S A D R Z A J 1. 3.JFJF - SUBOTICA (Strip Vesti) Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Opet ja sa kukanjem:) TEKSTOVAAAA... Eh, da. Ona diskusija, ako je se jos neko seca:) je skinuta sa sajta strip vesti jer evo vec "pola veka" se niko nije javio pa k'o velim da ne citaju ljudi tekstove koje ne moraju, i tako ih ima u arhivi strip vesti. Ako neko misli da sam pogresio sklonivsi diskusiju neka javi, mogu je vratiti. Sada se na istom mestu (stranica "arhiva") na sajtu Stip Vesti, ako se secate adrese:) http://www.unovomsadu.com/strip/sv , nalazi Bacicev izvestaj iz Leskovca, valda ce uskoro i neko iz Leskovca uspeti da se poveze sa SVestima (dobili su sve ranije brojeve na disketi) pa da sami daju izvestaj. Uz pomenuti prilog na istoj strani se PREMIJERNO nalaze i dve strip table koje su u Leskovcu zajednickim snagama uradili tamo okupljeni autori. A sada napokon.... Nesto izmedju,... seksa i stripa U raspravi o tirazima albuma i prodavanosti cesto dodje do komentara "a zasto neko od pirata ne ulozi novac pa ne odstampa domace autore?". Naravno sve se to moze uraditi i na zdravoj ekonomskoj osnovi. Onda krece sumnja da bi se to prodavalo. Zasto ne bi? Pirati idu u malom, "pouzdanom", tirazu i njih kupuju redovni kupci-stripofili. A onda sledi redovan komentar: "Ali oni stampaju Manaru! A on crta mnogo golih zena pa se zato prodaje duplo vise od bilo kog drugog stripa!!!" ?!?! Rade li autori "gole zene" u stripovima radi umetnickih sloboda ili radi vecih tiraza? Nekada su stripovi bili zabranjivani kada bi u sebi sadrzali eksciplitne scene nasilja ili nedaj boze seksa. Nekad je buntovnicki bilo nacrtati "krvavu scenu" zacinjenju golotinjom. Kada je to prestao da bude otpor sterilnim cenzorima? Kada je to pocelo da bude zarad silnih para izvucenih od ljudi koje strip, a bogami, ni umetnost ne interesuju? Da li mnogi "slabiji" autori svoju sansu za eksponiranje vide tako sto ce uraditi strip sa ekstremnim scenama nasilja i pornografije te ce ga posle svi hvaliti kako je imao petlju da uradi nesto takvo? Ne mislite da vec suvise mnogo ljudi ima petlju da uradi isto to? Ko danas ima petlju da uradi toplu pricu bez nasilja i golotinje? Sta je danas veca hrabrost? Ne treba li naci meru u koriscenju gorepomenutih motiva? Nije li Herman u drugom albumu Tornjeva uradio sjajnu erotsku scenu i sacuvao ponos. Ne bi li Manarini stripovi bili mnogo jaci kada bi nasao meru i funkciju za erotske scene u svojim stripovima? Ne bi li mnogi andergraund stripovi mogli ostati to i sa drugim sadrzajima? Ne bi li mozda pocetnici mogli da se istaknu dobrom pricom a ne exstremnim scenama? Naravno, nije ovde rec o protivljenju zdravom i normalnom koriscenju ljudskog tela u stripu. Nije rec o cenzuri. Sve treba prikazati, ali ne da svrha prikazanog bude samo puko "prikazivanje" i kupovanje jeftinih poena. Herman kazu ne ume da crta lepe zene. ??? Crta on lepe zene ali njegov grafizam ih ne cini seksualnim instrumentima vec im daje jednu ljudsku i realnu dimenziju. Kada to kazes onda te neko poklopi izjavom: "pa necu ja u stripu da gledam obicne zene kao u zivotu. Ocu da budu lepe kao u Torpedu! Obicne vidim svaki dan.". Gde je prava mera? Gde je pravi strip? Gde je pravi seks? Za koga mi radimo stripove? Za strip fanove? Za prosecnog gradjanina-citaoca? Za erotske shopove? Volim ja Manarine stripove i pored toga sto sam ga kritikovao. Mogu da citam sve i svasta, ali gde su granice? Da li ja preterujem sa cistunastvom ili sam u pravu? Zlatko Milenkovic
Zahvaljujuci Damiru Smithu i LFV-u stigle su informacije o trecem po redu Jugoslovenskom Fesivalu Jeftinog Filma u Subotici koji ce se odrzati od 9 do 13 avgusta. Kao i obicno glavni povod da Strip Vesti prenose ove informacije je i cinjenica da uz festival vec tradicionalno ide i izlozba stripa. Tako da spomenemo kako ce ovog puta biti izlozba extremnog stripa, verovatno ce se do tada pojaviti i drugi broj Bumeranga kao i novi Striper,... Ocekuje se i jedan broj strip autora koji ce biti gosti ovog festivala. Dolaze Radovan Popovic, Wostok,... Zograf ce ujedno biti i ovogodisnji strip clan zvanicnog filmskog zirija. Iz Slovenije dolazi i Igor Prassel (STRIPBURGER) kao predstavnik selektor animiranih filmova sa Slovenackog festivala BREAK21. Sto se filmskog dela tice stvari stoje ovako: uz zvanicni filmski
program ce tu biti i jako puno revijalnih filmova iz raznoraznih
zemalja otprilike 4 sata kratkih filmova na dan + nocne koncert
zurke za goste festivala:
Damir Smith na je preneo i danasnju freeb92 vest o nasem odlicnom i perspektivnom mladom strip autoru: NOVA PROVOKACIJA BILBORDIMA 8:28 Provociranje beogradjana reklamnim bilbordima u utorak je
poprimilo novi oblik u akciji »Najblize« realizovanoj u okviru
BELEF-a. Ivan Grubanov, mladi umetnik iz Panceva, postavio
je u Svetogorskoj ulici (bivsa Lole Ribara) dva plakata dimenzija
5 puta 2 ipo metra, koji ce do sredine avgusta, prolaznike pitati
»Da li ste ikada videli svog najboljeg prijatelja kako krvari?«.
O plakatima i smislu citave akcije Grubanov za B2-92 kaze:
Susreti skola stripa u Leskovcu su tradicionalna manifestacija koja se odrzava vec 4-tu godinu za redom. Glavni organizator i rukovodilac leskovacke skole skole je Srdjan Nikolic-Peka. On je skolu preuzeo posle smrti Nikole Mitrovica-Kokana i nastavio da je vodi i to vrlo uspesno ako mogu da primetim. Sama manifestacija traje dva dana i odrzava se u leskovackom Domu kulture. Ceo grad je bio u znaku stripa, lokalni mediji (radio i TV) pratili su manifestaciju ustupajuci joj i znacajne termine. Gosti leskovacke skole (medju kojima sam i ja) bili su zbrinuti kod polaznika i aktivista skole stripa. Dosla je do izrazaja gostoljubivost domacina tako da nam lepe slike boravka u gradu stripa i rostilja nece lako izaci iz glave. Prvi dan je bio rezervisan za otvaranje izlozbe. Govor je odrzao Peka, upoznao nas je sa kokanovom skolom stripa, sa tim da se sada u Leskovcu nalaze strip autori iz Beograda, Novog Sada, Zajecara, Nisa, Surdulice, Sapca, Zrenjanina, Gornjeg Milanovca i domacina. Radovi izlozeni na izlozbi plenili su svojim kvalitetom tako da brojna publika nije ostala razocarana. Neposredno pre, a i u toku, izlozbe autori su imali priliku da se medjusobno upoznaju. Nakon izlozbe doslo je do prvog kiksa, naime Dom kulture je ustupio prostorije skole stripa nekoj dobrotvornoj organizaciji, umalo da propadne seansa uzivo, crtanje autora pristiglih u Leskovac. Rekoh umalo, stvar je izvadio Marko Stojanovic u ciji smo stan autori presli i do rano ujutro crtali jedan drugome uspomene na ovu manifestaciju. Drugi dan je bio slobodan do 19:00 kada je odrzana ceremonija podele priznanja. Svi prisutni autori i preduzeca zasluzna za odrzavanje ovih strip-susreta dobili su zahvalnice. Nagrade u vidu plaketa i diploma dobili su prvonagradjeni plakete i drugonagradjeni diplome u kategorijama: -Scenario -Ilustracija -Strip tabla -Najuspesniji debitant je Nikola Jovanovic iz Nisa. Naravno potrebno je spomenuti i ziri koji je odlucivao o nagradjenima. Njega su cinili: Miodrag Velickovic, Jovan-Pop Kocic i Srdjan Nikolic-Peka. Nakon ove ceremonije opet je sledilo druzenje u Markovom stanu uz dosta kafe i cetkicu Vlade Vesovica. O ovoj cetkici bi trebalo reci koju rec. Naime Vlada se pojavio u Leskovcu sa brdom albuma i sa dve japanske cetkice-penkala. Sama cetkica po Vladinoj prici u Japanu sluzi kao naliv-pero za japansku kaligrafiju, crtaci su joj nasli drugu, veoma korisnu, namenu - tusiranje stripova. Cetkica nije ni tvrda ni meka nego bas kako treba, a patrona sa tusem dovoljno je velika da moze dosta toga da se uradi, kad se patrona potrosi jednostavno se zameni i nastavi sa radom. E, tu nastaje problem, naime tus koji se koristi nemoguce je zameniti sa bilo kojim drugim, cak ni mastilo za Art-pen nevalja jer je suvise retko, stoga potrebne su originalne japanske patrone. Kako sam saznao iz razgovora sa Vesovicem u Japanu ove cetkice se prodaju kao hemijske-olovke i nisu ni skupe ali tesko se nalaze van Japana, ima ih doduse retko, u Francuskoj i Engleskoj ali im je cena poprilicno visoka. Sa pricom o ovom izuzetnom alatu bih mogao da zavrsim ovaj izvestaj sa leskovackog "Strip-festivala", zato sto je oficijelno i bio zavrsen, ali to nije bio kraj druzenja sa izuzetno gostoljubivim i ljubaznim domacinima. Osvanuo je i treci dan koji je bio iskoriscen za drugu leskovacku znamenitost - rostilj, zatim setnju gradom, soping na kineskoj pijaci. Uvece smo pozvani na zurku gde smo se proveli uz pola Leskovca, lajt-show i ozvucenje dostojno diskoteke. Nismo ostali do kraja zurke, voz je kretao u 3:00 pa smo se oprostili od domacina i krenuli na stanicu. A tu na stanici "pukao nam je film", i to bukvalno dok smo pokusavali da ga izvucemo iz foto-aparata. Posto je jos i bio osvetljen propala nam je jos jedna lepa uspomena (zasto se posebno zahvaljujemo Zeki). Nema potrebe plakati za prolivenim mlekom ostala su nam srca puna lepih utisaka i crtezi novostecenih prijatelja. Nebojsa Bacic - Buca
-Iz daleke Amerike nam stize vest o izlasku tvog stripa,
rec je o mini-serijalu koji si crtao za DC/Vertigo? -O cemu se radi u pomenutom stripu, po prilozenim tablama
na netu se vidi da je to SF strip, i sta je jos? -Scenarista nije sa nasih prostora, kako je raditi po scenariju
stranca i kako je uopste doslo do saradnje? -Da li si pokusao sa nekim domaci scenaristom da im ponudis
strip? -Pomenuti strip je ranije radjen a sada je u stampi, da
li ce uskoro jos nesto da se nadje u stampi kod istog izdavaca.
Jednostavnije receno: Da li radis nesto novo za istog izdavaca? -Obzirom da smo komsije a opet tako daleko bilo bi dobro
da citaoce Strip Vesti upoznas sa svojim dosadasnjim radom? - Kada i kako je pocelo tvoje interesovanje za Strip? -Od svega sto si do sada uradio (na polji stripa) sta smatrate
najboljim, gde si dao najvise od sebe, gde si SEBE najvise inplementirali
u Strip? -Sta trenutno radis i kakvi su ti planovi za buducnost? -Kakav je tvoj stav prema pojedinim Strip scenama (Amerika,
Evropa, Japan, i ostali)? -Lista od deset naj boljih stripova svih vremena? -Kako vidis buducnost Stripa u odnosu na ostale medije
TV, multimedije, internet, video...? -Sta mislis o upotrebi racunara u izradi Stripa (crtanje,
kolorisanje, lettering ili nesto drugo)? -Kako vidis buducnost Stripa na nasim podnebljima na lokalnom
nivou, sta bi bilo potrebno da se urati da u Vasoj sredini, Strip
zazivi i dobije zadovoljavajuci tretman i publiku (citaoce)? -Tvoji omiljeni Strip Autori (mozda i hronoloski kroz periode
sazrevanja tebe kao strip autora)? -Kakav je tvoj stav prema trendu da se pojedini stripovi
ekranizuju (posebno naglasak stavio bi na crtani film, Korto malteze,
Tarzan (Disney!), Batman...)? -Koji zanr ti je autorski najblizi (realisticki, karikaturalni,
istorijski, SF, krimi,...), a koji ti je citalacki najdrazi? -Sta mislis o akcijama tipa, stop aids, borba protiv droge...?
Da li takvi projekti mogu, osim svog humanog karaktera, da nekako
uticu da strip kod nas malo krene sa mrtve tacke? -Da li imas kontakte sa drugim autorima sa prostora ex-yu,
imas li neke informacije vezane za njih, gde su, sta rade,...? -Koliko na tebe utice kinematografija? -Tvoj omiljeni filmovi reziseri? -Veza muzika-strip (nemali broj autora se bavio, ili se
jos uvek bavi i muziciranjem)? -Sta sve utice na tebe i tvoje radove, okruzenje, TV, stampa,
internet, literatura, Strip i sl. -Sta bi za kraj mogao da porucis mladim autorima?
Alat, Zanat, Qka & Motykka - Drugi Deo TUS(evi) Za cetkice i tus-pera uvek upotrebljavamo tus otporan na vodu - koji se NE RASTVARA. Od nas zavisi koju vrstu ili marku cemo da izaberemo; vecina crtaca nalazi da je Pelikan tus adekvatan. Ako treba da zacrnimo veliku povrsinu, najcesce uvidjamo kako intenzitet crnila nije ujednacen niti perfektan; ako ostavimo flasicu tusa nezatvorenu nekoliko dana, zbog isparavanja sadrzaj postaje crnji ali i gusci, stoga nece da tece glstko iz umocenog pera. Stripari u Americi i Britaniji preferiraju Higgins Black Magic, pogotovo za rad cetkicom. Dovoljno je gust, tece ujednaceno i daje somotski mat efekat, a ne sjajan kao recimo Pelikan. U slucaju jace gustine, valja da se dospe nekoliko kapi DESTILISANE vode (niposto obicne 'cesmare') ili amonijaka, koji je za tus efektivniji (i smrdljiviji, na zalost) razredjivac. Naravno, ne postoji pravilo koje nam namece 'vernost' samo jednoj vrsti tusa - ako nam je potreban specijalan efekat ili posebna tecnost koja bolje radi posao za, recimo, pero - slobodno uzmimo Pelikan ili neku trecu vrstu tusa koji ce posluziti svojoj svrsi. Crtaci stripova cesto imaju na svojim radnim stolovima dve-tri vrste: jednu za pero, drugu za cetkicu i, na primer, guscu verziju (iz nezaklopljene flasice) za 'krecenje' velikih povrsina planiranih za crne nanose, senke ili siluete. Posto cetkice i pera valja cesto cistiti da bi nam duze trajali, ucimo se iskustvom koje vrste tusa cine preterano cesto ciscenje alata bespotrebnim. TUS-PERA Najcesce upotrebljavana pera medju strip-profesionalcima su americka HUNT (Hant) pera koja smo pominjali ranije u nekoliko prilika - i to brojevi 102, 108 i 100. Navodno, mogu da se nadju retko u evropskim radnjama sa priborom, gde se mnogo cesce mogu kupiti engleski Gillott (Gilot), nemacki Brausse i sl. U nasim radnjama u Srbiji izbor je kakav jeste, stoga posluzimo se onim sto nam je dostupno. Ne zaboravimo da pera traze i odgovarajuca drzala, stoga upoznajmo razlicite vrste pera - neka su u obliku cevcica koje valja umetnuti u drzala sa okruglom rupicom. Druge vrste drzala imaju oprugu u otvoru u koju se stavlja 'crep'-oblik obicnog pera. Hant-pera su obicno tvrdja, pogotovo kad su nova. Razradom tokom crtanja postaju meksa i fleksibilnija, a nakon duze upotrebe pretvaraju se u djubre ako ih ne cistimo. Nikada ne upotrebljavajmo samo jedno perce - imajmo jedno razradjeno za najveci deo tusiranja, jedno novo-novcijato za tanje precizne linije i jedno na ivici upotrebljivosti za grublje, deblje konture. Zan Moebius Ziro mi je licno rekao jednom prilikom da mu najbolje rade posao 'umiruca' pera, pre no sto postanu neupotrebljiva. Pocetnici i nenaviknuti crtaci obicno imaju problema sa perima koja ispustaju mrlje ('krmace') ili nekontrolisano spricaju kapljice na sve strane. Pera - pogotovo ona sa ostrim vrhom - ne mogu da se upotrebljavaju kao obicno penkalo; linija se vuce PREMA SEBI, nikada i nikako OD SEBE; kaze se isto tako da perom ne valja crtati u stranu, pa ipak vecina pero-crtaca to cini bez problema. Svako pronadje svoj modus. Umacimo perce u flasicu samo do pola (naucimo se da ne punimo flasicu do vrha, vec samo do trecine zapremine - tako da nam pero primi koliko treba tusa), za svaki slucaj otresimo eventualni visak crne tecnosti u bocicu, potom napravimo probni potez-dva na parcetu hartije iste vrste kao sto je ona na kojoj tusiramo i proverimo pre nastavljanja posla da li nam je neko vlakance zaglavljeno u vrhu perceta. Znam, previse posla i priprema ali to je neophodno kod rada sa ovim alatom. Rutinom i navikom sve ove akcije se sloze u jednu i to se obavlja brzo. Postoji jedna tehnika crtanja perom - a to je da vrh JEDVA DODIRUJE povrsinu hartije! Tus se pusta da spontano 'kaplje' i kontinuirano 'klizi' sa pera na papir. To znaci da pero delimicno 'lebdi' nad hartijom ili samo malo dodiruje povrsinu na kojoj se radi, prepustajuci tusu cija se kapljica formira na vrhu da vrsi kontakt. Ovim nacinom crtanja perce duze traje i gotov crtez deluje leprsavo i spontano. Naravno, ova tehnika ne radi posao ako nas stil zahteva varijacije u debljini linije - sto podrazumeva razlicite stepene pritiska. Neki stripari se kunu da pera treba redovno ispirati u tegli sa vodom i brisati krpicom; drugi tvrde da treba pustiti da se na alatu skupe slojevi stvrdutog osusenog tusa i da tek tada pero daje najbolju liniju. U takvom slucaju odurne neurednosti alat se ili baca ili se mukotrpno cisti vrhom ostrog skalpela. U zavisnosti kakva je osoba - uredan ili lezeran - crtac ce da izabere sta ce i kako ce sa tretmanom alata. Preporucujem da se zaborave anegdote i saveti u vezi crtaca koji poredlazu da se pera pre upotrebe pale upaljacem ili prokuvavaju u vodi. Mozda i ima manijaka koji to rade (ja sam upropastio nekoliko pera zauvek...) no mi cemo se ipak osloniti na svakodnevno ciscenje obicnom vodom i krpom. Imajmo na umu da se 'krmace' dogadjaju i najiskusnijim perasima - zato imajmo pri ruci papirne maramice kao upijac te beli korektor. To je cena koja se placa za fleksibilnu ritmicnu i lepu liniju. CETKICE Najpopularnija cetkica medju striparima je engleska Winsor-Newton, serija 7, brojevi 1, 2 i 3. Losa vest: ova alatka je bezobrazno skupa..! Dobra vest: ako smo pazljivi i uredni po pitanju pranja i odrzavanja iste, trajace nam prakticno zauvek! Vil Ejzner (Will Eisner) i dosta drugih crtaca - medju njima i moja malenkost - imaju iste cetkice ove marke preko 20 godina, i pored stalne upotrebe. Slicno kao i sa perom: umacimo cetkicu samo do polovine u tus, nikako do kraja i preko firule (metalne cevcice koja drzi dlake na kraju). Tus moze da upropasti lepak koji drzi dlake zajedno. Cetkica se ne drzi kao olovka ili bilo koja pisaljka - naprotiv: drzi se sto vertikalnije u odnosu na papir, a potezi su dugacki i glatki - od sebe A NE ka sebi, s'leva na desno a ne obrnuto. Onog momenta kada zavrsimo sa tusiranjem cetkicom - makar samo mali potez - i kada samo na trenutak nameravamo da je ostavimo sa strane - NE CINIMO to bez prethodnog ispiranja nase dragocene alatke u teglici sa vodom. Kada smo gotovi - operimo je nezno pod mlazom hladne vode iz cesme (topla voda ce da rastvori lepak u firuli i dlake bespovratno ispadaju). Takodje, tus NE SME da se stvrdnjava na pocetku firule - ne samo sto lepak propada, nego dlake mogu da dobiju 'pank-frizuru' iduci u svim pravcima sem prema vrhu. Blag 'bebi' sapun dobro dodje da sa dlaka operemo detaljno i poslednje ostatke tusa, rotirajuci cetkicu na dlanu, sve dok iz dlaka ne prestane da tece prljavo-siva sapunica; cista cetkica 'zaskripi' na mokrom dlanu - tada stavljamo dlake u usta, zarotiramo drsku i vlaznim usnama formiramo vrh a pljuvacka omogucuje da isti zadrzi formu do sledece upotrebe. Stare 'razvaljene' cetkice ne moraju da se bace u djubre - naprotiv, izvanredno mogu da posluze razlicitim svrhama. Mnoge daju izvanredne teksture ili odlican efekat 'suve cetke' (dry brush tehnika, kada nedovoljno tusa daje lep potez na hrapavoj hartiji). Obrada kore drveca, siluete suma, bogatih krosnji, trave i cega sve ne dobijaju na lepoti pazljivim koriscenjem 'neupotrebljivih starih' cetkica. Gdegod nije potrebno dati preciznu liniju i pazljivu obradu, tehnika 'suve cetke' pravi cuda - pogledajmo ilustracije za rubriku "Verovali ili ne" ili radove Stiva Ruda (Steve Rude) te ilustratora Roberta Fosita (Robert Fawcett). RAPIDOGRAFI Posto nas vecina zna o cemu je rec, samo ukratko: grozno skupi, 'mrtva' linija uvek iste debljine, ma koliko cesto da se peru uvek se zapuse, ne bas dobar izbor za glavni tuserski alat i pored cinjenice da su ih upotrebljavali Hermann, Zoran Janjetov, Boro Pavlovic, Hauard Kruz (Howard Cruse), Brajen Bolend i vecina pocetnika koji su ih tretirali manje-vise kao hemijske olovke. ALI... izvanredno dodju kao ispomoc kod izvlacenja okvira lenjirom (deblji rapidograf), ucrtavanja dijalog-balona pomocu sablona sa elipsama (malo tanji 'rapos'), sitnijih detalja u crtezu (vrlo tanki 'rapic') itd. Faktor zapusavanja moze da se ublazi nedozvoljavanjem da se tus sasusi unutar izlazne cevcice; makar i ne nameravali da upotrebljavamo rapidograf, povucimo svaki dan par poteza, tek da protok tusa bude stalan; nikada ne punimo rezervoar vise od polovine i koristimo ISKLJUCIVO tus za rapidografe, nikako obican tus. Perimo rapidograf makar jednom nedeljno tako sto cemo ga pazljivo rastaviti (ne bacajmo semu sa prikazom svih delova i kako se sklapaju!), isprati pazljivo pod mlazom mlake vode i ostaviti u posudi sa toplom vodom da se jos otkrave preko noci. Sutradan isperimo ih ponovo pod mlazom mlake vode dok voda ne prestane da bude prljavo-siva; potom ih ostavimo da se osuse preko dana i tokom noci i tek sledeceg dana ih sastavimo pazljivo i napunimo samo pola rezervoara tusem. Ako se ovaj proces cini mukotrpnim, onda budimo i dalje lenji i nemojmo se zaliti sto nas alat 'izdaje' i ne radi posao kako treba. Rapidograf trazi paznju i negu kao i pera i cetkice. Postoji nekoliko vrsta rapidografa na trzistu za tehnicko crtanje; najpoznatije marke su ROTRING i MARS-STAEDTLER, kao i KOH-I-NOOR i dr. Od nedavno se proizvode i modeli za bacanje posle upotrebe, kad se tus u patroni istrosi - ovo je Bogom dana solucija za one medju nama koji su nemarni... I bogatiji nego sto je potrebno. MARKERI Pojavljuju se pod raznim imenima - fibre tip pens, markers, felt tips, pen sticks i td. - mi ih znamo kao 'flomastere'; kad su se prvi put ponudili trzistu pocetkom sezdesetih godina u Engleskoj, oficijelan naziv bio je 'Flow Master' (flou master=gospodar toka) pa otuda i u nas ustaljeno ime koje i danas koristimo. Vrlo su zavodljiv alat... Lako se i svuda nalaze, ne traze nikakvu posebnu brigu, nisu preterano skupi, bacaju se posle upotrebe bez pardona i ima ih u svim mogucim dimenzijama i bojama - nama, normalno, radi posao crna. Pigment u njima ('mastilo') nikada nije dovoljno dobar... Cesto je neotporan na vlagu, vremenom intenzitet bledi i postaje plavicast, braonkast ili zut posle duzeg perioda - cak moze i da potpuno izbledi i nestane kao trag na hartiji! Ma koliko da ih 'pravi profesionalci' ne preporucuju, markeri uvek nekako nadju puta i nacina da se nametnu crtacima zbog nuzde, nemogucnosti da se nabavi 'pravi profesionalni alat', brzine, linije manjeg otpora, spoznaje da IPAK postoje majstori stripa koji su ih uspesno koristili. Recimo, nedavno preminuli Gil Kejn (Gil Kane) je, moze se reci skoro oficijelno, bio medju prvima - ako ne i prvi - ko ih je prihvatio i do kraja zivota ekskluzivno koristio u svom striparskom radu. Tu je i Aleks Tot (Alex Toth), Hauard Cejkin (Howard Chaykin), Pol Niri (Paul Neary), skotski majstor Geri Erskin (Gary Erskine) i mnogi drugi - sto u Americi, sto u Evropi ili Japanu - zemlji koja briljira danas u proizvodnji ove alatke. Kada trazimo flomaster[e] za sebe, prvo pogledajmo da li na njima pise 'waterproof' (otporan na vodu); potom ih isprobajmo na komadu hartije i prevucimo prstom preko skice odmah po zavrsetku - ako se pigment NE razmazuje i linija nije plavkasto-braonkasta nego stabilno crna... Na dobrom smo putu. Uzmimo nekoliko komada, sa tanjim, srednjim i debljim vrhovima. Izbegavajmo flomastere koji su 'water-based' (zasnovani na vodi) ili jakog mirisa. Nas interesuju firme PIGMA, MARS-STAEDTLER, EDDIGS, PILOT, PENTEL, TOMBOW ili ZEBRA GRAPHIX. Ako nema ovih marki... Snalazimo se sa onim cega ima... Nevolja je takodje u tome sto se ovi alati cesto menjaju, usavrsavaju, nestaju sa trzista e da bi se lansirali novi, tako da cesto mnogi crtaci imaju averziju prema njima - taman se naviknu na jedan tip markera - a on nestane i zameni ga nesto novo, skoro isto ali ipak drugacije. Crtaci stripova su najcesce ljudi koji ne vole da menjaju ustaljene navike i skoro sujeverno su verni alatu koji su zavoleli i navikli se na njega. Crtez flomasterom takodje mozemo da sacuvamo od bledjenja i nestanka izbegavanjem da ga izlazemo Suncevim zracima; dobro dodje i kvalitetna laserska fotokopija, skeniranje pomocu kompjutera i sl. Slicno rapidografima, i markeri su DO NEDAVNO bili limitirani uglavnom mrtvom, ujednacenom linijom bez varijacija - zato su ih profesionalci uglavnom preporucivali za izbegavanje. Medjutim, vec nekoliko godina se proizvode markeri sa interesantnim osobinama - neki se prave sa gumiranim vrhom, koji daje razlicitu debljinu linije u zavisnosti od pritiska; PENTEL ima flomastere sa vrhom u obliku pera ili cak prave 'penkalo-cetkice' koje od pre nekog vremena imaju mastilo tus-kvaliteta u patronama koje se ne rastvara u vodi! I pored profesionalne vernosti 'klasicnom' alatu, mnogi crtaci se preorijentisu na ovaj 'instant'-pribor, uprkos ogranicenostima i nedostacima koje 'starinski' alat nema. Faktor je brzina, lakoca upotrebe i kratak period susenja crteza. Korekcije skalpelom ili temperom ovde ne vrede - zato imajmo pri ruci daktilografski korektor koji NIJE baziran na vodi ili flasicu/tubu akrilik-bele boje. PENTEL proizvodi vodo-otporni beli pigment u perima razlicitih dimenzija sa cevastim vrhom koji je slican onom kod rapidografa, kao i tip hemijske olovke sa belim mastilom. Ako se nadje - kupimo ga, dobro ce da dodje. Penkalo-cetkice (fountain brushes) koje pravi PENTEL pune se patronama specijalnog tusa - NE eksperimentisimo sa obicnim tusem jer cemo upropastiti alatku. Jeftinije su od klasicne cetkice 'na umakanje' i dobro dodju kako za vezbu pre prelaska na klasicnu cetku, tako i za profesionalan rad kod tusiranja. Za ispunjavanje velikih crnih povrsina uvek ce da dobro dodje deblji crni flomaster umesto cetkice koju valja da cuvamo za linearan rad; takodje, higijenski stapici sa 'pupoljcima' vate na vrhu izvanredno sluze za 'krecenje' velikih crnih povrsina kada se umoce u tus; intenzitet crnila je ujednacen i efekat je uredno zadovoljavajuci. PENKALA Ima stripara koji vole osecaj koje im daje naliv-pero; oni stoga umacu u flasicu sa tusem penkalo ili pak rizikuju zastoje i pune naliv-pero crnim tusem. Cesto se ovakvi pokusaji ne zavrsavaju povoljno i draga nam pisaljka zavrsava u djubretu... Ali zato postoje specijalna penkala za crtanje od pre desetak godina. Najpoznatije marke su OSMIROID i ROTRING koji je mogao da se nadje i u nasim radnjama. Treba imati u vidu da ROTRING crtacka penkala trose patrone sa mastilom skoro istog kvaliteta kao sto je ono obicno za naliv-pera; stoga nije na odmet kupiti specijalan ROTRING tus kojim se pune patrone sa navoj-klipom - one se NE BACAJU i ubacuju se u penkalo koje onda daje kvalitetnu otpornu liniju - ali se zato pero cesce pere i cisti. Mnogi vele da je ovaj alat dobar samo za skiciranje i vezbu, linija nema izrazenu varijabilnost ali ipak ima crtaca koji sa ROTRING penkalom uspesno prave stripove. Ja sam video da Zoran Janjetov to cini, kao i nekolicina britanskih alternativnih stripara. ISPRAVLJANJE GRESAKA POKRIVANJE BELIM Dosta crtaca upotrebljava neprovidan, gust beli tus, koji moze da se nadje u radnjama sa crtacim priborom. U tom slucaju imajmo SAMO ZA TU SVRHU jeftiniju tanju cetkicu koju nikada necemo upotrebiti za glavno tusiranje crnim tusem. Eksperimentom cemo da pronadjemo koji beli tus nam najvise odgovara; najbolje je da uzmemo akrilicni beli FW ili Windsor-Newton tus. Nesto ranije pomenut je i beli akrilik u tubi... SLIKARSKA PODLOGA Kako vec samo ime kaze, u pitanju je bela boja cijim se premazivanjem priprema platno za slikanje. Ne samo da izvanredno pokriva greske, nego i omogucava da se preko belog nanosa crta bez problema, 'kao po loju'. BELA TEMPERA Kako bilo da bilo - ovo je najrasprostranjenije sredstvo medju nasim crtacima za korekcije. Najbolja tempera se nalazi u tubama, kvalitet one u teglicama nije bas najpozeljniji. Izbegavajmo tzv. 'cink-belu' posto vremenom pozuti. U mnogim slucajevima trebace nam nekoliko nanosa da se pokriju nezeljene linije u tusu, osusena povrsina nije dobra za ponovno tusiranje - pogotovo perom; ako se to obavi cetkicom, tempera 'usisa' svu vlagu i sasusena linija tusa ubrzo lako otpada kao ljuska ili perut. I kao najvaznije - linije flomasterima se uvek probiju kroz nanos temperom. [Nastavice se..?]
PARTIJSKA DIREKTIVA Nije vrijeme za strip casopise. Dobro, Stripoteka opstaje na tradiciji, nostalgiji i publici koja je zadnje desetljece provela u hibernaciji, ali ustaljeno je i pogubno razmisljanje po kojem je casopis jedini vrijedan nacin postojanja stripa. Strip casopisi nisu tu oduvijek: nekadasnji novinski podstanari postali su prvo sustanari s inim "zabavnim i poucnim" sadrzajima, a do stripmagazinskog kucevlasnistva su stigli kad su taj trosak mogli sami podnijeti. Danas, kad ih je losa sreca opet bacila na ulicu, stripovima je suludo i zaludu zahtijevati povratak u dvore. Drugi uspon na vrh ne moze nikako biti laksi od prvog, samo tezi. Zapravo sam vam htio pricati o Frani Petrusi. Frano je mlad crtac, gladan posla i prilike. I dok drugi crtaci, njegovi vrsnjaci (ili stariji, ili mladji) dangube naricuci o nedostatku strip revija i albuma kao glavnom uzroku krize, Frano je imao tu srecu da nikog iz branse dugo nije upoznao pa mu nitko nije ni isprao mozak takvim provjerenim mudrostima. Zato je Frano posao od vrata do vrata pa danas redovito radi tri stripa. U strip casopisima? Ne, u casopisima za kosarku, nogomet i kompjutorske igre. Kakvi su ti stripovi? Funkcionalni, ali i to je nebitno. Bitno je da Frano radi, biva placen i napreduje radeci. Pronadjite negdje biografije svojih crtackih idola i kladim se da cete u svakoga naci opskurne rane radove na kojima je pekao zanat. Gdje bi Herge bio bez izvidjackih stripova, gdje Kirby bez ljubica? Sjecate li se one glumacke o tome kako nema malih uloga? Strip casopisa nema, ali novine izlaze. Kakav biste strip mogli ponuditi zenskom listu, kakav sportskom dnevniku, kakav enigmatskom magazinu, kakav izdavacu pornjave? Pasicu, tablo, serijal? Geg, pustolovinu, zagonetku, strip sto se cita jednom rukom? Sve sto vam padne na pamet vrijedno je truda. Svaki strip je strip, svaki kadar otet krizaljkama, receptima ili losoj prozi pobjeda je za medij. Ako Muhamed ne zna da planina postoji, nece joj ni pozeljeti prici - strip treba prinijeti njemu, prerusenog u ruho bliske razbibrige. Kao sto to cini Frano. Svaki strip netko procita. Svaki dobar strip omeksava otpor prema mediju. Bitka za citaoce gerilska je bitka. Na posao, drugovi. -EISNER AWARDS ZA 1999 -TOP 10. ANOTHER UNIVERS -Onlajn stripovi - vise od 60 razlicitih dnevnih stripova od 5. do 11. avgusta 5. avgusta 1978. Preminuo je Paul Cuvelier (rodjen 22.12.1923. Lens Belgija). Prvi strip mu je bio "Le Petit Vingtieme" zatim je realizovao "Le canyon mysterieux". Uporedo se bavio crtanjem stripova, slikanjem i ilustracijom. 1960 je kreirao "Flamme d'Argent" po scenariju Greg-a i 1962 "Wapi" sa Acar i Benoi. Saradjivao je i sa, tada, mladim Jean Van Hamme-om. 7. avgusta 1922. Rodjen je Maurice Tillieux u Huy, Belgique. Kod je poznat po tome sto je radio na stripu "Natacha". 10. avgusta 1956. Rodjen je Alain Goffin u Bruxelles. Radio je "Le Neuvieme Reve", "Thierry Laudacieux", "Plagiat !", "Le signe de Lucifer", "Le Theoreme de Morcom" Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |