S A D R Z A J 1. HYPNAGOGIC REVIEW #4 (Strip Vesti) Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Ovog puta kratak uvodnik:) Pisao sam komentar za diskusiju koja se, kao sto se da videti, razvila. Obecah vec tri puta tekst pa nisam mogao da ga odlazem. Posto sam danas zavrsavao tekst, a morao sam da pozurim sa slanjem broja, ostao sam bez daha za uvodnik. Eto rekoh i ja ponesto, pa do citanja... S postovanjem,Zlatko Milenkovic
Do nas je stigla i nova, cetvrta po redu, svescica Aleksandra Zografa pod imenom Hypnagogic review. Naravno i ovog puta je rec o ilustracijama nastalim na osnovu vizija iz sveta polusna. Kartonske korice u sebi donose sesnaest strana (A6, formata) ispunjenih sa 24 ilustracije (+2 na koricama) koje su nastale u periodu od '90 do marta 2000.godine. Specificnost ovog izdanja cini gostovanje Lee Kennedy-ja koji je takodje uradio dve ilustracije kojim je predstavio svoje snove i vizije. Moze da se naruci tako sto se posalje dinarska protivvrednost
1 DM + postarina CASH (u domacem saobracaju) ili 2 americka dolara,
postarina uracunata (za inostrane citaoce) na adresu:
STRIPARTY Povodom izlaska 26. Broja jedine slovenacke strip revije Stripburger, vas Strip Core i K4 pozivaju na multimedialno vizualnu zabavu. Uz predstavljanje nove Stripburgerove antoloske zbirke, bice reci i o drugim, nedavno izaslim publikacijama Strip Cora. Novi, 26. broj Stripburgera, na 88 strana, predstavlja radove autora iz inostranstva, donosi izvestaj sa medjunarodnog festivala u Angoulemu (F), pregled ovogodisnjih i proslogodisnjih slovenackih izdanja zatim druge recenzije i informacije. Stripburger nastavlja sa objavljivanjem prvenaca slovenackih autora - ovog puta se sa crtezima i pricama predstavljaju tri nova (Mally, Mitrevski, Gedrih) - uz bok sa pet starosedelaca (Koco, Strakl, Horjak, Bertoncelj, Lavrencic), grupicom veoma kvalitetnih preostalih autora iz belgijskog (Horemans, Paquet, Bourguignon, Albrechts) i italijanskog bloka (Corradi, Ribichini, viano , pogledaj Stripburger #19 i #25), kazahtanskom autorskom grupom "The Kids" (u stripu i na zadnjoj korici!), novom nadom hrvatskog stripa (Emil Jurcan), ekskluzivnom francuskom sekcijom (Lehmann, Blanquet, Bolino), finske (Nissen), engleske (Canavan), norveske (Jason), amerike (Corman), srpsko-kanadjanke (Filipovic) i holandske (Vonk) autorske note. Koricu Stripburgera #26 krasi slikarska majstorija srpskog autora Mr. Stocce, kome se tu nalazi osmostranicni strip bez reci. Iste veceri ce pricom, muzikom i slikom, Terrah predstaviti svoju ove godine izdanu kolaziranu povest Triptih. S dva kratka filma ce svoj stripski prvenac, album Lustri, pospremil Andrej Stular. Za kraj programa jos i mini istorijski festival autorske animacije, od Winsorja McCaya, preko Normana McClarena i Caroline Leaf, do Maxa Anderssona. Na Strip Core standu bice pored Triptiha, Lustri i Stripburgerovih izdanja takodje i druga strip izdanja iz Stripburgerovoga kataloga. Stripburgerovi pretplatnici i vi, koji budete novi broj kupili na blagajni K4 imate te vecer do 23. sata bresplatan ulaz. Uljudno pozvani! Vas Strip Core
HOMOSEKSUALCI, SUPERHEROJI XXI VEKA Decenijama su se maskirani strip junaci Batman, Superman i Spiderman borili za pravdu, red, porodicu i americki nacin zivota. Tim vrednostima sada su dodata i prava na razlicitost. Naime, stvoreni su prvi strip superheroji, Apollo i Midnighter, homoseksualci koji zive u gigantskom svemirskom brodu. Scenarista Mark Miller i crtac Frank Quietly, zeleli su da sruse, po njihovim recima, poslednji tabu u svetu stripa. U isto vreme, podvalci Miller, superheroji se bore za one koji su potlaceni i zrtve, te je neophodno ukazati deci da takve osobine imaju i homoseksualci. Autori su se potrudili da njihovi junaci ne izgledaju feminizirano, nego da imaju takve misice da je Superman za njih samo rahiticni komarac. Apollo crpi snagu od sunca, sto ga cini superjakim, omogucuju mu da leti i da ima posebno toplotno culo vida. Midnighter ne leti, ali je i on superjak i uz to na licu ima crnu koznu masku, a na ramenima plast slican Batmanovom. Oba junaka pripadaju timu desetak superheroja koji u svojim brodovima kruze oko zemlje i kada je neophodno resavaju probleme kojima smrtnici nisu dorasli. Jedina posebnost Apolloa i Midnightera bice to sto ce se po uspesno obavljenom spasavanju sveta, poljubiti ili zajedno otici u krevet. Prvi album sa Apollom i Midnighterom izasao je pre godinu dana, ali je njihova homoseksualnost otkrivena publici tek nedavno. "DC Comics", jedan od najvecih izdavaca prica u slikama, namenio je ovaj strip malo starijoj publici, znajuci da ce najveci broj citalaca ipak biti medju tinejdzerima. Po misljenju jednog dela kritike, ovaj strip je u stvari pokusaj da se adolescentima predstavi homoseksualizam kao pozeljan model i da im se unese konfuzija u seksualno i emotivno sazrevanje. Njihovi protivnici kazu da ce ovakav strip pomoci mladicima koji su u potrazi za svojim seksualnim identitetom da se bolje osecaju, ako su vec okrenuti ka homoseksualizmu. Sta li bi na ovo sve rekli Batman i Robin, sedeci u Batpecini dok im batler Alfred donosi casu mleka pred odlazak u krevet?
Baveci se engleskom i americkom literaturom tokom studija, cesto sam sretao gore navedeni izraz, koji preveden na srpski znaci "vasar tastine", i koji nikada nijedan pisac nije uspeo da docara u punoj meri bez obzira na retoriku kojom se sluzio. Tako bih ja verovatno izbrisao taj pojam iz secanja da iz svog virtuelnog sanduceta nisam izvukao zadnjih nekoliko brojeva "SVesti" i u njima procitao ono sto je, iz ko zna kog dela moga secanja, izvuklo ovu dobru staru izreku. Iskoristicu ovu priliku da se najpre zahvalim gospodi Vitkovicu, Zorku, Ivkovu i svim ostalim ucesnicima ove neobicne manifestacije, sto su uspeli da mi konacno ukazu na pravo znacenje "vasara tastine", a potom cu, kao strastveni ljubitelj stripa koji ima svoje pokusaje u stvaranju istog, dati sebi za pravo da se ukljucim u raspravu. Elem, gospodo draga, citajuci svo vase pisanije ne mogu da se otmem utisku da je glavni problem to sto vi izgleda previse ozbiljno shvatate sebe, umesto da tako shvatate strip. Ne zelim da se stavljam ni na ciju stranu ali donekle razumem g.Ivkova u njegovom besu. Kazem donekle jer je on u sve ovo ipak uneo isuvise licnog dok ja samo ne shvatam kako iko moze na onakav nacin da komentarise jednu manifestaciju u inostranstvu, na kojoj je prezentovan ovdasnji strip. Kakva god da je za nas je znacajna. To sto se tamo nisu nasli radovi nekih mladjih stripadzija je samo plus, jer ako ti ljudi svojim delima nisu uspeli da ozive strip u sopstvenoj zemlji i izgrade i obrazuju publiku onda ne znam sta misle da postignu tamo gde je strip pre svega biznis. No ocigledno je da mnoge ovdasnje stripadzije ne shvataju vecinu bitnih stvari vezanih za posao kojim bi zeleli da se bave. Najpre da ne nazivaju listom sebe autorima stripova jer je ta titula rezervisana za one koji zive od stripa i za strip a ne za one koji povremeno objave po kakvu bljuvotinu skrivajuci se iza one jadne floskule "underground" koju tako rado potezu svi oni koji vole da crtaju a ne umeju, kao i oni koji umeju da crtaju a nemaju sta da kazu. Zatim bi valjalo da shvate da su los medij izabrali ako zele da ih nazivaju umetnicima jer koliko god nasim usima i sujeti godilo ono "9. umetnost", strip je ipak zanat a autori zanatlije. Oni koji ovaj zanat, svojim vanrednim shvatanjem njegove sustine i lepote, i potpunim predavanjem sebe svome radu, uspeju da uzdignu do tacke gde prestaje da bude zanat i postaje umetnost mogu se nazvati umetnicima. A takvih je gospodo svega nekoliko na svetu i ni jedan od njih nije crtao bljuvotine kakvih smo se nagledali po ovdasnjim fanzinima i casopisima ciji su izdavaci voleli da ispod logoa napisu ono bombasticno "STRIP MAGAZIN". Zalosno je to sto je u ovoj zemlji strip vec previse dugo klinicki mrtav a vi se gospodo bavite svojom sujetom, ne kritikujete se vec pljujete umesto da se tapsete po ramenu za svaku iskru kojom mozete da udahnete zivot stripu. Bavite se tricarijama i iznosite kojekakve gluposti jedni o drugima kao da to ikoga zanima osim vas samih. Rizikujem da mi pripisete nerazumevanje pravog znacenja vasih izjava ali vi moje ne mozete pogresno protumaciti jer imaju samo jedno znacenje i ni trunku ironije. Komentari gospode Vitkovica i Zorka su me namah asocirali na Kristofera Volkena koji u jednom filmu kaze "Osecam se kao devojka koja na vencanju svoje prijateljice uzvikuje: To je trebalo da budem ja!". No smatrajuci da svako ima pravo na svoje misljenje, spremno sam njihove izjave predao zaboravu bas kao sto sam to uvek cinio sa onim sto su nacrtali. A onda sam procitao pisanije gospodina Ivkova, iz kojeg je valjda trebalo izvuci naravoucenije "Hrani psa da bi te ujeo", i koje je u meni izazvalo silno zaprepascenje i iznenadni poriv da ispisem ove redove. Gospodina Ivkova sam uvek cenio kao velikog entuzijastu i gotovo jedini preostali glas srpskog stripa koji ima pristup sirem auditorijumu, mada moram priznati nisam uzimao zdravo za gotovo bas sve sto napise, pogotovo pohvale stripadzijama sa kojima je sada u sukobu. Gospodin Vitkovic neosporno poseduje talenat ali ne onaj za crtanje stripova, a sto se senzibiliteta u njegovim i stripovima koje su potpisivali Momci tice, ima ga koliko i u sluzbenom glasniku. To je naravno moje licno misljenje i nikako ne zelim niti mogu da ga nametnem. Ono sto me je najneprijatnije iznenadilo jeste sva ona zluradost i pokusaji da se nesuvislim recenicama posto-poto povredi suparnik da to cak izgleda i smesno, pogotovo ono o spaljenim crtezima i potencijalnim samoubicama. Ne bih se ja previse brinuo, gospodine Ivkov za mentalno zdravlje kao ni za zivot mladoga Jovanovica jer to spaljivanje sopstvenih crteza nije akt destrukcije vec akt obicnog foliranta koji ocajnicki zeli da bude smatran umetnikom a koji pak ne moze da smisli nista ekscentricnije cime bi naveo ljude da o njemu govore kao o neshvacenom geniju koji visi o pogresnoj grani umetnosti. Citav ovaj vasar upotpunjuju delovi iz pisma g.Ivkova koji zivo docaravaju sliku o meceni, favoritima i onima koji su to nekada bili a sada su u nemilosti. Vidim da to nije sve vec se sprema i nastavak odgovora. Iskreno se nadam da su se strasti do sada smirile i da ce se gospodin Ivkov manuti daljeg prepucavanja bas kao sto bi valjalo da i ostali to ucine. Ne cinite to vise gospodo, srpski strip je dovoljno srozan i bez vasih gluposti.
Postovani Zlatko, Danas sam procitao tekst Slobodana Ivkova u kome se pominje i
rad drustva "Lazar Komarcic", pa bih zeleo da citaocima Strip
Vesti dam izvesno pojasnjenje, kako ne bi doslo do zabune. U pitanju
je sledeci pasus: Kao clan predsednistva Drustva "Lazar Komarcic" i ucesnik pomenute tribine, zelim da kazem sledece: 1. Drustvo "Lazar Komarcic" odnedavno (tacnije od sredine marta
2000) odrzava svoje tribine u Domu omladine (sala na I spratu,
ulaz iz Makedonske), posle duzeg perioda rada u SKC-u. Saradnja
sa DO je za sada izuzetno dobra i evo koji smo program imali do
danas: dok program za maj izgleda ovako: Sve tribine i predavanja odrzavaju se u istom terminu, utorkom od 19:00 h. Ulaz je slobodan, a progam oglasava DO u sredstvima javnog informisanja, tako da se na tribine i predavanja niko specijalno ne poziva, osim ako nije gost-predavac. Pogotovo se ne pozivaju osnivaci "Lazara Komarcica" koji se tom funkcijom izgleda dice kao nekim svetlim mestom u biografiji, a godinama se, decenijama cak, nisu udostojili da pomognu u radu i pravljenju programa Drustva. 2. Inkriminisana tribina koja je odrzana 21. marta bila je ideja Ivana Nesica, aktuelnog predsednika LK. Naime, posto smo V. Vesovic i ja bili u Angulemu, Ivan je mislio da ce za ostale clanove drustva biti zanimljivo da ispricamo kakvi su nam utisci - pored citave price o nagradi za "Tocak" i izlozbi 1h59', narocito o onome sto se ne vidi na prvi pogled (dakle, o onom manje glamuroznom, industrijskom, poslovnom aspektu festivala). I tako je i bilo. Vlada i ja smo pricali o svemu sto smo videli i doziveli, a ako me pamcenje dobro sluzi, ime g. Ivkova pomenuto je samo u smislu da je on bio selektor za srpski deo izlozbe 1h59'. Dobro se secam da Vlada nije rekao nista lose o izabranim radovima, naprotiv, obojica smo istakli da je cela izlozba, upravo zahvaljujuci radovima iz Srbije, imala ogroman (bar je takav nas utisak bio) publicitet i da je na taj nacin uspesno promovisala, ako nista drugo, ono spoznaju da se u Srbiji crtaju stripovi. Insinuacija da je sa ove tribine potekao nekakav napad na lik i delo g. Ivkova potpuno je neosnovana i porucujem ovim putem g. Ivkovu da bude spokojan: njegovo ime se u "Lazaru Komarcicu" ne pominje ni u pozitivnom ni u negativnom kontekstu. Prosto se ne pominje, jer za to nema razloga. 3. Kao dugogodisnji urednik (prevodilac, prelamac, razmnozavalac i sta sve ne) Emitora, zelim jos da kazem sledece: g. Ivkov verovatno ne zna da je, od vremena kada je on bio u drustvu "Lazar Komarcic" do danas Emitor od fanzina od osam fotokopitanih strana dosao do semi-prozin statusa (obim varira od 72 - 100 strana, korice u boji itd) i prodaje se u nekoliko najprestiznijih knjizara u Beogradu. Tiraz mu je, doduse, "herojskih" 50 primeraka, ali se bar potpuno rasproda, a ono sto je najvaznije za citaoce SV jeste cinjenica da, osim najboljih stranih i domacih prica, romana u nastavcima ("Dobra znamenja" Gejmana i Praceta) i magazinskih priloga (u februarskom i martovskom broju imali smo iz dva dela ekskluzivni intervju sa Dejanom Zecevicem povodom prvog autenticnog srpskog shockera, filma "T.T. Sindrom"), Emitor objavljuje i stripove; postoje do sada tri objavljenja strip -specijala sa epizodama Sandmana, Dragonlance Chronicles i Dark Tales, ali i domacih stripova (Vranesevic), a u broju 403 (martovski), izasla je strip verzija "Projekta: Vestica iz Blera" iz MAD-a (u prevodu: "Projekt: Baba-sera") i kratki strip Tihomira Celanovica "Ifaniel". Takodje, u Emitoru se pojavljivao i "Preacher", "Death: The tIme of Your Life" itd... U neku ruku, drago mi je sto je ovo prilika da obavestim i siru publiku o radu drustva "Lazar Komarcic", ali mi je zao sto za njega na ovaj nacin moraju da saznaju i osnivaci. Ali, kako je to vec rekao g. Ivkov, valjda to tako u zivotu ide. Pozdrav svim citaocima Strip Vesti i clanovima drustva "Lazar Komarcic"! Goran Skrobonja
evo prvi deo pisma komentara Cenjene Stripadzije, Zakljucili smo da necemo komentarisati pismo Slobodana Ivkova ciji je prvi deo objavljen u proslom broju, iz sledecih razloga: 1. razlog - Imali smo mnogo prilika da se uverimo da je dijalog sa Ivkovom nemoguc jer taj covek jednostavno ignorise tude argumente i odbija da prizna gresku. 2. razlog - Ivkov u svom pismu nije ni pokusao da argumentovano opovrgne bilo sta od onoga za sta smo ga "optuzili", vec je samo izbacio jos vecu kolicinu netacnih pretpostavki, paradoksa, bezobrazluka i "prilagodljive filozofije". Dovoljno je procitati deo njegovog pisma da bi se, i bez licnog iskustva sa Ivkovom ili citanja teksta "O PROPASTI ANGULEMSKE IZLOZBE I BUDUCNOSTI DOMACEG STRIPA" objavljenog u Strip Vestima #62, uocio njegov negativan, osvetoljubiv i subjektivan stav prema kolegama, autorima stripa i njihovom radu, tako da citaocima ne bismo imali sta da kazemo sto Ivkov o sebi vec nije pokazao. 3. razlog - je zapravo naj vazniji. Primecujemo da je cela diskusija koju je pokrenuo tekst "O PROPASTI ANGULEMSKE IZLOZBE I BUDUCNOSTI DOMACEG STRIPA" krenula u potpuno pogresnom smeru. Umesto da se diskutuje o tome sta bismo trebali da ucinimo da u buducnosti ne dode ponovo do ovakvih [i gorih] nesuglasica, ili mozda neuspeha, izdaja i katastrofa, svi su poceli da diskutuju da li je za Angulemsko razocarenje kriv Enki Bilal, Ivkov, Aleksandar Manic ili Sveti Petar. Nama nije cilj da ispravljamo krive drine iz proslosti. Primer Ivkovljeve selekcije autora za Angulemsku izlozbu bio je uzet iskljucivo da bismo predocili autorima da njihov rad nije pod njihovom kontrolom i da je neophodno, ukoliko zelimo da zastitimo sopstveni rad od slicnih malverzacija, da se obrazuje neka vrsta udruzenja umetnika stripa [crtaca, scenarista, teoreticara, izdavaca, citalaca] sa zajednickim ciljevima. A ciljeva ima nekoliko: Popularizacija stripa u zemlji, proizvodnja kvalitetnog stripa, kvalitetne publikacije, siroko distribuiranje, reklama i komercijalni uspeh stripa... Takode, potrebna nam je organizacija koja ce stititi strip umetnike i njihov rad i zastupati njihove interese pred izdavacima, organizatorima i javnoscu. Organizacija koja ce utvrditi minimalnu tarifu po kojoj moraju domaci stripovi biti honorarisani, i koja ce utvrditi koji i kakav tim ljudi bi bio strucan da uradi predselekciju autora za neku veliku izlozbu domaceg stripa. Organizacija koja ce imati svoje mesto u medijima... Posto do sada nije bilo konkretnih predloga na ovu temu, odlucili smo da vam predlozimo nekoliko nasih konkretnih ideja, o kojima vas molimo da promislite i zatim kazete svoje videnje istih. Mozda ce nam biti lakse da zajednicki iskonstruisemo ovakvu organizaciju ako podemo od neke od sledecih varijanti: ORGANIZOVATI KONVENCIJU SVIH PRETPLATNIKA STRIP VESTI (I OSTALIH ZAINTERESOVANIH) U NOVOM SADU ILI BEOGRADU, KAKO BI IZNELI PREDLOGE ZA VODECE LJUDE TAKVE ORGANIZACIJE, KAO I ZA NJENE CILJEVE. TAKODE, TO BI UKLJUCIVALO STRIP BERZU, IZLOZBU, TRIBINE I LICNO UPOZNAVANJE SVIH KOJI SU SE DOSAD DRUZILI SAMO PUTEM STRIP VESTI. JEDAN OD NASIH KOLEGA PREDLAZE FORMIRANJE ASOCIJACIJE SVIH UMETNIKA, CITALACA I IZDAVACA STRIPA. VEC POSTOJI NACRT STATUTA TAKVE ORGANIZACIJE KOJOM BI PRECEDAVALO NEKOLIKO STRUCNJAKA ZA STRIP (CRTAC, SCENARISTA, TEORETICAR, CITALAC...) Ove ideje su sazeto predstavljene. Ako se sa njima neko slaze, ili ima nesto da doda ili cak ima bolje ideje, onda neka to i objavi na strip vestima. Ukoliko niko ne bude reagovao ni na ove predloge, mi cemo izviniti Zlatku Milenkovicu i citaocima na oduzetom vremenu i pustiti vas da prekasno shvatite svoju gresku. ____________ Text priredili MOMCI sa brojnim kolegama.
"Superheroji - cudesni svet stripa Dzoa Kjuberta" Pripovedanje - procedura i alati su poglavlje o kazivanju price citaocu (i izdavacu-uredniku koji to treba da odobri, objavi i eventualno plati). Dzo nam predocava da ma kako lepi bili nasi crtezi, nista ne vredi bez solidno utemeljenog i JASNOG pripovedanja. Svu eventualnu dugacku te[v]oriju sveo bih na konstataciju da - ako je radnja na tablama stripa jasna kao dan i svi detalji sta se kome i kako dogadja razumljivi I BEZ UPISANOG TEKSTA - onda je pripovedacki nivo OK. Zato nam japanske Mange i deluju kao da sve razumemo (ako gledamo pravilno - z'desna ulevo!) iako ne znamo ni rec japanskog jezika niti piktogram njihovog kompleksnog pisma! Majstor nam pokazuje strane rukom ispisanog scenarija (no mi ipak znamo da za profesionalne potrebe i rad s drugima scenario valja OTKUCATI) uz listove skica karaktera, opreme, ambijenata, scena u stripu... Dosta toga moze da se 'nabaca' i na marginama scenarija, no ako nam se ne stedi hartija - najbolje je u bloku ili svesci; slobodni listovi teze da se u presudnim momentima izgube, zature, greskom bace i sta sve ne... Nasi koverti/fascikle sa dokumentacijom najzad stizu na red i mi prestajemo da kunemo kletu sudbu spoznajuci finalno pravo znacenje onoga sta je valjalo shvatiti. Vredno skiciramo pripreme i najzad prelazimo na konkretan rad... Nass sto mozda nije onaj 'pravi profesionalan' - nema veze, crtaca tabla koja nam donjim delom pociva u krilu a gornjim delom je oslonjena o ivicu stola radi posao bez greske. Ne mora da je skupa, iz radnje sa tehnickim priborom - bilo kakva daska koja je lagana i glatka posluzice svrsi (ja sam moju nasao u Budvi '89. na djubristu iza hotela!!! I jos sluzi i meni i mom sinu...). Sada prelazimo na 'male skice' (thumbnails=tambneilz, nokti na palcevima; normalno, nase skicice tabli su malo vece - kao razglednica) koje su PROPORCIONALNO smanjene dimenzije velike table hamera na kome cemo da crtamo. Najzad primenjujemo ono sto smo naucili - pozadine, 'mehuri' - ali posto je to samo priprema na malom formatu 'sibamo' brzo i bez mnogo zadrzavanja; u ovoj fazi resavamo PRIPOVEDANJE, kako radnja tece i kako se ona vidi i razume. AKO JE OVA ETAPA URADJENA KAKO TREBA - POLA POSLA JE ZAVRSENO!!! Naravno, puno 'tambnejlza' cemo odbaciti, nakon nekoliko njih videcemo da je neki od prethodnih efektniji sa drugacijim rasporedom prizor-polja (kadrova/pojedinacnih slika), negde cemo pozeleti manje slika, negde vise - nikada ni jedan proces pripreme ne ide smesta glatko... Zamislimo samo kako bi tek bilo mucno i tegobno ako bismo kroz ovo prolazili preskocivsi pripreme krenuvsi smesta na 'prave' velike table..! Sirok prostor nam treba da se 'razmasemo', smanjenje u stampi zna da pojasni i poboljsa utisak... Ali isto tako rad na velikom formatu zna da uspori i 'iztremira' crtace, i to ne samo pocetnike! Legendaran je strah i trepet cak mnogih iskusnih 'kajli' koje se smrznu pred praznom belinom nove, neispartane table... Na malim skicama mozemo da se opustimo i relaksirano eksperimentisemo dok ne nadjemo ono sto hocemo. Tek kada je cela epizoda zgotovljena u 'tambnejlzima' prelazimo na velike listove hamera koje cemo prethodno da unapred ispartamo samo sa okvirom table (Dzo preporucuje dimenzije 10 x 15 inca = 25,5 x 38 cm). Nase male skice prenosimo na finalni karton... Razlicito. Neko ovlas gleda na skice i iznova crta na hameru (rekao bih - vecina crtaca, pa tako i Dzo), drugi (kao Brajen Bolend, Nil Edems, moja malenkost...) stavljaju male skice u artograf projektor pa ih uvecane koriguju i doteruju olovkom na kartonu na koji su projektovane; treci fotokopiraju svoje tablice stripica ali sa UVECANJEM do zeljenog formata, pa ih na svetlecem stolu kopiraju olovkom, ispravljaju i sta sve ne... Metod je svuda vazda bio isti, samo su pristupi razliciti. U srednjem veku slikari su koristili primitivnu napravu zvanu KAMERA OBSKURA (pra-verzija artografa!) za manipulisanje skicama ili zivim motivima; koristili su i vrstu pausa za prociscavanje skice ili su busili rupice po konturama crteza e da bi ga prociscenog/istackanog preneli na novi karton/platno/zid ili su koristili mrezu kvadratica preko skice kako bi na platno/zid preneli kompoziciju pomocu proporcionalno uvecane mreze kvadrata... ... sto ne znaci da se mora crtati sa pomagalima i projektorima. Od deset crtaca barem 7-8 i dalje radi direktno, neposredno - bez cuda koja svetle i proizvode cudne zvuke ukljucena u struju. Svako od nas ce da crta onako kako mu najvise odgovara. Moj savet jeste - za svaki slucaj imajmo makar provizornu verziju svetleceg stola pri nozi - nikad se ne zna kada ce nam zatrebati; u najgorem slucaju posluzice nam prozor sobe za videla..! Pretposlednja (a NE prva!!!) faza izvedbe stripa je, znaci, olovkiranje. Izvodi se - kako i samo ime kaze - olovkom koja nam najvise odgovara. Vecina nas je zaljubljena u mikro-tehnicke patentare sa tankom minom (0,5 - 0,7 ili 0,9 mm) koje ne treba ostriti ili zarezivati. Ni Dzo nema nista protivu njih, cak ih i koristi povremeno - ali najvise preporucuje ono sto su odvajkada koristili svi, pa i crtaci - skromnu nasusnu drvenjaru. Najmeksa neka je H ili HB, najtvrdja 3H. Postavlja se lako, bez pritiskanja TVRDOM olovkom (ili onom sa bledo-plavom minom - ali ta se tesko brise ako pogresimo), dovrsavamo sa meksom ili istom ako nam odgovara (vecina svetskih crtaca ekskluzivno radi TVRDIM 2-3-4H olovkama!). Mekana mina je 'masnija' i tamnija, razmazuje se pod rukom i teze se brise, papir je sav 'musav'; tvrda mina je elegantnija, bledja, ne razmazuje se ni brisanjem ni pod rukom. Tu su, naravno, i klasicne patentare u koje se umecu standardne mine od 2mm (poput onih u drvenjarama) razlicite tvrdoce, pa ko voli nek' izvoli sa eksperimentisanjem i isprobavanjem dok se ne pronadje 'ona prava olovka'. Meni je posle skoro dve decenije zvrljanja sa PENTELOM 0,5 (mina 'B') najzad svanulo da najvise volim 2mm patentaru sa H ili 2H minom uz upotrebu druge patentare sa plavom minom za 'prvi nanos' i 'mehurove'. Drvenjare su me otudjivale skracivanjem posle zarezivanja i time sto su za moju ruku preterano lagane. Elem, posto smo izbegli preskakanje ma i jedne vazne faze pred finalno olovkiranje i najzad grubo postavili nase kompozicije, prelazimo na 'ucvrscivanje' olovkom, sa neznatno jacim pritiskanjem, koriscenje gumice u procesu (ne samo za eliminisanje gresaka!) i definiciju svetlih i tamnih povrsina posto smo sto slobodnom rukom, sto lenjirom i trouglom uradili GDE TREBA perspektivu prostora. Da se ne zbunimo, sa strane slika, na margini, naznacicemo strelicom pravac iz koga dolazi svetlo i shodno tome cemo odrediti sta je osvetljeno a sta je u senci. Ako nas bas mrzi da zacrnjujemo i trosimo grafit, definisacemo povrsine za zacrnjivanje i staviti 'x x x x' da nas podseti gde treba da raspalimo cetkicom sa tusem. Dzo nas sada uci da pre tusiranja treba upisati tekst - znaci, on je jos u 'staromodnoj' fazi kada su baloni i polja za propratni tekst jos uvek integralni deo kompozicije svake slike na tabli stripa, a ne kao danas, kad se crta bez teksta koji se potom ili naknadno lepi na originale (ili kopije) ili se stavlja na listove celuloida koji su postavljeni preko tabli... ili se kompjuterski ukomponuje na skanirane table. Dzo preporucuje za upisivanje teksta Speedball pera (Spidbol) - a to su alatke kojih se neki medju nama prisecaju iz nasih papirnica i knjizara u davna vremena kao 'Redis-pera'. Normalno, rapidograf radi posao, kao i svako tvrdje pero koje nam odgovara - a nije zgoreg skinuti sa Interneta razne fontove pa onda komponovati tekst na kompjuteru, odstampati ga i isecati pa lepiti u balone. Pipav posao ali uspeva - ja probao i moze. E, kad se tekst u balonima i onomatopeje/zvucni efekti osuse - onda prelazimo na TUSIRANJE likova i pozadine - normalno, crnim tusem otpornim na vodu, perima i cetkicama. Dzo preporucuje pera HUNT 102, 108, 100 i dr. te cetkice Kolinsky Rafael. U svetu su standard cetkice Winsor-Newton serija 7, brojevi 1, 2 i 3 no svaka cetka koja se ne rascvetava nakon par poteza i koju redovno peremo i cuvamo bice dobra i sluzice nas dugo. Kineske i japanske trscane cetkice su dobro sluzile mnoge sto dalekoistocne, sto evropske i americke crtace. Uz Hunt (Hant) pera dobra su i Gillott (Gilot - NE 'Zilo'!) 290, 291, 1290, 850, 650, 950, 170, 404 itd. Hant je americki, Gilot britanski. Francuzi imaju Blanzy (Blanzi) korektna pera, Nemci Brausse - najbolja su 511, crna. Nisu losa bila ni ceska Massag pera... Kakva god da nadjemo, kupimo ih par komada, isprobajmo (naravno, imajmo i drzala za njih prvo!) i nadjimo sta nam odgovara. Dobrim, tanjim i novijim perom cemo da dopunimo fine detalje posto smo vec rabljenim i razradjenim perom odradili glavne linije i konture. Cetkicom nadopunjavamo deblje konture ili akcente te popunjavamo crne povrsine ili one u senci. Normalno, ko voli neka tusira sve cetkicom ali neka ima na umu da ni najveci majstori nisu BAS SVE radili skroz cetkicama. Najveci medju najvecim 'cetkarima' - Milton Kenif (Milton Caniff) je zapravo sve crtao PEROM (Gilot 650), pa je onda nanosio debele slojeve 'kjaroskura' Vinzor-Njutnom br.3! Zan Ziroovi originali su mi pokazali (i on mi je licno pricao!) da nikada nije sve radio cetkicom - perima je NADOPUNJAVAO ono sto je kao glavno uradio kisticom. Nil Edems i Dik Djordano su oduvek bili 'stari perasi' no i pored toga su UVEK CETKOM prvo radili crne povrsine, deblje linije i ono u senci (!!!) pa tek onda perima ostalo. Znaci - isto kao i pre: isprobavajmo, vezbajmo, usvojmo sta nam odgovara, ne 'silujmo' same sebe da radimo na odredjeni nacin samo zato sto smo culi/procitali da nas idol crta na odredjeni nacin odredjenim alatima. Brajen Bolend je, gresnik, sve radio cetkicom i zato mu je danas dioptrija povelika. Mnogi su gresili misleci da se perom crta brzo a cetkom sporo, temeljno. UPRAVO JE OBRNUTO! Pero zahteva mirnu i preciznu ruku, uz totalnu kontrolu intenziteta linije, dok cetkica trazi brz, slobodan i odsecan potez, koji se sam definise spontanim podesavanjem vrha od dlake. Sporo crtanje kicicom daje neuverljiv drhtav i masan potez kao da je izveden pendrekom a ne tom finom, tananom alatkom. Cetka se ne umace cela u tus - najvise do pola, potom se brzo na papiru sa strane rotacijom podesi vrh i - kreni bez zastoja. I nju i pero valja cesto umakati u teglu sa vodom (koju treba svakodnevno menjati!), po zavrsetku pero izbrisati krpicom da ne propada od skorenog tusa; kicica treba da se opere pod cesmom sa HLADNOM vodom (mlaka ili topla steti lepku koji dlake drzi u metalnoj cevi-firuli) i sa blagim bebi-sapunom, dok ne prestane da iz dlaka izlazi gadna siva sapunica; po ispiranju treba dlake staviti medju ovlazene usne (fuj! Odvratno je ali valja se...), zarotirati drsku i - ostaviti je zasiljenu da se osusi. Ne formiramo li vrh - dlake se osuse i rasire kao pank-frizura i cetki vise NEMA spasa! Posebnu cetkicu treba koristiti za belu temperu ili sta se vec upotrebljava za korekcije. Korektor PENTEL pera i korektor-fluidi su majka-spasiteljka - imajmo ih pri ruci. Ciscenje i doterivanje su ono sto dolazi posle tusiranja - mukotrpno izbrisavanje gumicom linija u olovci (psovanje kada uvidimo da se ponegde tus jos nije osusio...), ponovno tusiranje na mestima gde je tus izbledeo jacim pritiskanjem gumom, korekcije belilom ili skalpelom, pokrivanje nezeljenih mrlja... I gotovo. Kolorisanje se RETKO ili NIKADA ne radi na originalima (sem ukoliko strip nije predvidjen da se slika kao kod Dona Lorensa, Dzona Bernza, Aleksa Rosa, Igora Kordeja, Janjetova...). Boje se ili crno-bele kopije (kao orijentir stamparu) ili bledo-sive/plave smanjene kopije, pa taj i takav kolor, sa crnim linijama na celu PREKO kolora na papiru ide u stampu... ili se skanirane table boje digitalno, na kompjuteru. Dzo nam pokazuje klasican nacin, pripreme predloga na c/b kopiji. Sledece poglavlje je Kreativni proces - storibordovi za 'Regmena' (Ragman=krpar - od 'rag'=krpa!). Tu sagledavamo otkucane [sacuvane] strane scenarija Roberta Kanigera (Kanigher) za njegovu i Dzoovu kreaciju - superheroja koji, kao i Betmen, nocu patrolira ulice grada i pomaze unesrecenima boreci se sa kriminalcima, noseci kostim nacinjen od krpa i zakrpa. Vrlo... efektno i van ustaljenih normi. Ono sto oduzima dah lepotom su Dzoove pripremne skice i mini-table (tambnejlzi), te studije karaktera koje su, po meni, najveca i najznacajnija lekcija u celoj knjizi. Diskutovana i analizirana epizoda je iz ranih sedamdesetih i najefektnije nam pruza uvid u kreativni proces dva velikana klasicnog svetskog stripa i njihovu saradnju te nadopunjavanje. Ono sto pleni je Dzoova sloboda izvedbe BEZ onog naseg legendarnog 'kasapskog' pristupa menjanju i 'prilagodjavanju' scenarija prema nasim potrebama i viziji, kao da scenaristin integritet ne vredi ni po' lavora 'ladne vode, s oprostenjem. Boljeg dokaza nam ne treba da se moze biti nesputan i razmahnut kreativno, bez prekrajanja vizije pisca, uz postovanje prema njegovom stavu i kreativnosti. Milina. Pozuteli listovi koji su ne prestampani vec FOTOGRAFISANI sa originala u olovci plene svojom autenticnoscu i spontanom izvedbom nezarezanom olovkom. I na kraju - Pribor; Dzo preporucuje deblji papir, ne previse rapav niti suvise gladak. Dvoslojni bristol-papir je onaj pravi (mada licno znam da i on i sinovi mu trose tro- i cetvoro-slojnu hartiju u svom radu! Ta ni pod razno ne propusta svetlo na svetlecem stolu!), a svaki blok sa hartijom bez linija A4 (ili manjeg) formata radi posao za skice. Nama moze da posluzi i pelir za kucanje na masini - sve cega ima moze da posluzi, nista ne mora da je 'specijalno' za tu i tu upotrebu, nekog zvucnog 'stranjskog' imena i naziva. Pera i cetkice su vec pomenuti ranije (tu Dzo malo reklamira svoj umetnicki magacin-radnju od koje se postom moze naruciti SVE sto crtacu dusa iste za crtaliste), gumice, tusevi, belila/korektori, lenjiri, krivuljari, rezaci, flomasteri i jos trista cuda se nude kao primer i pomalo na prodaju - kao i kursevi - sto direktni u Doveru, sto dopisno - u njegovoj legendarnoj skoli. Kao puteve u karijeri Dzo predlaze kongrese i izlozbe stripa,
kontakte pismima sa izdavacima i urednicima, uredan i pregledan
portfolio/mapu (saljemo SAMO FOTOKOPIJE NAJBOLJIH RADOVA sa nasim
imenom, prezimenom, adresom, telefonom i e-mail adresom na poledjini
SVAKE kopije!), obavezno pokazujemo odstampane radove ako ih imamo
i - nudimo sta i gde treba; znaci, izdavacima erotskih stripova
ne saljemo nase table sa Betmenom ili Knindzama, Marvelu ne nudimo
Toma i Dzerija ili Porodicu Kremenko. Retko ko trazi priliku da
ulozi novac i marketing-kampanju u neisproban nov koncept ili
projekat nepoznatog crtaca/scenariste. Ponajbolje se ulazi u industriju
- mozda zalosno ali istinito - oponasanjem komercijalno prihvacenih
stilova 'u modi' i ponudom za rad na etabliranim postojecim serijalima
i karakterima. Kao poslednji savet Dzo predlaze 'segrtovanje'
kod crtaca voljnog da primi asistenta (jos ako hoce da to i plati
- eto veselja i radosti) i pohadjanje kurseva i skola - ako ih
ima. U njegovom slucaju - gde drugde do u njegovoj svetski poznatoj
i priznatoj skoli: Ako bilo koga interesuje kako neke od ovde opisanih stvari izgledaju - neka poseti na Internetu Dzoov cudesni svet a oni kojima je to u moci i interesu neka pokusaju da ponudu u nasim striparnicama i knjizarama - kao i mogucnost nabavke ove knjige putem obicne poste pretplatom - ucine realnim. Verujem da bi se takva investicija islatila. [Nastavice se..?]
Nesto izmedju dve kolumne,... Nesto izmedju dve vatre,... Nesto izmedju zavadjenih strana,... Nesto sto bi pre trebalo da se zove "Tresla se gora,...". Tekst nije obiman kao sto je prvobitno zamisljen jer eto krenulo se sa licnim prepucavanjima i zadiranjem u privatnost sto ne podrzavam, tako da mislim da je trenutak da se napravi preokret u diskusiji. Posto je cilj, barem sam ja to licno tako shvatio, diskusije da se krene sa mrtve tacke sa stripom kod nas i da se krene drugim putem organizovanije i kvalitetnije, onda cu vise prostora dati predlozima za poboljsanje scene. U ovoj nasoj tuzi i nesreci od stripa doslo je do sukoba i sada ja treba da ucestvujem u tome, tu gde sam sa svima ostvario dobre i kvalitetne kontakte, gde o svakom imam vise lepih reci nego kritike, tu gde su SVI donekle u pravu. I zao mi je kada je bilo ko napadan jer su svi ljudi koji ucestvuju u diskusiji mnogo pomogli ovim Strip Vestima i stripu kod nas uopste. Svako na svoj nacin i spram svojih mogucnosti. Kada je rec o famoznoj izlozbi "1h59" njome niko nije zadovoljan i to je cinjenica. Kako je selekcija autora iz Srbije izvrsena je diskutabilno ali mislim da nije jedino resenje baciti svu krivicu na Ivkova. Mozda jeste isao ka zalogaju velikog kolaca zvanog slava, ko od nas to ne zeli (zamislite naslovnicu: xxx jedan od deset najznacajnijih autora danasnjice:)? Jeste sam uradio selekciju kako je licno smatrao da je ispravno, samo sto tu postoji jedno "ali". O kakvom "ali" je rec,... Ali, organizatori su licno njega kontaktirali i zvanicnim dopisom ga proglasili selektorom i to mu daje za pravo da bira nacin kako ce vrsiti selekciju. Kako bi se drugi poneli u takvoj situaciji? Da li bi prihvatili pomoc drugih? Ne znamo jer nismo do sada imali slicnu situaciju. Meni se licno najvise svideo princip koji je koristio Senad Mavric. Pozvao je sve autore, sve biografije i kopije radova poslao organizatorima koji su u svakom slucaju vrsili finalnu selekciju. U Srbiji to nije moglo bas tako da prodje jer je sigurno osetno veci broj autora ali mislim da je ipak trebao da se uputi javni poziv svim autorima, da se odbace iskljucivo pocetnicki radovi i da se posalje sve preostalo. Ali opet stoji cinjenica da je Ivkov licno dobio poziv da izvrsi selekciju i ima pravo da bira nacin na koji ce selekciju izvrsiti. Sto svakako ne znaci da je to i ispravno. Verujem da je iskreno zeleo da napravi dobru selekciju. Nije problem u Ivkovu, kao ni u jednom od starijih teoreticara koji su nabrojani, kao sto nipokoju cenu ne treba niko da se sklanja sa nase scene jer svako ima svoju vrednost i svako na svoj nacin radi u interesu stripa. Uostalom nijedno "sklanjanje" necijeg lika i dela nije bilo konacno jer se uvek nadje novi "lik" i novo "delo"... Kako je, do kraja, izlozba organizovana nije ni imala izgleda da uspe, treba samo videti onaj sramotni katalog, ako se "to" moze time zvati:( A za to nije kriv ni jedan od selektora sa pomenute izlozbe vec ljudi iz Angoulemskog festivala kojima je dobro doslo da imaju jednu izlozbu vise, po principu "sto vise to bolje", a jos ako ne mora da se plati... Takodje nije problem da se neciji uspeh nazove Srpskim ili Jugoslovenskim, mada mislim da ovde uopste nije u tome problem kao sto je Djukic istakao. Koliko dajem za pravo Macanu koji je rekao da niko nema prava da prisvaja uspeh pojedinca, a isto su se izjasnili i svi ostali autori koji su uspeli u svetu, toliko mi i ne smeta kada neko kaze "veliki uspeh Srpskog (Jugoslovenskog) stripa", jer to licno ne dozivljavam kao uspeh ovog rezima, nekih politicara, cak ni naroda, vec to smatram uspehom grupe entuzijasta koji zive u jednog drzavi i koji se medjusobno pomazu i imaju prava da se zajedno raduju svakom pojedinacnom uspehu prijatelja i sapatnika. Zato mislim da je Bojan Djukic pogresno shvatio Vitkovica da je problem oko toga da li je nesto Srpsko i da li se toga treba odricati. Problem je u nekim drugim stvarima, kao sto su teski uslovi zivota i neprihvatanje da se neko kiti tudjim perjem ako nije to zasluzio. Svi mi dozivljavamo, skoro svakodnevno, da nas ljudi tapsu po ramenu, hvale nas, ponose se nama, egzistiraju na nama, i na kraju se okrenu i zive u blagodetima koje su im stvorili ljudi poput nas, zaboravivsi da smo SVI MI "OSTALI" na rubu siromastva. Urade sa nama isto sto su uradili i domacini Angoulemskog festivala, potapsu nas po ramenu i kazu "...mars nazad u svoj kavez (i nemoj da nas sramotis svojom sirotinjom)"... U cemu je onda problem i sta je resenje problema? Pa resenje je u onome sto naizgled nema nikakve sanse da uspe. Resenje je da se oformi neki oblik udruzenja koje bi se oglasilo i kontaktiralo sa svim relevantnim svetskim izdavacima, festivalima, udruzenjima,... i kao takvo preuzelo na sebe organizovanje svih slicnih selekcija. Znaci da bira selekcioni ziri koji ce uraditi taj posao. Ako bi takvo udruzenje uspelo da se u svetu izbori za legitimitet "srpskog strip udruzenja" onda vise ne bi bio problem da pozivi za odabir radova stigne na pravu adresu koja bi to radila kompleksnije i relevantnije, a onda da se u toj komisiji nadju i Ivkov i Vitkovic i Jovanovic i Zograf i,... I verujte, i tada ce biti komentara da je moglo bolje, ali ce svakako biti mnogo manje nezadovoljnih. I da se onda sve izlozbe stripa koje u svom imenu imaju reci "srpski" ili "jugoslovenski strip" organizuju na slican nacin, ili da se "srpski" i "jugoslovenski" izbace iz imena izlozbe kako se ne bi na primer dogodilo da izlozba koja se zove "novi jugoslovenski strip" nema NIJEDNOG autora iz Novog Sada, Leskovca, Nisa, Zrenjanina,... pa cak ni iz Crne Gore. Da krenemo od naizgled zadnjeg problema. Kako ce to udruzenje biti prihvaceno od strane ljudi iz inostranstva? Eto u Hrvatskoj postoji udruzenje i niko ga nije kontaktirao u vezi ove izlozbe, vec su organizatori kontaktirali selektora licno (Darko Glavan je odustao od tog posla tako da je selekciju na kraju vrsio Darko Macan). Kako slicno izbeci sa nekim novim srpskim udruzenjem? Pa postoji par nacina. Prvo iskoristiti internet, napraviti sajt udruzenja i putem emaila obavestiti sve ostale strip organizacije o postojanju udruzenja i preporuciti da se ubuduce svi obracaju udruzenju kada je rec o predstavljanju nase scene, kontaktu sa autorima,... Takodje klasicnom postom kontaktirati sve relevantne institucije sirom sveta, tu bi clanovi iskoristili svoja poznanstva i licne kontakte. Sada da krenem od pocetka. Kako da se oformi i funkcionise jedno takvo udruzenje? Formiranje udruzenja uopste nije problematicno jer u Srbiji vec postoji mreza koja samo treba da se doorganizuje i legalizuje. Pa da vec jednom grupe autora prestanu da se zovu skolama stripa (kada vec to, uglavnom, i nisu) vec udruzenjima ili ograncima istog. I jako se protivim da udruzenje bude u okviru Udruzenja primenjenih umetnika. Strip moze i zasluzuje da ima sopstveno udruzenje, tako bi se od drzave dobile prostorije i sredstva. Prostorije i sredstva bi bili simbolicne vrednosti ali dobijenu sirotinju nebi pojele velike zveri iz pomenutog udruzenja. Uostalom Strip (i ilustracija) zasluzuju vise od toga da budu prilepak nekog drugog udruzenja. Udruzenje treba da bude potpuno liberalno, da ima ravnopravne ogranke, grupe, frakcije cak i samostalna udruzenja koja bi ravnopravno ucestvovala na skupstinama i u odlucivanju. Statutom bi morao da se spreci svaki oblik samovolje i kulta licnosti sto znaci da bi se svake godine birao novi predsednik i ne bi mogao na tom mestu biti duze od dva mandata zaredom. Kod ovako znacajnih dogadjaja (kao sto je izlozba "1h59") da se sastanu predstavnici svih grupacija i dogovore o nacinu nastupanja. Udruzenje ne treba da ima ulogu sindikata i da odredjuje visine honorara, uslovljava clanstvom neke povlastice i da brani subsidijarna udruzenja. Jednostavno treba da bude veza sa svim ostalim grupama i udruzenjima, da komunicira i razmenjuje informacije i da stiti autorska prava. Vrh udruzenja ne treba da donosi odluke, sve odluke i dogovore treba sprovoditi zajednicki sa svim grupama i bez saglasnosti vecine nista se ne moze sprovoditi. Udruzenje vise treba da radi na propagiranju Stripa u javnosti i na medjusobnoj komunikaciji izmedju razlicitih sredina, nego da upravlja scenom. Treba da bude karika koja nedostaje da bi scena postojala. To treba da bude i udruzenje citalaca i izdavaca s time da citaoci imaju mogucnost davanja predloga i sugestija, izdavaci da do jednog stepena ucestvuju u odlucivanju spram svog uticaja i velicine, a glavnu rec da ipak vode ljudi iz stripa. Preko mreze udruzenja bi mogla i da se organizuje i distribucija stripova. I da zavrsim ovaj "nezglavni" tekst konkretnim predlozima. Ako ne pozurim sa pisanjem necu uspeti da posaljem broj:( Prvo: Drugo: Trece: Cetvrto: Peto: Sesto: Sedmo:
GORUCE PITANJE Ne bih se htio uplitati u diskusije o srpskom stripu jer je to, prije svega, srpska stvar. Volio bih samo, ako moze neutralno, odgovoriti na jednu digresiju u tekstu Slobodana Ivkova, na pitanje smije li autor spaliti svoje originale. Odgovor je, bez dvojbe, potvrdan. Fizicki strip, originalan crtez, tus na papiru, iskljucivo je vlasnistvo crtaca. On ga moze uokviriti, prodati, pokloniti, ljubomorno cuvati, obloziti njime kavez svoje papige ili ga spaliti. Natezalo se, povijesno, pripada li strip kompaniji koja ga je platila, ali su i kompanije shvatile da im originali zapravo ne trebaju, dok god imaju filmove i prava da strip tiskaju u nedogled. Od tada se original vraca autoru da preprodajom zaradi koju pinku za stare dane prije nego ga artritis, coravost, ili kronicna depresija zauvijek ne odvoje od crtaceg stola. Ako su autora dva (olovker i tuser) originali se dijele popola (60/40, zapravo) pri cemu se pazi da svatko dobije neke atraktivne (akcija, gole zene) i neke manje privlacne tabloe (ona pricanja sto ih voli scenaristicka gamad). Scenarist je u cijeloj prici nebitan. Neka je privrzen tim originalima, ali im nije bioloska mater i nad njima nikako (ne kupi li ih, nisu li poklon) ne moze ostvariti zakonsko skrbnistvo. Tko mu je uostalom kriv kad ne zna crtati, pa pise (ovo smijem, kao scenarist, reci, ali nek' se pazi tko mi to pokusa u lice ponoviti!). U konkretnom slucaju spaljivanja tabli koje je Zabavnik platio, samo je Zabavnik legalno ostecen (a i to samo ako ne postoje kopije ili filmovi koji su u njegovom vlasnistvu). Ivkov se smije ljutiti ili vrijedjati, ali pravni lijek za to ne postoji. Ivkovu je kakva-takva utjeha sto je i dalje vlasnik (ovisno o pogodbi sa Zabavnikom) scenarija spaljenog stripa te sto ga moze dati ponovo nacrtati. Milanu sam, na davnu vijest da je spalio originale, izrazio svoje zgrazanje i svoje divljenje. Kakve li gluposti, kakve li geste! Ponekad gledam gomilu papira kojom sam se okruzio i pomisljam kakvo li bi oslobodjenje bilo da se imam hrabrosti rijesiti proslosti i krenuti novim putem. Pomisao o plamenu zvuci prirodno, barem koliko i svetogrdno. Gorjeli su ljudi, gorjela su (lijepo, kazu) sela, pa zasto da ne gori i strip? -Dario Guzzon -2000 HARVEY AWARD WINNERS -TOP 10. ANOTHER UNIVERS PRODAJEM: KUPUJEM -"De Cape et de Crocs", Masbou i Ayroles. -"Les feux d'Askel" i "Trolls de Troy", Arleston
i Mourier od 6. do 12. maja 8. maja 1925. Rodjen je Dino Attanasio u Milanu, Italija. Crtao je stripove: "Bandoneon" (scenario de Delporte), Johnny Goodbye (scenario Lodewijck),... 11. maja 1985. Umro je Chester Gould, kreator legendarnog strip junaka Dik Trejsi (Dick Tracy). Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |