S A D R Z A J 1. SKOLA STRIPA (Nebojsa Bacic) Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Jos jedan obiman broj, ali vise diskusije nego vesti. Sta sada da se radi? Deluje mi da ce se diskusija nastaviti u pravcu daljih prozivanja i beskonacnog prepucavanja tako da sam odlucio da diskusija funkcionise na jedan drugaciji nacin. Prvo da objasnim razloge takve odluke. Prvo: Drugo: Trece: Da ne bude nesporazuma, DISKUSIJA SE NASTAVLJA ali ce biti na drugaciji nacin organizovana. Otvoricu na sajtu jednu stranicu gde ce biti redovno postavljani svi novi komentari (bice tu prisutni i svi dosadasnji) sa naslovom, imenom i datumom komentara. I u svakom broju cu, za one koji nisu redovni na sajtu, isticati koji se novi tekstovi nalaze na sajtu. Da bi dao postenu sansu da se diskutanti jos jednom pojave u SVestima i odgovore na "optuzbe" jos u SLEDECEM BROJU CU PRENOSITI TEKSTOVE ZA DISKUSIJU. Do sledeceg broja cu postaviti web stranu sa diskusijom gde ce biti i svi prethodni tekstovi. I ubuduce cete meni slati priloge za diskusiju a ja cu ih redom, kako stizu, postavljati na toj strani. Nadam se da shvatate i uvazavate razloge za ovakav nacin vodjenja diskusije. U slucaju da vecina insistira na daljnjem objavljivanju u Svestima bicu spreman da diskusiju vratim u SVesti. Sto se tice sajta on se odrzava polako, strip jos ne ide, ali se novi brojevi postavljaju, i od nedavno su svi meseci u (strip) Kalendaru popunjeni, sto ne znaci da se staje sa trazenjem novih datuma:). Vezano za Datume bi preporucio svima da, kada im je potreban neki datum, informaciju potraze na web strani. Potkradale su se s vremena na vreme greske u redovnim brojevima SVesti ali su zato na sajtu postavljeni ispravljeni i dopunjeni datumu tako da su pouzdaniji. Priloga ima malo na zalihama tako da ce novi tekstovi dobro doci:) Mislim, vidi se po obimu brojeva da ste voljni da pisete:) S postovanjem,Zlatko Milenkovic
13.05.2000. godine (subota) u 9:00 casova pocinje sa radom Skola Stripa na Novosadskom Otvorenom Univerzitetu, u novim prostorijama na 3. spratu u ul. Radnicka 20. Do odlaganja pocetka ovog kursa je doslo zbog poznatih dogadjaja kada je u pozaru ostecena zgrada "NOU"a. Nastavu u trajanju od 6 sati ce odrzati Svetozar Obradovic (scenario) i Branislav Kerac (osnove crtanja).
Sta nam donosi novi broj Stripoteke? Ovog puta nesto drugaciji sadrzaj! Malo vracanja starog duga i par kratkih stripova tako da je, specijalno za ovaj broj, koncepcija nesto drugacija. Da krenem prvo od korica koje deluju nesto atraktivnije od prethodnih, autor ilustracije je Manfred Sommer. Sto ce reci da se na prvom mestu nalazi Frenk Kapa, od istog autora, u epizodi "Senke proslosti". Nakon 28 strana ovog stripa se nalazi geg tabla Dvotockasa (Charles De GOTTE). Zatim dolazi dug iz proslosti. Naime, davno proslih, sretnijih dana je Stripoteka imala kolor separat sa stripom u nastavcima gde je, isto tako davne, '92 godine isla jedna epizoda Kosmickih Putnika (Podzemna grobnica) i koja nije kompletno objavljena. Na zahtev mnogobrojnih citalaca se u ovom broju taj strip nastavlja tamo gde je prekinuto njegovo izlazenje. Nazalost ovog puta bez kolora. Prvo je izmontirana jedna tabla sa opisom radnje na prethodne 32 strane da bi preostalih 13 tabli islo normalnim redom. Naravno autor ovog stripa je Paul Gillon. Zatim je tu jos jedna geg tabla vec stndardnog Video Kice (Midam). Zatim jedna klasicna, 10 strana duga, prica spanske skole. Rec je o stripu Rat Bogova (Povratak Ikstlakoliukvija) ciji su autori Tha? i Andreu Martin. Zatim dolaze dve table Bogi-ja (Tuti Fruti), mog favorita ako ne zbog ovog stripa ono zbog, za mene, genijalne bravurice, davno objavljene u Stripoteci o pijanisti Sem-u iz Black House-a. Autori su Leonardo Sanchez i Antonio Segura. Na predzadnjoj strani se nalazi Hogar Strasni (Dik Browne) dok je poslednju kolor stranu zauzeo, sada vec redovni, Mali Spiru (Janry, Tome). Sta jos reci? Cena ista 35 dinara (1,5 DM), sada nakon 8 brojeva vec i nije previsoka. Domacih stripova nema:( ,...
Dobar dan dobri ljudi. Elem, javljam se u ime (piratske) "izdavacke kuce" So Young Co.
Nakon izlazenja i treceg stripa (Torpedo, album 12), mislimo da
je vreme da se pojavimo i "javno". Nas e-mail je: Evo i par ispravki vezano za spisak objavljenih stripova Huga
Pratta kod nas (iz Morgana):
...UJEDINITE SE - OTVORILI SMO KLANICU "1kg59" *************** Dosta je kilobajtova straceno od kada se zavrsila izlozba 1h59, medjutim, ocigledno je da kruze price i nagadjanja koja su samo delimicno tacna ili su potpuno netacna. Zato, kao bivsi komesar izlozbe, moram da stavim tacke na i, kako se to lepo kaze ovde kod nas u Francuskoj. Bilala sam sreo u oktobru 98 na izlozbi originala njegovog albuma "Sommeil du monstre". Posle kraceg razgovora obojica smo ustanovili da bi smo zeleli da napravimo izlozbu ex-YU stripa. Bilal je odmah dodao da on za to nema vremena. Ja se prihvatih da ispitam teren. Nazvao sam hrvatsku ambasadu u Parizu da mi nadju telefon Darka Glavana, slovenacku ambasadu da mi nadju jednog strucnjaka, a preko jedne prijateljice Makedonke stupih u kontakt sa skopskim novinarima. Ivkova znam od ranije, te sam ga licno nazvao telefonom, dok je Senada Mavrica znao Enki i on mi je dao njegovu adresu. Posle krace istrage, slovenacka ambasada mi je preporucila Igora Prassela, skopski novinari su mi preporucili Nikolu Gelevskog, a Mate Maras iz hrvatske ambasade nasao mi je Glavanov telefon. Nazvao sam ljude, razgovarao sa njima i oni su prihvatili. Trazio sam im propagandni materijal (revije, magazine, fanzine), a potom sam smislio i napisao koncept izlozbe. Februara 1999. na sastanku sa Bilalom i Jean-Marc Thevenetom (direktorom Festivala) izlozio sam napisani koncept u 30 minuta i pokazao im magazine. Projekat izlozbe 1h59 bio je prihvacen. Tokom februara, sacinjene su izmene i dodati novi elementi, te je citav projekat dobio potpuniji izgled na sastanku 8. marta prosle godine. Definitivno je prihvacen moj izbor lokalnih selektora, fiksiran je njihovov honorar i krenulo se na posao. Dve nedelje kasnije NATO je izvrsio agresiju na Srbiju, i ja sam napustio rad na projektu zbog posla na francuskoj televiziji. Vise od mesec i po dana niko ovde nije spomenuo izlozbu, dok ja nisam opet poceo da telefoniram i da ozivljavam projekat koji je doziveo sudbinu tipicnu za collateral damage. U maju sam ponovo stupio u kontakt sa lokalnim selektorima i zatrazio da mi posalju preliminarni materijal u kome bi bilo 15 do 20 autora od kojih bi Bilal i ja izabrali desetak, ili koliko ih bude dobrih, za ucesce na angulemskom festivalu. U toku juna meseca ljudi iz Angulema u Spaniji su saznali od Ervina Rustemagica da Hrvatska nece da ucestvuje na izlozbi, jer se Glavanu ne dopada koncept. To je bilo potvrdjeno i sa drugih strana, uz dodatak da je Glavanu glavna prepreka sto hrvatski crtaci trebaju da budu pomesani sa ostalima. Za one koji ne znaju, nasa ideja bila je da pored tabli stoji napisano samo ime i godina rodjenja autora bez drzavne, nacionalne, ideoloske, partijske i verske pripadnosti, jer crtac predstavlja sebe, a ne nekakve institucije. Materijal iz Hrvatske nije stizao i pretilo je da hrvatski autori ne budu zastupljeni na izlozbi. Ostavio sam Glavanu vise od 20 poruka, pisao mu pisma, slao faksove, ali on je krajnje nevaspitano odbijao da odgovori, pa makar da samo kaze - necu da saradjujem. Resio sam da nadjem drugog selektora, te sam se obratio Veljku Krulcicu. Posle 7 dana razmisljanja, on je odbio, a onda sam se odlucio da poslusam savet Igora Prassela, Helene Klakocar i Slobodana Ivkova, te sam se obratio Darku Macanu. Macan je vrlo brzo i efikasno obavio posao u decembru, te sam imao u rukama celokupan materijal. Potom smo Enki i ja izvrsili izbor ucesnika i ja sam formirao listu od 50 autora - 6 iz BiH, 9 iz Makedonije, 8 iz Slovenije, 8 iz Hrvatske, 1 iz Crne Gore i 18 iz Srbije. Tako, sada svi znate ko je sta radio, sta je bilo cije zaduzenje, ko je selektore naimenovao i ko je sacinio definitivni izbor ucesnika. Svaku drugu verziju slobodno smatrajte za najobicniju laz. O izlozbi necu da govorim, jer ocekujem da drugi kazu kritike ili pohvale, ali na lazi i klevete koje su usledili posle izlozbe, moram da se osvrnem. Pre svega, zasto toliko pljuvanja izlozbe 1h59? Citiracu jednog mog drugara koji mi je nedavno poslao poruku: "Ovi nasi (stripari) imaju tako malo prilike da se pokazu, da je normalno da svaku priliku ne samo da prihvataju, vec je grabe. Misle da je bas to ono sto su cekali svih ovih godina. I kad im se ona izjalovi, onda su redovno krivi oni koji su im tu priliku dali." Vrlo tacno i precizno. Medjutim, to nikome ne daje pravo da me vredja na najprostackiji nacin. Na primer, onaj Senad Mavric sto me nazva lopovom u SV 64: "sta je sa originalima koji uopce nisu izlozeni? kada ce oni biti vraceni i sta ako ih nikad vise ne vidimo? Iskoristicu sve svoje kontakte i dici prasinu s kojom cu, ako treba ici do kraja." Originale sam mu odmah vratio, ne rekavsi mu da o dizanju prasine ne mora da brine, jer su me Francuzi vec prosle godine upozorili na Mavriceve "nepostene gestove prema drugima". I u ostalom ko je taj Mavric? Da li ste videli njegove stripove? Ako niste, pogledajte list nazvan 'Noci' iz 98 godine i naci cete "Crne noci limba" (mozda i jedini objavljeni?). Pet c/b tabli bez ikakve izrazajnosti: kompozicija table slaba, crtez statican, likovi drvenasti, skracenja losa. To nije samo moje zapazanje, nego je i misljenje nekih koji o stripu znaju neuporedivo vise od mene. U okviru izlozbe 1h59, njegovi radovi spadali su u desetak najslabijih. Da li ga zato treba nazivati pogrdnim recima? Ne. Treba mu dopustiti da vezba i da nauci nesto, ako je dovoljno pametan da se posveti radu, a ne olajavanju. Potom, tu je i moj stari drugar Bojan Djukic, sa kojim sam pre 17 godina radio na jednom filmskom scenariju. Nismo se dugo videli, a kako se kaze - daleko od ociju, daleko od srca - te sam za njega najednom postao "Antikvar Koji Je Do Juce Trgovao Sa Ikonama" (Mala digresija. Bojan je diplomirani scenarista i njegova alatka je jezik, te je zaista neverovatno da moze da napise "sa ikonama", upotrebljavajuci instrumental sa predlogom koji oznacava drustvo ili zajednicu. Ispravna upotreba instrumental bila bi bez predloga "sa" da bi se na taj nacin izrazilo sredstvo, orudje, mera ili nacin. Qme, gramatiku u ruke, brukas se!). U isto vreme, Bojan me optuzuje da sam se u izlozbu "utrpao" i da sam Ivkovu "pokrstavao i nadopunjivao selekciju kad je doslo stani-pani". Ocigledno da prica tek da bi pravio promaju, ili ga je neko nalagao i ipripovedao mu netacne price u vezi organizacije izlozbe. Istina je da ljudi vole sebe da velicaju i da se kite tudjim perjem, ali valja prvo proveriti ko laze. Osim toga, Bojan nije ni bio u Angulemu, nije ni video izlozbu, niti ima predstavu o dobrom delu crtaca. I ko je, u stvari, taj Bojan? Da li ste videli njegove stripove? Crtao je on u Jugi Bila i Bula i tako jos nesto, ali bez talenta. Ja sam mu jos te daleke 83 rekao da se mane crtanja, jer mu to ni malo ne ide od ruke. Neuporedivo je bolji kao teoreticar, kriticar, mozda urednik ili menadzer. I nisam jedini koji je to rekao. Ali Zasto ljudi vole da se bave onim u cemu su slabi, a onda se ljute na druge, pa postanu ogorceni i vole da opljunu. Na primer, Djukic (intergalakticka zvezda) o (majusnom i nejakom) Bilalu. Alaj ga je okrpio - te polu ovo, te cetvrt ono, te retuser fotografija. Reklo bi se da mu se Bilal nesto zamerio licno, da mu je ukrao kokos, da mu je psovao majku ili maznuo zensku. Ipak, mislim da je u pitanju samo obicna ljudska i profesionalna zloba i zavist. Steta, Enki je iz srca radio na ovoj izlozbi, ulozio dosta svog vremena i ugleda, a ispao je kriv i grbav. Kao, grebe se za reklamu na racun crtaca sa izlozbe. Ej, ljudi, razmislite da li je to bas tako, ili vam je krivo sto niste u njegovoj ulozi. Dok sam radio na pripremi izlozbe morao sam da citam prostacke poruke Nikole Gelevskog i da se sa njim ponasam kao sa maloumnim detetom koje drzi u ruci skupocenu vaznu. Pise tako on meni: "A ovaj rad (trcckanje, autori, ssetanje kroz posste, pisanje...) definitivno mi je vissak, u mom "itinereru". Preko glave mi je ova jebana izlozzba, u kojoj se osecam kao nadjebana strana. Da nije nekih autora, odavno bih ti rekao - odjebi. Ponavljam, umoran sam od svega, od novogodissnjih guzzvi, od obaveza, od svega." Morao sam da se borim protiv Glavanovog pokusaja da minira izlozbu, samo zato sto nas koncept nije odgovarao njegovoj nacional-politickoj muckalici. Morao sam na pocetku, takodje, da ubedjujem S. Mavrica da njegov nacional-romantizam ne moze da prodje, te da ni BiH nece biti odvojeni, uprkos cinjenici, kako on rece, "da su se oni za to borili" (Uzgred, za vreme rata on je ziveo u Francuskoj. Ih, izem ti ja takve borce!). Ama, zar sam se ja na Boga s kamenje bacal, sto rekose Pirocanci, pa da me kazni da se sada nadpricavam sa kojekakvima. Zato vam, gospodo, predlazem da vi organizujete izlozbu. Ja sam, uz Bozju pomoc, Enkijevu dobru volju i Jean-Marcovo poverenje, jednu organizovao, uprkos cinjenici da nisam stripar, da o stripu manje znam od vecine vas, ali sam vestiji organizator i imam vise smisla za komunikaciju. I ne zaboravite da je izlozba 1h59, po izlozenom materijalu i po odjeku, najobimnija manifestacija naseg stripa u inostranstvu u zadnjih sto godina. O izlozbi se pisalo u stampi, a bilo je i nekoliko priloga kako na francuskoj, tako i na stranim televizijama. Sasvim prirodno, retko koga od nasih "kriticara" ovi pozitivni podaci mogu da zainteresuju. Inace, tu istu (losu, neuspelu, promasenu, tuznu, cirkusku, itd) izlozbu 1h59 pozvali su u Portugaliju (Amadora), u Kanadu, u Grenobl i u Uzes (Francuska). Ja sam se ljudima zahvalio na ljubaznim pozivima i odgovorio da vise nemam zelju da se navedenom izlozbom bavim, a potom sam originale DHL-om poslao lokalnim selektorima (bez Srbije). A, mogli smo, kao u Djukicevoj pripovesti o mladom i starom biku, da ozbucimo ne samo jednu kravu, nego da na tenane ozbucimo sve od reda. Ne bih se slazio sa Macanom da Sloveni trebaju natrag u kaveze (steta sto se u Angulemu osecao kao cirkusko cudo, jer nas niko nije na taj nacin tretirao), niti bih se slozio sa njim da sada moramo da cekamo 15 godina da bi smo dobili narednu sansu. Zasto cekati toliko? Ja imam spisak 58 razlicitih strip salona i festivala, pa izvolite, na posao. Nadjite sponzore i organizujte nesto bolje, vece, kvalitetnije, pravicnije, reprezentativnije... Trenutak je povoljan, jer su se ljudi uverili da je nas strip zaista kvalitetan. A ja, umesto blebetanja sa kojekavim Djukicima, Mavricima i Gelevskima, radije vreme koristim razmatrajuci odredjene poslove sa francuskim izdavacima stripova, pisuci o ikonama, srebrenini, lovu i kinologiji. Sad bas pripremam materijal za jednu knjigu o sarplanincima. "Tamo pomor, ovde veselje, Aleksandar Manic
...pa NE GORE NI "CRTOPISI" Quintal na svoje pitanje "smije li autor spaliti svoje originale" odgovara "potvrdno, bez dvojbe". A ne samo da bi odgovor trebao biti "odrichan, bez dvojbe", vec to autoru ionako NIJE dato kao opcija. Evo i zashto. Odmah upozoravam: ne radi se o juridichkom vec est-etichkom principu. U tekstu koji sledi i njegov autor i Quintal/Macan i Milan Jovanovic su izmishljene (strip)lichnosti (u vreme protivprirodno gnevnih replika to je dobro biti), upotrebljene da se govori o odgovornosti u (strip)stvaranju/delanju. Goruca nisu samo Potemkinova sela monstr(Frankenstein) strip-izlozhbi i nuzhnost organizovanja stripadzhija. U centru zapaljivosti (vatre) Stripa jeste i savest i odgovornost crtacha/scenariste kao autora i kao choveka. Poetika podrazumeva etiku. Loshe nacrtan/napisan strip mozhe se shvatiti kao neshto mrtvorodjeno, dakle neshto gde nishta (nikakva Dusha, Istina, Lepota, etc.) ne gori, nekakvo ne-bice, pa nas to mozhe, u nepromishljenom besu, nagnati da ga upalimo makar kao nosach (hartiju) tih "ugashenih crtakarija". Ali to je suvishe lako. Zato se i lepa sela i lepi ljudi lako pale. A zapaliti loshe je isto toliko loshe kao i paljenje dobrog. Bash kao svako chedomorstvo: u oba sluchaja SAMO MISLIMO da smo OKONCHALI problem. Ali nije tako. Bulgakov je bio u pravu kada je rekao da "rukopisi ne gore". SVE shto stvorimo ostavlja nash neizbrisivi pechat po licu Kreacije - po njemu sebi sudimo i drugi ce nam suditi. Ali niko nas nije terao pushkom da budemo autori - to ne smemo zaboraviti. Sami smo izabrali, pa ne vredi da se posle "gradimo" neveshtim, "samo zanatlijama", "samo stripo-klepcima", samo "odradiocima robne estetike"... ne vredi da palimo, jer je vrh olovke (chim smo pocheli ctrati/pisati) probio krhki list Stvarnosti kakvu znamo i duboko zaparao po Onostranom. Hteli to ili ne, znali to ili ne. Ono shto smo stvorili uzvisic'e nas ili oboriti. A Quintal to dobro zna. I mudro se (bar u vecini onog shto je napisao i nacrtao u tzv. "komercijalne svrhe", a meni je poznato) pazi. Jer ako svako nashe stvaranje od pochetka nije gorelo, gorecemo mi - za to ce se pobrinuti nasha ili vec neka ina savest. S druge strane, ako smo (na)pravili (strip)nedonoshche - treba da ga stalno (o)drzhimo zhivim pred sopstvenim ochima: mnogo cemo nauchiti i o sebi i o stvaranju. Brecht je, uostalom, lepo govorio o boljem uchenju od "losheg novog nego dobrog starog". Greshiti se mora, u procesu (uchenja) stvaranja. Loshe je greshke ne uvideti, ne uchiti od njih stalno, tj misliti da GRESHKE mozhemo spaliti. Jedino shto mozhemo je - - popraviti sebe, nadoknaditi sve boljim trudovima ono shto je "zavrijedilo lomachu". Iako ne treba zaboraviti ni sluchaj Kafkinih rukopisa, (mozhda ipak poneshto pozerski) namenjenih spaljivanju. Ako govorimo SAMO o dolarskom (mozhe i bilo koja druga valuta) placanju, o autorskom pravu, o procentima imovinskih odnosa u okvirima strip-table i ne upozorimo one koji dolaze da se strip ne isplati ako nije dobar /jer SVOJU strip-nedonoshchad SVAKO SAM mora da plati na mnogo nachina/ onda to ide na nashu (Macanovu i moju) dushu. I ja volim Milana Jovanovica, ali sam siguran da ce druge njegove "geste" biti (a znam neke koje su to vec bile) herojskije ili bar znachajnije od piromanskog uklanjanja "tragova zlochina". Siguran sam da Jovanovic danas zna da se takvi tragovi samo "zabashure", maskiraju, ali da chekaju, na kraju puta, poput neizbezhnog lovca /shto je vec tema iz koje bi Macan mogao lako da izvuche (josh) jedan "Grendelovski" dobar scenario/. Najzad, zar Milan vec nije malochas, onako Hektorovski provuchen kroz tribulacije kala infamije (pri chemu je to isto spaljivanje iskorishceno SAMO kao povod), od strane nekog toliko nechasnog, nedostojnog i nepismenog da je vec, samo po sebi, to dovoljna "kazna"? Tu je sve opet bilo svedeno na moralni aspekt ("blacenje"), jer da je iko tu ishta legalno (izdavach, scenarista) mogao, vec bi to i uchinio. Ako ljudi i sela/dela vec gore jer su ih ljudi zapalili, to ne znachi da treba reci kako "tako treba", vec treba reci da je to pleonazam, tautologija, itd. i da je kao takav taj chin besmislen. To vazhi i za Frenkenstein-izlozhbe i ljude koji ne prezaju da ih prave kao autorske "cele-kule". Ali te "kule" ne smeju biti spaljene: MI SVI SMO KRIVI ZA NJIH, proizvele su ih nasha slabost, nasha slaba moralnost, nasha neodgovornost, nasha nesposobnost da uchinimo neshto pravo od onog u shta verujemo. Ti monstrumi MORAJU postati "stalna postavka" muzeja nashe slabosti. Mozhda cemo se tako nauchiti pravoj snazi.
Mada su svojim komentarima Darko Macan i Bora Stanojevic zapoceli zanimljivu analizu bavljenja stripom i odgovornosti koju to bavljenje nosi, nisu dotakli onaj aspekt spaljivanja originala koji je bio moj motiv i cilj. Kao jedini svedok tog cina, izjavljujem sledece: I ja verujem da rukopisi ne gore i da jednom nacrtane strane (ili jednom ucinjena dela bilo koje vrste) vise nista ne moze spaliti ni rastvoriti, barem ne u duhu autora. Upravo zato spaljivanje sopstvenih originala ne mogu da okarakterisem ni kao "abortiranje nezeljenog deteta", ni kao "ubistvo retardiranog mladjeg brata", ni kao "piromansko uklanjanje tragova zlocina" - - radilo se, zapravo, o alhemijskoj transformaciji dotadasnjeg rada u novi oblik. Nijedna od tih tabli nije "ubijena", niti sakrivena od tudjih ili sopstvenih pogleda, vec su sve ulozene u proces kojim sam hteo temeljno da promenim svoje bavljenje stripom. Sta to konkretno znaci? "Zrtvovane" table su bile gomila zapocetih stripova, radjenih pod mnogobrojnim uticajima, cesto kopiranjem tudjeg stila ili prisvajanjem tudjih resenja. Meni su, u tom pocetnickom periodu, bile neophodne, radi ucenja i otkrivanja sopstvenog glasa, i ne stidim ih se, ali su, narastajuci kao gomila tek zapocetih radova (koji su trajali samo dok bi mi neki novi stil bio zanimljiv, a zatim ostajali kao nedovrsena kopija nekog trenda) poceli da me opterecuju i zarobljavaju. Nakon nekoliko godina rada, imao sam pred sobom stotine tabli, a skoro nijedan zavrsen strip; veliki ulozen trud, a skoro nijedno licno delo. Spaljivanje je doslo nakon podrobnog razmisljanja, a ne kao posledica trenutnog hira ili besa. Ucinio sam to jer tada nisam imao snage da sve te table jednostavno stavim u fioku i vise im se ne vratim. Trud koji sam do tada ulozio u njih uvek me je iznova hvatao u zamku da im se vratim, docrtam i prepravim ponesto, i nastavim tako da se krecem u pravcu u kojem nisam zeleo da idem. Zato sam ih sve stavio na gomilu, i zapalio ih da bih se naveo da krenem kuda mislim da treba, i potrazim svoj autorski izraz kroz gotove stripove, koje publika moze da procita i sama vrednuje. Na taj nacin, nista nije unisteno. Preobratilo se, i dobilo nov zivot. Mnostvo zapocetih avantura La Bete Noirea naslo je svoje mesto u serijalu "Pet zivotnih doba". Sve mukotrpne prepravke prvog albuma "Kalokagarta" donele su plodove u drugom. Table koje su nevesto istrazivale "poetiku svakodnevnog" razvile su se u "Kairos", a fantastika razlicitih oblika kristalizovala se u "Aromu Mortis". Cinjenica da od tog cina naovamo, imam nekoliko gotovih celina, u formi konkretnih autorskih projekata, za mene opravdava taj postupak. Inace, nisam "vatreni tretman" preporucivao drugima, niti sam zagovarao spaljivanje stripova uopste. Mada ne mislim da su te table bile znacajne u nekom sirem okviru, za mene su bile sav kapital koji sam imao; odgovornost prema njihovoj "zrtvi" me je terala da radim i dalje tokom ovih godina, u okruzenju koje nije nimalo podrzavajuce za takav rad. Sto se materijanog i pravnog aspekta tice, u Zabavniku su ostale kopije pominjanih stripova, tako da spaljivanjem nisam onemogucio izdavaca da ih stampa. Ivkov je honorar dobio, tako da ga nisam time uskratio za nadoknadu za ulozeni trud. I da, scenario je njegov, i moze ga realizovati sa kim zeli. Iskoristicu ponovo metaforu sa alhemijskom vatrom da zavrsim odgovor: Posto sam sebi dodelio "pravo" da kresnem sibicu i prozovem bilo koga, sada se zasluzeno kuvam u loncu pod kojim sam zapalio vatru. To je sasvim u redu. Vaznije je da su, nakon provale strasti sa obe strane, pocela da pristizu temeljna razmisljanja i konkretni predlozi. Ako uspemo da stvorimo makar mali "Kamen Mudrosti", ucinicemo "Veliko Delo".
Veoma je znachajno da je jedan srpski autor, kao Milan Jovanovic, u stanju da sopstveni chin (paljenje svojih originala), ma koliko to dubioznim do kraja ostalo, ponudi svojim buducim i sadashnjim kolegama - na razjashnjenje. Kao shto Milanovo objashnjenje ne mozhe potaci na paljenje, ni moj prigovor takvom chinu ne sme da ima za cilj zabranu spaljivanja. Samo stupidni alhemichar i njegov kum mogu verovati da je, u alhemijskom procesu, cilj stvaranje Kamena mudraca chija je moc da "nizhe" metale transformishe u - zlato. Jedini cilj Magnum Opusa je transformacija choveka u - Choveka! A prevashodan agens, da bi se transcedencija postigla, je Volja. Volja da se bude Chovek, a ne bedna, sicushna stvarchica koju ce u vrazhju mater oduvati vetar Sujete i svih ostalih, blazhih lazhi. Tu vrstu volje, dragi prijatelji, nemaju ni djavoli ni andjeli. Imaju je samo ljudi. To nemojte nikada zaboraviti. Vi imate izbor. Do Djavola, ili do Boga - ali iskoristite ga vec jednom.
KAD SAM BIO CRTAC... KATICA Nekoliko nedelja u Studiju je proslo prakticno u lenjstvovanju - ali placenom, tako da nije bilo mesta preteranoj brizi. Period[e] neaktovnosti sam koristio da se upoznajem sa sto vise novih ljudi, da zdusno upijam utiske gledanjem majstora-crtaca koji su imali posla (lay-out dizajneri, animatori-supervizori, storibordmeni, slikari pozadina...), saznam ponesto o 'drugim stvarima' (recimo, koliko je ko placen) i - nacrtam ponesto od stripova, posto se, je li, ima vremena 'na pretek'. Jedan od prvih 'samara' mi je bilo brecanje coveka koji je radio
za stolom nedaleko od mene kome sam nevino uputio pitanje o visini
zarade dok smo svi zajedno cepali koverte u kojima nam se nalazio
platni listic sa 'prelomom' zaradjene sume, skinutim porezom i
neto-zaradom koja nam ide na bankovni racun. Nije mi se dalo da mu objasnjavam kako je u mojoj zemlji najnormalnija
stvar da se o takvoj temi razgovara, te da se o tome zapitkuju
kolege. Izvinuh mu se i povukoh u sebe. A za crtanje mojih tabli
stripa sam ubrzo opomenut od strane Kejt iz Personalnog, koju
su poslali iz Uprave kojoj je neko dosa'nuo kako 'crtam za svoju
privatnu upotrebu'. Nije pomoglo moje prenemaganje kako se ima
vremena a posla [trenutno] nigde, kako je moja privatna stvar
sta radim i da je to na neki nacin vezba dok se drugi 'mlate'
dosadjujuci se, gledajuci TV, citajuci novine, trtljajuci uz kafu
i sta sve ne... No Kejt je bila nepokolebljiva. No, do toga je jos bilo par nedelja... Tri-cetiri dana sam od
jutra do mraka skicirao i drljao do u beskraj dinosauruse i decje
likove koji se pojavljuju u filmu a onda je receno da se sa svim
tim prestane jer je Stiven (Spilberg, Mr Gazda) odlucio da dovede
Karlosa Granhela (Carlos Grangell) - fenomenalnog spanskog crtaca
stripova da re-dizajnira prakticno SVE KARAKTERE. O tome smo inace
obavesteni u petak, koji nam je bio dan za sastancenje u trajanju
od jednog sata po raznim pitanjima - i kojom prilikom su nam do
u besvest pustani 'progoni' (rushes=ras'iz) ozvucenog filmovanog
storiborda sa ponegde umetnutom grubom animacijom. Mr H. - bivsi
Diznijev animator (radio je na MALOJ SIRENI) je uz Mr W. bio jedan
od izvrsnih ko-producenata sada u AMBLIMEJSNU i drzao nam je govoranciju
kako su veliki problemi pred Studijem, jer organizacija mora da
se prestruktuise - malo je animatora koji ne mogu da postignu
da urade dovoljno ekstrema za asistente i fazere a i Karlosu treba
vremena u radu na doterivanju likova. Tisinu prekide poneki usamljeni kikot, zagor tu i tamo i glasno "Yes!" dame duge talasaste zlatne kose sa naocarima velikog okvira na licu. Katica. Mr H. se nakasljao, slozio se da je predlog interesantan, nesto
se dosaptavao sa Mr W.-om i potom glasno objavio da je sastanak
gotov. Na izlasku mi je poneko prisao sa pitanjem sta ja zamisljam
da sam i ko sam, da sam tek nedavno stigao, kako ima crtaca koji
preko dve godine rade ovde a jos nisu unapredjeni i sta sve ne.
Raspravu je prekinuo Mr W. Mr W. mi uputi osmeh u kome nije bilo niceg prijateljskog. Zapita kako se to speluje, izadjoh mu u susret i on to zapisa u notes. Tako sam stekao svog prvog americkog neprijatelja. Katica je izasla sa mnom na rucak i kafu, puna podrske za moju ideju. Sreo sam je pre nekoliko dana kad nas je upoznala Nina, asistentkinja
animacije, zapravo devojka/licna asistentkinja Pitraka - simpaticnog
Francuza, vrsnog crtaca i animatora. Nina je znala da sam iz Jugoslavije
(tada jos nismo spoznali da mi zemlje vise nema...) i predstavila
me je novodosloj Amerikanki iz Vasingtona. Ne shvatajuci o cemu
se radi, rukovao sam se sa zgodnom devojkom povecih naocara na
licu uokvirenom dugom plavom kosom staromodne frizure i predstavio
joj se na engleskom. Posto joj jos nisu nasli radno mesto i crtaci sto (Studio je bio u procesu reorganizacije prostora i pregradnje) a kontinuiranom poslu jos uvek ni traga ni glasa, sedeli smo i pricali na srpskom i pomalo na engleskom. Njen srpski je bio sarmantan, sa jakim engleskim naglaskom ('nagleskoum', rekla bi ona) ali razumljiv. Crtala je ceo zivot iz hobija, dete starijih a sada bolesnih roditelja koje je krenula da izdrzava dok oni zive u Floridi radom u Stejt Departmentu (Vasington) kao prevodilac - posto je studirala i diplomirala slavistiku. Mastala je da se zauvek posveti crtanju i animaciji i da, ako moze, predje u Evropu da zauvek zivi. Divila se mojim crtezima i tablama stripova koje sam joj pokazao; njeni pokazani crtacki pokusaji su mi delovali amaterskije nego sto bi se ocekivalo za standard koji Studio trazi no - sta je tu je. Pohvalio sam je i uzvratio komplimente, cudeci se njenoj opsesiji Serlokom Holmsom pokazanoj u crtezima i njenom statusu asistenta animacije BEZ ikakvog prethodnog animatorskog iskustva. Tada jos nisam shvatio da za rad u Studiju nije samo vazno znati i umeti; i te kako je bilo vazno i KO si i ODAKLE si... Ubrzo smo sve manje vremena imali za druzenje 'o trosku Komanije' posto su je smestili na drugom kraju Studija i gurnuli je u asistiranje Dzefu Varabu (Jeff Varab) - o kome nekom drugom prilikom. Nije joj bas islo najbolje... ...kao ni meni. No problem koji je postojao - tacnije, jedan od njih - bilo je POREKLO primljenih ljudi. Postupno sam poceo da shvatam kako funkcionise 'kastinska struktura' Studija - naime, uz umece je bitan faktor predstavljala i cinjenica odakle neko dolazi. Nije daleko od pameti da su Amerikanci - pogotovo sto je studio bio americki - imali apsolutnu prednost u svemu. Oni su u svemu bili glavni i uvek na prvom mestu (kao animatori, dizajneri, slikari... O rediteljima i priducentima da i ne govorimo!), a drugi su samo mogli da ih skromno prate, kao 'prirepak' ma kako i koliko da su bili dobri i kvalitetni u svom radu. Na primer, u Studiju je radila manja grupa Bugara, animatora iz Sofije. Medju njima su radila trojica vrsnih majstora koji su me postupno i prijateljski uveli u nacine i standarde rada na projektu - no i pored svega NIKADA nisu dogurali dalje od starijeg ('senior') asistenta ili klin-ap crtaca (clean-up = prociscavanje grube skice prema modelu). Englezi, Spanci, Nemci i eventualno Italijani su najdalje mogli da doguraju do pozicije 'mladjeg' animatora ('juniora') a svi ostali su trpani na nize nivoe hijerarhijske podele. Sem Francuza, koji su imali specifican i povlascen tretman (uglavnom zasluzen - crtaju kao skotovi!) ma koliko, recimo, neki Danci isto to zasluzivali - a nije im omogucen (dozvoljen..?) napredak. Stoga je jasno kako je i zasto Katica stavljena na mesto Senior Assistant Animator-a. Za nju su poceli dani i nedelje mucenja i frustracije. Njeno neiskustvo samo je pogorsavalo situaciju i na njezino insistiranje da je 'spuste' makar privremeno u rang fazera odgovor je bio: "Ali ti si Amerikanka! Amerikanci NE RADE faziranje!". To ju je dovodilo do suza. Mene je skoro do suza dovelo nekoliko sadistickih davanja nade za napredak. Posto su stvari isle kako sam vec opisao ranije, pade mi na um da se ponudim kao asistent Karlosu Granhelu. On je crtao stripove za Diznija (Vini Pu i dr.), za Kauku u Nemackoj (Fiks i Foksi), saradjivao je sa bratom na TOMU I DZERIJU a uz sve to stizao je da za spanske izdavace nacrta i naslika zapanjujuce bajke - sto u stripu, sto u slikovnicama od kojih zastaje dah lepotom izvedbe i kvaliteom stampe. Karlos je bio voljan da me 'uzme' i predlog je uzet 'u razmatranje'. Od realizacije, normalno, nista. Savetovano mi je da budem strpljiv... Takodje sam se okusao i kao lejaut crtac. Sef lejaut odeljenja, Nemac Harald je bio zadovoljan sto mojim ranije pokazanim radovima, sto uradjenim probama sa pozadinama za film i plasmanom karaktera. Kako bih se sto bolje prezentirao, ja nisam sve radio na jednom listu, vec sam krenuo da imresioniram Studio troslojnim kompozicijama (vidljivim u celini samo na svetlecem stolu!), sa karakterima na cetvrtom sloju. Osecao sam kako postajem sve bolji, a nada da se iskobeljam iz mizerno placenog polu-nerada na animaciji postajala je sve konkretnije ocekivanje... No Karlos nista konkretno jos nije mogao da mi kaze kada bih
mogao da pocnem sa radom uz njega, a Harald se pravdao kako sve
zavisi od ljudi iz Uprave. I tako sam, kako me vec Bog dade arogantnog
i lajavog, odlucio da mi treci otvoreni 'front napada' bude razgovor
sa Mr H.-om kod koga sam zatrazio prijem (storibord odeljenje
se sastojalo samo od jednog coveka - Dzefa - koji je razradjivao
skice reditelja, brace Zondag - tako da tu nije imalo sanse ni
da pokusam da se uguram). Mr H. me je saslusao, klimao glavom
sa razumevanjem za moje nezadovoljstvo sto se stvari ne micu sa
mrtve tacke ni po pitanju unapredjenja u animaciji ni prelasku
u lejaut ili kod Karlosa za dizajn karaktera. Rekao mi je da su
stvari takve kakve jesu i da Studio ima svoj sistem funkcionisanja
i postojeci red. Ja sam odgovorio da je to 'bacanje para i vremena'
i da odbijam da verujem kako se sposobnom coveku onemogucuje da
bude premesten na bolje placeno radno mesto na kojem bi mogao
da bude korisniji. Klimao je i dalje glavom sa razumevanjem, zahvalio mi se na sugestijama i 'poverenju' i pozdravio se sa mnom. Ja sam potom otisao kod Katice kojoj sam, koliko sam znao i umeo pomagao u njenom frustrirajuce usporenom poslu koji joj nikako nije isao od ruke. Tesio sam je i obecavao da ce 'uskoro da joj svane' i postane jasno kako se to radi, strpljivo joj pokazivao kako se 'flipuju' papiri sa skiciranim ekstremima i kako se i bez prosvetljavanja ukljucenim stolom mogu 'naci' medjueksremi (breakdowns = brejkdaunz) i faze. No, njen nacin crtanja je bio cisto 'konturaski', sa izvlacenjem okvirne linije karaktera, bez konstrukcije strukturalnim oblicima koji povezani u organsku celinu daju grubu 'robot-skicu' figure koja se potom doteruje na tom listu crnom grafitnom olovkom (ako se prethodno radi olovkom u boji) ili na novom listu hartije, prosvetljavanjem prvobitne skice. Naravno, nije bila glupa, gresnica, samo se po prvi put susrela sa konstrukcionim nacinom crtanja koji je u animaciji i stripu norma i kojim sam se ja godinama rutinski sluzio - zahvaljujuci brojnim instrukcionim knjigama i savetima prijatelja i kolega kod kuce i ovde. Inace skoro niko nije hteo da se druzi sa njom. Stvarno ne znam zasto... Uglavnom je bila sama ili sa mnom - koliko nam je vreme dozvoljavalo. Baksuz ju je terao ne samo po pitanju crtanja i asistiranja - nekoliko puta su joj ukrali stvari (kupljenu robu u kesama, vokmen, trake...), preskupo ju je kostalo prebacivanje njenog auta iz Amerike koji je kasnio (nije htela ni da cuje za vozenje ovdasnjih kola sa volanom na desnoj strani i rucnom te menjacem za levu ruku) i mucila ju je samoca kada se zavrsi radno vreme... da i ne ponavljamo pricu o 'maleru' sa tekucim poslom koji joj je sporo isao od ruke. Asistent produkcije Aleks me je i zatekao jednog od sledecih dana za njenim stolom gde smo Katica i ja zajednickim snagama pokusavali da razresimo kompleksan pokret figure u zaokretu koji joj je zadavao muke - a Bogami i meni, samoizabranom njenom pomocniku i nazovi-spasitelju. Aleks se uzvrpoljio gde sam posto me nije bilo za mojim stolom vec na drugoj strani Studija - gde mi mesto - istini za volju - i nije bilo; videli me neki pa mu rekli... Tek, rece mi da me hitno zovu u ofis - Mr H. i Mr W. Tu smo, znaci..! Pun sebe sam usetao u kancelariju koju je H. smesta uz izvinjenje napustio i ja ostadoh nasamo sa W.-m koji me ponudi da sednem, sa osmehom koji mi istopi svako samopouzdanje. Nije mi dozvolio ni da pisnem. Mirnim glasom bez emocija - a stalno uz ONAJ osmeh na preplanulom licu koje su krasili prosedi brkovi sa sivim ocima koje kao da nikada ne trepcu, na glavi uokvirenoj prosedom kosom palom na ramena - rekao mi je da se o meni sve zna (ma sta da to znaci); da je Upravi Studija dosta mog samovoljnog ponasanja; da se moji ispadi vise nece tolerisati, kao ni patronizovanje producentima koji bolje od mene znaju kako se vodi filmski biznis i organizuje proizvodnja crtanog filma; da ONI znaju gde je kome mesto i sta ko i kako treba da radi; da mi valja da prestanem sa zapitkivanjem kada cu i gde da budem premesten i pomaganjem onima kojima moja pomoc nije potrebna jer su odabrani da rade posao za koji nisam predvidjen... Skupio sam hrabrost da ga prekinem i napomenem mu da sam neiskoriscen,
da se zbog zastoja u radu moglo organizovati da predjem na poziciju
gde bih mogao da budem korisniji i bolje placen (od jednog Kanadjanina
iz lejaut-odeljenja sam saznao da su oni placeni cak trostruko
vise od mene - ali ko mi je kriv kad nisam umeo da pregovaram
o plati kad je trebalo!!!) i da, na kraju krajeva, ZASLUZUJEM
VISE i da je trebalo da sam skrenem paznju na svoje kvalitete,
kad ih vec drugi ne zapazaju. W. me osinu pogledom i dize ruku
- zacutah smesta. Rece mi da je razgovor zavrsen i da Studio ne
moze da menja radnu dozvolu za radno mesto koja mi je od vlasti
izvadjena (posto, je li, nisam iz Velike Britanije, Evropske zajednice
ili SAD). Na ramenu sam osetio laki dodir Katicine ruke. Plakala je. Rekla je: "Cula sam... Zajebi ga, bicej boulje...". Meni kako-tako, njoj... Nikako. Prosao je Bozic (ponovo joj ukrade neka stoka kese sa tek kupljenom hranom i poklonima dok je sa njima pored nogu u rediteljskom prostoru - 'Jami' - gledala kako skeniraju tek uradjene crteze olovkom na lejaut pozadinama), Nova Godina i, taman posto joj je najzad stigao dugo ocekivani auto iz Amerike za koji je platila carinu i sve dazbine - rekose joj da je otpustena i da u roku od nedelju dana isprazni svoje fioke i iznese sve stvari. Bespomocno ih je molila da joj daju jos jednu sansu, da je podnela puno zrtvi, da se svojski trudi, da je sve ovo kosta i sta sve ne - bili su neumoljivi; rekli su joj da im ne odgovara njen kvalitet rada i da povrati pare prodajom auta. Nisam mogao da je utesim. Cutali smo dok je sedela mored mene u mom odeljku gde sam ja cistio grube skice i izbacivao fazu za fazom, puseci kao kreten. Kad je dosao dan rastanka, niko je osim mene nije ispratio. Iako mi je dala adresu, nisam joj nikada pisao. Poslednji put sam o njoj 'cuo' kad sam ' 94. u jednom broju magazina PREVIEWS video najavu njenog grafickog romana o Serloku Holmsu od sto i nesto strana. Tad sam odlucio da joj se javim i napisem jedno povece pismo uz cestitanje, no nije bilo sudjeno - izgubio sam dzepni imenik u kojem mi je bila zapisana njena adresa. [Nastavice se..?]
EVERYBODY STINKS BUT JESUS Jedan od citalaca Vesti javio mi se nedavno, razaloscen tokom i tonom trenutacne polemike. Ne ljut, vec bas zalostan. Strip mu je, kaze, do sada predstavljao "savrsenstvo", bio mu je ono nesto lijepo i cisto, nesto sto svijet jos nije uspio pokvariti. A sada je naglo shvatio da su i stripasi ljudi. Pa... jesu. Ne jednom su mi znanci, dozvolite mi digresiju, priznali kako u djetinjstvu pojma nisu imali da stripove rade ljudi. Nisu isto vjerovali o knjigama, ali za strip su nekako pretpostavljali da tek postoji, ni pomislili nisu da ga netko crta (to da stripove netko pise jos uvijek je misterija svekolikom covjecanstvu). Sad, ima sarma u tim anegdotama i prihvacanje stripa kao necega cije se postojanje podrazumijeva - kao sunca, tla, roditelja - mi uvijek izmami osmijeh. Ali, postoji i mracna strana mjeseca. Ako, naime, iznenada otkrijemo da iza stripova sto nam toliko znace stoje ljudi, opasnost idolizacije postaje stvarnom. U mom privatnom panteonu postojale su stotine idola, pa razumijem citaoca koji se javio. Stotine su postojale, neki su na vrijeme umrli, a druge sam upoznao pa sad, recimo, ne mogu citati "Huljice" a da ne cujem Radovanov glas. Tesko je upoznati covjeka cijem si se djelu divio. Neko star i pametan (valjda kakav Kinez) jednom je rekao da je to kao upoznati patku nakon sto si joj pojeo meso. Upoznati stripasa znaci najprije ustanoviti da ne izgleda kako si ga zamisljao (nimalo kao vas najdrazi lik), a zatim da se ni ne ponasa kako si vjerovao da hoce. Usudjuje se taj autor, naime, imati mane, slijepe tocke i dugogodisnje zavade, usudjuje se ne obozavati iste stripove kao ti, pricati o svemu samo ne o stripu, biti covjek. A to ne moze tako! Netko tko je stvorio nasu omiljenu zabavu ne moze biti samo covjek! Ne smije! Smije li? U svakom dobrom stripu ono je najbolje sto je njegov autor mogao dati i, u najvecem broju slucajeva, nista vise ni bolje od autora ne mozemo dobiti. Humoristi nisu duhoviti, pustolovne stripove rade ljudi s trbuscicem, erotika se crta pod stare dane... Volite svoje autore s daljine i ne ocekujte bogove od ljudi cijoj ste otisnutoj dusi oglodali kosti. -CLAWS OF THE CAT-WOMAN TPB -TOP 10. ANOTHER UNIVERS Zdravo, -Barry Windsor-Smith, zvanicni italijanski sajt (i na
engleskom) od 13. do 19. maja 16. maja 1954. Rodjen je Daniel Goossens. Potpisao je albume kao sto su "Le messie est revenu", "La vie d'Einstein", "Le Romantisme est absolu", "L'Esprit, le corps et la graine", "Psychanalyse du nourrisson" (Editions Audie/Fluide Glacial). "(A suivre)", "Marie-France", "Rigolo", "Le Petit Psikopat"... 16. maja 1963. Rodjen je Midam, crtac stripa "Kid Paddle", kod nas u Stripoteci strip ide pod imenom "Video Kica". Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |