera Ka, u potpunosti prihvata ne samo ton, nego i duhovnu dimenziju scenarija. Trudeći se da kroz različita grafička rešenja dočara svetove povredjenog i na tišinu osudjenog deteta koje odrasta, on vešto menja ritam i kompoziciju svog dela naracije. Crtež je jednostavan, na ivici dečjeg, a njegov nadrealizam i stilizacija umekšali su strahovitu težinu koja izrasta izmedju reči scenariste. Kolor je takodje uradjen kao neodvojivi deo naracije. Uprkos neumerenosti nekih plavih, ljubičastih i roze boja, table su vrlo pregledne i čitke.

     Grafički roman "Pourquoi j'ai tué Pierre" postavlja mnoštvo pitanja o vaspitavanju dece, o dužnostima roditelja, o odrastanju, o autoritetu, o poštovanju ličnosti deteta, o nepovredivosti dečje intime, i što je najvažnije – nikoga ne osudjuje. Snaga ove iskrene ispovesti bez samosažaljenja, bila je zapažena odmah po izlasku albuma oktobra 2006. godine i nekoliko meseci kasnije na angulemskom strip festivalu nagradjena nagradom koju dodeljuju čitaoci.

povratak na vrh

povratak na vrh

    Posy Simmonds: Tamara Drewe (2007)

     Posy Simmonds je rođena 1945 godine u Engleskoj, obrazovala se u Engleskoj i Francuskoj, a u tim zemljama je uglavnom i radila. Bila je uspešni illustrator i imala nekoliko humorističkih serijala u više engleskih dnevnih novina. Uradila je i više knjiga za decu, ali nije bila prepoznata kao vrhunski strip autor.

     Njen snažni proboj u mali krug izuzetnih strip stvaralaca dogodio se posle objavljivanja njenog grafičkog romana Gemma Bovery 1999. godine (originalno objavljivanog u nastavcima, subotom, u Guardian-u). To je priča o mladoj ženi koja pokušava da nađe smisao života i popravi svoju bračnu situaciju odlaskom iz Londona u malo mesto u Francuskoj. Priča je inspirisana romanom Madame Bovary Gustave-a Flaubert-a, i kao u ovom slavnom romanu, dolazi do preljube i targičnog završetka. Posle toga, Posy je objavila knjigu karikatura Literary Life (2003), sa duhovitim opaskama iz sveta pisaca i knjižara, a zatim grafički roman Tamara Drewe (2007).

     Ljubitelji stripa i kritika su odlično primili njene suptilne grafičke romane iz savremenog života, tako da poslednji broj američkog magazina The Comics Journal (Nov 2007) ima na naslavnoj strani ilustraciju iz Gemme Bovery i čak 40 stranica intevjua sa Posy Simmonds.

     Najnoviji grafički roman Posy Simmonds, Tamara Drewe, ima zaplet koji je inspirisan knjigom Far From the Madding Crowd Thomas-a Hardy-ija.

     Bračni par Hardiman, Beth i Nicholas, žive na velikoj farmi u ruralnoj Engleskoj. Nicholas je pisac i uglavnom živi i radi u odvojenoj kućici na farmi, osim kada ne jurca za drugim ženama. Beth je odgovorna supruga koja brine o mužu, dosta uspešnom piscu, i vodi brigu o farmi kao i o nekoliko udobnih apartmana, nekada verovatno ambara, sređenih i izdatih piscima koji traže mir da bi stvarali.

     Tamara Drewe je njihova komšinica koja posle smrti majke počinje više da živi na nasleđenoj farmi, mada često i dalje odlazi u London, pre svega poslom jer piše jednu autobiografsku rubriku u nekom magazinu. Tamara je veoma lepa (posebno posle plastične operacije nosa) i pobuđuje zainteresovanost mnogih žitelja na farmi Hardiman-ovih kao i u selu. Međutim, njen glavni interes je mladi muzičar iz Londona, pomalo divljeg karaktera, koji nije preboleo svoju prethodnu devojku. Osim toga, dve seoske devojčice počinju da zavide Tamari na njenom načinu života a posebno na zgodnom i poznatom muzičaru. Krišom se uvlače u Tamarinu kuću u njenom odsustvu, probaju njene haljine i parfeme i maštaju o njenom mladiću.

     Priča se završava sa dve tragedije, a preživeli nastavljaju dalje sa ranama koje će možda zaceliti kroz vreme.

     Pretpostavljam da će ljubitelji avanture i akcije u ovom trenutku odustati da pročitaju ovu knjigu, a da će zainteresovani za književnost odlučiti upravo suprotno. Međutim, odgovorno preporučujem svima ovaj izuzetni strip.

     Crtež je blago karikaturalan, ali je bogatstvo detalja (stvari u kuhinji, garderobe protagonista, ruralni pejzaži) na izuzetnom nivou, kako samo jedna suptilna žena može da opaža. Izvinjavam se muškim autorima, ali detaljna psihologija i uverljivost, posebno ženskih likova, je daleko iznad svega što su muškarci napravili u stripu.

     Mekane linije izvučene rukom Posy Simmonds čine celu priču blagom i podnošljivom, ali oštre životne situacije se probijaju na površinu. Radi se o savremenom životu i frustracijama koje svi mi I te kako osećamo. Potpuno razumemo situacije i dešavanja, potpuno verujemo onome što se dešava. Čekamo razrešenje, nemoćni da išta učinimo, kao i u našim sopstvenim životima. Na kraju, ostaju osobe koje su tužne što nisu više i na vreme učinile za sebe same kao i za one oko njih, a to je osećanje koje iI sami imamo i ne treba da ga zanemarimo i zaboravimo.

povratak na vrh

povratak na vrh

s t u d i o s t r i p / KOSMOPLOVCI /
www.studiostrip.kosmoplovci.net

subota, 08. ovog meseca, ove godine - Subhouse, Sombor, Srbija, 20:00 časova/sati
Ovog puta širi izbor ali uža linija: Lazar Bodroža, Aleksandar Opačić i Radovan Popović;
predstavljanje strip albuma Tajna paukove krvi / A.O. i Šaka / R.P - izdanja nove edicije: STUDIOSTRIP, Fabrike knjiga, Beograd
www.fabrikaknjiga.co.yu/ed.php?ed=7

Izlozba formata, elemenata, tehnika, skica, alata, materijala i forme i oblika stripova, mašinsko ulje, politoksikolor, pneumatski korektor, suva igla, eksperimentalna hemija, lepak na platnu, metalu, starom kartonu i hartijama od vrednosti u praznom prostoru sa bez reči.

Pre toga, tacnije u 17:00 priprema, proizvodnja i usmena razmena na temu strip kao disciplina; Takođe i pokazna vežba elektronskih izdanja, optimizovane verzije, novi shematizam i uopšte; poslednji/prvi i jedini električni striper de sad / www.kosmoplovci.net/striper

u 21:00 časova, fimski video žurnal, stare i nove produkcije sa kosmoplovci.net-a, kom-a i org-a; Gorski vijenac, Oktobarfest, Gandor (režiserski sec, integralna verzija), Hu-čovek kao armija (prvi domaći drugi kung-fu film, stara ali jedina proverena verzija) Satelitska stanica (Zemaljska Satelitska Stanica Ivanjica), remiksi istih.

u 22:00 časova, audiovizuelna transmisija u realnom vremenu: zvuk FAKTOR slika PROCESOR/HAVOC/RASHID, od KOSMOPLOVCI, teški dabovi, slomljeni ritmovi, pokvarene kamere, ljudske greške i bogati plaču.

00:00 Ponoć- Poslednji trzaji tehnike, metafaza, analogni video eksperimenti, filmovi i animacije u preko 2 dimenzije: hwr2, transmisija 31, CNbNPCK, D796, X21, zadnjizvukisvemira i unazad do Novog Beograda.

ALTERNATIVE FILM/VIDEO 2007 - Međunarodni festival novog filma i videa
Nedelja, 09. istog meseca, 23:00 Akademski filmski centar/Akademski kino klub / Velika sala, Dom kulture „Studentski grad“ www.alternativefilmvideo.org

Zatvaranje festivala: Kosmoplovci, audiovizuelni kontakt, Transmisija, nastavlja se. ...we are your friends...please kontact us...kosmoplovci@kosmoplovci.net
www.kosmoplovci.net

povratak na vrh

Slike izolžbe Stuarta Kolakovica u Manchesteru.
pretty-decent.blogspot.com/2007/12/fourty-three.html

Stjepan Šejić: The Angelus: Pilot Season 1 izlazi iduće nedelje
www.neorama.com.br/q_frame0gyw.html

Strip o Nikoli Tesli: 3. broj od Atomic Robo
www.comicscontinuum.com/stories/0712/03/firsts.htm
Recenzija stripa Atomic Robot 3
www.silverbulletcomicbooks.com/reviews/119696194913397.htm

Sa izložbe karikatura Pavela Kučinskog, prošlogodišnjeg dobitnika Međunarodnog festivala humora 'Zlatna Kaciga', u Kruševcu
www.neorama.com.br/q_frame0gyr.html

Već možete da kupite katalog sa Crtani Romani Šou 2007
www.morecomics.hr/item/3943

Drugi broj 'Biblioteke Maurovic'
www.morecomics.hr/item/3945

Esad Ribić u recenziji: kompilacija od Loki, u Brazilu
www.fanboy.com.br/modules.php?name=Reviews&rop=showcontent&id=1326

Šta je Enki Bilal najavio u Beogradu
1) www.neorama.com.br/q_frame0gxe.html
2) www.neorama.com.br/q_frame0gxf.html

Paris : Aleksandar Zograf je jedan od 18 umetnika koj su birali igrice za izložbu u Musée des Arts Décoratifs
www.neorama.com.br/q_frame0gtm.html

Bojan Kovačević: izlazi na grčkom, preko odlične Mammoth, jedan sinopis koji... nema nikakve veze sa originalom... ?
www.mamouthcomix.gr/taibo/tb-01.html

Sećate se kada je naš Darko Drljević rekao da Salao do Humor do Piaui nije ozbiljan? pa i nije...
www.neorama.com.br/q_frame0gtx.html

U Mreži, preko časopisa Plastelin, strip od Vladislava Gajskog
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&task=blogsection&id=9&Itemid=96

Aleksandar Sotirovski prezentira 6 table svoke saradje sa Gregg Cox-om, (prezentiran na 5. Međunarodnom Salonu Stripa od SKC )
www.neorama.com.br/q_frame0guf.html

Makedonija: animirana satirična serija Ednooki ima dosta novih kratkih epizoda na YouTube
www.youtube.com/results?search_query=ednooki&search=Search

Talični Tom se već vratio u bioskop
www.neorama.com.br/q_frame0gul.html

Zvončica i Prijateljice: igračka i knjiga u jednom, preko Egmonta
www.egmont.hr/izdanja.asp?tip=1&vrsta=...

Odličan Bee Movie biće prikazan 16. decembra u Beogradu
www.mtsmondo.com/entertainment/...

Afrika - novo autorsko delo Hermanna, preko Libellusa
www.libellus.hr/izdavastvo/izdanja_1.php?iz=...

Novi fumetti preko Libellusa: Agencia Alfa
http://www.libellus.hr/izdavastvo/izdanja_1.php?iz=aalf&ns=6&br=1&oz=nn

5. broj Spektakularnog Spider-Mana
marvelfanklub.blogspot.com/2007/12/boini-marvel-ukrasi.html

Nosorog 57 je već u mreži
www.neorama.com.br/q_frame0gzk.html

Možete ovde da vidite najnoviji strip Dunje Janković
www.emisijaemocija.com/turbulence.html

Radionica stripa u Dečjem kulturnom centru Beograd:
Subota, 15. decembar od 10 sati (Soba 302)
www.dkcb.org.yu/

Beli Put: nagrada na 44. Niškom Sajmu Knjiga i Grafike (iz njine strane) Strip 300 Frenka Milera, u izdanju Belog Puta osvojio je nagradu „Otisak" za estetski tretman knjige na 44. niškom sajmu knjiga i grafike, koji je održan od 26. novembra do 2. decembra.
Čuveno delo jednog od najvećih današnjih autora devete umetnosti naišlo je na veliko interesovanje publike u Srbiji i zemljama regiona, pa će se uskoro u knjižarama pojaviti i drugo izdanje stripa o bici u Termopilskom klancu, koji je dobio i svoju filmsku verziju.
Govoreći o daljim planovima, urednici izdavačke kuće Beli Put Kata Vuletić i Boban Knežević, na promociji u niškoj dvorani Čair, istakli su da će ovaj izdavač nastaviti sa objavljivanjem najvećih dela iz oblasti dečije literature i stripa. Beli Put je, za nešto više od dve godine postojanja, objavio preko stotinu knjiga, svrstanih u desetak biblioteka.


Neorama dos Quadrinhos, kao i Strip Vesti, su besplatne. Svake nedelje, preko 300 izabranih novosti o devetoj umetnosti. Samo trebaš da popuniš subscribe na našem sajtu: www.neorama.com.br/

povratak na vrh

Od nedavno Zoran Matić Mazos, koga znamo po sajtu  www.ARTiJA.net i pdf mesečniku Kiks kao i strip izdanju Ikar, ima i svoj blog "Mazos Pn - Serbia" gde ide nedeljni strip Komšije.      Ovog puta je to vest, ubuduće je to redovan link među ostalim internet stripovima domaćih autora...:)

povratak na vrh

DOWNLOAD (PDF.zip, 1.76 MB)

KIKS 11 - novembar 2007 Tekstovi (prikazi, konkursi): Rezultati konkura II ŽIKIŠON 2007. / Results Competitions II ZIKISON 2007 Satirična Radionica II Žikišon 2007. / The Satirical Manufactoriy II Zikison 2007 Portrait / Portret: 1. Marian Avramescu - ROMANIA; The caricature / Karikatura: 1. Marcin Bondarowicz - POLAND; The Short Comic Strip / Kratki strip: 1. Makhmudjon Eshonkulov - UZBEKISTAN. Portrait / Portret: 2. Rene Bouschet - FRANCE; 3. Cesar Ibarra Zuniga - COLOMBIA; The Caricature / Karikatura: 2.Jordan Pop Iliev - MACEDONIA; 3. Bayram Hajizadeh - AZERBAIJAN; The Short Comic Strip / Kratki strip: 2. Santiago Cornejo Corne - ARGENTINA; 3. Camilo Andreas Triana Cubillos - COLOMBIA. The 1th International China Olympic Competition Monthly Prize – September / October, 2007: A) Olympic section - Winning Prize - Cai Weidong - China; B) Free section - Winning Prize - Liu Hong - China; C) Special prize for Comic Strip - Song Haidong - China; D) Special prize for caricature - Fan Xuhui - China; E) Special prize of Jury - Rumen Dragostinov - Bulgaria; E) Special prize of Jury - Quan Yingsheng - China; Honourable Prize - Saeed Sadeghi - Iran; Honourable Prize - Yang Xin - China; A) Olympic section - Winning Prize - Pawel Kuczynski - Poland; B) Free section - Winning Prize - Sergey Sichenko - Israel; C) Special prize for Comic Strip - Quan Yingsheng - China; C) Special prize for Comic Strip - Liu Gang - China; D) Special prize for caricature - Wu Jianjun - China; E) Special prize of Jury - Hrapov Sergey - Ukraine; Honourable Prize - Omidreza Khorsand - Italy; Honourable Prize - Wei Tiesheng - China. Magazine "RHINOCEROS" - CARICATURE COMPETITION; 7th Tabriz International Cartoon Contest. Strip: Achmad Cholid – INDONESIA; Franja Straka – SERBIA; Rešad Sultanović - BOSNIA & HERCEGOVINA; Zlatko Krstevski – MACEDONIA; Gholamreza Bahram Azimi – IRAN; Simon Vučković – MONTENEGRO.

povratak na vrh

povratak na vrh

     Les aventures de Max Fridman T1, T2, T3 i T4
     Scenario i crtež: Vittorio Giardino
     Glénat, 1982/1986/1999/2002

     Pred početak II svetskog rata špijunske službe svih zemalja se bore medjusobno, saradjuju, varaju i dostavljaju tačne i lažne podatke svojim državama. Francuska šalje svog špijuna Maksa Fridmana, u razne gradove Evrope (Budimpešta, Istanbul, Barcelona...) radi prikupljanja podataka i spasavanja svedoka. Abwehr, NKVD, turska i Frankova policija, ali i različite pustahije i kriminalci ukrštaju svoje puteve sa Maksovim. Scenario je uradjen kao odličan špijunski roman u kome se mešaju istorijski dogadjaji i fikcija. Pripovedanje nalikuje Hemingveju i Malrou, a Fridman je uradjen kao savremeni junak - snalažljiv, pošten, inteligentan, ali osetljiv i sa odredjenim ograničenjima kako fizičkim, tako i duhovnim. Ritam naracije uradjen je u skladu sa dogadjanjima, montaža je pregledna i jednostavna, kompozicije su uradjene vrlo pažljivo, a kolor je uskladjen skladno. Crtež je vrlo elegantna i elaborirana "čista linija", nalik Žakobsu. Medjutim, za razliku od Žakobsa i ostalih Belgijanaca "čiste linije", Giardino nema pedagoški i moralizatorski pristup. "Maks Fridman" nije inovacija u stripu, ali je izvanredno ispričana priča o ljudskim sudbinama na podlozi velike kolektivne tragedije.

     Giardino, nekadašnji inženjer elektronike, u strip je ušao kasno i počeo je da crta lake erotske stripove i crne kriminalističke stripove. Zasićen napornim radom i nedovoljnim uspehom, on se vraća prbobitnom zanimanju. Medjutim, posle nekoliko godina, Giardino se, na veliku sreću čitalaca, definitivno vraća stripu. Prvi album iz serijala o Maksu Fridmanu dobio je nagradu Yellow Kid, što ukazuje ne samo na kvalitet njegovog rada, nego i na veliki medjunarodni domet.

povratak na vrh

povratak na vrh

povratak na vrh

povratak na vrh

povratak na vrh