Stripburger / Forum Ljubljana,
zbirka Republika Strip #23,
okt. 2015, 96 čb str., A4-, 7 eur

Stripovski album Kronike so svojevrsten družbeni časosled, osnovan na izrezkih iz različnih tiskanih medijev, ki jih je Andrej Štular vztrajno kopičil zadnjih dvajset let. Bizarni, šaljivi, nemalokrat pa tudi pretresljivi zapisi iz časopisov in revij so avtorju služili kot predloge za serijo krajših stripovskih pripovedi, v katerih se s prepletanjem resnice in fikcije razkriva barvita panorama človeškega življenja.

Nekatere zgodbe so povsem običajne in banalne, spet druge so bizarne, nadrealistične, zabavne ali žalostne, predvsem pa so vse resnične – vsaki je namreč priložen tudi dejanski porumeneli izrezek iz časopisa. Štularjev izbor člankov pogosto na ironičen in zgovoren, vsakič pa pristen in nepotvorjen način odraža človeka in njegov boj s svetom okrog sebe. Knjiga je tako melanholičen memento človeški aroganci kot opomin, da se živemu človeku lahko vse zgodi, a tudi optimističen prikaz slehernika, ki se bolj ali manj pogumno spopada z resničnostjo kljub vsem njenim nepredvidljivostim.

Andrej Štular je že dlje časa znan kot eden drznejših stripovskih in siceršnjih ustvarjalcev, ki zna iz najbolj vsakdanjega ‘gnoja’ v naboru predmetov za vsakdanjo rabo narediti ready-made ‘zlato’ umetniškega izraza, ki odseva duha časa in bralca nagovarja na izredno sodoben način. Štular je pač modernistični avtor, ki se poslužuje postmodernističnih prijemov, in njegov novi stripovski album točno tako tudi bere.

U FOKUSU

Kada su 1977. godine u strip magazinu „Tintin“ počele su da izlaze kratke priče o Torgalu, crnokosom Vikingu i njegovim avanturama širom Severa u neodređenom periodu Gvozdenog doba, koje su potpisivali scenarista Žan Van Ham (1939), koji je zbog pisanja romana i predložaka za stripove napustio unosni svet multinacionalnog ekonomsko-marketinškog biznisa, i crtač Gžegož Rosinski (1941) koga je strast prema stripu odvela izvan granica rodne Poljske, publika je naslutila da se pred njom stvara veliki strip ep. Svaka nova epizoda „Torgala“ nailazila je na veće odobravanje čitalaca i kritike. Kao dokaz velike popularnosti stripa 1980.g. objavljen je i prvi album „Torgala“; u to se vreme nije podrazumevalo da će stripovi iz brojnih magazina obavezno biti publikovani u posebnim albumima a i ako je strip osvanuo u albumskim koricama to je bilo najmanje dve godine posle objavljivanja u periodici. Krajem te decenije, izdavači su, željni brze zarade koju su albumi donosili, počeli da stripove štampaju u albumima vrlo brzo po njihovoj magazinskoj premijeri, a to je rezultiralo drastičnim padom tiraža strip magazina i njihovim masovnim gašenjima.

Prve epizode serijala o Torgalu iz mase stripova koji su tada objavljivani izdvojila je specifična priča sazdana od avanturističkih, pseudoistorijskih, naučnofantastičnih i fantazijskih elemenata koja se, sa svakim nastavkom dopunjavala i proširivala. Sam Torgal je netipična strip pojava: ratnik koji ne žudi za sukobima već za mirnim životom za sebe i svoju porodicu; otuda su najčešći uzroci borbi Torgalova odbrana supruge i dece (koja, iz epizode u epizodu, rastu i stasavaju dok njihovi roditelji sede i stare - istini za volju deca, rastu brže nego što Torgal i Arisija stare). Vizuelni lik priča doprinosi njihovoj atraktivnosti; crteži Rosinskog kao i sjajno kadriranje odnosno montaža tabli zaokružuju izuzetno povoljan utisak koji ovaj strip ostavlja.

REČ KRITIKE

Druga knjiga Torgalovih doživljaja, u tehnički besprekornom izdanju (tvrd povez sa reljefnom naslovnom koricom, oštar kolor otisak) „Darkwooda“ i „Čarobne knjige“ nastavlja se na prethodni tom i sadrži tri epizode koje čine zaokruženu celinu, ciklus „Brek Zerita“, po imenu grada zbog koga će, i u kome će se odvijati glavna intriga, borba za vlast i spas Togralovih najmilijih.

U epizodi „Crna galija“ idilični život Torgala i trudne Arisije grubo je prekinut. Torgal je, od zaljubljene i odbijene šiparice Šanije, nepravedno optužen za pomaganje beguncu i odveden na galiju Šardana Moćnog, vladara Brek Zarita. Tokom putovanja Torgal stiče saveznika a onda se u situaciju umešaju Vikinzi sa svojim planovima. Konačno slobodan Torgal se vraća u selo ali ono je spaljeno i svi su stanovnici, osim Šanije, pobijeni. Godinu dana kasnije, na početku sledeće epizode, „Iza senki“, Torgal je izgubljeni čovek koji ne mari ni za šta i predmet je opšteg podsmeha. Šanija ga prati i pokušava da brine o njemu. Tajanstveni posetioci koji ga traže razotkriće se kao Galatorn, pravi prestonaslednik Brek Zarita i njegov sluga Vargan. Oni će Torgalu saopštiti da mu je žena živa i zarobljena u gradu a da mu oni nude mogućnost da je spase. Ali, da bi se sile koje će dozvoliti njeno ozdravljenje i spasenje pokrenule, Torgal mora otići sve do same Smrti. Njegovo putovanje kroz pustu zemlju (koja to i nije), susreti sa neobičnim bićima te, u neodređenom prostoru premreženom nitima života, sa kreaturom koja odlučuje o postojanju i smrti, bajkoliko je i hororistično. Na kraju, Torgal se vraća iz uspešne misije dok Šanija ostaje u svetu mrtvih. „Pad Brek Zarita“ opisuje kako je Torgal pobedio, uz pomoć, opet, Vikinga, zlog Šardana Moćnog koji je želeo da preuzme velike moći sa kojima je rođen Torgalov sin Jolan. Na poslednjoj tabli srećna porodica plovi daleko od ljudi mada Arisija laže Torgala tvrdeći da je njihov sin običan dečak.

Van Hameova priča puna je epskog zamaha, tajanstvenih sila iz drugog sveta i jakih ljudskih emocija što je zalog njene atraktivnosti i uzbudljivosti. Rosinski sigurno vlada svojim crtežom a njegove table uspešno prate i potenciraju tenzije priče. Ciklus „Brek Zerita“ u potpunosti opravdava izuzetno mesto „Torgala“ u analima 9. umetnosti.

Fijuk sajam u Centru Urbane Kulture Imago

Fijuk sajam je prostor za male izdavače i za umetnike, za izlaganje i komunikaciju sa publikom, nastao iz sopstvenih potreba, osvešćenih i zadovoljenih. Na preko 600 kvadratnih metara, sa preko dvadeset izlagača iz zemlje i regiona, imaćete jedinstvenu priliku da se upoznate s radom svih onih koji nisu odustali od fijuk ideja. Kupovina, prodaja, preprodaja, robna razmena. Mali izdavači, proizvođači, crtači, fetišisti, fotografi, najbolji, najskuplji a i dalje najjeftiniji.

U Centru Urbane Kulture – Imago u petak 30. oktobra od 16 časova Fijuk sajam otvara velika vrata iz Dečanske ulice, broj 14, dok će mala vrata kod Čavketovog pasaža će biti zatvorena. Očekuju vas Novo Doba, LOM, FIjuk, Centar za Libertenske studije, Miloš Petrović (Naša Kuća), To bi ti volela, Belgrade Raw, Aleksandar Denić, Studiostrip, Art Brut Serbia, Aparatčik - poluproizvodi, Baraba - Književno - izdavačka zadruga, Shlitz comics, Dobra kapa, Avakari Dreamass, Elektrika, Dirty edition (SKC Novi Sad),  Color triangle recording, Slušaj Najglasnije (Bratstvo duša), Little Black Clouds, Nauk, No basement is deep enough.

Specijal Sajma je prva posthumna prodajna izložba kolektiva Mubareć. Pokojni kolektiv Mubareć nastavlja svoje aktivnosti i u smrti. Odlučan da prkosi konceptu konačnosti, Mubareć tumara memljivim zagrobnim sferama i usput sabira utiske koji su iznenađujuće životni. Udaljenost od životnih tokova ne znači i odsustvo životnih sokova.

Muzički matine program počinje uz Svet je davno zakovrno, a posle 20h nastavljamo sa Izlizanim hitovima. Najbolji zabavnjaci, radijski hitovi, pesme svačije mladosti pod dirigentskom palicom Kripto Noleta i Mega Denketa.

Donesite majice jer sito-štampamo uživo: BikiPix u 20h, Bernharda Xilko u 21h i Anna Ehrlemark u 22h. Šivenje, zakrpe i sitne prepravke takođe uživo!

• Drugi broj Vojvođanskog stripa, a u njemu, između ostalog: Dejan Nenadov: Vitez Balard; Svetozar Obradović i Pavel Koza: Sanjar (premijera); Miroslav Antić: Bata iz Banata i Doživljaji Lale Reportera; Duda Vukojev i Miša Mijatović: Lijanko; Mladen Oljača: Brajanovo iskušenje; Predrag Đurić, Mikica Ivanović: 400 koraka (premijera); Duda Vukojev, Petar Meseldžija: Kreker Kid; Jasmina Radojičić, Jelena Marjanović: La petite morte (premijera); Vlastimir Mandić: Jeremija pali toma (premijera); Predrag Đurić, Francesco Conte: Pepeo pepelu (premijera); Biljana Malešević: Promena (premijera); Vedad Šabanadžović: Addicted (premijera); Goran Ćeličanin: Bez naslova (premijera); Duda Vukojev: Rundi; Masli: Darko i njegov pas Šarko (premijera); Daniel Kuzman, Franja Straka: Kruženje vode u prirodi (premijera); ...kao intervju sa Pavelom Kozom i tekstovi Ilije Bakića, Ivana Veljkovića i Predraga Đurića, sve u svemu 128 strana! Cena (uključujući i Sajam knjiga) biće 400 RSD.
• Sa zadovoljstvom vam predstavljamo i naš najveći izdavački poduhvat do sada -grafički roman Priče iz Jugoslavije. Autor je Predrag Đurić, a fantastičan crtež je delo Sabahudina Muranovića - Murana. Radi se o grafičkom romanu koji sadrži 144 strane u boji, u tvrdom povezu i formata B5. Cena je 1500 RSD (12.5 EUR) + poštarina.
• Genijalni serijal izdavačke kuće Serđo Boneli DEČAK SA DIVLJEG ZAPADA, kod nas možda poznatiji pod imenom Tim i Dasti. Autor ovog stripa je Gvido Nolita, kasnije jedan od najproduktivnijih scenarista, a strip je najvećim delom nacrtan od strane Franka Binjotija i Đovanija Tičija. Planirano je da se celokupan serijal objavi u sveskama od po dve epizode (ukupno 21 sveska, od 194 stranice). Radi se o vesternu, sa mladim tumačem Timom Karterom u glavnoj ulozi, koji se beskompromisno bori za pravdu. Njegov verni pratilac je Dasti Rajan. Izdanje je sa tvrdim koricama, u trista primeraka. Promotivna cena do 1.11.2015. iznosi 999 RSD (8.3 EUR), a redovna cena će iznositi 1199 RSD (10 EUR). Više informacija i poručivanje na info@rosencrantz.rs

Novi dvobroj 198-199 časopisa GRADAC
posvećen MILTONU KANIFU

Više od 250 strana + ilustracije

Priredio Miroslav Marić

Iz uvodne reči priređivača:
Kanif je delovao u doba kada su stripovi pričali priče, a ne viceve i dosetke. Osmišlјavati priče značilo je osmisliti čitav jedan svet. Osetiti ga, zgusnuti, pretočiti iskustvo u njega dajući mašti snagu produžene ruke svesti… Kako se pričanje pričâ bližilo kraju (a jednom ćemo se zapitati šta smo izgubili, a šta smo dobili) tako se gasilo i Kanifovo vreme. Čovek koji je hodao sigurno, hrabro i iskreno verujući u put koji se ukazivao pred njim shvatiće da se, kao na Mebijusovoj traci, iznenada našao na drugoj strani. A na njoj je sve bilo gore-dole i dole-gore! …Vezujući svoje priče za realnost, Kanif im je dao notu prozirnosti, realnost iza njih im je dala istinitost i snagu, i samo su Kanifovi likovi iz stripa mogli da završe kao u stvarnom životu: sa počastima, cvećem, večnim sećanjem i pravim spomenicima, da budu penzionisani kao lјudi od krvi i mesa! …Tako dođosmo i do elegičnog zvuka ove priče, jer ona je samo udvostručila svet beležeći i njegovo nestajanje. Na razne načine: nestanak mesta na kojima se doživlјavala Avantura, nestanak likova koji su bili neophodni „začin“, nestajanjem karaktera, časti, strasti, neizrecivog, neostvarenog, nedosanjanog… I zato ih treba ponovi iščitavati i čuvati kao isečak nekog vremena i gajiti onu vrelu zavisnost od njih.

Specijalno na Sajmu knjiga u Beogradu predstavljamo našu novu ediciju STRIP MITOLOGIJA, sa željom da mladi čitaoci uživaju u ovoj specifičnoj narativnoj formi uz koju su odrastale mnoge generacije. U okviru pomenute edicije odlični svetski strip crtači i scenaristi predstaviće vam najpoznatije grčke, skandinavske, britanske, kineske, japanske legende i mitove. Knjige su tvrdokoričene, u punom koloru. Više o stripovima na sajtu www.pcelica.rs

Izučavanja stripa na ovim prostorima u svim njegovim inkarnacijama: kao jugoslovenskog, pre II svetskog rata i posle njega odnosno srpskog, rezultat je rada pojedinaca-entuzijasta bez podrške (ili uz potpuno ignorisanje od strane) državnih institucija (koje načelno postoje da podstiču i podržavaju ovakve delatnosti, odnosno da se same njima bave). Mada je broj knjiga iz ove oblasti popriličan još uvek postoji pravo bogatstvo stripske istorijske građe koja čeka da bude obrađena, makar na osnovnom nivou beleženja i sistematizovanja. Stoga, koliko god istorijskih pregleda i monografija o stripu imali - nemamo ih dovoljno, posebno kada se ima na umu da protekom vremena istoriografska građa nestaje a sa životne scene silaze kako akteri strip dešavanja tako i vrsni poznavaoci kao što je, na žalost, slučaj sa vanrednim strip istoričarem i pronicljivim teoretičarem Zdravkom Zupanom koji je preminuo 9. oktobra o.g. Imajući u vidu ove okolnosti raduje pojava svake knjige o istoriji ovdašnjeg stripa. Takav je slučaj sa temeljno i znalački urađenom monografijom „Stripske majstorije Ive Kušanića“ koju je priredio i predgovor napisao upravo Zdravko Zupan a objavila kuća „Modesty stripovi“ pouzdanog i agilnog Živojin Tamburića, zaljubljenika i teoretičara stripa. Značajan doprinos knjizi, u vidu analitičkog drugog pogovora, dao je i Vasa Pavković, još jedan vrsni i autoritativni strip teoretičar.

Ivo Kušanić (1924-2003) ostao je u sećanju generacija kao izvrsni karikaturista lista „Politika“ gde je nastavio sjajni niz karikaturista prethodnika, Pjera Križanića i Zuke Džumhura. Više je puta zapažana njegova umešnost da suštinu događaja „uhvati“ u jednom crtežu. No, Kušanić je u svet likovne umetnosti ušao kao strip crtač i to kao - petnaestogodišnjak. U „Mickey stripu“ je objavio prvu tablu humorističkog vestern stripa „Džek Džekson i Bimbo Bambus“ po scenariju Valtera Nejgebauera. Po gašenju „Mickey stripa“, „Mickey strip Oka“ i „Novog Vandrokaša“ te izbijanja rata Kušanić je uhapšen zbog ilegalnog rada. Posle izlaska iz logora 1943.g. odlazi u partizane i nastavlja da crta ilustracije i karikature za razne biltene i novine. U listu „Mi mladi“ objavljuje strip „Ćira i Mira“ po scenarijima više autora među kojima je i  Branko Ćopić; 1944.g. za list „Pioniri“ po Ćopićevom scenariju nastaje strip „Udarna grupa 'Đoke Štormovika'“. Kada 1945.g. zbog promene ideološkog stava stripovi bivaju proglašeni za nepoželjne i odstranjeni iz svih novina, Kušanić započinje školovanje na likovnoj akademiji. Godine 1951. za list „Pioniri“ Duška Radovića, crta strip „Šumska priča“ a 1954.g. za „Jež“ „Pukovnika Vineršnicla“. U „Malom ježu“ objavljuje stripove „Doživljaji male Vere“ i „Džim Kolibri“ a od 1962. do 1966.g. 12 epizoda stripa „Ješko Ježić“ kao i samostalne geg strip table. U strip svesci „Nesalomljivi“ iz 1964.g. Kušanić predstavlja vesele zgode i nezgode partizana Srećka.

„Stripske majstorije Ive Kušanića“ otvara 10 tabli kolorisanog stripa „Džek Džekson i Bimbo Bambus“. Ležerni karikaturalni crtež potpuno odgovara humornom-geg sadržaju; mladi crtač uspešno je odgovorio izazovu otežanom odsustvom dijaloga. Dogodovštine pionira Mire i Ćire nastajale su u teškim ratnim prilikama pa je crtež rudimentaran, sveden na najosnovnije linije i grubu kompoziciju; kako su se uslovi poboljšavala tako je crtež od puke ilustracije potpisanih stihova postajao ravnopravan segment stripa. Mada se strip neminovno bavio ratom i propagandom nove vlasti, pojedine „epizode“ nose odgovore na univerzalna pitanja odrastanja i formiranja vrednosnih stavova mladih ličnosti. „Udarna grupa 'Đoke Štormovika'“ je humorna priča o malim ilegalcima a Kušanićev crtež olovkom sa puno mekih senčenja podseća na ilustracije Zmajevog „Nevena“. U veselom tonu su i „Majstorije druga Srećka“, zgode i nezgode ne baš primernog ali snalažljivog partizana Srećka. Kušanićev uverljivi crtež mimika i gegova bitno doprinosi čitavoj atmosferi. „Pukovnik Vineršnicl“ je kratki ratno-špijunski strip razbarušenog crteža koji je bliži „produženoj“ karikaturi. „Doživljaji male Vere“, kriminalističkog zapleta adekvatno su stripovski koncipirani, realistički crtani sa ponešto redukovanim detaljima.

Umesto rutinske reklame za „Tomosov“ moped „Kolibri“, „Džimi Kolibri“ je sjajna strip groteska smeštena na Divlji zapad sa nizom duhovitih rešenja (otmica devojke sa plakata, hvatanje nevaljalca opravdano praktičnim razlogom - krajem stripa koji postoji u strip svesci koju nevaljalac lista). Poigravanje ikonografijom vesterna uz aluzije na tadašnje popularne teme (seriju „Servisna stanica“, strip „Talični Tom“) i sjajnu upotrebu crteža i njegovih namernih nesavršenosti podseća na ingeniozni strip Miloša Krnjetina „Strašni O'stoja“ i svakako je jedan od Kušanićevih bisera.

Četiri epizode stripa o Ježiću Ješku pružaju uvid u basnoliki svet životinja koje govore i ponašaju se kao ljudi, žive u gradovima ili prirodi. Zapleti su kriminalistički, „varljivo“ svakodnevni ili fantastički, sa simpatičnom karakterizacijom (jedna životinja-jedan karakter), dosetkama i šaljivim poukama, crtež je slobodan, jednostavan i nadahnut a celokupna atmosfera stripa sjajna; čini se da je ovo najzrelije Kušanićevo strip delo. Četiri strip gega pod imenom „Doživljaji Glupog Avgusta“ mada humorno intonirana nose u sebi patos gorčine koja izbija iz replika kao i svedenog crteža.

Znatiželjni mladi čitalac će u ovoj reprezentativnoj knjizi upoznati velikana 9. umetnosti čiji opus osim pohvala zaslužuje i mnogo veću pažnju izdavača. Čitaoci sa dužim stažom rado će se podsetiti stripova koji su ih uveseljavali i učili i još jednom potvrditi da valjan strip, kao i svako umetničko delo, lako preskače barijeru godina ostajući jednako ubedljiv i uzbudljiv.

Napokon je na novopokrenutoj, davno najavljenoj, stranici koja predstavlja festivale stripa u regionu, postavljen prvi prilog. Odmah se moram izviniti Mikiju Pješčiću koji je na prvi poziv, već nakon par sati, poslao potrebne elemente za predstavljane Međunarodnog salona stripa u organizaciji SKC Beograd. Ali, želeći da ambicioznije krene stranica odlagao sam pokretanje dok se ne sakupi više "materijala". Naravno, do toga nije došlo, a ja nisam stizao ljude da teram i požurujem, pa se otvaranje stranice odlagalo. Pa je i predstavljanje ovog festivala kasnilo mesecima... i mesecima...:(

Ova stranica na sajtu Strip vesti inače ima za cilj da omogući i olakša pronalaženje svih bitnih i relevantnih informacija o regionalnim festivalima, na jednom mestu. Tako da ponavljam poziv svim organizatorima festivala stripa u regiona da, po uzoru na SKC iz Beograda pošalju svoje prezentacije. Prilog treba da bude opšeg i trajnog karaktera, sa svim servisnim informacijam koje mogu biti potrebne zainteresovanima da posete festival. Naravno, korekcije, pogotovo sa pomenama datuma održavanja u tekućoj godini su moguća i podrazumevajuća. Dakle, poziv svim regionalnim festivalima stripa da se predstave i dalje važi. Strip vesti su tu za Vas.

Od prošle godine Strip vesti dodeljuju nagradu za za najoriginalnijeg strip junaka

CENTAR ZA LIKOVNO VASPITANJE
DECE I OMLADINE VOJVODINE I
D. D. ''MARKETPRINT'' NOVI SAD
uz podršku STRIP VESTI

RASPISUJU KONKURS ZA 29. IZLOŽBU AUTORSKOG
STRIPA
UČENIKA OSNOVNIH ŠKOLA

Strip kao mogući vid stvaralaštva, izražavanja i komunikacije našao je sigurno mesto u nastavi likovne kulture i izložbeno-instruktivnoj delatnosti Centra. U želјi da nastavimo ovu akciju i pretvorimo je u stalnu izražajnu potrebu mladih, naglašavamo neophodnost za još adekvatnijim odnosom prema nizu problema zakonitosti likovnih umetnosti, specifičnosti medija stripa i programu nastave likovne kulture.

Uslovi konkursa:
-strip mora biti originalno i samostalno rešenje učenika
-svaki učenik može da pošalјe po jednu tablu (stranu) ili 3 do 4 trake (kaiša) stripa
-eventualna upotreba boje treba da bude u funkciji crteža i ideje
Prispele radove će pregledati stručni žiri i dodeliti tri prve, tri druge i tri treće nagrade. Posebno priznanje biće dodelјeno likovnom pedagogu za kolekciju radova.
Radove slati do 31. oktobra 2015. godine na adresu Centra za likovno vaspitanje

USLOVI KONKURSA SU:
Na konkursu mogu učestvovati deca predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, preko ustanova ili individualno. Radovi se ne vraćaju nego ostaju u zbirci Centra za likovno vaspitanje. Molimo Vas da ne šalјete radove koji sadrže organske materije (plodovi prirode, začini...). Organizator zadržava pravo da radove koristi za druge neprofitabilne izložbe, u dobrotvorne svrhe i da ih reprodukuje u štampi.
Adresa Centra je:
Cvećarska 22, 21000 Novi Sad, mob. 063 1074771
clikvasp@gmail.com  •  www.likovnicentardece.org

LINK: komikaze.hr/wiki/bedomatik4-is-out/

WEBZINE BEĐOMATIK#4 was made on DIY workshops in Ljubljana, during the FEMICOMIX exhibition. It consists of 117 original badges made by 37 authors of all generations.

BEĐOMATIK is a DIY workshop for original badges. Every visitor is invited to make two badges with the assistance of the Komikaze team: one “take-away” and one for the exhibition. All badges are photographed and published on the Komikaze info portal in a form of a webzine Beđomatik. Workshop is open and free

BEĐOMATIK#4 AUTHORS: Ivana Pipal, Nina Bunjevac, Petra Brnardić, Olaf Ladousse, Ena Jurov, Petra Balekić, Aja Sredanović, Brane Zorman, Irena Pivka, Darko Macan, Martin Ramoveš, Ada Černoša, Lovro Smrekar, Matej De Cecco, Pia Nikolič, Kvartir, Mara Vuić, Urška Jež, Ira Černoša, Barbara Beškovnik, Mik, Ksenija, Zoki, Doms, Nataša, Neli, Simona, Anže Buh, Edna Jurcan, Omar Ivančić, Anja Menzinger, Filip Terpinc, Tena, Lili, Tomaž Zaniuk & Ivana Armanini.
* 4 authors were specially invited for the workshops from Croatia:
Pipal, Brnardić, Jurov i Balekić.
THNX TO ALL!

FEMICOMIX exhibition: 29th September – 19th October
Beđomatik workshops: 29th September, 6th and 10th October
Place: Kamera Kino Šiška/ Ljubljana, Slovenia
Photoreport + Facebook photoreport

Partners: Komikaze, Kino Šiška and Mesto Žensk/ Support by: Cultura nova Foundation, Ministry of Culture of the Republic of Croatia, City of Zagreb 2015.

Trotomni strip „Završni Inkal“ iz scenarističkog pera Alehandra Žodorovskog (1929) odnosno likovnog pera/četkica i boja Ladrona (1967), kod nas objavljen u zajedničkom izdanju „Darkwooda“ i „Čarobne knjige“, trebalo bi, kako to i naslov kaže, da okonča dugu strip sagu koja je decenijama omiljeno štivo sladokusaca i poznavalaca odnosno kritičara 9. umetnosti.

Serijal o Inkalu započet je davne 1981. godine albumom „Crni Inkal“ koji su potpisali scenarista Žodorovski i crtač Mebijus. Sledilo je, do 1989. godine, još pet albuma. Žodorovski je Inkalov univerzum proširio u „Žodoverzum“ u koji je smestio serijale o mladosti Džona Difula (od 1988-1995, crtež Zoran Janjetov), o Metabaronima (od 1992-2003, crtež Huan Gimenez) odnosno o Tehnopapama (od 1998-2006, crtež Zoran Janjetov) te o događajima posle Inkala (crtež Mebijus i Ladron, album iz 2000.). Svi ovi nastavci, „prikveli“ i pobočne priče imali uspeha među publikom i stručnjacima a deo te slave utemeljen je upravo na originalnom Inkal serijalu. Konačno, Žodorovski je, kao umetnik od integriteta duboko svestan svojih snaga i ograničenja, posebno onog životnog, smatrao za potrebno da sam okonča i serijal o Inkalu.

Pripovest o nespretnom detektivu slikovitog prezimena, Džonu Difulu, pripada naučnofantastičnom žanru, podžanru „spejs opera“ koji je bio popularan u prvoj polovini XX veka, u američkim petparačkim „palp“ časopisima. „Spejs opere“ se „bave“ jurnjavama uzduž i popreko svemira u sjajnim brodovima, sa moćnim oružjima, velikim bitkama u ratovima između moćnih svemirskih carstava koja stvaraju ljudi i raznorazne inteligentne vrste alijena ili robota. Svemirske avanture su „modernizovane“ pustolovine na divljim granicama (ne)poznate Zemlje u kojima su ljudi, časni i pravedni (i beli), dežurni pobednici i spasioci Univerzuma, slobodnog sveta, tržišta i demokratije. Razvojem naučne fantastike „spejs opera“ biva potisnuta na marginu odakle je mnogi pisci pokušavaju „revitalizovati“.
Žodorovski se u Inkalu koristi iskustvima „spejs opere“, one „palp“ (sa bombastično/besmislenim „hiper“, „ultra“, „mega“, „super“ i sličnim gradacijama brzina ili snaga) kako bi uspostavio određene relacije prepoznavanja, koje će biti potpomognute humornom pojavom nevoljnog (anti)heroja Difula.  Na tragu „spejs opere“ su i kastinske podele svemirskih društava/organizacija; svaka od njih oličava jedan princip mogućeg usmeravanog razvoja civilizacija. Na tako postavljenu (svemirsku) scenu Žodorovski izvodi i bića božanskih snaga koja pokreću dešavanja rukovodeći se etičkim ili ezoterijsko/mističnim principima (ima takvih entiteta i u klasičnoj „spejs operi“ ali ne sa ovakvim kvalitetima). Žodorovski, potom, poseže za iskustvima antičkog teatra u kome su ljudi i bogovi u direktnoj vezi „licem u lice“, u kome su pojedinačno i opšte, mikro i makro u tesnoj, dinamičnoj interakciji. Prisustvo božanskog neminovno čini da se lične ljudske vrline i mane pojednostavljuju i postanu jednodimenzionalne - a to Žodorovskom daje mogućnost za zabavno multiplikovanje Difula u prvom i drugom tomu „Završnog Inkala“.

U „Završnom Inkalu“, originalno objavljenom od 2008. do 2014., u tri albuma „Četiri Džona Difula“, „Luz De Gara“ i „Gorgo Nitkov“, Žodorovski je hteo da sve stvari (makar i nategnuto) dovede u (prividni) red pa je u tu svrhu „započeo“ mnoštva grandioznih borbi i ratova. Zbog toga u sva tri toma tutnje svemirski brodovi „opasnog izgleda“, sevaju bombe i sečiva, raspadaju se svetovi. Ladron je imao težak ali zahvalan posao da u slike jakih boja, kontrasta i (simuliranih) pokreta pretoči ova mega epska dešavanja. Otuda su „masovne scene“ (pre)bogate detaljima i pravo zadovoljstvo za razgledanje i divljenje. Naravno, omaž virtuoznom Mebijusu se podrazumeva, što, opet paradoksalno, otkriva svu snagu njegove nedostižne jednostavne a upečatljive linije i kompozicije.

„Završni Inkal“ je spektakularno megafinale znamenite strip sage koja je obeležila poslednje decenije XX veka i početak XXI. Ova činjenica neminovno izaziva divljenje i poštovanje (i pored zadrške zbog slabijih delova priče) i navodi čitaoca da ponovo, od početka do kraja, pročita povest o Inkalu.

Fordovci!

nove povesne storije Njegove Visosti opet su sa vama!

Od 15. oktobra potražite 6. broj "Priča Broja Jedan" na svim kioscima!

U novom broju pročitajte istinite priče o Danteu, Leonardu da Vinčiju, Jovanki Orleanki i Viljemu Telu!

Napisao: Max Bunker
Nacrtao: Dario Perucca

Cena na kioscima:
250 dinara
Cena u knjižari "Alan Ford":
225 dinara

   Poštovani,

   Obaveštavamo vas da će sahrana našeg kolege i osnivača USUS-a Zdravka Zupana biti na Novom bežanijskom groblju na Novom Beogradu, u sredu, 14. oktobra, u 13 časova. Gradskim saobraćajem je to pretposlednja stanica autobusa br. 65.

   Molimo vas da obavestite i druge kolege, ako postoji mogućnost da ne znaju za ovo obaveštenje.

Od posledica srčanog udara, u Zemunskoj bolnici u petak 9. oktobra preminuo je u 65. godini Zdravko Zupan, beogradski istoriograf, umetnik, izdavač i urednik — po mnogima ključna ličnost modernog jugoslovenskog i balkanskog stripa. Između ostalog, utemeljio je istoriografiju jugoslovenskog stripa, crtao stripove za velike svetske izdavače Diznija, Hanu-Barberu i Kauku, a urednički je osmislio mnoga izvanredna izdanja za decu i odrasle. Stripovi su mu objavljivani u dvadesetak zemalja na tri kontinenta, na preko 15 jezika.

Zdravko Zupan je rođen u Zagrebu 7. februara 1950. godine. Kada je imao devet meseci porodica se preseljava u Beograd. Tu je završio osnovnu i Grafičku tehničku školu, a potom nastavio studije na likovnom odseku Više pedagoške škole u Beogradu.

Jedan je od osnivača stripske grupe „Beogradski krug 2“. Bio je član sekcije istoričara umetnosti ULUPUDS od 1987. godine i jedan od utemeljivača Udruženja stripskih umetnika Srbije 2010. godine. Samostalnom autorskom izložbom u Beogradu i Nišu obeležio je 2015. pedeset godina od objavljivanja svog prvog stripa.

Umetnički rad

Kao stripski umetnik debitovao je 1965. godine u beogradskom Malom ježu, a dve godine kasnije počinje saradnju sa gornjomilanovačkim „Dečjim novinama“.

Polovinom sedamdesetih godina nacrtao je dve epizode stripa „Fix und Foxi“ za poznatog minhenskog izdavača Rolfa Kauku. Radio je kao crtač na licencnim serijalima „Tom & Jerry“ po scenarijima Lazara Odanovića i svojim za zagrebački „Vjesnik“ i „Miki Maus“ u francuskom magazinu Le journal de Mickey od 1991. do 1994. po scenarijima Fransoaza Korteđanija. U Srbiji je bio zapažen Zupanov strip „Miki i Baš-Čelik“ (Mikijev zabavnik, 1999) prema scenariju Nikole Maslovare (izdavač: „Politika“), u kojem je svet Mikija Mausa spojen sa srpskom narodnom bajkom.

Zupan je tvorac i poznatih serijala „Zuzuko“ i „Munja“, objavljivanih u Srbiji, Hrvatskoj i Rumuniji.

Istorija jugoslovenskog stripa

Pored stvaranja, bavio se istorijom i kritikom srpskog i jugoslovenskog stripa. Publicistički rad započeo je 1979. na stranicama YU stripa uređujući rubriku „Iz istorije jugoslovenskog stripa“. Ova rubrika, u kojoj su prvi put predstavljeni mnogi autori, njihovi junaci, ali i izdanja, izlazila je sve do 1986. godine. Iz nje je proizašao i prvi tom monografije Istorije jugoslovenskog stripa, nastao u saradnji sa Slavkom Draginčićem, 1986. godine, u kome je dat iscrpan istoriografski pregled razvoja jugoslovenskog stripa s kraja prošlog veka pa sve do 1941. godine, kao i biografije i stripografije skoro svih najvažnijih autora.

Tekstove iz ove oblasti objavljivao je u raznim listovima i izdanjima, kako u zemlji (Glas omladine, Strip zabavnik, Naš strip, Stripoteka, Književna reč, Vreme...), tako i u inostranstvu (Tomart’s Disneyana, International Journal of Comic Art, Le Collectionneur de Bandes Dessines, Biografiččeskiй slovarь, Hudožniki russkogo zarubežья 1917-1939, Donau, SIGNs, Strip revija).

Sa Živojinom Tamburićem i Zoranom Stefanovićem autor je kritičkog leksikona Stripovi koje smo voleli: Izbor stripova i stvaralaca sa područja bivše Jugoslavije u XX veku (Beograd 2011) koji je dobio Nagradu za izdavački poduhvat godine na Beogradskom sajmu knjiga.

Bio je organizator ili jedan od organizatora više značajnih izložbi stripa.

Uređivanje i izdavaštvo

Svoja znanja je primenio i kao izdavač-urednik. Na jednoj strani, to su bila izdanja za poznavaoce kao što su revije Cepelin i Ekstra cepelin ili serija reprinta iz zlatnog doba srpskog stripa, a sa druge, paleta izdanja za decu, visoko ocenjena i od stručnjaka i od publike svih naraštaja – Dečji enigmatski zabavnik Munja, Munja strip i Munja bojanka.

Tokom 1987. godine bio je urednik stripa u Kekecu, jednom od najznačajnijih strip-nedeljnika druge Jugoslavije. Krajem 1998. godine u saradnji sa V. Pavkovićem priredio je za „Stubove kulture” knjigu Dečji bioskop u kojoj su sakupljeni radovi „srpskog Vilhelma Buša“ – slikara i pesnika Brane Cvetkovića, i uredio stripski dodatak u knjizi Srećka Jovanovića Veliki san („Arhiv“, Pančevo, 2007). Autor je monografije koja je 2007. proizašla iz saradnje sa festivalom GRRR! — Vek stripa u Srbiji, kao i monografija Veljko Kockar — strip, život, smrt (2009), Zigomar — Maskirani pravednik (2011), Uragan (2012), Doživljaji Mike Miša (2014) i Stripske majstorije Ive Kušanića (2015). Priredio je tematski trobroj časopisa Gradac posvećen stvaralaštvu Andrije Maurovića (2013).

Priznanja

Zbog neprocenjivog doprinosa, Zdravko Zupan je dobio sva glavna priznanja regionalnog stripa: Nagrada za teorijski doprinos razvoju jugoslovenskog stripa (IV Salon jugoslovenskog stripa, Vinkovci 1988); Nagrada „Fra Ma Fu“ za poseban doprinos razvoju jugoslovenskog stripa (OK SSOV i „Strip klub 85“, Virovitica 1988); Nagrada „Srećko Jovanović“ (Međunarodni salon stripa, SKC Beograd, 2009); Memorijalna plaketa za doprinos srpskom stripu „Nikola Mitrović– Kokan“, Leskovac 2011); za kritički leksikon  Stripovi koje smo voleli: Izbor stripova i stvaralaca sa područja bivše Jugoslavije u XX veku (koautorski sa Živojinom Tamburićem i Zoranom Stefanovićem): Nagrada za izdavački poduhvat godine na Beogradskom sajmu knjiga, i stripski događaj godine u NIN-u (Beograd) i Jutarnjem listu (Zagreb); Plaketa „Stevan Sinđelić“ SO Pantelej  za doprinos stripu i Priznanje za doprinos srpskom stripu Međunarodnog salona stripa u SKC (2015).

Herman Ipen (1938) ubraja se među najbolje autore francusko-belgijske strip škole poslednjih decenije XX veka i prvih XXI veka. Nesuđeni stolar i arhitekta kao strip crtač debitovao je 1964. godine u magazinu „Spiru“. Njegov rad, posedno na istorijskom stripu „Jugurta“, zapazio je afirmisani scenarista Greg i ponudio mu saradnju na pustolovnom serijalu „Bernard Prins“ koji je Herman crtao od 1966. do 1980, godine (ukupno 18 albuma). Po Gregovim scenarijima Herman 1969. godine započinje rad na vestern serijalu „Komanča“ (do 1983. ukupno 14 albuma). Oba serijala bila su vrlo popularna i uglavnom pozitivno ocenjena kod kritike. Ipak, Gregove priče su, zbog njegove prezauzetosti, bivale sve slabije pa je Herman, čiji se crtačka veština razvijala, počeo da razmišlja o samostalnom stripu u kome bi bio kompletan autor. Konačno, 1978. godine pojavila se, u nekoliko strip magazina (1979. u jugoslovenskom magazinu „Strip art“ urednika Ervina Rustemagića), prva epizoda serijala „Džeremaja“.  Uspeh „Džeremaje“ naveo je Hermana da zaključi svoju saradnju sa Gregom i potpuno se „osamostali“. Godine 1983. Herman započinje novi serijal „Tornjevi Boa-Morija“, situiran u srednji vek u Evropi, koji će se nominalno okončati posle 10 albuma ali i pretočiti u serijal „Boa-Mori“ (sa do sada objavljenih 5 albuma, po scenarijima Hermanovog sina Iva). Pored ovih serijala Herman je uradio, samostalno ili po tuđim scenarijima, 22 nezavisna („one shot“) albuma. Sa ovakvo blistavim opusom Herman je nesporno jedan od najzapaženih savremenih strip autora.

„Džeremaja“ je spretno zamišljena mešavina naučne fantastike i vesterna. Opšti okvir i temelj svih priča je građansko-rasni (crnačko-belački) rat u SAD koji je, nakon upotrebe atomskih bombi, najvećim delom uništio dotadašnju civilizaciju. Život se, ipak, nastavlja ali u sasvim drugačijim uslovima: centralne državne vlasti nema, genetske mutacije izazvane radijacijom postaju očigledne, ljudi su se organizovali u manje zajednice a praznim prostranstvima lutaju horde bandita i otpadnika, između pravde i sile postoji znak jednakosti jer ko ima silu taj je u pravu. Ljudi ponovo žive kao u doba Divljeg zapada mada, ti-i-tamo, još postoje i funkcionišu enklave koje koriste tehnologiju XX veka. Glavni junaci serijala su dvojica mladih momaka, Džeremaja i Kurdi Maloj. Džeremaja je oličenje poštenja i naivnosti dok je Kurdi „ispekao zanat“ lutalice koji iznad svih principa stavlja sopstveni opstanak. Dvojac se, uz manje ili veće konflikte, slaže i dopunjuje i, na svom putovanju bez cilja, upada u razne nevolje stajući na stranu slabijih. Tokom vremena (pretočenih u, za sada, 33 albuma a 34. izlazi 2. oktobra ove godine) Džeremaja polako sazreva i menja se, pokušava da se smiri, dok Kurdi ostaje neukrotivi vragolan, veran samo sebi i vezan jedino za svoju mazgu Ezru.

Kako je vreme potvrdilo „Džeremaju“ kao kvalitetni serijal pored novih albuma reprinutuju se i stare epizode u novoj opremi. Tako je i „Čarobna knjiga“ započela objavljivanje serijala u knjigama sa po tri epizode. Prvi tom, u punom sjaju kvalitetne štampe i tvrdog poveza, sadrži prve tri epizode objavljene 1978. i 1979. godine.  U premijernoj „Noći grabljivica“ Džeremaja, kome trgovci robovima unište selo, upoznaje Kurdija i njih dvojica postaju „okidači“ pobune protiv ekstravagantnog zločinca, ljubitelja orlova, koji robove prodaje nezavisnoj državi Indijanaca. „Usta puna peska“ dovode mlade pustolove usred sukoba bandita i milicije oko kovčega sa novcem dok su „Divlji naslednici“ još jedan susret sa nemilosrdnim vladarima malih zajednica i pokušajem borbe protiv njihove tiranije.

Džeremaja je, isprva, jedva stasali, neiskusni i naivni momčić koji je otrgnut iz relativne sigurnosti i bačen na nemilost (i retku milost) ljudi ogrubelih u svakodnevnoj borbi za opstanak. Kurdi je, mada mlad, prekaljeni borac (reklo bi se ne uvek u časnim rabotama) koji nema iluzija i sklon je lakšim rešenjima problema. U mračnom okruženju dobrodušna naivnost i vera u humanost nisu vrline već mane mada su obični ljudi, kada su priterani uza zid, spremni da se bore za opšte dobro. Džer i Kurdi često su upravo onaj trun koji će učiniti da tas pretegne na stranu odbrane čovečnosti a ne na stranu pokoravanja i poniženja.

Herman, vičan vestern ikonografiji (izbrušenoj u „Komanči“ kao jedinom evropskom serijalu koji može da parira „Bluberiju“), vešto je meša sa prizorima raspada i rasula moderne civilizacije; spajanje (i kontrapunktiranje) starog i modernog nudi neslućene mogućnosti za crtačke egzibicije. Usto, Hermanov osećaj za kadriranje i montažu izuzetno je „filmski“ tako da su priče dinamične a table sjajno komponovane. Crtež je jednako dobar u pejzažima kao i mimikama odnosno gegovima a kolor mu dodaje novi kvalitet.

Sveukupno, i posle gotovo četiri decenije od nastanka prve epizode „Džeremaje“ ubedljivo su, sveže i atraktivno štivo za stripoljupce.

U Ljubljani se 5.10.2015. otvara 21. festival suvremene umjetnosti - MESTO ŽENSK. Njegov programski dio je krenuo 29.09. s projektom udruge Komikaze - FEMICOMIX na kom su gostovale autorice Petra Brnardić i Petra Balekić, uz nastup Zbora Praksa.  6.10. 2015. u Ljubljani gostuju Ivana Pipal i Ena Jurov na radionici Beđomatik, u okviru izložbe FEMICOMIX koja je u Kino Šiški otvorena do 19.10.2015.
* Više:  komikaze.hr/wiki/29-9-2015-femicomix-ljubljana

ADA ČERNOŠA:
ŽENE U STRIPU ILI DA LI MOŽEMO SVE SAME?
„Izložba Femicomix na više načina rasvjetljava feminističku problematiku suvremenog stripa. Na prvom mjestu je zanimljiva već sama činjenica da mreža nezavisnog stripa Komikaze (izloženi stripovi su izbor iz njihovih fanzina i zbornika), vrijedi za „žensku“ iako je zapravo rodni sastav Komikaze izdanja prilično uravnotežen. Ipak, za žanr u kom su 90% pisaca i ilustratora kod dva najveća izdavaća, DC i Marvela, muškarci, takav odjek nas ne iznenađuje. Zadnjih godina je pod utjecajem feministične i LGBTQIA publike počelo uvođenje više ženskih, LGBTQIA, invalidnih, rasno i vjerski raznolikih karaktera a promjenio se rodni identitet i usmjerenje nekolicine postojećih (Thor je, primjerice, postao žena; Loki panseksualna osoba s fluidnim rodnim identitetom; Batgirl je dobila potpuno novo odijelo u kom uopće ne pokazuje kožu), no s tim novim i obnovljenim likovima strip ipak ne uspijeva ući u medijski najpopularniji (i najisplativiji) ogranak strip industrije – filmove i tv serije. Naravno da ovi uvidi o mizoginiji i drugim izmima ne vrijede samo u industriji; nekomercijalni strip također nije imun na seksističke, jednodimenzionalne, instrumentalizirane ženske likove i potpuno odsutne manjine.

Govoriti o „ženskoj“ (bilo kojoj) umjetničkoj vrsti je uvijek kontroverzno, i u takvoj situaciji je izložba 17 autorica već samo po sebi feminističko djelovanje. Neki radovi su direktno vezani na feminističku tematiku (naročito se istiću Mala djeca Anne Ehrlemark bez trunke materinskog osjećaja, duhovit strip Kako postići razmak među butinama Katie Woznicki o idealima ljepote i Parovi Petre Varl, koji tematiziraju društvene strukture i apsurd rodnih i drugih uloga), neke se indirektno oslanjaju na feminističku tradiciju kolaža koji podsjećaju na riot grrrl fanzine. Komikaze, koje izlaze također i u formi  internet izdanja, na otvorenju u Kino Šiški su napravile radionicu beđeva pa je bilo nemoguće previdjeti njihovu predanost DIY (Uradi sam/a) vrijednostima. Svejedno nam je ako ste nas isključili iz svog muškog kružoka, gdje su stripovi mokri snovi o moći, slavi, ženama i rješavanju svijeta, kaže Femicomix, mi sve možemo napraviti same: svoje beđeve, svoje stripove, svoje medije.

I baš medij interneta je još jedan aspekt kog treba sagledati u feminističkoj analizi suvremenog stripa. Iako je u početku izgledalo da će širenje interneta uništiti potrebu za fanzinima i nadomjestiti ih tematskim internet stranicama, oni su upravo na internetu doživjeli svoj preporod u obliku elektronskih webzina gdje autori/ce lakše nalaze materijale za svoje papirnate fanzine. Internet je konačno demokratizirao stvaranje i objavljivanje i omogućio lakše povezivanje autora/ica baš specifičnih sadržaja sa ciljanom publikom. Sve to je dovelo do nastanka podžanra web stripa. On je autoricama, kojima to inaće vjerojatno ne bi uspjelo, uz brojniju publiku i prihode od oglasa, omogućio da žive od svog rada i tako malo popravio posljedice zatvorenih muških krugova. U svemu tome ne iznenađuje da su Komikaze, koje se kroz objavljivanje autorica iz različitih geopolitičkih sredina (s fokusom na Balkan) žele boriti protiv globalizacije ukusa, za svoj medij izabrale upravo internet.

Pored svega toga Femicomix se sadržajnom raznolikošću, obrađenim temama i uvjerljivošću izvedbe u vezi sa ženama u svijetu stripa pokazuju prije svega jedno -  da su njihovi radovi kvalitetni i originalni i da autoricama, unatoć strukturnom seksizmu žanra kojim se bave, neće uzmanjkati volje i kreativnih tješenja za stvaranje i objavljivanje.“
IZVOR: www.cityofwomen.org/sl/content/2015/zenske-v-stripu-ali-vse-si-lahko-napravimo-same

FEMICOMIX PROJEKT uključuje 17 strip umjetnica i pokušaj je da se fokusom na prezentaciji manjeg izbora autorica potcrta snaga i potencijal ženskog autorskog izraza u suvremenom stripu. Selekcija od 17 autorica je nastala iz arhive objavljenih Komikaze izdanja (na internet portalu i printanih). Predgovor kataloga je napisala Asja Bakić.
FEMICOMIX AUTORICE: Ivana Pipal/ Hrvatska; Petra Brnardić/ Hrvatska; Petra Balekić/ Hrvatska; Ena Jurov/ Hrvatska; Dunja Janković/ Hrvatska; Lina Rica/ Hrvatska; Nina Bunjevac/ Kanada; Amandine Meyer/ Francuska; Amanda Baeza/ Portugal; Bojana Bogavac/ Crna Gora; Nele Broenner/ Njemačka; Neja Tomšič/ Slovenija; Petra Varl/ Slovenija; Katie Woznicki/ USA/Serbia; Agneizska Piksa/ Poljska; Anna Ehrlemark/ Švedska + kurator/ autorica: Ivana Armanini/ Hrvatska.

Strip Očetnjava, ki je kot Fatherland izšel konec leta 2013, je postal prava uspešnica, požel je navdušene ocene najuglednejših ameriških časnikov in prejel nekaj prestižnih nagrad, med njimi nagrado za najboljši kanadski stripovski album na osrednjem stripovskem festivalu v Torontu (Toronto Comic Arts Festival) maja 2015. Objavljen je bil že v desetih državah Severne Amerike in Evrope, Nina Bunjevac je po izidih gostovala na Hrvaškem, v Nemčiji, Srbiji...

In zdaj prihaja tudi k nam. Njen prvi nastop bo v sredo, 7. oktobra, ob 18. uri predModrijanovo knjigarno na Cankarjevem trgu 17 v Škofji Loki, v četrtek, 8. oktobra (ob 19. uri), bo gostja koprske knjigarne Dom knjige (Pristaniška ulica 5), slovensko turnejo pa bo sklenila v Ljubljani, zadnji dan 3. festivala stripa Stripolisfest v Kinu Šiška, torej v soboto, 10. oktobra. Ob 20. uri bo nastopila v dvorani Komuna. Na gostovanju jo bo spremljal slovenski striparski kolega Iztok Sitar.

Delo Nine Bunjevac je vključeno tudi v razstavo in katalog stripov Komikaze avtoric. Razstava, ki jo organizirajo združenje Komikaze, Center urbane kulture Kino Šiška in Mesto žensk, bo na ogled od 29. septembra do 19. oktobra v Kinu Šiška v Ljubljani.

Izložba alternativnog stripa comiXconnection, nakon 16 europskih gradova stiže u Vukovar, a predstavlja radove 63 autora iz šest europskih zemalja kao i suradničke mreže kojih su ti autori članovi. Izložba u organizaciji Muzeja europske kulture iz Berlina, pod pokroviteljstvom njemačkog ministarstva za kulturu i medije, u Vukovaru će biti postavljena u suradnji s Gradskim muzejom Vukovar, Hrvatskim domom Vukovar i Udrugom StripOs.

Otvorenje izložbe je u srijedu, 07. listopada 2015., u Gradskom muzeju Vukovar – dvorac Eltz, Županijska 2, s početkom u 18 sati.

Pored glavnog postava izložbe, publika će imati priliku vidjeti i sudjelovati u nizu interaktivnih sadržaja koji prate ovu izložbu.

Tijekom trajanja postava izložbe, od 07. do 31. listopada, održati će se škola stripa pod vodstvom vukovarskih strip-autora Nenada Barinića i Domagoja Rapčaka, demonstracijska crtanja za posjetitelje izložbe (tzv. „fan art“), promocije strip izdanja i samih autora.

Na samom otvorenju, pored glavnog postava izložbe, biti će izložene i originalne strip-table Nenada Barinića i Domagoja Rapčaka, a oni će nešto od svoje vještine i podijeliti s posjetiteljima, koji time što bi dobili strip-crtež po želji imaju i motiv više za posjetiti izložbu.

Poučeni prethodno dobrim iskustvom u Osijeku, gdje je izložba comiXconnection bila postavljena u Muzeju Slavonije, na otvorenju, u demonstracijskom crtanju za publiku Nenadu i Domagoju pridružit će se strip-autorica Helena Janečić, koja je i autor motiva na plakatu izložbe.

Udruga StripOs je na ovoj izložbi predstavljena neposredno putem svojih članova Helene Janečić i Marka Dješke (čiji su radovi integralni dio postava) ali i posredno kao jedna od suradničkih mreža.

MUZEJ VOJVODINE
Vas poziva na otvaranje izložbe
19. likovne kolonije pod nazivom

UVEDIMO STRIP I
ILUSTRACIJU U MUZEJE!

Autori učesnici:
Ivica Stevanović
Mileta Pošić
Marina Milanović
Jelena Vasiljević
Branko Đukić

ČETVRTAK 8. OKTOBAR 2015.
U 19.00.h. Dunavska 37, Novi Sad

Ovde mozete pogledati katalog:
Izložba Likovna kolonija 2015 - Uvedimo ilustraciju i strip u muzeje!

Strip centar Makedonije - Veles objavio je imena dobitnika nagrada i priznanja po objavjenom internacionalnom strip konkursom, koji je sastavni deo tradicionalnog 13. Internacionalnog strip salona "VELES 2015". Salon će se održati od 16. do 18. oktobra u Likovnom salonu u Velesu, Makedonija.

Na konkursu pristigli su rekordnih 228 radova autora iz 41 zemlje, što predsavlja rekord.

1. nagrada ZLATAN STRIP
Dan Lajos (Rumunija), Aljoša Tomić (color) i Marko Stojanović (scenario)
2. nagrada
Navid Bulbulija  – crtež (Bosna i Hercegovina)  – Admir Hadžimurtezić scenario (Bosna i Hercegovina),
Maria Konopatova (Rusija)
3. nagrada
Igor Krstić-crtež i kolor (Srbija) i Nenad Pejčić-scenario (Srbija,)
Anastasija Velikanova-tuš i kolor (Rusija), Jovana Velinova, olovka (Маkedonija), Aleksandar Stevanov-scenario (Makedonija)

Specijalna nagrada Strip centra Makedonije
Ana Tanović-crtež (Srbija) i Ivica Tanović-scenario (Srbija)
Stepanka Jislova (Češka)
Nagrada za najbolji crtež
Ivan Stojanović Fiki (Srbija)
Nagrada za najbolji scenario
Kirsi Salonen (Finska)
Specijalna nagrada za najstarijeg učesnika
Ramadan Zapluzha-Prizren
Najbolji autor do 18 g
Brenio Qose-Albania
Nagrada za debitantski strip
Aleksandra Najdovska (Demir Hisar), Makedonija
Najmlagji učesnik
Dimitrije Mitić (leskovac, Srbija) 8 godina
Najbolji autor do 14 g
Nikola Dimov (Skopje, Makedonija)

Endodontostrip – Ciril Horjak

5.–30. oktober
Knjižnica Prežihov Voranc

Ciril Horjak se je rodil leta 1975 v Slovenj Gradcu. Diplomiral je na Akademiji za likovno umetnost v Ljubljani. Bil je dvakratni dobitnik prve nagrade na natečaju mladinskega avtorskega stripa v Novem Sadu. V mednarodnem prostoru so bila njegova dela predstavljena večinoma v okviru dejavnosti revije Stripburger. Ukvarja se z ilustracijo, stripom, oblikovanjem in tudi izobraževalnim delom za katerega  je leta 2011 prejel nagrado Andragoškega centra Slovenije. Je avtor številnih samostojnih razstav in dobitnik pomembnih nagrad.

Otvoritev razstave in pogovorni večer z avtorjem, ki ga bo vodil Aleksander Buh bo v ponedeljek, 5. oktobra, ob 19. uri v galerijskem prostoru Knjižnice Prežihov Voranc.

PREGLEDNA RAZSTAVA | MIKI MUSTER
01. oktober 2015 — 31. oktober 2015

Strip.art.nica Buch in Zavod Strip art v sodelovanju z Muzejem sodobne umetnosti Metelkova, +MSUM, pripravlja pregledno razstavo pionirja slovenskega stripa in animiranega filma Mikija Mustra.

Miki Muster (Murska Sobota, 1925) je začetnik slovenskega stripa in eden najuspešnejših avtorjev stripa in risanega filma. Razstava ob njegovi devetdesetletnici bo pokazala celovito produkcijo obsežnega opusa stripa, slikanic, risank, reklam, karikature in kiparstva, ki ga zaznamujejo tehnična brezhibnost in vsebinska razgibanost. Čeprav je končal študij kiparstva na Akademiji v Ljubljani, ga je bolj zanimala risba. Ta  je z leti dozorevala in se spreminjala, karakter njegovih junakov se je oblikoval in dobival nove poteze. Dogodivščine stripovskih junakov Zvitorepca, Trdonje in Lakotnika je v petdesetih in šestdesetih letih objavljal v Slovenskem poročevalcu. Želja po raziskovanju in ukvarjanju z risanim filmom ga je popeljala v München, kjer je leta 1973 pri Bavaria filmu začel animirati serijske filme. Ko je sredi sedemdesetih let srečal Guillerma Mordilla, humorista in karikaturista, je nastala serija štiristotih risanih filmov, v skupni dolžini skoraj štiristo minut. Ta serija je imela izreden uspeh in so jo predvajali tako rekoč po vsem svetu. Muster-Mordillove so risanke odkupili televizijski studiji iz tridesetih držav. Prav tako se je uspešno lotil tudi filmov o Nicku Knattertonu po istoimenskem stripu Manfreda Schmidta. Miki Muster je v Nemčiji ostal do leta 1990, po letu 1967 pa so njegovo produkcijo zaznamovali reklamni spoti in politična karikatura.

V času razstave bo potekalo več dogodkov.
Zaradi spremljevalnih dogodkov ob četrtkih bo muzej odprt za javnost med 10. in 19. uro.

Za odrasle in otroke ob četrtkih ob 19:00 uri:
08. oktober – Pavle Ravnohrib – Filmski Prešeren recitira Prešerna za Prešernovega nagrajenca
15. oktober – Adi Smolar – Kantavtorski nastop Rad imam življenje in stripe
22. oktober – Blues Kitchen – Gašper Buh, Marek Fakuc in Janez Cucek preigravajo blues in rock
29. oktober – Jernej Kuntner – Urica z Mercatorijem, Pšemekom… in Butnskalo
Obiskovalce četrtkovih dogodkov prosimo, da si razstavo ogledajo pred dogodkom!

Za otroke in odrasle ob sobotah ob 10:00 uri:
03. oktober – Gledališče Toneta Čufarja Jesenice  – Igrica z Zvitorepcem, Trdonjo in Lakotnikom
10. oktober – Igor Ribič – Risarske karaoke
17. oktober – Matej de Cecco – Stripovska delavnica
17. oktober – Lutkovna predstava Ježek na obisku
24. oktober – Andrej Rozman Roza – Literarno gledališki nastop

Vsi spremljevalni dogodki so brezplačni.

Posladek za odprtje razstave in darila so prispevali Medex, Gorenjka, Šumi, Petlja d.o.o. in Abanka.

Miki Muster je pionir slovenskega stripa in eden najuspešnejših ustvarjalcev na področju stripa in risanega filma. Deloval je kot animator, ilustrator, stripar, kipar, novinar in filmski režiser. Njegovi najbolj znani stripovski junaki so Zvitorepec, Trdonja in Lakotnik, ki so nastopili v kar 43 epizodah. Dogodivščine svojih stripovskih junakov je v letih med 1952 in 1973 objavljal v Slovenskem poročevalcu, kjer je bil zaposlen kot novinar in ilustrator. Pozneje so bile še večkrat ponatisnjene v knjižni obliki. Priznan je kot avtor otroških slikanic Medvedek Neewa, Lupinica, Čebelica Maja, Stezosledec, Snežek, Skozi pustinje in goščavo in številnih drugih. Leta 1973 se je v Münchnu začel ukvarjati z risanim filmom. Znamenita je svetovno znana serija risanih filmov, ki jo je Muster izpeljal po idejah francoskega karikaturista argentinskega rodu Guillerma Mordilla. Ustvaril je tudi nekaj večminutnih risank za otroke. V obdobju od 1967 do 1990 so njegovo ustvarjanje zaznamovali reklamni spoti (reklama Zajčkov Cik-Cak, bonboni Visoki C, Čunga Lunga, Jelovica, Viki krema, Medex, Pomurske mlekarne in Pips). Leta 2014 je prejel odlikovanje srebrni red za zasluge za vrhunsko pionirsko delo na področju slovenskega animiranega filma in stripa. 7. februarja 2015 je prejel Prešernovo nagrado za življenjsko delo.

   MSUM - Sobota 03.10.2015 ob 10:00

Gledališče Toneta Čufarja Jesenice
v Muzeju sodobne umetnosti Metelkova

Miki Muster: Dogodivščine Zvitorepca,
Trdonje in Lakotnika (zabavna predstava)

Priredba in režija: Katja Stušek in Nika Brgant
Igrajo: Hana Klincov, Tinkara Torkar, Ana Hlede, Bor Ravnik, Iris hatić, Katarina Klobučar, Gašper Klinar, Manca Bertoncelj, Rebeka Egart, Philip Sodja, Mariša Kos, Maks Habič.
Scenografija: Klemen Košir, Manca Kobentar
Kostumografija: Aleksandra Džajić
Oblikovanje luči: Miha Šest

Zvitorepec, Trdonja in Lakotnik so s pomočjo časovnega stroja padli v novo dogodivščino in se je zelo razveselili. Juhuhu! A glej ga zlomka, ta dogodivščina sploh še ni napisana in kaj naj trije junaki delajo v prazni in nenapisani dogodivščini? Se dolgočasijo toliko časa, da se njihova nova dogodivščina napiše?!?! Ne preostane jim drugega, kot da spet zavrtijo ročico časovnega stroja in se vrnejo v stare dobre čase, v stare in že poznane dogodivščine. Bo nova že napisana, ko se bodo vrnili?
Hej, saj res, tudi vi lahko sodelujete pri nastanku nove dogodivščine! Zvitorepec, Trdonja in Lakotnik bodo zagotovo veseli vaših predlogov. Se vidimo v novi dogodivščini!

Odprtje razstave & glasbeni performans:
sreda, 7. oktober 2015, ob 20. uri,
galerija DLUL, Ljubljana

Olaf Ladousse, v Madridu živeči avtor francoskih korenin bo na svoji krstni samostojni predstavitvi v Ljubljani razstavil serijo grafik, povečini linorezov, pri čemer bo galerijska postavitev obogatena še s serijo unikatnih elektronskih glasbil.
Za Ladoussev likovni izraz na polju grafike je značilna preprosta ter izčiščena risba, ki jo avtor nadgrajuje s številnimi vplivi iz sodobne (pop)kulture in ulične umetnosti, neredko pa se oplaja tudi pri tradiciji stripa oziroma animacije.
Olaf je znan tudi po svojih unikatnih glasbilih, ki jih izdeluje iz zavrženih elektronskih igrač in različnih predmetov. Tako imenovani doo-ragsso male hrupne napravice, hkrati pa tudi svojevrstni umetniški objekti, ki se s svojo likovno podobo izvrstno ujamejo z avtorjevim grafičnim delom. Avtor bo s pomočjo teh glasbil ob otvoritvi razstave skupaj s Carmen Espina izvedel tudi glasbeni performans.

www.olafladousse.com

Na ogled do 31. 10. 2015.
Odpiralni čas: torek ̶ sobota: 12.00 ̶ 20.00, nedelja: 10.00  ̶ 14.00
Razstava je tudi del programa 3. festivala stripa STRIPOLISFEST (7. - 10. 10. 2015).

  Spremljevalni program ob gostovanju Olafa Ladoussa:
• DELAVNICA LINOREZA
  studio tipoRenesansa, Breg 22, LJ., sobota, 10. oktober 2015, 10.00-18.00
  Vsa mesta na delavnici so že zasedena.
• GLASBENI PERFORMANS IN POGOVOR Z AVTORJEMA RAZSTAVE
  Galerija DLUL, Breg 22, LJ., ponedeljek, 12. oktober 2015, ob 19.00
• RAZSTAVA V STUDIU TIPORENESANSA
  studio tipoRenesansa, Breg 22, ponedeljek, 12. oktober 2015, ob 20.00