Piše: StripCore

     STRIPBURGER ŠT. 52
     www.stripburger.org

     Deseta letošnja izdaja revije Stripburger, Stripburger št. 52, ponuja prav posebno poslastico: širok pregled sodobnega češkega stripa. Le-ta obsega več kot polovico številke in je tako eden najobsežnejših tematski sklop doslej.
          Kot v mnogih drugih vzhodnoevropskih državah, tudi na Češkem stripi niso popolnoma zaživeli pred razpadom komunističnega sistema. Danes, dve desetletji od te prelomnice, je češka stripovska scena v vzhodni Evropi ena najživahnejših. Več o tem boste izvedeli iz obsežnega intervjuja s Tomášem Prokůpkom (češki stripovski scenarist in teoretik) in iz krajšega z Jurajem Horváthom (češki oblikovalec in založnik). Med češkimi striparji, predstavljenimi v pričujoči številki, nekateri še posebej izstopajo (vsaj na Češkem): Lucie Lomová (ki se uveljavlja tudi v Franciji), Jaromir 99 in Jiří Grus. Predstavljamo tudi lepo število drugih avtorjev, morda ne tako poznanih, vendar zato nič manj zanimivih. To so Jaromír Plachý, Tomáš Kopřiva, Tomáš Pŕidal, Voyager, Petr Korunka in Karel Jerie. Nenazadnje boste našli tudi nekatere Stripburgerjeve stare znance kot so Vhrsti, Dora Dutková in Pavel Čech.

     V preostalem delu številke se boste srečali predvsem s stripi slovenskih avtorjev (Koco, Matej Lavrenčič, Andrej Štular, Tanja Komadina, Domen Finžgar in Gašper Rus), zaradi česar je številka ena izmed najbolj slovanskih do sedaj (kar je neke vrste rekord). Nikar pa ne spreglejte tudi čudovitih stripovskih ilustracij Petra Kuperja.

------------------------
Vizualni material za novinarje je na http://www.ljudmila.org/stripcore/press/

Piše: V. Fumeti

     SVET STRIPA

     OBRAČUN I BLAGO

     Zahvaljujući izdavačkoj kući „Stela“ iz Beograda i njenoj ediciji Biblioteka Reprint, lagano je počela da se obnavlja zaboravljena baština srpskog stripa. Najnoviji doprinos ideji urednika Zdravka Zupana je album mekih korica, štampan u koloru, autora Jovana Stojanovića, koji je svoje stripove potpisivao pseudonimom Džon Redli.

     Stojanović je rođen u Zaječaru 1936. a stripom je ozbiljnije počeo da se bavi na nagovor Aleksandra Ivkovića, izdavača čuvene predratne revije „Mika Miš“, koji se uprkos krajnje nepovoljnim okolnostima po strip neprekidno bavio pokušajima da devetu umetnost obnovi. Krajem 50-ih godina prošlog veka Stojanović je nacrtao nekoliko stripova, a reprint koji se pojavio za nedavni Sajam knjiga u Beogradu sadrži dva. Prvi je komični vestern Obračun u Sandi Kriku, nacrtan po scenariju Dude Milosavljevića, premijerno štampan na naslovnici „Majinog stripa“. Drugi strip je avanturističko Blago Vražjeg Otoka koji su 1964. objavile „Nasmejane novine“. U pogovoru nas Zdravko Zupan podseća da je Jovan Stojanović po narudžbini nacrtao još nekoliko interesantnih stripova, pa bi bilo lepo da se i oni obnove u Bibliteci Reprint. Nažalost, godine u kojima je Stojanović s još nekoliko entuzijasta pokušao da vrati domaći strip u opticaj nisu mu bile sklone. Stoga je ovaj arhitekta s porodicom otišao u Pariz i profesionalnu karijeru ostvario u Francuskoj.

     Oba stripa u ovom albumu su zanimljiva. Komični vestern je oslonjen na Morisovog Taličnog Toma, kako „realističnijim“ likom pravdoljubivog Smokija i njegovog ata, tako i likovima i delima četvorice braće Kolt, razbojnika koji su pak „realističnija“ kopija Daltonovih. Ma koliko bila stereotipna priča o poteri, crtež „Džona Redlija“ i humoristički obrti čine delo interesantnim i za novovekovnog čitaoca. Drugačijim crtačkim stilom ali i žanrovski obeležen je kolorno bogatiji strip Blago Vražjeg otoka, koji pripoveda morske pustolovine dečaka Denija i njegovih pajtaša. Po svojim ukupnim karakteristikama to ostvarenje je na nivou onovremenih evropskih stripova o piratima. Mada se u poslednjoj slici ispostavlja da je čitava pustolovina san glavnog junaka, izazvana čitanjem priča o gusarima, ni to ne kvari čitalačku iluziju, već je patinira duhom minulog doba.

     Ukratko, Stojanovićev album je dobrodošlo izdanje i trebalo bi da se nađe u svakoj boljoj kolekciji stripova kod nas.


     [Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 12.2009.godine]

Press: Mazos

Press: Comixculture

Piše: Aleksandar Manić

     Valse avec Bachir
     Scenario : Ari Folman
     Crtež : David Polonsky
     Casterman, 2009

     Tokom libanskog rata 1982. godine, Ari Folman, kao i mnogi drugi izraelski vojnici, bio je nemi i nemoćni svedok masakra civila u logorima Sabra i Šatila. Hrišćanska milicija, po ubistvu njihovog lidera Bachira Gemayela, odlučila je da se osveti na palestinskim civilima. Izraelski Tsahal na čelu sa Arielom Sharonom, ondašnjim ministrom rata, uprkos informacijama da se sprema masakr nevinih civila, rešio je, radi političkih dobiti, da hrišćanskoj miliciji obezbedi logistiku i nesmetano izvodjenje masakra. Falangisti su za 48 časova ubili tri i po hiljade muškaraca, žena i dece. Folman se iz Libana vratio sa jakom traumom koja je prouzrokovala da čitav dogadj potisne iz sećanja i da ga zaboravi. Četvrt veka kasnije, tokom razgovora sa prijateljem, odredjene slike su se probudile i on, uz pomoć nekolicine saboraca, pokušava da rekonstruiše dogadjanja i da tako iz sebe evakuiše zapreteni užas.

     Kao što transpozicija "Persepolisa" iz stripa u film nije bio ni malo lak posao, tako je i "Ples sa Baširom" morao da bude ponovo uradjen. Filmski scenario je adaptiran i nalikuje novinarskom istraživanju. Autori su, potom, odlučili da očuvaju polurealističku estetiku prisutnu već u filmu, kao i redukovanu i stilizovanu paletu, koja im je omogućila veći emotivni naboj. Kompjuterski grafizam upotrebljen u filmu, vrlo precizan i realističan, sačuvan je i u stripu, ali montaža kadrova je uradjena shodno stripovskoj figurativnoj naraciji. Poštujući klasične kanone stripovske montaže, Polonsky i Folman su se povremeno poigravali mogućnostima koje im je dozvoljavala kompjuterska animacija. Pozadine i pejzaži su, povremeno, skoro fotografske, a povremeno su zamagljeni, što protagoniste čini još izolovanijim i usamljenijim u, već samoj po sebi, neljudskoj ratnoj situaciji.

     Animirani film "Ples sa Baširom" obišao je svet i  u mnogim je zemljama bio nagradjen za scenaristički pristup i za animaciju. Izuzetnost teme i pristupa uspešno ga je uvela u konkurenciju sa igranim filmovima. Strip uradjen po motivima filma, poseduje istu snagu i izražajnost, mada mu je prvobitni cilj komercijalne prirode. Ko je propustio film, može da uzme strip. Ništa neće izgubiti.

Piše: Strip vesti

     Strip TV na internet televiziji www.live-e.tv

     Beograd,27. decembar 2009. – Internet video channel STRIP-TV, koji priprema nezavisna producentska kuća IT TV, je edukativni, informativni i zabavan program posvećen stripu u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji a pratiće naravno i aktuelnu svetsku strip scenu. Projekat će se realizovati  tako što će se svake nedelje na adresi www.live-e.tv/strip-tv objavljivati po jedan video prilog iz sveta stripa. 
     Glavna tema svakog meseca će biti predstavljanje jednog strip autora značajnog za nastanak i razvoj stripa u Srbiji (Lobačev, Solovjev, Navojev, Kuznjecov, itd...). 
    Pored toga moći da se vide vesti o stripovima, aktuelnim dogadjajima vezanim za strip kulturu (sajmovi, izložbe, promocije, press konferencije, eventi itd...), promovisaće se nova izdanja, izdavači stripova, strip shop-ovi, internet sajtovi, on line stripovi. U posebnim rubrikama biće reči o stripu i filmu, školama za crtanje stripova, strip junacima, inostranim strip autorima itd.

     Ovog ponedeljka možete pogledati prilog o ovogodišnjem Salonu stripa u SKCu:
     www.live-e.tv/video-prilog/etv-09-12-2009/7-salon-stripa-u-begradu

---

     O kompaniji IT TV Produkcija
     IT TV Produkcija je specijalizovana nezavisna TV produkcijska kuća iz Beograda, koju su 2003. godine osnovali Radomir Lale Marković i Veljko Radosavljević, obojica diplomirani producenti. IT TV je pretežno orijentisana ka IT tržištu, kao i potrebama informatičkih kompanija za svim vrstama video servisa – od produkcije specijalizovanih emisija, namenskih reportaža i filmova, do PR usluga i produkcije TV spotova. Kompanija je do sada ostvarila uspešnu saradnju sa najvećim globalnim i lokalnim informatičkim kompanijama, kao što su Cisco, HP, Microsoft, Samsung, SAP, Telenor, ComTrade, Pakom i mnoge druge.
     Uspeh ostvaren u preko 300 emitovanih emisija „eTV“, o čijem kvalitetu govore i četiri nagrade „Diskobolos“ Jedinstvenog informatičkog saveza Srbije za najbolju emisiju iz oblasti informacionih tehnologija, nastavljen je otvaranjem Internet portala www.live-e.tv na kojem gledaoci iz Srbije i sveta mogu pratiti dešavanja u oblasti informacionih tehnologija, za koji je IT TV Produkcija dobila nagradu „IT Globus 2008“ koju dodeljuje informatički časopis Mikro-PC World.

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: USACG

     Konkurs koji je pokrenut povodom 20 godina konvencije o pravima djeteta od strane Tematske grupe Tima UN Crnoj Gori za ljudska prava i Udruženja strip autora Crne Gore je završen.

     Otvaranje izložbe i dodjela nagrada je u ponedjeljak u 18h u Delta City, Podgorica.

     Izdvajamo iz kataloga:

     Pored promovisanja konkursa putem plakata i flajera, koji su se našli u svim srednjim školama u Crnoj Gori, paralelno je vodjena još jedna akcija vezana za promociju konkursa. A to je obilazak škola, odnosno, lični kontakti sa srednjoškolcima predstavnika Udruženja strip autora Crne Gore i Tematske grupe Tima UN u Crnoj Gori za ljudska prava. Pet autora u svojim gradovima (Luka Lagator na Cetinju, Ozren Miždalo u Kotoru, Darko Drljević u Kolašinu, Goran Šćekić i Mirko Zulić u Podgorici) je upoznavalo potencijalne učesnike konkursa sa devetom umjetnošću, držeći predavanja kako se crtaju stripovi.

---

          Kao jedan od dva inicijatora, imao sam bojazan od odgovornosti, pitajući se: “Koliki će biti odziv na konkurs?” Akcije ovakvog tipa su rijetkost kod nas. Nikada do sada strip konkurs nije pokrenut sam za sebe. Uvijek bi to bila jedna stavka od dvije ili više solucija umjetničkog izražavanja. Čak što više, ovaj se odnosio samo na srednjoškolce u Crnoj Gori. No, priča se lijepo završila. Sa zadovoljstvom mogu kazati da je konkurs ispunio naša očekivanja, po broju i kvalitetu radova.

     Žiri je zasijedao u Podgorici 4. Novembra 2009 godine u sastavu predstavnika Udruženja strip autora Crne Gore (Goran Šćekić, Mirko Zulić i Simon Vučković) i tematske grupe Tima UN Crne Gore za ljudska prava (Milica Pejović).

     Od oko stotinak pristiglih radova, odabrao je dvadeset za izložbu i nagradio sledeće:
     1. Nagrada: Filip Burzanović - Podgorica
     2. Nagrada: Vasilije Gajović - Podgorica
     3. Nagrada: Mia Marecki - Podgorica

     Predsjednik žirija: Simon Vučković

Press: Vizant

     PROMOCIJA KULTNOG SRPSKOG UNDERGROUNDA

     "BOLYWOOD TRYLOGY"

     I otvaranje 10-tog internacionalnog Strip salona - Prilep - Macedonia / 24-12-09

     Izlozbu otvorio g-din Ljubomir Mihajlovski pisac iz Velesa, tacno u 18.30h, promocija izdanja Album - "BEYOND BORDERS" u kome su zastupljeni: prof. Aleksandar Opacic, Radovan Stein, Wostok, Zoograf, Grubanov, Grabowski, Ivana Filipovic, Peki, Sale Mihajlovic, Marko Dekic, Nabor Devolac, Dima, Obscurator-Srbija, ("Bolywood Trylogy" -Zagor i Cikos – best Serbian Underground comics, Vanco Rebac, Armin Barduci, Alberto Corradi-Italy, Atanas Botev, Goran Dacev, Zlatko Krstevski – Macedonia, Vinko Baric-Croatia, Andrew Goldfarb-USA, Seen Mun Kong-Malasya, posle je usledio govor cuvenog arheologa iz Prilepa Sarvano, kako Kultura je marginalizovani i da decentralizacija kulture jos nije dosla  u pravo mesto i kako lokalni TV -mediji i novinare vise interesuje  politicki marketing, nego kulturna zbivanja…
     www.vizant.org.mk

     Beyond Borders, 180str, A5, prix 5eur, ptt incl.
     e-mail:vizant@mt.net.mk

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Press: Grrr!Program

     GRRR!PROGRAM  28.12.2009.

     Poslednje ovogodišnje izdanje GRRR!Programa, kojeg priređuju Kulturni centar Pančeva i Saša Rakezić, u ponedeljak 28.12.2009., sa početkom u 19h, u prostoru Elektrika (Vojvode Putnika 7), posvećeno je predstavljanju knjige “Veljko Kockar - Strip, život, smrt”. Knjiga (u izdanju Kulturnog centra Pančevo) sakuplja na jednom mestu skoro sve sačuvane radove Veljka Kockara – stripove, karikature, naslovnice časopisa. Priređivač ovog izdanja, strip istoričar Zdravko Zupan, i urednik izdanja Saša Rakezić / Aleksandar Zograf, će govoriti o radu i sudbini Veljka Kockara,  autora koji je karijeru započeo objavljujući stripove u predratnim beogradskim časopisima, i zatim nastavio da objavljuje u listovima koji su izlazili tokom okupacije. Njegov život se prerano završio nakon dolaska novih vlasti, 1944. godine, kada je streljan kao saradnik okupatora, u svojoj dvadesetčetvrtoj godini života. Do sada nije pronađen ni jedan dokaz da je Veljko Kockar zaista sarađivao sa okupatorom, niti da je kreirao crteže koji predstavljaju bilo kakvu vrstu političke propagande – glavni junak njegovog najpoznatijeg i najoriginalnijeg stripa je Kaktus Bata, diznijevski oblikovano stvorenje, čovek kaktus. Objavljivanje monografije posvećene Veljku Kockaru je zapravo način da se sačuva sećanje na ovog darovitog i nažalost zaboravljenog umetnika.

     Posetioci Elektrike će takođe biti u prilici da vide nekoliko stranica sačuvanih originalnih Kockarevih strip tabli, kao i primerke izdanja časopisa u kojima je objavljivao.

Uređuje: Marko Ajdarić

Piše: Strip vesti

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Piše: Marko & Zlatko

Press: Veseli četvrtak

     Na kioscima se od danas nalazi i redovna, dvadeset peta, sveska stripa Dampyr pod naslovom "Flamanski košmar". Ovu epizodu piše: Mauro Boselli • crta: Luca Rossi
     Na kioscima takođe možete naći i novu svesku Komandanta Marka "Saboteri s Ontarija" uz koju ide i dodatak sveska "El Gančo". Mark sa dodatkom košta 280 dinara. Ovu epizodu pišu: Dario Guzzon i Moreno Burattini • crta: Lina Buffolente.
          Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).
     Sva pitanja i sugestije na: 
      redakcija@veselicetvrtak.com

Press: Grrr!Program

     GRRR!PROGRAM  26.12.2009.

     U subotu 26. decembra, sa početkom u 19h, prostor ELEKTRIKE  (Vojvode Putnika 7) će ugostiti dvojicu spisatelja i urednika koji rade u dve izdavačke kuće u Rimu – Dario Morgante iz Purple Press, i Cristiano Armati iz Castelvecchi. Dakle, tema najnovijeg dešavanja pod nazivom GRRR!Program je “Nezavisno izdavaštvo knjiga i stripova u Italiji”, a Morgante i Armati će kroz primere iz vlastite prakse govoriti o načinu na koji izdavačke kuće male i srednje veličine opstaju na veoma razuđenoj italijanskoj sceni.

     Dario Morgante je znan poznavaocima stripa kao jedan od osnivača časopisa Kerosene i L’Ostile, i kao urednik u izdavačkoj kući Coniglio. Odnedavno, Morgante je vlasnik vlastite izdavačke kuće Purple Press, koja pored prilično širokog izbora naslova objavljuje i stripove autora kao što su Julie Doucet, Joe Sacco, Gilbert Hernandez, Eric Drooker, Alessio Spataro, i drugi. Inače, Dario Morgante je postigao zapažen uspeh i kao pisac, s obzirom da je njegov roman “ La Compagna P38” veoma dobro primljen od publike i kritike u Italiji.

     Cristiano Armati je objavljivao u listovima "Il Messaggero", "Liberazione", "Il Venerdì della Repubblica", itd. Između ostalog, autor je više naslova koji govore o svetu kriminala u Italiji. Kao urednik sarađivao je u izdavačkim kućama Newton Compton,Coniglio Editore,  Purple Press, a trenutno njegov angažman je vezan sa Castelvecchi, još jedan italijanski izdavač koji je u svoj  program, pored tekstualnih, uvrstio i objavljivanje knjiga stripova.

     www.purplepress.it/
     it.linkedin.com/in/armati

Press: Komikaze

Piše: Aleksandar Manić

     Piscine Molitor
     Scenario: Hervé Bourhis
     Crtež: Christian Cailleaux
     Dupuis, 2009

     Boris Vian je još od detinjstva bio srčani bolesnik. Ne vodeći previše uredjen život, francuski pisac, pesnik, trubač i džez kritičar, smatrao je da mu plivanje poboljšava rad srca. Završivši seansu plivanja u bazenu Molitor, 23. juna 1959. godine, Vian je otišao na filmsku premijeru ekranizacije njegovog romana "Pljuvaću na vaše grobove", ne znajući da će od srčanog udara umreti tokom predstave. Album "Bazen Molitor" polazi od tog trenutka i vraća se, kroz analepse, na najvažnije trenutke života kultnog francuskog pisca, trasirajući neumitnost njegovog izbora, od napuštanja inženjerskog poziva, do nepoštovanja lekarskih preporuka. Iako je znao da je bolestan, on nije želeo da napusti svoj stil života. Tako je i umro u nepunih četrdeset godina.

     Scenaristički problem ovog albuma je preplitanje Vianovog ličnog života i njegovog stvaralaštva. Bez poznavanja jednog i drugog, teško se mogu shvatiti sve reference i svi suptilni detalji stavljeni u intrigu. Medjutim, strip može da se čita i bez većeg biografskog znanja, te da se tako dobije solidna slika života francuskog pisca. Sasvim logično, da se naracija ne bi opteretila Vianovom prozom i poezijom, njegovo stvaralaštvo je samo nagovešteno. Ne previše uspešan početak, prevazidjen je u nastavku kada se stiglo do piščeve zrelosti, te je scenarista uspešno angažovao emocije čitaoca, uvlačeći ga lagano u Vianovu dramu.

     Christian Cailleaux je vrlo uspešno svojim jednostavnim crtežom doprineo melanholičnoj atmosferi stripa. Medjutim, ima se utisak da je grafizam mogao da bude i malo sadržajniji, što ne bi omelo razvoj naracije, već uprošćene u odnosu na kompleksnost obradjene teme.

Press: Veseli četvrtak

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Strip vesti

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: SMG!

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

Piše: Strip Core

     TUKISTRIPIČAKI
     www.ljudmila.org/stripcore/tukistripicaki
     stripovske razstave in stripovska knjižica

     Uredništvo revije Stripburger, ki trosi stripovski virus po domačih in tujih logih že od leta 1992, vas s projektom TukiSTRIPčaki vabi k prekomernemu uživanju ob branju stripa v javnosti. Posebej za vas, vaše najbližje in vse ostale, je šest slovenskih risarjev stripa in ena risarka ustvarilo zgodbe, ki vas opazujejo s sten bližnje čakalnice na železniški postaji. Svoje izkušnje potovanja z vlakom, zgodbe, ki so jih slišali med vožnjo, razmišljanja o čakanju in o ljudeh, ki stalno potujejo, zgodovinske dogodke povezane z vožnjo z vlakom ipd. bodo delili z vami: Kaja Avberšek, Domen Finžgar, Matej Kocjan Koco, Marko Kociper, Matej Lavrenčič Matej Stupica in Andrej Štular.

     Naj se čakalnice na železniških postajah razvijejo v živahen prostor kreativnih vzgibov in naj strip postane vaša prva ljubezen!

     URNIK: Od 18. decembra 2009 ob 19.00 do 15. januarja 2010.
     KJE: Čakalnice na železniških postajah v Postojni, Pivki, Zidanem mostu, Trebnjem, Kranju in Ljubljani.
     SPOZNAVNI VEČER: Ljubljana, četrtek, 14. januar 2010 ob 20.00; Zidani most, petek, 15. januar 2010 ob 20.00.
     Po promocijski ceni si boste lahko zagotovili čisto svežo knjižno zbirko (razstavljenih) stripov v mini formatu.

     __________
     Vizualni material za novinarje je na www.ljudmila.org/stripcore/tukistripicaki/press/
     Projekt so omogočili: Ministrstvo za kulturo RS, mestna občina Ljubljana in Slovenske železnice

     Do konca leta vas Stripburger vabi na ogled še mednarodne razstave Pozdravi iz Striponije v Slovenskem etnografskem muzeju in razstava Sveta nebesa finske ustvarjalke Katje Tukianinen v KUD France Prešeren.

Press: ULUPUH

Piše: Aleksandar Manić

     Mattéo T1
     Premiere époque (1914-1915)
     Scenario i crtež: Jean-Pierre Gibrat
     Futuropolis, 2008

     Mattéo, poreklom Španac, živi u Francuskoj jer mu je otac, anarhista, iz političkih razloga morao da napusti rodnu Španiju. Prvi svetski rat upravo je izbio, a većina muškaraca je mobilisana i poslata na front. Mattéo, strani državljanin, nije dobio poziv, ali da bi se dokazao pred lepom Juliette, on se javlja kao dobrovoljac i odlazi na front prema nemačkoj granici, gde se vode najteže borbe. U svom uzburkanom patriotizmu, Juliette sve češće spominje Guillauma, sina bogatog lokalnog zemljoposednika, mobilisanog u avijaciji. Pored lepše uniforme i zavodljivijeg ranga, bogati mladić nije, kao Mattéo, zgadjen i revoltiran velikom evropskom klanicom. Juliettino oči se sve češće okreću ka bezbrižnom Guillaumu, čineći mladog Španca sve tužnijim.

     Gibrin scenaristički pristup je vrlo konvencionalan i prilično predvidljiv. Album je podeljen u dva dela, od kojih se prvi dogadja u mirnim i živopisnim predelima jugozapadne Francuske, a drugi  prikazuje užase rata, kako na frontu, tako i po bolnicama. Ovladavši bolje scenarističkim zanatom, on je pored solidne karakterizacije i klasičnog zapleta, učinio da mu rečenice budu kratke i ritmizirane, metafore dobro odabrane, a jezik živopisan.

     U novom serijalu, Gibrat je počeo da crta na većim tablama, 47 cm umesto 37 cm, što mu je omogućilo slobodniji potez i više obraćanja pažnje na koloristički pristup, nego na čistoću linije. Potez je postao življi, brži i spontaniji, bliži crtežu, nego detaljnom stripovskom tuširanju. Prirodno, Gibrat je očuvao eleganciju i senzualnost u grafizmu, uprkos načinjenim promenama. Šteta je što je u likovnoj karakterizaciji protagonista Gibrat išao ka lakoći, te Juliette fizički nalikuje heroinama koje su joj prethodile, dok Mattéo ima istovetan lik sa junacima dva prethodna serijala. Medjutim, kao i uvek, sekundarni likovi su uradjeni precizno i funkcionalno, dajući tako neophodan reljef čitavom zapletu.

     Serijal je predvidjen u četiri nastavka koji će se dešavati u četiri istorijski važna perioda 20. veka. Sredinom I svetskog rata, Gibrat će svog junaka poslati u Petrograd, u boljševički vojni puč, potom će ga vratiti u fašističku Španiju, medju internacionalne brigade, a onda će ga odvesti u II svetski rat. "Medjutim, biće to i porodična priča sa ženskim likom u središtu. Smislio sam sentimentalni život jednog muškarca, malo komplikovanog, kome su politički izbori vezani za emotivne izbore – kaže Gibrat o nastavku serijala u kome Mattéo nije klasičan heroj, nego je raskorenjena osoba koga vode Istorije nose kao otkinut list.

Press: Lavirint

Press: Beli Put

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Predrag Ikonić

     MEÐUNARODNI KONKURS STRIPA

     Pobjednik: sedam dana u Parizu za dvije osobe, 10 najboljih prica ce biti objavljeno

     Predsjednik žirija: Florence Hartmann

     Mjesto: Svrzina kuća u Sarajevu je jedna od najsimboličnijih kuća osmanske arhitekture na Balkanu.

     Tema: Nacrtajte i ispričajte na maksimalno 5 tabli priču, koja se dešava u ovoj kući. Kandidati sami odabiru doba u kojem se priča dešava.

     Pravilnik:
     1/ Natječaj je otvoren za sve, anoniman je i besplatan.
     2/ Strip se treba predati na maksimalno 5 tabli, na kartonu formata A3, u boji ili u crno/bijeloj tehnici.
     3/ Tekst u oblačićima treba biti na bosanskom/srpskom/hrvatskom, francuskom ili engleskom jeziku.
     4/ Svi radovi trebaju biti poslani poštom preporučeno do 23. januara 2010.
     5/ Adresa je: Jean-François Daoulas, Vive Le Talent, Poštanski pretinac 591.
     6/ U pošiljci se treba nalaziti i zatvorena koverta sa podacima autora, na kojoj će pisati samo šifra koja se sastoji od 3 slova i 3 brojke.
     7/ Ista šifra treba stajati i na poleđini svake table.
     8/ U zatvorenoj koverti, natjecatelj će poslati i CD sa fotografijama tabli.
     9/ Svi poslani radovi će ostati u vlasništvu Vive Le Talent.
     10/ Žiri će se okupiti u srijedu 27. januara 2010.
     11/ Izložba svih radova će biti otvorena u galeriji Duplex u petak 29. januara 2010. u 19:30.
     12/ Dodjela nagrada će biti upriličena u petak 5. februara 2010. u galeriji Duplex u 19:30 u prisustvu žirija i gospođe Maryse Berniau, ambasadora Republike Francuske u BiH

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Veseli četvrtak

     Novi, dvadeset peti, broj bonelijevog stripa Zagor je već na kioscima širom Srbije. Naslov epizode je "Misisipi".

     Takođe se od ovog četvrtka na kioscima i sedamnaesta sveska Teks Vilera. Naslov epizode je "Pernata Zmija".

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).
     Sva pitanja i sugestije na: 
      redakcija@veselicetvrtak.com

Press: SC Veles

Piše: Aleksandar Manić

     POTKAZIVAČ
     (Le Vol du corbeau, 2002/2005)
     Scenario i crtež:  Žan-Pjer Žibra
     Beli put, 2009

     Juna 1944. godine, vodjena pismom anonimnog potkazivača, pariska policija pronalazi kod Žane  ručne bombe, revolvere i falsifikovana dokumenta. Inspektor policije, svestan bliskog kraja rata, dvoumi se da mladu ženu preda Nemcima, znajući da će, zbog saradnje sa ilegalcima Pokreta otpora, ona biti streljana. Slučajno, Žana u policijskoj stanici upoznaje Fransoa, sitnog lopova, ali naočitog i simpatičnog mladića. Tokom iznenadne uzbune uzrokovane vazdušnim napadom, policajci beže u podrum, a Fransoa uspeva da se oslobodi. Dvoje mladih, preko krovova, beže iz zatvora i prikrivaju se na šlepu "Himalaja", vlasništvo Renea i Iget, dobrih prijatelja Fransoa.

     Uprkos smeštanju radnje u II svetski rat, Žibra je prilično uspešno izbegao ikakvo prikazivanje fronta ili borbi, zamenjujući ih radom ilegalaca u Parizu, policijskim hapšenjima i naglim preobraćenjima kolaboracionista neposredno pred oslobodjenje. Medjutim, rat i nije središna tema ovog dvotomnog serijala, nego solidno konstruisana ljubavna priča o susretu moralne lepotice i ne previše moralnog mangupa, ispripovedana sa prilično humora i osmišljena živopisnim epizodama iz Pariza u vreme nacističke okupacije.

     Inače, pariska priča je odredjena vrsta produžetka "Odgode". Sledeći principe iz prethodnog serijala, Žibra je nastavio sa vrlo klasičnim pristupom razradi scenarija, sa simpatičnim protagonistima i duhovitim dijalozima. Medjutim, u "Potkazivaču", ton je uopšteno lakši, likovi su bliži stereotipima, isto kao i sama intriga. Živopisan i iznenadjujući detalj drugog diptiha su sekundarni likovi Iget i Rene.

     Verovatno najveći uspeh serijala "Potkazivač" počiva na fascinantnom Žibrinom grafizmu, bitno poboljšanom u odnosu na prethodni serijal. Njegov crtež je dobio na rigoroznosti koja je povremeno nedostajala prvom serijalu. Kolor koji je svojim pastelnim tonovima podsećao na Hermana, dobio je gustinu. Kompozicije kadrova su dobro postavljene, a konture radjene tušem vrlo su lagane i ostavljaju veliki prostor kasnijem radu akvarelom. Briga o detaljima je prisutna u svakom prizor polju, a najviše pažnje je posvećeno portretima. Lica i dekori razradjeni su do najvišeg mogućeg stepena, a ogromna pažnja je posvećena estetskoj strani i postizanju efekta realnosti. Pored odlične vizuelne karakterizacije, Žibra dobro dočarava vreme, vešto se služeći dokumentacijom. Autorov perfekcionistički pristup vidi se i u dužini rada na svakom od albuma. Naime, crtanje 54 tabli svakog albuma, trajao je po tri godine.

Press: SKC-BG

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Marketprint

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Mazos

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Lavirint

Press: Veseli četvrtak

     Novi, dvadeset četvrti, broj bonelijevog stripa Mister No je već na kioscima širom Srbije, Naslov epizode je "Senka škorpiona"

    Takođe se na kioscima može naći i deveti broj serijala Marti Misterija, koji na 160 strana donosi kompletnu priču "Blago kapetana KIDA". Ovo izdanje ima cenu od 280 dinara!!!

     Izdavač je Beoštampa-Grafart iz Beograda, edicija Veseli četvrtak. Celih 100 strana (sa koricama) odlično uvezanih sa dobro odabranim kvalitetom hartije i cenom od 190 dinara (CG 2€, Mk 120 den).
     Sva pitanja i sugestije na: 
     redakcija@veselicetvrtak.com

Piše: Strip.art.nica Buch

Piše: Strip Core

     Katja Tukiainen: Sveta nebesa
     KUD France Prešeren, Ljubljana
     Odprtje: torek, 8. dec. 2009 ob 22.00

     Razstava

     Finska ustvarjalka Katja Tukiainen (www.katjat.net), katere risba je krasila na mednarodnem stripovskem festivalu Angoulemu nagrajeno 27. številko revije Stripburger, se bo slovenskemu občinstvu predstavila z originalnimi deli iz svojega stripovskega albuma Hyvät Hyssykät II (Sveta nebesa II). Galerijo KUD-a bo Katja Tukiainen spremenila v prostor Svetih nebes, kakor se imenuje glavna junakinja serije njenih stripov, ki jih ustvarja od leta 1992. »Hyvät Hyssykät je dekle, ženska, ki ni moj alter ego, pač pa le podaljšek moje osebnosti,« pravi Katja Tukiainen. V galeriji KUD France Prešeren bo Tukiainenova razstavila svojo 'site-specific' razstavo, ki jo sestavljajo povečane in dodelane reprodukcije stripov na platnu, animacije in stenske poslikave.

     Katja Tukiainen (r. 1969) je leta 1996 diplomirala na University of Art and Design Helsinki, sedaj pa opravlja podiplomski študij na Academy of Fine Arts v Helsinkih. Študirala je tudi na Akademiji za likovne umetnosti v Benetkah in kot artist in residence ustvarjala v Mazzano Romano in v New Yorku. Katja Tukiainen ustvarja na področjih slikarstva, stripov oz. grafičnih pripovedi, ilustracije in site-specific instalacij. V njenem delu lahko najdete reference na otroške knjige, vinjete in kulturo najstnikov. Njene kreacije so obenem ljubko privlačne in čudaške.

    Razstavljala je po celem svetu. Kot gostujoča umetnica je sodelovala v Italiji, New Yorku in na Japonskem. Njena dela so vključena v številne pomembne umetniške zbirke, med drugim v zbirko Kiasme, helsinškega muzeja za sodobno sodobno umetnost.

     Sama pravi: »Moje delo je moj užitek.«  Zase trdi, da je idealistka, post-feministka, romantik in estet.

     Razstava je spremljevalni program Mednarodnega festivala animiranih filmov Animateka. Od 21. ure dalje vas bo ogreval DJ festivala Animateka.

     Razstava bo na ogled do 30. dec. 2009. Galerija je odprta vsak dan med 11. in 24. uro ter v nedeljo med 15. in 24. uro.

     Vizualni material za novinarje je na www.ljudmila.org/stripcore/katja_tukiainen

Piše: Aleksandar Manić

     ODGODA
     (Le Sursis, 1997/1999)
     Scenario i crtež : Žan-Pjer Žibra
     Beli put, 2009

    U selu Kambejraku, u planinskom Avejronu, juna 1943. godine, rat je prisutan u mislima svih stanovnika. Fric Zokel, visoki nacistički političar, traži od Lavala, francuskog šefa kolaboracionističke vlade, sve veći broj mladih ljudi za prinudni rad u Nemačkoj. Mobilizacija je u toku, nemački vojnici redovno prolaze ulicama, a lokalna milicija hapsi protivnike okupatora i višijevske vlade. Ipak, život se ne zaustavlja. Ispred kafane "Lipe" muškarci se kuglaju, a na terasi se pije mirišljavi pastis. Neki stanovnici pokušavaju da zaborave rat, a neki drugi pokušavaju da u njemu budu akteri.

     Žilijen Sarla, bežeći pred vlastima koje su htele da ga pošalju na prisilan rad u Nemačku, pronašao se u nesvakidašnjoj situaciji. Dezerter koga svi smatraju mrtvim, on se prikrio u potkrovlju kuće učitelja uhapšenog zbog jevrejskog porekla i komunističkog aktivizma. Prozorčić potkrovlja gleda tačno na seoski trg i Žilijen, u društvu lutke Mažino obučene u vojničku uniformu, tako postaje svedok mnogih dogadjanja. Osim kuglanja, on prati susrete sveštenika i njegove pastve, povratka vojnika, kretanja lokalne milicije... Medjutim, više od seoskh svadja, njegovu pažnju privlači lepa Sesil koja poslužuje u kafani "Lipe".

    "Odgoda", serijal Žan-Pjera Žibre, poznatog francuskog strip autora i ilustratora, smešten je u istorijske prilike koje ne služe samo kao podloga ljubavnoj romansi, nego se prepliću sa glavnom dogadjajnom linijom. Autor tako postavlja priču oko arhetipskog lika "voajera", poznatog u kinematografiji, čija je uloga da svojim pogledom privlači pažnju na odredjena dogadjanja. Obrativši pažnju, pre svega na strukturu priče, Žibra se potrudio  da pravilno ocrta karaktere, da pronadje tačne replike i da pripovedačku liniju vodi uravnoteženo. Karakterizaciju likova zasnovao je na klasičnoj tipologiji, a potom je svakom liku dodao niz posebnosti koja su ih učinile živopisnijim.

     Kvalitet Žibrine naracije svrstao je "Odgodu" u "romaneskne" stripove, te ga je kritika često karakterisala kao "grafički roman". Takodje, često se naglašavalo da je Žibrin serijal "istorijska avantura", mada su istorijske prilike u drugom planu, date kao aktivna podloga priče.

     U "Odgodi", Žibra je pažljivo postavio kompozicije prizor polja, izlazeći povremeno iz stripovskih kanona i upotrebljavajući svoje dugogodišnje ilustratorsko iskustvo. Montaža mu je klasična i tipična za noviji francusko-belgijski strip, koji se rado koristi kinematografskim iskustvom. Zanimljivo je i njegovo posvećivanje pažnje kompoziciji čitave table koje su povremeno presečene odredjenim tišinama. U drugom albumu, narativno zanimljivijem nego prvi, njegov stil je eksplodirao, te se za odredjene table ima utisak da su akvareli ili stare fotografije.

     Drugi album serijala "Odgoda" završava se prirodno i zaokruženo, ali čitaocu ipak ostaje osećaj nezadovoljstva zato što nema i trećeg nastavka. U tom slučaju, glad može da se utoli serijalom "Potkazivač" koji na sličan način, ali u urbanoj pariskoj sredini, nastavlja Žibrino razmišljanje o ljubavi, ratu, ličnom angažovanju i žrtvi.