prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. TREĆI MEĐUNARODNI SALON STRIPA - SKC
2. POETIKA REKLAMNOG PLAKATA - Aleksandar Manić
3. kritIVKOVanje (2) - Slobodan Ivkov
4. ARHIV SEVERA (17) - Boris Lazić
5. POST SCRIPTUM (47) - Zoran Đukanović
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 227. - Marko Stojanović
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (286) - Darko Macan
8. Q STRIP - Strip Vesti
9. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
10. ŠTAMPA - štampa
11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -W'ART I MANECO
    -CRTAJTE ZA DON QUICHOTTE(Marko Ajdarić)
    -NAGRADA ZA SVJETLANU (Marko Ajdarić)
12. POZIVI NA SARADNJU - mail
13. LINKOVI - Strip Vesti
    

1.

TREĆI MEĐUNARODNI SALON STRIPA

SKC

SKC BEOGRAD
Srećna Galerija
TREĆI MEĐUNARODNI SALON STRIPA

SVEČANO OTVARANJE SALONA I DODELA NAGRADA
ČETVRTAK, 29.09.2005. 20.00h, Velika Sala SKC-a

Specijalni gost Salona:
JEAN-MARC THEVENET(FR), DIREKTOR NAJVEĆEG EVROPSKOG FESTIVALA STRIPA - ANGULEM, FRANCUSKA

Gost Autor:
ADRIAN SMITH, Velika Britanija


CELOKUPNI PROGRAM SALONA

27.09.2005, 13h Press konferencija, Happy Center SKC

29.09. 2005.

18.00-23.00h
Berza Stripa, Galerija Circus, Happy Center SKC

19.00h
Otvaranje izložbi Salona:
29.09- 15.10.2005. Galerija SKC
BANE KERAC, Novi Sad
Dobitnik SKC-ovog Priznanja za doprinos i razvoj srpskog stripa Izložba radova

29.09- 15.10.2005. Srećna Galerija
ADRIAN SMITH, UK
Izložba radova iz Serijala BROZ

29.09- 15.10.2005. Happy Center, Velika Sala SKC
Velika izložba nagrađenih radova

29.09.2005, 21.00h
“Gerometal”, Novi Sad
Koncert, Drugi Novi Klub SKC

30.09.2005
13h, Press konferencija sa gostima, Happy Center SKC
19h, Predavanje gostiju / Tribina, Galerija SKC

01.09.2005, Srećna Galerija
Berza stripa, otvorena radionica

02.09.2005, Srećna Galerija
Berza stripa, otvorena radionica

03.10.2005. Galerija SKC, 19h
TREĆI MEĐUNARODNI SALON STRIPA
Američki Strip – Grafičke novele, Predavanje/ razgovor s gostima Beli Put, Beograd

sadržaj

2.

POETIKA REKLAMNOG PLAKATA

Aleksandar Manić

"Pre nego što smo prikupili novac i odabrali saradnike, mi smo pozvali Kasandra, jednog od najvećih grafista, inače tvorca Diorovog logotipa, da nam osmisli znak buduće modne kuće Iv Sen-Loran. On nam je predložio samo jedan projekat, upletene inicijale – seća se Pjer Berže. Logotip modne kuće malo je nagnut, sugerišući pokret koji je isključivo izražen kroz geometrijsku konstrukciju. Arhitekta reklamnog plakata, geometar prostora, Adolf Muron Kasandr (1901-1968) suprostavljao je umerenost boja i oštrinu crteža. Njegove kompozicije, konstruisane na efikasan i poetičan način, obeležile su umetnost reklamnih plakata tokom čitavog 20. veka. Pariska Nacionalna biblioteka otvorila je izložbu Kasandra 21. septembra, okupivši stotinak plakata i dvadesetak dokumenata iz njegovog najplodnijeg perioda: 1925-1935. godina. Inače, ovo je prva francuska retrospektiva u više od pola veka, posvećena crtaču kome je njujorški Muzej moderne umetnosti organizovao samostalnu izložbu još 1936. godine.

Adolf Muron rođen je u porodici francuskih trgovaca vinom naseljenih u Harkovu. Po izbijanju boljševičke revolucije, porodica se vratila za Francusku, a mladi Adolf je izabrao umetničko ime Kasandr i započeo da se bavi crtanjem reklamnih plakata. Prvi plakati, urađeni 1919. godine, zanimljivi su, pročišćeni, ali stilski neodređeni. Međutim, oslanjajući se na teorije Valtera Gropijusa i Bauhausa, Kasandr postavlja sebi cilj da njegovi reklamni plakati ne smeju da sadrže lični lirizam, svojstven slikarstvu, nego univerzalniju poruku. On počinje da radi u maniru sintetičkog kubizma i ruskog konstruktivizma.

Prvi uspeh Kasandr postiže plakatom za reklamnu kampanju pariske prodavnice nameštaja "Kod Drvoseče" (1923). Pored slave, ovaj kubistički plakat, ne po oblicima, nego po duhu, donosi mu Veliku nagradu na Izložbi dekorativnih umetnosti 1925. Istovremeno, na njega su se sručili gromovi Le Korbizijea kome se nije dopalo što se "kubizam prikazuje na narodski način". Vrlo brzo, Kasandrov izraz se profinjuje kroz spajanje apstraktnih i stvarnih predmeta, što kompozicijama daje metafizičku i poetsku snagu. Reklamne kampanje za putničke agencije omogućavaju mu novi način izražavanja kroz arhitekturalni pristup u obradi prostora. Prekidajući sa tradicijom izveštačenih i zašećerenih krajolika na plakatima putničkih kompanija, on sugeriše brzinu i snagu mašina. Čelično plavetnilo lokomotive "Zvezda Severa" (1927) naslikano na preteranoj perspektivi, daje sintezu prostora i brzine. Divovske proporcije prekookeanskog broda "Normandija" (1935) u savršenoj simetriji sugerišu snagu koja premošćuje Atlantik.

Kasandrove kompozicije urađene su minimalistički, a reklamiran proizvod nalazi se u središtu. Obično, proizvod je podržan tipografijom, ali ponekad je podređen tipografiji koja nosi konstrukciju reklamne poruke. Reči su veštom tipografijom pretvorene u grafičke simbole, predmeti su prikazani realistički ili simbolično, a osobe su stilizovane. Njegovi reklamni plakati su ekspresivni, a predmeti su postavljeni na scenu kao evokacija osobe iza kulisa. Triptih reklama za vino "Dibone" (1932) prikazuje jednostavnu siluetu vinopije koja sa svakom čašom dobija oblik, boju i teksturu. Kasandrovi plakati za lanac prodavnica vina "Nikola", posebno nosač flaša (1935), predstavljaju prefiguraciju kinetičke umetnosti.

Sve slavniji, Kasandr crta više od četrdeset naslovnih strana za čuveni američki magazin "Harper's Bazaar", i biva tražen sa obe strane Atlantika. Uprkos sve većim zahtevima klijentele da ponovi neki od najuspešnih plakata, Kasandr odbija takve ponude, trudeći se da mu svaki plakat bude različit od prethodnih. Uporedo sa crtačkim radom, on se bavio i tipografijom. Stvorio je više tipova slova, među kojima su najzanimljivija "Bifur" (1927), slova "kinetičkog" karaktera, čiji "nefunkcionalni" delovi nisu nacrtani.

Muronovo razočarenje profesijom započeto je posle rata kada za reklamne plakate višu nisu uzimani grafisti. On je tada započeo da se bavi slikarstvom, scenografijom i kostimografijom za parisku Operu i Komedi Fransez. "Napustio sam crtanje reklamnih plakata, jer sam bio zgađen zamenama vrednosti. Verovao sam da možemo da se poslužimo grubim sredstvima plakata i tako da dotaknemo najfinije žice posmatračevih osećanja i da podstaknemo njegovu inteligenciju. Očigledno sam hteo odviše – kazao je pred kraj života Kasandr, ističući kontradikciju između stvaralačke etike i komercijalnog koncepta. Depresivan i razočaran, Adolf Muron se ubio juna 1968. godine, baš u trenutku kada su mladi preuzimali ulicu, a zidovi "počeli da govore" kroz brojne plakate.


Antrfile
KASANDR NA AUKCIJAMA
Reklamni plakati Adolfa Murona, zvanog Kasandr, prodaju se prilično dobro kod specijalizovanih antikvara i na aukcijama u Parizu i Njujorku. Zanimljivo je naglasiti da cene njegovih plakata ne zavise od tiraža, nego od stanja očuvanosti i teme. Najbolje se prodaju plakati iz reklamnih kampanja putničke agencije "Zvezda Severa", prekookeanskog broda "Normandija" i siguronosnog stakla "Tripleks". Njihove uobičajene cene kreću se od 4.000 do 20.000 evra. Manje poznati plakate retko prelaze 1.000 evra, nezavisno od izuzetne retkosti motiva i dobrog stanja očuvanosti.

sadržaj

3.

kritIVKOVanje (2)

Slobodan Ivkov

Zoran Stefanović i Zoran Tucić:
“TREĆI ARGUMENT”

izdavači: "Orbis" i "Bata", Beograd, 1995.

PROLEGOMENA

Imao sam nameru da na ovom mestu, bez obzira na vreme prvog objavljivanja nekog stripskog izdanja ili nastanka bilo koje važne pojave koja je tokom istorije srpskog stripa ostavila traga na našoj stripskoj sceni, a o kojima sam želeo da pišem, njih iskoristim kao povode za uopštavanja ili razmatranja o položaju stripa kod nas. Izlazak, propratne pojave, prijem u našoj sredini i sudbina "Trećeg argumenta" podstakli su me da se opširnije osvrnem na odnos ovdašnjih stripara prema poslu kojim se bave, na odnos intelektualaca iz drugih oblasti kulture prema njima, te, uopšte, na smisao svega ovoga što radimo i na još ponešto. Nekako istovremeno, krajem 2004. godine pozvan sam iz "Politike" da, pored "NIN"-a, i za njih napišem neke tekstove o stripu. Prepušteno mi je da izaberem teme.

Moramo da se pomirimo sa tim da smo mi koji se bavimo stripom zatvorena grupa. Ponekada, družeći se međusobno, kao na primer na sinoć otvorenom beogradskom Salonu stripa u SKC-u, lako zaboravimo da teme koje nas zanimaju ne interesuju i ostatak javnosti, da kategorije, izraze i termine kojima mi baratamo ona uglavnom ne poznaje, a da statusni problemi koji nas muče i rešenja koje tražimo njima izgledaju nevažni. Rečju, mi smo geto, što, najiskrenije mislim, i nije, odnosno ne mora biti tako loše. Štaviše! No, to je jedna druga tema.

Pisanje za novine i nedeljne časopise sa kioska je velika muka. Prvo, zbog toga što treba da pišete na određenom, štagod to značilo, profesionalnom nivou, zatim da pišete zanimljivo, pa da teme o kojima pišete skreću pažnju što većeg broja čitalaca, a onda još šgošta, i, na kraju, ono meni najstrašnije - da budete kratki. Sve treba da kažete na dve, dve i po, mnogo ređe tri šlajfne uz ilustraciju, što je, iz ugla novinskih urednika sasvim u redu. Posmatrano objektivno - i jeste.

Zbog toga, a i na osnovu prethodnog iskustva, odabrao sam da pišem o zanimljivostima koje su, svaka na svoj način, u različitim trenucima obeležile našu istoriju "devete umetnosti". Opet, nažalost! Ko zna - zna, ali verujte mi na reč, opisani novinski prostor za naručene tekstove ne dozvoljava da se razmahnemo, svestrano osvetlimo i obradimo temu. Onda ogoljavamo suštinu, "meso" eliminišemo a faktima dajemo prednost.

I tako, do sada sam, na obostrano zadovoljstvo, u "Politici" objavio 11 tekstova na različite načine vezanih za sedamdesetogodišnjicu srpskog stripa. Što će reći da sam pogodio želje urednika, ali i da sam imao još toga da kažem, samo što okolnosti to nisu dozvoljavale. Dakle, poželeo sam da tim objavljenim tekstovima, koji bi bili okosnica, vratim "meso" i plasiram ih u "Strip vestima". Jedino što je nedostajalo je slobodno vreme da ih razradim. A onda me je i Zlatko preduhitrio. Naletevši na par tih mojih članaka, on ih je iz "Politike" preuzeo i, onako šture, objavio u rubrici "Štampa". Slično je prošao i tekst o "Trećem argumentu" (videti "Strip vesti" br. 333 / 16. septembar 2005.). Mislim da sam samo jednom ili dva puta, stvarno se ne sećam, uspeo da preduhitrim njegovu ažurnost i pošaljem mu malo opširniju verziju teksta iz "Politike".

U prošlom broju "SVesti" objavio sam jedan od mojih, na taj način proširenih tekstova (o "Ljubaznim leševima"); doduše iz "NIN"-a, a ne iz "Politike", ali važno je da se počne. Sada dostavljam ono što je trebalo da bude uvod u "Treći argument" a na Zlatku je da odluči da li će u svom časopisu (Bogu hvala ne namenjenom kioscima!) da mu da prostor.

PUT KOJIM SE ČEŠĆE IDE

U našoj tzv. kulturnoj javnosti postoji više predrasuda o srpskom stripu. Podrazumeva se, većinom onih koje mu ne idu u prilog. Ovde ćemo obratiti pažnju samo na tri najčešće: na prvu, da stripovi nemaju skoro nikakvu umetničku vrednost jer su i literarni predlošci (tekst) i crtež po pravilu bez ikakve umetničke vrednosti, na drugu, da ih kreiraju osobe koje su, ili intelektualno nezrele, ili samouke i stoga nevešte, i na treću, da, ako ipak ovde i nastanu, takva naša drugačija ostvarenja likovne naracije, van granica zemlje i našeg jezičkog područja nikoga ne interesuju.

Tokom poslednjih sedam decenija postojanja savremeno koncipiranog srpskog stripa sve ovo se više puta pokazalo kao netačno, a sada ćemo, zbog ograničenog prostora podsetiti samo na jedan slučaj.

Ipak, pre toga treba nešto iskreno priznati, pa otvoreno reći i o korenima tih ponekad sasvim opravdanih predrasuda koji plodno tle nalaze u našem odnosu prema stvaralačkoj disciplini kojom se bavimo.

Prati strip usud za koji su ponekad krivi i neki nesamoosvešćeni, za trajnije vrednosti, za nešto više od "daj šta daš" honorara i jednog "sad ili nikad" objavljivanja, nezainteresovani stripari. Neretko ga zaista otužno determiniše taj lenji i neambiciozni pristup radu na stripu mnogih umetnika ove vrste, komercijalizacija, težnja samo za zaradom, šablonski pristup stvaranju i otpor usložnjavanju, prvenstveno likova i njihovih karaktera, odsustvo želje da se u delo unese iskrenost, osmišljenost, slojevita emocija, te mu se onda umesto toga, da sve bude najgore, pridoda još i diletatntska likovna obrada i prizemnost autora koju oni neretko stereotipno utkaju u svoja pisana i crtana dela, zauvek od njih praveći bezvredno smeće. Time i kod neupućenije, ali i strože i stoga isključivije prosvećenije publike stvaraju svojevrstan uslovni refleks za njenu recepciju svih srodnih ostvarenja kao nesporno loših, valjda samo jednokratnoj i površnoj zabavi namenjenih, imanentno bezvrednih kič tvorevina koje se bacaju u staru hartiju već posle prvog čitanja.

Jeste, strip kao umetnička disciplina može biti kič, pa zašto ne reći, kada se pogleda celokupna svetska produkcija, u najvećoj meri on to i jeste, ali u istoj, ako ne i većoj meri, promoteri kiča mogu biti i književnost, film, teatar ili muzika, što oni, na globalnom nivou, takođe jesu. Pa šta! Sve zavisi samo od toga kako se koji medijum ili izražajno sredstvo koriste.

Ono što je najvažnije za Umetnost, Kulturu i Civilizaciju, nego šta - sve sa velikim prvim slovima, stoga i Strip, su samo ona drugačija, retka, vredna dela u koja su uneti ogroman trud i ne manja pasija, ostvarenja koja posle raznih "prosejavanja", a najsigurnije posle provere najstrožijeg kritičara i sudije - Vremena, ostanu kao dragoceni zlatni talog. Mnogo puta se tokom proteklih vekova pokazalo da im se u vremenima društvenih kriza, "pronalazeći ih", preispitujući i tražeći u njima oslonce, uzore, univerzalne vrednosti, okrepu i putokaze, iako su se i prema tim ostvarenjima i prema njihovim tvorcima savremenici neretko nepravedno i ophodili, budući čitaoci s mnogo očekivanja vraćaju.

U vezi ovoga, a konkretno povodom nedavno objavljene kapitalne knjige "Betmen: Povratak mračnog viteza" i "Pozornika" ("Watchmen") koja se takođe od beogradskog izdavača "Beli put" očekuje do Sajma knjiga, sigurno će uskoro biti još reči u nekom mom zasebnom tekstu, no kome od nas raspoloženje ili mir nije vratilo ponovljeno čitanje "Princa Valijanta" ("Marketprint", Novi Sad), "Kena Parkera" (razni izdavači, što srpski, što hrvatski), nekih Pratovih uknjiženih stripova u kojima je punim angažovanjem prevazišao svoje stereotipe, pozu, prenaglašenu patetiku i lenjost, "Paje Patka" Karla Barksa?! O ovom traženju oslonca u trajnim vrednostima je u nekima od svojih mudrih tekstova u "Strip vestima" u svojoj rubrici sjajno pisao i Darko Macan.

Dobro, sasvim je u redu da postoje i stripari koje baš briga šta će sa njihovim delima biti posle, dakle oni kojima nije stalo do pasivnog učešća u ovoj vrsti projektovane i, možda samo hipotetičke društvene odgovornosti, ali nemaju ni oni pravo da nam svoj životni i stvarački kredo nameću kao jedino moguć.

(Nastaviće se)

sadržaj

4.

ARHIV SEVERA (17)

Boris Lazić
boris.lazic@wanadoo.fr

SOFT & CORRECT SEX IF YOU PLEASE

Naslov: Dick Long; slučajevi
Autori: Štef &Brando
Izdavač: Fokus Komunikacije, Zagreb, 2004.

»Imao sam osjećaj da će njena potraga za princom potrajati, kao i svaka kod koje je cilj manje važan… od traganja samog.«
Dick Long

Možemo reći da se tajna dobre priče sastoji u kvaliteti njenog raspleta koji je, po pravilu, nepredvidiv ali istovremeno i svojevrsni paradoksalni obrt perspektiva unutar same priče. Pad predstavlja i razobličavanje. Ovako se na Zapadu, jos od romantizma, grade priče. Strip «Dick Long, slučajevi», erotske elemente vesto ugrađuje u strukturu detektivske naracije. Priče su efektne, zbijene, kratke. Neretko je reč o ženama sa afektivnim (čitaj seksualnim) poteskoćama.Dick će im resiti probleme. Jer, Dick Long je vrsta detektiva čiji se ugled svodi na dužinu patke i vestini dugog karanja istom. Iz tih je razloga Dick – flegmatik. Za razliku od svojih uzrujanih «klijentica», on je miran, pribran, zna čime će i kako bespogovorno da ih smiri. I neprestano smiruje. Dakle, Long je tipskih junak erotske uobrazilje: staložen, muževan, istrajan. Ne benavi pred ženskim zadnjicama, mada se neprestano bavi istim. Čudesan.

Pored ovog osnovnog pripovednog toka postoji, kao u svakoj dobroj serialnoj pripovesti, i druga naracija, koja izbija u glavnotokovske pripovedne strukture, s vremena na vreme, kao reka ponornica. Ovde je to priča o crvenokosoj Jadranki Jajolomki, lopovki. Ona i Dick se traže, onako kako se traže Lois i Klark ili Foks i Molder. Publika željno isčekuje poljubac koji neće, na kraju, biti ono sto se od njega očekivalo. I neka je tako.

Solidni pripovedni postupak propraćen je odličnim, ekspresivnim crtačkim umećem Stefa, čija je stilizacija na granici groteske i realizma. Ovo je komično-erotski strip, prema tome neka niko ne očekuje anatomske studije spolovila. Najvise sto će dobiti biće Dickov nos u maci voljene ili par oralnih motiva. Prsate devojke, usana krupnih, stvorenih za ljubav, obiluju zato, i prete da preplave kvadrate. Sekvencijalno crtanje lica je omiljen narativni postupak koji služi izražavanju psiholoskih crta (dijaloska forma je bitan strukturalni elemenat pripovedanja), ne pukoj pornografiji. Stef, opsesivnim potezom ruke, ne podvlači izvesne poze ili anatomske predele. Črtačevo olovkiranje nije nervozno. On ne ističe vlastiti libido poput Klimta ili Maurovića i, sto je najgore, to se od njega traži.

Maurović desinhibira; razobličuje i oslobađa svih drustvenih okova. Ako treba, i do druženja s vrancima. Važan je put, važno traganje, desinhibiranje. Bi li se isto moglo reći i za Macanov-Stefov diskurs? kod Macana-Stefa je reč o ironijskom poigravanju (njihov erotski diskurs ne premasa granice konvencija niti sadrži vizuelne krajnosti), dok je Maurović u seksu radi seksa, svoj i potpun, ogoljen do koske i srećan kao dete (ako mi oprostite poređenje). U «Dick Longu» srećne su junakinje. Scenarista (stvara i stripove za klince) pak poseže za pseudonimom jer stvara u sredini u kojoj Krleža bejaše «Na rubu pameti», pa ne bi valjalo proći kao junak istoimenog romana. Ovo je namenska, pitka i, ukoliko to mogu reći a da ne izazovem nesporazume (ma nek i njih bude), politički korektna erotika. Rečju: nenametljiva. Ni najmanje, nalik na delo Maurovića, stvar koja budi nelagodu. U tome je – estestski gledano - i njena najveća slabost. Nema pohare razgoropađenog libida, nema proboja nesvesnog. Međutim, u jednom umetničkom delu nikad ne treba tražiti čega nema. Silovitog proboja (autorskog) nesvesnog nema jer to nije ni cilj samog dela niti izdavački credo Playboya. S druge strane, ono čega ima je odlično urađeno i tim povodom smo već rekli najvažnije.

Treba naglasiti i to da se jos uvek čitamo s lakoćom, novogovor, i pored svih napora, nije satro sintaksičko jezgro zajedničkog nam jezika. S druge strane, ovaj strip je odlično jezičko stivo i za sve zainteresovane za savremeni urbani hrvatski sleng.

sadržaj

5.

POST SCRIPTUM (47)

Zoran Đukanović

KRITČARSKI BEDEKER - ČITALAČKI PIKNIK

(Vilijem Rit i Klarens Grej, Brik Bradford, “Pegaz” br. 8 Beograd, 1988)

Neka dela iznenađuju svojom sposobnošću da nas, češće no jednom, osvoje a da pri tom ne znamo baš čime pošto ne zadovoljavaju nijednu od vladajućih paradigmi svog vremena. U tom smeru kreću se razmišljanja Karla de la Kortea o Ritovom i Grejovom Briku Bradfordu. Neki poznavaoci istorije stripa smatraju da Brik Bradford zaslužuje istorijski revanš naspram drugih, dominantnijih stripova iz tridesetih godina. Jer, ako su bar donekle razjašnjeni razlozi njihove dominacije, ostaje deo tajne čime to Bradford ipak i danas uspeva da iznenadi naš čitalački ukus i kriterijum.

Prilika za eventualni revanš je tu. “Pegaz” br. 8 (pauza između sedmog i osmog broja protegla se na punih deset godina) donosi nam epizodu čije je izvorno američko objavljivanje trajalo 164 nedelje (1938-1941). Žika Bogdanović, urednik “Pegaza”, s pravom ovu pripovest naziva nedosanjanim snom predratnih čitalaca “Politikinog zabavnika” čije je izlaženje prekinuo Drugi svetski rat.

Brik Bradford svojom narativnom strukturom sledi načelo oličeno u Hiljadu i jednoj noći: ići iz priče u priču; sve više se udaljavati od prvobitnog motiva, ali nikada ga ne napustiti. U narativnom kretanju Bradfor epski osciluje između naučne fantastike, fantastike, vesterna i pseudoistorijske fikcije. Deo tajne Bradfordovog šarma je ono što Pjer Karpi naziva avanturom sa merom egzotičnosti i naivnosti. Brikov neugasivi optimizam i puritanizam, i pored načelne neubedljivosti i neprimerenosti situacijama, uspeva da čitavom stripu da atmosferu dobrog raspoloženja.

Dok u dnevnim kaiševima za to nije imao vremena, Klarens Grej u nedeljnim tablama punu pažnju posvećuje pejsažu. U Grejovoj crtačkoj sposobnosti kao da postoji odnos obrnute proporcionalnosti: što je crtački zadatak dalji od anatomije, a bliži pejsažu, to je rezultat uspešniji. Ljudske figure su možda ponajbolje vizuelno egzistirale u crtežu onda kada su sasvim udaljene počinjale da se utapaju u pejsaž – opčinjavajuće pomorske prizore s jedrenjacima i planine zarobljene oblacima. Takvim prizorima Grej se gotovo približava onim čuvenim pejsažima iz Fosterovog Princa Valijanta. Sva težina razlike ostaje, međutim, u krupnim i srednjim planovima, eh.


(“NIN”, Beograd, 5. mart 1989)

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No 227.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

IZMEĐU LJUBAVI I SMRTI (1)

Priča o svakom uspešnom stripu istovremeno je priča o autoru tog stripa. Često nije tako; stripovi istina uzimaju lekcije iz hodanja od svog autora, koji ih jednom kad su čvrsto stali na noge (iz ovog ili onog razloga) pušta u svet, gde oni nastavljaju da žive svoj život, gotovo ili sasvim nezavistan od njegovog. Međutim, da nije te incijalne kapsule, tih početnih koraka kroz koje strip provodi njegov tvorac, ne bi bilo ni svih ostalih – u slučaju stripa Dilana Doga, jednog od najpopularnijih serijala italijanskog izdavačkog giganta Serđo Boneli Editore, stotina njih. Dilan Dog je dakle priča, između ostalog, i o Ticijanu Sklaviju.

I zaista, i povremene tezge na kojima je početkom osamdesetih godina prošlog veka Sklavi gostovao kod Bonelija bile su dovoljne da pažljivijem čitaocu ukažu na par jako bitnih stvari. Prva od njih je da nailazi novo vreme koje sa sobom nosi nove (i mračnije) priče čije je Sklavi bio prvi eksponent u dotad skoro sasvim vesternu okrenutom Boneliju. Drugo, da je vreme da kanonima jako privrženi izdavač uhvati korak sa svetom ne samo po tematici koju obrađuje već i po načinu na koji ih priče, gde je Sklavi zaista pokazivao da raspolaže zanimljivim i modernim načinima vođenja radnje u stripu. I zadnja stvar koja je iz tih nekoliko epizodi Mister Noa i Zagora svakome bila savršeno jasna – Sklavi je zaista umeo da piše!

Istina, Marti je Misterija bi onaj prelomni serijal koji je 1982.pokazao kako i van stripova o kaubojcima i posleratnim avanturistima ima tema za strip, ali je serijal o Dilanu Dogu taj koji je prvi postigao ogroman uspeh kod publike i dosegao milionske tiraže, za šta postoji nekoliko podjednako bitnih razloga. Dilan Dog je horor strip koji izlazi u zemlji koja horor veoma dobro poznaje, voli i što je najvažnije, gaji. Dovoljno je pomenuti samo imena italijanskih filmskih režisera poput Arđenta, Bave, Falučija ili Soavija pa da pravom fanu horora pođe voda na usta – italijanski horor film je u drugoj polovini prošlog veka čvrsto držao korak sa američkim i u nekim slučajevima čak bio ispred njega, naročito u tretmanu tema (koje se, istina, nisu mnogo razlikovale od onih za koje su bili zainteresovani Amerikanci). Upravo je na toj svežini interpretacije Sklavi i bazirao svoju obradu opštih mesta iz mitologija horora, te figuri zombija, vampira, vukodlaka, mumije, raznih demona te sve sile serijskih ubica i psihopata. Na liku zombija, živog mrtvaca, Sklavi je bazirao osnovnu (i nažalost, kako će vreme pokazati, i najslabiju) nit priče, koja Dilana suprotstavlja njegovom nemezisu i ocu, tvorcu seruma zombifikacije, doktoru Ksabarasu. Ta ista potka priče vezuje Dilana sa njegovm večnom tragičnom ljubavlju, Morganom. Oreol tragične romanse koji uvek lebdi na likom Dilana Doga, privatnog detektiva za noćne more i druge užase, jedan je od razloga zašto ka njemu gravitira ženska publika. I zaista, kao što se ranije više puta pokazalo, strip serijal gde glavni junak nikako ne uspeva da ostvari trajnu ljubavnu vezu te na svakom koraku doživljava ljubavne brodolome a pri tome deluje fizički privlačno i neizbežno melanholično, poput Korto Maltezea Huga Prata ili Sandman-a Nila Gejmana, gotovo bez izuzetka privlači brojnu žensku publiku, inače netipičnu za strip.

(Nastaviće se)

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (286)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr

ZAŠTO VIŠE NE PIŠEM STRIPOVE

Ne skupljam stripove tako što ih gomilan, ne čitam stripove tako što ih gutam, ne pišem stripove tako što ih pišem više nego ikada.

Ne, ozbiljno: u vrijeme gastarbajta pisao sam možda jednu mini-seriju godišnje plus nešto domaćeg materijala, što je stotinjak stranica. Ove sam godine (i prošle, i one prije) za sada napisao oko 150 stranica (ne računajući stripove za udžbenike) što ne sprječava ljude da me pitaju "Zašto više ne pišeš stripove?"

A pitaju me to jer je moja kurentna produkcija - nevidljiva. U dječjim je časopisima, skrivena je pod pseudonimima, u udžbenicima je, reklamnim brošurama, na Internetu i u Q-u. Paradoksalno, moje je pisanje bilo poznatije dok se zbivalo negdje drugdje te dok ga je, zapravo, vrlo malo ljudi viđalo. Ili nije paradoksalno: možda je tada jednostavno fascinirala činjenica "uspjeha", a sad ljudi ponuđeno mogu lako pogledati i procijeniti kako ih ne zanima što imam reći? Ili sam nekada pisao bolje, a sad sam za baciti?

U ovo drugo, oprostite, neću povjerovati. Ne mogu, žao mi je, prihvatiti ni mogući stav kako su dječji, pornografski, obrazovni i reklamni stripovi manje vrijedni od najamničkog rada preko bare: ne postoji strip na kojem se nisam trudio napraviti ga što bolje mogu, ne postoji strip kojeg sam pustio iz kuće a da njime nisam bio zadovoljan. Jedino što mogu prihvatiti jest da vas takvi stripovi, na što imate potpuno pravo, ne zanimaju.

S pozicije onoga koga svi uvažavaju, ali malo tko više čita, mogu barem razmišljati o tome što se čita. A čita se - kao i uvijek - zabava, bijeg, pustolovina. Što je u redu. Ali što kad autor prestane vjerovati u pustolovinu i prestane vjerovati u junake? Vrijedi li pisati stripove u koje više ne vjeruješ - američke, francuske, talijanske - samo zato što ti je u ruci zanat koji to može?

Milan me neki dan natjerao da kažem kako ne pišem stripove jer nemam što reći. Nije istina. Pišem stripove, imam što za reći, ali želim to reći bez plesanja s tuđim likovima i bez razmišljanja o prodaji. Želim pričati o opskurnim malim temama i želim o njima pričati ovdje i vama.

Ako vam se čini da šutim, to je zato što vas ne zabavlja slušati me.


***
Martina Mjesec, Mister Mačak i Sergej (linkovi u sekciji Strip vesti gdje je takvim stvarima mjesto) malo stoje, silom prilika, ali moj glas je i u njima. Q STRIP 9 je na svim kioscima i u vašim omiljenim knjižarama (More Comics, Alan Ford, Buch, Libellus, Tino, Stripoteka)!
Dnevne strip vijesti na qstrip.blog.hr !
Kritike knjiga i stripova na mcn.blog.hr !

sadržaj

8.

Q STRIP

Strip Vesti

Na blogu Q STRIP Darka Macana ima puuuno vesti i zanimljivosti a Strip vesti vam uvek prenesu jednu kao malu drašQalicu:

Prošli smo vam puta pokazali sajt sa klasičnim novinskim stripovima iz prve polovice 20. stoljeća. No, svi znamo da strip nije počeo tada. Pravi se počeci svakako mogu naći još tijekom 19. stoljeća. Ako ne vjerujete pogledajte ovu impresivnu galeriju klasičnih ilustratora! Posebno preporučamo The Loving Ballad of Lord Bateman Georgea Cruikshanka.

(bob&tonči)

Osim toga, na Q Strip-u ste protekle nedelje mogli pročitati sledeće priloge:

• [aQtualno] Novi strip-časopis u Hrvata: NEMO (mcn)
• [Qolumna] oQo stripa (Vladimir Tadić)
  KILL BILL Vol. 2
• i naravno [dnevniQ] Pregled vijesti za svaki dan 24.09.-30.09.
  
  
  Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
  http://qstrip.blog.hr/
  
  
  
  

sadržaj

9.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti

Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

-SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om

-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak

sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili sledeće priloge:

DOAJEN SRPSKOG STRIPA: BANE KERAC

VEČNA OLOVKA

Radovi pristigli na konkurs „Srećne galerije" SKC-a obećavaju da ćemo u budućnosti imati dovoljan broj talentovanih autora

Gost Trećeg međunarodnog salona stripa koji počinje 29. septembra i traje do 15. oktobra u Studentskom kulturnom centru Beograda je i jedan od naših najpoznatijih strip autora, Bane Kerac (1952), dobitnik priznanja SKC za doprinos i razvoj srpskog stripa. Novosadski umetnik, „za ozbiljno" počinje da se bavi stripom, kako objašnjava, 1967. godine kada počinje da crta tušem na hamer-papiru sa okvirima, oblačićima, saund-efektima i „pravim" scenarijem.

Ono pravo „za ozbiljno", priča Kerac za „Politiku", počelo je 1975. godine kada je sa svojim dugogodišnjim prijateljem Tozom Obradovićem počeo da kreira strip „Poručnik Tara". A „ono još ozbiljnije" je počelo 1989. godine kada je čuveni svetski producent Ervin Rustemagic preuzeo distribuciju Banetovih autorskih stripova.

Pod okriljem Ervinove firme „Strip art features", „Cat Claw" je naprečac osvojila skandinavske zemlje i pojavila se još u desetak zemalja širom sveta. Neprijatni događaji 1991. godine sprečili su uspešniji pohod na Ameriku. Banetu Kercu, kao već uspešnom autoru, stiže ponuda od Andreasa Knigea, vlasnika firme „Karlsen Verlag" da uradi kratak strip u boji za album „Durh bruh", izdat povodom rušenja Berlinskog zida i istovremeno objavljen na 14 jezika. Učesnici tog projekta bili su i proslavljeni autori: Bil Gibons, Enki Bilal, Mebijus...

Mlade snage

Baneta Kerca sreli smo u Studentskom kulturnom centru kako zajedno sa organizatorima priprema veliki i obećavajući Međunarodni salon stripa i žirira radove pristigle na konkurs „Srećne galerije" SKC.

O mladim autorima i novim stripovima Bane Kerac kaže:

- Prvi utisak je da će strip još dugo, dugo živeti. Taj podatak me najviše raduje. Ima dosta radova koji zaslužuju pažnju, ali koji će, nažalost, možda ostati bez nagrade. Trudićemo se da izaberemo najbolje. Zajednička karakteristika radova je velika ljubav i još veći trud.

Po broju pristiglih radova naš sagovornik zaključuje da se mladi još uvek interesuju za strip i da on ne izumire, kao što to neki zlobno tvrde.

- Stigao je zaista veliki broj radova, 218 stripova. Obično se kaže da kvantitet rađa kvalitet, ali u ovom slučaju to nije samo puka izreka. Ako i pola „bacimo u vodu", još uvek nam ona druga polovina obećava da ćemo u budućnosti imati dovoljan broj talentovanih autora koji će se izboriti za zasluženo mesto srpskog stripa na svetskoj sceni - kaže Kerac.

Za razliku od prošlih vremena koja su bila podložnija trendovima, primećuje naš sagovornik, danas se autori, žanrovski gledano, mnogo ne razlikuju. Treba imati u vidu, ukazuje Kerac, koliko su komunikacije danas razvijene i koliko je internet od celog sveta napravio globalno selo.

- Razmena ideja i informacija je veoma široka i brza, tako da su svi žanrovi zastupljeni u ovih 218 radova. LJudi su počeli da shvataju strip kao komunikaciju i da svoje ideje izražavaju preko ovog medija, ističe Kerac, dodajući da stripovi još uvek ne mogu da se crtaju kompjuterom koji nije toliko tehnološki razvijen da bi mogao da prati ljudski um.

- Strip se i dalje crta olovkom i tušem i tu je bitna ljudska ruka. Elektronska olovka ne može da prati poteze živog čoveka. Po tom pitanju ja sam optimista, autor stare garde. Uveren sam u to da će se strip još dugo crtati na tradicionalan način, kategoričan je naš sagovornik.

Izdanja nisu tiražna

Iako je po prirodi optimista, Bane Kerac pesimistično gleda na aktuelno stanje na domaćem tržištu stripa.

- Sve zavisi od finansijskih sredstava. Novca nema ni u izdavaštvu, krpimo se kako možemo i kako stignemo. Pristigli radovi pokazuju da mladi autori, ipak, ne mare mnogo za novac. Mislim da će crtači koji se bave stripom iz čiste ljubavi, nastaviti da neguju strip umetnost, bez obzira na loše stanje na tržištu. Posebno mi je žao što ne postoji dovoljan broj izdanja u kojima će svi radovi biti predstavljeni, tvrdi naš sagovornik.

O budućnosti stripa Bane Kerac na kraju kaže:

- Strip je ušao u svoju drugu polovinu života. Zlatno doba stripa kod nas je bilo 70-ih, 80-ih godina prošlog veka. U svetu još uvek traje to zlatno doba mada je i tu počela da se hvata mala patina. Izdanja nisu više tiražna kao nekada. Strip će ipak još dugo ostati sa nama. Nadam se da će se i sledeća generacija baviti nekim vidom stripa, s obzirom da on pronalazi put na internetu i elektronskim medijima. Možda će se strip pojavljivati na neki drugi način, možda će autori pronaći neku novu formulu. Mislim da će taj suštinski važan jezik stripa još dugo biti očuvan u ovom ili onom obliku, možda ne baš kao klasičan strip kakav mi poznajemo, ali u nekom će se obliku svakako održati.

* * *

Treći međunarodni salon stripa

U Velikoj sali Studentskog kulturnog centra Beograda sutra u 20 časova otvara se Treći međunarodni salon stripa koji će, uz mnogobrojne programe, trajati do 15. oktobra. Na svečanosti upriličenoj povodom otvaranja Salona biće dodeljene nagrade najboljim strip autorima koji su učestvovali na konkursu „Srećne galerije" SKC-a. Specijalni gosti ove manifestacije su Žan-Mark Tevne, direktor najvećeg Evropskog festivala stripa u Angulemu (Francuska), i Edrian Smit iz Velike Britanije, jedan od vodećih svetskih strip autora.

U okviru salona biće organizovana berza stripova, kao i izložbe radova Baneta Kerca, dobitnika SKC-ovog priznanja za doprinos i razvoj srpskog stripa, i Edriana Smita koji će se predstaviti beogradskoj publici serijalom proslavljenog stripa „Broz".

Počasni gost Salona Bane Kerac sutra od 21 čas u Novom klubu SKC-a sa svojim bendom iz Novog Sada „Gerometal" uveseljavaće sve strip fanove.

Isidora Masniković


Objavljeno: POLITIKA, Beograd, 28.09.2005.godine

SALON STRIPA U SKC-u

Direktor Festivala stripa u Angulemu Jean-Marc Thevenet i britanski autor Adrian Smith, poznat po serijalu “Broz”, zasnovanom na motivima iz srpske istorije, biće gosti trećeg Međunarodnog salona stripa u Studentskom kulturnom centru (SKC) u Beogradu, koji će biti održan od 29. septembra do 15. oktobra.

Direktor najvećeg evropskog festivala stripa Thevenet i Smith održaće 30. septembra predavanja na tribini u Velikoj sali SKC-a.

Crtač, ilustrator i koncept dizajner Smith, rođen 1969. godine u Saseksu, jedan je od vodećih svetskih umetnika na polju veoma rasprostranjenog i popularnog Games Warkshop-a.

Profesionalnu karijeru započeo je kao 18-godišnjak, prešavši iz oblasti Games Workshopa na polje stripa, zahvaljujući pre svega svetski poznatom strip scenaristi Patu Millsu, sa kojim je i započeo svoj debitantski strip-album serijal “Broz” za francuskog izdavača Nickel.

“Broz” je serijal koji pripada žanru epske fantastike, stilski najpribližnijem radovima kojima se Smith proslavio na polju Games Workshopa.

Zanimljivo je da je taj serijal utemeljen na motivima proisteklim prevashodno iz srpske istorije, što je poslednjih godina, i opsesivna tema scenariste Millsa, irskog pisca i velikog zaljubljenika u Beograd i Srbiju. Tako prvi album i započinje omažem Boju na Kosovu u kojem Crna ptica čak recituje nekoliko stihova iz narodne epske pesme.

Na mapi zamišljenog sveta, u kojem se radnja stripa odvija (na unutrašnjim stranama korica), nazivi lokacija su: Avala, Kuku meni, Zetina, Princip, Golec, Zmaj, Mrak, Bara, Skadar...

Posle zavidnog uspeha prvog albuma serijala “Broz”, na inače izuzetno zahtevnom francuskom tržištu, drugi album izlazi u novembru, a Smith trenutno već radi na trećem.

Izložba nagrađenih radova Salona biće otvorena 29. septembra, kada će biti dodeljene i nagrade. Biće predstavljena i izložba dobitnika SKC-ovog Priznanja za doprinos i razvoj srpskog stripa Baneta Keraca iz Novog Sada, kao i izložba gostujućeg autora Smitha. Prvog dana Salona u Galeriji Cirkus biće održana i berza stripa.

Salon će svečano biti otvoren u Velikoj sali, a posle dodele nagrada, u Drugom novom klubu SKC-a biće održan koncert grupe “Gerometal” iz Novog Sada.

Konkurs za učešće na Salonu raspisan je početkom avgusta, a pravo učešća imali su strip autori iz svih zemalja, svih uzrasta.

Tema, žanr, autorski pristup i format table nisu bili određeni, ali je tekst u stripu morao biti na jednom od jezika naroda sa prostora bivše Jugoslavije ili na engleskom jeziku.

Samo radovi koje je odabrao žiri za veliku izložbu Salona u konkurenciji su za dodelu nagrada, a biće objavljeni u medijima, katalogu Salona i mesečnom katalogu SKC-a.

Gran pri Salona podrazumeva statuetu, diplomu i novčani iznos od 500 evra, a biće dodeljene i nagrade za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog i alternativnog strip jezika, koje podrazumevaju plaketu Salona i diplomu. Predviđene su i nagrade za najbolji scenario (ideju), kao i za najbolji crtež i specijalne nagrade žirija.


Objavljeno: B92, Beograd, 27.09.2005.godine

"NEBO PADA NA NJEGOVU GLAVU"

Trideset treći album Asteriksa i Obeliksa, 14. oktobra

Najnoviji strip album iz serijala o Asteriksu i Obeliksu, koji će biti objavljen sledećeg meseca, zvaće se "Nebo pada na njegovu glavu". To je objavio slavni ilustrator Albert Uderco (78), na konferenciji za novinare u Briselu gde je predstavljen 33. album o galskim herojima iz jednog sela koji uspešno odolevaju rimskoj invaziji zahvaljujući čarobnom napitku njihovog druida. Uderco je odbio da otkrije bilo šta od zapleta novog albuma sa obrazloženjem - "Želim da sačuvam element iznenađenja za čitaoce i zadovoljstvo ličnog otkrića". Uderco je na Asteriksu radio od 1961. godine, sa autorom Reneom Gošinijem, koji je preminuo 1977. Od tada Uderco radi sam na ovom projektu i još nema nameru da ga okonča. "Dok god se budem zabavljao radom na Asteriksu, i imao novih dobrih ideja, ja ću raditi i dalje", rekao je Uderco, najavljujući još novih albuma. "Nebo pada na njegovu glavu" pojaviće se u 27 zemalja, preveden na deset jezika, 14. oktobra.

U Briselu se izlazak novog Asteriksa i Obeliksa proslavlja danima, priprema se serija poštanskih maraka u njihovu čast, a i dva putnička aviona su nazvana "Asteriks" i "Obeliks".

V.T.

Objavljeno: DANAS, Beograd, 24.09.2005.godine

VIŠE OD 7.000 IZLAGAČA NA SAJMU U FRANKFURTU

FRANKFURT - Na 57. frankfurtskom sajmu knjiga koji traje od 19. do 23. oktobra očekuje se više od 7.000 izlagača, saopštio je novi direktor sajma Jirgen Bos. Ovogodišnji sajam u Frankfurtu biće posvećen Severnoj i Južnoj Koreji.

Najavljeno je predstavljanje oko 100.000 novih izdanja, a na sajam bi trebalo da dođe oko 1.000 pisaca iz celog sveta, među kojima je Britanac Nik Hornbi. Najavljeno je i učešće tvorca Asteriksa, junaka stripa, Francuza Albera Iderzoa. Iz Severne Koreje se očekuje poseta "male delegacije", rekao je Bos. Južna Koreja je, međutim, za tu priliku odvojila čak 15 miliona evra, što je rekordna suma koju neka zemlja - počasni gost sajma ulaže u tu svrhu.

Oko 1.500 izlagača doći će uglavnom iz SAD i Velike Britanije, zbog čega sajam u Frankfurtu važi za najveći susret anglosaksonskih izdavača u svetu. Poslednjeg dana manifestacije biće uručena nagrada turskom piscu Orhanu Pamuku, kao i Nagrada za mir koju dodeljuju nemački izdavači.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 25.09.2005.godine

DŽALILA - ARAPSKA SUPERHEROINA

"Ubico, ima da te nateram da progutaš svoje zube!", rečenica je koju izgovara Džalila, nova arapska superheroina, koja se bori za pravdu na Bliskom istoku. Ona je kreacija Egipćanina Ajmana Kandila (36), ali nije ostavljena da bude usamljena u svojoj borbi protiv zla. Uz nju su Aja - Princeza mraka, Zein - Poslednji faraon i Rakan - Usamljeni ratnik. Svakog meseca jedna cela epizoda stripa posvećena je avanturama nekog iz ove četvorke. Kandil je 2003. osnovao "AK Comics" kako bi stvorio stripove koji bi mogli da se takmiče sa Supermenom, Betmenom i drugim superherojima sa zapada, u nadi da će Džalila, Aja, Zein i Rakan uskoro dominirati domaćim tržištem. Ovi heroji treba da predstavljaju uzor za arapsku mladež, ali i da promovišu civilizovani imidž Arapa u zapadnom svetu. Zein, Aja i Džalila žive u imaginarnom svetu, posle okončanja pedesetpetogodišnjeg rata, kada je na Bliskom istoku zavladao mir koji održavaju Ujedinjene arapske snage. Rakan je, s druge strane, jedini koji živi u prošlosti - u vreme invazije Mongola. Sve četvoro, što je interesantno, distanciraju se što je moguće više od nasilja, a jedini koji ubija svoje neprijatelje je Rakan, i to uz veliko ustezanje. Strip se u Egiptu prvi put pojavio februara 2004. u samo 400 primeraka. Godinu dana kasnije štampano je 6.000, a jula ove godine tiraž je stigao do 11.000 kopija. Strip izlazi kao crno-belo izdanje i košta 15 centi, što je više nego prihvatljiva cena za zemlju gde je prosečna plata nešto ispod 100 dolara, a strani stripovi koštaju tri dolara. Uskoro će ovi junaci oživeti i u crtanom filmu.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 27.09.2005.godine

U KORAK SA VREMENOM

U beogradskom Studentskom kulturnom centru, od 29. septembra do 15. oktobra održaće se Treći međunarodni salon stripa na kojem će biti prikazano oko 220 radova iz Kanade, Velike Britanije, Italije, Poljske, Grčke, Hrvatske, Estonije i mnogih drugih zemalja. "Ovogodišnji radovi su mnogo bolji od onih predhodne godine, a više od polovine ih je na visokom nivou. Stripovi prate današnje vreme i više se ne može govoriti o južnom ili balkanskom stripu već o svetskom, rekao je Bane Kerac, predsednik žirija ovogodišnjeg Salona na jučerašnjoj konferenciji za novinare. Ovogodišnji gosti salona biće Žan Mark Tevene iz Francuske, direktor najvećeg evropskog festivala stripa (Angulem) i Adrijan Smit iz Velike Britanije, koji je nedavno završio svoj album "Broz", a posetioci Salona moći će da vide i radove iz njegovog drugog i tećeg istoimenog albuma. Oba gosta održaće predavanje u petak u 19 sati u Galerijai SKC. Izložba nagrađenih radova biće otvorna sutra u Velikoj sali SKC.

L. V.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 27.09.2005.godine

SJAJNI CRTAČI

TREĆI Međunarodni salon stripa počinje u sredu u Studentskom kulturnom centru, istovremenim otvaranjem tri izložbe u 19 časova. Sat kasnije održaće se svečana dodela nagrada odabranim učesnicima ovogodišnjeg Salona, koji će trajati do 15. oktobra.

U Salon će biti uključeni gotovo svi prostori Studentskog kulturnog centra. U "Hepi centru", na najvećoj, takmičarskoj izložbi, biće predstavljeni radovi svih 221 učesnika, iz 15 zemalja. U Velikoj galeriji će biti izloženi radovi Branislava Baneta Kerca, kom će kao "eminenciji srpskog stripa" biti uručena i svojevrsna nagrada za životno delo. Izložba čuvenog britanskog ilustratora i strip crtača Edrijena Smita, sa kojim će tokom Salona biti upriličen i razgovor, biće postavljena u "Hepi galeriji".

Pored Smita, specijalni gost Salona ove godine je i Žan Mark Tevne iz Francuske, direktor najelitnijeg festivala stripa koji se održava u Angulemu, koji će održati predavanje u SKC.

Posetioce Salona očekuje i razgovor o američkom stripu i grafičkim novelama, celodnevne berze stripa, predstavljanje svih značajnijih izdavača, kao i strip radionice.

M. MIRKOVIĆ


Objavljeno: VECERNJE NOVOSTI, Beograd, 27.09.2005.godine

MEĐUNARODNI SALON STRIPA

BEOGRAD - Međunarodni salon stripa otvara se večeras u 20 časova u Velikoj Sali SKC-a. Na otvaranju će biti dodeljene i nagrade, a specijalni gost Salona je Žan-Mark Tevenet, direktor prestižnog strip festivala u Angulemu koji je presudan za proboj na francuskoj sceni.

Svečanom otvaranju će prethoditi berza stripova od 18 časova i izložbe engleskog ilustratora Adriena Smita (Engleska) i Baneta Kerca (Novi Sad) u Srećnoj galeriji i izložba nagrađenih radova u Hepi centru SKC-a. Smit je autor strip serijala "Broz". Prvi broj "Broza", svojevrsne "herojske fantazije" u hevi metal fazonu, postigao je rekordan tiraž na francuskom tržištu. U 21 čas počinje koncert sastava Gerometal iz Novog Sada.

S.Đ.M.


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 29.09.2005.godine

Večeras otvaranje Salona stripa u SKC

INSPIRISANI SRBIJOM

Treći međunarodni Salon stripa biće otvoren večeras u Studentskom kulturnom centru Beograda proglašenjem pobednika na ovogodišnjem konkursu. Reč je festivalskoj manifestaciji takmičarskog karaktera koju već dve godine uspešno organizuje i vodi „Srećna galerija" SKC"-a. Međunarodni Salon stripa jedini je festival ove vrste umetnosti u SCG i posle francuskog u Angulemu najznačajniji salon stripa u Evropi - razlog zbog čega broj prijavljenih radova stalno raste, a ove godine ima ih čak i iz Indonezije.

- Na berzi stripa i Salonu okupiće se brojni autori među kojima počasno mesto ove godine pripada trojci stvaralaca sa vrha domaće i svetske scene. Novosadski autor Bane Kerac dobitnik je SKC-ovog Priznanja za doprinos i razvoj srpskog stripa. Specijalni gost Salona je Žan-Mark Tevne, direktor najvećeg evropskog Festivala stripa u Angulemu. Gost-autor Salona u SKC-u biće crtač, ilustrator i koncept dizajner Adrijan Smit. On će predstaviti svoje najnovije delo, strip "Broz" koji je radio sa svetski priznatim scenaristom Patom Milsom baziranom na motivima srpske istorije - kaže Miki Plješčić, urednik Salona stripa u SKC-u.

Na ovogodišnjem Salonu stripa pored velike izložbe nagrađenih radova, predviđene su i pojedinačne izložbe Edrijena Smita u "Srećnoj galeriji" i "Baneta Kerca" u Galeriji SKC, kao i tribina (30. oktobra) na kjojoj će govoriti pomenuti gosti.

M.M.


Objavljeno: BLIC, Beograd, 29.09.2005.godine

"ANANSI BOYS" NILA GEJMENA

Nil Gejmen ima novu knjigu - fantastičan roman "Anansi Boys", u kome se on vraća komičnom pisanju koje nije praktikovao još od saradnje sa Terijem Pračetom na "Dobrim predskazanjima" iz 1990. godine. "Morao sam da napišem smešan roman. Želeo sam to još od ‘Dobrih predskazanja’. Naime, svi su bili uvereni da je, tokom realizovanja ‘Dobrih predskazanja’, bila izvršena podela zaduženja - ja za veoma ozbiljno pisanje, a Teri bi potom prelazio preko teksta razbacujući šale kao cvetiće. Onda sam pomislio - napisaću i ja smešan roman. I, evo ga", objašnjava Gejmen. Reč Anansi uzeta je iz zapadnoafričkog folkleroa i označava boga pauka. Inače, Anansi je imao nezaboravan nastup u prethodnom Gejmenovom romanu - "Američki bogovi". "Ideja za ‘Anansi Boys’ javila se još 1996. Ti likovi su plutali u mojoj glavi, ali nisam bio siguran da li će to biti film, TV serija ili knjiga. Zato sam malo od nje pozajmio za ‘Američke bogove’", objašnjava Gejmen, naglašavajući da novi roman nije nastavak "Američkih bogova" već mešavina komedije, trilera, priče o duhovima i horora. U međuvremenu, Gejmen će imati posao i na promovisanju fantastičnog filma "MIRRORMASK", koji je radio zajedno sa Dejvom Mekinom (sa kojim sarađuje još od strip-serijala "Sendmen"). Film ulazi u manji broj američkih bioskopa 30. septembra, a priča prati mladu devojku Helenu koja želi da pobegne iz cirkusa i vidi kakav je stvaran život. Međutim, kada se njena majka razboli, ona počinje da sanja o fantastičnom svetu u kojem mora da spasi uspavanu kraljicu svetlosti od zle kraljice tame.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 29.09.2005.godine

sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

Pošto je ovih dana ponovo red na Marka Ajdarića i mene da popunjavamo QStrip Blog sa vestima, onda će ovde biti manje stripovskih vesti, jer su takve otišle na tu adresu...:) Dakle skočita tamo da se dodatno informišete, dok su ovde, zbog tradicije davanja linkova, prenete samo vesti o internet magazinima koje redovno skidate sa net-a...:)


-W'ART I MANECO
ArtikZone je mrtav, živeo W'Art!: Internet magazin ArtikZone, je nakon, mislim, 16 brojeva ugašen. No, njegovo gašenje je povezano sa pokretanjem novog magazina posvećenog 9. umetnosti, gde u izradi učestvuje uz nove saradnike i prethodna ekipa. U naslovu ste već videli ime novog e-zina, W'Art. Prvi broj, 3,7 MB velik pdf, možete već sada skinuti odavde. Vredi i da se registrujete na njihovom sajtu jer postoje i dodatni sadržaji koji se takođe mogu skidati sa njihovog sajta!!!
Ima ga, nema ga: Sada ga opet ima...:) Informacija koja je trebala da stigne do vas još pre dve nedelje je bila odložena jer je novi broj, peti po redu, pdf magazina Sonaste Maneco naprasno nestao sa net-a. Upravo ga skidam odavde, pa računam da ćete moći i vi, ako ne uspete odmah, budite malo stripljivi, vredi.


-CRTAJTE ZA DON QUICHOTTE
Naši prijatelji od Tebeosfera (preko svog bloga Tebeosblog) - ko su takođe ove nedelje dali da se čita o novi broj Nosoroga online - su doneli vest da Don Quichotte (www.donquichotte.at) zove umetnike crtače da šalju radove oko tragedije koju prolaze ljudi iz New Orleansa. Do 15 oktobra, svako može da pošalje svoje radove na donquichotte@gmx.net da budu izdati preko Interneta, u okviru međunarodne virtualne izložbe. Ako želite bolje da se upoznate sa time šta radi Don Quichotte, koji je u stvari jedan magazin i grupa turskih karikaturiste koji žive u Nemačkoj, pregledajte njihov poslednji broj na net-u (deveti), koji ima datum maj/juni/juli. Među odličnim radovima autora: Demirci, Karayel, Turhan Selçuk, Karaman, Oguz Gurel, Ismail Dogan, Sevket Yalaz, Angel Boligan, D Nese Binark, Ana von Reuber, Erdogan Uskinay, Kamil Yavuz e Erdogan Basol, Marlene Pohle, ima i od Bartololmiej Belniak (Hrvatske) i Husejin Hanusic (Bosnac koj živi u Austriji).
(Marko Ajdarić)


-NAGRADA ZA SVJETLANU
Tek sada su objavljeni rezultati 10-tog konkursa FNLIJ (što je Brazilska sekcija IBBY-a i za nas zaista važi kao ozbiljna institucija). Kao što možete da vidite ovde, knijge Svjetlane Junaković koje su izdate preko Cosac & Naify (jedna od najboljih izdavačkih kuća koje rade knjige o umetnosti u Brazilu) u kolekciji 'Ache o Bicho' (što znaci 'Nađi životinju) je dobila nagradu kao najbolja knjia-igračka. Da se upoznate sa radovima Svjetlane Junaković evo njene lična stranice: www.svjetlanjunakovic.com/
(Marko Ajdarić)

sadržaj

12.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Strip Core <core@mail.ljudmila.org>
Subject: razpis za strip revije Antena


Revija Antena isce nove sodelavce za strip. Zazeljeni so enostranski stripi v serialu ali stripovske zgodbe do 8 strani. Barve so nuja, honorar pa simbolicen (10.000 sit netto na stran). Deadline: 31. nov. 2005, info: marsikaj@antena.si

SPOROCILO UREDNISTVA ANTENE:
Vkolikor bi si tudi sami zeleli sirsi slovenski javnosti predstaviti svoje stripovske zmoznosti (ta zadeva nima nic skupnega s striptizom, tako da razni Rickyji oladite!!!), nemudoma posljite svoje poizvedovanje na marsikaj@antena.si, kjer se bomo dogovorili, kako naprej. Najboljsi izdelki, ki naj bodo narisani v dimenziji 270 X 203 milimetrov v kolor tehniki (ginekoloskih risb ne bomo objavljali, medtem ko pravi joski venomer pridejo prav), bodo objavljeni. Serija ne sme biti daljsa od osmih ponovitev, SE BOLJSE PA JE, CE USTVARJATE JUNAKA, KI SE MU VSAK TEDEN ZGODI NEKA ZAKLJUCENA ZGODBA. Seveda bodo vsi izdelki tudi honorirani (10.000 NETO NA STRAN), najboljsi na koncu sezone pa bo se dodatno nagrajen.

ZADNJI ROK ZA ODDAJO PREDLOGOV JE 31. NOVEMBER 2005.

4th BLOCK - Chernobyl The 20 Years After

20 years of chernobilscoy tragedy are carried on April, 26 of 2006 year out

20 years regarding the world's history is a small term. But it was enough for the mankind to propel into the XX century, to make amazing discoveries, and to bring the new technologies into everyday life of almost every person, boosting the intellectual possibilities.

20 years is the time past since the first technogenic catastrophe that struck the world at the beginning of the information epoch. For the first time the problem of human and nature coexistence was seen as a simple, yet unsolvable paradigm – to be or not to be.

20 years past Chernobyl, the mankind continues to reproduce social problems, keeps destroying its environment without seeing the real Chernobyl has not yet started. It is ahead.

V_ International 4th Block Triennial of Eco Poster of April 2006 coincides with the 20th anniver-sary of the of the Chernobyl tragedy and has chosen the slogan of "Chernobyl 20 years on".

V_ International 4th Block Triennial is endorsed by International Council of Graphic Design As-sociations (ICOGRADA)

President of the Triennial:
Honoured Artist of Ukraine, professor Oleg Veklenko / veklenko@ukr.net

Director of the Triennial:
Lena Karin / karin@pro_obraz.ru

Manager of the Triennial:
Anna Shishkova / ann@4block.com

Organizers:
4th Block Ukrainian Association of Graphic Designers, Kharkov
Pro-Obraz design studio, Moscow

Co-organizers:
Culture branch of of Kharkov regional administration
4th Block Museum and Gallery
Kharkov charity foundation "Chervona Strichka"
Kharkov Branch of the Ukrainian National Artists' Union
Kharkov Branch of the Ukrainian Designers' Union
Kharkov State Design and Arts Academy
Slavutich city Administration
Kharkov Art Museum
Kharkov City Gallery
"AVEK" Gallery

Support:
Golden Bee Association (Moscow)
European East-West-Academy for Culture and the Media (Berlin)
France Culture Centre (Kharkov)
German Culture Centre «Nuernberg house» (Kharkov)
Chernobyl atomic station (Slavutich)

International Judges:
Ahn Sang-Soo (South Korea)
Rene Wanner (Switzerland)
Subrata Bhomik (India)
Phil Risbeck (USA)
Ruth Klotzel (Brazil)
Yuriy Surkov (Russia)
Vladimir Lesnyak (Ukraine)

Selection Board:
Valeriy Galchenko (Ukraine)
Vasil Kosiv (Ukraine)
Sergey Mishakin (Ukraine)
Olga Severina (Ukraine)
Evgeniy Taboriskiy (Russia)

NOMINATIONS:

"Poster"
– posters of all genres on environmental issues. The works should be sent in without frames, no more than 5 posters of 2 series from one author or team. Size is not defined. The printing technique is not defined either.

"Youth Environmental Actions"
– visual documentation of happenings, installations, environmental actions held earlier or at the 4th Block exposition grounds, video, animation, flash presentations, polygraph materials etc.

Participation in the Triennial is free.
Please note the works sent in should be created within the period of 2003-2005.

DEADLINE OF SENDING IN WORKS: 1 February, 2006.

Awards:
Grand Prix
Diplomas and special awards in nominations
Special prize of the Slavutich city administration - "Chernobyl 20 years on"
Special Diploma of Kharkov Branch of the Ukrainian Designers' Union
Special Diploma of Kharkov State Design and Arts Academy
Special diplomas and awards from Chervona Strichka, Kharkov charity foundation

International eco poster exhibition, satellite exhibitions and the related events will take place in March-April 2006. The winners will be announced on the actual day of Chernobyl tragedy, April 26th 2006.

Related exhibitions will take place in Kharkov, Kiev, Odessa, Lvov, Slavutich and Sevastopol (Ukraine), Moscow and Novosibirsk (Russia), Basel (Switzerland), Berlin and Nurnberg (Germany), Fort Collins and Cincinnati (USA), Seoul (South Korea).

Catalogue:
Following the exhibition, an illustrated catalogue will be published together with a CD disk. The exhibition's participants will have a 50 percent discount on the catalogue.

The works shall not be returned. After the exhibition all the works will stay in the 4th Block collection. 4th Block has the right to publish the received works in triennial-related materials, such as catalogues, leaflets, albums, articles etc.

Contest documentation:

Label.
Please attach a label (or a copy) to the back side of each work, in the upper right hand corner. Fill in the label with print capitals, unless you like to see your name misspelt. Please use adhesive tape to attach the labels, do not glue them to the poster. Please make a copy for each of your works.

Registration form.
Please fill in a registration form to send in with your works.

Please attach a CD with digital copies of the works you send in, 15 cm on the larger side, in TIFF or JPG formats, 300 dpi. If possible, also send a digital copy of the registration form and the works (smaller format, up to 300 kb) via e-mail to Anna Shishkova: ann@4block.com

We would appreciate it if you provided some information on yourself, such as education, exhibi-tions, awards, and sent in a photograph of yourself or a catalogue/ booklet. Thank you.

Postal address
To send your works to:
Oleg Veklenko
32/186 - 29, prospekt 50-letiya VLKSM
Kharkov 61153, Ukraine

Attention foreign participants: the organizing committee will not be able to pay the customs duty and receive your works, if you estimate your mailing unit at more than $20 if sent by regular mail or $5 if sent via express mail (DHL, American Express etc). Please, do not estimate your works at a sum above the indicated one!

Please contact the organizing committee by
Mob. phone +380 67 785 71 68
Tel/fax +380 57 702 35 45
E-mail: ann@4block.com
Anna Shishkova

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

Francuzi, nastavak...

-Gil Formosa
mail gil.formosa@free.fr
gil.formosa.free.fr

-Flubedaineries
mail annavarneycantodea@hotmail.com
www.flubedaineries.fr.st

-Mikiji circus
mail mikijiy@yahoo.fr
www.chez.com/mikiji

-Le site "pas officiel" de Larcenet
mail megaptere23@club-internet.fr
larcenet.mania.free.fr

-Kebawe
mail olier@kebawe.com
kebawe.com

-Artikka
mail artikka2002@yahoo.fr
www.artikka.fr.st

-Mon petit musée imaginaire
mail pascal.brise@free.fr
vivetintin.free.fr

-JuillardEcho, le site...
mail contact@juillardecho.com
www.juillardecho.com

-Jas dessinateur
mail stefbdjas@yahoo.fr
jas.site.voila.fr
blog: www.20six.fr/jasbdsite

-Neufart
mail jasbdsite@yahoo.fr
neufart.site.voila.fr

-La BD en folie
mail f.vandevelde@planetis.com
labd.ht.st

-Tricot BD Collection
mail tricotbd@free.fr
tricotbd.free.fr

-Le site de Soda
mail webmaster@soda.be.tf
www.soda.be.tf

-Sky doll cryhouse
mail wannacry@free.fr
www.skydoll.fr.st

-Plane`te Tintin
mail christian.proulx@cgocable.ca
planetintin.free.fr

-Le site des BDs de Jujucece
mail cecejuju@yahoo.fr
www.jujucece.tk


...nastaviće se!

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad