STRIP VESTI
|
Broj:
336
07.10.2005. Godina VII
|
prošli broj - arhiva - sledeći broj
SADRŽAJ
- NAGRADE
SKC-a - SKC
- GALERIJA
ALKATRAZ - StripCore
- DVE
PREMIJERE - Rastko Ćirić
- VOJNIČKA
STRIP RADIONICA - Dejan Savić
- UTISAK
SA "PREDAVANJA" - Marina Kecman
- kritIVKOVanje
3 - Slobodan Ivkov
- POST
SCRIPTUM (48) - Zoran Đukanović
- JUŽNJAČKA
UTEHA No 228. - Marko Stojanović
- KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (287) - Darko Macan
- Q STRIP
- Strip Vesti
- INTERNET
STRIPOVI - Strip Vesti
- ŠTAMPA
- štampa
- VESTI
IZ SVETA - Strip Vesti
-JANJETOV U KOREJI (Marko Ajdarić)
-NOVI ROBOTECH (Marko Ajdarić)
-PEKAR PLEJBOJ (Marko Ajdarić)
-POWELL KOD MARVELA (Marko Ajdarić)
-VERTIGOV TESTAMENT (Marko Ajdarić)
- POZIVI
NA SARADNJU - mail
- LINKOVI - Strip Vesti
|
Svi prilozi su vlasništvo autora. U
slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo
Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis
će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora),
u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su
to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate
stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip
je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu
UVODNIK...
Obećao sam da će SVesti stizati ranije, ali... ponekad se i obećanja ne ispune...:(
Ne znači da će to tako biti i ubuduće. I dalje se čitamo petkom oko 15 časova, pišemo za SVesti i čitamo (i crtamo) stripove.
Moram još da se izvinim zbog veeeelike greškeu prošlom broju. Greška je moja, ne Markova, a reč je o imenu hrvatskog ilustratora - Svjetlan Junaković - koga sam prekrstio u ženski pol i nazvao Svjetlanom...:(
Takođe se izvinjavam što nisam uradio, a obećao sam, stranicu sa prvonagrađenim radom sa festivala stripa u SKCu. Biće, do idućeg petka, ovog puta samo rezultati.
S poštovanjem,
Zlatko Milenković
sadržaj
|
1.
|
NAGRADE SKC-a
|
SKC
|
Treći međunarodni salon stripa –
NAGRADE
Žiri u satsavu: BANE KERAC, predsednik, DEJAN ZEČEVIĆ
(filmski reditelj), TEOFIL PANČIĆ (novinar), BOB ŽIVKOVIĆ
(ilustrator), GORAN SUDŽUKA (strip auror iz Republike Hrvatske)
Kategorija takmičara do 15 godina:
- Nagrada žirija za ZREO I MAŠTOVIT IZRAZ ( specijalna nagrada)
DOBITNIK: VASILIJE MESAROVIĆ, Beograd
Kategorija takmičara do 15 godina:
- Nagrada žirija za najbolju IDEJU ( specijalna nagrada)
DOBITNIK: MARKO GAMSER, Beograd
Kategorija takmičara do 15 godina:
- NAJBOLJI RAD u kategoriji takmičara do 15 godina starosti – MLADI
LAV
DOBITNIK: BOGDAN BOGDANOVIĆ, Beograd
VELIKE NAGRADE
-Specijalna nagrada žirija za INOVACIJU u domenu strip umetnosti
DOBITNIK: SILWIA RESTETSKA, JOANNA SANETSKA,
POLJSKA
- Najbolji CRTEŽ:
DOBITNIK: VLADIMIR KUZMANOV, ZRENJANIN
- Najbolji SCENARIO:
DOBITNIK: PASQUALE TODISCO, ITALIJA
- Najbolje ostvarenje u domenu ALTERNATIVNOG strip jezika:
DOBITNIK: VLADAN NIKOLIĆ, ZRENJANIN
- Najbolje ostvarenje u domenu KLASIČNOG strip jezika:
DOBITNIK: NENAD GUCUNJA, RUMENKA, SCG
GRAND PRIX:
DOBITNIK: MIJAT MIJATOVIĆ, GORNJI MILANOVAC
sadržaj
|
2.
|
GALERIJA
ALKATRAZ
|
StripCore
|
11. Mesto žensk
Mednarodni festival sodobnih umetnosti
Ljubljana, 7.10.2005 – 14.10.2005
Sobota, 8. oktober, 21.00
Juhyun Choi
Zgodbe pod krilom
Aurélie Levaux
Dekliška soba
Juhyun Choi & Sunyoung Choi
Mamina roka
Otvoritev razstave in performansa
Galerija Alkatraz, AKC Metelkova mesto
Multimedijski pristop, uporaba različnih materialov in stripovska
umetnost so skupne točke treh mladih avtoric, ki bodo svoja dela
razstavljale v dveh galerijah na področju AKC Metelkova mesto. Skupni
razstavni prostor bodo posvetile vizualnim podobam, ki živijo na
različnih podlagah (les, lepenka, plastika, tkanina, guma…).
Risbe, ilustracije, slike in stripi sestavljajo Dekliško sobo,
v katero se bo preselila belgijska umetnica Aurélie Levaux.
''Gre za zgodbo deklice, ki noče odrasti, zato živi v sladkem,
roza svetu, kraju sanj in fantazije, ki obenem predstavlja njen
pogled na ljubezen in medčloveške odnose.''
Vstop v galerijski prostor bo speljan pod instalacijo Zgodbe
pod krilom korejsko/francoske avtorice Juhyun Choi.
''Iz najlonk in balonov, napolnjenih z vodo in zrakom, sem naredila
tunel razkrečenih ženskih nog. Najlonke evocirajo določen del ženskega
telesa in simbolizirajo fetišizirano poželenje. Nanje sem narisala
spolovila in nožne prste. Gladek in okrogel balon je zelo čutna
oblika. Njegov material spominja na kondome ali na kožo, vozel pa
na bradavico dojke. Od zunaj vidimo tunel iz čudnih, pol človeških
oblik, ki so podobne ritnicam ali prsim. Baloni se sestavljajo v
nekakšne deformirane noge; nog je veliko in se med seboj prepletajo.
Z zunanje strani se gledalcu ponuja ta šaljivi in igrivi pogled
na potvorjeno ženskost. V notranjosti tunela pa so na tleh odtisnjena
pričevanja žensk, živečih v različnih časovnih obdobjih, ki so naredile
splav. Tunel postaja vse ožji in proti izhodu mora gledalec hoditi
po vseh štirih. To je pomembno, ker instalacija govori o ponižanju
in ker se tako gledalec fizično približa pričevanjem, odtisnjenim
na tleh.''
Razstavo bo otvorila gledališka predstava Mamina roka
sester Juhyun in Sunyoung Choi ob glasbeni
spremljavi violinistke Jelene Ždrale. V duhu tradicionalnega
kitajskega senčnega gledališča bodo poustvarile sanjski svet iz
senc predmetov in sence plesalke, postavljenih na steklo grafoskopa.
V nekem trenutku se namesto lutke pojavi prava, človeška roka, ki
je nesorazmerna s plesalkino senco. Juhyun Choi: “Navdih za performans
so bile sanje, v katerih sem na tleh našla materino roko. Zgodba
se loteva množice čustev: od presenečenja, žalosti, sočutja in starševske
ljubezni do strahu in krivde.“
Igor Prassel
Juhyun Choi, rojena leta 1978 v kraju Gyeongju (Južna Koreja),
od leta 2001 živi in dela v Franciji, kjer končuje študij likovne
umetnosti na Ecole Supérieure de l’image v Poitiersu. Multimedijski
avtorski pristop združuje na področjih video umetnosti, animiranega
filma, ilustracije in predvsem stripa. Poleg samostojnega stripovskega
albuma Le mois de Choi Juhyun et Otto T (Ed. Groinge) je
stripe objavila v vrsti francoskih antologij in slovenski stripovski
reviji Stripburger.
Sunyoung Choi, rojena leta 1978 v kraju Gyeongju (Južna Koreja),
od leta 2003 živi in dela v Franciji. Ukvarja se z grafičnim oblikovanjem,
fotografijo in stripom.
Aurélie Levaux, rojena leta 1980 v belgijskem Liegeu, je
po končani srednji pedagoški šoli s specializacijo spremljave hendikepiranih
naredila strokovni izpit za šiviljo in diplomirala iz ilustracije
na Institut Supérieur de Beaux-Arts Saint-Luc v Liegeu. Poleg stripov,
ki jih objavlja predvsem v izdajah belgijske Mycose Comix Factory
(njen strip lahko preberete tudi v zadnji številki Stripburgerja),
slika svoje zgodbe tudi na platno, zid in pohištvo. Doslej je razstavljala
v Belgiji in Švici.
Razstava
Kurator: Igor Prassel (Slovenija)
Galerija Alkatraz: od ponedeljka 8. oktobra do nedelje 14. oktobra,
od 21.00 do 24.00
Juhyun Choi (Južna Koreja / Francija)
Zgodbe pod krilom
Instalacija
lefeurouge.free.fr/Galerie-Librairie/galerie/Pages-renc/atel-ombres.htm
Aurélie Levaux (Belgija)
Dekliška soba
Instalacija
Otvoritveni dogodek
Juhyun Choi & Sunyoung Choi (Južna Koreja
/ Francija)
Ob glasbeni spremljavi Jelene Ždrale (Slovenija)
Mamina roka
Performans
Organizacija: Mesto žensk
V sodelovanju z: Galerija Alkatraz, AKC Metelkova mesto
S pomočjo: Francoski inštitut Charles Nodier
Vstop prost
KUD MREŽA
GALERIJA ALKATRAZ
Odprto od ponedeljka do petka od 21.00 – 24.00.
Vse pretekle razstave si lahko ogledate na naši spletni strani
www2.arnes.si/~ljkudmr1s/alkatraz.htm
MASARYKOVA 24, 1000 LJUBLJANA
E-MAIL: KUD.MREZA@GUEST.ARNES.SI
Telefon: +386 1 434 03 45
Fax: +386 1 432 33 78
sadržaj
|
3.
|
DVE PREMIJERE
|
Rastko
Ćirić
|
Vest, zbog neizlaženja vanrednih brojeva, kasni, ali barem donosi
i dodatne informacije:
Dodjite
na premijeru mog novog animiranog filma
METAMORF
u okviru medjunarodnog
festivala animiranog filma BALKANIMA
u sredu 5. oktobra u Studentskom gradu.
Program pocinje u 20:00.
Ko hoce moze da dodje i malo ranije, jer
u 19:00 bice otvorena samostalna izlozba
strip crtaca Alekse Gajica.
Premijera najnovijeg animiranog filma Ive Ciric
PRINCEZA NA ZIDU
bice prikazan na ovom festivalu
u petak 7-og, na projekciji
koja pocinje u 18:30 casova.
Festival Balkanima traje od 5. do 9. oktobra.
Ucestvuje vise od 30 zemalja i filmovi su odlicni,
tako da vredi otpratiti ceo program.
sadržaj
|
4.
|
VOJNIČKA
STRIP RADIONICA
|
Dejan
Savić
|
U rodnoj mi Bajinoj Basti, gde sam zaglavio zbog civilnog sluzenja
vojnog roka, iskupila se ekipica Bivsih Skolskih, koji su kao klinci
zajedno crtali stripove, pa se rodila ideja da opet ozivimo te aktivnosti.
Izjurili smo prostorije, i neku lovu od opstine za materijal, odstampali
letke i razdelili po gimnaziji i srednjim skolama... (saljem flajer)...
i startujemo sa strip radionicom...
Znam da ovo nije prava
ni znacajna vest (za SVesti jeste - zmcomics), ali sam pomislio
da bi moglo da bude zanimljivo jer stvar pokrecu "Vojnici", a mozda
nekoga inspirise da se i on pokrene...
NeŠTo KReaTiVNo
STRIP
RADIONICA
Sklanjamo prašinu sa starih skica,
istresimo nove ideje iz glava, trošimo višak
inspiracije pravimo ekipu!
Pravimo stripove!
PRVO OKUPLJANJE
PETAK 17.10.2005.
17:30h
U ČITAONICI
GRADSKE BIBLIOTEKE
Ponesi omiljenu olovku,
ponesi svoje radove, skice i žvrljotine,
i PoJaVI Se!
kontakt.064.25.18.000.dejan
sadržaj
|
5.
|
UTISAK SA
"PREDAVANJA"
|
Marina Kecman
|
UTISAK SA "PREDAVANJA"
O NOVOM AMERIČKOM STRIPU I TZV. GRAPHIC NOVELS
održanom u galeriji SKC-a, 03.10.'05
Profesionalno, a ni
amaterski, ne bavim se stripom, iako me taj vid umetnosti vrlo interesuje.
Moji kreativni izleti u "devetu umetnost" su ograničeni na dve-tri
strip table u nekoliko akcija, unazad tek pet godina. To mi je donelo
izvesne pozitivne kritike i uvuklo me malo više u svet stripa...
a i obezbedilo mi ove nedeljne strip vesti, na čemu sam vrlo zahvalna...
Inače, bavim se 3D-om i filmom i držim predavanja u školi za kreativne
tehnologije "Chiron", iz nekoliko oblasti vezanih za estetiku filma,
kako igranog, tako i animiranog (art directing). A strip je, neosporno,
u izražajnom smislu, vrlo blizak filmu.
Na predavanje sam došla sa velikim očekivanjima. Međutim, osim reklame
za "Beli put" i pominjanja Sandmen-a, Betman-a, "Proroka" isl. ništa
nisam saznala o grafičkim novelama, a što već nisam mogla i sama
da shvatim.
Prvi deo predavanja je bio u znaku termina "graphic novel" versus
"crtani roman", "grafički roman" ili sl., što mi je zvučalo kao
"nizanje maka na konac". Kakve veze ima kakav je prevod i, čemu
toliki sati posvećeni tom terminu? Ne mogu da odolim, a da ne citiram
Šekspira: "Ime nije važno! Cveće koje nazivamo ružom svakom bi mirisalo
i sa drugim imenom." Shvatate?
Ali, idemo dalje - razni junaci i njihovi autori:
Neću da pišem o tome, mada mi se u toku priče o novim izdanjima
grafičkih novela, namentulo vrlo jasno opravdanje teze u korist
stripa kao nižerazredne umetnosti. Naravno da strip to nije, ali
zašto takav utisak?
SF (koji jako volim), epska fantastika (koju volim još više, - najviše),
horori (koje ne volim, ali to nema veze) i retki izleti u detektivske
i krimi priče i – ništa drugo. Strip, tj. grafička novela ne ume
da se izbori sa svim literarnim i filmskim žanrovima. To je moj
utisak iz onoga što je tamo izrečeno. Grešim možda, čak bih i volela
da budem žestoko demantovana u tom kontekstu...
Ali, da se vratim onome šta je moj najjači utisak sa tog predavanja.
A, ovo je opservacija i savet nekoga ko se bavio, i to prilično
ozbiljno, psihologijom pored svega ostalog i, nema samo veze sa
stripom, već sa stavom o sebi, svojoj kreativnosti i uspehu. Sada.
Ovde.
Moj motiv je da mladim ljudima ukažem na ono što ih možda sputava,
ono u njima samima što im ne dozvoljava da napreduju, ono što ih
zaglibi u blato i načini od njih – loosere -...
Ne dozvolite da budete looser-i!
Prvi momenat – rečeno je da naši mladi i talentovani strip umetnici
nemaju mogućnosti da napreduju zbog nedostatka finansijskih sredstava,
a da ne govorimo o tome da žive od tog svog talenta...
Ma, dajte, molim vas! Šta ih sprečava u tome? Nemaju dovoljno papira?
Nemaju najjednostavniji kompjuter za pisanje? Ili pisaću mašinu?
Olovku? Svesku? Toalet papir?
Shvatate?!
Ako imate ideju, priču, ako imate crtačkog talneta, recite mi, šta
može da vas spreči da pišete ili crtate?!
Iskreno!
Ništa!
(Na kraju krajeva, eto vam "Belog Puta", sigurna sam da će biti
više nego oduševljeni da izdaju neku grafičku novelu domaćih autora...
Hm... ima li toga uopšte?... Da li shvatate o čemu pričam?)
Gubitnička psihologija, koja je prilično dominantna na ovim prostorima,
zadire i u sfere "alternatinvog", kao što je strip. Verujte mi,
nema opravdanja za neuspeh. Jedina stvar koja vas vuče unazad je
svaljivanje krivice na nekog ili nešto što je van vašeg domena.
A, vi, jadni, imate super ideje, pišete ih, crtate do besvesti,
imate sve priče, scenarija, storyboard-ove, sinopsise, svih 10.000
ili 100.000 ili više skica i crteža, poslali ste ih svima koji se
bave stripom ili čim već vi želite,... i... ništa!...
Kada čuju da ste iz zemlje Srbije, sav vaš talenat pada u vodu,
sav vaš trud, sve vaše table i ideje...
Da li je to tako?
Iskreno.
Da li se iko od "naših mladih i neafirmisanih" autora potrudio da
napravi nešto interesantno?
Ja znam za A. Gajića i njegov "Bič božiji". Ali, da li je on očajavao
nad svojom sudbinom neshvaćenih, mladih i vrhunski talentovanih
strip autora? A ceo njegov put, - to već svi vi bolje znate od mene!
A znamo ko je on sada i gde je u svetu evropskog stripa.
Drugi momenat koji mi je popalio sve alarmne sijalicice na "predavanju"
bio je momenat kada su pomenuti hrvatski crtači, uspeli u USA, što
je izazavalo reakciju da su oni mnogo lošiji od naših (jadnih),
ali da je trenutna politička situacija takva, da njima omogućava
lakši prodor na zapadno-evropsko, da-ne-govorimo-o-severno-američkom
tržištu.
Što, naravno, nije istina.
Neću više da kritikujem.
Ono što želim da kažem je:
Talenat ima udela, ali ipak, to je samo uslov da se nešto počne.
Ništa više! Stavarno!
Ideja ne košta ništa!
Baci na papir, otkucaj u kompu ili pisaćoj mašini – i to je to!
(zid u trpezariji (pišite sitno, da stane što više), tapete, maznute
sveske od klinaca iz osnovne škole... J
Internet je dostupan čak i onima koji imaju paleolitske telefonske
centrale (ja sam medju njima i to je mnogo dosadna rabota, ali ipak
uspeva se nekako...).
Crtanje zahteva rad, rad, rad i rad do besvesti. I, još malo rada...
To je recept.
Nema uspeha bez rada.
Nema rada bez volje.
Nema uspeha bez želje za uspehom.
Uspeh proizilazi iz volje za uspehom.
Nije lako, ali je slatko. Bar za neko vreme.
Epilog
Sve je manje ljudi koji veruju u "koncept zavere". Ne dajte se starovremenskim,
lakim opravdanjima za neuspeh. Imate talnta? Stavite ga na (virtualni)
papir i pošaljite nekome u belom svetu.
Nema šanse da ne uspete.
Trust me!
Mr. Marina Kecman
sadržaj
|
6.
|
kritIVKOVanje
3
|
Slobodan
Ivkov
|
Zoran Stefanović i Zoran Tucić:
“TREĆI ARGUMENT”
izdavači: "Orbis" i "Bata", Beograd, 1995.
(II deo)
90 ODSTO SVEGA,
ZA UTEHU
Nije, ne može i ne sme biti samo zarada, broj kupljenih primeraka
i novac od prodaje jedino merilo procene ukupnog kvaliteta stripa
i nivoa rezultata rada nekog vrhunskog stripara. U principu, dešava
se i da se ova dva parametra poklope, ali, kada se uzme u obzir
ukupna svetska produkcija, najčešće to nije slučaj. Pogotovo ne
kod nas u Srbiji. Podsetimo se svojevremene popularnosti likova,
ogromne tražnje, te fantastičnih tiraža i neverovatnih zarada, bez
izuzetka odvratno pisanih i još gore crtanih svesaka strip serije
"Mirko i Slavko" koja je, uz glupe uvozne visokotiražne serije "Veliki
Blek", "Komandart Mark", "Kapetan Miki" i još mnoge druge, prema
stripu, nažalost razumemo zašto, trajno negativno odredila našu
nestripsku, prvenstveno mislim na "kulturnu javnost".
Malo ko od stripara danas zna kako je pre vek-dva jadno zarađivao
neki umetnik, recimo Đura Jakšić (1832-1878) od svoje poezije i
slikarstva, ali njegova dragocena dela, pesme prvobitno štampane
u mizernim tiražima i maestralne, u svoje vreme ismevane slike od
kojih je samo neznatna manjina sačuvana, za razliku od slikara i
pesnika koji su u svoje vreme, obožavani od publike, brali lovorike
i mnogo zarađivali, i danas skreću pažnju na sebe, dok se ni ovih
drugih, ni njihovih stereotipnih tvorevina više niko ne seća. Podatak
da je Van Gog za života uspeo da proda samo jednu sliku, i to svom
rođaku koji je njome podupro kokošinjac ili je poklopio bure sa
kominom (možda je bure bilo sa iznutricama posle svinjokolja, jedino
se o tome istoričari umetnosti ne slažu), je u svetu poznatiji,
ali izgleda da je retko koji srpski stripar sposoban da iz svega
izvuče pravilan zaključak.
Osim toga, danas je lakše. Tržište je veće, ljudi obrazovaniji,
više je mogućnosti, potencijalnih kupaca, lakše se putuje u druge
zemlje (prema onoj: "Nikad prorok u svom selu"), a postoje i lekovi,
što za psihičke tegobe, što protiv sifilisa.
Hajde da se još malo više udaljimo od stripa i likovne umetnosti.
Postoji jedna drugačija umetnička disciplina, preciznije rečeno
njen žanr koji je među svojima prokažen bar podjednako koliko i
strip među likovnjacima kao oblik likovnog izražavanja, ako ne i
više. Mislim na naučnu fantastiku kao granu ili vrstu (žanr = vrsta,
rod) književnosti.
S obzirom da su mnogi stripari istovremeno uspešni pisci, vrhunski
poznavaoci, dugogodišnji kolekcionari ili na bilo koji drugi način
veliki zaljubljenici u naučnu fantastiku (zanemarimo u tom smislu
potpisnika ovih redova, pa se samo prisetimo Darka Macana, Milana
Jovanovića, Vlade Vesovića, Radovana Devlića, Zorana Janjetova,
Gorana Skrobonje, Željka Paheka, Dobrosava Živkovića - Boba, Bobana
Savića - Getoa...), ali imajući u vidu i njenu stripu sličnu sudbinu,
kao i tretman u oficijelnoj, "elitističkoj" kulturi, nije loše da
se podsetimo kako njeni najistaknutiji stvaraoci trpe i komentarišu
ovakav omalovažavajući odnos javnosti prema polju svog delovanja.
Veliki američki SF (skraćenica od Sajens Fikšn / Science Fiction)
pisac Teodor Sterdžen (Theodore Sturgeon) je dao dva iskaza
koja su ušla u istoriju tzv. "trivijalnih žanrova". Prvi: "Tačno
je da je preko devedeset odsto naučne fantastike sasvim bezvredno,
ali to isto važi i za devedeset odsto bilo čega drugog", i, drugi,
da pre pojave naučne fantastike "nikada ranije u istoriji književnosti
ni o jednom drugom žanru nije tako generalno prosuđivano isključivo
na osnovu rđavih primera".
Iako već, ma i tek ovlašno, određivanje jednog umetničkog ostvarenja
"žanrovskim", po mnogim istoričarima umetnosti i estetičarima, to
delo samo po sebi trivijalizuje, diskvalifikuje i obezvređuje, moramo
se složiti sa Ludvikom Gicom koji tvrdi da "umetnost od kiča
prevashodno razlikuje transcedencija, odnosno prevazilaženje kičerskog,
kao latentne mogućnosti ljudskog". Pojednostavljeno: u svakom
trenutku svaki stvaralac ima skriveni potencijal da stvaralaštvu
priđe površno i prizemno, ali poenta je u tome da, baveći se suptilno
svojom kreacijom, postavljajući mnoštvo pitanja, preispitujući se
i promišljajući relacije između svog dela i publike, prevaziđe to
svoje iskušenje "hodanja puta kojim se češće ide". Izbor naravno
ostaje na svakom pojedinačnom stvaraocu.
SUDBINE VRŠNJAKA
Sudbina stripa u tom pogledu najsličnija je igranom filmu čiji se
početak meri otprilike od istog dvogodišnjeg perioda od kada i moderni
strip (1894 - 1896.), ali se iste mane (neretko slaba obrazovanost
stvaralaca-pionira, naivne narativne konstrukcije, imperativno naginjanje
vizuelnoj šokantnosti, ali i senzaciji svake druge vrste, težnja
pseudo-vašarskoj atrakciji i zaradi po svaku cenu, neposedovanje
svesti stvaralaca o autorstvu i umetničkim potencijalima medijuma...),
na koje se i danas sa većim simpatijama i razumevanjem gleda u filmskim
nego stripskim počecima, od strane "kulturne javnosti" lakše praštaju
filmu.
Pomirimo se: strip zbog nečega mnogo teže od vršnjaka filma sa svog
"imena i dela" otresa posledice, opet naglasimo, najčešće opravdanog,
negativnog inicijalnog prijema od strane estetičara i obrazovane
publike na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vek i u prvim decenijama
dvadesetog veka, i to filma i u ono vreme doživljavanog samo kao
nespornog zanata, nove vašarske atrakcije i "neozbiljne", uzbudljive
razbibrige. Baš tako je započela i prvobitna recepcija stripa, ali
strip je danas mnogo manje od filma odmakao u svojoj emancipaciji.
Većinom zbog veće i svestranije medijske pažnje koja se obraća filmu,
ali i zbog konformizma stripara, nametnutog kompleksa niže vrednosti,
odsustva njihove ambicioznosti da rizikuju, da se izdignu iznad
crtačkih i narativnih šablona, odmaknu od stereotipa i kreiraju
slojevitija dela, ma i po cenu njihove manje štampane prodaje.
No, ipak, nekakav iracionalni, a tradicionalni idolopoklonički sentiment
solidarne filmske kritike prema infantilnim pionirskim filmovima,
i uvek u obzir kao olakšavajuća okolnost uzimani "istorijski kontekst
("diskurs", štagod bilo)" okolnosti porađanja "živih slika" s početka
dvadesetog veka, na "kulturnoj sceni" pravi branu prema objektivnim
ocenama (uz nesporne i časne izuzetke koje i ja obožavam) inače
u proseku mizerne vrednosti, i glume i režije tih filmskih ostvarenja,
dozvoljavajući o ogromnoj većini onovremenih filmova tek blage i
oprezne negativne ocene, pa i to sve uz mnogo takta, ograda i patetičnih
obzira. I što je najvažnije: skidajući sa budućih filmskih stvaralaca
moguće breme krivice zbog rada u nekoj eventualno trivijalnoj umetnosti
ili stvaralačkoj disciplini nižeg reda koju publika, ako već ne
sažaljeva, a ono u najboljem slučaju smatra simpatičnom razbibrigom.
S druge strane, pionirski strip, engleski, a naročito američki,
opravdano generalno označen kao nepismen, plitak, sirov, grub, improvizovan
i isprazan, se kroz reprinte sabranih rasutih tabli i kaiševa tek
tokom poslednjih deceniju i po, ako izuzmemo raniju sporadičnu revalorizaciju
i kontekstualizaciju nespornih klasika ("Popaj", "Fleš Gordon",
"MALI NEMO U DREMEŽIJI" - Slamberlend nije stvarni toponim, "MACA
LUJKA" - oprostite, ali ni naš prevod originalnog naslova "Krazy
Kat" u "Maca Šiza" mi se ne sviđa, "Bringing Up Father"
- u "Taranu" za sada nemam snage da diram, kao i u prevode još nekih
klasika) prosejava i repozicionira na način kojim je i "nitratni"
i "acetatni" i kakakvgodbilo film, od strane stručne kritike konačno
zaštićen već više od pola veka.
Podsetimo se: i podrugljivi termin "žuta štampa" je krajem pretprošlog
veka nastao po liku "Žuti dečak" iz jednog odista tragično prizemnog,
opadačkog i nepismenog novinskog stripa oko koga su se otimali Herst
i Pulicer. U Evropi i Zapadnom svetu je u odnosu "kulturne javnosti"
prema "devetoj umetnosti" vremenom ipak mnogo toga krenulo i pošlo
nabolje, prvenstveno prebacivanjem težišta prodaje postepeno u knjižare,
naročito tokom poslednje tri-četiri decenije, i podsticanjem i ohrabrivanjem
ambicioznih dela, ali kod nas su se predrasude, odnos i navike,
što novinskih urednika, što čitalaca, sporo i nerado menjali.
O MESTU STRIPA I NjEGOVOM TRETMANU U INOSTRANSTVU,
KAO I U NAŠOJ SREDINI I ŠTAMPI
Ne samo da forma i zakonitosti samog medijuma štampe, pa i stripa
kao vida likovne naracije koji je van štampanih proizvoda (prezentovan
na izložbama, na sajtovima, na TV...) donedavno bio zamisliv tek
tu i tamo u specijalnim slučajevima koji samo potvrđuju pravilo,
veoma često predodređuje njegov sadržaj, već ta forma časopisa i
novina (specifična tehnička priprema, industrijsko umnožavanje,
veliki tiraži, pokušaj pogađanja ukusa najšire publike) definiše
i mesto plasmana tako nastalih kreacija: u jeftinoj roto-štampi,
tabloidima, u neuglednoj palp-literaturi ili na dnu (štamparski
rečeno, "u nogama") stranica, neretko na poslednjim listovima dnevnih
novina / nedeljnih časopisa na kioscima...
S druge strane, forma plasmana u luksuznim albumima čitaocu najavljuje
zahtevniji sadržaj i indukuje njegov respekt u pristupu. On tako
plasiranom stripu prilazi opreznije čak i kada je unutra reprodukovan
slab strip, a to nije redak slučaj.
Dalje, načinom prezentacije kaiševa i tabli urednici takođe svesno,
jasno pokazujući šta misle o stripu, uslovljavaju, navikavaju i
podstiču konzumente na određen odnos prema njemu u celini, stvarajući
ili održavajući kod čitalaca, na granici uslovnog refleksa, predrasude
o (ne)važnosti i (ne)ozbiljnosti "crtanih priča", predrasude koje
se prenose sa kolena na koleno. Pogledajte samo kako je u beogradskom
dnevnom listu "Blic" od strane bahatih novinskih urednika postepeno,
"štednjom prostora", na veličinu tri povezane poštanske marke sa
prvobitne širine skoro cele stranice, umanjen jedini dugogodišnji
domaći svakodnevni strip u kaiševima "Đuđa i Muđa" Vladimira Stankovskog.
Po svemu ovome mi se prvidno ne razlikujemo mnogo do sveta. Bar
ne onog od pre pola veka.
Tek u poslednje četiri decenije, i to, opet uz izuzetke, prvenstveno
i najčešće samo u Evropi, forma zaista luksuznog umnožavanja u raskošne
albume i knjige na granici fetiša i, hvala Bogu, konačnog "uknjižavanja"
crtanih i slikanih priča do tada rasutih po časopisima, crtanih
storija kraćih ili dužih formi koje, zbog njihovog koncentrisanja
na jednom mestu i zbog podrazumevajućeg povećanja cene, sa kioska
prelaze na do tada nedostupan teren, na prodaju u knjižare, te,
iz najveće blizine "bodući oči" do tada prezrivim, neretko stvarno,
i u oftamološkom smislu, nepodnošljivo kratkovidim intelektualcima,
samoproklamovanim kandidatima za kojekakve Akademije, skreću pažnju
posetilaca knjižara na ono najvrednije u stripu i, uz ipak velike
otpore, uspevaju da utiču na predrasude. Već i kratkoročno, to je
veoma podsticajno delovalo, kako na konzumente otvorene za nova
iskustva i medije, tako i na tamošnje autore koji su imali ideja
o drugačijem pristupu ovoj vrsti pripovedanja.
Preuzeta inicijativa u prezentaciji onoga što ima vrednost, ili
smo bar u to ubeđeni, i izvesna agresivnost u granicama pristojnosti
su jedine ispravne strategije, što će se videti i iz načina komunikacije
sa javnošću tvoraca "Trećeg argumenta".
(Nastaviće se)
(KRAJ DRUGOG DELA PRILOGA O "TREĆEM ARGUMENTU" KAO POVODU)
sadržaj
|
7.
|
POST SCRIPTUM
(48)
|
Zoran
Đukanović
|
KRITIČARSKI BEDEKER - PROT PIKČERS
(Dubravko Mataković, Prot pikčers, “Privlačica”, Privlaka,
1989)
Ideja da se u sopstveni
rad unese specifičan, čak sasvim prepoznatljiv idiom andergraund
stripa mogla je isprva, za puriste zastupanja vlastitosti stila,
izgledati spornom. Pre svega zbog istorijske i geografske udaljenosti
anderground stripa od ovdašnjih strujanja (tako je stvar stajala
osamdesetih, verujte mi na reč – primedba iz 2005). Ipak, očigledno
je da su neki domaći autori verovali u mogućnost autentičnog oživljavanja
anderground postupka na ovim prostorima. O tome svedoče opusi Kostje
Gatnika i Ninoslava Kunca, a u drugoj polovini osamdesetih delo
Dubravka Matakovića (1959).
Prvi Matakovićev album Sabrana nedjela (1986) mogao je u
isprva još izgledati kao ekskluzivitet, između ostalog i svojim,
za tadašnje prilike, malim tiražom od svega petsto primeraka i neobičnim
(položenim) džepnim formatom. Međutim, isti izdavač, “Privlačica”
iz Privlake tri godine kasnije nudi artikulisani produžetak svojih
ambicija u izdavaštvu stripa: Prot pikčers je znak autorskog
i izdavačkog zrenja.
Ako bi se neupućenom čitaocu trebao predstaviti Matakovićev strip,
mogli bi se poštapati poređenjem da je on neka vrsta domaćeg Monti
Pajtona u stripu, veselo-zloćkastog podrugljivca svemu mnogo
ružnijem i blesavijem od sebe. Naravno, reč domaće preokreće engleski
humor u varijantu primerenu balkanskim nebulozama i psihodelijama.
Prot pikčers obiluje citatima iz oveštale strip produkcije.
Miki, Mini i Paja u Matakovićevoj verziji redovno praktikuju seks
i nasilje (ko se seća budućnosti, nek se priseti stripa Ilegalni
emigranti i polemike nastale oko njega u “Strip vestima” – opet
opaska iz 2005), a Štrumfovi, Tarzan, Princ Valijant
i ostali klasici defiluju lajtmotivski, na sve samo ne na klasičan
način. Sam inspektor Dane, moralni antagonista poročnom i zlehudom
Ivici, kreiran je kao parodija na Fantoma i njegovu misiju
delioca pravde.
Pored prepoznatljivog crtačkog stila, u svojim stripovima Mataković
je izgradio sasvim osoben jezički stil. Dijalozi i neupravni govor
u didaskalijama (ove samo povećavaju efekte udruženih metoda preterivanja)
kreću se čitavim rasponom našeg glupogovora: od šalterskih
službenica, političkih ideologa, infantilnih verzija pripovedanja
istorije NOB (za mlađe čitaoce koji su verovatno čitali drugačije
udžbenike: narodno-oslobodilačka borba 1941-1945), funkcionera mesnih
zajednica (kako li se one danas zovu... i kako će se sutra zvati?),
organa reda, do domaćica koje u svim istorijskim epohama na osobeni
način interiorizuju (u prevodu: usisavaju bolje od svojih usisivača)
globalni zadah tekuće ideološke doktrine i, na kraju, novoprimitivizma
iz osamdesetih koji bi, navodno, trebalo da predstavlja “kemp pomak”
u odnosu na sve pomenuto. Ipak; da li; međutim – što bi rekao Mataković.
Prot pikčers kreće se smerom suprotnim od minimalističkog
načela “manje je više”. Potrebno je prihvatiti programski Matakovićev
stav nagomilavanja do zagušenja. Ostaje, međutim, pitanje koliko
će dugo neosporna svežina i autentičnost njegovih storija odolevati
izazovu manirizma i rutine. Stoga poređenje sa Jakovitijem ne mora
nužno da znači samo veliki kompliment, kako se u prvi mah čini.
Ni majstor Jakoviti nije bio pošteđen ovog rizika. Onog trenutka
kada se podlegne pomenutom izazovu, programski “maksimalizam” ovakvog
pristupa doseže svoju krajnju tačku: više postaje manje. A ovome
se može odupreti samo snaga talenta.
(neznatno izmenjen tekst, izvorno objavljen: “NIN”, Beograd,
9. jul 1989)
sadržaj
|
8.
|
JUŽNJAČKA UTEHA
No 228.
|
Marko
Stojanović
misto83@ptt.yu
|
IZMEĐU LJUBAVI I SMRTI (2)
Gostujući na tuđim serijalima,
Ticijano Sklavi naučio je najvažniju lekciju, a to je da svaki serijal,
da bi poživeo i preživeo, mora imati dobar temelj. Temelj ovog serijala,
naravno, jeste protagonista stripa, Dilan Dog. Osim već pomenute
činjenice da je magnet za sve svoje klijentkinje i da s njima nikako
nije u stanju da ostane zajedno, Dilan je lečeni alkoholičar i u
stripu nosi (o kakave li ironije!) lik engleskog glumca Ruperta
Evereta poznatog po tome što preferira pripadnike muškog pola. Večito
odeven u farmerice, crvenu košulju i crni sako, sa prošlošću koje
se ne seća, hobijima u vidu sklapanja makete jedrenjaka i sviranja
klarineta, Dilan Dog je bivši policajac Skotland Jarda koji svoj
usluge klijantima iznajmljuje za pedeset funti dnevno, plus troškovi.
Suočen sa mračnim, zlokobnim i paranormalnim, Dilan u svoja gotovo
po pravilu potencijalno smrtnosna istraživanja kreće naoružan svojim
oštrim intelektom, instinktom koji naziva šestim i po čulom i starinskim
pištoljem sa šest metaka koji nikada nema pri sebi. Dilan je očigledno
sasvim zaokružen lik, sposoban da na leđima iznese čitav serijal
– ali Sklavi nije hteo ništa da rizikuje, već je oko njega izgradio
podjednako čvrst i bogat milje.
Likovi koji uz Dilana čine samo jezgro stripa te konstantu prusutnu
u svakoj epizodi jesu su njegovi prijatelji Gručo i inspektor Blok.
Gručo je Dilanov pomoćnik koji je od glave do pete pozajmljen iz
filmova braće Marks i života i dela Gruča Marksa, poznat po tome
što uvek puši kubansku cigaru, iz rukava sipa glupave viceve i pruža
moralnu i oružanu podršku svom šefu. Inspektor Blok ima slab stomak,
lice od granita i slabu tačku u vidu svog bivšeg potčinjenog, momka
po imenu Dilan Dog, kome redovno pomaže. U svu silu manje ili više
bizarnih epizodista (poput policajca Dženkinsa, nesposobnog za razumevanje
ironije, sarkazma i bilo kakve vrste metaforičnog izražavanja, ili
Lorda Velsa, naučnika čijoj je genijalnosti ravna samo njegova ekscentričnost),
ova tri lika sasvim lepo održavaju serijal u samom vrhu uspešnosti
u Italiji.
U tome im naravno pomaže sva sila sjanih crtača, koji serijalu daju
prepoznatljiv vizuelni identitet, a koja se čita kao ko je ko italijanske
strip scene: Pikato, Frehieri, Kasertano, Ambrosini, Brindisi, Roi,
Montenari i Grasani, da nabrojimo samo neke. Za naslovnice se prvih
četrdesetak brojeva starao jedan od svakako najboljih strip crtača
Italije danas, Klaudio Vila, inače stalno upošljen na likovnom uobličavanju
avantura najpopularnijeg stripa u Italiji dans, Teksa. Od Vilinog
prestanka sa radom na Dilanu Dogu za kreiranje naslovnica zadužen
je Anđelo Stano, čovek koji je nacrtao i prvu epizodu Dilana Doga.
Što se tiče scenarističkih radova, Sklavi je majstoriski napisao
početni deo serijala, ali se nakon nekog vremena počeo osećati kreativni
zamor, pa je u pisanje serijala uveden veći broj scenarista koji
su samostalno ili u saradnji sa Sklavijem popisivali Dilanove avanture,
poput Kjaverotija, Rujua, Minjaka, Mede, Nerija, a u zadnjih par
godina u pisanju scenarija za Dilana Doga okušali su se čak (potpuno
netipično za Bonelijevu izdavačku politiku), Englez Robin Vud i
spisateljica Paola Barbato. Pomenuti scenaristi su se sa manjim
ili većim uspehom vodili Dilana kroz nove avanture, ali opšti je
utisak da ni jedan od njih (sem možda Rujua) nije uspeo da liku
i serijalu pruži onu zaokruženost i bogatstvo nijansi kao njegov
kreator, Ticijano Sklavi. Pokazalo se, nekako, da Dilan ipak najsigurnije
korača kad ga za ruku vodi njegov duhovni otac. Možda je to zato
što Dilan oličava Sklavijeva interesovanja i ideale, možda je to
zato što je Dilan, baš kao i Sklavi, nepokolebljivi romantik i idelista,
koji je u ovom surovom i preterano racionalnom svetu priseljen da
se poštapa cinizmom. U svakom slučaju, Sklavi Dilanovim avanturama
daje jedan poseban ton lirike, melanholije i iracionalnog, što je
ono što većina Sklavijevih kolega u svom radu na Dilanu bezuspešno
pokušavaju da kopiraju. To je takođe ono što Dilana izdvaja od drugih
umetničkih dela koja se bave horor tematikom te za svoju temu uzimaju
strah i naptprirodno. Poželimo, dakle, Ticijanu Sklaviju i Dilanu
Dogu još mnogo zajedničkih šetnji po stranama stripa, jer kako danas
izgleda, teško da možemo očekivati da će uspeti da opstanu svaki
za sebe...
P.S. A na svim kioscima, u najskorijoj budućnosti, Dilan Dog
u izdanju System comicsa, u, treba li dodati, do sada ne objavljenim
epizodama. Plus druga epizoda planetranog hita Majka Minjole, Hellboy-a.
Pa posle kažite da nema šta da se čita!
sadržaj
|
9.
|
KVINTALOVA TJEDNA
KARTICA (287)
|
Darko
Macan
darko.macan@zg.htnet.hr
|
JEB'O ME BLOG
Taj blog...
Q STRIPov sam blog (riječ je kontrakcija od "weblog"
iliti "dnevnik na internetu", "dnet") počeo pisati iz kombiniranog
osjećaja kajanja i nade. Kajanja što sam već neko vrijeme najavljivao
Q-ovu mrežnu inačicu, a nikako se nije nalazilo vremena
kako bi je se postavilo kako spada pa sam za dvogodišnjicu postojanja
htio makar nešto uwebiti. Nade, jer sam u uredovne sate glup pa
si dopuštam zavaravati se kako će se takva dnevna mrežna prisutnost
povoljno odraziti na prodaju lista.
I tako, kajanja sam se riješio (Q-ova stranica se
možda pojavi, a možda i ne; i na ovoj ima posve dosta posla), naprtio
sam si još jednu obvezicu, a prodaja je čak malo i porasla, iako
je dvojbeno je li to baš zbog weba ili zbog ljeta, konačnog navikavanja
publike ili Štefovih sisa na naslovnici broja 8. No, što sam u procesu
otkrio?
Otkrio sam da volim strip.
Tonči mi je jednom, ako se sjećate, predbacio kako u kolumnama nema
dovoljno ljubavi (čitaj Glorijine romane, mulac!) i bio je
u pravu. Profesionalno bavljenje stripom natjera ljubav na uzmak,
ako je već izravno ne zatuče, na skrivanje i na nepokazivanje. Ne
možeš ići naokolo i pričati kako stvari koje naizgled radiš za novac
radiš zapravo iz ljubavi jer ti ljudi (jasno, Markose?) neće vjerovati,
a ako ti povjeruju počet će očekivati da ih radiš besplatno. Zato
se profesionalac uvijek uredno skrije iza cifre koju traži, dok
na kraju ne zaboravi kako nije počeo traživši cifru.
Radeći blog sjetio sam se fanzinskih dana kad mi ništa nije bilo
teško jer mi je sam posao bio dovoljna plaća. Sjetio sam se kako
zaista volim čitati, skupljati i tračati vijesti o stripu, kako
mi niti jedna nije glupa i kako me svaka neizmjerno veseli. Sjetio
sam se kako je dobro baviti se onime što voliš. Sjetio sam se kako
volim strip, svaki strip, čak i onaj koji ne volim.
Sjetio sam se, možda, tko sam.
I ništa mi nije teško.
***
Martina Mjesec, Mister Mačak i Sergej (linkovi
u sekciji Strip vesti gdje je takvim stvarima mjesto) su isto tako
stripovi koje volim. Q STRIP 9 je na svim kioscima i u vašim
omiljenim knjižarama (More Comics, Alan Ford, Buch, Libellus, Tino,
Stripoteka)!
Dnevne strip vijesti na qstrip.blog.hr
!
Kritike knjiga i stripova na mcn.blog.hr
!
sadržaj
|
10.
|
Q STRIP
|
Strip
Vesti
|
Na blogu Q STRIP Darka Macana ima puuuno
vesti i zanimljivosti a Strip vesti vam uvek prenesu jednu kao malu
drašQalicu:
Senzacionalno!!! Otvoreno pismo Erika
Larsena upućeno svim strip-autorima! Poznati tvorac
Savage Dragona i jedan od osnivača trenutno najpopularnije
nezavisne izdavačke kuće Image u svojoj kolumni otvoreno
napada kolege zbog preferiranja rada na tuđim serijalima te općenito
premalog doprinosa samom mediju!
(bob)
Osim toga,
na Q Strip-u ste protekle nedelje mogli pročitati sledeće
priloge:
- [priQaz] Utopia se strip
(mcn)
- [Qolumna] oQo stripa
(Vladimir Tadić)
Političarenje
- [crtaća dasQa] Frano
Petruša (mcn)
- i naravno [dnevniQ] Pregled
vijesti za svaki dan 01.10.-07.10.
Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
http://qstrip.blog.hr/
sadržaj
|
11.
|
INTERNET STRIPOVI
|
Strip
Vesti
|
Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima,
nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom
mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno
izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume
- dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno
- će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako
što ćete pokretati nove internet stripove.
Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati
oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:
STRIPOVI KOJI REDOVNO
IZLAZE:
-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=
-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci
-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...
-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp
-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp
-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html
-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/
-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej
-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp
-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp
-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php
-SvRBI iU SVEMIRU
(Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/
ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše
znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com
STRIPOVI KOJI SE REDOVNO
DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om
-SAMONIKLI KOROV
STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu
STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM
PRIČOM
-Bilo jednom u Makarskoj
(Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp
-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/
-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm
STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA
NA STRANOM JEZIKU
-ACTION TRIP COMICS
(Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml
-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com
-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com
-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current
-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/
STRIPOVI KOJI VIŠE
NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE
-JOHN'S PARADISE
(Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/
-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm
-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak
sadržaj
|
12.
|
ŠTAMPA
|
štampa
|
Dušan Banjanin, Dušan Mladenović i Marko Ajdarić su obezbedili
sledeće priloge:
SENDMEN: "Zemlja
snova"
Posle abortiranog početka izdavanja Sendmena u crno-beloj tehnici
od pre nekoliko godina, „Beli put“ kreće kontinuirano da predstavlja
ovaj paradigmatični strip domaćoj publici. Paradoksalno, svi koje
ovaj strip zanima – ili ga veće poseduju, ili su ga čitali u izvornoj
verziji pa je zanimljivo spekulisati ko će postati interesna grupa
Sendmena na srpskom jeziku. U svakom slučaju, u pitanju je argumentovano
najfascinantniji strip serijal ikada nacrtan. Iako je kvalitet crteža
varirao, scenario Nila Gejmena je stvorio specifični jezik izražavanja
kombinujući mitologiju, kvazimitologiju, svakodnevicu, horor, očajanje,
klasičan herojski strip… Iako je o Sendmenu mnogo pisano i mnogo
rečeno, vredi reći da iako je svoj vrhunac doživeo devedesetih,
koje je i oblikovao, u pitanju je tipičan izdanak stilizacije i
romantizma osamdesetih godina. Gejmen je, poput Alena Mura (Watchmen,
Swamp Thing) ili Frenka Milera (Betmen, Elektra), svoje čedo započeo
u ovoj dekadi, tako da se itekako osećaju neke uslovnosti. Pre svega,
specifičan mračnjački štih koji je bio popularan pod imenom 'darkerski'.
Ako bi postojao saundtrek za ukleti romantizam i pomereni smisao
za humor Nila Gejmena, onda bi ga napisao baš Robert Smit, iako
je najveći Gejmenov fan femino heroina Tori Ejmos. Fragmentarna
dramaturgija i flagrantno oslanjanje na pop kulturu osamdesetih
i sedamdesetih govori o Gejmenovom odrastanju više nego on sam,
dok je koketiranje sa klasicima književnosti i mitologije samo superiorni
genij koji poseduje ovaj neverovatan pisac. „Beli put“ se odlučio
da desetotomnu sagu o Bogu sna započne trećim delom „Zemlja sna“
zbog nagrađene epizode „San letnje noći“. Gejmen ne uzima slučajno
Šekspira za jednog od glavnih junaka. Kao što znamo, svoju sagu
o Sendmenu tragično će završiti epizodom kada bard zapisuje svoje
poslednje delo „Buru“. Baš zato, analogija je jasna: Gejmen argumentovano
jeste Šekspir našeg doba i kao takav zaslužuje vašu nepodeljenu
pažnju. Ono što je jedino sigurno, u pitanju je literatura koja
menja poglede na život.
Aleksandar S. Janković
Objavljeno: Yellow Cabu br. 50, Beograd, 10.2005.godine
NEPOBEDIVI / OKRUŽEN MRTVIMA
Gotovo neprimetno od strane šire publike, pre godinu dana počelo
je da izlazi neobično strip izdanje, tzv. „combo“ projekat izdavačke
kuće Lavirint, koje donosi dva strip serijala jednog od najcenjenijih
mladih američkih strip autora Roberta Kirkmana (26). Reč je o su
stripovima Nepobedivi i Okružen mrtvima . Nepobedivi je atipični
superherojski strip, po temi donekle podseća na Diznijev crtani
Neviđeni , ali ovde je tema naslednog superherojstva (sa oca na
sina) obrađena na nešto ozbiljniji i neobičniji način. Mark Grejson
je tinejdžer čije se super moći aktiviraju tokom puberteta, njegov
otac Omni-men je zaštitinik čovečanstva i Mark će polako, osvajajući
sposobnosti jednu za drugom, preuzeti deo očevog tereta na svoja
pleća. Naravno, tu su i večite teme porodičnog života, odrastanja,
sazrevanja, duhovito inkorporirane u dinamično tkivo stripa koji
je zbog svoje originalnosti zaradio nominaciju za nagradu Bret Ajzner.
Poslednja vest glasi: kompanija Paramount je otkupila prava na ekranizaciju
ovog stripa i angažovala Kirkmana da napiše scenario. Okružen mrtvima
je još jedno Kirkmanovo poigravanje klišeom; ovog puta tema su zombiji.
Tačnije rečeno, njihova invazija koja dovodi do kolapsa sveta koji
smo poznavali, dovodi i do stvaranja postapokaliptičnog okruženja
u kome glavni junaci moraju da se snalaze aktivirajući ono najbolje,
ali i najgore u sebi. I ovde Kirkman svesno pozajmljuje ( Noć živih
mrtvaca, 28 dana kasnije ) stvarajući postmodernu sveameričku antiutopiju
na tragu zombi vesterna, podsmevajući se zombiranom potrošačkom
društvu. Nešto manji format stripa i to što Nepobedivi umesto u
koloru izlazi u solidnom crno-belom izdanju s kvalitetnim korišćenjem
alternative u sivoj, može da zasmeta perfekcionistima, ali će većina
uživati u dobrom scenariju i crtežu koji je pre na tragu evropske
škole nego klasičnog američkog stripa.
Ivan Bevc
Objavljeno: Yellow Cabu br. 50, Beograd, 10.2005.godine
Žan Mark Tevene, direktor Međunarodnog festivala stripa u Angulemu,
specijalni gost Trećeg salona stripa u beogradskom Studentskom kulturnom
centru
STRIP JE JOŠ UVEK UMETNOST U EVROPI
Sasvim je prirodno da zemlja koja je ubedila ostatak sveta da je
strip (deveta) umetnost ima i najveći festival stripa na svetu.
U gradić Angulem na jugozapadu Francuske poslednjeg januarskog vikenda
svake godine, od osnivanja 1973, stiže na stotine autora i izdavača,
a za njima i na hiljade strip fanova. Podatak da je iz državne kase
prošle godine izdvojeno blizu 200 hiljada evra za potrebe organizacije
četvorodnevnog festivala, svakako pruža osnovne naznake o značaju
ove manifestacije. Tradicija francuskog stripa, zahvaljujući višegodišnjem
brižnom kultivisanju publike, uspešno spaja kvalitetnu umetničku
ponudu i tržišnu isplativost. Poslednjih godina, međutim, i ovaj
segment francuske kulture suočen je sa - kako se to uobičajeno objašnjava
- izazovima globalizacije. Azijski strip prosto guta sve pred sobom.
Instinktivna reakcija Francuza bila je da ojačaju granice svog tržišta
i nametnu stroži vizni režim za strane superheroje. Tim pre, odluka
generalnog direktora Međunarodnog festivala stripa u Angulemu, Žan
Mark Tevenea, da širom otvori vrata ove manifestacije za strance
- izazvala je zgražanje konzervativnih krugova. Tevene je najpre
ukinuo instituciju gostujuće zemlje i sporednu nagradu za najbolji
strani strip, svojevrsni inostrani "geto" Festivala, organizujući
gostovanje izmišljene zemlje Grolanda (iz crtanog TV serijala) za
doličan kraj ove angulemske tradicije. Skandal je zaokružen zimus
kada su sve glavne nagrade Festivala otišle u ruke stranih autora
i izdavača - kritičari su u besu prevideli i činjenicu da je Marjana
Satrapi, dobitnica nagrade za najbolji strip album, Iranka koja
već deset godina živi u Francuskoj.
"Uveren sam da je stripska scena jedan istinski međunarodni prostor,
pa je i samo tržište stripa internacionalno", objašnjava Žan Mark
Tevene u razgovoru za Danas. "To se u nekim krugovima u Francuskoj
tumači ovako: mi radimo svoj strip a vi, ako vam se sviđa, samo
izvolite. Sa druge strane, azijski strip - japanska manga i korejska
manva - sve više dominira, mislim da će ta dominacija biti sve izraženija
u budućnosti. Publiku u uzrastu od 10 do 15 godina se ne tiču argumenti
koji se potežu u raspravi o francuskom stripu. Zatvaranje i izolacija
su besmislene reakcije, čovek tako na kraju ostane sam. Duboko sam
uveren da festival mora da se povezuje sa srodnim manifestacijama,
mladim autorima i izdavačima svuda u svetu. Želim da razumem šta
se dešava sa stripom u Španiji, Italiji, u zemljama bivše Jugoslavije,
u Rusiji - u svakoj zemlji ćete naći talentovane, brilijantne autore
kojima treba podrška. Nije li to najbolja odbrana od komercijalnog
stripa? Sa druge strane - sad ću malo da generalizujem - Francuzi
su jedno prilično etnocentrično društvo, znate, ne govorimo engleski,
bojkotujemo američke filmove, druge kulture posmatramo kao manje-više
neuspešne rivale. Zato me optužuju da sam prekršio neka nepisana
pravila. Naravno, ja se ne slažem. Ili me se takva pravila ni ne
tiču", kaže Tevene.
Direktor Festivala u Angulemu ovih dana boravio je u Beogradu kao
specijalni gost Trećeg salona stripa u Studentskom kulturnom centru.
Tevene je bio dirnut početničkim entuzijazmom domaćina i brojem
mladih učesnika iz sveta. Odmah je dogovoren i prvi korak saradnje
- pobednik konkursa Salona stripa biće gost sledećeg Festivala u
Angulemu. "Važna je saradnja, naravno, mislim za vas. Mi imamo više
novca, više uticaja, više načina da obavimo posao za mladog autora.
Stariji smo, eto i to je važno, znači imamo iskustva, sem toga Francuska
je jedna mirna zemlja, nema nekih dramatičnih promena i potresa.
Eto, to su naše prednosti - vaše su, verujem, talentovani mladi
autori. Ili, sposobna organizacija Salona na koji stižu prilozi
sa raznih strana sveta, i od kojih pažljiva selekcija treba da izabere
najboljeg autora koji će naredne godine biti predstavljen u Angulemu.
Nije loše, zar ne? Definicija našeg posla u Angulemu obuhvata saradnju
sa sličnim manifestacijama u svetu i međusobno upoznavanje. Mislio
sam da sam uglavnom obavešten o prilikama u zemljama bivše Jugoslavije,
a eto nisam znao da danas dvadesetak autora iz Srbije objavljuje
kod francuskih izdavača", kaže Tevene ističući da je, pored međunarodne
saradnje, sastavni deo angulemske misije podrška mladim autorima.
"Kada je Festival pokrenut pre više od 30 godina, postojala je očigledna
želja da se pruži podrška mladoj generaciji autora i izdavača, uostalom
i nagrade su dobijali mladi, hrabri, novi, provokativni, a onda
je stvar počela da tone u sigurnost ‘proverenih vrednosti’, tradicionalnih
autoriteta. Sad smo to promenili, nagrade opet idu u ruke mladima.
Naravno, izdavači se ljute, oni dolaze u Angulem da za četiri dana
naprave dobar posao a sa mladima nikad niste na sigurnom, ne znate
hoće li se investicija isplatiti. Nije me briga, mislim da je naš
posao da pomognemo mladoj generaciji, onima koji su isplativi nije
potrebna posebna pomoć", konstatuje Tevene.
Generalni direktor Festivala u Angulemu ponavlja da je međunarodna
saradnja i podrška mladim, kvalitetnim umetnicima jedini mehanizam
zaštite devete umetnosti od poplave visoko komercijalnih izdanja
- koja ubrzano istiskuju male izdavače sa tržišta. Tevene će se
složiti sa konstatacijom da se mladi autori nalaze u paradoksalnoj
situaciji, usred globalizovanog sveta ubrzane razmene i neometanog
prometa ipak se ne usuđuju da se otisnu iz svoje sredine. "Davno
je prošlo vreme kad je Mebijus mirne duše mogao da ode do Amerike
i tamo postigne uspeh. Bio sam prošlog leta na konvenciji u San
Dijegu i video da manga drži pedeset odsto tržišta za koje smo verovali
da je nedodirljivo. Zlatno doba francuskog stripa u Americi je davno
prošlo, sem možda kad je reč o grafičkim novelama, tu ima nekih
veoma uspešnih izdanja i autora. Nema smisla žaliti, već videti
šta mođe da se učini da se prilike poprave. Kod nas još uvek opstaju,
uslovno rečeno, paralelna tržišta - ono na kom se neko izdanje štampa
u više stotina hiljada primeraka, i tržište na kom se mali izdavači
ne usuđuju da prekorače tiraž od nekoliko stotina primeraka po izdanju.
Ipak, sve se to vrti u frankofonim okvirima u najboljem slučaju,
pa kad se pokrene priča o međunarodnoj sceni obuzme ih strah od
nekih tamo Poljaka ili Rusa koji će im, kao, oteti posao", kaže
Tevene.
Prednost evropskog tržišta u odnosu na azijsko ili anglo-američko,
svakako je činjenica da kontinentalna Evropa i dalje ceni strip
kao umetnost. "Ovde autor može sebi da priušti da na albumu radi
godinu, dve, koliko mu je potrebno, dok autor u Japanu mora da radi
svaki dan, svake nedelje, koliko se već obavezao ugovorom. U Evropi
se prave ugovori koji vam omogućavaju neku vrstu umetničkog statusa
pa vam je dato vreme da radite u sopstvenom ritmu. Teme su takođe
stvar vaše slobode, dok u Americi izdavač sa kojim potpišete ugovor
ima svoje ciljne grupe, čiji ukus poznaje i čijem ukusu želi da
udovolji. Dakle, ako potpišete za izdavača koji zarađuje na šaljivim
stripovima za najmlađe, bojim se da nećete biti u prilici da razradite
svoje političke ideje", ističe Žan Mark Tevene.
Ekonomska recesija obeshrabrila je vizionare koji su početkom devedesetih
osnovali Muzej i Nacionalni centar stripa u Angulemu, sa željom
da stvore pravu svetsku prestonicu devete umetnosti. Ipak, država
izdvaja značajna sredstva za Festival koji, pored brojnih sponzora,
uživa podršku ministarstava kulture, omladine i sporta te ministarstva
inostranih poslova. Međutim Žan Mark Tevene opire se pokušajima
da se Festival institucionalizuje kroz pripajanje Nacionalnom centru,
i kuje planove o stvaranju neke vrste privatnog festivalskog preduzeća.
"Imamo sreću da trenutni ministar kulture razume da je Festival
u Angulemu namenjen pre svega mladim ljudima, a znate da političari
obožavaju manifestacije na kojima ima mladog sveta, to mnogo bolje
izgleda u televizijskim izveštajima. Sem toga, nema sumnje da je
Festival jedan veoma bitan segment biznisa koji se vodi oko strip-izdavaštva,
brojke govore da je recimo prošle godine u Francuskoj prodato oko
35 miliona strip izdanja. Dakle, eto još jednog dobrog argumenta
za zvaničnu podršku. Puka je igra slučaja da je novi ministar kulture
jedan uistinu fin i pametan tip, koji dobro razume strip i tradiciju
stripa u Francuskoj, ali i potrebu da se festival u Angulemu zaista
otvori ka svetu". Sagovornik Danasa ističe da je zabrinut da će
u jednom trenutku osvanuti dan kada iz ministarstva kulture stigne
ljubazna zahvalnica na saradnji. "Opasno je zavisiti od subvencija
države, ideje političara o zgodnim prilikama za budžetsku podršku
mogu se promeniti, a mi ćemo onda ostati kratkih rukava. Angulem
od samog osnivanja funkcioniše kao neka vrsta neprofitne asocijacije
koja je ugovorom obavezana da ne sme da gubi novac. Ili, kako to
političari vide, da ga traći na neke stvari koje nisu unapred odobrene.
Uspevamo da zaradimo nešto, ne bogznašta, i to nam omogućava da
pravimo izložbe mimo Festivala. Pre dve godine smo pokrenuli te
putujuće izložbe, kao i neku vrstu tematskih izložbi stripa recimo
o automobilima, ili sličnim pričama koje mogu biti zanimljive privatnim
kompanijama".
Komentarišući skromne prilike u kojima se održava Salon stripa u
Beogradu, Žan Mark Tevene ističe da je stalna državna podrška stripu
ipak nužna. Kada je došao na mesto generalnog direktora Festivala
u Angulemu 1998, Tevene je upao na sam finiš ogorčene bitke sa tadašnjim
ministrom kulture. "Država ne želi da nas pusti u privatne vode,
a sa druge strane izdvaja neki sitniš sa kojim nije moguće preživeti.
Ja sam tada napisao tekst za Mond, što je ugledan list koji se čita
i na visokim mestima, bez obzira ko je na vlasti, i obratio se ministru
jednostavnim pitanjem - ukoliko država ne bude brinula o nama, šta
će se desiti sa stripom na koji smo toliko ponosni. Odjednom su
se prilike promenile, političari su se setili da je strip važan
i da u stvari ima novca za Festival. I to je moja lekcija za organizatore
Salona u SKC. Svakog dana, svakog časa, zahtevajte novac od političara.
Političare na vlasti, u bilo kojoj zemlji, nije briga za kulturu,
i kad vidite da su za nešto izdvojili novac - sakupljen, uzgred,
od poreza građana - znajte da su to učinili pod pritiskom. E pa,
pritisnite ih", savetuje Žan Mark Tevene.
Milica Jovanović
Objavljeno: DANAS, Beograd, 03.10.2005.godine
Salon stripa u SKC-u
potvrdio veliku vitalnost domaće scene
SRPSKI STRIP U EVROPI
Otvoren pre neki dan u skromnom ambijentu SKC-a, bez najavljenog
pozdrava ministra prosvete Slobodana Vuksanovića, ali zato u prisustvu
verne i svake godine sve brojnije publike, kao i zvezde britanskog
stripa Endrijena Smita, Salon stripa je postao urbani događaj o
kome će dugo da se priča i oko koga će da se lome koplja. Jer, on
više ne može da se zasniva na entuzijazmu nekolicine zaposlenih
u SKC-u.
No, kako je svaki početak težak, i ovome treba što šta oprostiti
imajući u vidu dobru volju organizatora (Mikija Pješćića, urednika
programa Salona, Dejana Nikolaja Kraljačića, koordinatora programa
za inostranstvo i Vladimira Vesovića, koordinator programa), velike
aspiracije a mala sredstva. Podeljeno je dosta nagrada, što u vidu
poklona sponzora, što u vidu diploma, ali samo jedna je u novcu
- gran pri koji je pripao Mijatu Mijatoviću - i to u iznosu od petsto
evra. Onu, možda još vredniju nagradu, istom autoru dodelio je specijalni
gost Salona, Žan-Mark Tevne, nekada i sam scenarista, direktor Festivala
stripa u Angulemu, pozvavši mladog Mijata Mijatovića da bude njegov
gost dogodine.
Vernisaž u SKC-u bila je i prilika da se od uvaženog gosta štošta
čuje ne samo o Festivalu na čijem je čelu već osam godina, nego
i kako je mali grad Angulem, koji se nalazio 400 kilometara južno
od Pariza uspeo da se nametne kao francuski, evropski i svetski
brend koji ne živi samo četiri festivalska dana i koga nazivaju
„Kanskim festivalom devete umetnosti“.
- Za trideset godina uspeli smo da obezbedimo i privatna finansijska
sredstva, 70 odsto nam daje država tj. Ministarstvo kulture i Regija,
a ostalo potiče o izdavanja štandova, partnera, prodaje ulaznica
i sponzora.
Budući da Žan-Mark Tevne obilazi festivale stripa po svetu, dobro
su mu poznate prilike pod kojima slične manifestacije funkcionišu.
O eventualnim paralelama kaže:
- Nije umesno navoditi ih. Svaka zemlja ima svoje istorijske okolnosti,
specifičnosti. Mi, Francuzi, živimo u miru već pola veka, i mnogo
nam je lakše nego vama ovde. Imamo veliki broj magazina koji objavljuju
stripove. U Rusiji, na primer, gde je vitalnost stripa evidentna
među mladima, nema nijednog strip časopisa. Autori se snalaze štampajući
sami crno-bele fanzine. Ipak, fascinira me da i pored svih nedaća,
i kod vas i u Moskvi, deveta umetnost postoji.
Šta bi se za pet do deset godina moglo očekivati kod nas, Žan-Mark
Tevne ne želi da predviđa, ali uočava šta je kod nas dobro postavljeno.
- Najznačajnije je što je Beogradski salon stripa otvoren ka internacionalnoj
sceni na kojoj su se već potvrdili B. Kerac, A. Gajić, D. Kovačević,
Z. Janjetov, G. Smuđa..., a pre svih Enki Bilal. Ovo je važno za
vaše autore da steknu uvid u svetsku scenu, ali i za nas Francuze,
na primer, da prepoznamo senzibilitet koji ovde postoji i u načinu
crtanja i u izboru tema. Strip u Evropi i dalje pokazuje zavidan
nivo produkcije. U Francuskoj smo prodali 30 miliona albuma samo
prošle godine. Prema našim istraživanjima svaka francuska porodica
ima bar 20 stripova u kući - objašnjava za „Blic“ Žan-Mark Tevne.
Dirnut pozitivnom energijom koju je zatekao u SKCu, Žan-Mark Tevne
nije oklevao da organizatorima našeg Salona uputi direktan savet:
- Svakog dana, svakog časa, zahtevajte novac od političara. Političare
na vlasti, u bilo kjojoj zemlji, nije briga za kulturu i kad vidite
da su za nešto izdvojili novac - sakupljen od poreza građana - znajte
da su to učinili pod pritiskom. Zato ih pritiskajte“.
Milena Marjanović
Objavljeno: BLIC, Beograd, 05.10.2005.godine
NIKOLAS KEJDŽ SINU DAO IME PO SUPERMENU
Oskarovac Nikolas Kejdž (41) i supruga Alis Kim Kejdž postali su
roditelji u ponedeljak. Dečak se zove Kal-el Kopola Kejdž, očigledno
po "Kal-elu", koji je ljubiteljima stripa i filma poznatiji kao
Supermenovo "Kriptonsko" ime. Zasad nema objašnjenja kako je par
došao na ideju da sina nazove po Supermenu, ali je poznato da je
Kejdž veliki ljubitelj stripova, kao i da je na aukciji prodao svoju
kolekciju stripova za 1.6 miliona dolara. U istoj je bio i Supermenov
debi iz 1938. Kejdž, od ranije, ima petnaestogodišnjeg sina Vestona,
iz veze sa glumicom Kristinom Fulton. U braku je bio i sa glumicom
Patrišijom Arket i pevačicom Lizom Meri Prisli.
V. T.
Objavljeno: DANAS, Beograd, 05.10.2005.godine
MIKI MAUS PETI PUT I SVE OSTALO
Od 1. juna tekuće godine kada se pojavio premijerni broj Mikija
Mausa, istorija SCG beležiće ponovno legalizovanje najpopularnijeg
Diznijevog lika, nakon perioda u kome se nije znalo ko, koliko,
zašto i sve ostalo. "Egmont" je krajem prošlog vikenda izašao sa
petim brojem Mikija Mausa, najavljujući niz projekata koji bi trebalo
da "dobre odnose" i potvrde. "Časopis, MIKI Maus spona je između
detinjsta današnje dece i nas samih. To je ono što nam je svima
zajedničko u vremenu kada je tehnologija toliko napredovala pa postoje
različiti sadržaji za zabavu dostupni deci. Pored Mikija Mausa,
u planu nam je i uvođenje ostalih časopisa koje ‘Egmont’ u drugim
zemljama, najbliža nam je Hrvatska, radi. To su: Winnie the Pooh,
Disney i mi, Princeze, Barbie, Tom i Džeri, W.I.T.C.H, kao i časopis
za tinejdžerke Chica", saopštava izdavač, a nama ostaje da to i
sačekamo.
K. R.
Objavljeno: DANAS, Beograd, 05.10.2005.godine
Zlatno pero Beograda 2005. / 8. me đunarodni bijenale ilustracije 2005.
Mesto i termin održavanja izložbe:
Galerija PROGRES, Knez Mihailova 27, Beograd, 7-29, oktobar 2005.
PRESS INFORMACIJA
Organizatori 8. međunarodnog bijenala ilustracije 43. Zlatno pero Beograda 2005. su Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) i Savet izložbe (Milan Pavlović, predsednik, Ivona Rajačić Barandovski, Biljana Bralušić, Dragana Jovčić, Atila Kapitanj, Žaklina Milutinović, Silva Vujović).
Zlatno pero Beograda je osnovano 1959. godine. To je jedinstvena manifestacija u svetu, jer izlaže sve oblike i vrste ilustracije: knjišku, udžbeničku, novinsku, strip, ex-1ibris, bibliofilska izdanja, animirani film, ilustracije za elektronske medije, omote ploča, plakate, kalendare. Izlažu se dela realizovana u klasičnim i savremenim tehnikama nastala između dva bienala. Izložba je, od jugoslovenske na početku, postepeno prerasla u međunarodnu (1990). Kao takva ima renome na domaćoj i međunarodnoj lilkovnoj sceni. Od ukupno 212 prijavljenih umetnika, sa 1.186 radova, selekciona komisija tj. Savet izložbe odabrao je 748 ilustracija, 179 umetnika. Pored domaćih izlažu umetnici iz Belorusije, Bugarske, Finske, Francuske, Grčke, Hrvatske, Irana, Slovenije, SAD, Nemačke.
Na konkursu za grafički dizajn izložbe prvu nagradu i pravo na realizaciju dobila je Anita Knezy, dizajnerka iz Novog Sada.
Prateća izložba beloruskog ilustratora Siarhei Tsimokhau održaće se u galeriji Grafički kolektiv u Beogradu od 10-22. oktobra 2005. Siarhei Tsimokhau je dobitnik Gran pri nagrade na prethodnom bijenalu 2003. za ilustracije iz kalendara Misterija , 2002.
Međunarodni žiri za nagrade u sastavu: Siarhei Tsimokhau (Belorusija),Vasso Psaraki (Grčka), Vesna Lakićević Pavićević, Marjana Petrović Rajic i Anica Tucakov, dodeliće Gran pri, tri nagrade Međunarodno Zlatno pero, tri plakete Zlatno pero i počasne diplome umetnicima i izdavačkim kućama.
Dobitnik nagrade Grand Prix dobija 100.000 din. (oko 1000 Eura) i stiče pravo na samostalnu izložbu u okviru 9. međunarodnog bijenala ilustracije / 44. Zlatno pero Beograda 2007.
Donator novčanog iznosa nagrade Grand Prix je opština Stari grad.
Izdavačke kuće Politikin Zabavnik i Zavod za izdavanje udžbenika i nastavna sredstva iz Beograda tradicionalno dodeljuju nagrade ilustratorima i saradnicima.
Izložbu su finansijski pomogli Sekretarijat za kulturu Skupštine grada Beograda i Ministarstvo za kulturu Srbije.
Objavljeno: Press materijal ULUPUDSA.
sadržaj
|
13.
|
VESTI IZ
SVETA
|
Strip
Vesti
|
-JANJETOV U KOREJI
Napoli Comicon je bio pozvan, kao festival, da učestuje na Bucheon International Comic Festival, koji se održao u Koreji između 31/09 i 03/10. Među umetnicima koji su bili prisutni u okviru te saradnje, bili su Zoran Janjetov i Miguel Angel Martin (iz Španije)
(Marko Ajdarić)
-NOVI ROBOTECH
WildStorm je, kako kritike kažu loše počeo sa novom serijom Robotecha, koja nosi naziv "Prelude to the Shadow Chronicles". Ako ne volite Roboteche, možete se naslađivati kritikama ovde.
(Marko Ajdarić)
-PEKAR PLEJBOJ
Ne, ipak nije to što piše u naslovu već se u novembarskom broju Playboya na dve strane pojavljuje
storija
Harvey Pekara i Dean Haspiela. Više o tome pročitajte ovde. Takođe možete i bolje upoznati i višenjihov strip
The Quitter.
(Marko Ajdarić)
-POWELL KOD MARVELA
Eric Powell je ime koje se pojavljuje kao koautor na stripu
"Marvel Monsters Devil Dinosaur". Koautor je i na scenariju i na crtežu, ali... o svemu možete dovoljno da se informišete ovde.
(Marko Ajdarić)
-VERTIGOV TESTAMENT
Ne, nisu na samrti, već im novi serijal nosi naziv Testament. Autori su
Rushkoff i
SHarp. Na datom linku možete videti par tabli i pročitati više detalja o projektu, te naći još poneki link vezan za autore stripa.
(Marko Ajdarić)
sadržaj
|
14.
|
POZIVI NA
SARADNJU
|
Mail
|
Maja Veselinović nam je prosledila sledeći poziv:
From: "roman maederswiss." <larissabangbang@hotmail.com>
Subject: YOUR STUFF FOR MILK&WODKA 7: "DRUGS"
DEAR MILKANDWODKA-ARTISTS+FRIENDS and GONNA-BEs
We ask you to send us your work for our annual comic-Anthology.
It's number seven already, and its gonna be titled "DRUGS"?
"MILK+WODKA wants your comics, storys, poems, illustrations,
collages, fotos etc."
"about new inventions in your home-labatory, about the horror
trips of your friends or enemies, your antidrug-statements, about
legal-drug-addicts, about drug-caused artworks, about visions and
paranoias, about poisoned animals about out-of-control-partys, in
the hospital, portraits of your favourite dealers" etc. etc.
etc".
please accept the following advices:
1. DEADLINE: end of January 2006
2.SIZE: A5 (13cm wide, 18.5 cm high)
3. NO DIGITAL FILES, ONLY ON PAPER
4. ONLY COPIES, NO ORIGINALS
5. BLACK AND WHITE ONLY
6. UP TO 6 PAGES
7. BEST IN ENGLISH, GERMAN, or any other language known and unknown
8. PLEASE SEND ALSO A SHORT BIOGRAPHY AND A LITTLE SELF-PORTRAIT
9. MILK AND WODKA CAN'T OFFER YOU MONEY, BUT FAME AND FORTUNE...
AND ONE BOOK FOR YOURSELF OF COURSE...
10. DON'T FORGET TO TELL US YOUR ADRESS, EMAIL, AND WEBSITE
11. FORWARD THIS INVITATION TO YOUR TALENTED AND INSPIRED FRIENDS
SEND IT TO:
Remo Keller and Nicole Scherrer,
Riehenring 185, CH-4058 Basel,
Switzerland
Or:
Roman Maeder,
Sch?user Allee 157, D-10435 Berlin,
Germany
Now, pour yourself your favourite drink (50%milk, 50%wodka) and
grab a pencil?
We are really really really looking forward to read your works!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Thanks a lot and see you in MILK+WODKA NO. 7: DRUGS
Sincerely yours: Roman, Nicole and Remo = MILK+WODKA
www.cookieluck.ch/milkandwodka
ŠlicRadionica nam je
poslao sledeći poziv:
P A Ž Nj A, P A Ž Nj A !!!
Daje se na znanje:
U prepremi je ŠESTO izdanje
Š L I C A !!!
S tim u vezi, pozivamo vas
da pošaljete vaše stripove, najkasnije do 17. 11. o.g.,
i mi ćemo ih objaviti!!!
(ako nam se svide)
* * *
Dakle, na vama je samo da se potrudite da
vaši radovi ne budu duži od 3 table,
da su standardnih formata (A4 ili A3)
i, naravno, da su crno - beli.
Ako šaljete fotokopije, postarajte se da budu dobre
i,
molimo vas, propisno ih upakujte!
Ako vam je draža e-pošta, neka fajlovi budu kilobajtski manji,
ali obavezno 600 dpi. za bw, 300 dpi. za grayscale.
U izbor teme, kao i izbor jezika vam se nećemo
mešati!
* * *
Na raspolaganju su vam sledeće adrese:
slicradionica@yahoo.com
ili
Saša Tomasović
21.oktobra, 35
11237 Batajnica
SCG
* * *
Pozdrav!!!
Ekipa Šlic radionice, SKC, Beograd
sadržaj
|
15.
|
LINKOVI
|
Strip
Vesti
|
Francuzi, nastavak...
-Une BD par mois
mail lfevre@unebdparmois.com
www.unebdparmois.com
-Presse Purée
mail rosier.chapat@wanadoo.fr
www.presse-puree.net
-Les Gniarfs
mail lesgniarfs@yahoo.fr
lesgniarfs.free.fr
-Égypte Inédite
mail jean-pol.schrauwen@pandora.be
www.egypteinedite.be
-Le Concombre Masqué
mail mandryka@bluewin.ch
www.leconcombre.com
-Gibicollec
mail contact@gibicollec.com
www.gibicollec.com
-Leduc: Scénariste BD
mail benjamin.leduc@9online.fr
benjamin.leduc.9online.fr
-BD-rares, Les Bandes-Dessinées anciennes et de collection
mail webmaster@bd-rares.com
www.bd-rares.com
-Bdphile
mail contact@bdphile.com
www.bdphile.com
-Originaux BD
mail webmaster@originauxbd.net
www.originauxbd.net
-Eriamel le Viking
mail sylvie.gysbrecht@pandora.be
www.eriamel.fr.st
-Debergonline
mail deberg@wanadoo.fr
perso.wanadoo.fr/debergonline
-La boutique a` J@c
mail boutikajac@free.fr
www.jacl.fr.st
-Antoine Ozanam
mail moi@antoine-ozanam.com
www.antoine-ozanam.com
-Miomao
mail miomao@miomao.net
www.miomao.net
-Éditions Point Image
mail sylvaine_bruno@hotmail.com
pointimagejvdh.free.fr
-Dossier Marhena
mail fabulous_fab@laposte.net
marhena.free.fr
-Sillage
mail edbd@netatlantide.net
sillage.scubay.com
...nastaviće se!
sadržaj
|
... |
Ako znate nekog ko bi
bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite
mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i
tako upiše na mailing listu.
Zlatko Milenković
zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu
Zlatko Milenković,
Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
|
STRIP VESTI
SU BESPLATNE
|
Ako ne želite da ubuduće
dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu
(subject) napišite ODJAVA. |
|