Piše: Aleksandar Manić

     AZIYADE
     crtež: Franck Bourgeron
     scenario: Franck Bourgeron - adaptacija romana "Aziyadé" Pierre Loti
     Futuropolis, 2007

     Loti je mlad poručnik engleske mornarice. Godine 1876, tokom boravka u Solunu, kroz prozorče jednog harema, on ugleda belo lice i zelene oči Aziyadé. Mlada žena i Loti zaljubljuju se jedan u drugog. Lotijeva ljubavna priča nastavlja se u Carigradu gde odbegla žena i mladi poručnik uživaju u telesnim strastima i jakim osećanjima. Priča se završava Lotijevim angažovanjem u turskoj vojsci i njegovom pogibijom u ratu protiv Rusije.

     Adaptacije književnih dela za strip često su nezahvlna preduzeća, ali Bourgeron je uspešno dočarao magiju Lotijeve romantične priče. "Aziyadé", istinita priča iz života francuskog pesnika Pierra Lotija, napisana je u obliku ličnog dnevnika. Medjutim, bivajući rani roman, ovo delo pati od početničkih nedostataka u strukturi. Bourgeronov pristup načinio je odredjenu kondenzaciju, isključujući brojne i nepotrebne sporedne likove. Zadržavši melanholičan ton i spor ritam Lotijeve pripovesti, Bourgeron je prikazao ljubav koja nije trenutna, nego se razvija sporim, levantinskim ritmom. Lotijeva osećanja prema Aziyadi vremenom ojačavaju, ali uvek malo kasne u odnosu na dogadjanja, vodeći pripovest ka tipičnoj tragediji.

     Bourgeronov grafizam je vrlo osobena stilizacija stvarnosti. Odustavši od portreta, on je veliku pažnju posvetio kompozicijama kadrova, montaži i ambijentima. Njegov rad u olovci i šrafura nose u sebi gipkost poteza i dinamiku, dok svedena paleta izgleda vrlo spontano. Senzualnost njegovog crteža vrlo uspešno dočarava strasti koje prožimaju Lotijeve protagoniste. "Aziyadé" je tek treći Bourgeronov album, medjutim ne treba biti začudjen njegovom zrelošću i veštinom. Naime, pre ulaska u svet stripa, on se 15 godina bavio animacijom.

Uređuje: Marko Ajdarić

Dečji Kulturni Centar Beograd javlja:
DEČJA GALERIJA
ZAVRŠNA IZLOŽBA RADOVA ČLANOVA ATELjEA ZA LIKOVNU I PRIMENjENU UMETNOST, PORODIČNOG MOZAIKA I RADIONICE STRIPA
Izložba otvorena tokom ('prosle') nedelje
Radno vreme galerije: od ponedeljka do petka, od 10 do 17 časova

Novi Međunarodni salon stripa u Rusiji (sajt je u ćirilici)
neorama2.blogspot.com/...

HDK: katalog Zagreb 2007
www.neorama.com.br/q_frame00ku.html

Aleksandar Zograf: kako je bilo u 24 Hour Italy Comics 2007
www.neorama.com.br/q_frame00fq.html

Još jedana serija u SADu oko Nikola Tesle
www.neorama.com.br/q_frame00be.html

Milenko Kosanović, prvo mesto u 'Medijana Fest'
www.neorama.com.br/q_frame00do.html

Prva američka tournée Stjepana Šejića
www.neorama.com.br/q_frame00ft.html

Još Šejića: Naslovnica za Battlestar Galactic: Season Zero 3 (izdaje se u septembru)
www.comiclist.com/media/...

Adi Granov, gost kod XII Jornadas de Comic de Avilés
dreamers.com/jornadasaviles/j12/guests12.htm

Adi Granov će crtati 'Iron Man: Viva Las Vegas'
www.neorama.com.br/q_frame00kb.html
'Kopiraju' ga u magazin Empire
www.cinemacomrapadura.com.br/noticias/...

Grčka: izdana na net-u galerija konkursa 'Trojan Horse'. Tu su (mada ima grešaka u imena) Jugoslav Vlahović, Milenko Kaličanin (iz Kraljevac), Ignjat Gatalo, Nikola Otas, Slobodan Srdić, Borislav Stanković, Mileta Miloradović i Goran Milenković.
www.neorama.com.br/q_frame00fw.html

Jelena Kević Đurđević: naslovnica za Marvel Illustrated: Last of the Mohicans 3
www.marvel.com/catalog/?id=7076

Esad Ribić u Silver Surfer Requiem 3
1) preview (među drugima)
www.comicscontinuum.com/...
2) Recenzija (isto među drugima)
comics.ign.com/articles/808/808139p2.html

Gradimir Smuđa (pa i, Igort, Jo-El Azara, Dany, Ruben Pellejero, Plessix, Ptiluc J-P Krassinsky i Miguel Imbiriba) na 6º Festival od Vaison-la-Romaine, u septembru.
www.neorama.com.br/q_frame00dp.html

30 animiranih hrvatskih filmova u Sile
www.neorama.com.br/q_frame00dx.html

Film baziran na slikovnici Milana Trenca dovodi više ljudi u The American Museum of Natural History
www.nyu.edu/projects/...

Darko Macan pise o Sky Doll, serijalu od Barbucci i Caneppa
www.blog.hr/print/?id=1622917856

Grčka: prvi put da imamo jednu vest od odlične Galera na engleskom, i zaista je 'čovekoljubasna'
www.neorama.com.br/q_frame00im.html

Courtney Crumrin ide u bioskop: Generalno ja ne volim adaptacije, mislim da ste već primetili. Ali u slučaju te serije Teda Naifeha, ima nešto što je mnogo važno za jedan film: serija je jedna prava lekcija kako može brzo da se kreira karakter. Da vidimo da li će to da se desi...
www.neorama.com.br/q_frame00kf.html

San Diego Comic Con: 72 slike prvog dana
www.neorama.com.br/q_frame00kr.html

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     Le Cycle de Cyann
     Les couleurs de Marcade, T4
     Scenario: Lacroix
     Crtež: Bourgeon
     Vents d'Ouest, 2007

     Posle višegodišnjeg čekanja, stigao je i četvrti tom spejs-opere o lepoj (i guzatoj) Cyann. Pogrešivši u izgovoranju cilja, prilikom prolaska kroz vremensko-prostorna vrata, Cyann se našla na planeti Marcade. Surov svet sa svojim neljudskim principima, naterao je Cyann da ga što pre i sa puno rizika napusti, i da se vrati na Ohl.

     O crtežu Buržona može da se napiše čitava knjiga. On verovatno spada u nekoliko najvećih i najvažnijih strip crtača u istoriji 9. umetnosti. Pored izuzetno lepog, prirodnog i elegantnog crteža, osećanja za prostor, pokret i dekor, on uspešno radi vizuelnu karakterizaciju likova. Istančan osećaj za figurativnu naraciju obezbedjuje najbolju moguću klasičnu kompoziciju i montažu. Takodje, on poseduje neverovatnu maštu koja mu omogućava stvaranje svetova koji izgledaju ne samo plauzibilno, nego i potpuno stvarno. U četvrtom nastavku ovog izuzetnog serijala, Buržonov crtež je nešto "masniji" nego u prethodnim. Kolor vrlo izražajan i poseduje veliki značaj u Buržonovoj naraciji.

     Slabost ovog nastavka je isključivo na scenarističkom planu. Slučajni upad Cyann u ovaj svet, izgleda kao digresija u odnosu na prethodnu radnju. Početak albuma je sačinjen iz pitanja, odgovora i objašnjavanja. Zaboravljajući da se u stripu reči javljaju iz akcije, scenarista je krenuo u duga objašnjavanja novog sveta. U pitanju je ekstrapolacija i kritika našeg vremena, ali uradjena vrlo nespretno. Sporedni likovi su obradjeni površno, nalik pripovedačkoj dekoraciji. Čitanjem novog nastavka, stiče se osećaj da je ovo neka vrsta pričeknog albuma, i da će se prave avanture Cyann nastaviti tek u 5. albumu koji će izaći 2010. godine.

     Inače, ovaj visokotiražni serijal se u jednom trenutku pronašao pred sudijama. Kada je Flammarion kupio izdavačku kuću Casterman, autori su hteli da prekinu ugovor. Medjutim, Flammarion je zahtevao nastavak i tužio je autore. Sud je dosudio da autori novom vlasniku Castermana moraju da isplate 1.000 evra za svaki dan zakašnjenja van "razumnog roka". Posle višegodišnjeg sudjenja, autori su uspeli da se odbrane, dokazavši da niko ne može da postavi "razumne rokove" u stvaranju "dela duha". Potom su autori sa svojim serijalom prešli u Vents d'Ouest, filijalu Glenat i treći tom se pojavio osam godina posle drugog.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: V. Fumeti

     - Uz dva Godarova albuma -

     Izdavači stripova u Srbiji i Hrvatskoj ne znaju šta bi pre. Da li da repriziraju poznate junake i epizode ili da emituju stripove za koje smo bili uskraćeni tokom desetak kriznih i ratnih godina, ili, pak, da objavljuju sasvim nove stvari.

     Otuda je na tržištu stripova prava pometnja, a zagriženi ljubitelji i kupci devete umetnosti se svako malo nađu pred bankrotom (ili razvodom braka, ako su oženjeni).

     Jer mnogobrojni hrvatski izdavači, a ovde Beli Put, Marketprint, Sistem komiks i drugi objavljuju od svega pomalo: u mekim i tvrdim povezima, pojedinačno, serijski i integralno. Ako tome dodamo i kiosk produkciju, koja je u Srbiji ipak još dosta siromašna, prosečni ljubitelj stripa svakog meseca rešava kvadraturu kruga – da li da kupi klasiku, grafičku novelu, tvrdu ili meku verziju, album ili svesku itd.

     Norbert i Kari nikada nisu bili zvezde stripa u Jugoslaviji, to nije bio čak ni Martin Milan – a ni njihov tvorac Kristijan Godar nije dostigao reputaciju Gošinija, Morisa, Frankena, Tabarija ili Mašeroa. Norbert i Kari su samo jednom bili objavljeni na stranicama Eks alamanaha, Martin Milan je premijerno izlazio u CAK-u. A neki drugi, još komičniji, kratki stripovi ovog Francuza izlazili su u Stripoteci.

     Zagrebački Bookglobe dakle pokreće paralelno dve albumske edicije posvećene najslavnijim Godarovim junacima. Istovremeno su se pojavila po dva albuma sa avanturama pilota Martina Milana i Norberta i Karija. Pošto nam je prvi junak poznat od ranije, evo nekoliko zapažanja povodom dva druga. Od devet postojećih epizoda najavljeno je šest, a prve se pojavljuju Klaun i mali pobunjenici i Gospodar ponora. Reč je o uvodnoj i trećoj priči serijala, nastalog u zlatnim šezdesetim. Godar u oba stripa inteligentno kombinuje avanturistički i komični strip, smeštajući radnju na ostrva Okeanije, posebno ostrvo Taaratatathu, gde žive Evropljanin Norbert i njegov aboridžinski prijatelj Kari. Prva priča prikazuje njihov sukob s razbojnikom preobučenim u klovna, druga dva drugara sukobljava sa tajanstvenom klonovskom zločinačkom organizacijom. Prva priča ima bolji ritam, više humora, glavni junaci su prisutniji u zapletu, gegovi su češći, nekoliko likova se nameću izrazitom komičkom individualizacijom (posebno tri nezaboravna opaka blizanca-cirkuzanta). Druga priča ima predug rasplet, prenaglašeno se oslanja na raznorazne bizarnosti, koje nisu vezane za Polineziju, već za naučna dostignuća. Sve to je vidljivo još od korica – prva je mnogo atraktivnija. I kada bismo ocenjivali vrednost samih priča i crteža, prvi album bi dobio ocenu vrlo dobar, a drugi dovoljan.


Objavljeno: Bestseler broj 33, Beograd, 08.06.2007.godine

Piše: Zoran Jović

     Strip "PIH!" autora G.B.Krleta koji je objavljen kao specijalni dodatak u Novoseljanskom Novom Listu br.8 - možete pogledati ovde:
     www.spnet.co.yu/nnl/wordpress/?p=22

     (produkcija: Alternativni kulturni klub)

Uređuje: Marko Ajdarić

Slike sa manifestacije 'Dan stripa' v Celje
neorama2.blogspot.com/2007/07/slike-od-dan-stripa-v-celje-jakob.html

Našli smo još slika '80 let slovenskega stripa', u Celju
www.mojradio.com/discobooom/stripi2007/

Aleksandar Zograf u 24 Hours Italy Comics Day
forbiddenplanet.co.uk/blog/?p=4672

Zagor, zvezda ovogodišnjeg salona
Crtani Romani Šou 2007
www.neorama.com.br/q_frame9982.html

Enver Kalijanac, treće mesto na Biennale Internazionale dell'Umorismo nell'Arte
www.neorama.com.br/q_frame9958.html

Poziv za karikaturiste: Medjunarodni Natecaj Karikature Celje
www.neorama.com.br/q_frame9756.html

HDK: Specijalni broj Karike o 12. međunarodnoj izložbi karikature ZAGREB 2007 (u PDF)
www.hdk.hr/

Rada Zoran Mihailović Zoća, Slobodan Srdić i Predrag Raičević Zig u Satir 61
www.artija.net/satir/61-70.html

Performans Danijela Žeželja već je stigla u SAD.
www.neorama.com.br/q_frame9966.html

Jelena Kević-Djurdjević već crta naslovince za X-Men-a
www.neorama.com.br/q_frame9969.html

47 recenzije o novitetima u svetu Bandes dessinées (Smudja je medju najboljim)
www.neorama.com.br/q_frame9930.html

Poziv od Komikaze
www.bedeteca.com/index.php?...

Goran Parlov vraća se Punisheru u oktobru
www.neorama.com.br/q_frame9956.html

Delcourt: dve serije pocinju u septembru
Nova serija od Leo Pilipović i Pécau
www.neorama.com.br/q_frame9910.html
Nova serija od Igor Kordej i Jean-David Morvan
www.neorama.com.br/q_frame9917.html

Nasi umetnici u katalog Stuttgart Award 2007e:
www.neorama.com.br/q_frame9757.html
Srbija: Zoran Andric, Zoran Blagojevic, Sasa Dimitrijevic, Milenko Kosanovic, Dragutin Milanovic, Miodrag Sekerezovic, Borislav Stankovic (Stabor), Vladimir Stankovski, Vladimir Stefovic, Miodrag Velickovic, Jugoslav Vlahovic, Vlado Volas, Zoran Zlaticanin. Hrvatska: Andrea Caldarevic, Zeljko Ceric, Branko Ilic, Josip Kovacevic, Josip Masic, Branko Medak, Čedomil Mišković, Marijan Pavecic, Oto Reisinger, Tomislav Skrljac. Crna Gora: Luka Lagator. Slovenija: Emi Vega (ovo je prvi put da govorimo o njoj, stoga evo njene biografijue). Bosna: Resad Sultanović.

Prilep. Poziv od Vizanta za 9ui medjunarodnu Izlozbu stripa, u Iran Cartoon, na engleskom.
www.neorama.com.br/q_frame9688.html

Marko Djurdjević
1) crta naslovnicu od Thunderbolts: Desperate Measures 1
www.neorama.com.br/q_frame9727.html
2) naslovnicu za TPB stripa Blade
www.marvel.com/catalog/?id=7371
3) naslovnicu za Thunderbolts 118
www.comicartcommunity.com/gallery/...
4) naslovnica od Wolverine: Origins 18
www.universomarvel.com/...
5) Naslovnica od The Man in the Iron Mask 4
www.comicartcommunity.com/gallery/...

Blesava recenzija: Gilles Ratier (iz ACBDa) hoće da Gradimir Smudja ne bude Gradimir Smudja
www.bdzoom.com/index.cfm?page=...

Čak u Brazilu je izašao poziv Stripburgera za žene
oglobo.globo.com/blogs/Gibizada/post.asp...
I u Portugalu
www.bedeteca.com/index.php?pageID=a...

Adi Granov: nalsovnica od Nova 3
www.grahamcrackers.com/nova3cover.html

Najbolja samostalna izložba ove godine (za mene)
www.neorama.com.br/q_frame9754.html

Knjiga od Egmonta za film Ratatouille
www.egmont.hr/izdanja.asp?tip=1&vrsta=6&licencor=1&izdanje=950

Nije više medju nama Fontanarrosa - rekao bih da je 'El Negro' bio najbolja sinteza crtanog Humora i stripa koja je Argentina dala svetu
www.neorama.com.br/q_frame9950.html

Gluposti ima svugde
www.popboks.com/vesti/7_20_2007.shtml#v7
Komisija za rasnu ravnopravnost Britanije nalazi da su krajnje uvredljive scene u kojima Tintin u pomenutoj knjizi postaje poglavica afričkog sela zato što je “dobar beli čovek”. Desilo se da 40 puta vise de prodaje tamo taj album...

Priredio: Marko Ajdarić

     NA PALIĆU VEČERAS ANIMIRANI 'FILM NOAR'
     KULTURA - Petak, Jul 20, 2007 11:49
     Na Festivalu evropskog filma na Paliću večeras će, na Letnjoj pozornici, biti prikazan domaći animirani 'Film noar' Srđe Penezića i Rista Topaloskog, u okviru glavnog takmičarskog programa.
     Film se takmiči za glavnu festivalsku nagradu 'Zlatni toranj', u konkurenciji još 12 ostvarenja, među kojima je i domaći igrani film 'Klopka' Srdana Golubovića, prikazan u četvrtak uveče.
     Animirani triler 'Film noar' proizveden je ove godine, u srpsko-američkoj koprodukciji.
     Festival evropskog filma na Paliću, 14. po redu, traje od 16. do 22. jula, kada će petočlani međunarodni žiri proglasiti pobednike festivala.
     www.rts.co.yu/jedna_vest.asp?IDNews=193266

Press: Luxor Comics

Piše: Aleksandar Manić

          Poljska 1807. godine. Još uvek smatran za oslobodioca, Napoleon pokušava da udje u savez sa Poljacima i da tako obezglavi rusku armiju. Istovremeno, on ojačava trgovinski emargo protiv Velike Britanije, ne bi tako oslabio njihovu ekonomiju i vojsku. Francuske trupe se pripremaju za zimovanje, boreći se protiv kozaka, tukući se povremeno medjusobno i prepričavajući dogadjaje iz preživelih bitki kod Austerlica, Jene i Auerštata. Narednik Godar, njegov prijatelj Dane i veteran Guijbo, borci 2. Konjičkog puka, zaustavljaju se početkom februara u zavejanom Mišinjecu. Jedne večeri pronalaze leš Austerlica, Guijboovog konja i saznaju za nestanak potporučnika Bomona. Godar i Dane započinju istragu oko ove čudnovate priče.

     “1807 - Treba osvetiti Austerlica” (Delkur), prvi tom serijala “Sećanja Velike Armije” belgijskog scenariste Mišela Difrana i srpskog crtača Vladimira Aleksića (potpisanog kao Alexis Alexander), uvodi nas u vreme Napoleonovih osvajanja. Glavna dogadjajna linija je Istorija, ali ona nije ispričana kroz veličanstvene vojne poduhvate francuskog imperatora, nego iz ugla običnih vojnika. Difran, publici poznatiji pod pseudonimom Miroslav Dragan, opredelio se za istorijsku autentičnost i didaktički pristup. Rivalstvo izmedju različitih rodova vojske, dnevni život, dueli i pokreti trupa, dati su vrlo živopisno, tako da je zaplet vezan za ubistvo konja Austerlica, postao sekundarno preduzeće. Karakterizacija likova uradjena je solidno, ali je scenarista preterao sa brojem protagonista, njihovim činovima, imenima i nadimcima. Povremeno, čitalac je u obavezi da se vraća unazad i da proverava podatke. Upotrebljeni vojni žargon priči daje reljefnost, ali otežava praćenje zbog obaveze konsultovanja rečnika na kraju albuma.

          Grafizam šabačkog strip majstora Vladimira Aleksića vrlo je realističan i detaljan, ali bez preterivanja. On je prilično tačno prikazao kostime i uniforme, dok su mu krajolici i dekori manje uspeli. “Bitna stvar kod Francuza je da moraš da se pridrzavaš dokumentacije pogotovo u istorijskim temama. Takodje, oni mnogo polažu na tehničke detalje - izgled oblačića, repići oblačića, debljina okvirnih linija – objašnjava Aleksić svoju prvu saradnju sa francuskim izdavačem. Manji nedostatak njegovom prijatnom crtežu je nedovoljna vizuelna karakterizacija likova, što povremeno uvodi zbrku prilikom prepoznavanja protagonista. Drugi nedostatak, krupniji, ogleda se u prevelikom broju prizor polja na tablama, osam do deset, i neprimerenom izboru planova. Veliki broj kadrova omogućava brzu akciju, ali zahteva pažljiv odbir planova. Insistirajući na vojničkom životu, otvorenim prostorima i borbama, većina Aleksićevih planova su opšti i srednji. Bivajući mnogoljudni, kadrovi “Austerlica” postali su nečitki zbog sveprisutne i preterane minijaturizacije. Shodno veličini prizor polja, tekstovi u oblačićima postali su toliko sitni, da su znatno otežali čitanje i pokvarili utisak.

     Na kraju albuma nalazi se karnet sa Aleksićevim studijama likova i kostima, kao i uprošćen istorijski prikaz pohoda na Poljsku. Serijal “Sećanja Velike Armije” trebao bi da bude sačinje od šest nastavaka, kompletnih priča, vezanih za po jednu ratnu godinu. “U narednom tomu biće više psihologije, zasnovane na moralu vojnika. Takodje, dotaći ću problem masona u Velikoj Armiji i povećanje broja vojnih loža. Treći album biće posvećen 1809. godini i novim bitkama – kaže scenarista o svom daljem radu. Zapleti će, uprkos vojnom okruženju, biti kriminalistički i špijunski. Nadamo se da će nastavci doneti poboljšanja, pre svega u sažetijem scenarističkom pristupu, a potom i u većoj vizuelnoj čitljivosti.

Autor: Darko Macan

povratak na vrh

Press: Vizant

     ПРИЛЕП ГРАД НА КУЛТУРАТА

     9-ТИ МЕГУНАРОДЕН СТРИП ФЕСТИВАЛ ВО ПРИЛЕП

     Во рамките на "Прилеп град на културата" 19-22. јули ће се одржи 9-тиот мегународен стрип фестивал учество на 200 автори од 32 земји: САД, Австралија, Словенија, Русија, Италија, Белгија... Годинешна тема беше "Интеграции" како репрезентативна форма на интеракција и комуникација.

     Во стрипот денеска се интегрираат повеће уметности: сликарство, графика, филм, дизајн, литературни форми и др. Отворање на 19. јули во 20.00ч. во Галерија 1, во Дом на културата "Марко Цепенков", во 21.00ч.

    Потоа пред паркот "Александрија" проеција на ТРЕШ филмови од гостите предтавници на Вршачката алтернативе. Групата "ТЕХНОМУДА" главниот настан ке го има на 20-јули во 21часот пред паркот АЛЕКСАНДРИЈА мултимедијален перформанс во соработка со Центарот за визуелна уметност "ВИЗАНТ" наредните денови во 21.00.ч. Напоредно ће се одвива и Балканскиот СТРИП САМИТ (СТРИП РАБОТИЛНИЦА), на повеће локации во градот. Ће земат учество уметниците: Восток-Србија, Симо Вучковић-Црна Гора, како и македонски стрип автори: Атанас Ботев, Горан Дачев, Миле Ничевски, Златко Крстевски и др.
     www.vizant.org.mk

---

     PRILEP GRAD NA KULTURATA

     9-TI MEGUNARODEN STRIP FESTIVAL VO PRILEP

     Vo ramkite na "Prilep grad na kulturata"19-22. juli će se održi 9-tiot megunaroden strip festival učestvo na 200 avtori od 32 zemji: SAD, Avstralija, Slovenija, Rusija, Italija, Belgija... Godinešna tema beše "Integracii" kako reprezentativna forma na interakcija i komunikacija.

     Vo stripot deneska se integriraat poveće umetnosti: slikarstvo, grafika, film, dizajn, literaturni formi i dr. Otvorawe na 19. juli vo 20.00č. vo Galerija 1, vo Dom na kulturata "Marko Cepenkov", vo 21.00č.

     Potoa pred parkot "Aleksandrija" proecija na TREŠ filmovi od gostite predtavnici na Vršačkata alternative. Grupata "TEHNOMUDA" glavniot nastan ke go ima na 20-juli vo 21časot pred parkot ALEKSANDRIJA multimedijalen performans vo sorabotka so Centarot za vizuelna umetnost "VIZANT" narednite denovi vo 21.00.č. Naporedno će se odviva i Balkanskiot STRIP SAMIT (STRIP RABOTILNICA), na poveće lokacii vo gradot. Će zemat učestvo umetnicite: Vostok-Srbija, Simo Vučković-Crna Gora, kako i makedonski strip avtori: Atanas Botev, Goran Dačev, Mile Ničevski, Zlatko Krstevski i dr.
     www.vizant.org.mk

Priredio: Dušan Banjanin

     PORASLA PRODAJA STRIP ALBUMA "TINTIN U KONGU"

     Prodaja strip albuma "Tintin u Kongu" naglo je porasla u Velikoj Britaniji, nakon što je Komisija za rasnu jednakost objavila da u stripu ima rasističkih elemenata, zbog čega je sklonjen sa dečjih polica britanskog lanca knjižara Borders. Komisija je tada saopštila da "Tintin u Kongu" sadrži "potencijalno jako uvredljiv materijal", pošto se u njemu javljalju slike i reči sa rasnim predrasudama gde domoroci "izgledaju kao majmuni i govore kao imbecili". Prodaja ovog albuma porasla je za fantastičnih 3.800 posto, pa je tako Tintin dospeo na osmo mesto Internet liste najprodavanijih naslova na Amazonu. Belgijski autor i ilustrator Erže, ovu epizodu prvi put je objavio 1930/31. u listu Le Vingtieme Siecle, a kontroverzu je izazvao svojim prikazima kolonijalizma i rasizma, kao i povremenim nasiljem prema životinjama. Erže je kasnije izjavljivao kako je taj strip zapravo bio refleksija njegovih naivnih pogleda na neke jako bitne stvari. Neke scene u stripu su kasnije izmenjene.

     V.T.

Objavljeno: DANAS, Beograd, 18.07.2007.godine

Priredio: Strip Core

     Subject: News from Paul Gravett
     From: Paul Gravett <paul@paulgravett.com>

     Lingua Comica is an exciting London-based cultural exchange within Comica and initiated by the Asia-Europe Foundation based in Singapore.
     We're looking for young (under 35) comics creators from anywhere across Europe or Asia who want to collaborate on shared comics narratives, initially online via a blog and then face-to-face over 5 days in London, meeting and learning from a special team of artists, writers, editors, publishers and experts. Spread this news and encourage any young aspiring graphic novelists to apply by July 31 - here's the link at ASEF with all the details:
     www.asef.org/index.php?option=com_project&task=view&id=1035

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     A.D. Grand-Rivière
     T1, T2, T3, T4
     Scenario: Bollée
     Crtež: Coutelis
     Casterman, 2000-2003

     AD je netipičan mladi komesar policije. Crnac, moderan, obrazovan, veliki poznavalac književnosti. Njegovo polje delatnosti su pariska predgradja, šarenilo rasa, naroda i kultura. Slučajevi koji su mu povereni izgledaju kao teme isečene iz novina: nasilje u predgradju, vandalizam u javnom prevozu, preprodavci droge, rasizam ultra-desničarske partije, islamska propaganda...

     Scenario Bolléea, inače sportskog novinara, na početku serijala razlikovao se od uobičajenih policijskih serijala. Lik komesara Grand-Rivièrea malo je podsećao na Maletovog Nestora Burmu i na Manchettove antiheroje. On je islednik po prirodi, tako da i kad nije na poslu, on nastavlja da isledjuje. Početak serijala vezuje politiku sa mafijom, ekstrapolirajući iz dnevnih dogadjanja u Francuskoj. Dijalozi su bili zanimljivi sa neočekivanim obrtima, a karakterizacija sporednih likova delimično je bila uradjena van klišea. Od trećeg albuma dolazi do scenarističkog pada pre svega u stereotipnim karakterima, a potom i u vrlo predvidljivom zapletu. Ritam naracije se promenio u četvrtom nastavku, verovatno iz komercijalnih razloga, pa je scenarista napisao priču koja je stala u samo jedan album.

     Grafizam Al Coutelisa, nekadašnjeg boksera, sa lakoćom meša humoristički, realistički crtež i zanimljive ambijente. Njegova montaža je prilično klasična, ali vrlo efikasna i jednostavna, primerena brzoj akciji. Začudjujeće za crtača njegovog iskustva, prva dva albuma su bila grafički neujednačena. Medjutim, kako je priča napredovala, tako se grafizam ujednačio. Nažalost, serijal nije nastavljen što se danas dogadja sve češće, kada nije zadovoljena komercijalna strana. Manje komercijalan projekat ustupa mesto proizvodu koji se prodaje većom brzinom. Naime, u hiperprodukciji francuskog stripa (12 albuma dnevno), novo izdanje, u proseku, ostaje izloženo tri nedelje na policama knjižara, a onda nestaje da bi prepustilo mesto još novijem izdanju.

Piše: Strip vesti

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Uređuje: Marko Ajdarić

Beograd će dobiti medunarodni festival humora i satire
neorama2.blogspot.com/2007/07/beograd-e-dobiti-meunarodni-festival.html

Aleksandar Čotrić dobitnik prve nagrade konkursa „Bal u Elemiru”,
www.kojot.torontal.com/index.asp?topic_ID=1596

Izložba knjiga koje je Pikaso ilustrovao, u Beogradu i Novom Sadu
www.nadlanu.com/...

Konkurs: III godišnja Satirična Pozornica Žikišon 2007
http://www.artija.net/konkursi.html

Autorka stripa 'Persepolis' je prisutna u Margina 74, iz Makedonije
www.templum.com.mk/margina/sodrzina/...

Jakob Klemenčič na severu Brazila: crteži i novost u lokalnim novinama
neorama2.blogspot.com/2007/07/...

Comic Roll 3 je vec u mrezi (14 MB / 36 stranice)
stripopeka.wordpress.com/2007/07/07/comic-roll-3/

Novi tekstovi na Ekstra Gedžinim stranicama iz pera Marka Stojanovića! Tekst Pressing Strip Pressinga donosi dosta informacija o dosadašnjim izdanjima SIIC Niš koja su posvećena stripu, a u tekstu Niška stripologija saznaćete sve o Antologiji Niškog stripa, istorijskom poduhvatu Branislava Miltojevića! Ne zaboravite da u rubrici NAJAVA imate tekstove o EONU , strip magazinu iz Šapca, o strip albumima POSTELJA OD GLOGA , BISERI BEZNAĐA, i najnoviji prilog o strip magazinu STRIP KREATOR koji dolazi iz Makedonije.

U Forbidden Planet ove nedelje Poziv od Stipburgera / Film Noir (srpska animacija)

Beli Put objavila je prvu knjigu serijala "Sandman" Nila Gajmana
www.neorama.com.br/q_frame9627.html

Nova izdanja Fibre sa majstorima evropskog stripa
1) Ivo Milazzo www.fibra.hr/index.asp?cat=6&SeriesID=5&TitleID=9
2) Manu Larcenet www.fibra.hr/index.asp?cat=6&SeriesID=6&TitleID=11

Već možete da glasate za Miću Miloradovića (tekst na engleski, dole)
neorama2.blogspot.com/2007/07/...

U Kiksu 7 su 'prisutni': René Bouschet, Jordan Pop Iliev, Mileta Miloradović, Slobodan Srdić, Franja Straka i Simon Vučković.
www.artija.net/kiks/kiks.html

Katalog izložbe ' Andrija Maurović "Poznato i Nepoznato" je već u prodaju
www.neorama.com.br/q_frame9619.html

Priredio: Strip Vesti

     DC COMICS TRAŽI NOVE SUPERHEROJE

     "DC Comics", izdavač nekih od najpopularnijih strip serijala, uključujući i avantura Betmena i Supermena, lansiraće vebsajt namenjen afirmaciji talentovanih amatera u svetu stripa.

     "DC Comics", ogranak "Warner Brothers Entertainment", postaviće sajt Zudacomics.com sa nadom da će iz ekspanzije veb-stripova profiltrirati najbolje mlade autore.
     Najbolji autori će biti nagrađeni ugovorom u trajanju od godinu dana koji će im omogućiti da pod okriljem renomirane kuće stvaraju sadržaje namenjene za internet i štampu. Pobednici konkursa dobiće avansni honorar i procenat od prodaje njihovih radova.
     Prva mesečna serija takmičenja počeće u oktobru.
     Glavešine kompanije odabraće 10 najboljih kandidata za koje će nakon toga moći da glasaju registrovani korisnici sajta.
     "Ljudi koji stvaraju sopstvene stripove i postavljaju ih na internet postali su poseban fenomen u našoj oblasti delovanja, ali mnogi umetnici još nisu razradili način kako da unovče svoj trud. Nadamo se da ćemo angažovati neke od njih, kako bi obe strane imale koristi", rekao je Pol Levic iz kuće "DC Comics".
     Uprkos velikom broju autora koji objavljuju radove na internetu, industrija stripa u Americi uspela je da izbegne nevolje sa opadanjem tiraža koje su imali drugi štampani mediji nakon što se veliki broj konzumenata prebacio na elektronska sredstva informisanja.


Objavljeno: sajt B92, Kultura, 10.07.2007.godine

Autor: Darko Macan

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     NOVOSADSKI STRIP
     Svetozar Toza Obradović
     Izdavač: IK Prometej

     Knjiga predstavlja strip antologiju 42 autora koji su svojim poreklom ili radom vezani za novosadsku strip scenu. Posle kratke biografije i bibliografije, svaki autor se predstavlja svojim crtežima ili scenarijima.
     Novosadski strip autori su se prvi put pojavili 1953. godine, ali se nisu dugo zadržali na strip sceni, jer strip izdavaštvo je u tim godinama bilo u povoju, te izdavači nisu mogli finansijski da izdrže dugotrajnije pojavljivanje svojih izdanja. To je, naravno, prouzrokovalo i nestanak autora čija su dela ostala da žive samo kod onih najvećih obožavalaca devete umetnosti.
     Prva ekspanzija strip autora iz Novog Sada ili onih koji su vezani za ovaj grad, započela je 1975. godine. Od tada, iz godine u godinu, oni su sve više osvajali strip scenu bivše Jugoslavije, da bi osamdesetih godina bez njih bilo nemoguće zamisliti bilo koje domaće strip izdanje. Sve je to trajalo do početka devedesetih kada je strip, zahvaljujući nesrećnim događanjima, gotovo nestao sa ovih prostora. Oni autori koji su ostali verni stripu potražili su uhlebljenje u mnogim zemljama Evrope i SAD, gde su postigli zapažene rezultate.
     Postoji izreka da "ono što nije zapisano, nije se ni dogodilo". Da se to ne bi dogodilo novosadskim autorima u oblasti devete umetnosti ukazala se potreba za pojavljivanjem ovakve knjige i postavkom izložbe koje će novosadski strip odvesti u nezaborav.

     Svetozar-Toza Obradović

     Format: 21 x 30 cm
     Obim: 287 str.
     Tvrdi povez, latinica, ilustrovano
     Cena: 1.500 dinara
     O autoru: Svetozar Toza Obradović rođen je 1950. godine u Novom Sadu. Za strip se, po sopstvenom priznanju, zainteresovao još u "kratkim pantalonama". Prvi uspeh u devetoj umetnosti postigao je serijalom stripova Poručnik Tara, čiji je scenarista bio Obradović, a crtač Bane Kerac. 1975. godine ovaj strip je objavljivan u časopisu Zlatni kliker i Strip Zabavniku, da bi se četiri godine kasnije preselio na stranice Stripoteke.
     U trideset dve godine rada Obradović je stvorio mnoge strip-junake, kao što su: poručnik Tara, Kobra, Ket Klou, Bili the Pljuc, Nindža, Lun, kralj ponoći... Radio je i na licencnim izdanjima Tarzan, Bufalo Bil i Veliki Blek.
     Radovi su mu objavljivani i u inostranstvu: Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Norveškoj, Švedskoj, Holandiji i SAD. Držao je i Školu stripa na Novosadskom otvorenom univerzitetu i rukovodio Strip radionicom. Bavi se i žurnalistikom, pre svega istraživačkim novinarstvom.

Zoran Kolundžija (Prometej), Slavko Draginčić (Marketprint), Vasa Pavković (Narodna knjiga)

Bane Kerac i nekadašnji urednik dnevnikove strip propodukcije Sreten Drašković

Branislav Perković i Dejan Nenadov

Press: Strip.art.nica Buch

CITY CENTER CELJE 09.-22. 07. 2007

     Likovna škola Umbra bo v sodelovanju z več podjetji, od katerih je nekaj prisotnih v prostorih City centra, pripravila razstavo likovne škole Umbra in v okviru trajanja razstave izvedla več različnih delavnic za obiskovalce trgovin City centra. Na koncu razstave in delavnic bo žirija izbrala nagrajence, ki bodo prejeli nagrade vseh sodelujočih podjetij.

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Press: Luxor Comics

Piše: Aleksandar Manić

     ZOO
     T1 i T2
     Scenario: Bonifay
     Crtež: Frank Pé
     1994, 1999
     Dupuis

     Početkom 20. veka, seoski doktor Celestin upravlja svojim privatnim zološkim vrtom, dok mu je novac od nasledstva na izmaku. U ovom Edenskom vrtu, u potpunom skladu sa životinjama, živi Manon, doktorova posvojena kći, skulptor Buggy i Ana, Ruskinja kojoj su u njenom sibirskom selu kundakom izlomili nos. Normandijska idila odvija se bez većih ometanja, sve do objave I svetskog rata i poremećaja koju nastupaju u društvenom, ekonomskom i moralnom životu Francuske.

     Za razliku od većine današnjih stripova koji se zasnivaju na akciji i dogadjaju, "Zoo" je zasnovan na ambijentu i osećanjima. Čista sreća i zadovoljstvo, mešaju se sa melanholijom i setom. Početak je skoro bez reči (malobrojni dijalozi su na ruskom), dajući ton i ukazujući na poetičnost u pristupu. Karakteri su dobro definisani, ali stereotipni u klesanju arhetipova: Celestin – dobar čovek, humanista, poštenjačina, idealista; Manon – životinjica, čiste duše, bez velike inteligencije, strasna, čulna; Buggy – umetnik, idealista, osećajan, perfekcionista; Ana – oličenje dobrote, povredjena u najdubljem i najskrivenijem delu duše, iskrena, prijateljska.

     Realistički crtež Belgijanca Franka Péa uradjen je direktnim kolorisanjem, ali u klasičnom stripovskom obliku sa tamnom linijom za konture, da bi se izbeglo približavanje slikarstvu. Pé, pored senzualnosti, poseduje izuzetan osećaj za svetlo-tamno i veliki značaj daje osvetljavanju scene. Njegova paleta je sačinjena od pastelnih boja, a često i od sepije koja sugeriše osećaj nostalgije. Montaža je izvanredna, većinom u "sporim" kadrovima, a table imaju savršenu čitljivost. Radnja je vodjena vrlo tečno. Povremena "nedogadjanja" oslonjena na ambijentalnost deluju isprazno i postavlja se pitanje da li bi scenario bio tako konstruisan da nije virtuozne slikarske tehnike Franka Péa. Prvi album (70 tabli) je u crtačkom i scenarističkom pogledu bolji od drugog (64 table), a čeka se treći nastavak, koji je davno bio započet.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Matija Pisačić

Piše: Slobodan Ivkov

     Izdanje: "KEN PARKER" (epizoda "Normin princ")
     Autori: Đankarlo Berardi (scenario) i Ivo Milaco (crtež i boja)
     Izdavač: "System Comics", Beograd

     Merilin Monro kao Ofelija u Šekspirovom "Hamletu"? I to sve na Divljem zapadu, u izvođenju putujuće pozorišne trupe? Norma DŽin kao ljubavnica Roberta Redforda? Naravno, sve ovo može da se dogodi samo u stripu, i to ne u bilo kojem. Naime, vestern kao žanr postoji od kada i moderni strip. U svetu i kod nas je objavljeno na desetine, verovatno i stotina hiljada različitih naslova, ali svega nekoliko serijala je ostalo kao trajna vrednost. Jedan od nekoliko najboljih je bez ikakve sumnje "Ken Parker", italijanska stripska serija koju su kreirali izvanredni scenarista Đankarlo Berardi i Ivo Milaco, crtač prizora koji su bliži krokijima nego, do Huga Prata i njega klasično pojmljenom dovršenom crtežu. Strip ove godine slavi tri decenije od premijere, i u Italiji i kod nas. Ova sjajna epizoda je jedna od svega nekoliko njih koje su u Srbiji objavljene u boji i na dobroj hartiji (124 str.). Glavni lik trapera i izviđača je, kao i mnogi drugi u svetu stripa, uglavnom zbog lakšeg korišćenja foto - dokumentacije iz filmova umesto živih modela, kreiran po uzoru na filmskog glumca. U ovom slučaju, kao i kod Palasiosa, jednog drugog stripskog crtača, "povukao" je na Roberta Redforda. Neki kažu da su "kaubojci" odavno "potrošeni" stripovi, ali dok je ovakvih crtanih priča, to je daleko od istine.

     Izdanje: stripski album "ELAZAR"
     Autor: Dejan Nenadov
     Izdavač: "Udruženje za promociju i produkciju stripa", Novi Sad

     Ovo je drugo, tek posle dve decenije konačno reprintovano izdanje zbirke više puta nagrađivanih crno - belih stripova Dejana Nenadova (Novi Sad, 1966), umetnika koji danas živi u Holandiji. Premijerno, pojedini stripovi iz albuma su od 1985. objavljivani u našoj periodici ("Vidici", "YU strip"...), a svi zajedno, prvi put u jednim koricama u ediciji "Kondor" izdavača Jakima Puškaša iz Lipovljana (Hrvatska), u albumu istog naslova i sadržaja koji je štampan 1988. u Lebanima (Srbija). Razlika je samo u sadašnjem nešto manjem formatu, novoj naslovnoj stranici, predgovoru "Zrno peska u sopstvenom peščanom satu" koji je za ovu priliku napisao Marko Stojanović i opširnoj belešci o autoru sročenoj na kraju albuma od strane nepotpisanog sastavljača. Scenarista pet storija iz izdanja ("Večna ptica", "Ružin dvorac na brdu Mitlah", "Bunar", "Na poljima đavolje trave", i "Smrt u Vavilonu"), nastalih pod velikim uticajem književnih dela Horhe Luisa Borhesa i romana "Hazarski rečnik" Milorada Pavića, bio je Dejanov otac što, na moje čuđenje, nigde u izdanju nije zabeleženo. Priče o pustinjama, karavanima, ratnicima, beduinima, danas iščezlim, mitskim ili potpuno izmaštanim gradovima i tvrđavama, magovima ovog pustinjskog sveta, skoro kao iz 1001 noći, i jednoj epohi nagoveštenoj tek u opštim crtama sa vladarom Elazarom kao centralnim likom koji je sve napustio u potrazi za smislom, ispričane su mirnim, staloženim i jednostavnim jezikom. Odnos prema liniji, šrafuri i korišćenju crnih površina, kao i veština izdvajanja prednjeg od zadnjeg plana, menjaju se od stripa do stripa, što je i razumljivo kada se zna da su radovi ovog vunderkinda nastajali između njegove 18. i 21. godine. Album za sva vremena.

     Izdanje: "TARCANETA"
     Autor: Nikola Navojev
     Izdavač: "Stella" d. o. o., Beograd

     Izgleda da nam je "Tarzan" prvi put stigao preko Italije, jer se neko vreme između dva svetska rata njegovo ime u naslovima prevedenih stripova transkribovalo: "Tarcan". Čak je i jedan časopis imao ovakav naziv. Onda je našim urednicima i autorima palo na pamet da je golotinja koja se u vreloj prašumi, je li, podrazumeva, široko polje za komercijalno delovanje, te da bi Tarcan mogao da dobije, našim dragim čitaocima privlačniji ženski pandan (nikako ne i partnerku, jer se u DŽejnin delokrug rada i teritoriju nije diralo), pa je urednik Vojin M. Đorđević 1936. naložio Navojevu šta valja činiti. A možda sve i nije bilo tako u to čedno vreme. Kako god, tek "Tarcaneta" je izlazila u časopisu "Strip" na naslovnim stranicama tokom prve polovine 1936. godine, a sada je, pošto su originali odavno izgubljeni, kao kompletan kolorni foto-reprint iz onovremene originalne štampe prvi put posle sedam decenija od nastanka, objavljena u privatnom izdanju vodećeg srpskog istoričara stripa Zdravka Zupana. To ne samo da je jedan od najranijih srpskih stripova, nastao pod velikim uticajem Rejmondovog "DŽima iz džungle" i Fosterovog "Tarzana", već je i u vreme kada stripari u gotovo svim evropskim zemljama nisu ni pomišljali na mogućnost da objave erotski strip, a u mnogim državama nisu ni znali za strip kao medijum, ovde je tako nešto bilo manje-više uobičajena stvar i necenzurisana pojava. Nabaviti i čuvati kao podsetnik!

(ovo je proširena i "Strip vestima" prilagođena verzija tekstova, prvobitno objavljenih u rubrici Kultura, na str. 17 dnevnog lista "Blic" br. 3709 od 11. juna 2007. godine; izdavač I. P. "Blic Press" d. o. o., Beograd)

Uređuje: Marko Ajdarić

Dan Stripa u Celju
neorama2.blogspot.com/2007/07/dan-stripa-v-celje-v-asu-med-09.html

Prvi srpski dugometražni animirani film za odrasle
www.neorama.com.br/q_frame9311.html

Jovan Prokopljević je dobio nagradu u Poljskoj
neorama2.blogspot.com/2007/07/4.html

Bookglobe: SMG 1 je već u prodaju
www.morecomics.hr/item/3707

Goran Kljajić: bar u mreži, već je stigao Nosorog 55
http://www.neorama.com.br/q_frame9316.html

Stripopeka: Comic Roll #2 je već tu, u PDF
stripopeka.wordpress.com/2007/06/29/nastavljamo/

Konkurs za karikature iz Niša
www.donstalens.com/fun/......

Ulupuds javlja
Konkurs za izložbe, samostalne i autorske u Galeriji Stara kapetanija za 2008. godinu otvoren je do 15. avgusta 2007. godine.

60ª izlozba u Galerija Karikatura Osijek
neorama2.blogspot.com/2007/07/osijek-slala-nam-stela-duani-ovu-vest-i.html (isto je vest kod HDK)

Prodajna mesta i checklist Belog Puta
home.paleol.net/parabellum/beli_put.htm

Alem Ćurin: već imamo 9 strana od ''The Conformist/Luna Moth'
neorama2.blogspot.com/2007/03/...

Forbidden Planet uz Srbiju. Blog najvećeg comic-shop-a u celoj Velikoj Britaniji pomagao ove nedelje da se zna o manifestacijama:
5. Međunarodni Salon Stripa i o Zlatna Kaciga 2008

Dalibor Talajić u Italiji: Free Books počinje da izdaje Deadworld
www.neorama.com.br/q_frame9285.html
Preview, ovde

Bojan Kovačević u Nemackoj: drugi album Rubine sa njegovim crtežima su na listi izdanja Epsilon-a do 2008.
neorama2.blogspot.com/2007/07/...

Radovi od Tomislav Tomića zajedno sa radaovima od: Osvaldo Cavandoli, Luca Enoch, Corrado Mastantuono, G. i S. Palumbo, Sergio Staino i Silvia Ziche, na istoj izložbi koja je sada u Italiji pa posle ide u Englesku

Goran Parlov: izdata nova kompilacija Punisher-a
www.brokenfrontier.com/headlines/details.php?id=3103

Marko Đurđević
Naslovnica od Daredevil 99 (izdat ovog meseca)
www.comicscontinuum.com/...
Naslovnica od Namor The Submariner 4 (u septembru, preko Marvel-a)
bp0.blogger.com/_iURj4B02gmE/...

Zoran Janjetov u Nemačkoj: recenzija za Technoperes 8, preko Ehapa
www.neorama.com.br/q_frame9022.html

Edvin Biuković i Darko Macan: odličan CoinBD objavio recenziju za 'Grendel Tales 1' (iz 1996e)
www.neorama.com.br/q_frame8322.html

Beli Puti izdaje klasik Kasta Metabarona od Hodorovski i Himenez u 2 toma. Prvi je vec tu
www.neorama.com.br/q_frame9289.html

Poziv: 8a bijenala od Irancartoon
www.neorama.com.br/q_frame8317.html

Esad Ribić:
recenzija 1 od Silver Surfer: Requiem 1
www.comiccritique.com/st/grevSt543.html
recenzija 2
www.silverbulletcomicbooks.com/reviews/...

'Najveća' knjiga ove godine na francuskom i / ili na engleskom

Izašao je 'Macedonia', od Harvey Pekar-a
www.atomicbooks.com/products/-/15862.html

Manga Talente 2008: rok ide do 31. oktober 2007
www.animeslovenija.org/index.php...

Kao što su vam Strip Vesti javile, Libellus sada izdaje Maria Dolare$, od majstora španskog stripa Enrique Sanchez Abuli sa crtežima od Felix Vega. 'Čudno', u Nemačkoj se isti strip objavilo ove nedelje preko odličnog Kult
www.neorama.com.br/q_frame9037.html

Miki Maus 14 preko Egmont-a je izašao ovo petka
www.egmont.hr/Press/novosti-prikaz.asp?id=216

'Nobelove' nagrade za manga crtače
www.happynovisad.co.yu/index.php?show=1753&arhiva=1

Singer odgađa Supermana
www.popcorn.hr/vijesti/opsirnije/3316/

Piše: Strip vesti

Piše: Strip vesti

Autor: Darko Macan

povratak na vrh

Piše: System Comics

Piše: Aleksandar Manić

          Darling je neverovatna rasna kobila, talentovana, osećajna, brza, svojeglava, lepa, poželjna, nalik današnjim filmskim zvezdama. Njenu životnu dramu, dve godine posle "Mimi i Anri", drugog nastavka izmaštane biografije Tuluz-Lotreka, ispričao je srpski ilustrator i karikaturista Gradimir Smudja. Uradjen direktnim kolorom, kao i njegova tri prethodna albuma, "Napred, Darling" (Delkur) poseduje lep kolorit i ukazuje na visoke crtačke sposobnosti autora. Medjutim, album koji se u knjižarama pojavio juna, ogroman je skok u prazno. Odličan crtež nikada nije uspeo da od lošeg scenarija napravi čudo i da sve pretvori u dobar strip. Tako je Smudjina slikovnica, sačinjena od 38 tabli, privlačna za prelistavanje, ali ne i za čitanje, jer nema nikakvu priču.

     Ne poznajući osnovna književna pravila u pisanju scenarija, Gradimir Smudja zaboravlja da je u svakom od elemenata zapleta, neophodno voditi računa o psihološkoj razradi i opravdanosti akcije. U stvaranju intrige o kobili Darling, autor se nije opredelio za pravilnu konstrukciju koja sa dogadjanjima ima uzročno-posledičnu vezu i vremensko trajanje. Prvi sloj Smudjine naracije sadrži veliko bogatstvo vizuelnih opisa u arhitekturi, enterijerima, predmetima i kostimima. Drugi sloj pripovedanja, dogadjajna linija, uprošćen je i poklapa se sa trećim slojem, hronološkim i logičkim sledom akcije. Površnost u scenarističkom pristupu ogleda se i u nedostatku motivacija protagonista i nepostojanju ikakvih objašnjenja za njihovo ponašanje. Slabo uradjena karakterizacija likova može i najbolje zamišljeni strip da učini neuverljivim, dok nepostojanje bilo kakve karakterizacije strip čini dosadnim. Izbegavajući scenarističku razradu, Gradimir Smudja je dijaloge sveo na minimum, a kadrove popunio didaskalijama u prošlom vremenu, zaboravljajući da je strip uvek dat u sadašnjem vremenu.

     Trudeći se da od svakog prizor polja načini vizuelni štos, Smudja ima niz od dvesta dvadeset kadrova retko kada povezanih u narativnu sekvencu. Iz kadra u kadar, autor pokušava da stvori komičan strip i burlesku. Klovnovski ton, podsmeh, bezobrazluk, preterivanje i kontradikcija učestvuju u Smudjinom stvaranju utiska neočekivanog. Medjutim, krajnji efekat, u većini slučajeva, poseduje belu bradu prastarih štosova, bez neophodnog kvaliteta komedije u minijaturi. Pristup Gradimira Smudje u stvaranju zapleta i komedije u potpunosti je prožet njegovim neshvatanjem ili negiranjem posebnosti strip naracije. Ne tražeći ravnotežu izmedju grafičkog raskoša i scenarističke razradjenosti, on ne uspeva da sačuva narativni kvalitet koji strip razlikuje od samodovoljnosti slikarske kompozicije. Mehaničko unošenje različitih planove i kadriranja, čine "Darling" dinamičnijom na vizuelnom planu. Medjutim, te promene u sebi ne nose nikakav psihološki pristup dogadjanju, ne ističu dramski naboj scena, niti daju plastičnost akcijama. Smudjine kompozicije tabli ne slede unutrašnju logiku i dinamiku pripovedanja, nego imaju vizuelno-dekorativnu samodovoljnost. "Tabla je globalna misao i da bi ona funkcionisala, neophodno je da poseduje narativne odlike. Pogled ne sme da se zaustavi kao da je u pitanju kontemplacija jednog platna – kaže poznati francuski strip crtač Paskal Rabate.

     Album "Darling" je naznačena kao treći deo serijala "Kabare muza", nekada zvanog "Bordel muza". Do promene imena je došlo zbog zahteva pariskog "Mulen Ruža" koji nije želeo da se njihova slika povezuje sa rečju "bordel", koja u francuskom jeziku ne označava samo "nered", nego i "javnu kuću". Inače, album se završava naznakom "kraj prvog dela", ali zbog krupnih nedostataka lako može da se dogodi da to bude i kraj čitavog serijala.

Piše: Dejan Nikolaj Kraljačić

     PROBLEM ADAPTACIJE STRIPA
     FANTASTIČNA ČETVORKA: Uspon srebrnog letača
     FANTASTIC FOUR: Rise of the Silver Surfer
     2007.

     Često možemo čuti u svojoj okolini kako je, baš uvek tih poslednjih 10-ak godina, izuzetno krizno i bezidejno u holivudskom filmu. Ali, kada se malo dublje “zagrebe”, ne može se osporiti da se preko bare moćni studiji ipak trude da pronađu neka nova rešenja, ne bi li se malo osvežili kako idejno tako i finansijski, što je potpuno legitimno. Kada govorimo o bioskopskoj američkoj produkciji poslednje dekade, moramo biti svesni jedne izuzetno inventivne male revolucije koja se obično mimoilazi u “ozbiljnijim” raspravama, a tiče se animiranog filma. Sofisticiranog izraza, kreativni i sveži u idejnom smislu, neretko superiorni u scenarističkom, pojedini filmovi Pixar studija, Dreamworks-a,… (verovatno i dugo pravljeni predstojeći letnji hit Fox-a - SIMPSONOVI, sudeći barem po genijalnoj seriji), potpuno su opravdano osvojili mnogobrojnu publiku svih uzrasta širom sveta, što je svakako ono najteže. Paralelno animiranim junacima na velikom platnu, dešava se i jedna druga ofanziva (u kvalitativnom smislu, naravno, neuporedivo inferiornija) - oživljavanje crtanih junaka, tj. strip ekranizacije. Kako je američki strip već ozbiljno poklekao pred invazijom strip fenomena ovoga veka - japanskoj mangi, holivudski studiji su postali poslednji bastioni održanja prevashodno superherojskog američkog stripa, čemu najbolje svedoči i opštepoznata nam veza mejdžora WB sa DC Comics-om.

     Uz niz sličnosti koje strip i film spajaju, postoji i niz razlika koje ih značajno razdvajaju, te da bi prelazak iz jednog medija u drugi bio uspešan, svakako da je neophodna dobra adaptacija. A da bi se do iste došlo, mora se dobro poznavati predložak kao i zakonitosti medija u koji se delo prenosi, što podrazumeva obogaćivanje izvornog sadržaja, a ne obogaljivanje!

     Scenaristi Don Pejn (Payne, MOJA SUPER BIVŠA DEVOJKA, 2006.) koji važi za sklonog stripu, i Mark Frost (FANTASTIČNA ČETVORKA, 2005.), koji je i razrađivao samu priču sa Džon Turmanom (koscenaristom nesrećnog HULK-a iz 2003.), pred sobom su imali idealan predložak - najnadahnutiji Marvelov proizvod (verovatno i kada je superherojski strip u pitanju, uopšte), ali izgleda da su baš sa istim bili deficitarni u svojim privatnim kolekcijama.

     Dobri poznavaoci stripa znaju da USPON SREBRNOG LETAČA, drugi deo filma FANTASTIČNA ČETVORKA (u daljem tekstu FF) varira neke od najznačajnijih epizoda ne samo američkog već i svetskog stripa, a Srebrni letač (Silver Surfer) je najzrelije postavljen superheroj strip mitologije ukupno uzev, zbog čega ima i najviše fanova širom sveta u poodmaklim godinama. Ozbiljne promene u izvornoj postavci likova prve superherojske porodice (i prvog velikog uspeha Marvela 1961., onaj najveći, sa Spiderman-om, uslediće 1963.) legendarnog dua Sten Li (Stan Lee) – Džek Kirbi (Jack Kirby) već smo nekako i preživeli u prvom delu, ali najduže iščekivana pojava jednog superheroja na velikom platnu – Srebrnog letača, kojeg izdvaja jedinstven spoj harizmatične vizuelne pojave i karakter sklon kontemplaciji, duboka emocija i razumevanje (najeklatantniji produkt američkog srebrnog doba stripa, u kojem se superherojima inputirala samosvest i humanost, istina, u mnogome kao refleks “gvozdene zavese” i rata u Vijetnamu), celokupno je rezultiralo upravo suprotnim podnaslovu – padom Srebrnog letača, čime je možda Srebrni i kudikamo bolje prošao od najmoćnijeg od svih u superherojskom univerzumu – atraktivnog Galaktusa (Galactus), u filmu raspršenom u jedno veliko galaktičko maglište(?!).

          Istini za volju, prva pojava u stripu senzacionalnog Srebrnog letača (kako ga je izvorno najavljivala naslovnica FF broj 48, 1966.) i nije bila baš spektakularna i motivisana. Ideja da se on pojavljuje za vreme famozne svadbe fantastičnog para, gospodina Fantastičnog (Mr. Fantastic) i neveste mu Nevidljive žene (Invisible Woman - priča iz atraktivne specijalke FF broj 3, objavljene godinu dana ranije), jeste zahvalno filmsko rešenje, čak i uz ogradu što zvanice na svadbi nisu kao u stripu i drugi junaci Marvelovog doba stripa (krilatica koju je, pored one sa naslovnica - Marvel najveći strip magazin na svetu, neskromno lansirao najveći majstor komercijalnog plasmana stripa Sten Li direktno aludirajući na pomenuto srebrno doba). Ali šta se dešava dalje u filmu? Američka vojska reaguje. Uz FF, oni angažuju i čuvenog negativca Dr Dooma, koji ih naravno prevari i od zarobljenog Letača ukrade srebrnu dasku, izvor njegove kosmičke moći. Na kraju, FF oslobađa Srebrnog, savladava zlog Dr-a, a Srebrni odlučuje da služi zemljane zahvaljujući tome što je nekako osetio da Nevidljiva žena poseduje iskrenu ljudsku emociju(?!). Srebrni otkazuje poslušnost svom gospodaru, moćnom Galaktusu (kojeg nikada ne vidimo, a o njemu i njegovim namerama saznajemo potpuno uzgred i delimično!) i prestaje da bude njegov izaslanik (bez i jedne naznake mitskog obračuna poznatog iz stripa). Istina, čuli smo, samo onako usput, pravo ime Srebrnog letača – Norin Rad (Norrin Radd), i da je počeo služiti Galaktusa ne bi li zaštitio svoju planetu.

     Naravno da nije problem u tome što u FF filmovima: Čovek baklja (Human Torch) nije niti onaj izvorni iz prvog Marvelovog izdanja (1939., iz zlatnog doba), niti nesretno zaljubljeni tinejdžer Džoni Storm iz FF koji tek kreće na koledž (u broju 4 godišnje specijalke FF iz 1966., Human Torch-i iz dve strip epohe se čak i susreću, na samim počecima postmoderne u umetnosti); Ben (Thing) nije cinična “zver” koja pati za svojom ljubavi Ališjom, kojoj se i ne prikazuje od kada je postao čudovište; Srebrni letač ne doživlja svoje osvešćenje - ljudsku inicijaciju od upravo iste, slepe Ališje (nikako slučajno), što opet budi ljubomoru kod Thing-a; itd. Gledajući u kontekstu nastanka stripa, svakako je izlišno spominjati Sten Lijevu anticipaciju moći medija, kao i potencijal jedinstvene pojave metastripskog (izuzetno nadahnuti i duhoviti komentari Lija tokom epizoda, koji se putem samoironije, vešto poigravao sa deziluzionizmom i naratorstvom), jer zasigurno nisu ni bili predmet razmišljanja jednog ovakvog autorskog tima predvođenog režiserom Tim Storijem (Story, režiser i prvog dela FF).

     Nužno se nameće pitanje, zašto već narativne strukture i likove koji funkcionišu, te celokupno dovoljno maštovite i duhovite zaplete proizvoljno menjati, potpuno izdavajući duh izvornika, najvažnijeg činioca prilikom adaptiranja (iako scenaristi navode da su se bavili pomenutim epizodama, kao i onim, nešto kasnijim, sa Dr Doom-om, od broja 57 do 60)? Zbog čega se onda ne izmisle novi likovi, koji bi se slobodno kreirali? Tako bi npr. androgeni Kianu Rivs (Keanu Reeves) i mogao biti tamo neki detektiv natprirodnog u promašenoj atmosferi LA-a (film KONSTANTIN, 2005.), ali svakako ne bivši panker iz Liverpula, plavokosi Džon Konstantin (John Constantine) iz HELLBLAZER-a, najuspešnijeg serijala svoje generacije preporučenog zrelijoj publici. O potencijalima predložaka koje potpisuje najveća strip scenaristička ikona Alan Mur (Moore) da i ne govorimo, pogotovo po pitanju mu postmodernog dragulja LIGE IZUZETNIH DŽENTLMENA (2003.).

     Svakako da doslovno, puko preslikavanje strip tabli na film ne vodi nikamo, jer filmska dramaturgija nije ni stripska, niti literarna. Najbolji primeri pomenutog su animirani film KORTO MALTEZE (2002.) i Enki Bilalova BESMRTNA (2004.) u Evropi, te iako dosta uspešan, potpuno dramaturški ravan GRAD GREHA (SIN CITY, 2005.) u Americi.

     Opšti zaključak je da je velikim studijima danas, izuzetno teško pronaći adekvatne saradnike koji će na pravi način pročitati predložak i adaptirati ga kao što se desilo sa dva izdanja najvećeg američkog “nezavisnog” izdavača Dark Horse-a, i filmovima HELLBOY (2004.), te po mnogo čemu izuzetnom 300: BITKA KOD TERMOPILA (2006., oba stripa su oživela na pravi način zahvaljujući adekvatnom tretiranju melodramskog, što je u stripu samo naznačeno). Što se recentnijih primera oživljavanja superheroja tiče, može se reći da je najbliže uspeloj filmskoj atmosferi nepravedno podcenjeni DAREDEVIL (2003., dovoljno je samo setiti se Kingpin-a u mračnoj atmosferi filma). Više nego skromnoj listi ekranizacija vrednih pomena su i 2 trilogije: jedna dosta ujednačenog kvaliteta - X-MEN (2000.-2006.), i druga solidna, po istina neuporedivo manje popularnom Marvelovom stripu BLADE (1998. – 2004.), u kojoj se opet značajno izdvaja 2. nastavak (2002.).
          No, ono što nam svakako sleduje narednih nekoliko godina je prava poplava strip ekranizacija, koji će se, po svemu sudeći, rešavati po modelu koji je primenjivan i do sada (barem znamo šta možemo da (ne)očekujemo od naredne ekranizacije režisera Tim Storija najavljene za 2009. - Diglovih (Diggle) LOSERS-a, jedne od novih serija najznačajnije DC-jeve edicije Vertigo,).

     Tako, za čudo, prava linija duha stripa FF ostaće vlasništvo sjajnih Pixar-ovih NEVIĐENIH (2004., INCREDIBLES), u kojima su na najinteligentniji način iskorišteni neki od elemenata i motiva FF (moći Incredible porodice su jasna paralela sa FF, kao i aluzija na Srebrnog letača putem Frozone-a), a kako već NEVIĐENI nisu direktna adaptacija, iskorištena je punu sloboda za kreiranje priče, i eto nam idealne recepture (postmodernog doba).

     I na kraju, jedino nam može ostati žal za tim što tehnologija svojevremeno nije zadovoljila potrebe Džejmsa Kameruna (James Cameron) da realizuje svog SPIDERMAN-a, nakon što smo videli i tehnološki veoma superiornu klicu potencijalne izvedbe Srebrnog letača u tečnom metalu T-1000 još davne 1991., u TERMINATORU 2. Da se taj SPIDERMAN dogodio sredinom 90-ih (a ne ovaj, kojeg nažalost gledamo), možda bi već odavno bili svedoci i pravog ukrštanja duhovite FF i mitskog Srebrnog letača, a ne jednog lošeg krokija, ili pak samo potencijalne najave spin-off-a Srebrnog letača (kao što se to i više nego uspešno dogodilo u stripu 1968.), čije je prvo filmsko pojavljivanje svakako već duboko razočaravajuće za zrelu publiku, a opet previše dosadno za decu.

     Ocena: 2

Autor: Mladen Oljača

povratak na vrh

Piše: SKC

PRIJEM RADOVA NA KONKURS POMEREN DO 31.08. 2007.

Press...

     Beli put predstavio Kastu metabarona Hodorovskog i Himeneza

     BEOGRAD , 29. juna 2007. (Beta) - Izdavaccka kucha "Beli put" predstavila je danas u Francuskom kulturnom centru svoje najnovije izdanje - strip serijal "Kasta metabarona" scenariste Alehandra Hodorovskog i crtacca Huana Himeneza.
     "Kasta metabarona" je porodiccna saga u duhu spejs-opere o likovima koje je Hodorovski (poznat i kao ZZodorovski), jedan od najcenjenijih scenarista modernog evropskog stripa, prvobitno izmislio kao epizodne u kultnom ostvarenju "Avanture Dzzona Difula", koje je crtao Mebijusu (Jean-Giraud Moebius).
     Serijal se sastoji iz osam delova - osam knjiga - koje che "Beli put" objaviti u dva toma - po ccetiri dela. Drugi tom, koji bi u prodaji trebalo da se u pojavi narednih nedelja, (danas je predstavljen samo prvi), pored pomenute ccetiri epizode ukljuccuje i priccu "Kucha predaka", u kojoj se objassnjava univerzum u kome se odvija pricca o dinastiji Metabarona, ali i uticaji i stremljenja samih autora.
     Urednik u "Belom putu" Boban Knezzevich najavio je da che "Kasta metabarona" dobiti i nastavak, kako u vidu serijala koji che crtati Zoran Janjetov, i ccija tri nastavka su u vech pripremi, tako i u vidu pojedinaccnih epizoda, koje bi trebalo da crta opet Himenez.
     Crtacc Zoran Janjetov, koji sa ZZodorovskim (kako ga on zove) radi vech visse od 20 godina, istakao je da je on tip pisca koji crtacca bira prema stilu crtanja, nakon ccega stvara u dogovoru sa njim, trudechi se da se on (crtac) "osecha udobno" radechi strip.
     Knezzevich je najavio i da che "Beli put" u "dogledno vreme" objaviti i "Torgal" Vam hama i Rosinskog, kao i "druga interesantna ostvarenja".

---

     Prva četiri stripa "Kaste metabarona" u izdanju Belog puta već u prodaji

     HIPERTROFIRANA PRIČA O JUNACIMA VEĆIM OD ŽIVOTA

     Prva četiri albuma serijala o nepobedivim, savršenim ratnicima, metabaronima, poznata ljubiteljima stripa i kao deo jedne od najčuvenijih SF i spejs opera, pojavila su se u okviru prvog od dva toma, kojom Beli put otvara novu ediciju "88". Strip koji obeležio je ne samo francusku već i evrpsku scenu poslednje decenije XX veka, rezultat je saradnje čuvenog francuskog scenariste ukrajinskog porekla Alehandra Hodorovskog (ili Žodorovskog, kako ga pre prepoznaje francuska pa i srpska publika), i crtača Huana Himeneza.
     U tvrdim koricama novog izdanja Belog puta našle su priča o Otonu, čukundedi, Honorati, čukunbabi, Agnaru, pradedi i Odi, prababi. Drugi tom, koji je trenutno u pripremi, osim preostala četiri albuma, sadrži i knjigu "Kuća predaka", sazdanu od dodatnih crteža, i objašnjenja o ustrojstvu sveta iz kojeg metabaroni potiču, kao i stremljenjima autora.

"Transformersi" debitovali u Južnoj Koreji Spilbergovi "Transformersi" imali su svoju svetsku premijeru u Južnoj Koreji, pošto su postavili rekord u ovoj zemlji kao film sa najvećim brojem rezervisanih bioskopskih ulaznica posredstvom neta. Film je na debiju prikazan u 530 bioskopa, a već preko vikenda broj sala će biti povećan na 700. Film "Transformersi" režirao je Majkl Bej, dok je Stiven Spilberg producent. U glavnim ulogama su Džoš Duhamel, Džon Vojt i Šia LABUF. Baziran je na igračkama i istoimenoj animiranoj TV seriji iz 80-ih godina, a bavi se pričom o dva robotska klana - jedni žele da dominiraju univerzumom, a drugi veruju u mirnu koegzistenciju sa ljudima. Tako će se jedan dečak udružiti sa mirnijom strujom robota kako bi spasao svet od onih drugih. V. T.

     - Ono što je obeležilo "Kastu metabarona" po mišljenju mnogih kritičara je vizuelna superiornost tabli, pa su mnogi zaljubljenici, premda su samo jednom pročitali, strip puno puta prelistavali. Iako table nemaju puno kadrova, pa na prvi pogled deluju statično, to je, pre svega, monumentalna i hipertrofirana priča sa junacima većim od života, pa je i njen stil tome prilagođen - rekao je urednik Belog puta Vuk Marković, na tribini na kojoj je izdanje predstavljeno, ističući da serijal u svom bogatstvu ideja sadrži i nepretenciozne reference iz klasične i popularne kulture.
     Serijal "Kasta metabarona" počinje da izlazi čak deset godina nakon što se 1981. metabaron u stripu "Avanture Džona Difula" prvi put pojavljuje kao jedan od likova kultnog Inkala. Osim Himeneza, koji je rad na toj spejs operi završio 2003, kada izlazi osmi album serijala, likove metabarona su crtali Treviz Čavez i Mebijus, a sudeći prema najavama, "Kastu metabarona" očekuje i nastavak. Nulti broj novog serijala trebalo bi da se pojavi već ove godine, a crtaće ga Zoran Janjetov, koji je sa Hodorovskom sarađivao na čak 14 albuma.
     - Iako još ne znam šta će konkretno doneti, nova "Kasta metabarona" biće klasična "quest priča" sa savladavanjem prepreka u kojem će lik pripovedača biti izbačen, pa će metabaron govoriti u svoje ime. Novi serijal će takođe biti kolažnog tipa, a svaka priča će, zbog zahteva tržišta koje traži brže završetke, biti raspoređena u dva albuma - najavio je Janjetov.

     B. D. Belčević

Objavljeno: Danas, Beograd, 02.07.2007.godine

Press: Pionirov glasnik

Piše: Zoran Matić

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Slobodan Ivkov

     Izdanje: ČASOPIS "EMITOR" br. 457: O STRIPU
     Izdavač: Društvo ljubitelja naučne fantastike "Lazar Komarčić", Beograd

     Za apsolutno najbolji evropski naučnofantastički SF (skraćenica od: science fiction) fanzin, beogradski "Emitor" je proglašen 2004. godine, i to na 27. po redu najuglednijoj evropskoj konvenciji "EUROKON". Koliko ima autentično srpskih periodičnih časopisa koji su od relevantnih međunarodnih institucija za oblasti kojima se bave, ma da se zanimaju i sakupljanjem kutija od šibica, filatelijom, čipkama, bilo čim, a ne žanrovskom književnošću, dobili ovakvu verifikaciju? Uz časne, retke izuzetke o čijem postojanju svedoči nekoliko skromnih, kratkih isečaka iz revnosne dnevne štampe koji se kod fanova čuvaju kao najveće blago, većina naših rubrika kulture u drugim dnevnicima i nedeljnicima je ovo prećutala ili nadmeno ignorisala, u isto vreme na udarnim mestima objavljujući tekstove sa naslovima "Pera Perić OSVOJIO Evropu", od čega je jedina istina da je nesrećnik pevao pred par stotina naših iseljenika i njihovih komšija u holu jedne višespratnice višemilionskog grada negde u inostranstvu, što je naravno tamo već posle sat vremena zaboravljeno. Palanački ziheraški mentalitet koji ovde dovodi do ovakvog konformističkog biranja linije manjeg otpora, radije pravljenja na proverenom polju (muzika, pozorište...) od govana pite, nego pokušaja rizika afirmativnih sudova na manje poznatom terenu, "nedajbože" i nekakvog eventualnog zalaganja za "neproverene" vrednosti kao što su SF ili strip, to je ono što još dugo, dugo neće biti prevaziđeno. Elem, glasilo "Emitor" od kraja 1981. izdaje društvo ljubitelja naučne fantastike "Lazar Komarčić". Prošle godine je proslavljena dvadesetpetogodišnjica delovanja. Nagrada je rezultat samo tihog, skromnog i upornog rada zajednice okupljene oko ovog društva i - nikog više. Ono što se od strane političara zove "šira društvena zajednica" je sve molbe za finansijsku pomoć ignorisala, a jedino su se za ustupljene prostorije za sastanke društvu "našli" svojevremeno Radnički univerzitet "Braća Stamenković" i "Dom omladine". Ovakvo višedecenijsko osvrtanje unazad uvek nosi rizik da sam nekog važnog zaboravio da pomenem (bez ikakve sumnje mora da jesam), te molim da mi to ne uzme za zlo. OD PRVOG BROJA, nastalog ranije, ali datiranog na decembar 1981., možda i zbog toga što su se među desetoricom osnivača društva našla i trojica stripara (Vladimir Vesović, Željko Pahek i Slobodan Ivkov) i jedan u to vreme samo ljubitelj "devete umetnosti", a danas aktivni strip publicista (Aleksandar Manić) koji objavljuje i u Strip vestima, strip je već više od četvrt veka neprekidno prisutan kao podrazumevajući deo sadržaja. Od sredine devedesetih su objavljene čak tri sveske u celini posvećene samo "devetoj umetnosti", između ostalog, tu smo prvi put imali priliku da na našem jeziku čitamo "Sendmena", a ovih dana je iz štampe izašao i 457. broj, četvrti ovakve koncepcije. Format? Prva 3 redovna broja "Emitora" iz 1981/82. su uz pomoć geštetnerskih matrica na koje se tekst prekucavao pisaćom mašinom bila umnožavana na formatu A4, da bi od 4. broja sve do danas uglavnom bilo objavljivano na duplo manjem formatu A5, pogodnijem za fotokpiranje i savijanje. Glavni urednik Dušan Mladenović je za ovaj povod posle četvrt veka sve ponovo vratio na veliki A4 format i na projektu uspešno spojio autore i teoretičare stripa različitih generacija, od osnivača, pa do najmlađih. Lično je napravio intervju sa u inostranstvu najpoznatijim srpskim SF striparom Zoranom Janjetovim, dok u broju sarađuju i Pavle Zelić, Aleksandar Manić, Dimitrije Vojnov, Ivan Šainović, Dušan Dekić, Oto Oltvanji, Mehmed Krljić, Miljan Tanić, Uroš Smiljanić, Srđan Popov, Septik i još mnogi drugi. Pisano je još i o srpskim striparima, braći Aleksi i Vukašinu Gajiću, o inostranim stripovima "Helboj", "Automatik Kafki", "300", "Ligi izuzetnih džentlmena", "Šninkelu", "The Boys", "Runaways", "Iks-ljudima" i o još koječemu. Dragocena stripska literatura. Nesvakidašnje izdanje čije sitnije mane čitalac, ako je dobronameran, mora prećutati! Najavljuju da nas na jesen čeka specijalan "Emitor" posvećen stripu "Dilan Dog". Pa da vidimo i to!

     Izdanje: "JAGUAR", knjiga 1 sačinjena od prva 3 albuma ove serije
     Autori: Žan Difo (scenario) i Jan Boskart (crtež i boja)
     Izdavač: "Beli put", Beograd

     Tri originalna, istoimena francuska stripska albuma iz 2001., 2002. i 2003. su za potrebe srpskog izdanja ujedinjena u jednu, tvrdo uvezanu i u punom koloru odlično odštampanu knjigu od 144 stranice. Za razliku od drugih "integrala" ovog izdavača, ona ne sadrži propratne tekstove o stripu. Autori vode nekoliko uporednih radnji sa mnogim istim likovima, ali u različitim vremenima. Priča nije zasnovana na stvarnim događajima, ali prepoznajem reference na Kortesa i ostale konkvistadore koji su osvajali Ameriku i pritom uništavali i pokoravali predkolumbovske kulture, kao i na Montezumu Drugog, astečkog cara. Radnja dalje, preko sadašnjosti, vodi u budućnost i u kosmos. Mnogo akcije, bitaka i krvave tuče, kao i erotike. Zanimljivo, ali prilično konfuzno i povremeno veoma nedosledno delo. U pogledu ove poslednje iznete ocene, tokom čitanja napravio sam beleške koje zauzimaju čak, bogami, i oko desetak rukom ispisanih stranica. U njima sam se za svoju dušu pozabavio manama ovog stripa, ali to najverovatnije nikada neću sistematizovati, uobličiti u kritički osvrt i ukucati u kompjuter, te ih stoga i nećete čitati. Koga još interesuju dugi tekstovi... Tja.

     Izdanje: "HELLBOY" (sveska br. 1)
     Autori: Majk Minjola I DŽon Birn
     Izdavač: "System Comics", Beograd

     Hitler, Himler i mnogi njihovi sledbenici iz okultnog društva "Tula", to su istorijske činjenice, bili su skloni ezoteriji i magiji. Verovali su da će, uz pomoć "koplja sudbine", "svetog grala", "zavetnog kovčega" i drugih mitskih relikvija i fetiša, na svoju stranu pridobiti "onostrane sile", pa uz njihovu pomoć zavladati svetom. Ovo su u svom stripskom serijalu kao pretpostavku uzela dvojica američkih stripara i izmaštala serijalizovanu priču o ritualu koji krajem Drugog svetskog rata izvode nacisti, ne bi li prizvali rogatog demona neophodnog im za izazivanje propasti civilizovanog sveta. No, "sa one strane" stiže samo dete-demon, i to na pogrešno mesto i u pogrešne, savezničke ruke. Američko-engleski "Biro za paranormalnu odbranu i istraživanje" vaspitava, ja bih mu ime ironično preveo sa Paklenče, koje odrasta u ogromnog dobronamernog demona. On postaje najmoćnije oružje ljudske rase u borbi protiv zlih čudovišta koja povremeno, uz pomoć preostalih nacista i raznih drugih bitangi, iz drugih dimenzija pristižu u naš svet. Sebi odseca rogove koji i njega i druge nedvosmisleno podsećaju odakle je stigao. No, uzaman, rogovi neprestano iznova niču... Krajnje neobičan, vrlo dobar strip. Po njemu je nedavno snimljen i podjednako kvalitetan film.

(ovo je proširena i "Strip vestima" prilagođena verzija tekstova, prvobitno objavljenih u rubrici Kultura, na str. 17 dnevnog lista "Blic" br. 3695 od 28. maja 2007. godine; izdavač I. P. "Blic Press" d. o. o., Beograd)