S A D R Z A J 1. OTVOREN III JFJF U SUBOTICI (Damir
Smith) Necu vise traziti tekstove, ne vredi mi kukanje, sada samo ide tekst... Nesto izmedju,... zivota i smrti Koliko puta smo culi da je Strip mrtav, da mu se blizi kraj? Koliko puta smo se zalili kako ostali mediji prete stripu? Koliko je ljudi reklo da ce strip nestati ali da ce od njega nastati neki novi oblik izrazavanja? Vekovi su prosli. Da li je knjiga nestala? Nije, moze sada i na internetu da se cita ali i dalje koristi iste elemente izrazavanja: slova, reci, recenice,... Ko onda pusta pricu da je strip kao medij zastareo? Obicni ljudi? Slucajni citaoci? Strip fanovi? Mi, strip autori? Da! O smrti stripa najvise pricamo mi autori, dok "jadni" citaoci od sve nase kuknjave nece imati sta da citaju. Dacu jedan primer. Kolega sa posla ima klinca od 7. Kolega je veliki filmofil i kod kuce ima par stotina video kaseta, sto filmova, sto crtica. Ima kablovsku u stanu. Klincu je, kao i svakom drugom danas, u rukama i Sega. Klinac kuci, odnedavno, ima i najsavremeniji racunar sa sve CDima, igricama, internetom,... i statijaznam cime. I sta biva. Klinac odlazi na more, na plazi kupi strip i inficira se. Majka zove kuci i zali se kako sva ustedjevina za more ode na stripove za klinca. Ubise nas svi ovi mediji!? Samo da mi jos neko kaze kako strip umire i kako imamo suvise protivnika u vidu TV-a, video igrara, interneta,... Najlakse je traziti izgovor za nerad. Treba raditi, a dovoljno zaljubljenika u strip ce uvek biti. Treba samo MI AUTORI malo da se vise animiramo na populisanju stripa, nece to niko uraditi u nase ime. Kada je, na primer, neko Pozoriste uspelo da prezivi sve nevolje onda je strip favorit:) Da li mi zasluzujemo takvog favorita ili bi bilo bolje da i dalje kukamo i od toga mozda napravimo neki dobar biznis?! S postovanjem,Zlatko Milenkovic
xkluzivno za SV od JF Juce 9 VIII 2000 svecano i zvanicno je otvoren 3 jugoslovenski festival jeftinog filma, za sada atmosfera je odlicna a danas 10. VIII u 17 casova se u okviru festivala otvara izlozba ekstremnog stripa u holu OU gde se svakodnevno odrzavaju i projekcije revijalnog i takmicarskog programa. Festivalu prisustvuju Radovan Popovic, Mr Stoca, Sasa Mihajlovic, Ivan Grubanov,Neda Dokic, Leonid Pilipovic,Alexandar Zograf, Danilo Milosev Wostok sa Vrsackom ekipom, Igor Prassel ... Tako da se ocekuje ovih dana da na festivalu padne i nek dobro dzem session crtanje stripova u nekoj od festivalskih kafana... Papira, tusa i dobre volje ima puno... Toliko ja sad idem da pripomognem da se extremne strip table ustakle i okace na zidove! ...od ponedeljka, 7. avgusta na sledecim adresama: a neke fotografije sa zbivanja mogu se svakodnevno videti i na: pozdrav D.Smith
-Stripoteka 947 Avgustovski broj Stripoteke nam donosi, kao naslovni strip, trecu epizodu Largo Vinca pod nazivom "O.P.A.". Autori su vec znani: scenario Van Hamme i crtez Francq. Ovog puta je skidanje boje uradjeno nesto bolje, ja sam jos sklon da kritikujem mada sam imao prilike da vidim master sa kog se skenira i jasno mi je da nemoze bolje. Nakon larga dolazi druga prica iz serije "Rat bogova" pod nazivom "Princeza Anata", autori su: Tha & Andreu Martin. Zatim dolazi malo iznenadjenje u formi kratke storije (2 strane) stripa TAXI ciji je autor Alfonso Font. Nakon toga, na unutrasnjoj strani korice se nalazi "Hogar strasni" Dik Browne-a. A poseban "smek" ovom broju daje zadnja korica. O cemu je rec? Pa o tome da je tu reklama za ostala Marketprintova izdanja. Sta je tu posebno? Pa to sto podseca na stara dobra vremena kada su nase trafike bile pune novih izdanja. Deluje vrlo optimisticno:) -Prodaja za ex-yu Marketprint je krenuo sa resavanjem problema distribucije svojih strip izdanja na podrucje ex-yu. Za sada je resena distribucija za Bosnu i Hercegovinu i za Hrvatsku. U BiH se ubuduce moze uplacivati novac za strip albume i knjige
za koje ste zainteresovani na sledeci ziro racun: Cene za izdanja su sledece: Nakon uplate je potrebno da kopiju uplatnice posaljete na sledecu
adresu: Takodje su resili problem i sa kupcima iz Hrvatske koji za sve
informacije treba da se obrate njihovom saradniku u Zagrebu na
sledecu adresu: Kontaktirajuci ljude na pomenutim adresama cete takodje moci da se pretplatite na ostala Marketprintova izdanja: Stripoteku i Konana. I to po nesto vecoj ceni ali razumnoj a ne visestruko uvecanoj kao sto ste prisiljeni da sada placate.. Na kraju da napomenem da ljudi iz Marketprinta clanovima kluba Stripoteke, i u ovim slucajevima, daju povlastice u vidu nize cene i davanja prvenstva pri narudzbinama. Svi se mogu uclaniti u klub putem emaila:
Alat, Zanat, Qkka & Mottyka - Treci (i poslednji) deo RAZNO T-LENJIR-GLAVAS I TROUGLOVI Znati kako se ovaj pribor koristi je od velike vaznosti za svakog stripara. Merenje, uredno i pazljivo izvlacenje kako margina/okvira prizor-polja tako i perspektivnih linija spada u crtacku disciplinu. Rad olovkom pomocu njih je neuporedivo laksi od rada tusem - zato se vecina stripara koristi flomasterima ili rapidografima prilikom ovih geometrijskih zadataka. Iako se vecina lenjira i trouglova izradjuje od plastike, dosta profesionalaca preporucuje pribor napravljen od metala, posto se isti ne krivi i ne deformise kao onaj od plastike. Normalno, ovu opasku shvatimo samo uslovno - metal nije providan. Posto se table stripa rade na uvek istom formatu, nije zgoreg napraviti jednu glavnu model/etalon tablu sa ucrtanim formatom i probusenim rupicama na uglovima margina, tako da na svezem listu hartije olovkom kroz te rupice na kalup-tabli naznacujemo tackicama odabrani format, povezemo tacke linijama pomocu lenjira i - posao je ubrzan eliminisanjem bespotrebnog ponavljanja merenja. Sabloni sa elipsama i/ili krugovima uvek dobro dodju crtacima koji ne vole da gube vreme sa sestarima ili pazljivim slobodorucnim iscrtavanjem dijalog-balona ili ovalnih oblika. Mi cemo traziti one od cvrsce plastike i bicemo pazljivi kod rukovanja njima - nisu bas jeftini... SVETLECE KUTIJE ILI STOLOVI Iako dozlaboga skupa, ova pomagala su neizmerno korisna. Obicno je to metalna ili drvena kutija, sa jednom ili dve fluorescentne cevi/lampe i radnom povrsinom od mutnog ili belog stakla, ili pak klirit-plastike. Omogucava da se gruba skica providi kroz svezu hartiju preko skice kada se ukljuci svetlo i da se bez mukotrpnog brisanja radi gotov predlozak olovkom uz korekcije. Ne mali broj stripara cak izbegava da 'cisti' grubu skicu olovkom - smesta prelaze na fazu tusa, pogotovo ako rade markerima ili rapidografima. Pokojni Gil Kejn je svoje uradjene gotove table radio samo flomasterom preko svetleceg stola, bez korigovanja prosvetljene grube skice olovkom. Crtaci koji su skloni zanatu ili 'uradi sam' principu prave sami sebi svetlece stolove ili kutije od drveta. Drugima su komsije stolar i staklorezac najlaksa solucija. Postoji i treca - obican prozor tokom dana, za videla: selotejpom zalepimo skicu na staklo, preko nje prazan svez papir i - eto resenja. Verovatno najopasnija i najneprakticnija solucija jeste debela staklena ploca koju postavimo na dve stolice, ispod nje upalimo lampu uperenu uvis i dobijamo neudobno ali adekvatno resenje za ciscenje i doterivanje finalne table na osnovu skiciranog predloska (ili vise njih u kombinaciji, poput kolaza!). Iako vecina stripara crta fazu olovke i tusa na istom komadu hartije, nije mali broj 'precizanera' koji finalnu olovku izvode uz ovo svetlece pomagalo; neki cak 'ciste' drugu verziju na pausu, pa onda paus-skicu iznova jos preciznije doteruju olovkom na novom listu preko svetle povrsine. Na kraju, podsetimo se da postoje i ranije pominjani Artograf-vertikalni projektori, koji po potrebi uvecavaju ili umanjuju svetlosnom projekcijom na cist papir ranije napravljenu skicu. Dusu su dali za 'pretabavanje' fotografija, tudjih crteza koje krademo nadajuci se da ih niko nece prepoznati ako se objave, ili nasih malih brzih skica koje cesto znaju da nas zbune i ne znamo sta bismo dalje sa njima; bacanjem projektovane uvecane slike na papir odjednom lako uvidjamo sta valja ispraviti, oduzeti ili dodati i - eto sistema koji su koristili Voli Vud, Nil Edems, Brajen Bolend, Dejv Gibons i mnogi drugi... Cak i moja malenkost PROFESIONALNI CRTACI STO Manje-vise svi smo ga videli, makar u izlogu radnje sa tehnickim materijalima, u skoli u nekom od kabineta ili na radnom mestu. Ima ga u raznim vidovima, najcesce sa pomicnom tablom koja moze da se namesti u bezbroj zeljenih nagiba pod raznim uglovima. Cena je u rangu ne bas pristupacne, ali ko zeli da sebi obezbedi besprekornu radnu povrsinu koja ne zamara i ne nanosi vremenom bol - nek' izvoli. Mnoge firme u bescenje prodaju stare dotrajale stolove koji jos mogu da posluze, tu je i otpad sa namestajem... Ali i najcesce resenje kojim se koristi velika vecina stripara: obicna daska oslonjena donjom ivicom o butine osobe koja sedi a gornjom o ivicu obicnog stola savrseno resava problem adekvatne radne povrsine. Jedna od glavobolja koju nam zadaje pomenuta radna povrsina - bilo da je horizontalna ili pod uglom - jeste situacija kada nam zbog nemara sklizne flasica sa tusem koji se prospe po stolu i/ili podu. Resenje je da selotejpom zalepimo na povrsinu stola kartonsku kutiju u kojoj smo kupili bocicu tusa sa istom unutar nje. Tu je i prastari 'trik' americkih crtaca stripa: pravougaono parce jaceg kartona na kome sa dnom flasice tusa kao sablonom iscrtamo kruznicu unutar koje lenjirom pazljivo izvucemo precnik, potom drugi pod pravim uglom, pa jos dva po pola - tako da dobijemo cetiri ukrstena precnika sa iseccima pod uglovima od 45 stepeni; skalpelom pazljivo isecemo preko precnika i izvadimo napolje 'latice' koje postanu izvanredan drzac flasice sa tusem - posto smo prethodno taj karton selotejpom ucvrstili na povrsini stola. Nema teorije da nam tus ikada vise sklizne i napravi stetu! Stare case ili konzerve odlicno dodju za drzanje olovki, cetki i pera te ostalih pisaljki na odredjenom mestu - urednosti nikada dovoljno u ovom cesto haoticnom poslu. STARA CETKICA ZA ZUBE Kada zelimo da rasprskavanjem crnog tusa pomocu iste napravimo 'kul' efekat ili temperom stvorimo iluziju zvezdanog kosmosa - trljanje krutih dlacica (prethodno umocenih u zeljeno sredstvo) prstom moze da napravi cuda... Ili musavi problem. Napravimo od tanje hartije zastitu za povrsine koje NE ZELIMO da isprskamo i redovno perimo ruke, narocito korisceni kaziprst. Stara cetkica za zube takodje dobro dodje kod ciscenja pera. RASTERI Oni su sredstvo koje polako ali sigurno odlazi u zaborav... Obicno su u vidu tackastih ili linearnih [sivih] povrsina na plasticnom tanjem A4 listu; trljanjem preko zeljenog mesta na crtezu vrsi se nanosenje vostanog (i ne bas trajnog) efekta. Druga vrsta je raster koji se lepi preko crteza, da bi se potom zeljena povrsina obelezila isecanjem skalpelom. Vrlo mukotrpan posao... Cena se nikada nije racunala u pristupacnu. U stara vremena crtac bi plavom olovkom ili bledo-plavim akvarelom obelezavao odabranu povrsinu, koja bi potom u stampi izlazila u rasteru odabranog procenta gustine tacaka ili linija. Hoze Luis Salinas (Jose Luis Salinas), crtac CISKA KIDA je na svojim originalima bledo zutim akvarelom obelezavao povrsine koje zeli da budu u rasteru prilikom stampe - licno sam video 1995. na jednoj prodajnoj izlozbi stripa ovde u Londonu. Pre verzije na plasticnom listu, postojala je papirna verzija rastera koja se nanosila pomocu svetleceg stola i pazljivim isecanjem skalpelom te lepljenjem preko odabranog mesta na crtezu. Izvesni crtac stripa koji se potpisuje 'Santosa' preporucuje kupovinu samo par plasticnih listova zeljenih gustina rastera, koje on potom fotokopira na hartiji i primenjuje malopre pomenuti metod. Jos jedna stara raster-tehnika koja nepovratno odlazi u istoriju jeste DUO-TONE BOARD, koja se radi na hemijski pripremljenom crtacem papiru - kada je toga davno bilo za kupovinu i kod nas, zvalo se Dopl-Ton Papir (hartija sa duplim tonom). Proces je relativno jednostavan ali zbog jakog neizdrzljivog mirisa (recimo slobodno - SMRADA) moze da se racuna u naporan: naime, kada se tabla stripa na tom specijalnom papiru zavrsi i tus osusi, cetkicom se nanosi specijalna hemikalija koja bazdi na amonijak; hemijski pripremljena hartija reaguje kao katalizator i - pojavljuje se 'lakmus'-reakcija u vidu sive povrsine sa pravilnim rasporedom tackica ili linija! Novim nanosenjem hemikalije posle susenja dobija se gusca 'mreza'. Ko god je video crno-bele table PRINCA VALIJANTA Hala Fostera zna o cemu je rec. U Americi se DUO TONE hartija sve teze nalazi, a u Evropi moze da se kupi jedino u - Irskoj. Sa sve sirom primenom racunara za stamparsku pripremu ostaje nada da se kreativnost nece iscrpeti jedino sa bombasticnom upotrebom kolora, vec da ce se od zaborava sacuvati i taj pomalo zapostavljeni pristup 'zasivljavanja' delova crno-belog crteza... FOTOKOPIR MASINA Nije daleko od istine ako tvrdim kako je doticni uredjaj na listi za nabavku kod ekstremno malog broja nasih stripara... Najveci broj nas ne moze da ga priusti ni pod razno, ali postoji resenje - radnje za fotokopiranje kojih ima skoro svuda. Nije na odmet sprijateljiti se sa vlasnikom, sacuvati za potreban momenat dovoljno crteza i para da se posao obavi odjednom - recimo, pocetkom nedelje, a ne na parce, malo po malo, svakog dana. Sve sto moze da uradi fotokopirka, moze da pruzi i kompjuter - uz uslov da imamo skener i dobar printer/stampac. Ako poznajemo nekog ko radi u kancelariji sa fotokopir aparatom - eto prilike da se 'ogrebemo' za besplatno kopiranje. Ipak, kupimo i ostavimo tamo paket papira... Tek reda radi. Fotokopiranjem i smanjenjem kontrolisemo kako ce strip da nam eventualno izgleda u stampi - plus sto cuvamo u arhivi izgled table u fazi olovke nakon sto ista nestane pod nanosima tusa. Nije na odmet ovim postupkom isprobati kako deluje upisan tekst - da li su slova premala ili prevelika. Fotokopije saljemo postom na uvid potencijalnim klijentima, sa ispisanim nasim imenom, prezimenom, adresom i brojem telefona/faksa/e-mejlom na poledjini SVAKE fotokopije. Zahvaljujuci toj umnozavackoj praksi mozemo da se poigravamo sa crtackim pristupom - mnogima ne odgovara veliki format za crtanje, stoga je fotokopiranje prilika da nase spontane strip-table iz obicne sveske uvecamo na zeljeni format, koji cemo potom pomocu svetleg stola ili kutije pazljivo da precrtamo na hamer i najzad istusiramo. Jedan ne preterano cest postupak jeste kopiranje masinom odabranog crteza koji se sistemom kolaza uklapa sa ostalim elementima kompozicije i pozadinom. Dobijeni kolaz se nakon toga ponovo umnozava i naknadno doteruje, boji i td. Onoliko koliko smo skloni avanturi i eksperimentisanju, toliko ce nam tehnologija biti od pomoci. DRUGE TRICE I SITNICE Mali lenjiri, selotejp, lepak, rajsnedle, rucni i mehanicki rezaci
za olovke, smirgla na dascici, rezervne mine za patentaru u kutijicama,
puno blokova sa jeftinim papirom za skiciranje, pelir-hartija,
tegle za vodu, solje i case (za sokove, kafu ili caj) i poveca
cetka za brisanje trunja od gumice i drugih otpadaka sa stola... Na zalost, ovo pomalo dosadno putovanje kroz dzunglu pribora koje rabe stripari ne moze da od nas napravi majstore zanata, ali za utehu nam ostaje da se niko naucen nije rodio i ni jedan zanat ne moze da se radi bez alata koji valja da upoznamo u potpunosti. Cega nema - snadjimo se s necim pribliznim i NEPRESTANO CRTAJMO; ako nam je strip stvarno toliko velika ljubav i draga orijentacija - opravdanja za lenjost nema. Cak i ako se desi da nesto od pominjanog pribora ne moze da se nadje - drzimo se olovke i gumice i stvarajmo u inat. Kad-tad ostatak alata ce se naci... [Nastavice se...?]
AS EASY AS THE ABC Valjda nista bolje ne pokazuje koliko je americka strip industrija trenutacno u tobolcu od popisa dobitnika Eisnera (vidi SVesti #77). Tood Klein (i opet) za lettering, Alex Ross (i opet) za sve u vezi slikanja, nagrade ponizne zahvalnosti Franku Milleru i Neilu Gaimanu zato sto se jos bave stripom, posthumna nagrada "Peanutsima", jos poneka nagrada Chris Wareu za strip za koji se svi koji ga ne citaju slazu da je brilijantan, mala nagrada nastavku "Whiteouta", koji nije dobar kao prosli, ali neka, bar doprinosi diversifikaciji zanrova i... i pet nagrada (ne racunajuci Kleinovu) Alanu Mooreu za ABC. Pet nagrada Alanu Mooreu... Osobno sam zakleti Mooreov postovalac, kompletist i obozavatelj jos od prije nekih trinaest ljeta kada sam preko frenda (hvala, Alane K.) iz Londona dobio Watchmene i Halo Jones. U tih tucet godina ljudima sam vec na usi izasao pricajuci o Mooreu pa sam se zato vrlo trudio ne spominjati ga puno u Kartici da se kolumna ne bi pretvorila samo u klanjanje bradatom britanskom samanu stripa. U tih tucet godina je i sām Moore prosao niz transfomacija, a u zadnjoj je pokrenuo America's Best Comics, mjesto gdje kroz cetiri paralelne serije vraca superherojima onu nevinost koju su im Watchmeni i Millerov Dark Knight prije petnaest godina oduzeli. I radi to dobro, pametno i zabavno, ali... Ali, nije li zalosno da takve stripove - obicne, male, zabavne, inteligentne, retro price - treba raditi jedan Alan Moore? Zar nakon sezdeset i kusur godina razvoja superherojskog zanra tako nesto nije vec trebalo biti norma, a ne izuzetak? Zar su dobar zanat, malo duha i malo pameti u stripu toliko rijetki da teze pet Eisnera? Zar industrija nije u tobolcu? A, ako vas nisam uvjerio, pogledajte sto je dobilo nagradu za "strip koji smo procitali iako je izdavac nakladu unistio da ne bismo bebe poceli stavljati u mikrovalnu": Letitia Lerner, Superman's Baby Sitter.* Dobar, mali vic turbo nadarenog i pomalo nekontroliranog Kylea Bakera mozda je nagradu i zasluzio, ali kladim se da je nije dobio zbog kvalitete vec da se DC-u pokaze dugi nos, da se vidi da je strip industrija ipak samo sicusna, nedozrela, sebe puna klika. (*) Zahvaljujuci Internetu, unistenu Letitiu Lerner mozete
citati na vise mjesta, kao na primjer na -Izlozba Horor stripova -TOP 10. ANOTHER UNIVERS -IVAN ANICH od 12. do 18. avgusta 14. avgusta 1926. Rodjen je Rene Goscinny u Parizu. Svakako najpoznatiji po Asterixu kog je radio u saradnji sa Uderzom, sa kojim je radio i jos neke stripove kao sto su Jehon Pistolet, Luc Junior i Oumpah Pah (Umpah Pah). Izmedju ostalog radio je scenarije i za Talicnog Toma (Lucky Luke, Morris) i Iznoguda (Le Grand Vizir Iznogoud, Tabary). ... 16. avgusta 1892. Rodjen je Otto Messmer u Union Cityju, New Jersey. Tvorac je stripa i animiranog filma Macak Felix (Felix the Cat). 16. avgusta 1892. Rodjen je Harold Foster u Halifaxu, Kanada. Radio je na Tarzanu, Princu Valiantu, The Medieval Castle. 16. avgusta 1963. Umro je R. F. Fuller u Boothbay Harboru, Maine. Radio je na Oaky Doaks. Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |