Piše: System Comics

Autor: Darko Macan

Strip Qreten se premijerno pojavljuje na mcnblog-u!!

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

Priredio: Strip vesti

Press: Bookglobe

     IZAŠLI SU NOVI BLUEBERRY ALBUMI!
Iz tiskare su izašli najnoviji strip albumi Mister Blueberrya, knjiga 24 (Sjena nad Tombstoneom) i knjiga 25 (Mister Blueberry). Ove knjige su uvod u ciklus Tombstone. Sada je ova cjelina zaokružena (dok se ne nacrta nešto novo), pa ćemo poraditi na ranijim ciklusima, a uz to startamo Mladost Blueberryja u 2008, a poslije i ostale spin-off cikluse. Možete ih nabaviti u strip knjižari More Comics.

     IZAŠAO JE SPEKTAKULARNI SPIDER-MAN, broj 02!
Evo i drugog broja najprodavanijeg i najvećeg Spider-Man magazina na svijetu (hrvatsko izdanje)! Kao što smo rekli namijenjen je čitateljima osnovno-školskog uzrasta, no vjerujemo da će se u njemu naći ponešto i za starije. Svaki broj sadrži kompletnu priču na 10-ak stranica, poster duplericu, mozgalice, dosje likova, zabavne stranice, pisma i crteže fanova (kojih je sve više i više), nagradnu igru i vijesti iz čudesnog svijeta Marvela. U ovom broju gostuju Fantastična četvorka i Dr. Doom!

     IZAŠAO JE SMG! STRIP MAGAZIN, broj 02!
Evo i drugog broja SMG! strip magazina!!! Kao što smo i rekli preko ljeta evo nas u "malo bržem" ritmu! Magazin možete kupiti na svim kioscima Tiska i Distri-Pressa, te u strip knjižari More Comics. Na predivnih 60 stranica u boji, formata 165x240 mm, pored nastavaka četiri stripa koje smo započeli u prvom broju pročitajte i veliki ekskluzivni specijal na 7 stranica o Orson Wellesovom izgubljenom filmu Batman (plus gratis Batman filmski poster by Tico!), te najnovije ŠTAKORE. Sve to za samo 15 kuna! Pročitat ćete ga u jednom dahu. Dok ga ne nabavite, dolje pročitajte uvodnik...

     www.stomugromova.com

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     Rochecardon
     T1,T2,T3
     Scenario i crtež: Olivier Berlion
     2000-2002, Glenat

     U lionskom kvartu Rochecardon pronadjen je leš jednog studenta. Za njim slede i drugi leševi, a zajednička osobina im je da su svi iz istog kraja. Potraga će utvrditi da su imali i zajedničke prijatelje, poznanike, mesta izlaženja i biznise. Trilogija "Rochecardon", inače deo većeg ciklusa "Histoires d'en Ville" francuskog crtača i scenariste Oliviera Berliona govori o ljudima čije se sudbine, sasvim obične, presecaju i sudaraju stvarajući ružnu priču o sitnim kriminalcima, dilerima, kurvama, pijancima, zaljubljenim muškarcima, otresitim ženama, podlim komšijama... Niko od njih nije potpuno dobar ili loš, niti je iko potpuno u pravu.

     Scenaristički pristup Berliona u ovoj klasičnoj kriminalističkoj priči vrlo je dobar, te se ima utisak da se priča odvija sama od sebe. Intriga je uradjena vrlo lepo, sa pravilnom merom, karakterizacija likova, uprkos šematizaciji, ima dovoljnu psihološku dubinu, a opšta atmosfera nalikuje pričama Leo Maleta. U prvom albumu Berlion postavlja priču, upoznaje nas sa protagonistima i uvudi nas u srce zapleta. Drugi album ukazuje na nevidljive veze medju protagonistima, što zaplet čini vrlo zanimljivim, a likove vrlo životnim. Treći nastavak, malo usporen, donosi razrešenje misterije. Dobri i prirodni dijalozi.

     Berlionov grafizam i intimistički pristup u skladu su sa opštom atmosferom pripovesti. Radjen direktnim kolorom, njegov realistički crtež, odslikava ne samo stvarnost, nego i duhovna stanja protagonista. Ni jedna boja nije čista, ni jedan oblik nema potpuno čvrste obrise. Pravilno odabran ritam montaže, uspešno prati klimakse i antiklimakse kriminalističke priče. Jedina mana bi mogli da budu povremeni padovi u ritmu tokom trećeg nastavka, što albumu oduzima na pripovedačkoj fluidnosti.

Press: Marketprint

     Nakon izvesne pauze, uglavnom iz tehničkih razloga, odštampali smo 11. tom serijala "Komanča" (kratke storije), a cena albuma iznosi 320 dinara. Do kraja avgusta treba da izađe XIII broj 13 i u septembru XIII broj 14, takođe po pojedinačnoj ceni od 320 dinara.

     Za predstojeći Sajam knjiga u Beogradu (krajem oktobra) već smo započeli pripreme za izdavanje 19. toma "Princa Valijanta" (meki povez po ceni od 900 dinara, a tvrdi po ceni od 1.600 dinara). Pored toga, na ovoj značajnoj manifestaciji biće predstavljen i prvi tom "Poručnika Bluberija" Žiroa i Šarlijea, sa prve tri epizode ovog popularnog serijala. Predviđeno je da knjiga bude u crno-beloj tehnici, sa tvrdim i plastificiranim koricama u boji, a prodavače se po ceni od 750 dinara.

     Novembra izlazi 15. tom XIII po ceni od 320 dinara, a "Džipsi" broj 3 je predviđen za decembar i to po ceni od 540 dinara.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Piše: Strip vesti

Autor: Darko Macan

povratak na vrh

Piše: V. Fumeti

     Srećko Jovanović: Veliki san, Arhiv, Pančevo, 2007.

     Pre pola veka u malom Gornjem Milanovcu osnovane su Dečje novine. U početku školski list, kakvih je bilo puno po ondašnjoj Srbiji i Jugoslaviji, taj list je zahvaljujući Srećku Jovanoviću ubrzo prerastao u jednu vrstu izdavačkog čuda, rastući i razvijajući se, povećavajući svoju publiku i uticaj i šireći ponudu izdanja - sve dok Dečje novine nisu postale jedan od najvećih izdavača listova za decu, stripova ali i knjiga u Jugoslaviji! Upravo o tom neverovatnom, "američkom" usponu govori Veliki san Srećka Jovanovića, čoveka koji je bio alfa i omega ovog neverovatnog dostignuća, koje je iz temelja promenilo i grad Gornji Milanovac i mnoge parametre u izdavaštvu.

     Moglo bi se reći da prvi deo memoarski intoniranog spisa, donosi sećanja autora na početke odnosno na mnogobrojne saradnike sa kojima je pravio Dečje novine. Poseban, završni deo tog interesantnog i toplo pisanog sećanja, posvećen je saradnji Srećka Jovanovića sa devet crtača iz strip edicije Nikad robom, koji su ubrzo počeli da crtaju stripove i za Biblioteku Lale, Zenit, Kurire, Bombaša i mnoga druga izdanja koja su se mogla nabaviti, i po nekoliko nedeljno, na novinskim kioscima u Jugoslaviji od 60-ih do 80-ih, kad je počela oseka, a onda stigla i propast Dečjih novina.

     Devet crtača o kojima Srećko Jovanović piše su Desimir Žižović Buin (Mirko i Slavko), Radivoj Bogičević (Akant), Brana Nikolić (Bendžo Kosta), Žika Atanacković (Hajduk Veljko), Pera Radičević (Tajanstveni vitez), Nikola Mitrović Kokan (narodna epika), Miodrag Đurđić (Vaska i Volče), Ivica Bednjanec (istorijski stripovi) i Boža Veselinović (Dabiša). Svaki od pomenutih crtača, najvažnijih u istoriji Dečjih novina, radio je, naravno, i druge stripove, a deo tog stvaralaštva se, u reprintu, nalazi u drugom delu knjige. Stripove su izabrali Zdravko Zupan i Vasa Pavković (pisac predgovora), pokušavajući da na malom broju od desetak strana predstave neka od najboljih dela crtača stripova iz 60-ih i narednih sezona. Ukratko: ova za srpski i hrvatski strip neobično bitna knjiga, trebalo bi da postane ugaoni kamen revalorizacije i ponovnog objavljivanja starih, kvalitetnih stripova, majstora koji su pomalo zaboravljeni i koji svakako nisu iskoristili veliki deo svojih sposobnosti, pre svega zahvaljujući nerazvijenom tržištu i nedovoljnoj brizi izdavača za prezentovanje njihovih dela i naručivanju novih stripova.

     Objavljeni u crno-belom otisku, svojom vrednošću i razlikama, stripovi devet sjajnih umetnika, pokazuju na kojem je temelju sazidan evropski uspeh srpskog i hrvatskog stripa krajem veka, u vreme raspada Jugosla vije.
Reč je o sjajnoj i nezabilaznoj knjizi za svaku buduću istoriju naše devete umetnosti

Priredio: Predrag Ikonić

     Dugo putovanje u Leskovac.

     TAMO I NAZAD.

     Piše: Maza od Laktaša.

     Na početku imam jednu molbu za one koji budu čitali ovaj tekst. Naime, imam običaj reći da bi svo ovo lakše nactrao nego opisao, ali s obzirom da sam ove godine baš u Leskovcu uradio par stvari koje sam prije smatrao nezamislivim ostaje mi da si obećam da će ovaj kratki izlet u svijet pisane riječi to i ostati . Kako mi reče Marko Stojanović, moraš ti, nema ko drugi i evo ja se prihvatih.

     Pa da počnem...

     S obzirom da sam tek od 2004-e godine počeo uspostavljati kontakte sa crtačima sa ovih naših prostora i stidljivo se upoznavati sa istim, ne treba da čudi što nisam imao blage predstave šta se to deešava u Leskovcu osim da imaju dobre specijalitete sa roštilja. Osim toga, kad sam vidio da u nazivu piše da je to smotra mladih strip stvaraoca, smatrao sam da nemam tamo šta da tražim s obzirom da sam malčice prestario. I tu sam u startu grdno pogriješio, no, nisam morao dugo čekati da ispravim grešku... samo godinu dana. Predugu, rekao bih pošto me je prošle godine po povratku iz Leskovca, friško angažovanog za rad na "Vekovnicima", Peđa Slavni tako zagrijao da bi samo nezamisliva katastrofa mogla da me odvrati od odlaska na jug Srbije.

     Neću vam pričati o putovanju od 14 sati do Leskovca, pošto je sav umor splasnuo u momentu kad sam sjeo u hlad restorana "Kozara", što mi je bio orijentir poznat iz Peđinih priča, a i gdje bi se neko iz Banjaluke i bliže okoline bolje osjećao nego u "Kozari". S obzirom da sam došao dan ranije, da bih pomogao ako treba, bio sam spreman na sve, čak i na činjenicu da sva mjesta koja sam tih dana posjetio zahtijevaju izvjestan fizički napor. Ovdje želim da upozorim buduće posjetioce da obavezno treniraju penjanje na 4 ili još bolje 5-i sprat radi sticanja potrebne kondicije što ima jednu interesantnu brižljivo isplaniranu nuspojavu, a koja se manifestuje u cijelodnevnom zadržavanju u potkrovlju prekidanom samo krajnjom nuždom... malom ili velikom. Interesantno u svemu tom je što boravak na tom mjestu ima stimulativan karakter u smislu stalne potrebe za crtanjem, jer bolje je da crtate nego da vam Marko stalno napominje da to radite. Šala, naravno. Samo me je prve večeri u dva sata noći u Pekinom stanu, sa mozgom u nekoj drugoj dimenziji i friško urađenim crtežom pitao što ne crtam. Biću kao i inače što sam, iskren, pa priznati da mi se stalno motalo po glavi kako ću izvesti to famozno predavanje koje me je očekivalo trećeg dana smotre, a o činjenici da sam sve do Leskovca sasvim uspješno izbjegavao bilo kakvu govoranciju na otvaranjima svojih ili zajedničkih izložbi da i ne govorim. Zahvaljujući Ozrenu Midžalu koji je probio led sa svojim predavanjem o Crnogorskoj strip sceni shvatio sam da je bilo bezrazložno. Ne bih se upuštao o detaljno prepričavanje programa jer sve što se dešavalo bilo je u izuzetno opuštenoj atmosferi, a to što ne detaljišem je krivo opet crtanje koje me toliko bilo obuzelo da je dobar dio pažnje bio usmjeren na ono što radim.
          Evo, da probam da opišem u grubim crtama dnevni raspored.

     Grupa šarolikog sastava i raznoraznih godišta oko 11 sati (još sanjivih pošto su iz Pekinog stana otišli pred zoru) se uredno pojavi na proslavljenom tavanu iliti potkrovlju i nesvjesni ili upravo okrepljeni jutarnjom kafom, manirom stečenim godinama samotničkog crtanja kod svojih kuća hvata se papira da ga ne daj bože ne bi nestalo i kreće da crta. U neko doba se pažnja skrene na kakvo predavanje ili projekciju, ali papir i pribor je uvijek pri ruci. Svakako, bile su tu i izložbe i kako se to u životu desi, meni koji sam došao dan ranije da ne bi zakasnio desi se da kasnim na otvaranje izložbe stripa Srpske i da svi čekaju na mene. Kao sva lijepo vaspitana djeca poslije svi kod Peke pa ko za olovku, ko za čašu, a bogami ni Leskovačkih ćevapa ni meze nije manjkalo. Naguramo se mi tako u Pekin stan pa kom stolica kom krevet, a bogami i štok od prozora je dobra lokacija. Imate sve na dlanu, i naravno pivo u ruci. I tako tri puta. Ma ja bi još toliko, ali sam par dana po povratku spavao. Poznati su i drugačiji primjeri, nezadržive i neutažive želje za crtanjem, ali ja sam ipak što bi rekli stariji. Bez obzira što mislim da sam stao na 18. Meni lično je to ma koliko čudno može da zvuči bio idealan provod. Ne zato što sam frik, nego što mi je tek kad sam to doživio postalo jasna želja organizatora ove manifestacije, da pored pružanja šanse mladim strip crtačima, omoguće nama afirmisanim i neafirmisanim, scenaristima i teoretičarima, ljubiteljima i radoznalima da se družimo i stvaramo i razmjenjujemo mišljenja i stavove, kupimo cake jedni od drugih i dobijamo podršku i pomoć za ono što radimo. Ja sam, ako se tako može reći višestruko profitirao ovim odlaskom i samo mogu reći da mi je žao za svaku propuštenu godinu koju nisam bio i nisam znao. Pomoglo mi je da stvorim i jasniju predstavu šta želim da napravim u svom mjestu s obzirom da za pravljenje strip manifestacije imam podršku, samo još da sakupim snage, pošto sam za ova četiri dana samo potvrdio od ranije stečena saznanja o izuzetnom trudu i požrtvovanosti ljudi koji se prihvate posla da godinama na svojim plećima i entuzijazmu iznose sav teret organizovanja i održavanja ovakvih okupljanja. Ovom prilikom želim da se još jednom zahvalim u ime svih nas koji smo se poslije ponoći prebacivali u Pekin stan na nastavak druženja njegovoj suprugi koja nas je služila i ostajala sa nama do zadnjega. Možda ću drugi put kad dodjem u Leskovac više pažnje posvetiti upoznavanju grada i specijaliteta sa roštilja, te degustiranju popularnih sokova od ječma (piva), ali svakako da ću opet raditi ono što mislim da znam raditi najbolje -,crtati sa svojim prijateljima sadašnjim i budućim, pomagati ako šta mogu i sveukupno se dobro zabaviti ma kako to nekome čudno zvučalo. Na kraju ove samozvane knjige utisaka, na stanici u Leskovcu pokušao sam sebi predstaviti da sam tu bio samo četiri dana (pošto sam bio previše zaokupljen da primjetim koje je doba dana ili noći i koji je dan) i da je sve kao što to obično biva kratko trajalo i nekako na brzinu završilo te si obećah da ću te propuste probati da ispravim sledeći put kad dođem.

     Nadam se, slijedeće godine.

     Do tada, pozdrav svima i hvala na druženju!

IX BALKANSKA SMOTRA MLADIH STRIP AUTORA       Na devetoj Balkanskoj Smotri Mladih Strip Autora održanoj 3.,4. i 5. avgusta 2007., žiri u sastavu: predsednik žirija Slobodan Ivkov (strip teoretičar), Milan Konjević (režiser i strip scenarista) i Srđan Nikolić Peka (strip crtač i ilustrator) dodelio je sledeće nagrade:      Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana u kategoriji strip crteža dobio je Danijel Atanasov iz Sofije, Bugarska.      Diplomu za istu kategoriju je dobio je Radomir Izgarević iz Kovina.      Memorijalnu plaketu Nikole Mitrovića Kokana za ilustraciju dobio je Saša Arsenić iz Beograda.      Diplomu za istu kategoriju je dobio je Milisav Banković iz Leskovca.      Memorijalna plaketa Nikole Mitrovića Kokana za scenario dobio je Filip Andronik iz Sarajeva, Bosna i Hercegovina.      Diplomu za istu kategoriju dobio je Aleksandar Oreščanin iz Inđije.      Memorijalna plaketa Nikole Mitrovića Kokana za strip teoriju dobio je Marko Stojanović iz Leskovca.      Diplomu za istu kategoriju dobio je Zlatibor Stanković iz Surdulice.      Diplomu za najboljeg debitanta je dobio Aleksandar Anđelković iz Leskovca.           Plaketu Nikole Mitrovića Kokana za doprinos srpskom stripu dodelio je organizator (Leskovačka Škola Stripa Nikola Mitorović Kokan ispred Leskovačkog Kulturnog Centra), nezavisno od žirija, i nju su dobili (po prvi put paralelno) Slobodan Ivkov i Milan Konjević iz Beograda.

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Press: MPU

ILUSTRATORI POLITIKINOG ZABAVNIKA
četvrtak, 23. avgust u 19 časova
Svečano otvaranje sa hepeningom Vladimira Perića Talenta

Izložba u Muzeju primenjene umetnosti predstavlja radove više od stotinu umetnika koji su radili ilustracije, karikature i stripove za Politikin Zabavnik od njegovog nastanka 1939. godine do danas.
Tokom izložbe radionice sa ilustratorima.
Muzej primenjene umetnosti
Vuka Karadžica 18
Beograd
www.mpu.org.yu

Press

Piše: Aleksandar Manić

     Anticyclone
     Scenario i crtež: Etienne Davodeau
     2000, Delcourt

     Nina, mlada majka, radi kao čistačica u preduzeću Dublet, a njeno radno mesto je u opasnosti, jer je odviše kritična i arogantna prema hijerarhiji. Castor, bivši osudjenik, radi kao šofer kamiona u istom preduzeću, a njegovo mesto je u opasnosti, jer mu ističe ugovor. Kolege ga ne vole jer se prema hijerarhiji ponaša kao ulizica i ometa štrajk vozača. Da bi obezbedio nekakav posao, Castor na sve moguće načine pokušava da se otarasi Nine i da preuzeo njeno mesto čistačice. Samuel Faure, simpatičan tip, radi kao kadrovski direktor i trudi se da nadje rešenje za ovo dvoje nesrećnika.

     Oslanjajući se na sve veću nesigurnost na tržištu radne snage, Davodeau pokazuje da čuvanje posla, čini ljude ne samo podložnim ponižavanjima, nego i spremnim na ružno ponašanje. Polazeći od najbanalnijih detalja, on nam vrlo efikasno pokazuje kako svakodnevnica može da postane košmar. Kroz simpatičnu i povremeno smešnu priču, Davodeau bez patetike crta karaktere dvoje beskrupuloznih protagonista. Često, oni su tipični antiheroji, noseći u sebi čitavu paletu nedostataka, što ih čini ljudskijim i prihvatljivijim. Istovremeno, takvim pristupom, Davodeau uspeva da ukaže na negativne karakterne crte, bez ulaženja u bilo kakvo osudjivanje osoba.

     Izuzetan pripovedač, verovatno medju najboljim mladjim francuskim strip autorima, on priču vodi pravolinijski, održavajući bez prekida jak emotivni naboj i zajedljivi humor, sličan njegovom ranijem stripu "Quelques jours avec un menteur" (1997). Davodeauova linija vrlo je brza i jednostavna, bez doradjivanja i suvišnih detalja. Kadriranje i montaža prate scenarističku i crtačku neposrednost, omogućavajući pravilan protok dogadjaja. Nalik svim njegovim stripovima, "Anticyclone" se ne odlikuje samo izvanrednim darom zapažanja, nego i snažnom društvenom angažovanosću. Slično filmovima belgijskih reditelja, braće Dardenne i engleskog reditelja Kena Loacha, svaki njegov album u sebi nosi kritiku društvenih prilika, ali ne i kritiku protagonista.

Piše: Strip vesti

     Meksikajnarji autorskog tima Smiljanić & Pušavec, su od nedavno nastavili svoj život na stranicama slovenačkog magazina Mladina gde je ranije i prva epizoda serijalizovana. Druga epizoda se zove Laibach, u koloru je i stiglo se, ovog trenutka, do desete strane stipa.

     Strip možete čitati i na internetu, na sajtu magazina Mladina www.mladina.si prelaskom na rubriku Strip. Da bih vam malo olakšao kretanje po arhivi, dajem vam i link ka dvadesetsedmom broji i prvom nastavku stripa.
     www.mladina.si/tednik/200727/clanek/...

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Kragujevac: poziv za 14. Salon Antiratne Karikature
neorama2.blogspot.com/2007/08/14th-anti-war-cartoon-salon-kragujevac.html

Konkurs za izložbu '44. Zlatno Pero Beograda / 9. Medjunarodni Bijenale Ilustracije'
neorama2.blogspot.com/2007/08/...

Engleska: Esad Ribić i Adi Granov na International Comics Show
www.neorama.com.br/q_frame0axj.html

Leskovac: Filip Andronik osvojio je prvo mjesto za najbolji scenario
www.nezavisne.com/vijesti.php?...

Cela lista nagrađenih u Leskovcu
stripopeka.wordpress.com/2007/08/15/144/

Velika Britanija: Aleksandar Zograf je pojam za Bedsit Journal
www.neorama.com.br/q_frame0axu.html

Strip.Art.Nica izdala naslovnicu od Strip Bumerang 10 (i nista više, hej, to se ne radi tako!)
shrani.si/files/naslovnica166fy.jpg

Darko Drljević i Stela Dušanić su vesti u Yeni Akrep 60 (gde ima i dosta poziva za karikaturiste)
yeniakrep.org/files/yeni_akrep_60.pdf

Incal sa crtežima Zorana Janjetova stilže u Brazil
www.neorama.com.br/q_frame0ave.html

2 linka preko Darka Macana:
a) Izložba karikatura i stripova Nadana Rojnića
www.culturenet.hr/v1/hrvatski/infoservisread.asp?...
b) Odličan konkurs Barakaldo-a isto je na CultureNet-u.
www.culturenet.hr/v1/hrvatski/infoservisread.asp?id=16017 .

Stjepan Šejić će crtati Witchblade
www.neorama.com.br/q_frame0aoc.html
Šejić radi naslovnice za novu seriju Battlestar Galactica
www.neorama.com.br/q_frame0aqy.html
Još Stjepana Šejića; Naslovnica za Xena Warrior Princess: Dark Xena 2
www.milehighcomics.com/cgi-bin/backissue.cgi?...

Jelena Đurđević: naslovnica za Terror, Inc 1 (Marvel)
www.neorama.com.br/q_frame0art.html

Marko Đurđević:
1) naslovnica za Blade 12 (posledni broj)
i33.photobucket.com/albums/d98/nneorama/srbija/...
2) naslovnica za Daredevil Annual 1
www.neorama.com.br/q_frame0atf.html
3) naslovnica od Amazing Spider Man 544
media.comics.ign.com/media/740/740875/...
4) naslovnica za kompilaciju od Blade
www.marvel.com/catalog/?id=7371

Goran Parlov: kompiacija od Y the Last Man izlazi u Španiji
www.planetacomic.net/comics_detalle.asp?...

Jugoslav Vlahović dobio 'honor mention' u Turskoj
www.neorama.com.br/q_frame0aoj.html

Umro je Mike Wieringo
www.neorama.com.br/q_frame0apk.html

Esad Ribić: specilajno izanje stripa Loki, u Brazilu
www.neorama.com.br/q_frame0apl.html

Bira Dantas piše o Marku Ajdariću (sa dve karikature)
www.bigorna.net/index.php?secao=...
Akademska knjiga o Simpsonima
www.filmski.net/vijesti/animirani-film/4914/...

Recenzija za The Simpsons Movie
www.popboks.com/film/simpsonovi.shtml

Zašto Neorama dos Quadrinhos nije dao 'vest' koju su i papagaji dali ove nedelje
24ur.com/bin/article.php?article_id=52233

Priredio: Dušan Banjanin

     STRIP PRIČA NINE BUNJEVAC
     Preko „Politikinog zabavnika” zavolela sam strip umetnost, kaže umetnica iz Kanade, čija izložba u Galeriji „Glasnik” traje do 8. septembra

     U galeriji „Glasnik” u Beogradu preksinoć je otvorena izložba Nine Bunjevac, umetnice kanadsko-srpskog porekla koja živi u Torontu. Njena prva samostalna postavka u Srbiji, koja će trajati do 8. septembra, predstavlja table iz tri grafičke novele i crteže flore i faune, korišćene za obeležavanje zelenih površina u Torontu. Istovremeno, izložba Nine Bunjevac je retka prilika da Beograđani vide rad ženskog strip crtača.
     Nina Bunjevac je rođena u Kanadi, ali je od druge do 16. godine živela u Nišu jer su njeni roditelji poreklom iz bivše Jugoslavije. Devedesetih se cela porodica vratila natrag u Toronto gde žive i danas. No, strip svet umetnice naseljavaju likovi sa ovih prostora i, kasnije, njihove tužne imigrantske priče.
     Za naš list Nina otkriva kako su dugi, poverljivi ženski razgovori, uz kafu i prelistavanje „Nade” i „Praktične žene”, kojima je prisustvovala kao dete podstakli žar za pripovedanje u njenoj mladalački živoj mašti. Kulturni milje srpskog naroda sa kojim je nastavila da prijateljuje i po odlasku u znatno drugačiju sredinu, kao što je severnoamerička, i danas je njena inspiracija.
     – Veoma sam srećna što su me Aleksandar Zograf i Dimitrije Tadić pozvali da izložim svoj rad u Srbiji. Čitajući „Politikin zabavnik” i Flemingovog „Dr No” u srpsko-hrvatskom prevodu prvi put sam se srela sa crtanim junacima i zavolela ovu umetnost, kaže Nina Bunjevac.
     U Nišu je završila Srednju školu za dizajn „Đorđe Krstić” gde je usavršila crtanje rukom, pa je trebalo da prođe vreme da se u Kanadi navikne na kompjuterski dizajn. Ovde nastavlja školovanje i stiče diplome Ontario koledža za umetnost i Univerziteta Jork. Pored stripa koji ostaje njena prva i najveća ljubav, Nina se uspešno bavi i ilustracijom, vizuelnim identitetom i dizajnom i od toga i živi.
     Predavanje stripa i uređivanja fanzina deci školskog uzrasta je nešto novo?
     – Da, strip umetnost je mlada disciplina u kanadskim osnovnim školama. Rad se razlikuje u zavisnosti od uzrasta dece. Sa najmlađima radim jednostavne crteže, učim ih kako da likovnim oblicima izraze svoje emocije i doživljaje. Za malo starije, do 14 godina, važno je da nauče da pričaju priču i razviju svoj stil, objašnjava naša sagovornica.
     Iako su u Kanadi njene strip priče objavljivane u poznatim časopisima („Broken Pencil”, „Don't Touch Me”) za sada je Nina Bunjevac nepoznata našoj strip publici čiji broj nije zanemarljiv. Kako bi njima predstavila svoj stil?
     – Moje priče, kao i crtež bazirani su na evropskom crno-belom filmu iz 40-ih godina 20. veka, kao i na crnom talasu jugoslovenskog filma. Omiljeni reditelj mi je Dušan Makavejev, čije sam filmove gledala prvi put u Kanadi gde ovaj reditelj ima status kulta. Jako me inspiriše i književnost.
     Upravo tri grafičke novele izložene u „Glasniku” imaju literarne predloške. Novela „Šansa se javlja sama” rađena je prema nedovršenoj Kafkinoj priči „Amerika”, za „Bračnu sreću” poslužila joj je Ibzenova drama „Lutkina kuća”, a najnovija je „Postupak” čiji je glavni lik Zorka Petrović.
     Nina Bunjevac kaže da bi naročito volela da neki list u Srbiji objavljuje priču o Zorki Petrović jer, prema njenim rečima, ljudi ovde imaju romantičnu sliku o Americi i Zapadu uopšte.
     – Standard tamo jeste bolji i lakše se živi, ali čovek je izgubio dušu. Naročito je surov život srpskih i hrvatskih imigranata koji su tamo građani drugog reda, i želim da moja priča bude otrežnjenje svima koji gaje ulepšanu sliku Zapada – rekla nam je Nina Bunjevac koja se juče, sa suprugom, vratila u Toronto. Rekla nam je i da je obradovana drugačijom i lepšom slikom Srbije od one koju pamti iz 1997, kada je poslednji put posetila naše krajeve.

Zorka Petrović, žena-mačka Ko je Zorka Petrović, i kakva joj je životna priča, pitamo Ninu. – Zorka je žena-mačka i inspirisala sam se filmom iz 1948. godine „Ljudi mačke” Žaka Turnera. U tom filmu Srbi, i svi Balkanci, dočarani su kao seksualno devijantni agresivci koji su pretnja „normalnim” Amerikancima. Moja junakinja je opsednuta željom da upozna svog muškarca, radi u fabrici mesnih prerađevina i provodi usamljene večeri gledajući američke TV programe. Medijska mašinerija na Zapadu je nepojmljivo moćna i htela sam da prikažem Zorku kao njenu žrtvu, a ne neprijatelja.

     GEJMENOV REDITELJSKI DEBI
     Čuveni pisac Nil Gejmen odlučio je da rediteljski debi načini sa adaptacijom svoje grafičke novele - "Death: The High Cost of Living", zato što se boji da bi neko drugi mogao da "zabrlja". U ovoj storiji on prati Smrt, koja uzima oblične mlade žene. Sam lik je originalno predstavljen fanovima u Gejmenovom serijalu "Sendmen" i ubrzo je postao omiljen. Na ovom projektu, Giljermo del Toro radiće kao izvršni producent. Zasad nisu poznati dodatni detalji vezani za početak snimanja i izbor glumaca. V. T.

     NOVA SERIJA FILMOVA O KONANU
     Kompanija Millenium Films obezbedila je prava za snimanje novog serijala filmova o Konanu Varvarinu, mitskom osvajaču koga je stvorio Robert I. Hauard. Studio Vorner izgubio je prava prošle godine, a ljudi iz Paradox Entertainment odlučili su da prava daju kompaniji Millenium. Prema postojećim informacijama, novi film će se snimati na proleće sledeće godine, i biće daleko verniji Hauardovom predlošku nego što su to bili filmovi u kojima je glavnu ulogu imao Arnold Švarceneger.

     V. T.

Objavljeno: DANAS, Beograd, 16.08.2007.godine

Press: Beli put

Grad greha 4 i druga knjiga Konana izašli iz štampe      Izdavačka kuća Beli Put nastavlja sa objavljivanjem odabranih dela devete umetnosti. Nakon stripa „Kasta Metabarona 1-4“ Hodorovskog i Himeneza, kojim je startovala biblioteka 88, pred čitaocima su se našla dva nova izdanja. U okviru biblioteke Grafičke novele objavljen je četvrti deo serijala Grad greha Frenka Milera „Žuto kopile“, a biblioteka Stripovi bogatija je za drugu knjigu Konanovih hronika pod nazivom „Zlikovci u kući i druge priče“.      Kultni serijal Grad greha smatra se najautorskijim Milerovim radom i smešten je na ulice surovog i turobnog grada greha, čijim prljavim i mrašnim ulicama vladaju naslilje i strah. Ova crno bela serija krimi priča napravljena je u duhu film noara i jedna je od najsurovijih u svetu stripa. Centralna priča koju pratimo je ona o Marvu, uličnom borcu i osvetniku sa specifičnim osećajem za pravdu. On staje na crtu galeriji mračnih likova – ubicama, makroima, korumpiranim policajcima i ostalima koji su grad po čijim ulicama hodaju načinili gradom greha.      Drugu knjigu Konanovih hronika čini zbirka Marvelovih svezaka od 9-13 i broj 16. Sve su priče inspirisane književnom ostavštinom Roberta E. Hauarda, tvorca lika Konana. Dvojica vrhunskih strip autora – scenarista Roj Tomas i crtač Beri Vindzor-Smit svojim besprekornim umećem hiborijski svet dovode pred nas.

Piše: Nikola Ćurčin

Autor: Darko Macan

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

            "Ne mogu da shvatim zašto je strip serijal Alan Ford doživeo slavu samo u rodnoj Italiji i u bivšoj Jugoslaviji! Još manje razumem zašto se taj kult i do danas zadržao u zemljama bivše Jugoslavije, dok je u Italiji zaboravljen i pripada istoriji, generaciji moga oca - kaže Kamila Patruno, italijanski stručnjak za strip. “Alan Ford” (Magnus & Bunker) stvoren je 1969. u Italiji kao komentar na njihovu stvarnost, posleratno raslojavanje društva. U bivšoj Jugoslaviji, serijal o nespretnom njujorškom tajnom agentu sa likom Piter O'Tula, počeo je da objavljuje zagrebački "Vjesnik" 1972, tačno pre 35 godina. Ubrzo, serijal je doživeo veliku popularnost koja se nije ugasila ni do danas. Zašto se "Alan Ford" urezao u kolektivnu kulturu ex-YU prostora?

     Jedan od najvažnijih elemenata bila je dostupnost stripa na kioscima. Potom, njegova veličina od 22 x 14 cm činila ga je pogodnim za lako nošenje u džepovima, čitanje u autobusu ili ispod školske klupe. Jednostavan grafizam i dobra vizuelna karakterizacija likova obezbedjivala je brzo prepoznavanje protagonista i situacija. Pravolinijska naracija uradjena kroz jednostavnu montažu omogućavala je lako i pravilno praćenje zapleta. Podjednako važan bio je i prevod pokojnog Nenada Brixyja. Upotrebljavajući vrlo teatralizovan hrvatski jezik sa kalamburima i veštačkim konstrukcijama, on je čitavoj pripovesti davao komičnu notu. Burleskni i satiričan ton strip serijala, odgovarao je ukusu urbane publike koja je upravo otkrivala i popularne engleske humorističke serije "Leteći Cirkus Montija Pajtona” i "Marti Feldman Šou", koje su pored klovnovskog tona i parodije, negovale i apsurdistički pristup.

     U osnovi, strip “Alan Ford” opisuje polarizovan svet – sa jedne strane bogataši, a sa druge sirotinja. Posebnost ovog sistema je nemešanje društvenih slojeva sa retkim dodirima prepunim varnica. Početak 70-ih godina, u bivšoj Jugoslaviji, ljudima je delovao alanfordovski. Nezaposlenost, osiromašenje dela radnika i seljaka, odlazak u inostranstvo na rad, pojavljivanje privatnika i crvene buržoazije, raslojavanje novih bogataša od nove sirotinje... Danas, tri i po decenije kasnije, serijal i dalje izgleda aktuelan, jer su društveni uslovi slični. U većini zemalja bivše Jugoslavije svet je i dalje polarizovan. Naspram novobogatih političara, biznismena mafijaša i raznih mutivoda, nalazi se nova sirotinja. Zato, “Alana Forda” danas mogu da čitaju i deda i otac i unuk.

     Istovremeno, “Alan Ford”, nalik modernoj bajci, duhovitim metaforama pomaže ljudima da prihvate svet u kome žive, što je prilično retko u modernom stripu. Osnovna pouka ovog serijala jeste da je život sačinjen od malih svakodnevnih radosti, a ne od velikih para. Drugačije rečeno, posedovanje materijalnih dobara uništava snove. Etika tandema Magnus & Bunker najbolje se iskazala u epizodi o bogatom mališanu koji tuguje, jer nema poslednjeg olovnog vojnika da bi kompletirao čitavu armiju. Superhik, lopov koji krade od siromašnih i daje bogatima, otima tog vojnika od siromašnog dečaka kome je to bila jedina igračka. Mali bogatun, čim je dobio poslednjeg vojnika i time dovršio kolekciju, besno je odbacio čitavu igru kao besmislenu i dosadnu. Narovoučenije ove epizode, ali i čitavog strip serijala “Alan Ford”, moglo bi da se ilustruje starom srpskom izrekom - nije bogat ko puno ima, no je bogat kome malo treba

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Press: Jezdimir Milošević

     U znak obilježavanja 40. godišnjice ubistva ikone svjetske revolucije Ernesta Če Gevare, Republika Titoslavija raspisuje

     POZIVNI KONKURS NA TEMU
     "STRIP O ČE GEVARI"

     PROPOZICIJE KONKURSA
1. Pravo učešća na konkursu imaju strip autori sa svih jugoslovenskih prostora (Slovenija, Hrvatska, BiH, Srbija, Crna Gora, Makedonija) svih uzrasta.
2. Strip autor može poslati samo jedan rad u pdf. formatu.
3. Obim poslatog rada je 4 table.
4. Autorski pristup temi, kao i format table potpuno je slobodan.
5. Rad može biti djelo jednog ili više autora.
6. Tekst u stripu mora biti na jednom od jezika jugoslovenskih naroda ili narodnosti.
7. Uz rad, na konkurs poslati ličnu biografiju autora ili, ako je više autora radilo na stripu (crtež, scenario, kolor...), biografiju svih autora pojedinačno, po sljedećim stavkama: funkcija autora (crtež, scenario, kolor...), ime i prezime, datum i mjesto rođenja, adresa, e-mail adresa, telefon, naziv rada, tehnika.
8. Pristigli radovi će biti selektovani od strane žirija koga će imenovati Čuvar pečata Republike Titoslavije.
9. Autor(i) nagrađenog stripa se obavezuje (obavezuju) da će u roku od 3 mjeseca od obavještenja o nagradi uraditi kompletan strip obima 46 tabli.
10. Nagrađeni rad će biti objavljen i javnosti predstavljen na Sajmu knjige u Sarajevu, koji će se održati u aprilu 2008. godine.

     ROK ZA PRIJEM RADOVA
Krajnji rok za prijem radova je 31. oktobar 2007. godine.

     ADRESA ZA SLANJE RADOVA
E-mail: jezdimir@bih.net.ba

     www.titoslavija.com/

Priredio: XY

     Smotra mladih strip autora Balkana, deveti put u Leskovcu

     MANCHESTER CITY STRIP FESTIVAL

     Deveta smotra mladih strip autora Balkana održana je od 3. do 5. avgusta u Leskovcu, u organizaciji Društva ljubitelja stripa i pisane reči "Nikola Mitrović Kokan". Uz radove više od 100 autora, ovogodišnjoj smotri je lično prisustvovalo više od 40 stripadžija sa celog Balkana. Međutim, ove godine je Smotra pripremila mnogo ozbiljniju formu, jer je, sem Galerije Leskovačkog kulturnog centra, u organizaciju uključen i Narodni muzej u Leskovcu, čiji je izložbeni prostor iskorišćen za promociju strip autora iz Republike Srpske. Novina je i da je nagrada za doprinos srpskom stripu - umesto jednoj značajnoj ličnosti na polju devete umetnosti - ovoga puta pripala dvojici najzaslužnijih: Slobodanu Ivkovu i Milanu Konjeviću.
     Spisak ovogodišnjih gostiju Smotre zaista je impozantan. Danijel Atanasov - centralna figura savremenog bugarskog stripa, objavljuje u Engleskoj, a nagrade za mange dobija i u Japanu; Ozren Miždalo iz Crne Gore; Vlada Aleksić - koji je objavio "Souvenirs de la Grand Armee" za francuski Delcourt, i Mirko Čolak - koji paralelno radi dva albuma za francuske izdavače Soleil i Glenat; Mihajlo Dimitrovski iz Makedonije; Tihomir Tikulin iz Zagreba - urednik strip časopisa Endem i organizator CRŠ; Milorad Vicanović Maza - najkvalitetniji crtač Republike Srpske i autor dečijeg stripa "Školan Ford"... Sve u svemu, teška artiljerija savremenog balkanskog stripa.
     Pošto "ker ne laje sela radi, već sebe radi", red je da spomenem još nešto. Autor ovih redova imao je veliku i retku čast da ugleda strip rađen po motivima njegovih romana "Krvoslednici" i "Manchester City Blues". Autorka Danijela Vlahović, čiji će pseudonim VLADA tek stajati ispod mnogih remek-dela, uspela je da atmosferu močvare pretoči u epizodu "Crveno i Crno", prvu u strip-serijalu "Manchester City Blues". Akademski slikar po vokaciji i zaljubljenik u strip takođe, postavila je drugačije putokaze, od onih dosad viđenih, ka budućnosti ove umetnosti.
     Leskovačka Smotra je najstarija strip manifestacija u Srbiji. Zajedno sa zagrebačkim salonom stripa CRŠ (Crtani Romani Šou) ponosno nosi i oreol najstarijeg balkanskog strip festivala. Ono što posebno raduje jeste činjenica da su prvi put, posle teških osam godina, podršku pružili i Ministarstvo kulture i Skupština opštine Leskovac, koji su ujedno i generalni sponzori ove manifestacije.

     Saša Stojanović

Objavljeno: DANAS, Beograd, 14.08.2007.godine

Press: Komikaze

     1.WORKSHOP WEBZIN „VIVA LA POLA!"/28.-29.7.
www.jedinstvo.hr/pmwiki/pmwiki.php?n=Komikaze.JAM-PAGE16
FOTOREPORT: http://www.jedinstvo.hr/pmwiki/pmwiki.php...
CRTAJU(27): Lina Rica, Lina Magnum, Aleksandar Opačić, Ivana Mijić, Marko(Pu), Vančo Rebac, Ivana Zubović, Marko Marković, Lovro Lapuh, Božo Katić, Lana, Svebor, Tonka Maleković, Željko, Davor Hranjec, Vesna Proljeće, Ana Franjić, Nina Bešlić, Marjan, Ines, Mira, Andrea, Benjamin, Maria, Stine, Bangavi, Ivana Armanini

     2.WORKSHOP WEBZIN „DALMACIJALAND"/2.-3.8.
www.jedinstvo.hr/pmwiki/pmwiki.php?n=Komikaze.JAM-PAGE17
FOTOREPORT: www.jedinstvo.hr/pmwiki/pmwiki.php...
CRTAJU(15): Lina Rica, Vančo Rebac, Ivana Zubović, Damir Steinfl, Ivana Armanini, Toni Balabanić, Pino Gamulin, Vitar Drinković, Andrea, Pamela Tanjić, Boris Machiedo, Janine Machiedo, Stingil, Suba, Barbara

--
* www.jedinstvo.hr/komikaze
* www.jedinstvo.hr/pmwiki/pmwiki.php/Komikaze/HomePage

Piše: Aleksandar Manić

     Djinn
     T1, T2, T3, T4, T5 i T6
     Scenario: Jean Dufaux
     Crtež: Ana Mirallès
     2001-2006, Dargaud

     Priča ovog serijala je smeštena u ključni istorijski period, trenutak kada je otomanska imperija pred samim krajem. Sultan pokušava da ovlada prilikama na bilo koji način, pribegavajući i nediplomatskim sredstvima – ženskim čarima neodoljive lepotice Žad. Istovremeno, odvija se uporedna priča u modernom svetu, o Kim, unuci sultanove konkubine, u potrazi za istinom o prošlim dogadjajima. Difoov scenario nalikuje orijentalističkim platnima 19. veka sa haremskim lepoticama u egzotičnim i neprekidno seksualizavanim ambijentima. Stari muški fantazm o posedovanju velikog broja žena i o lezbejskoj ljubavi, usmerenoj ka zadovoljavanju muškarca, leži u osnovi scenarija nadahnutog opštim mestima klasične erotske literature. Žena je prikazana kao veštica koja upotrebljava svoju seksualnost da bi osvojila moć, kao nimfomanka uvek spremna za seks ili kao prostitutka koja voli svog makroa, ali može druge muškarce da zadovolji iz čiste dobiti. Za razliku od žena, Difoovi muškarci su snažni, sigurni i potentni, a oružje su im nasilje i manipulacija. Svodeći čitav ženski život na seksualnu aktivnost, a muške na osvajanje moći, Difo ponavlja stereotipe Arsanove "Emanuele" i "Priče o O" Polin Reaž. Medjutim, bivajući dobar scenarista, on je likovi uradio neposredno, bez ukrasa i nepotrebnih dodataka. Scenario, uprkos složenoj postavci u prvom albumu, nastavlja se kroz uprošćavanje vodeći čitavu priču ka lakoj zabavi.

     Grafizam španske crtačice Ane Mirales ("Eva Medusa") u potpunosti odgovara priči. Jednostavan, ali senzualan, njen crtež oživljava likove na pravi način, dajući kontra-balans muškoj viziji žene. U drugom i trećem nastavku, njen grafizam dobio je na ekspesivnosti, zadržavajući i dalje svoju lakoću. Vazdušasti crtež upotpunjen je lepim kolorom koji je u funkciji ambijenta. Nalik Manari, Ana Mirales neprekidno erotizira žene koje u ovom stripu nemaju nikakav drugi smisao nego seks i intrige.

     Peti i šesti nastavak serijala mogli bi da se nazovu drugim ciklusom i nastavljaju se u kolonijalnoj Africi. Intriga je pravolinijska, bez ikakvih iznenadjenja, a crtež je ostao prijatan. Medjutim, cilj ova dva albuma nije pripovedanje priče o lepoj Kim i fatalnoj Žad, nego o punjenju kase izdavača. Pravilno računajući na znatiželju i inerciju čitalaštva, Dargo je uspeo da proda tiraže zadnja dva albuma oslanjajući se na ime serijala, ali ne i na kvalitet stripa.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Vuk Marković

     Kultura

     POSTANJE KAO STRIP

     Kao što je Mihail Bulgakov kazao da rukopisi ne gore, tako se nisu izgubili niti su zaboravljeni moji rani radovi, crteži, skice i kolaži, kaže književnik Milenko Pajić

     INTERVJU
     Čačak – Za književnika Milenka Pajića rečeno je da je „najavangardniji i najinovativniji među srpskim piscima i umetnicima; njegova bujna kreativnost prenosi se na čitaoce, ali veoma često zahvata, pokreće i inspiriše i njegove savremenike da i sami istražuju jezik, formu i medije”. Projektima podsticajno deluje na mlađe kolege, njegova „banka ideja” jeste neiscrpno izvorište i polazište za nove stvaralačke avanture. Objavio je više od dvadeset knjiga, zastupljen je u deset antologija, priredio jedanaest samostalnih izložbi, dobio desetinu značajnih nagrada za književno i za likovno stvaralaštvo...
     Zanimljivo je da su izdavačima postali privlačni i Pajićevi rani radovi iz oblasti proširenih medija i stripa. Prošle godine pojavila se publikacija pod enigmatičnim naslovom: „ŠUPA: almanah samizdata” u kojoj počasno mesto i najviše prostora zauzima Pajićev „fanzin” iz sedamdesetih prošlog veka – „Bilten autora”. Pre nekoliko dana isti izdavač – „Akademika”, Užice, i isti urednik, Milojko Knežević – objavio je luksuzno opremljenu monografiju „Studio za novi strip”, posvećenu eksperimentima i grafičkim istraživanjima Milenka Pajića i Vladimira Dunjića.

     Afirmisani ste književnik, prozaista i pripovedač. Otkuda interesovanje za druge umetničke medije, pa i za strip?
     Ti moji konceptualni radovi, pa i strip, deo su pređenog puta, razvoja i sazrevanja. Uostalom, ne može se sve sabiti u tekst, nema ni potrebe. Postoje i drugi načini, brojni jezici, mediji, sistemi, tehnologije. Kao što je Mihail Bulgakov kazao da rukopisi ne gore, tako se nisu izgubili niti su zaboravljeni moji rani radovi, crteži, skice i kolaži. Table hamera su požutele, ponegde je probio lepak, ali sve je na svom mestu i jasno kao što je uvek bilo. U mladosti sam, naravno, pisao pesme, mnogo eksperimentisao, smišljao dešavanja... I sam se čudim i radujem da se posle toliko vremena pojavljuju knjige sa tim ranim radovima. Te stvari izgledaju sveže i aktuelno, kao da su juče stvorene. I, što je najlepše, privlače pažnju mladih ljudi, inspirišu nove autore.

     Za stripom, uglavnom, putuje sud da je reč o lakšoj zabavi?
     Vladimir Dunjić i ja posmatrali smo strip kao ozbiljan, slojevit umetnički prostor. Oprobali smo njegove okvire, zadajući ozbiljne teme. Tako smo pokazali i dokazali da strip ne mora da služi samo za laku zabavu, nego da mu je semantička i idejna nosivost mnogo veća nego što se ranije mislilo.

     Usudili ste se da uz pomoć stripa obradite čak i biblijske teme?
     Jedno od najboljih dela „Studija za novi strip” je „Postanje 1-7”. Biblijska priča o stvaranju sveta večita je tema i inspiracija umetnika u prošlim i budućim vremenima. U jednom srećnom trenu nadahnuća shvatio sam da je ovu priču moguće ispričati i veoma svedenim grafičkim jezikom, pomoću crnih i belih površina, isprekidanih i neprekinutih linija. Specijalno za ovu priliku „Postanje” je rekonstruisano uz pomoć kompjutera, jer je original negde zagubljen... Tvorac je rešio da odvoji svetlost od tame, vodu od vode, dobro od zla. To se može iskazati čistim grafičkim jezikom; ovaj strip može razumeti svako ko iole pažljivo motri stvari oko sebe. Nije neophodno da govorimo istim jezikom. Dovoljno je da se udubimo u niz jednostavnih slika.

     Osim „Studija za novi strip” imali ste još nekoliko „preduzeća”?
     Preduzeća ili veliki projekti bili su još „Bilten autora”, „Raspis”, galerija plakata „Elektra”... Rani period ostavio je traga i na dela koja sam kasnije stvarao. Knjiga „Put u Vavilon” (Prosveta, 1992) može se uzeti i kao prvi srpski konceptualni roman. I na drugim mestima u mojim romanima i pripovetkama mogu se prepoznati uticaji i isijavanja onog pokretačkog i inspirativnog jezgra, začetog u ranim radovima. Tako, na primer, priča „Istorija Carstva, verzije” (Stanica priča Požega, Narodna knjiga 2002), sačinjena iz fragmenata jedne stvarne istorije Vizantije, može se shvatiti kao čist koncept sproveden u tekstu.

     Šta uskoro možemo očekivati iz Vaše radionice, koja dela?
     Mogu da najavim bar dva naslova. Uskoro će se kod Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva iz Beograda pojaviti jedna moja knjiga za decu. Radi se o pričama iz detinjstva Marka Kraljevića. O tome kako se budući junak ponašao kad je bio dete, mladi čitaoci saznaće u bogato ilustrovanoj knjizi pod naslovom „Mali Marko”. U pripremi je i moja knjiga kolumni o jeziku – „Srpski s mukom” – koju će objaviti „Beogradska knjiga”. Naravno, to nije sve. Biće još mnogo potpuno novih stvari, zaokreta, iznenađenja. Ali, o tom, potom.

---

     Studio
     „Studio za novi strip” (1975–1980) osnovali su Milenko Pajić, književnik, i Vladimir Dunjić, slikar. Studio je radove izlagao u više galerija Srbije i SFRJ, pojedine table štampane su u časopisima, a glavna dela ove radionice jesu „Postanje”, „Mapa carstva”, „Rat sa ždralovima”, „Kartoteka Alef”.
     – Ono najvažnije što je „Studio” postigao jeste teorijsko i praktično utemeljenje stripa kao znakovne i jezičke strukture koja je osposobljena za komunikaciju sa konzumentom. Utvrđeno je da se jezik stripa zasniva na apsolutno čistom grafizmu. Uz pomoć bliskih umetničkih medijuma, književnosti, teksta, likovne umetnosti, strip je obogatio svoju znakovnost tako da se može baviti i vrlo složenim temama, poezijom i filozofijom. Predstoji veliki posao skidanja zastarele hipoteke sa stripa, koju čine malograđanski ukus i kič, i njegovo izvođenje sa margine i fokusiranje u centar umetničkih i kulturnih zbivanja – kaže Milenko Pajić.

     Gvozden Otašević

Objavljeno: Politika, Beograd, 02.08.2007.godine

Piše: Strip vesti

     Ovih dana podsećamo na stip konkurs još jedne značajne strip manifestacije na ovim prostorima:

     Tema ovogodišnjeg natječaja je 'Kauboji i indijanci', a dužina stripa ograničena je na jednu stranicu. Šalju se isključivo kvalitetne fotokopije formata A4! Zato nemojte slati originale, jer ih ne vraćamo. Tehnika izrade stripa treba biti prilagođena crno-bijelom objavljivanju, a primaju se radovi na hrvatskom i engleskom jeziku.

     Adresa na koju radovi trebaju stići:
     Radio 101, za CRTANI ROMANI ŠOU
     Gajeva 10,
     10 000 Zagreb Hrvatska.

     Rok za slanje radova je 23.09.2007.

     Nagrade za najuspješnije iznose 300, 200 i 100 E. Radovi u kategoriji 'Mladi lav' (mlađi od 15 godina) bit će nagrađeni prigodnim poklon paketima domaćih strip nakladnika.

Press: Pionirovglasnik

Uređuje: Marko Ajdarić

Nova serija Gorana Sudžuke najavljena na Wizard World Chicago
www.neorama.com.br/q_frame0akx.html

Q Strip raspisuje natječaj za strip na temu 'Opet'
www.blog.hr/print/?id=1622974960
Darko Macan isto objavljuje mreži galerija stripa 'Mišo'
www.blog.hr/print/?id=1623003764

Thor, ekranizovan
www.popcorn.hr/vijesti/opsirnije/3414/

Osijek: Cartoon Gallery sada je My Space, i već nama piše o 61. izložbi
blog.myspace.com/cartoon_art_galery

Recenzija filma Fantastične Četvorke
www.popboks.com/film/fant4silver.shtml

Esad T. Ribić: preview od Silver Surfer: Requiem 4
comics.ign.com/articles/810/810674p1.html

Izložba Politikinog Zabavnika kao vest u Forbidden Planet, iz Velike Britanije (pa odatle, u Neorama dos Quadrinhos)
forbiddenplanet.co.uk/blog/?p=4929

Aleksandar Čotrić sada ima svoj sajt
www.cotric.com/

Recenzija:'Film Noar' na Festivalu Evropskog Filma Palić
www.popboks.com/film/fef2palic07.shtml

Rajko Milošević Gera: Scalped 9 izlazi u septembru
www.dccomics.com/comics/?cm=8052

Marko Đurđević: naslovnica za Wolverine: Origins 16
www.marvel.com/comics/onsale/lib/view2....

Monitor kratko piše o stripašima iz 'Emisija Emocija'
www.monitor.hr/date/2007/07/18/#news_83943

Dalibor Talijić: Deadworld jeveć stigao do 8. broja
www.desperado.lightcubed.com/COMICS/Deadworld.htm

Dalibor Talajić: Preview u PDF, Deadworld-a preko FreeBoks
www.free-books.it/it/download/view.asp?id=230

Stjepan Šejić ide na Wizard World Chicago
www.comicvine.com/spider-man/1443/news/&newsId=318

Kasta Metabarona preko Belog Puta: preview
www.happynovisad.co.yu/index.php?...

Inducks sada izdala u mreži sinops za Mikijev Zabavnik 722 (iz 1988)
coa.inducks.org/issue.php/x/yu/MZ+722

Poziv za karikaturiste: Saint Just le Martel 2007
www.neorama.com.br/q_frame0adc.html

Flash Gordon se vraća na televiziju. Ali ne očekujte mnogo od toga...
neorama2.blogspot.com/2007/08/...

Kevin Smith opet pokušava ekranizirati strip
www.popcorn.hr/vijesti/opsirnije/3411/

Igor Kordej i Pécau: novi album na holandskom
www.stripspeciaalzaak.be/Silvester.php

Glupost ove nedelje (za koga voli stvari koje ne vode nikuda)
www.happynovisad.co.yu/index.php?show=1965


_____
POZIV
Remont nezavisna umetnicka asocijacija raspisuje konkurs za:
1. Samostalne izlozbe
2. Autorske izlozbe
3. Jednodnevne prezentacije / projekcije / promocije / diskusije
Za konkurs je neophodno podneti:
1. Opis projekta koji bi se izlagao u galeriji Remont
2. Vizuelnu dokumentaciju (fotografije radova ili skice)
3. Radnu biografiju
Mole se umetnici da ne dostavljalju svoje portfolie, vec konkretne projekte koje bi izlagali u galeriji Remont. Prijave koje ne budu imale pomenute tri stavke nece ulaziti u razmatranje. Dostavljeni materijal galerija nije u obavezi da vrati umetnicima.
Projekte razmatra Savet galerije koju cine tri clana (predstavnik Remonta, renomirani umetnik srednje generacije i mladji umetnik izlagac iz predhodne godine).
Na konkursu mogu da ucestvuju i strani autori i kustosi pod uslovom da obezbede deo troskova.
Konkurs je otvoren do 15. septembra 2007.
Konkursni materijal dostaviti na adresu:
Remont - nezavisna umetnièka asocijacija,
Makedonska 5/II
11000 Beograd
ili e-mailom na
remont@remont. co.yu

Priredio: Strip vesti

     Darko Macan organizuje, putem svog bloga (http://qstrip.blog.hr) još jedan qonkurs/natječaj...:)

     [Qonkurs]
     lunatiQ 2 (q - 16)

     Vuu. odaziv za ključnu riječ je daleko nadmašio konqretni odziv na prošli natječaj. No, to nas naravno ne čudi. Ali, pustimo sad qomentare qoje bih mogao napisati, pogledajmo što mi se od prijedloga svidjelo. Na trećem mjestu je Škrkyjev "ja", qojeg ipak nisam odabrao jer ionako svi misle da sam nevjerojatan egocentriq pa nema smisla to potkrepljivati. Na drugom mjestu je jednostavan i elegantan "Što ako vas netko plati da NE radite", ali i od njega sam odustao jer mi je razvidno da ljudi ovdje ne rade i bez da ih netqo za to plaća. Tako da mi se najboljim i najpotentnijim prijedlogom na qraju uqazao blago ironični OPET!

     Daqlem, Tozo dobija primjeraq lunatiQa aqo ga iqad bude, čak i aqo ništa za njega sam ne napravi (a neće). A sad odmah na: QONKURS (što nije rvacka, ali je svima draga riječ)!

     Daqlem daqlem, Q STRIP (odnosno podedicija LUNATIQ) raspisuje natječaj za strip na temu (ali nikako ne i s naslovom) "OPET"! Propozicije su kako slijede:

- Strip mora imati točno deset stranica , prilagođenih za objavljivanje u crno-bijeloj tehnici (nda, to uključuje sivu) u izdanju formata 14*20 cm . Tko ne zna što to znači, vjerojatno bi mu bolje bilo neqa ni ne sudjeluje.
- Primaju se stripovi na hrvatskom, srpskom, bošnjačkom ili crnogorskom jeziku. Ovo nije lingvistički ni političqi sročena qlauzula, bitno je samo da ih čitam bez problema .
- Strip ne smije prethodno biti objavljen. Treba i to napomenuti, niqad se ne zna kaqvih sve ljudi ima.
- Roq za slanje stripova je 1. 11. 2007. Stripovi se šalju u .jpg formatu prilagođenom za gledanje na webu samo i isključivo na adresu darkomacan /at/ yahoo /./ com Nepridržavanje ovih uvjeta dovodi do diskvalifiqacije, a laqo moguće i do kaqve qletve.
- Uz rad treba priložiti valjanu kontaqtnu adresu.
- Za objavljivanje u konačnom izdanju (lunatiQ: Opet) bit će odabrana ukupno 4 rada . Ne bude li dovoljno kvalitetnih radova, izdanje se neće objaviti i niqom ništa. Od odabranih autora tražit će se neqa materijal dostave na CD-u ili mailom i da barem 12 mjeseci ne objavljuju taj strip nigdje drugdje.
- Nagrada nema, para nema. Autori uvršteni u izdanje dobit će po 15 primjeraka istog (naqlada će biti 250 primjeraka). Aqo budem izuzetno dobre volje, i neuvršteni autori će dobiti po primjeraq.
- Jedini sudac i qriterij je Darko Macan. Što ga ne sprječava da i sam sudjeluje u natječaju aqo taqo poželi. Sapienti sat.

     Ajd' sad: konkurirajte, konkursirajte.

     (mcn)

Autor: Darko Macan

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     ILUSTRATORI POLITIKINOG ZABAVNIKA
     Muzej primenjene umetnosti
     23. avgust – 20. septembar 2007. godine
     Galerije u prizemlju, Galerija Anastas, 1. sprat
     autor izložbe: Slobodan Jovanović, kustos MPU

     Politikin zabavnik je jedinstven časopis na našim prostorima ne samo po dugovečnosti, već i po tome što se razlikuje od ostalih magazina slične orijentacije po univerzalnom pristupu temama iz raznih oblasti, od naučnih i istorijskih priča i podataka do domaćih i stranih stripova i ilustracija. Na taj način, Zabavnik je odavno zauzeo počasno mesto u pop kulturi Srbije i Jugoslavije.

     Na izložbi u Muzeju primenjene umetnosti biće predstavljeni radovi više od stotinu umetnika koji su radili ilustracije, karikature i stripove za Politikin Zabavnik od njegovog nastanka 1939. godine do danas.

     Pre Drugog svetskog rata u Zabavniku stvaraju ruski emigranti Đorđe Lobačev i Vladimir Žedrinski. U posleratnom periodu to su Ratomir Ruvarac, Božidar Veselinović, Brana Jovanović, a poslednjih dvadesetak godina Dobrosav Bob Živković, Rastko Ćirić, Aleksa Gajić, Boban Savić Geto, Darko Grkinić, Silva Vujović i mnogi drugi.

     Bilo da su radili ilustracije, karikature ili stripove u tehnikama tempere, akvarela, tuša, kolaža ili digitalno, svaki od umetnika predstavljen na izložbi „Ilustratori Politikinog Zabavnika“ dao je poseban pečat duhu Politikinog Zabavnika, koji je oduvek bio prvi prozor u svet ilustracije i stripa, prva enciklopedija bitnih i manje bitnih stvari, magazin koji su „od korica do korica” čitali (i još uvek čitaju) devojčice i dečaci Srbije i Jugoslavije, kao i neki malo stariji klinci, jer Zabavnik je namenjen „za sve od 7 do 107 godina”.

      www.mpu.org.yu/srpski/index.htm

Priredio: Miloš Gubaš

     Dunja Janković AGONIJA!, Radovan Popović Šaka, Aleksandar Opačić Tajna paukove krvi;
     Fabrika knjiga, 2007

     STRIPOVI ZA ODRASLE I OSETLJIVE

     Vladimir Arsenić
     Šta spaja mladog Pikasa, nemačko-skandinavski ekspresionizam i britansku školu crteža s kraja 19. veka? Sredinom 2007. godine oni se sreću u Beogradu na prilično, mada ne i potpuno neočekivanom mestu - u stripu. Naime, izdavačka kuća Fabrika knjiga pokrenula je novu ediciju Studiostrip i u njoj su za sada objavljene tri knjige - AGONIJA! Priča o djevojci koja nije znala naći izlaz iz situacije Dunje Janković, Šaka Radovana Popovića i Tajna paukove krvi Aleksandra Opačića. Glavna karakteristika ovih strip albuma za odrasle (i sve one koji se tako osećaju), jeste njihova naglašena likovnost koja često ide na uštrb narativnosti, ali krenimo redom i od početka.
     Dunja Janković u svom strip albumu AGONIJA predstavlja tri priče ispričane u prvom licu, o devojci koja se ne snalazi baš najbolje u stvarnom životu, ali zato u stripu i snovima pliva kao riba u moru, kao da je rođena u Malom Lošinju. Prve dve kratke storije urađene su u crno-beloj tehnici, dok je treća u boji. Onirički karakter ovih povesti ogleda se ne samo u zapletu, već i u izabranoj likovnoj tehnici koja najviše liči na dečji crtež. Glavna junakinja će tako u prvoj priči, bežeći od dosade u gradu, završiti u moru sukobljena sa samom sobom. U drugoj priči ona će se naći na ribarskom brodu, na kom će je ribari pretvoriti u sluškinju, a u trećoj će kroz vrlo lično shvaćenu istoriju stripa zaroniti u sopstvenu podsvest. Posebno je zanimljiv izbor strip tradicije u kojoj sebe vidi Dunja Janković. Među likovima posednutim za trpezu u svojevrsnoj aluziji na Tajnu večeru nalaze se, između ostalih, Beti Bup, Popaj, Miki Maus, Pink Panter, Pinokio i Homer Simpson.
     Šaka Radovana Popovića bazira se na priči SF majstora Filipa K. Dika, ali je od same narativnosti za Popovića mnogo značajnija (s)likovnost kojom nesumnjivo zrači ovaj strip album. Kako sam Popović za sebe kaže, on je četkar, odnosno njegova tehnika ne bazira se na klasičnom pristupu strip crtežu tušem i olovkom, već u svojoj umetnosti on najviše koristi četkicu. Osećaj da su Kirhnerove, Munkove, Frojdove ili Bejkonove figure «oživele», neće napustiti čitaoca sve vreme čitanja ovog mračnog stripa. S obzirom da je za svoju priču izabrao već postojeću Dikovu potku, o sukobu sa stvarnošću androida koji tek nakon saobraćajne nesreće shvata da nije čovek, Popović je morao da joj udahne novi život. On je to učinio koristeći se veoma ekspresivnim nanosima četkicom, kao i zanimljivom sekvencizacijom svoje priče. Na momente, Popović se pokazuje i kao odličan klasičan strip crtač. Kada, na primer, dođe do susreta između Raskala Štajna i njegove prijateljice, strip se odjednom razbistruje, crtež je jasan, iako su i dalje figurizacija i portretizacija podređene osnovnom tonu priče. Ono što se, ipak, ima zameriti ovom izdanju je strahovito sitna tipografija, jer je osnovni narativ, koji ima smisla i težinu, veoma teško pratiti. Ako se išlo na to da se čitalac natera na povećanu pozornost, ovoga puta se, na žalost, otišlo predaleko.
     Tajna paukove krvi Aleksandra Opačića je veoma ličan i u sebe zatvoren strip. Gotovo je u potpunosti lišen naracije, a njegovo referentno polje sastoji se skoro isključivo od simbola karakterističnih za sam medij. Čitalac će na pojedinim mestima moći da prepozna znakove i likove poznate iz istorije stripa, i uspeće da shvati da se oni nalaze u nekom odnosu. Mora se priznati da je Opačić čaroban crtač i određene scene, poput umornog Betmena i zaspale Beti Bup zaista zrače neverovatnom emotivnošću. Takođe, u ovom isključivo grafičko-asocijativnom pripovedanju mogu se otkriti tragovi ironije i žudnje za dekonstrukcijom samog medija. Ipak, s obzirom na njenu osnovnu ezoteričnost, teško je poverovati da će ova knjiga imati širu publiku.
     Izdavati ovakve stripove pravi je prometejski poduhvat, s obzirom na to da je najverovatnije osuđen na ekonomsku propast. S druge strane, on ukazuje na umetnički i izdavački integritet danas tako redak kod nas, ali i u svetu. Fabrika knjiga hrabro istupa napred s jasnom izdavačkom politikom, lišenom isključivosti materijalnog interesa. U njoj nema mesta za kompromise i to zaslužuje svako poštovanje.


Objavljeno: Danas, Beograd, 21-22.07.2007.godine

Priredio: Zoran Đukanović

     KASNO MARKO NA KOSOVO STIŽE
     (naslov Z.Đ.)

     BRISEL, 08. 08. 2007.
     Student iz Konga Mbutu Mondondo Bienvenu namerava da podnese tužbu pred belgijskim sudom kako bi se zaustavila prodaja epizode stripa o Tintinu "Tintin au Congo" koju on smatra rasističkom (FoNet)

     Objavljeno: B92 sajt
www.b92.net/info/galerija/zoom.php?nav_category=108&start=18&image_id=63661

Piše: Strip vesti

IZLOŽBA STRIPOVA I CRTEŽA NINE BUNJEVAC KLUB-KNJIŽARA-GALERIJA GLASNIK Kneza Miloša 16, Beograd kontakt@slglasnik.com, www.slglasnik.com Otvaranje izložbe: 6. avgust 2007. god. u 19h Izložba traje do 1. septembra 2007. god.

          Na izložbi će biti predstavljeno stvaralaštvo ove umetnice koja je rođena u Kanadi, a u Nišu je živela od druge do šesnaeste godine, kada ponovo odlazi u Kanadu. Nina Bunjevac je umetnica čija karijera uspešno funkcioniše u kanadskom umetničkom sistemu.
     Izložba je podeljena u dva segmenta. Prvi segment izložbe prikazuje dela iz oblasti stripa. Prikazane su tri grafičke novele Opportunity Presents Itself, Marital Bliss i The Procedure.
     Grafička novela Opportunity Presents Itself publikovana je u magazinu The Broken Pencil. Bazirana je na Kafkinom delu Amerika, i prati Selmu, naivnu devojku iz istočne Evrope, koja dolazi u Kanadu u potrazi za boljim životom. Marital Bliss je priča o nesrećnom paru Nori i Torvaldu iz Ibzenovog dela Kuća za lutke . Novela govori o situacijama u kojima se, usled različitih problema, zanemaruju sopstvene, kao i emocionalne potrebe drugih ljudi. Marital Bliss se prvi put pojavila 2004. godine u magazinu Don't Touch Me. Treća grafička novela The Procedure govori o Zorki Petrović, koja je opsednuta idejom o traganju za “svojim muškarcem”. Lik Zorke Petrović kreiran je prema filmu Žaka Tumera (Jacques Toumeur) Ljudi mačke iz 1941. godine.
     Stripove Nine Bunjevac odlikuje negovana tehnika i rafiniran crtež, kao i sklonost ka umetničkim izrazima karakterističnim za period između dva svetska rata. Na osoben način, svoja iskustva, oslonjena na ispiraciju sadržajima iz Mikijevog i Politikinog zabavnika , ali i Alana Forda i Čoveka pauka, povezuje sa tradicijom, naročito alternativog, severnoameričkog stripa.
     Drugi segment izložbe čine crteži koji su rađeni u okviru projekta koji se odnosi na prirodno okruženje, i to kao porudžbina Uprave grada Toronta (The City Of Toronto, Natural Environment And Community Programs). Radi se o crtežima flore i faune, koji su korišćeni za označavanje u pojedinim delovima grada (Greater Toronto Nature Conservation Areas).

---

     Nina Bunjevac rođena je u Kanadi, a u Nišu je živela od druge do šesnaeste godine, kada ponovo odlazi u Kanadu..Obrazovavala se u Školi za primenjenu umetnost Đorđe Krstić u Nišu, Ontario College of Art and Design i York University , Toronto.
     Nina Bunjevac se bavi stripom, grafičkim dizajnom, ilustracijom, instalacijama, slikarstvom i fotografijom.
     Kao umetnički direktor i ilustrator realizovala je projekte u saradnji sa Upravom grada Toronta, Nacionalnom biblitekom grada Toronta, kao i Umetničkim Savetom Provincije Ontarija (Youth in Action; The YMCA, Youth Gambling Awareness Project; The City Of Toronto, Natural Environment And Community Programs; zine-making, Ontario Arts Council). Posebno se bavi logotipom, vizuelnim identitetom i plakatom. Izdala je više grafičkih novela za koje je dobila nagrade od Umetničkog Saveta Provincije Ontarija. Sarađuje sa mnogim časopisima (The Broken Pencil, Don't Touch Me).
     Imala je 4 samostalnih, a učestvovala je i na mnogim grupnim izložbama.
     Kao kustos sarađuje sa više galerija (The Canadian Sculpture Centre, Detour Gallery and DeLeon White Gallery).

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     La Terre sans Mal
     scenario: Anne Sibran
     crtež: Emmanuel Lepage
     Dupuis, 1999

     Pred sam početak II svetskog rata, Eliane Goldsmidt, Francuskinja i lingvista, stiže u Paragvaj radi proučavanja jezika guarani. Indijanci Mbyas, kod kojih se ona nastanjuje, potpuno su apatični, bezvoljni i obeshrabreni, skoro na ivici umiranja. Medjutim, jednog jutra, sve se menja i život se budi. U selo stize Karai, Čovek-Bog, i vodi pleme ka Zemlji Bez Zla. Eliane kreće sa plemenom i putem biva obaveštena da su joj nacisti pobili čitavu porodicu. Mlada i lepa Eliane, razočarana divljaštvom "civilizovanog" sveta, utapa se u potpunosti u indijansko pleme. Njen put, započet u akademskim visinama, pretvara se u inicijaciju, a potraga za utopijskom zemljom nije samo ovozemaljskog karaktera, nego u sebi nosi i odredjene duhovne težnje.

     Anne Sibran, scenaristkinja, po struci je etnolog, tako da je njen pristup indijanskoj zajednici uradjen sa neuobičajenom pažnjom. Medjutim, njena priča je pravolinijska, sa nedovoljno razradjenim zapletom. Zasnivajući se previše na običajima i civilizacijama, njena karakterizacija likova ostala je vrlo površna. Težište pripovesti je stavljeno na kretanje grupe, probleme prilagodjavanja mlade Francuskinje i njeno prihvatanje novog života. Uradjena bez previše reljefa, i bez ikakvih promena ritma, pripovest teško napreduje.

     Album je, u odredjenoj meri, spasio Emmanuel Lepage, svojim izuzetnim grafizom. Radjen direktnim kolorisanjem kroz precizan i profinjen crtež, album poseduje vizuelnu reljefnost, dobru grafičku karakterizaciju likova i odredjeni ritam. Ipak, Lepageove svetle boje i table bez reči, ne uspevaju da se izdignu iznad ambijentalnog značenja. Ovaj album je dobio brojne nagrade zbog humane poruke i lepog grafizma (Nagrada knjižara 2000. godine, nagrada u Angulemu, u Sieri), medjutim, on nije ostavio dubljeg traga u sećanju publike. Čvršći scenario, bolja karakterizacija i zanimljiviji zaplet, mogle su ovaj album da dovedu na nivo remek-dela. Avaj...

Priredio: Dušan Banjanin

     SRPSKI CRTAČ U "MARVELU"

     Autor: B. Nedeljković

     Dvadesetdevetogodišnji crtač srpskog porekla, rođen u Berlinu, Marko Đurđević autor je naslovnih stranica nekih od najnovijih serijala američkog strip magazina "Marvel". Za sada Đurđević je radio naslovne stranice za stripove "Daredevil", "Blade", "X-Men First Class", "Thunderbolts" i specijalni serijal "Mystic Arcana".
     Tehničke mogućnosti savremenog filma dosegnute početkom 21. veka doprinele su tome da "Marvelovi" strip serijali postanu i filmska atrakcija. Nova popularnost tih stripova svakako je ponovo skrenula pažnju čitalaca i na štampana izdanja, a da bi ona dobila poseban kvalitet angažovani su ilustratori, poput Marka Đurđevića, koji ne crtaju table stripova, već unose svežinu "pogleda sa strane". Za svega godinu dana Đurđević je uspeo da se afirmiše i do sada ima realizovanih pedeset naslovnih stranica "Marvel" strip magazina.
     Kao ilustrator i dizajner Đurđević dalje radi za agenciju "Massive Black" iz San Franciska koja objavljuje DVD Character Ideation, sa snimcima Markovih crtačkih seansi i "instrukcija" za dizajn likova. Svoje radove Marko izlaže na blogu Six More Votka.
     - Agencija mi je pomogla da se formiram kao umetnik. Naučila me je lekcijama strpljivosti, timskog rada i prijateljstva. "Massive Black" kombinuje grupu umetnika i industrijski rad i drago mi je da sam deo toga - kaže Marko Đurđević u intervjuu za američki internet sajt cgchannel.
     Pored filmova i literature Đurđević je kao izvor inspiracije naveo i alkohol, što mu u okruženju surovih profesionalaca daje oreol staromodnog boemskog buntovništva.
     - Alkohol je nepresušni okean inspiracije za mene. Ništa bolje od filozofskih rasprava u baru, s najboljim prijateljem, o politici, moralu, bogu, nebu, paklu i vrućim devojkama - kaže Đurđević.
     Ovaj mladi umetnik srpskog porekla nalazi se na raskrsnici: da li da se opredeli za crtanje stripova ili da se oproba u svetu mode?
     - Moda je samosvojna forma. Ona se na zanimljiv način bavi teorijom boja i kompozicijom. Četiri godine već gajim ideju o bavljenju modom i tek sada sam počeo da pravim neke korake u tom smeru. Staviti pravi materijal i boje na pravo mesto je nešto što me najviše uzbuđuje u ovom trenutku - kaže Đurđević.
     S obzirom na to da je Marko Đurđević ostvario veliki uspeh kao ilustrator, nema sumnje da će imati zapažene rezultate i kao modni kreator.

     Objavljeno: BLIC, Beograd, 06.08.2007.godine

Piše: SKC

PRIJEM RADOVA NA KONKURS POMEREN DO 31.08. 2007.

Press: Luxor Comics

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

          Osmogodišnja Marijana živi u Teheranu na kraju vladavine šaha Reze Pahlavija. Zaštićena svojom modernom i razumnom porodicom, ona prati i, na dečji način, komentariše pad šaha i dolazak ajatola na vlast. Medjutim, u novostvorenoj islamskoj republici, životni uslovi postaju mnogo teži i Marjana odlazi na studije slikarstva u zapadnu Evropu. "Persepolis" francuski crtani film Marjane Satrapi i Vensena Paronoa, zasnovan je na istoimenom strip serijalu, objavljenom izmedju 2000. i 2003. godine, nagradjivanom i prodatom u visokom tiražu od 400 hiljada primeraka. Film je započeo svoju karijeru još uspešnije, osvojivši Nagradu žirija na ovogodišnjem medjunarodnom filmskom festivalu u Kanu. Potom, film je tokom jula, prvog meseca prikazivanja u Francuskoj, videlo 800 hiljada gledalaca.

     Uradjen kao srednjebudžetski crtani film (8 miliona evra), "Persepolis" je mogao je da doživi drugu sudbinu pre nekoliko godina. Po velikom komercijalnom uspehu strip serijala na američkom tržištu, Marjane Satrapi je dobila iz Holivuda dve ponude za ekranizaciju njene priče. "Bilo mi je predloženo da naprave TV seriju nalik Beverli Hilsu ili igrani film u kome bi ulogu moje majke igrala Dženifer Lopez, a mog oca bi glumio Bred Pit." Satrapi je odbila obe ponude i opredelila se za mnogo intimniji pristup, nalik njenom strip stvaralaštvu. "Persepolis" vešto koristi tragikomičan ton svojstven dečjem vidjenju sveta odraslih. Mlada junakinja je melanholičan, ali i pobunjenički lik koja svest o sebi stiče na pozadini velikih društveno-političkih promena.

     Ne ograničavajući se strip naracijom, autori su se poslužili pravim kinematografskim sredstvima i jezikom. Njihov pristup je postao univerzalniji i tragičniji, ali je film ipak zadržao šarm subjektivne priče vidjene u stripu. Satrapi i Parono potrudili su se da grafizam bude realističan, ali i stilizovan. Istovremeno, njihov izraz je nadahnut nemačkim ekspresionizmom i italijanskim neorealizmom, ali i modernom kinematografijom, posebno u montaži. Za Satrapijevu, najveći problem prilikom rada na filmu predstavljalo je udaljavanje od strukture stripa. "Sa istim materijalom trebalo je poći iz početka, i načiniti nešto drugo. Nisam htela da iz albuma presnimavamo kadar za kadrom. Mnogi misle da je strip samo story-board za film, medjutim, to je pogrešno i apsurdno. Strip je jedino narativno sredstvo sa slikama u čijoj naraciji učestvuje i sâm čitalac. On mora da zamisli šta se dešava izmedju dva prizor polja. Za razliku od stripa, u kome je čitalac aktivan, gledalac filma je pasivan."
          Strip serijal "Persepolis" je dobro prošao kod čitalaca, pre svega, zbog apstraktnosti crno-belog crteža, omogućivši svakome da se u potpunosti identifikuje sa junacima. Film je zadržao stripovsku crno-belu estetiku i eleganciju u grafizmu, zanimljive dijaloge, a pridodat mu je i dobar ritam. Istovremeno, autori su neupadljivo ubacili i edukativni pristup i tako približili istorijske prilike svakom od gledalaca. Šarm filmu daju i francuske glumice koje su pozajmile glasove protagonistima. Glas Marjani je pozajmila Kjara Mastrojani, dok Tadji, Marjanina majka ima glas Katrin Danev, inače Kjarine majke. Glas bake, ključnog lika pripovesti, pozajmila je velika francuska glumica Danijel Darije.

     Posle osvojene kanske nagrade, u svom poletu, kritičari su poredili Marjane Satrapi sa njenim sunarodnjacima, sineastima Kiarostamijem i Makhmalbafom, tvrdeći da je u svom crtanom filmu ona izvršila sintezu njihovih razmišljanja. Ovakva preterivanja, svojstvena današnjem estradnom sistemu, nemaju nikakvih osnova, jer film Satrapijeve nikada nije imao metafizičke pretenzije. Cilj "Persepolisa" je da kroz duhovitost i emocije ukaže na odrastanje i napuštanje roditeljske zaštite, kao i na nesavršenost svakog ideološkog sistema.

Uređuje: Marko Ajdarić

Već je tu IX Balkanska Smotra Mladih Strip Autora u Leskovcu
neorama2.blogspot.com/2007/08/ix-balkanska-smotra-mladih-strip-autora.html

Etna 68 je vec tu. Tošo Borković, Nikola Otaš, Dušan Ludvig, Novica Kocić, Slobodan Srdić, Zoran B. Leković, Srđan Jovanović (crtez koj sam ostavio 3 dana kao screeen saver u mom PC), Aleksandar Blatnik, Goran Divac, Vlado Volaš, Milenko Kosanović pa i 'stranci' Ronaldo Cunha Dias i Marcin Bondarowicz. Vesna Denčić, kao uvek, pise. Ovog puta, jednu recenziju za jednu knjigu iz Biblioteka Humor i Satira od Alme i takođe intervijujiše novinara Bojana Ljubenovića. Za mene, jedna odlicna edicija!!
www.neorama.com.br/q_frame00r_1.html

Goran Divac dobija nagradu u Nasreddin Hoca' 2007. Željko Cerić (Raf) i Jugoslav Vlahović su prisutni isto.
www.neorama.com.br/q_frame00vz.html
www.karikaturculerdernegi.org/digerimages/...

Igor Kordej: L'Histoire Secrète 9 izlazi u oktobru
www.neorama.com.br/q_frame00sz.html

Ako volite stripove Simona Vučkovića u našim Strip Vestima, evo vam ceo jedan broj Ikara sa ' strip kaiševima'
www.artija.net/kiks/kiks.html

'Naš' Aleksandar Manić odlično piše o 'Persepolisu
www.b92.net/kultura/mojugao/?...

Isto je već na mreži Kiks 8
http://www.tabrizcartoons.com/en/detail.asp?ID=451

Otakujski piknik za japankarji in Sloanimejevci
www.animeslovenija.org/index.php?option=com...

Gradimir Smuđa, kao i Jo-El Azara, Derib, Di Sano i Plessix u 10i La BD Prend l'Air
www.neorama.com.br/q_frame00pb.html

Marko Đurđević: naslovnica za Thunderbolts 116
www.neorama.com.br/q_frame00ra.html

Milan Trenc: izgleda da će biti i drugog filma o The Night at the Museum
www.neorama.com.br/q_frame00vo.html

Ljubljana: izložba od Luba Lukova u Galerija Avla
www.neorama.com.br/q_frame00xs.html

Kratak članak na Happynovisad o knjizi Kasta Metabarona u izdanju Beog Puta
www.happynovisad.co.yu/index.php?show=1920

Boris Talijančić: recenzija (medju ostalima) za Hammerfall 1
www.levif.be/blog/blog.jsp?...
Aleksandar Čotrić: nova knjiga kratkih satiričnih priča
neorama2.blogspot.com/2007/07/...

HDK Recenzijza u Tabriz Cartoons za katalog 'Zagreb' 2007
www.tabrizcartoons.com/en/notes_det.asp?ID=101

Drakula od Hermanna, tema za Politikin Zabavnik , ove nedelje
www.neorama.com.br/q_frame00ql.html
naslovnica
www.politikin-zabavnik.co.yu/2007/2894/naslovna.jpg

Ko je osvojio Eisner Awards
neorama2.blogspot.com/2007/07/...

Poziv iz Rumunije za karikaturiste
www.neorama.com.br/q_frame00og.html

The Simpsons Movie zaradio je 30 milijuna dolara prvog dana prikazivanja
www.monitor.hr/date/2007/07/29/#news_84697

Oficijalni sinops filma-za-DVD Superman Doomsday
www.neorama.com.br/q_frame00rc.html

Poziv: VI KONKURS ZA NAJKRAĆU KRATKU PRIČU
neorama2.blogspot.com/2007/07/...

Poziv: online engleski konkurs strip humora
www.neorama.com.br/q_frame00ts.html

Mreža Kreativnih Ljudi izdaje informacije na s-h o ICOGRADA svjetski kongres
www.creemaginet.com/sajt/...

I isto, jedan poziv za ilustratora
www.creemaginet.com/sajt/...

Poslije Simpsona, i Futurama će biti ekranizovana
www.filmski.net/vijesti/animirani-film/4881...

Piše: Jović Zoran

     III Strip radionica Glogonj
     07.07 - 25.08.2007

     Po treći put je počela sa radom dečija strip radionica u Glogonju.

     Pored nekih starih, radionici prisustvuju i nekoliko novih polaznika - dece iz Glogonja i iz Banatskog Novog Sela (članova strip radionice Alternativnog kulturnog kluba).

     Dom kulture „Mladost“ iz Glogonja se kao organizator i ove godine potrudio da ova dečija radionica nastavi sa radom.

     Direktorka ove kulturne ustanove, Maja Georgijevska, već za početak iduće godine najavljuje novo - treće strip izdanje sa radovima svih polaznika.

     Radionicu vodi Jović Zoran Letač.

     Saradnja Doma kulture „Mladost“ i Alternativnog kulturnog kluba se uspešno nastavlja...

Piše: V. Fumeti

          Luksuzna i integralna izdanja stripova, s tvrdim koricama i u punom koloru, štampana luksuzno, dokazuju da su neki izdavači prilično hrabri i moćni, ali i da očito postoji publika za ovakve "igračke".

     Da preda mnom na radnom stolu ne leže četiri takve istovremeno objavljene knjige, mislio bih da sanjam, ali zagrebački Bukglob ih je u istom momentu poslao na tržište.

     Odlično dizajnirane i odštampane, kao i dosta skupe, one su i pored međusobnih sličnosti i Marvelovog znaka na njima, vrlo različite. Dve knjige su posvećene Spajdermenu, alias Pauku, treća Eks menovima, četvrta Kejblu, kojeg je po scenariju Dejvida Tišmana nacrtao Igor Kordej, svakako najuspešniji autor Novog kvadrata i (savremenog) hrvatskog stripa uopšte.

     Hajdemo redom!

     Prva knjiga sa Spajdermenom naslovljena Među mrtvima delo je scenariste Marka Milara i crtačko-kolorističkog bračnog para Dodson. Reč je o tipičnom krosoveru u kojem su prisutni različiti Parkerovi (ne)prijatelji. Osvetnici posebno. Strip je namenjen mlađim čitaocima, sve pršti od "pirotehnike" i ludog kolora. Dakle: KONVENCIONALNO!

     Druga knjiga Spajdermen i Crna Mačka, u šest epizoda povezuje Pitera sa seksipilnom i što se grudi tiče akromegaličnom Felisiti. Kao reklama na korici stoji odredba "nije za sve uzraste", ma šta to značilo! – ali je vidno da je delo scenariste Kevina Smita i bračnog para Dodson za koplje iznad prvog albuma. Vampušna Crna mačka unela je u strip ne samo seksualnost nego i ironiju i kapricioznost, oživevši posustali mrežasti mit. Dakle: DOBRO!

     Treća knjiga mi se ponajmanje dopada, jer Eks menove ne mogu da čitam duže od dva minuta, a gledam duže od pet. Knjigu Opasna, ipak sam duže gledao zbog evropoidnog crteža Džona Kasadeja, koji remeti ikoniku standarda obaveznih za Eks menove i ostale super heroje iz Marvelovih pogona. Zamisao scenariste da neprijatelj slavnih mutanata bude jedna od izolovanih soba u njihovoj bazi, nije bez "klarkovskog" šarma. Dakle: DOSADNO!

     Jasno Vam je: ubedljivo najbolja knjiga u kvartetu je Kejbl Tišmana i Kordeja. Scenario nije loš, ali je crtež ono što se može voleti u četiri "legalne" epizode i jednoj bez reči, poklonjenoj našim čitaocima. Smešten u savremeni Peru, strip prikazuje borbu naslovnog junaka sa levičarskim gerilcima, ali i vladinim snagama. Natprirodne moći koje ima Kejbl, suprotstavljene socijalnim i klasnim silnicama osnovne priče, zgodan su ukrštaj. O ovom stripu bi, naime, trebalo pisati i mnogo šire i analitičnije. Dakle: IGORE, BRAVO!

     Peti put Dakle: ko ima puno para, imaće i puno lepih stripova. Ko ima manje, moraće da bira iz ove ponude. A ko nema za visoke cene luksuznih, odličnih izdanja, moraće da tuguje do druge prilike.


     Objavljeno: Bestseler broj 34, Beograd, 22.06.2007.godine

Autor: Darko Macan

povratak na vrh

Press: ELEKTRIKA crew

Piše: Zoran Matić

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh