S A D R Z A J 1. RADIOACTIVE TWINS (Strip
Vesti)
Sad cu krenuti kao neki dedac: "Kada se setim onog dana kad
sam resio da pravim Strip Vesti,...". Par puta sam, kao neki preplaseni moron, obriso oznojene dlanove
i kliknuo misem na dugme "send",... S postovanjem, Zlatko Milenkovic
novo novo novo novo novo novo
Ovaj strip-album kopiran je na A5 formatu i uvezan spiralom na gornjoj strani. Tako oblikovan ostavlaj dojam Nikolinog bloka za skiciranje, i sa natuknicama tipa "citaj polako" cini se da vam je svoj blok posudio, pa mozete pogledati kako izgleda njegov tok misli u svjezoj i nepatvorenoj atmosferi stvaranja. Bez pretencioznosti da vas zapanji savrseno nacrtanim nosevima i trepavicama kreirao je cijeli strip od likova s krugovima umjesto glava i tockicama umjesto ociju. Ostale banalnosti u ovom kontekstu nisu ni potrebne. Koristeci srodne linije pri pisanju i crtanju, Nikola kreira likove bez naglasene tjelesnosti koji, kao i slovo, postaju znak. U ozracje intimnosti uklapa se i uvodni (rukom pisani) tekst koji je zapravo odlomak iz Nikolinog dnevnika. U tom tekstu Nikola kaze: "Svemir je prevelik..." i iz te perspektive prevelikim prostranstvom ubijene moci covjeka gradi cijelu pricu. Prica kaze da Caslav tj. glavni lik zivi u konfuznom i fluidnom svijetu koji bi za njega mogao postati bolji ako odluci reprogramirati svoju dusu i preobratiti je u drugu, podjednako nerazumljivu stvarnost. Zapleti i raspleti u tom smjeru vodenih zgoda desavaju se bez moralnih i pravednih akcija koje mijenjaju problem u svijetu. Problem je ovdje zapravo neizrecen a sve se desava po zakonu slucaja, koji je samo jedan od zakona covjeku nerazumljivog i u svojoj totalnosti nedostupnog reda. Njegov svemir je prevelik a gravitacija relativna i nepogodna za ikakvo cvrsto uporiste. Ovakvim stavom Nikola je i u scenariju potvrdio intimnu poziciju covjeka postavljenog u granice vlastitog vidokruga, te kroz uvjerljivo slucajan tijek dogadjaa osudjenog na vlastitu sudbinu, koja, kao sto naslov albuma kaze, ovisi o tome sto odaberemo na raskrscu. Profesionalno baratajuci svim dimenzijama stripovskog jezika, Nikola je vjesto vodeci pricu jasno objelodanio koncept polifobijske nemoci i bezvoljnosti. Glavni lik tj. "onaj s kojim se treba poistovjetiti" ne moze promjeniti ni sebe, a kamoli ista drugo, sto je u principu svejedno, jer su (i u stripu i na javi) sve evolucijske i revolucijske nade propale. Takav svjetonazor nije tesko razumijeti nama iz generacije koja nije gradila pruge niti betonirala temelje bolje buducnosti svojim rukama. Niti vjerovala da supermen (namjerno malo slovo) moze spasiti svijet. Od tuzne i nerazumljive stvarnosti mozda nas moze spasiti carolija preobrazavanja, kao sto u intimnoj prozracnosti stvaralacke radosti sugerira Nikola. Nudeci nam na uvid svoj album, kreaciju svoje nad-realnosti, mozda nudi i novo rjesenje, i mogucnost da njegovo "rjesenje" opet iznova kreiramo citanjem (sto se meni sasvim slucajno i prikladno desilo u konglomeratskom kaosu autobusnog kolodvora).
Nevjerovatno je, dakako, ali i istinito: i o prostitutki moze da se napravi ne samo dobar nego i vrlo zabavan strip. Eto, i kad je sve vec ispricano i nacrtano, medij moze da vas iznenadi. "Kler, kraljicu noci" napisali su Karlos Trilo i Eduardo Maikas, a nacrtao je Hordi Bernet ("Torpedo"). Kler je, kako rekosmo, javna radnica sa podrucja kulture i seksualnog odrazovanja, slatkasto lijepa, prakticna ali ne i bistra, dobre duse i jos vecih i oblih grudi i straznjice, ima dijete koje nema tatu (sto Kler jos kako pogadja). Dobre duse i kratkog pamcenja, Kler je pomalo socijalna ustanova bas kao i kompanija "Dizni": ako bas nemas para, moze i za badava. I forma stripa je iznenadjujuca kao i tema. Svaka prica ide na dvije table. Posto se na tolikom prostoru ne moze razviti bog zna kakva prica, Trilo i Maikas su usredsredjeni na anegdote, lude obrte, uvrnute stosove (penzioner koji unajmi Kler tek da bi se podsjetio gdje li mu dodje ona stvar, kepec koji se svega stidi). Oslobodjeni svakog laznog morala, oni ovdje krpe svestenike, kepece, oboljele od SIDE, djecu i omladinu, prostitutke, sekretarice, mornare, gospodu, sljam, radnike, jednostavno sve one koji mogu da se pojave kao klijenti secerleme Kler ili u njenom okruzenju. Bernet, veliki crtac, sa svoje strane je uzivao u onom sto jedino voli da radi: da crta zene pomalo glupkastih lica, ali i obilja ispod vrata. Nevjerovatan crtac, lake ruke, odlicnog osjecaja za dinamiku i crno-bijelo kojim rastura svaki sablon, on ipak stalno, i potpuno sablonski, crta jednu te istu zenu u svim svojim stripovima. Mijenjaju se iskljucivo frizure i boje kose. "Kler, kraljicu noci" u svijetu sa velikim uspjehom prodaje "Strip art ficers" Ervina Rustemagica. Trenutno se objavljuje u novinama i magazinima u Argentini, Spaniji, Italiji, Francuskoj i Grckoj, a u albumima u Njemackoj, Holandiji i Francuskoj. Na nasem jeziku su su ga, naravno, objavili beogradski pirati u prilicno kvalitetnom crno-bijelom izdanju. Objavljeno je ukupno 78 tabli, to jest 39 cjelokupnih prica.
Ovde u Strip Vestima pokrenute su neke nanimljive polemike koje sam budno pratio. Jedna od njih je, recimo, ona o zenskom stripu, ili o Buducnosti izdavastva. Doduse, o tim temama i nemam sta da kazem sto vec niko nije rekao. Ipak, reci cu ukratko, da neko ne ostane uskracen za moje misljenje. O zenama u stripu: Po meni, stripovi ce dostici svoj vrhunac u kvalitetu onda kada budu podjednako zenski i muski. Vec sad najbolji su oni koje zene publika voli podjednako kao i njihove ruznije polovine (Korto Malteze, Ratnici s Akbara...). O buducnosti stripa: Ne znam i nesto me nije briga. Jer u kom god pravcu se izdavastvo razvijalo, papir ce verovatno jos dugo biti glavna i zvanicna podloga za stampanje knjiga i stripova. Dakle, o tom potom. Da predjem na glavnu temu: Golotinja, erotika, pornografija- ili kako vec volite -u stripu: O ovoj temi pricao je Zlatko u jednom uvodniku, i, bogami, potpuno se slazem s njim. Svasta se crta, svasta se izdaje kod nas. Jednostavno moram da se zalim. Desilo se jednom da sam jednom svom prijatelju, inace velikom ljubitelju pornografskih filmova i literature, napomenuo kako ovih dana cveta izdavanje pornografskog stripa kod nas. Nije bas da sam hteo da ga navedem da pocne da cita Manaru i Serpierija, hteo sam bar da ga informisem. No, on mi je odgovorio: "Srki, stari druze, ne treba mesati! Umetnost je umetnost, a pornografija nije umetnost." Drugim recima, svakom svoje. Onaj ko gleda pornografski film ne trazi radnju. Njemu je dosadna svaka digresija od glavne teme, a kamoli pokusavanje da se dostigne neka tamo "umetnicka vrednost". Onaj ko, opet, gleda na strip kao na nesto vise, tome smetaju bezrazlozne pornografske scene, koje su najcesce i napadno ubacene tako da narusavaju i kontinuitet price. Da se razumemo: Pornografija, to su eksplicitne scene koje za cilj imaju jedino da nadraze muski deo publike. To su Manarin "Klik", Serpierijeva "Druna", pa cak, rekao bih, nemojte mi zameriti, i Mebijusova "Ludaca svetog srca". Erotika, to je nesto drugo. Ko ne razume, neka ponovo razgleda "Ratnike". Sta je sta od toga dvoga, to mora da rasudi bistra glava, ali i dobar ukus. Bas taj dobar ukus izgleda nedostaje crtacima. Retki su stripovi sa erotikom, koji ne prelaze u pornografiju. Mozda racunaju, "kad se 'arci, nek se 'arci". Mada jednu stvar ne kapiram: Taj Manara, toliko godina crta, zar mu ni jednom u dugoj stvaralackoj karijeri nije dosla inspiracija za neki strip koji nece vrveti od golih zena? Zar nije nekad pozeleo, za sve te godine, i kroz sve te nacrtane stripove, da uradi, na primer, strip, u kom ce svi likovi biti ruzni, kao u "Falangama crnog reda"? Svako ponekad pozeli nesto drugacije, a on je bar evropski autor, i nije sputan rokovima i uslovima kao prekookeanske kolege. Mozda je stvar u tome da ne zna drugacije, i da je toga potpuno svestan? A sto se tice crtanja sokantnih stripova dabi se skrenula paznja na sebe, tu je bar sve jasno. Tesko je, zaista, postati slavan, pogotovo kad ne crtas sokantne stripove. Zato, svi olovku u ruke i vezbajmo da crtamo ekstramne scene nasilja i seksa! Postoje, doduse, i oni koji su se proslavili na drugi nacin, ali oni su vanserijski talenti, na to mi smrtnici ne mozemo racunati. Neka hvala. Prvo, zato sto necu sebi nikad priznati da nisam vanserijski talenat, cak i da me ta cinjenica lupi po glavi, a drugo, zato sto autor treba da tezi da bude originalan, drugaciji. I trece, zato sto je to u neku ruku nemoralan cin. Samo da se zna, ja mozda i jesam do neke mere konzervativan tip, ali, na kraju krajeva, citam Frenka Murhausa i zalazem se za ono-nek svako radi sta hoce. Drugim recima, ako Manara i kolege vole da crtaju ono sto crtaju, neka crtaju. Samo, nemojte stavljati njihove albume na police sa stripovima. Stavite ih na police sa pornografskom literaturom, jer to i jesu.
Mrtva je. Napacena malignim oboljenjem mozga, poverila se svom nerazdvojnom partneru Uiliju (Willie) Garvinu kako bi vise volela da umre u cizmama i akciji nego u krevetu, bolno cvileci. I zelja joj se ispunila u dolini izgubljenoj negde u dalekoj juznoamerickoj dzungli... Jurisajuci prema protivnicima kroz kisu metaka dobila je kobno tane koje joj je najzad prekratilo muke i okoncalo retko uzbudljiv zivot... ... pre cetiri godine, na stranicama knjige koju je njezin kreator - u naslovu pomenuti stari gospodin O'Donel - planirao kao kraj literarne egzistencije. * * * To se NIPOSTO ne odnosi na drugi aspekt njenog bitisanja, u dnevnim kaisevima stipa koji ilustruje Enriko (Enrico) Romero po Piterovim scenarijima, a na stranicama 'Vecernjeg Standarda' (Evening Standard) na kojima ona i Uili i dalje zustro idu iz avanture u avanturu. Uz sve to, ona je prisutna i kao ekspert za borilacke vestine na Internetu zahvaljujuci vernim ljubiteljima - sto G-dina O'Donela vrlo iznenadjuje. Modestina starost je oduvek bila problematicna; u poslednjoj knjizi od pre 4 godine - romanu "Kobrina zamka" (Cobra Trap) jedan od karaktera je sracunao da su joj 52 godine, "...mada po izgledu tela moze da prodje kao da joj je 30". Na njenoj zvanicnoj strani na Internetu jedan od pakosnika se usprotivio, izvevsi racunicu prema kojoj MORA da joj je preko 70 godina!
Hronologija nije jaca strana Piteru O'Donelu, za razliku od kreativnih dometa. Zapoceo je svoju dugu i uspesnu karijeru kao decak-tinejdzer u legendarnoj londonskoj 'novinskoj' ulici Flit [Strit] na 'pricama u slikama' - ilustrovanim avanturistickim serijalima za mlade citaoce; mi, normalno, znamo da se iza te nesuvisle definicije krije ono sto znamo i volimo pod imenom 'stripovi'. Modesti je izdanak ovog zanra i vida izdavastva, kao i odredjenog vremena. Osmisljena je pre 38 godina, a danasnji 80-togodisnjak O'Donel je i dalje bez pardona baca u najbezizlaznije situacije i vratolomije koje jedino kvari vise nego rutinski i nezainteresovan Romerov graficki tretman. Iako su joj protivnici modernizovani i prilagodjeni novom vremenu, jedna stvar je ostala konstanta - Modestin moralni stav i O'Donelovo nastojanje da je zadrzi na pravoj strani. Grupa pod imenom 'Mreza' (Network) koju je vodila ne moze da bude klasifikovana kao tipicna banda kriminalaca. Bazirana u Tangeru, delovala je povremeno pod 'blagoslovom' vlasti - a njeni operativci, iako angazovani na mnogim prljavim i gnusnim poslovima, NIKADA se nisu ukljucili u trgovinu drogama i seksom! Cak i kada su se moderne 'frajerke' probile kroz stripove, filmove i TV-serije dokazujuci da i one mogu da imaju misice i grubost, Modesti je odbila da postane zenski Rambo.* O'Donel se ponosi njenim upornim ostajanjem pri zacrtanim standardima. "Ona radi i druge stvari, sem da sutira protivnike u glavu. Saosecajna je, osetljiva i ranjiva. U starim vremenima, prikazivana je kako place na Uilijevim grudima nakon napetih situacija pre nego sto se sabere i smiri". Ona je odmahnula 'zbogom' "Mrezi" pre nekoliko knjiga, stvorivsi sebi mogucnost da zivi kao bogata 'penzionerka' i da bira povremene izazove. Zauzvrat je valjano 'otpratila' cika-Pitera u fini, elitni kraj Brajtona gde je stekao bozanstvenu kucu na tihom gradskom trgu. Uz 12 knjiga o dozivljajima G-djice Blejz, na policama u radnoj sobi su prisutna jos dva autora: Medlejn (Madeleine) Brent se dici sjajnim omotima, dok Bernard O'Donel svojim knjigama izbledelih korica krasi ostatak prostora. Oba spisatelja su kljucna za Piterov uspeh. Bernard je njegov otac koji je pisao za kriminalisticku novinsku rubriku - tzv. 'crnu hroniku' o policajcima i razbojnicima, omogucivsi svom sinu-jedincu da po prvi put omirise mracne svetove gangstera i Flit Strita. Medlejn je zapravo Piter u transvestitskom izdanju (!!!) kao spisatelj[ica] ljubavnih romana, dokazujuci staro pravilo da je put do bogatstva kroz pisanje u imanju dve licnosti. Kao dete cesto je doruckovao sedeci za kafanskim stolom sa ocem u drustvu grubijana sa dubokim oziljcima na neobrijanim licima, koje je stariji O'Donel poznavao iz bandi na potezu Betnal Grin (Bethnal Green) u Istocnom Londonu do brajtonskih trkalista i kladionica, bivajuci "na 'ti' " sa SVAKIM iz novinskog i stamparskog sveta, kao i najcrnjeg podzemlja. "Moj stari me je vukao po redakcijama kad mi je bilo 17 godina", prica Piter, "dajuci mi sansu da okusim urednicku grubost i odbijanje". I stvarno, SVI su ga odbili, sem Amalgamated Press-a koji ga je ubacio u masinu pisanja za potrebe omladinskog izdavastva.
"Bila je to teska i surova skola", nastavlja Piter, "pisati po narudzbini, prilagodjeno duzini, stamparskom raspolozivom prostoru... i VREMENU; ostati PISMEN ali bez zalazenja u literaturu". To je bio otaljavacki brzopotezni rad koji se visestruko isplatio u posleratnoj Britaniji zeljnoj cinjenica, ali i fikcije. "Uspevao sam da ispisem 20 000 reci nedeljno - vesterne, detektivske, sportske, avanturisticke i ostale kratke price - kao i scenarije za stripove" - medju kojima je vrlo popularan bio SF-vremeplovski serijal GART. Piter je uglavnom radio u kancelariji iznad bara 'El Vinos', no uz svo uzbudjenje i hiperaktivnost ovakvog nacina zivota i rada, postojala je i druga strana - gubitak inspiracije ili istrosenost. Jednom prilikom, u potrazi za podsticajem obratio se uredniku zadubljenom u 'slajfne' nagomilane na pretrpanom neurednom stolu; gazda ga je osinuo pogledom i zarezao: "Ti treba da si neki j*beni autor, a? Onda gubi mi se s'ociju i AUTUJ!". Piteru nije trebalo dvaput da se kaze. Te 1963. godine kreirao je "Modesti Blejz" kao zenski lik sposoban da stane rame uz rame sa muskim grubijanima i avanturistima iz sveta stripa, filma i [para]literature. Nista nije prepusteno improvizaciji: iz svojih ratnih secanja izvukao je kratak susret na Kavkazu sa 12-godisnjom tihom devojcicom-izbeglicom, bez roditelja i traga samosazaljenja. Bila je totalno sama, nije progovarala ni rec, stagod da je dobila na dar od dobrodusnih vojnika ili slicnih civilnih nesretnika - primala je sa osmehom zahvalnosti i nestajala u guzvi ili tami. Piter je cesto razmisljao o njenim presecenim korenima, nepoznatom mestu odakle potice i celoj misteriji koja okruzuje tu tajanstvenu devojcicu bez ikoga na svetu. Godinama kasnije iskoristio je to secanje za osmisljavanje Mis Blejz, originalnog Divljeg Deteta i nepriznate feministicke ikone. Kada je problematican film u reziji Dzozefa Louzija 'smandrljan' 1964. godine sa Monikom Viti i Terensom Stempom u glavnim ulogama, imao je O'Donelov blagoslov - s razlogom: ugovor je obecavao knigu, roman-adaptaciju (koja je trzisno prosla mnogo bolje od filma koji nije ispao ni ozbiljan tretman stripa, ni parodija, niti komedija, vec neprijatna mesavina koje niko ne voli da se vise seca) kao odskocnu dasku za dalje edicije u tvrdom povezu i izvan konteksta stipa u tadasnjoj likovnoj obradi nikada prevazidjenog (niti posle pogibije 1970.g. prezaljenog) Dzima Holdaveja (Jim Holdaway). Modesti je sledecih 20 godina redovno izlazila u alternaciji sa romanticnim 'sestrama' proizaslim iz imaginacije Madlejn Brent. O'Donel pripada putnicima sa krstarenja stazama slave i maste koje danasnji mladi pisci ne bi umeli da prepoznaju - soju koji je uveliko nestao poput dinosaurusa jos pre nego sto su kompjuteri na novinarskim stolovima obesposlili slovoslagace u stamparijama. No, ma koliko da je to prica sa neveselim krajem, kroz Piterovo kazivanje ona deluje romanticnije i uzbudljivije od ma koje bljestave storije o danasnjim zlatnim sou-biznis literatama. "Pisao sam i pisem iz srca i stomaka o karakterima za koje marim", zavrsava postovani G-din O'Donel, kao da na svetu nema jednostavnije istine. Zbilja, ima li je..? _________________
Prihvatimo li da prevladavajuci tip junaka u fikciji govori sto odredjena kultura misli o sebi, simp(tom)aticno je kako jedina trenutacna supersila - SAD - u jednoj od svojih autohtonih umjetnickih formi - stripu - sebe vidi kao nadljude koji mahom crno-bijele sukobe rjesavaju mahom snagom. Prevlast superheroja u malom carstvu strip svezaka tolika je da su misici, trikoi i adolescentski snovi o moci u svijesti citatelja diljem svijeta neraskidivo vezani uz pojam comic books. Nije, medjutim, uvijek bilo tako. Prve cetiri godine postojanja svezaka - od Max Gainesove ideje da nedjeljne novinske dodatke preprodaje kao posebna izdanja do pojave Supermana 1938. - superheroja nije ni bilo, a i kasnije su, iako nedvojbeno popularni (Captain Marvel C.C. Becka se u cetrdesetima prodavao u oko cetiri milijuna primjeraka), ravnopravno dijelili prostor s ratnim, sportskim, pustolovnim ili Disneyevim stripovima. Poslije Drugog svjetskog rata, stovise, trziste se toliko bilo zasitilo domoljubnih nadjunaka da su horori, krimici i ljubici vodili kolo. Tek nakon sto su se izdavaci kastrirali u pokusaju da uguse uspjesni EC Billa Gainesa (duga prica - ah, crvi!), ponovo se pojavila potreba za djeci prikladnim materijalom bez seksa, krvi i nasilja pa se Julie Shwartz, urednik u DC-u, sjetio superheroja, otpuhnuo s njih prasinu, malo ih presvukao te, lansirajuci 1956. novog Flasha, potrefio tocno usred nostalgije one mase klinaca koji su nekada citali Supermana i Captain Marvela - superheroji su se vratili! Kako su se vratili, tako bi valjda i ustupili mjesto nekoj iducoj modi da se nije dogodio direct market. Na kioscima, naime, strip je zivio i bio je ovisan o mijenama ukusa i duhu vremena. U strip-ducanima, pak, vrijeme je stalo. Odvojeni od stvarnog svijeta, pothranjujuci nostalgiju, strip-ducani postali su mali hramovi superherojskog kulta. Stari fanovi inicirali su nove djecake u posvecene rituale kompletiranja nizova omiljenih serijala i drzanja stripova u plasticnim vrecicama, a slucajni kupci zainteresirani za strip, ali ne i za nadljude... Oni bi brzo odlazili. Svjesni da ne pripadaju kultu vracali bi se Garfieldu u jutarnjim novinama i na strip ducane bi zaboravili. A ducane nije bilo briga. Dok nije postalo prekasno.
Pedeseta kolumna bila je, kao, jubilarna, ali mi se zbog Radovana nije slavilo. Prosla kolumna bila je, kao, godisnjica, ali ni tada nisam bio najbolje volje. Ova kolumna nije nista posebno, ali zar mi treba razlog da vam opet nesto podijelim? Ne bojte se, nema natjecaja, nema pitanja, nema domace zadace ni bilo cega sto zahtijeva nadljudsku aktivnost. Imam, naime, elektronski primjerak Twilighta Alana Moorea negdje na kompjutoru i voljan sam ga poslati svakome tko to, e-pisamcem, zatrazi. Twilight, za one koji ne znaju, je bio projekt kojeg se Moore namjeravao prihvatiti nakon Watchmena, legendarnog revizionistickog pogleda na superheroje. Nakon sto ih je u Watchmenu unizio do ljudskosti, Moore je u Twilightu namjeravao junake svoje mladosti dostojno sahraniti. Projekt je poginuo prilikom sukoba DC-a i Moorea i nikad nije realiziran (iako drugi stalno potkradaju unutra nabacene ideje), ali postoji koncept, pedesetak kartica teksta kojeg mi je bio nevjerojatan gust citati. Ja jesam Morofil i to treba uzeti u obzir. Toliki sam Morofil da do sada nisam o njemu pisao u Kartici jer se bojim da necu znati stati, pocnem li. Umjesto pisanja o Mooreu nudim Vam, zato, Mooreovo pisanje. A sve za cijenu jednog, makar praznog, e-maila. Onda?
Pre nesto vise od mesec dana pisao sam o ociglednim promenama u Marvelu kao i stripovima o X-Ljudima. Proslo je neko vreme i stvari su se iskristalisale. Marvel je isforsirao "Ultimate X-Men" i zbog njega pogasio gomilu stripova o X-Ljudima. Strip o Nejtu Greju, "X-Coveku" ce se zavrsiti sa brojem 75, slicno je i sa Generacijom X, Dzon Bernove Skrivene Godine ce takodje biti ukinute posle broja 25 (iako se predpostavljalo da ce se serija zavrsiti sa brojem 28), Biskupa serija se vec zavrsila sa brojem 16, Gembitova ce takodje biti ukinuta da bi obojca zajedno bili zvezde specijalne serije od par brojeva koja ce biti most ka pravljenju novih zasebnih serija Biskupa i Gembita koje ce krenuti ponovo od broja 1. Sila X ce takodje krenuti od broja jedan sa potpuno novim spijunskim konceptom. MutantX ce se takodje skoro zavrsiti (Marvel planira film na slicnu temu, iako dosta promenjen gde je vlada stvorila neke mutante koji ce imati vrlo malo ociglednih veza sa ovom serijom i njenim glavnim junakom, Havokom, bratom Kiklopa). Uolverinova serija nece biti ukinuta. Zbog velikog interesovanja obozavalaca, Kejblova serija nece biti ukinuta i bice nastavljena sa istim piscem, Robertom Vinbergom. Marvel ipak odlucuje da promeni deo Vinbergovih planova i izbaci neke zaplete sa alternativnim realnostima i putovanjem kroz vreme. Tu se pojavljuje i jedan apsurd, Marvel je upravo pokrenuo seriju o Blink. Blink je mutant iz Doba Apokalipsa. Doba Apokalipsa je bio glavni hit pre nekoliko godina, za kratko smenjujuci sve stripove o X-Ljudima sa stripovima o njihovim dvojnicima iz Doba Apokalipsa. U kratkim crtama, radilo se o zasebnom univerzumu za cije je kreiranje kriv sin profesora X-a, frustrirani mutant cudesnih moci, Legija koji je zeleci da resi covecanstvo muke sa Magnetom i njegovih zlodela otisao u proslost, u Izrael, kada su X i Magneto jos uvek bili prijatelji, zeleci da ubije Magneta. X se bacio da bi zastitio prijatelja i poginuo umesto Magneta. Ovo je rezultovalo formiranjem zasobnog univerzuma u kome je Magneto vodio X-Ljude. I pored ocigledne dobre volje, Magneto nije uspeo da spase Ameriku napasti Apokalipsa. Anticki mutant je uz pomoc robota Cuvara zavladao Severnom Amerikom. U takvim uslovima, nasi junaci su drugaciji, neki od njih su presli na Apokalipsovu stranu (Havok i u pocetku Kiklop), Logan i Dzin su zajedno, Kurt je mnogo brutalniji, Lutalica je zena Magneta, Sabljozubi je na strani X-Ljudi sa Blink. Blink je mutant koji se seta kroz alternativne realnosti. Marvel dakle smanjuje broj pojava alternativnih realnosti u svojim stripovima da bi objavio novi strip baziran na junakinji koja nikad nije 'postojala' (u Marvelovom univerzumu koji neki nazivaju i Zemlja 616). Blink ce formirati i tim koji ce se zvati X-Patrola. Obozavaoci se nadaju da ce Marvelova "sirocad", Havok i X-Covek naci mesto u tom timu. aceg cekanja objavljeni su i Konacni X-Ljudi#1 i mogu samo da upitam - zasto? Ovo je neka vrsta novog pocetka koji nema veze sa trenutnim stanjem klasicnih stripova o X-Ljudima. Mnogo stvari je promenjeno u odnosu na prave pocetke, tim je drugaciji, negativci slicni ali opet razliciti.... Sve bi ovo bilo u redu da Marvel konstatno ne potencira kako X-Ljude treba pojednostaviti kako bi se obozavaoci Filma lakse prilagodili komplikovanoj istoriji stripa. Oni im ipak, ni u cemu ne pomazu sa ovim potezom. Trenutno neko ko dolazi u X-Ljude moze samo da se isprepada. Pored Uncanny X-men i X-Men, stripova koji su regularni, nudi mu se filmska verzija (koja se ipak razlikuje), dve potpuno razlicite crtane serije (u najnovijoj, "Evoluciji", X-Ljudi su prikazani kao tinejdzeri - Kiklop, Dzin Grej, Kiti Prajd, Kurt i Bodlja koje treniraju Oluja, Logan, Profesor X i tajno ih nadgleda zla Mistik koja naporedno formira svoje bratstvo sa Blobom, Pjetrom, Lavinom i drugima), verzija iz Dece Atoma i naravno Konacni X-Ljudi. Razlike postoje. Pocnimo prvo sa prvim crtacem, koji je okoncan 1995. On je bio prilicno dosledan stripu uz izuzetke da je Dzin postala Feniks, drugi sastav tima, prisustvo Morfa (u stripovima kriminalac koji je uzeo oblicje profesora X-dok je bolovao od raka i poginuo od ruke Groteska, Pod-Coveka) i mnogih drugih sitnijih propusta koji su razumljivi. Crtac je priznavao stripovsku proslost i znalo se da je postojala prva postava X-Ljudi itd.Glasovi likova su sjajno odradjeni iako je sama animacija bila prilicno losa. Film nas upoznaje sa skolom profesora X-a kroz oci Logana, Magneto je prisutan sa svojim planom i upoznaje nas sa timom X-Ljudi koji cine Kiklop, Dzin Grej i Oluja. Ledeni se pojavio u par scena, kao i Kiti Prajd i Dzubili. X-Ljudi svi nose iste crne kostime i sluze se Crnom Pticom kao letilicom. Profesor X koristi Serebro. Mistik je predstavljena bez bele haljine, sa znatno kracom kosom i pojednostavljenom pricom. Zabac je gotovo potpuno promenjen. U filmu je vrlo mrsav, cutljiv, normalno obucen sa ogromnim jezikom. Sabljozubi je gotovo potpuno promenjen i pojednostavljen. Njegovo ludilo se uglavnom svodilo na beskrajne tuce sa Loganom i njegovo uralanje kako mu je on otac. U filmu se nisu pridrzavali ove cinjenice. Lutalica se pojavljuje u gotovo potpuno drugacijem izdanju. Za razliku od stripa ona je ovde povucena i uplasena od svojih moci bez karakteristicne snage i sposobnosti Mis Marvel. Film preskace vrlo bitan deo njenog zivota - cinjenjicu da ju je odgajila Mistik. X-Ljudi Deca Atoma je kratka serija koja je sjajno pocela. U sadasnjem vremenu prikazano je formiranje tima X-Ljudi. Zbog sporosti, crtac je promenjen tako da je zadnjih par brojeva nacrtano ruznjikavo, bez detalja. Neke stvari su pojednostavljene tako da je ucinjeno da Skot, Bobi, Henk, Voren i Dzin zive u istom gradu. Skota je usvojio kriminalac zeljan da njegove sposobnosti iskoristi na najgori moguci nacin. Dzin ima problema sa nocnim morama. Henk je heroj skole, sjajni pametni ragbista. Voren je mladi bogatas koji postaje superheroj na svoju ruku. Bobi je najmladji, kome su se tek ispoljile moci. Svi osim mozda Dzin i Vorena idu u istu skolu odakle ih profesor X regrutuje u svoj tim. X-u pomaze FBI agent Fred Dankan. U zemlji vlada opsta euforija po pitanju mutanata, koje izvesni Mezger javno ubija i regrutuje mladez u svoju ‘vojsku’. Lokalni klinci sumnjaju da je Henk mutant zbog ogromnih stopala i pokusavaju atentat na njega koji se tragicno zavrsava. Jedan od zanesenih mladica, mutantomrzaca otkriva da je sam mutant empata, opsednut emocijama drugih. Njega i Vorena Magneto pokusava da privuce u svoje redove. Ova serija je pored svega vrlo interesantna iako se bas ne poklapa sa zvanicnim kontinuitetom ostvarenim u toku 40 godina stripa. Visoko preporuceno. Konacni X-Ljudi nude jos jednu novu verziju X-Ljudi. Saga pocinje sa Cuvarima koji surovo ubijaju mutante na ulicama Los Andjelesa. Potom, slicno kao u "Deci Atoma" gledamo vesti ispunjene mrznjom prema mutantima. Magneto je predstavljen kao mutantski sektas terorista sa svojim govorom: "Covek je parazit na mutantskim namirnicama, jede nasu hranu, dise nas vazduh i naseljava zemlju koju je evolucija namenila homo superiorima". U San Dijegu Zver (bez plavog krzna) ima probleme u baru posle cega susrece Dzin Grej. Iz teksaskog zatvora, Dzin spasava Oluju. Oluja ne podseca na Kenisku Boginju vec na tipicnu americku crnkinju. Dzin Grej nosi kratku kosu i obucena je vrlo slobodno (podseca na prostitutku) i nosi kratku kosu. Adam Kjubert je crta tako da na nekim stranama izgleda vrlo slicno Rejcel, njenoj cerci iz realnosti "Days of the Future Past" sto je svakako minus imajuci u vidu da je Vinberg u Kejblu upravo vratio Rejcel i planira da od broja #92 bude stalan clan postave. Dzin uverava Oluju kako nije sluga Magneta. U Nju Jorku srece Kolosa, ruskog mafijasa koji sav novac salje porodici u Sibir... Kolos nosi mindjusu i bokserice... Posle kraceg ubedjivanja i on polazi sa Dzin. U X-Zdanju se formira tim. Pod uticajem filma kostimi u stripu su vrlo slicni (daleko slicniji nego oni trenutni kostimi X-Ljudi koji su takodje radjeni pod uticajem filma). Tim je formiran, sifre podeljene i spreman je za susret sa mentorom, Egzejvijerom. On ih upoznaje sa principima skole i sa njegovim odnosom prema Magnetu koji ima bazu u Divljoj Zemlji. Magneto i on su nekada bili prijatelji i X je cak sledio iste surove ideale kao i Magneto koji je u toku jednog ispada mislio da je ubio X-a. On mu je ipak 'samo' polomio kicmu. Profesor X stavlja na glavu crveni Serebro i pronalazi Bobija Drejka. u slicnoj situaciji kao u "Deci Atoma". Na tragu Bobija su i Cuvari. Dolazi do duge bitke X-Ljudi i Cuvara na vrhuncu koje Bobi prvi put koristi svoje moci. Iako su unistili Cuvare i pritom zastitili obicne ljude na ulicama Nju Jorka, ljudi preziru X-Ljude. U Magnetovoj bazi su Skarletna Vestica i Quicksilver. Magneto ubija trgovca oruzjem tako sto mu svojim magnetskim mocima cupa pesmejker iz grudi. Posto saznaje da je X ziv i da je formirao grupu superheroja, Magneto govori Pjetru da kontaktira ubicu Uolverina da ubije X-a. Meni se tu mnogo stvari ne svidja, pocevsi od Logana koji je Magnetov ubica, preko izgleda Dzin, same price koja ne unosi gotovo nista novo vec predstavlja miks starih avantura. Marvel ce po svoj prilici poceti da objavljuje jos jedan mesecni strip o Konacnim X-Ljudima. Konacni Covek Pauk mi se mnogo svideo za razliku od X-Ljudi. Nadajmo se samo da ce sa vremenom postati bolji. U buducnosti je planirano da se Logan usunja u tim gde ce po nekoj glasini spavati sa Dzin Grej da bi eventualno ubio profesora X-a u sta ja sumnjam. Od Konacnih stripova, Marvel ce objavljivati i neku vrstu mesecnika u kome ce Covek Pauk sretati mnoge druge likove, kao sto su Celicni Covek, Logan (u osmom broju i Paniser). Treba napomenuti da Konacni X-Ljudi pomalo odstupaju od Americkog Koda Stripova. Tako, Kiklop govori: “Oh Hell” I “Bad ass”. Kod Stripova je duga prica. Krajem tridesetih americki superherojski stripovi su bili na samom pocetku. Posle Drugog Svetskog Rata jedan Na trenutak treba zanemariti sve spin ofove i druge pokusaje prepisivanja komplikovane istorije X-ljudi. Koncentrisuci se na sudbinu 2 glavna stripa o X-Ljudima i pisca Krisa Klermonta. Posle 9 meseci prilicno kontraverznog pisanja Klermont je sklonjen sa Uncanny X-Men i X-Men. Njegova zavrsna epizoda, X-Men#109 ipak predstavlja most ka njegovoj novoj seriji. Od maja ce znaci postojati 3 glavna stripa o X-Ljudima. Jedan ce pisati Grent Morison, drugi Dzo Kejsi i treci Kris Klermont. Kejbl nece biti ni u jednom od tih glavnih timova (u poslednjih par meseci je odigrao znacajnu ulogu i u sagi Kraj Sna, koja je konacno stavila tacku na Days of the Future Past, vec samo u svojoj vrlo uspesnoj seriji). Morison i Kejsi nece previse ukrstati likove iz svojih stripova. Zna se da ce se Uolverin pojavljivati i u Uncanny X-Men i X-Men, kao i u svom stripu i (imajuci u vidu dogadjaje iz X-Men#109) i u tom novom Klermontovom stripu (za koji Marvel daje Klermontu rasirene ruke da radi sta god hoce). Oluja se dakle, posle cudnih 9 meseci u kojima je bila vrlo pasivna u svom timu, gostujuci u stripu o Crnom Panteru, Tcali kralju africke tehnicki veoma razvijene zemlje, superheroju i prijatelju iz njenog detinjstva). U pauzi izmedju zadnjeg Klermontovog i prvog Morisonovog broja, avanture X-Ljudi ce pisati Dzo Kejsi koji staviti tacku na dugo razvalcen zaplet o Legasi virusu (neka vrsta side kojom mogu da se zaraze samo mutanti) i probleme Lutalice sa mocima. Lutalica ce dobiti svoju kratku seriju, bice clan tima u novom Klermontom stripu i konacno ce dobiti svoju mesecnu seriju. Klermontov tim vodice Oluja. Tim ce se sastojati iz Lutalice, Zveri, Tanderbirda, Psajlok, Biskupa i Tese. Oni ce postojati van znanja X-Ljudi, potpomognuti uz pomoc Logana i Gembita. Njihov primarni zadatak bice dokazivanje kao individualaca i tumacenje zapisa dnevnika Sudbine.
* U redu, nadprirodno sam omocao. Mogu li sada da idem
i rasturam nevaljalce od batina? * Samo neka ne traje predugo, hoce mi se da idem i sljamu
udelim zestoku tamburu!
Jedna od najuobicajenijih moci - i kategorija je koja ukljucuje sve, od sposobnosti da se bacaju lokomotive i cele vozne kompozicije u svemir sve do umesnosti u odsrafljivanju poklopaca sa tegli punih krastavaca i uopsteno tursije, bez potrebe da se izmisljaju ljigava opravdanja kako nam 'ne ide jer nam se znoje dlanovi' i slicno. Mana super-snage je u tome sto inteligencija MORA da opada u proporciji sa omocaloscu; znaci - sto vise misica imate, postajete sve tupaviji (sto se u naucno-medicinskom svetu karakterise nazivom 'Stallone Sindrom'). Stoga, pogledajmo sledece jednacine gde nivo moci korespondira sa odredjenim nivoom pameti: PRVI NIVO SUPER-SNAGE = PROSECNA INTELIGENCIJA
Ovo je jedna od najbezbednijih moci koje iko moze da poseduje, ne samo sto niko ne moze da vas vidi ako puca u vas nego i zbog toga sto mozete za hladnog dana da se do mile volje natrontate odecom a da vas niko ne nazove sonjom sto izbegavate da dobijete gadan nazeb. Nevidljivost takodje znaci da mozete da upotrebljavate svoju visprenost i lukavstvo ne biste li naudili svojim protivnicima, umesto da se mlatite sa njima. Primera radi, mozete da izazovete rat medju bandama ili pojedincima iz podzemlja kad i ako se potajno uvucete u njihovo skroviste, kao u sledecem primeru:
Ona je izvanredna sposobnost za borbu. Na primer, da citate misli protivnika dok planira da vas sledeceg momenta udari, sto vam daje prednost da mu unapred parirate pre no sto i zamahne! To isto vazi i za situaciju kada protivnik razmislja: "Sad cu Kapetanu Psihomiru da otkinem j@j@, sameljem ih i napravim od njih pastetu koju cu da namazem na slani kreker i posluzim ga k'o covek!" - sto vam daje priliku da pozdravite Ziku i pobegnete sto brze, koliko vas noge nose! Posedovanje telepatskih moci takodje znaci da niko vise nikada nece moci da vas laze - cak ni svim mastima premazani advokat. Mana svega je sto mozete poceti da nehotice primate nezeljene misli poput:
San svakog decaka... Ili nije..? Da li pamtite one male, sitne-sitne oglase u stripovima koji nude naocari ili durbine sa 'rentgenskom moci' i vase fantazije kako cete moci da zagledate sa sigurne daljine kroz zidove unutrasnjost zenske svlacionice ili sator-garderobe na plazi..? O, jos kako pamtite! Na zalost, rentgenska moc ne radi posao po TOM pitanju. Znate, vi zapravo gledate KROZ ljude! Dakle, posto recimo steknete ovu sposobnost, osecacete se glupavo susrevsi zgodnu lepojku o kojoj samo mozete da pomislite 'Jao, sto ima dobre bubrege!', 'Vidi tu lepo formiranu karlicu' ili 'Kako bih voleo da mi padne saka njena jetra'. Nije li tako? Znaci, koncentrisacete se na pravilnu upotrebu svoje moci i boricete se protiv zlocina, zar ne? Pogresno. Kako uopste zamisljate da zaustavite pomahnitale zlotvore naoruzani jedino intimnim poznavanjem njihove anatomije? U zbilja bezizlaznoj situaciji mozete pokusati da ih zabrinete komentarom u stilu: "Hej, Kapetane Shtrojadine, valja ti da pregledas tu prostatu. Nesto mi izgleda zadebljana i pod upalom..." ili "Gle, gle..! Kakvu senku ja to vidim na tvom desnom plucnom krilu, Krn-Ga Nemilosrdni? Da sam na tvom mestu, posavetovao bih se sa lekarom-specijalistom..." itd. Ako vam je ovo jedina nadprirodna sposobnost, drzite se svog vec postojeceg posla.
Najveci broj pojedinaca nadarenih ovom moci obicno nemocno dizu ruke uvis, zaleci se: "A sta ja zapravo mogu sa svojim darom da komandujem mravima? Kvarim nevaljalcima izlete?" E, vidite - to nije lose za pocetak! I te kako veliki broj zlotvora uziva u zasluzenim piknicima vikendom, pogotovo ako je vreme lepo i znaju da se zestoko naljute ako im neko pokvari slobodne dane. Pa ipak, to je samo pocetak razvijanja potencijala da imate pod sobom uvezbanu mravovsku armiju na raspolaganju. Mravi imaju mnogo vecu i znacajniju ulogu u borbi protiv zla nego sto je bilo ko spreman da im prizna. Sa vama kao neustrasivim vodjom NEMA ogranicenja za postizanje zeljenog cilja!
I ZA KRAJ: svaka zlica nacinjena od dzema, pekmeza, marmelade, kinderlade, slatkog, kompota i sl. je neotporna na vase malene podanike! Zato se postarajte da vasa Galerija Nepopravljivih ima puno predstavnika poput Neverovatnog Eurokrem-Mena, Lobanje Od Sipuraka i Vocnog Terora. * * * [Od sledeceg broja: Kosmicke Moci! Tajni Identiteti! Troskovi Borbe Protivu Zla! Alat za Junacki Zanat! A PONAJPRE - Partnerski Problemi Sa Cudesnim Decacima! NE PROPUSTITE NOVE NASTAVKE NASE SKOLE ZA SUPER-LOLE!]
Ignoring the apocalyptic prophecies that have in vain announced
the death of the Fanzine, understood as an independent and autonomous
editorial-cultural system, the Chili Com Carne Association has
joined forces with the International Fanzine Front (Lisbon Operational
Command) in order to publish, on a global, intercontinental and
inter-racial perspective, a MEGA-FANZINE which intends to join
in a single publication a large number of authors and artists
that work in the fields of so called underground comic art, illustration
and graphic art (mail art, graphic poetry, etc). MEGA-FANZINE CHARACTERISTICS: CONDITIONS:
hi fanzine makers
ciao and keep on contact
Zdravo. Molim te da li imas informaciju gde u Beogradu moze da
se nabavi knjiga Dragan Bosnic - prvih dvadeset godina". * * *
ZDRAVO
13. januara 1999. Odrzana je promocija, pod nazivom NAPOKON II, kataloga 'XER FILES. Rec je o katalogu sa prvog posleratnog susreta autora stripova i fanzina iz cele bivse Jugoslavije 'XER, odrzanog od 6.-11. jula 1998). XER FILES je svojevrsna antologija stripova nastalih tom prilikom a njegov "podlist" je album COVEK IZ BUNARA. 15. januara 2000. Otvorena je izlozba ilustracija mladog novosadskog autora Hugo Nemeta, jedan od clanova novosadske strip radionice. Izlozba je otvorena u kafe galeriji "Dablin" na Petrovaradinu. * * * 19. oktobra 1998. Umro je u svojoj 65. godini u nemackom
gradu Abstajnahu ugledni autor srpske strip-scene, Zivorad
Zika Atanackovic. Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica, "Strip Vesti".
Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@neobee.netweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |