prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. SVETOZAR TOMIĆ TOZA - Strip Vesti
2. REPUBLIKA STRIP IN LITERATURA - StripCore
3. ANDREJ ŠTULAR: VSEENO - StripCore
4. ZLI VEZIR IZNOGUD - Aleksandar Manić
5. ARHIV SEVERA (2) - Boris Lazić
6. POST SCRIPTUM (36) - Zoran Đukanović
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 197. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (256) - Darko Macan
9. ŠTAMPA - štampa
10. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

SVETOZAR TOMIĆ TOZA

Strip Vesti

Svetozar Tomić Toza je preminuo u sredu, 16. februara, u Novom Sadu. Rođen je 1940 na Iriškom Vencu, a već sa petnaest godina je objavljivao karikature u novosadskim "Koprivama". Bio je urednik "Indexa", dok se uporedo aktivno bavio sportom igrajući u novosadskoj "Vojvodini", "Kabelu" i studentskoj reprezentaciji.

Zaposlio se u Forumu 1960. godine kao tehnički urednik da bi već iduće godine postao glavni i odgovorni urednik Marketprinta. Pokrenuo je i uređivao mnoga tekstualna i strip izdanja. Naravno, nama su najpoznatija strip izdanja: Stripoteka, Asteriksov zabavnik, Spunk, Spunk novosti,...

1981 godine je italijanska "Panorama" proglasila "Spunk" kulturnim događajem godine dok je zagrebački "Večernji list" Tozu nazvao "jugoslovenskim Herstom".

Bio je član Udruženja primenjenih umetnika i dizajnera Vojvodine. Dobitnik je više nagrada za dizajn i učesnik mnogobrojnih izložbi.

Tozu će stripska javnost pamtiti i po izuzetnim knjigama koje je napisao: "Strip, poreklo i značaj", "Do visina Olimpa", kao i knjizi "Krejzi Ket" koju je priredio pred prošlogodišnji sajam knjiga.

Zadnji tekst, kako je sam rekao i predvideo pre par dana, o stripu je posvetio svom poznaniku Will Eisner-u.

sadržaj

2.

REPUBLIKA STRIP IN LITERATURA

StripCore

STRIP V REVIJI LITERATURA

Stripburger v tesnem sodelovanju z revijo Literatura za prve ponovoletne dneve pripravlja posebno skupno izdajo (Literatura št. 163-164), ki bo predstavila križanje med literaturo in stripom. Slovenski avtorji Andrej Štular, Jakob Klemenčič, Mina Žabnikar, Matjaž Bertoncelj, Matej de Cecco, Primož Krašna in Marko Kociper so vzeli v roke sodobnejšo slovensko literaturo in jo premestili v medij stripa. Poleg tega je tu še intervju s Tomažem Lavričem, skupaj z nekaj njegovimi priredbami slovenskih klasikov ter kritični vpogled v križanje literature in stripa izpod peres dežurnega stripologa Igorja Prassla in uvoženega poznavalca Joosta Pollmana. Za posladek sledijo še tri dela stripovskega interpreta Kafke Petra Kuperja. Naslovnico je priskrbel Ciril Horjak.

Sicer strip že dolgo služi kot pedagoško pomagalo bolj lenim in branja nevajenim raziskovalcem svetovne literarne dediščine. V naši soseščini so tako objavljali svetovne klasike v stripu, ki pa jim zaradi njihove funkcije učnega pripomočka primanjkuje grafične raznolikosti in pripovedne inovativnosti. V tej posebni izdaji se avtorji niso ozirali na funkcionalnost svojih izdelkov, ampak je bil namen projekta predvsem uporaba literarne predloge za samostojni umetniški izraz v stripovskem mediju.

v slovenščini, cena: 1.600 sit, A5 barvna naslovnica, 232 str., 84 čb strani stripa in 63 str. besedila o stripu + redne rubrike

Izdaja je vključena v naročnino revije Stripburger, ostali interesenti svoj izvod lahko naročite na ludliteratura@yahoo.com.

NOVINARSKA KONFERENCA
Poleg predstavnikov uredništva revij Literatura in Stripburger bo od avtorjev na vaša vprašanja odgovarjal Andrej Štular.
sre., 23. feb. ob 12.00, Knjigarna Konzorcij, Ljubljana

POGOVOR
O stripu in literaturi se bosta pogovarjala Ivan Mitrevski, urednik revije Stripburger in Ciril Horjak, strip avtor in ilustrator, avtor tokratne naslovnice Literature.
čet., 24. feb. ob 18.00, Stripartnica Buch (Murgle Center), Ljubljana

Vizualni material za novinarje je na voljo na
www.ljudmila.org/stripcore/sb_literatura/

MATEJ LAVRENČIČ: MALE ČRNE SKRBI

Prvi samostojni stripovski album Mateja Lavrenčiča "Male črne skrbi" bo četrti album v zbirki Republika Strip. Male črne skbi Mateja Lavrenčiča prinašajo (na 68. straneh) zaključeno zgodbo o sodobni problematiki, o skrbeh, ki jih prinaša življenje. Duhovita pripoved, ki prikazuje prigode dveh prijateljev, antropomorfnega mačka in psa, ob spoznanju, da je njun vsakdanjik poln majhnih črnih skrbi in njunih poskusih, da se jih rešita, je primerna tudi za mlajše ljubitelje stripa, za stare obupance pa skoraj nujno čtivo.

Bralci revije Stripburger se lahko spomnijo dveh značilnih načinov avtorjevega ustvarjanja: v pixel art tehniki, ki spominja na prvotno računalniško grafiko in na črtno risbo s svinčnikom, ki jo je Lavrenčič obdelal s pomočjo računalnika. Tokrat je avtor črtno risbo grafično nadgradil s črnimi in belimi površinami v kompoziciji, kar daje zgodbi dodatno dinamiko.

Kreativni opus Mateja Lavrenčiča obsega strip, ilustracijo in animacijo. Večino svojih stripov je objavil v reviji Stripburger, leta 1999 je izdal svoj prvi mini-strip album z naslovom "16kb/s", sledila pa sta še mini albuma "1.1.2000" in "The Prince of Golovec". Slednji je primer Lavrenčičeve pixel art tehnike, ki ga je inspirirala enostavna likovna podoba Commodorjevih igric. Avtor je pravzaprav ustripil računalniško igrico. "The Prince of Golovec" je izšel v zbirki mini albumov Miniburger, ki jo je leta 2000 izdal Stripburger. Za svoj prvi animirani film "Dušan" (2002), je na 2. Bienalu slovenske animacije v Izoli prejel priznanje za najboljši debitantski film, na VII. Festivalu neodvisnega filma in videa Slovenije leta 2002 pa priznanje za drugo mesto med animiranimi filmi.

Prednaročila za 1.300 sit sprejemamo na naslovu core@mail.ljudmila.org, cena v maloprodaji pa bo 1.600 sit.


NOVINARSKA KONFERENCA
sre., 23. feb. ob 12.00, Knjigarna Konzorcij, Ljubljana

JAVNA PREDSTAVITEV ALBUMA
(skupaj s predstavitvijo nove številke revije Literatura št. 163/164, ki je posvečena interakciji med slovenskim stripom in slovensko literaturo). = POGOVOR Z AVTORJEM IN PODPISOVANJE
Z avotrjem se bosta pogovarjala Katerina Mirović, urednica revije Stripburger in zbirke Republika Strip in Ivan Mitrevski, urendik revije Stripburger. Na predstavitvi bo še veljala prednaročniška cena.
čet., 24. feb. ob 18.00, Stripartnica Buch (Murgle Center), Ljubljana

Vizualni material za novinarje je na voljo na
http://www.ljudmila.org/stripcore/rs/press

sadržaj

3.

ANDREJ STULAR: VSEENO

StripCore

Andrej Štular: Vseeno
likovna razstava
www.ljudmila.org/stripcore/andrej

petek, 25. feb. 2005 ob 20.00,
Galerija Interart, Ljubljana

Andrej Štular je ustvarjalec, ki deluje na področjih stripa, ilustracije, oblikovanja in animacije lutk, filma, videa in fotografije.

"Njegovo avtorsko delovanje na področju stripa in filma odlikuje socialna tematika in korespondenca z aktualnimi političnimi kulturni in umetniškimi dogajanji. Je tudi aktiven član multimedijske skupine Strip Core, katero prav tako odlikuje žlahtna etično-kritiška obarvana estetika, popolni angažma vseh ustvarjalnih potencialov, od risanja, pisanja do glasbe in scenskih performativnih umetnosti." (Marina Gržinić)

V Štularjevem ustvarjanju se prepletata sodobnost in tradicionalnost. Njegova dela so odraz stanja v sodobni družbi. V svoje scenografije in objekte umešča najdene predmete in uporablja reciklažne postopke. Z vključevanjem različnih materialov in tehnik avtor oblikuje nekakšne kolaže in z mešanjem likovnih postopkov ter premeščanjem vsebin ustvarja domiselne kombinacije. Tako gradi nov, samosvoj, pa vendar realen in pogosto družbeno kritičen kontekst.

Na tokratni razstavi bo avtor z amibentalno postavitvijo predstavil svoj širok spekter ustvarjanja, ki je nastal v zadnjih štirih letih.


Otvoritev: petek, 25. feb. 2005 ob 20.00, Galerija Interart, Ljubljana
Razstava bo na ogled do 10. marca 2005.
Galerija je od tor. do pet. odprta od 15h do 19h, v sob. in ned. pa od 10h do 13h.

Vizualni material za novinarje je na
www.ljudmila.org/stripcore/andrej/press

sadržaj

4.

ZLI VEZIR IZNOGUD

Aleksandar Manić

Prenošenje stripova na filmsko platno privlači sve više investitora, posebno od finasijski uspešnog "Asteriksa i Kleopatre". Računica je vrlo jednostavna. Već postojeća popularnost strip junaka obezbeđuje rentabilnost filma ne samo kroz nacionalnu i međunarodnu distribuciju u bioskopima, nego i kroz prodaju DVD-a, ugovore sa televizijom i različite derivate. O tome svedoče dve prošlogodišnje francuske ekranizacije – "Bluberi" i "Daltoni". Oba filma su loša, ali isplativa.

Prve nedelje februara pojavila se nova strip ekranizacija - "Iznogud" Patrika Braudea. Film je zasnovan na poznatom serijalu scenariste Renea Gosinija i crtača Žana Tabarija, objavljivanom od 1962. godine u "Rekordu" i "Pilotu". Priča je svima poznata. U Bagdadu (davno pre Buša i Ramsfelda), veliki vezir Iznogud želi samo jednu stvar, da postane kalif umesto kalifa. Međutim, uzeti tron Harunu El Pusahu nije laka stvar, jer ga štiti njegova neverovatna dobrota i naivnost (za razliku od Sadama). Upotrebivši sva moguća sredstva, Iznogud rešava da se udruži sa kalifovim neprijateljem, sultanom Pulmankarom Krvavim.

Da bi obezbedio što veću gledanost u francuskim bioskopima, Braude je za lik vezira Iznoguda uzeo Mikaela Juna, trenutno najpopularnijeg TV komičara mlađe generacije i njemu priključio čitavu ekipu popularnih televizijskih komičara - Olivijea i Kada, Franka Diboska, Magloara... Radeći film, on se potrudio da sačuva strip estetiku naročitu u pristupu dekorima i kostimima koji izgledaju krajnje nestvarno i kič, upravo kako ih je crtao Tabari. Takođe, Braude se potrudio da očuva duh igre rečima, specijalitet strip scenariste Gosinija. Međutim, dobra komedija ne počiva na spektakularnom dekoru i nekoliko jezičkih kalambura. Slabo urađen scenario "Iznoguda", posle relativno uspešne prve trećine, ne uspeva da drži pažnju gledalaca. Mikael Jun igra zločestog vezira pravolinijski, vrišteći, praveći različite grimase i pokazujući da nije glumac. Međutim, kako je Junov lik vrlo komercijalan, Braude najviše zadržava kameru na njemu. Igra ostalih glumaca podređena je Junovom spektaklu, a pokojni Žak Vilre, pozorišni i filmski glumac, prolazi skoro neprimećen u ulozi kalifa Haruna El Pusaha.

Patrik Braude, specijalizovan za lake komedije o modernom društvu, nije se najbolje snašao u Gosinijevom i Tabarijevom strip delirijumu. Odlični specijalni efekti, karikaturalna gluma i pevani delovi nalik na "bolivudske" filmove, pokazuju da je film napravljen da se dopadne mladim i starim, što u prevodu znači - da napuni kesu produkcije.

sadržaj

5.

ARHIV SEVERA (2)

Boris Lazić
boris.lazic@wanadoo.fr

LOVAC NA SNOVE ASTER BLISTOK

1.

U jednom od prošlogodišnjih napisa isticao sam vredan rad naštampanju sabranih dela klasika ili savremenika stripovne scene u Francuskoj. "Integrali", u zavisnosti od naslova ili izdavača, izlaze nekolikoputa godišnje, mada komercijalni običaj nalaže da se stvar rastegne i po nekoliko godina, kako bi se održavala živom kolekcionarska žeđ kupaca. Među prvima koji su posegnuli za ovim vidom objavljivanju su klasici stripa, poput Morrisa i njegovog "Taličnog Toma". Danas je to opšte mesto izdavačke delatnosti, još jedna od indicija astronomske udaljenosti našeg sveta od svakidašnje tržišne konstante francuske stripovne scene. Dok su ovamo pregoreli časopis, kao osnovni vid objavljivanja serijala, i dospeli čak do "sabranih dela", dotle kod nas ne postoji ni jedan valjani mehanizam koji bi omogućio stvaranje domaćeg stripa. Časopis, distribucija, marketing; te su reči, u našoj svesti, maglovite koliko pojmovi Sveta pričest i Krštenje. Kao u mnogim poljima kulturne delatrnosti uopšte, svet Slovena juga pokazuje sve odlike provincijalne nastranosti i pomodarstva skorojevića. Najvredniji časopis za devetu umetnost Jugoslavije već nekoliko decenija objavljuje isključivo inostrani strip. Sam taj podatak, porazan da porazniji ne može biti, govori više o stepenu nekulture jedne sredine nego čitave sociološke studije. Ma šta rekli naši godišnji pregledi, ma kakvi se činili pomaci, pogledavši na jug, na svoje panonsko blato, navek se Filipu Latinoviću čini da se vraća u brlog, ustajali mulj, žabokrečinu zakrečalih što zaglušno mudruju o svemu, i što, u ime svih, na mnogaja ljeta, o svemu odlučuju. Naš čovek je paljevina, i nema mu izgleda za lekom. Kada bismo imali bar jedan ili dva redovita časopisa, da ne budemo osuđeni na večito listanje "mainstream undergounda" "Stripburgera", svega jedan ili dva redovita časopisa kao toliko novih prilika za naše majstore, toliko redovitog prostora za kretanje po tradiciji, za uspostavljanje ili obnavljanje tipskih obrazaca, serijala, za nasputano stvaralaštvo, za pustolovni, ljubavnički, erotski, fantastični, istorijski, sociološki, politički, jeretički, dečiji strip, koji je koren svemu, kao što je, samo detinjstvo, u korenu sna života.

2.

Put umetnosti put je ekstazi. Jedan od vrednih oblika te "Lucida intervale", te snohvatice formi i izraza, tih zanosa kristalisanih snom i lutalaštvom, to je, na polju stripovnog izraza, "Le vagabond des limbes" Godarda i Riberae. Ovde je reč o celokupnom jednom opusu ostvarenom na principu ženske anime. I, koliko je tematski okvir, okvir potrage za ljubavi, u svojoj osnovi truverski i blizak ženskoj senzibilnosti, toliko je sam likovni pečat plod halucinantnih vizija mekosti oblina, putenosti, slika organskih materija rasturenih do dimenzija čitave jedne vasione, čiji su oblik i privid.

Onirija je sublimacija; put snoviđenja istinita slika blića, nekrivotvoreni profil individua, društava, a prostori snova prekretnice, otvorena vrata u sunovrat. Pad u bezdno, to je lutanje Axle Munshinea, a svaki novi susret, novi pohod krz prostore, vremena, zajednice niz grotesknih facijesa, košmarnih naličja potrošačkog društva postmoderne, društva zabave, nasuprot kome stoji don kihotski lik viteza lutalice. I sve od sveta slika, čežnji, nedosluta. A lik žene, Himere, u besprestanom osciliranju između vrednosnih koordinata koje oličavaju Antigona i Medeja, proždirač sopstvenog poroda i samilosna sestra.

U cilju što boljeg izražavanja poezije bića Axlea Munshinea, crtač nemali broj kvadrata ostvaruje putem numinoznih zračenja, stvarajući efekte fluorescencije, vibracije; predeli i lica su dati u nagoveštaju, eteričnom treperenju. To svetlosno rastakanje prožima celokupni prostor table i, kao što rašiva lica junaka, osvetlivši njihove motivacije i karaktere, tako rastače same kvadrate. Svet pršti pod navalom te predigre.

Potraga za ljubavi definiše osnovni psihološki profil glavnog junaka. Na jeziku originala junak se zove Axel, ali se njegovo ime piše Axle, i to remećenje redosleda slova je ostvareno, po mišljenju autora, iz potrebe da se izrazi jedan od vidova Axleove afektivne, psihološke neuravnoteženosti. Kada neko kreće put snova, nije za čuđenje što ceo njegov svet izgleda kao halucinacija. Jedini oblik realnosti kakvog ga sam čitalac poznaje jeste taj u koji je smeštena zagonetna zatočenica iz snova. U toku čitanja prvih naslova čitalac stiče utisak da bi junakova draga mogla biti "tu, odmah pored nas": ta impresija čini tajnu draž ovog dela. Taj utisak se pretvara u slutnju, a slutnja u stvarnost (jer i čitalac, koji se hrani pričom, pothranjuje u sebi tu glad ljubavi). Ali, isto tako, nema većeg kontrasta između lakrdijaškog lika maloga klovna i zagonetnosti - kao njenoj osnovnoj pojavnoj crti - žene za kojom Axle traga. A to je, radi inherentne vrednosti ove narativne poeme, trebalo da ostane nedorečeno.

Priče su po sebi manje značajne od te osnovne emotivne vibracije, od čežnje kojom su prožete i kojom plamte. U tom smislu, vrednost ove alegorije se meri po ostvarenosti atmosfere, po afektivnoj evokaciji, po slutnji sreće koju kristališe. Kao što je to čest slučaj sa serijalima, svoju najvišu vrednost ovaj postiže s početaka, kako na polju crteža i kadriranja, tako na planu pripovedanja. Jer, po ljupko naivnim rečima pesnikinje, "sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da". Sve dotle dok je u nagoveštaju, dotle traje magija sreće. Međutim, poput loših stihova, čim umesto slika staje da se niže objašnjavanje, rasipa se tkanje snevnih palimpsesta. Ostaje čitanje "Integrala", kao oblika religijske službe nostalgiji ljubavi, tog sna lepote, što je drugo ime za dar kojim nas daruje svako istinsko umetničko ostvarenje.

sadržaj

6.

POST SCRIPTUM (36)

Zoran Đukanović

KRITIČARSKI BEDEKER - SLIKA I PRIČA

(Herman, Džeremaja, “Forum Marketprint”, Novi Sad, 1986)

Pokrenuta edicija “Feniks” predstavlja ambiciozan projekt izdvajanja albuma najznačajnijih svetskih i domaćih autora stripa. Prvi album je dosta očekivani izdavački potez s obzirom na prihvaćenost dela Hermana Ipena od ovdašnjih izdavača i publike. Džeremaja je strip započet 1979. godine. Do sada je objavljeno desetak epizoda. Za albumsku prezentaciju izbor je pao na četvrtu epizodu nastalu 1980, a godinu dana kasnije objavljenu u sarajevskom “Strip artu” u crno-beloj tehnici. Pošto je koloristički učinak u ovom stripu od vitalnog značaja, albumsko pojavljivanje ove epizode Džeremaje još uvek možemo smatrati nekom vrstom premijere.

Ako se čitav Hermanov opus može smatrati paradigmatičnim primerom kako klasična narativnost u stripu počinje da prerasta u modernost, serijal Džeremaja treba shvatiti kao prelomni period u kome će rezultati ove transformacije sve više dolaziti do izražaja. Herman je prevalio dug put od dijaloške konvencionalnosti u ranim stripovima, realizovanim po tuđim scenarijima, do zrelo motivisanih likova i ukupne motivacione strukture onih dela koja kreira po sopstvenim scenarijima. U četvrtoj epizodi Džeremaje još su primetni tragovi povremenih dijaloških konvencionalnosti. Sam naslov Oči od usijanog željeza (album je prekršten kod nas u Opaki zrak smrti) pokazatelj je priklanjanja žanrovskim konvencionalnostima.

Nema nikakve sumnje da je Herman već u stripovima nastalim pre Džeremaje dokazao majstorstvo vizuelnog pripovedanja. Roman Polanski nije bez razloga, u posveti za Hermanovu monografiju, napisao da njegovi albumi jesu film. Tek su se neki autori u svetu stripa u toj meri približili onome što nazivamo filmičnošću. Herman se majstorski služi ulogom prostranstva, bitnim elementom u vizuelnoj naraciji filmskog vesterna. Karakteristično je za Hermana da tačku posmatranja učestalo postavlja nisko, bliže tlu. To čini da bismo pojačano obratili pažnju na neposredan ambijent u kome se likovi nalaze, a on je često, pak, uvod u pejsaž koji se nalazi u trećem planu. S druge strane, iz prvog plana detalj nekog predmeta (najčešće biljke) izvija se ka drugom planu u kome su smešteni ljudski likovi. Ova tročlana igra planovima snažno je sredstvo Hermanovog dočaravanja dubine prizora.

Herman je u svojim stripovima dugo pričao “dve priče”. Ona kvalitetnija bila je sloj čisto vizuelnog pripovedanja koje se pokazivalo snažnijim i poetičnijim od ostvarenosti scenarističke komponente, pa dakle i celokupne značenjske strukture. Evolucija serijala Džeremaja pokazatelj je Hermanovog napora da “dve priče” učini ravnopravnim i omogući im da se sjedine u delo celovite vrednosti.


(“NIN”, Beograd, 8. mart 1987. Ovom prilikom želim, s neznatnim zakašnjenjem od osamneast godina, da čestitam svim autoricama stripova dan žena.)

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No197.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH 100 (89) HITMAN LOBO – THAT STUPID BASTICH

LOBOTOMIJA (2)


Lobo: This is it, ya hive o’ bastiches!
Ya pushed th’ Main Man into maximum
frag! Eyes shot out! Brains blown away!
Machine gunned fulla lead! Beaten, spat
on, defenestrated an’ crushed under a
giant steel gonad! I woke up feelin’ like
I choked on Arcturian curry!

S druge strane, Irci Gart Enis i Džon Mekrea stvorili su Hitman-a, vlažan san svih ljubitelja Honkogških filmova Džona Vua i nehumano crnog humora... I treba li dodati, svih onih koji mrze superheroje. Jer, Hitman je, kao što mu ime kaže, plaćeni ubica koji usred Gotama (Betman-ovog gnezda) tamani superheroje za zelembaća pri tome se ludo zabavljajući. Bez ikakve sumnje DC-ijev strip koji se sa Lobo-om kolje za za titulu najnasilnijeg na planeti.

Onda je nekom iz DC-ija palo napamet da ukrsti ova dva stripa pa je Gart Enis odlučio da se malo poigra svojim i tuđim junakom – i stvorio ubedljivo najzabavniji i najnetipičniji crossover u istoriji superherojskog stripa. Tomi (Hitman iz naslova stripa), Irac u Gotamu, ispija svoje uobičajno pedeseto pivo u svom uobičajnom okruženju, pabu Nunens, kad unutra upada brbljivi Lobo i počinje da maltretira sićušnu parodiju od superjunaka pod Tomijevom zaštitom, Siks Peka. Kako je loše raspoložen, Tomi se poliva viskijem i sa dva pištolja (treba li to posebno istaći?) napucava Lobo-ve oči. Privremeno oslepljen i permanentno lud, Lobo kreće upoteru za njim ulicama Gotama praveći haos i kasapeći populaciju. Da bi stvari bile interesantnije, mafijaši koji Tomija već davno imaju na zubu odlučuju da iskoriste njegov trenutno nezavidan položaj, a njegovu jedinu šansu da izmakne smrti čini tim najnebuloznijih superheroja koje ćete videti na jednom mestu; sledi Vuovska pucnjava, Kurosaovski pokolj i Enisovski rasplet!

Enisov scenario ne sledi obrasce crossover-a kakvim ga poznajemo. Dve superheroja se mrze na prvi pogled i taj antagonizam se nastavlja kroz ceo strip – nema zajedničke pretnje (odnosno ima je, ali ne na način na koji biste to očekivali), sve se svodi na obračun u kome će jedan od njih izvući deblji kraj a superheroji (Siks Pekov tim čine Šejks (koji koristi svoje tikove i grčeve da se bori protiv zločina), Žan De Baton (koji koristi palicu da bi onesvestio kriminalce), Defenstrator (koji lomi prozorska okna o glave zločincima), Flemdžem (koji lepi šlajmare zlikovcima na lice), Frendli Fajer (koji puca na svoje saborce), Dogvelder (koji pobeđenim protivnicima zavari mrtvog psa za deo odeće) i Bueno Ekselente (ogromni brkati travestit koji ne radi ništa specijalno osim što izgleda groteskno) i njima srodne konvencije biti izvrgnute podsmehu! Strip juri 100km na sat, brže od najboljih akcionih filmova, i generiše količinu zabave (i iznutrica) koja se ne sreće često na papiru ni na platnu.

Crtež Daga Menka je ipak zvezda stripa. Njegovi kadrovi su u funkcionalni, gotovo filmski (sa naglaskom na Hongošku školu), njegov crtački izraz je na tragu klasičnog superherojskog stripa druge polovine devedesetih, ali znatno prljaviji, siroviji, puniji... I treba li dodati, superiorniji. Njegova anatomija je perfektna, sva tri plana na svojim mestima, obilje detalja nije napadno već isključivo funkcionalno.

Postoji mnogo boljih stripova od ovog. On nije revolucionaran, čak ni ako ga posmatramo u okviru žanra superheroja, i nikada (potpisujem!) neće ući u istoriju devete umetnosti. Ono po čemu je poseban jeste stravična količina zabave koji su njegovi autori izvukli iz njega – i koja se sa stranica stripa nepodnošljivo lako prenosi na čitaoca.

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (256)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

KOLUMNE KOJE NOĆAS NISAM NAPISAO

Nisam napisao kolumnu s anegdotom o Willu Eisneru, jer anegdota i nije neka. Bilo je to u Norveškoj i okruglo se stolovalo o svemu, pa i piratluku, i on je govorio kako ne kuži zašto ljudi misle da smiju na njegovu radu zarađivati, a ja sam tad "on behalf of Eastern Europe" rekao nešto napola duhovito i potpuno nevažno jer je on u međuvremenu umro i pisati o tome nema baš nikakva smisla.

Nisam napisao ni kolumnu o tome kako dva ujutro nije vrijeme za pisanje kolumni već (ako je statistikama vjerovati) za umiranje i kako bih želio da strip već jednom umre jer mi ga je muka gledati kako crkava i kako bih ga, da mogu, zatukao držaljom od sjekire. Nisam je napisao jer ne umire strip već je agonija moja, k'o Eisner se držim shvaćanja koja su nadživjela svoju korisnost i držaljom treba zatući mene, izbaviti me muka.

Nisam napisao ni kolumnu o Bobu, jer kolumna jest dnevnik, ali ne treba ni sve privatne prepirke javno vjetriti, a naš je nesporazum ionako u tome što smo isti, što smo ispod profesionalnih maski jako mali i što bismo se igrali stripa, a možda je ipak vrijeme, u ovim poznim (za strip) godinama, da se prestanemo igrati i ozbiljno se primimo posla. Ili nije?

Nisam napisao ni kolumnu o Trondheimu koji je, kao, rekao da neće više crtati jer su i njegove godine (za strip) pozne, ali je nacrtao novi album koji je, kao, zadnji te u kojem raspravlja zašto nema starih stripaša. Nisam o tome pisao jer bih prvo htio taj album pročitati umjesto da samo lupam ono što sam čuo.

Nisam napisao ni kolumnu o tome kako sam se zabrinuo - po prvi put, u ovim poznim (za strip) godinama - za egzistenciju, kako sam shvatio da će otići urednici koji me znaju, a novi će imati svoje favorite, te kako bi mi bolje bilo da se prestanem igrati autora i počnem misliti o novcima, koristiti zanat kako bih stekao stalan prihodu i stalan posao bez obzira s kime se i za koga radilo. Ako mislim doživjeti Willove godine, treba crtati i priručnike za vojsku, ponude li se, ili brošuru protiv piratluka koja mi je na stolu. Ili ne?

Nisam napisao ništa vedro, jer tko je vedar kad Trondheim prestaje crtati?

Dva je ujutro i svima nam držalja visi nad glavom.


***
Novi nastavci (ovaj put stvarno) na:
www.stripovi.com/mistermacak.asp
www.zmcomics.co.yu/sergej i
www.stripovi.com/martinamjesec.asp
A ponovo ću upozoriti i na Q7 s Trondheimom iz dana kad je počinjao te nije ni slutio da će jednom prestajati (u prodaji na ključnim rvackim kioscima te u knjižarama More Comics, Alan Ford, Buch i Stripoteka).

sadržaj

9.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili sledeće priloge:

PREMIJERA DALTONA

Premijera filma Daltoni održaće se u velikoj dvorani Doma sindikata u četvrtak, 17. februara u 20.30.

Pre projekcije filma, legendarne strip junake će uživo na pozornici dočarati naši poznati glumci i komičari: Igor Blažević (Prljavi inspektor Blaža), Dragan Vujić – Vujke, Dejan Matić, Zoran Radojković – Pile i Branislav Tomašević.

Posle projekcije biće organizovan koktel u klubu Rio Bravo, Kralja Petra 54.

Film Braća Daltoni režirao je Philippe Haďm, a glavne uloge tumače Eric Judor, Ramzy Bedia, Said Serrari i Romain Berger.

Braća Dalton su najgori kriminalci u istoriji Divljeg zapada. Njihovi neuspesi su toliko veliki da se čak i njihova majka okreće protiv njih. Ali tek pošto ih Mama Dalton izbacuje iz kuće, braća odlučuju da je učine ponosnom tako što će opljačkati najsigurniju banku u gradu, u kojoj su čak i šalterski službenici obučeni za borbu…

SEEcult


Objavljeno: B92 sajt, Kultura, 11.02.2005.godine

Erve di Roza, strip maksimalizam


ANTIHUMANIZAM I RENESANSA

Rođen u Setu 1959. godine, Francuska, Erve di Roza živi i radi u Parizu, Majamiju i Meksiko Sitiju. Jedan od osnivača slikarske grupe "Slobodna figuracija" ("Figuration Libre") doživeo je meteorski uspeh i jedan je od najslavnijih i najcenjenijih predstavnika transavangarde 80-ih, iako se uporedno bavio i stripom.

Di Roza je najžešći oponent komercijalnoj strip industriji, sa svojim "Di Rosa comics" i "DiRozapolis, grad bez milosti" o životu na imaginarnoj Planeti Rene gde jednooki ljudi vode rat do istrebljenja već eonima. Jedini razlog za rat je što obožavaju nasilje i komplikovane haj-tek sprave koje im omogućavaju da se još više uništavaju.

Možda vam se učini da planeta Rene i te kako podseća na planetu Zemlju, ali ovog puta svaka sličnost je namerna. Iako su se "Di Rosa comics" prodavali isključivo po evropskim muzejima i galerijama, Di Roza je sebe proglašavao običnim strip manijakom koji je naivno zalutao u korumpirani svet moderne umetnosti i postao njegov talac, na oduševljenje publike kojoj je već bilo dosta hiperintelektualnih postavki konceptualizma i formalizma.

Di Rozin stil je ultrakarikaturalan, figuracija deformisana do koske, a zapleti na nivou petogodišnjeg deteta koje vam objašnjava svoje crteže rečima "a pošto su pobili sve svoje neprijatelje i više nisu imali koga da ubiju, onda su se poubijali svi međusobno". Ali ni zvanična obrazloženja za nedavne globalne ratove nisu bila mnogo racionalnija. Tortura ne prestaje, ali Di Roza je potpuno oduševljen vizuelnom stranom nasilja. Antihumanizam i renesansa?

Kritika kaže "Ovo su pravi Simpsonovi, ali u režiji Hijeronimusa Boša! Di Roza zaista ne zna za milost, a njegove slike su prepune detalja do skoro potpune nečitljivosti. On je jedini pravi masksimalista savremene umetnosti!" Prošle godine, ovaj ludi Francuz uradio je seriju izvrsnih "gemainschaft" slika sa Krešom (Crash), legendom njujorške grafitne scene, pionirom "vajldstajla" ("njild style") i kubofuturističkih slova koja su postala zaštitni znak ovog stila.

S. Đ. M


Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, Beograd, 12.02.2005. godine

IZLOŽBA MIRKA ILIĆA

Prvi put nakon 1977. godine u Beogradu će biti organizovana izložba Mirka Ilića, proslavljenog svetskog art direktora, zvezde grafičkog dizajna, koja će prikazati kako je ovaj autor uticao na evoluciju i artikulaciju ideja od sredine 70-ih godina do danas.

Izložba će biti otvorena 7. marta u Muzeju Istorije Jugoslavije (Trg Nikole Pašića).

Prateći karijeru Mirka Ilića od stripa, preko ilustracije, dizajna albuma, postera, knjiga, do radova realizovanih u Americi, ilustracija za najprestižnije svetske magazine, poput Time magazine, Village Voice-a, New York Timesa … do grupe 3D ilustracija “Sex and Lies” i saradnje na kreiranju filmskih špica, izložba će prikazati ulogu dizajnera ne kao pratioca, već kao inicijatora, a dizajn kao mesto rađanja ideje.

Poput svojevrsnog itinerera opusa Mirka Ilića, izložba sa oko stotinu izloženih radova, osvetliće osnovne elemente kreativnog procesa ovog autora, koji u konstantnom dijalogu sa svetom pomera granice grafičkog dizajna vođen jasnim osećanjem političke, društvene, moralne, profesionalne i umetničke odgovornosti.

Na izložbi će biti predstavljeni najznačajniji izvodi Ilićevog rada, poput stripova koje je realizovao kao lider grupe »Novi kvadrat«, antologijski plakati, naslovnice za Time magazin, Village Voice, revolucionarne editorijalne ilustracije u periodu kada je bio art direktor Op – Ed stranice New York Timesa, dizajn brojnih knjiga i albuma, provokativna grupa radova »Sex and Lies« ... odnosno nezaobilazne vizuelne reference savremene kulturne scene. Kreativni tim izložbe obuhvata i Aleksandra Maćaševa, dizajnera izložbe i Stefana Arsenijevića, autora promotivnog spota izložbe.

Mirko Ilić je rođen 1956. godine u Bijeljini. Od 1975. počinje objavljivati ilustracije u Studentskom listu, Poletu, Pitanjima, Startu, Danasu, a od 1977. saradnik je inostranih časopisa Pardon i Panorama.

U periodu od 1976 do 1979. godine predvodnik je strip grupe Novi kvadrat. Godine 1986. odlazi u New York, gde započinje saradnju sa brojnim uglednim novinama i magazinima: Time, The New York Times, The New York Times Book Review, Washington Post, Money...

Tokom 1991. godine radi kao art direktor internacionalnog izdanja Time magazina, 1992. postaje art direktor Op-Ed strane New York Timesa. Sa Alexom Arceom osnovao je dizajnersku firmu Oko & Mano Inc, a 1995. pokreće Mirko Ilić Corp.

Studio za grafički dizajn i 3D kompjutersku grafiku. Predaje dizajn i ilustraciju na Cooper Union i School of Visual Arts u New Yorku. Koautor knjiga Genius Moves: 100 Icons of Graphic Design, Hand Written i Dissident Designer sa Stevenom Hellerom.


Objavljeno: B92 sajt, Kultura, 16.02.2005.godine

KULTIVATOR

* JAPANSKI redatelj i crtač Hayao Miyazaki primit će Zlatnog lava za životno djelo na 62. filmskom festivalu u Veneciji (od 31. kolovoza do 10. rujna). To je prvi put da se Zlatni lav dodjeljuje redatelju animiranih filmova, koji je ujedno i scenograf, producent i scenarist. Rođen 5. lipnja 1941. u Tokiju, Miyazaki je zaljubljenik u stripove, umjetnost koju prakticira između dvaju predavanja iz ekonomije koja drži na sveučilištu u Tokiju. Njegovo umijeće olovkom uočava animacijski studio Toei gdje počinje raditi 1963.

Nakon što je isprobao nekoliko drugih studija, Hayao Miyazaki sudjeluje u stvaranju "Heidi", jedne od prvih animiranih serija za televiziju, a potom "Conana, sina budućnosti". Godine 1978. realizira prvi od 13 dugometražnih filmova, "Dvorac Cagliostro", u Japanu poznat pod naslovom "Lupin III". Godine 1984., pak, za ekran adaptira "Nausikaju iz doline vjetra", jedan od svojih stripova i utemeljuje s Isaoom Takahatom animacijski studio Ghibli koji odmah niže uspjeh za uspjehom. Tu valja spomenuti "Mojeg susjeda Tortoru" (1988.), u kojem Miyazaki evocira svoje uspomene na poslijeratno razdoblje u Japanu. S "Avanturama male Chihiro" (2001.) obara sve rekorde i dobiva Zlatnog lava na filmskom festivalu u Berlinu 2002...

Darko VUKOREPA


Objavljeno: Feral Tribune, Zagreb, 17.veljace/februra 2005.

IZDAJA IZDAJE

Vec cetvrtu godinu Marko Sunjic, inace po zanimanju programer, "lukavo" koristi Internet za promociju stripa. Pokrenuo je web stranicu stripovi.com i postigao takav uspjeh da se i sam iznenadio...

Objavljeno: Feral Tribune, Zagreb, 17.veljace/februra 2005.

PS. Bili bi zahvalni ako neko može da nam obezbedi ceo prilog...:)

Godišnjice: Rođeni da žive zajedno, Tom i Jerry ovih dana slave

65 GODINA BRAKA

Iako su i njihov filmski i televizijski život podjednako burni kao i scene kojima decenijama uveseljavaju različite generacije, oni su jedini miš i mačka bez kojih se ne može

Suđe leti na sve strane. Po kuhinjskim pločicama razbacane tegle sa džemom, ljuske jaja, razvaljen frižider, uništene zavjese, obijen zid, iščupani kablovi... Scena iz bračnog života, ili apokaliptična scena nakon dobrog derneka? Na neki način i jedno i drugo. Živjeti kao miš i mačka, u narodu se ne smatra najidealnijom kombinacijom. Hem je poskupo, hem ćeš vazda jesti iz plastičnih tanjira.

No, život miša i mačke u ovom, 65 godina dugom braku, nešto je na čemu su odrasle cijele generacije. Od onih koji su ih bili prinuđeni gledati na crno-bijelim televizorima, preko onih koji su imali ritual u sedam i petnaest, do ovih najnovijih koji ih mogu gledati kad god hoće zahvaljujući čudima tehnologije. Tom i Jerry su klasika.

Tajna nastanka Kako bi se otkrila njihova tajna, potrebno se vratiti na mjesto njihovog rođenja. U Culver City, Kalifornija, i studio producentske kuće MGM. U kojem je glavni producent, ne samo Toma i Jerryja nego i ostalih MGM-ovih crtanih filmova, bio Fred Quimby. Došavši na to mjesto, kako priča kaže, uglavnom zahvaljujući činjenici da je bio vrhunski trgovački putnik u New Yorku, iz kojeg se preselio u Kaliforniju, Quimby nije imao pojma o animaciji ili crtanim filmovima. Što je i dokazao kada se 1937. otarasio uglavnom najboljih crtača, koji su, za razliku od njega, imali smisla za humor.

Obavljajući dužnost posrednika između proizvodne snage nagete nad stolovima crtačkog studija i velikih šefova, on će omogućiti Hanni i Barberi da upravo za vrijeme njegovog vladanja uspješno zaposjednu kinodvorane najuspješnijim MGM-ovim animiranim parom.

Nakon 18 godina, Quimby se povlači i tada se nad sudbinu Toma i Jerryja navlače tamni oblaci. Iako epizode nastale nakon njegove penzije nisu bile ništa manje duhovite, to je bio kraj jedne ere i svijet se počeo mijenjati. Prije svega, umjesto mraka kinodvorana, u osvijetljene domove ušla je televizija. Box office je činjenicu da se sada cijela porodica može zabaviti bez da ikada izađe iz kuće, osjetio gotovo u trenutku kada je prva televizija u ogromnoj drvenoj kutiji, i sa prekidačem nalik na onaj kojim se pali ringla na šporetu, ušla u prvi američki dom.

I kao da nevolja nije dovoljno, 1957. MGM će, bez ikakve najave, zatvoriti svoj odjel za animirani film, šaljući tako Toma i Jerryja u limb, a Hannu i Barberu ostavljajući bez posla. Kada je došla vijest da su sve četvero (mačka, miš i dva crtača) na ulici, Hanna i Barbera su upravo završavali novi crtani film.

"Nismo imali pojma šta ćemo sada raditi. Završili smo crtani i sjedili i čekali da neko dođe da ga pokupi, i niko se nije pojavio", sjeća se Bill Hanna. U to vrijeme svi studiji imali su ograničen broj uposlenika i niko nije želio zaposliti nove. Rješenje je bilo napraviti novu vrstu niskobudžetnih animiranih filmova i prodati ih televiziji.

Ponovno rođeni Joe Barbera i Bill Hanna okrenuli su se tzv. limited animationu i umjesto da za petominutni crtani film potroše od 45.000 do 65.000 dolara, kao u MGM-u, pravili su crtane od 3.000 dolara. Likovi su bili Ruff i Ready, no nisu imali ni približan uspjeh kao Tom i Jerry, privremeno penzionisani i gotovo zaboravljeni.

Stvari se opet mijenjaju 1960. godine - ovoga puta nabolje - kada MGM odlučuje kako im nedostaje njihov zlatni duo, te Gene Deitch, kao novi producent, potpisuje ugovor za novih 13 animiranih filmova. Deitch je prije toga bio umjetnički direktor Terrytoonsa, a ostat će zabilježen po tome što je studio u kojem nastaju Tom&Jerry premjestio u Prag, zaposlio češke animatore, koji su dobili desetak crtanih filmova kako bi se upoznali sa karakterima i zatim ih ponovo oživjeli.

Za razliku od starih animatora MGM-a, među kojima su, pored Hanne i Barbere, i Irv Spence te Ken Muse, istočnoevropski tim nije imao ni najmanju šansu da nastavi sa magijom. Čak iako su uspješno zadržali izgled mačka i miša, oni više nisu bili onaj Tom i onaj Jerry koji su osvojili publiku. Detch je potpisao samo jedan ugovor.

Šansu da oživi Toma i Jerryja dobio je Chuck Jones. Veteran animiranog filma koji je za Warner Bros napravio Duška Dugouška i Patka Daču, kao svoj prvi zadatak odlučio je remodelirati poznati duo. Tom je dobio obrve a la Boris Karloff, koje su pojačale njegov dijabolički izgled, dok je Jerry dobio veće, umiljatije oči, veće uši i mnogo slađi izgled.

Promijenjen je i logo. Umjesto lava koji je zaštitni znak svakog MGM-ovog filma, pojavljuje se Tom koji urliče i gleda u kameru. Čak i uz fenomenalne crtače, te maga animacije, fanovi Toma i Jerryja nikada neće prihvatiti nove zaplete, koji uveliko podsjećaju na one sa Duškom Dugouškom.

Nakon 34 animirana filma napravljena u MGM-u, 1967. prestaje proizvodnja jer je studio uvjeren kako animirani filmovi nemaju budućnost u kinima, i odlučuje prekinuti ugovor sa Jonesom. Tom i Jerry su ponovo u prašnjavoj studijskoj ostavi.

Povratak Spikea Osam godina kasnije, 1975., Hanna i Barbera su odlučili da svoje stare prijatelje angažuju u novoj dječijoj seriji koja se prikazivala na televiziji subotom ujutro. Što nije bilo baš jednostavno. Producenti mreže na kojoj su trebali da se vrate iz zaborava smatrali su kako su Tom i Jerry isuviše nasilni i kako će biti osuđeni na propast.

Hanna i Barbera odlučili su da ponovo redizajniraju karaktere. Nekadašnji neprijatelji, mačak i miš naprasno su postali najbolji prijatelji, nadmećući se u pomaganju jedan drugom, ali i svima onima koje sretnu na putu. Kako bi stvari još više ublažili, 1989. pokrenut će i seriju Tom & Jerry Kids, u kojoj se Tom i Jerry pojavljuju kao mali mačak i mali miš. No, ova će serija biti malo gledana i malo zapamćena.

Nakon što su od MGM-a dobili prava da naprave nove serijale za TV, nastao je The New Tom & Jerry Show. No, iako su tadašnji standardi to nalagali a studijski producenti bjesnili, Hana i Barbera nisu željeli da izmijene jednu od bitnih karakteristika Toma i Jerryja - činjenicu da imaju pravo ostati nijemi. Povremene zvukove koje proizvode dao je glumac John Stephenson. U novoj seriji vratio se i Spike, buldog koji je prijatelj sa miševima, ali baš i ne voli mačke.

Fanovi starih epizoda oštro su kritikovali nove pokušaje da se oživi slava vječnih protivnika tako što će ih se pomiriti i umjesto sjekire i makaza u ruke im staviti bijeli golub i grana mira. I upravo nasilje starih epizoda, koje neki toliko vole, bit će nešto o čemu će se najviše govoriti kada se govori o Tomu i Jerryju, odnosno o tome čemu takav crtani film uči našu djecu.

Pri čemu će se često zaboraviti kako su oni osvojili sedam Oscara i bili nominovani za istu nagradu još šest puta. OK, to i nije uvijek mjerilo kvaliteta. No, definitivno jeste činjenica da će isti crtani film pored gomile starih poklonika pred televizorom okupiti i one najnovije, čiji su djedovi i bake mlađi od likova koje gledaju.

Vedrana Seksan

Objavljeno: Dani, Sarajevo, 18.02.2005.godine

sadržaj

10.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Damjan Stanich <damjanstanich@yahoo.com>
Subject: Pupafix! vijest za SVesti

Krajem sijecnja/januara 2005. pod pokroviteljstvom Udruge Zvucni Zid pokrenut je novi strip sajt "Pupafix!", na adresi www.zid.hr/strip. Prvi i osnovni cilj ovog sajta je da promovira mlade, neafirmirane autore sa ex-Yu podrucja, ali i da prati aktualnosti na svjetskoj strip sceni (uz poseban fokus na domacu produkciju). Zbog toga ovim putem pozivam:

a) mlade strip autore sa teritorija bivse Jugoslavije da posalju svoje radove kako bi bili prezentirani na stranicama Pupafix!-a

b) sve koji zele suradjivati na sajtu svojim tekstovima i recenzijama. Takodjer, vec neko vrijeme trazim suradnika koji bi napisao tekst o trenutnom stanju na strip sceni u SiCG i javljao novosti vrijedne paznje sa srpsko/crnogorskog strip trzista.

Za kraj, na adresi www.zid.hr/forum pokrenut je forum Udruge Zvucni Zid, na kome prevladavaju glazbene teme (jer je to prvi interes Udruge), ali ima i odjeljak o stripovima, pa vas pozivam da se logirate. Izmedju ostaloga, na forumu ce biti najavljeni update-ovi Pupafix!-a

Pozdrav svima i dobrodosli na Pupafix!

From: henrih@ptt.yu <henrih@ptt.yu>
Subject: Dusan- CAJ...Odlican

hello zlatko
ako vec ne znas evo ti ova obavjest.
Dusan- CAJ...Odlican

Revija Apokalipsa
HAIKU STRIP NATECAJ REVIJE APOKALIPSA
Prispevajte stripe!
Rok prijave/Deadline: 01/03/05 - za revijo, 15/03/05 - za razstavo
http://www.artservis.org/izpis_dogodka.asp?hF=1440

From: Shanki Dilal <skolastripa@yahoo.com>
Subject: Skola stripa Sarajevo

Dragi strip crtachi
SHkola stripa Sarajevo
ponovo jashe
te sada radi na pripremi novog broja fanzina Latrinivm svi zainteresovani mogu da poshalju radove na ovaj e-mail.
max A5 150dpi jpeg 6-10
vishe radova zipovati u file do 10Mb
i poshtansku adresu da vam poshaljemo primjerak

Svi zamnom!

Muha

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

-List THE ST. PETERSBURG TIMES donosi clanak o izlozbi posvecenu ruskom stripu, u Francuskom kulturnom centru u Sankt Petersburgu.
www.sptimes.ru/archive/times/1043/features/a_14800.htm
(Saša Rakezić)


-Domaći ULTIMATE X-MEN fan sajt:
www.ultimatexmen.bravehost.com/

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od - do

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad