Press: Veseli četvrtak

Piše: Zoran Stefanović

     „Stripolis“: ničim izazvan, ali osuđen na poštovanje

     Časopis za internacionalni autorski strip „Stripolis“, Kulturni centar, Zrenjanin, 2009, 134 strane, kolor i crno-belo. Autor projekta: mr Branko Đukić; likovno oblikovanje: Mišo Živanov i Bojan Stojisavljević; prevodi: Zoltan Duga, Vera Šušilović i Vladimir Kuzmanov (engleski), Val de Mar (portugalski), Šanta Đula (češki), Tatjana Jankulov (italijanski) i Monika Markov (španski). Štampa: „Diginet", tiraž: 500.

     Koliko je decentralizacija nužna kulturi Srbije, pokazuje nam i slučaj novopokrenutog zrenjaninskog časopisa, Stripolisa. Reč je o izdanju koje ima za ambiciju da objavljuje međunarodni autorski strip i već prvim brojem pokazuje da smo svedoci rađanja značajnog toka u našem izdavaštvu.
     Pokretački duh poduhvata, Branko Đukić (1966), nije nepoznat na stripskoj sceni, niti je ovo stripski prvenac Kulturnom centru Zrenjanin. Pre dve godine isti urednik i izdavač dali su dobru lokalnu antologiju, Zrenjaninski strip almanah, koja je predstavila Aleksandra Babića, Vladimira Kuzmanova, Vladana Nikolića, Aleksandra Pavkovića, Zorana Selenu, Nikolu Štiklicu, Dejana Uzelca, Mišu Živanova, kao i samog priređivača.
     Đukić je profesionalni likovni umetnik, diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a magistrirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagao je na samostalnim i skupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Pretežno se bavi stripom i ilustracijom (najviše u beogradskom nedeljniku NIN) i dobitnik je nekoliko nagrada za crtež. U slučaju Stripolisa vidi se i Đukićev kritički i uređivački dar, jer je ova vrsta izdanja i ambicije upravo nedostajala našoj sceni. Takvi stripski časopisi funkcionišu baš kao i književna periodika ili antologije kratkih priča, na jednom mestu sakupljajući brojne poetike, koje bi čitaoci na drugi način teško mogli naći.

M. Lelis, „Spasitelj“

          Prvo što pada u oči u slučaju Stripolisa je ono čega nikad nema dovoljno, a to je tehnički i likovni nivo dostojan stripskog medijuma. Ovde imamo povećani A4 format, kvalitetnu kunstdruk-hartiju, dobar otisak štamparije „Diginet", i kao šlag — odličnu tipografiju i likovno oblikovanje Živanova i Stojisavljevića. Nasuprot vizuelnoj raskoši vidimo i doziranu škrtost u tekstovima — prvi broj donosi samo kratku uvodnu reč urednika, i nadahnut, intelektualno zanimljiv ispovedni esej „Zašto volim strip“ Aleksandra Saše Šušilovića.
     Od samih stripova, pored glavnotokovskih autora poznatih publici - Đardino, Abuli, Veič, Pahek, Perović, Tucić i Geto - nalazimo i potpuno nova imena, od kojih neka ni najbolji ovdašnji stručnjaci nisu imali prilike čitaju. Ukupno je objavljen 21 strip iz devet zemalja evropskog i američkog kontinenta. Od toga je osam ostvarenja u koloru, što je čak trećina obimnog sadržaja. A obratite pažnju čega sve tu ima...

     Stripovi u polisu

     „Filmske priče“ Željka Paheka (Srbija) imali smo prilike da čitamo kao crno-bele pre dve decenije, ali ovoga puta imamo kolornu verziju i raspisane nove dijaloge — što je dodalo nove slojeve u percepciji ovog zabavnog dela.
     Realistički pisana krimi-priča „Provalnik“ Sagara Forniesa (Španija) likovno je data kao elegantni hibrid dva bitna izraza — koloristički manirom autorskog severnoameričkog stripa, ali crtežom u duhu hispanističke tradicije, koja je u stripu najizrazitija u Španiji i Argentini.
     „Spasitelj“ je melodrama o ružnoj curi koja se nije udala („Seks i grad“ vrsta problema) a Marselo Lelis (Brazil) je u ovoj minijaturi pokazao superiorni likovni stil i pripovednu lakoću, varirajući po oba osnova između lirizma i groteske.

Z. Tucić, „Ilihadar“

          Psihodelična naučnofantastična antiutopija „Ilihadar“ je ponovo pronađeni draguljčić iz 1987. — reč je o kolorističkom eksperimentu Zorana Tucića (Srbija), koji je kroz čudnu kratku priču najavio autorova kasnija interesovanja, naročito po pitanju odnosa između duhovnosti i civilizacije.
     Istančani „Skok“ Mocarta Koutoa (Brazil) pripada poetskim kratkim formama kojima često pribegavaju slikari i grafičari novodošli u strip. Kouto se izdvaja iz proseka diskretnim a jakim nabojem u atmosferi, i skoro terapeutskim utiskom u nadrealnoj završnici.
     Verovatno najčudniji strip ove kolekcije je „Patka“ Jačeka Faraša (Poljska), koji kroz bizarnu priču, smeštenu u dane ustanka u Varšavskom getu, spaja razne pripovedne manire i čak tri likovna stila: grotesku sa ekspresijom i fotografijom — čineći višeslojno delo, koje ćemo dugo pamtiti.
     Dobro pročišćen i dopadljiv likovni izraz u stripu „Kralj Bongo“ Aleiksa G. Hostaa (Španija) ipak nije praćen pričom istog nivoa, koja ostaje na planu ponešto predugog štosa.
     Njegov zemljak, Pau Rodrigez (Španija), u istom scenarističkom žanru kao i Hosta, ali ekonomičnije, daje dve table „Animalade“, duhovito i zanatski čisto izvedene.
     Naizgled snovita, ali istinski fantastična, nacrtana u tipičnom maniru novijeg američkog nezavisnog stripa, jeste priča „Hladna vrelina“ Džima Raga (SAD), jedan od najboljih stripova ovog broja.
     Komični horor „Porok“ Pako Roka (Španija) je takođe malo predugi vic, ali dobre likovnosti i atmosfere.
     Krimi-priča „Sem Peco“ bolonjskog majstora Vitorija Đardinja (Italija) pripada prvom poznatijem serijalu ovog stvaraoca, mada ne i njegovim vrhovima. Ovde se objavljuje premijerno.
     Komična melodrama smeštena u staru Kinu, „Krv nije voda“ Sančeza Abulija (Španija) i Darka Perovića (Srbija), deluje još bolje na ovo ponovljeno čitanje, jer se na velikom formatu i dobroj štampi vide sve nijanse Perovićevog fluidnog poteza.

Đ. Milović, „Čovek iz vode“

          Varijacija na temu rada i života Žila Verna, „Čovek iz vode“ Đorđa Milovića (Srbija), pokazuje da ovaj cenjeni autor stalno nastavlja sa kreativnim razvojem — i u likovnom i u scenarističkom smislu. Strip je crtan ugljenom, dobre atmosfere, a Milovićeva poetika prosto mami na duže forme.
     Parabola „Bez naslova“ Bobana Savića Geta (Srbija), našeg uglednog ilustratora, pripada njegovim mladalačkim fazama i tipična je za svoj žanr, mada sa prilično linearnom poentom.
     Pseudodnevnička vinjeta „Pruža se prilika“ Nine Bunjevac (Kanada/Srbija) dobro je urađena naturalistička pripovest, sa zrelim i ubedljivim, potpuno ličnim izrazom. I u ovom slučaju imamo autora čije duže forme iščekujemo sa nestrpljenjem.
     „Ljubav“, strip iz 1982. našeg alternativnog umetnika Jaroslava Supeka i likovnog stvaraoca Šandora Gogoljaka (Srbija), zanimljiv je u istorijskom kontekstu razvoja lirskih i introspektivnih istraživanja u stripu SFRJ.
     Gotička priča „Poruka“ Miloš Mazal (Češka) je u književnosti, pa i u stripu, već viđen pripovedni motiv faustovskih pogodbi, ali je dosledno ispričan i nacrtan.
     Opora parodija na Šulcove stripove, „Snjupi“ Rika Veiča (SAD), predstavlja ovog poznatog autora u nešto drugačijem svetlu nego što ga šira publika zna, ali sa osećajnošću koja je ovoj podzemnoj provokaciji dala neophodnu mekoću.
     „Beži i bori se“ Alberta Belmontea (Španija) je ironični horor, kompetentno nacrtan gipkim crtežom i sivim polutonovima, ali ima prerazvučenu pripovednu poentu.
     Iako malo natrpan za svoj broj strana, blago mangoliki kiberpankerski triler „Nakamura“ Ema Rios (Španija), pored likovnog, pokazuje i pripovedni talenat ove mlade autorke - koja je prilično novo ime u međunarodnim vodama, ali joj slutimo lepu budućnost.
     Varijacija na bajku o Maloj sireni, „Selikie“ Stevena Diprea (Belgija), završava broj na dobar način, fantazijskom melodramom koja će možda delovati preklasično za mlađe čitaoce, ali je guste i ubedljive atmosfere.

     Opšti utisak

     Bez obzira na lične ukuse, čitalac prema Stripolisu može imati samo respekt, kako zbog tehničkog nivoa izdanja i doslednog uređivačkog koncepta tako i kvalitetnog izbora radova.
     Naravno ima prostora i za dalji razvoj. Logična dopuna bi mogao biti opširniji intervju, predstavljanje nacionalnih scena, biografije autora... Stiče se utisak i da bi uvođenjem dužeg stripa na početku, ovo izdanje moglo da konkuriše bilo kojem glavnotokovskom časopisu sa komercijalnim usmerenjem. I najvažnije — ovakav koncept i vrsta uredničkog ukusa lako komuniciraju sa širom publikom, onom koja nije stripska u užem smislu, ali je duhovno otvorena i znatiželjna.
     U ovom slučaju, potrebno je istaći zanimljiv detalj u vremenima ničim izazvane i vaskolike svetske ekonomske krize, tačnije — planetarne korupcije biblijskih razmera. Naime, Stripolis je delimično podržan i od strane vojvođanskog budžeta za kulturu. Ta državna podrška je retka prema stripskoj umetnosti u Srbiji, a s obzirom na kulturnu težinu časopisa ovo je bio hvale vredan način trošenja poreskog dinara. Rekli bismo da ovde imamo model od velikog interesa i za republičko ministarstvo kulture.
     Sve u svemu, još od pojave Stripera Radovana Popovića, nismo imali efektniji početak novog izdanja, a lepo je da posle magazina Placebo i hrestomatije Zrenjaninski strip almanah, Zrenjanin sada postaje i međunarodna tačka našeg stripskog izdavaštva. Sva priznanja Đukiću i učesnicima, jer je Stripolis ozbiljan kandidat za stripski događaj godine u Srbiji. Ukoliko izdavač uspe da obezbedi izlazak kvartalnog izlaženja, naša bi scena napokon dobila jednu od svojih neophodnih perjanica.
      A tiraž je 500 komada. Nemoj da je neko ostao bez primerka, pa posle po forumima plakao.

     • Preporučeni link:
       stripolis.blogspot.com/

Piše: Strip vesti

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

     “Sa stripom po nama”
     internacionalna strip izlozba – Simon Vučković

     Ovo otvaranje izložbe 23.04.2009. u Omladinskom centru Valjevo – Glerija 34 zvanično je otvorilo festival pod nazivom “Interkulturalni dijalog kroz srpski i medjunarodni umetnički izraz-Valjevo 2009”. Iza festivala stoji “ART grupa AKT” čiji predvodnik Dejan Bogojević.

     Od pristiglih selektovanih radova na konkursu, posebno se izdvojila vrlo talentovana mlada autorka iz Splita Sonja Gašperov, te joj je pripala čast da se njena ilustracija nadje na naslovnici kataloga. Uz to, na izložbi su izloženi stripovi koji su izlazili u tada Jugoslovenskim strip fanzinima, a sada su dio istorije srpskog stripa: Warsaw I Linoleum iz Kikinde, Čučavac I Eudora iz Kotora, grupa Momci iz Beograda itd.

     Izdvajamo iz kataloga:

     Značenje strip fanzina Pomana nozdrva na
     alternativnoj sceni Srbije 90-tih godina

     U nizu aktivnosti multimedijalne art grupe Crni kreč čiji je urednik bio Dejan Bogjević našla se iI stavka stripa kroz razne izložbe I fanzin Pomamna nozdrva koja je fokus ove priče. Pomamna nozdrva Iako se pojavila tek početkom 1997 godine, a poslijednji put krajem 1998 godine, u svojih nešto više od dvadesetak izdanja, imala je važnu ulogu u tom periodu na alternativnoj strip sceni. Ovaj zaključak se može izvesti iz dva razloga. Inteligentno avangardni uredjivački pristup Bogojevića koji je bio ispred većine sličnih izdanja toga vremena po smjelosti objaljivanja radova za koje se tada postavljalo pitanje: “Da li to mogu biti stripovi?” Bogojević se nije kretao po inerciji trendova koji su vladali čak unutar same alternativne scene koja je tada bila uistini alternativna tokom svih 90-tih. On je išao I dalje. Gledano sada, sa značajne vremenske distance, može se uvrstiti medju 7-8 najznačajnijih činitelja koji su vukli domaću scenu naprijed. Ne u smislu količinskog štancanja fanzina i izložbi, nego gledajući na ono progresivno što su nosily koncepti koje je uredjivao. Ako bi smo mu pripisali riječ inovacija, vjerovatno nebi prošla, jer je dosta toga već vidjeno I uradjeno u svijetu, no što se tiče razbijanja lokalnih tabua, sigurno je da ima svoje mjesto. Drugi razlog bi bio sama količina autora koja je dobila priliku da se iskaže u Nozdrvi. Negdje oko trećina autora tadašnje alternativne scene. Čime kao što navedeno, za razliku od ostalih sličnih fanzina, razlikuje se po tome što u njemu nisu bili objavljivani radovi samo nekolicine autorai iz “Crnog kreca”. Poslije Wostokovog Krpelja sa kojim se nijedno izdanje ovakvog tipa ne može mjeriti, najvažniji je strip fanzin toga vremena za domaću scenu.

     Napomena: tih godina samo izdanja radjena na fotokopir-mašini, spajana ručno I tiraža par desetina primjeraka zvali smo fanzini, dok sve ono što se štampalo I imalo kakvu takvu redakciju, makar na papiru i prodavala se po knjižarama u par stotina primjeraka, zvali smo magazini.

     Simon Vučković

Piše: Alex

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Zoran Đukanović

     ČITAJTE PERSEPOLIS

     Mardžan Satrapi crta i piše o skoro istim stvarima kao i Azar Nasifi (Čitanje Lolite u Teheranu). U oba slučaja, reč je o nekome gradu u kome kratak period normalnosti ponovo (zauvek?) prekine novi napad krvavoga ludila. Obe su autorke danas daleko od toga mesta, i najverovatnije se nikada neće vratiti: čak i kada bi bilo bolje, tamo odakle su otišle će uvek biti dovoljno onih koji smatraju da im ne treba dozvoliti povratak. Obe su živele u toplome gnezdu liberalne građanske porodice, sa knjigama, muzikom, humorom. Zastrašujući déjà vu: grad je zapravo Beograd. Da parafraziram jednu slavnu izjavu Žarane Papić, sve smo mi završile teheransku feminističku gimnaziju. Smatramo da je ateizam prirodan izbor, da su ženska prava nepovratno stečena, da je znanje jezika isto što i hodanje ili disanje, da nam niko ne može oteti pročitano, i kada se suočimo sa neznanjem opremljenim batinom, ono nam više ništa ne može.
     Sa knjigom Azar Nasifi imam kolegijalnu prisnost; ali strip-roman Mardžan Satrapi je već nekoliko godina moja knjiga za uzglavlje. To je zato što je kombinacija sličica i teksta korozivnija u sublimno sarkastičnoj viziji, a istovremeno ima nežnu grafičku vezu sa uzorcima persijskih tekstila – ne vezenih, luksuznih, već “štampanih”. I zato što se nikada ne zaboravlja imaginarni čisti vazduh oko Kaspijskoga mora, i miris bakinih prsa, jer u grudnjak stavlja jasminove latice. Odgovara mi kako autorke napadaju savesne zapadne kritičarke, zamerajući im da su iz viših građanskih slojeva: kao, one takoreći dišu sa svojim radničkim klasama. Uz to su glupavo nezahvalne što obe autorke pišu svoja dela direktno na njihovim jezicima. Kulturni kolonijalizam ima i to lice, jedini izlaz je zaista u ironiji. Mala Mardžan preživi sve, i šaha i Homeinija, i rat i bombardovanje, a onda skoro umre na bečkim ulicama, jer ne može da se prilagodi licemernome sistemu prihvatanja i odgurkivanja u ritmu evropocentrične sebičnosti. Šta je to što je tako teško razumeti? Uglavnom to, da devojčica u nekome stanu u Teheranu može razmišljati o Marksu i bogu, jer to nije samo čitanje, već tema razgovora u porodici i sa porodičnim prijateljima. Elita duha nije nešto što bi se u kockastim glavama moglo povezati sa udaljenošću, drugošću, siromaštvom, rizikom: njima je uvek bilo teško da shvate drugu, donju, rapavu, nevidljivu stranu totalitarnih režima, bilo da je reč o subkulturi ili disidenciji. U kulturama iz kojih nam se na glave izliva lepljiva masa proizvoda sa božićnim porodičnim sretanjima i drugim sličnim porodičnim vrednosnim izlučevinama, teško je razumeti građansku porodicu koja patrijarhalnost koristi kao štit za zaštitu unutrašnjega života. Upravo ta tehnika mehura spasava teheranske devojčice – ne većinu – od grozota preko kućnog praga: koji i nije neka zaštita u tome svetu, uzgred budi rečeno. Tehnika mehura je u poslednjih dvadesetak godina spasavala i neke beogradske “porodice”, sa skoro istim rešenjem za omladinu: izbaciti ih u svet što se pre može. Stalno sam u očekivanju eksplozije sličnoga talenta.
     U Persepolisu (sarkazam počinje sa naslovom) popularna svetska kultura dobija prave dimenzije: šta su ABBE, pank i Majkl Džekson ako njihova očita tupavost nije u stanju da na drugome kraju sveta izazove otpor? Ništa. Tek u Teheranu dobijaju smisao, dostojanstvo, razlog postojanja. Teheranska odnosno beogradska perspektiva je nužna za razumevanje sveta, ali je cena veoma visoka. Upravo zato ne želim da padam u plićak očajavanja zbog totalitarizma, i da time potcenim žrtve, a istovremeno sačuvam okamenjenu formulu po kojoj žrtva može govoriti samo mrtvo ozbiljno, sa što manje ambivalentnosti, obrta, izvesno nikada iz ironične prespektive. Sećam se dve kritike iz Amerike, na dve konferencije: jedna me je kritičarka pitala kako mogu da budem ironična ako dolazim iz “takve” zemlje, druga, ambiciozna trkačica po kurikulumu iz meni susedne kulture, da je moje razmišljanje “neobavezno misleno”. Plači, sestro, zabradi se u maramu, sa Balkana si! Zahvaljujući Persijankama, sada se na ovakve prigovore, koji se nisu izgubili, može odgovoriti teheranskim obrtom.
     Persepolis nikako ne treba čitati kao povratnu univerzalnu liziku – kao eto, posvuda je isto biti u pubertetu, dlake rastu gde ne treba, “čak i tamo”: naprotiv, treba univerzalnu banalnost okrenuti kao rukavicu, i pogledati šavove: zašto bi univerzalna pubertetlijka umrla na drugome mestu i u drugoj kulturi, ako je sve isto? Zašto njene kulturne reference, plod njenoga znanja i sistema u kojem ga je dobila, moraju izazivati nelagodnost, premda su savršeno tačne i pravilno upotrebljene? Zašto skoro svako u kontaktu sa njom pokazuje želju da je iskoristi, udalji, ili bar prikrije njenu izuzetnost? Zato što treba da predstavlja stereotipizirani kolektiv, a ne sebe, jedinstvenu, zabavnu i talentovanu. Čitajući Persepolis “naopačke”, otvaramo ponor kulturnoga kolonijalizma, koji je, ne lezi vraže, agresivno univerzalizirajući.

     Svetlana Slapšak


     [Objavljeno: www.pescanik.net, Beograd, 18.04.2009.godine]

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Bookglobe

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Piše: Strip Core

     ŽIVEL STRIP 09! NAGRAJENCI!
     natečaj, razstava, album in mini strip, lutkovna predstava
     www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip

     KUD France Prešeren, Ljubljana – galerija in klubska soba

     V torek, 21. aprila 2009, je v KUD France Prešeren potekal zaključni del projetka Živel strip!, ki ga organizirata združenje Vivacomix (Italija) in revija Stripburger.
     Na mladinskem stripovskem natečaju v okviru dogodka Živel strip! je s 438 deli sodelovalo 490 mladih slovenskih ustvarjalcev (469 s stripi in 21 z animacijami), od teh 466 iz osnovnih šol in 19 iz srednjih šol. Mladi italijanski udeleženci pa so ustvarili 162 stripov in 1 animacijo.
     Iztočnici natečaja sta bila maček Omar (www.ljudmila.org/stripcore/minimundus/omar), ki ga je ustvaril Matej Kocjan - Koco in Ferrage avtorja Massimiliana Gosparinija.
     Glavne nagrade za 3 najboljša dela so bila včeraj podeljene ob otvoritvi razstave stripov prispelih na natečaj. Ob podelitvi smo predstavili tudi ministrip Lizika Tine Furlanič (www.ljudmila.org/stripcore/o/lizika), lanskoletne nagrajenke natečaja.

     STRIP
     Glavne nagrade, knjižni bon v vrednosti 250 evr so prejeli
1. Katarina Peklaj, OŠ Savsko naselje, Ljubljana, 5. a, za strip: Ferrage reši Zemljo
2. učenci 5. a razreda, Sc. Primaria G. Carducci, Udine, za strip: Omar
3. Adrijana Skaza, OŠ Starše, Starše, 8 b, za strip: Maček Omar & ... rešitelj
     Žirija je podelila tudi posebna priznanja in nagrade:
1. Uroš Jurgec, I. Gimanzija v Celju, Celje, 1. letnik, za strip: Železni robot Ferrage
2. Tina Krajnc, OŠ Šmarje pri Jelšah, Šmarje pri Jelšah, 8. raz., za strip: Maček Omar
3. Nik Kryžanowski, OŠ Prežihovega Voranca, Ljubljana, 7. raz., za strip: Maček Omar gre v Rim
4. Ciro Canciani, "Il Robot a Rottamilandia", Scuola Media Valessi, Udine
5. Danjel Pipan, "Ferrage e i lampioni-Ferrage in svetilke", Scuola Primaria – OŠ Albert Sirk v Križu, Križ, 217 - 34010 - Križ (TS)
6. Jan Hussu, "Il gatto Omar e la sorpresa - Maček Omar in presenečenje", Scuola Primaria – Os Albert Križ 217 - 34151 Trieste

     Slovenski avtorji so za nagrado prejeli izbor izdaj Stripburgerja oz. celoletno brezplačno naročnino na revijo Stripburger.
     Ostali udeleženci so ob odprtju razstave avtorjev, Mateja Kocjana – Koca in Massimiliana Gosparinija – Mudokona v galeriji KUD France Prešeren prejeli nagrade iz založniškega programa revij Stripburger in Ciciban. Na ogled je bila tudi predstava To je Ernest v izvedbi Lutkovnega gledališča Nebo.

     ANIMACIJA
     Glavno nagrado za animacijo so prejeli dijaki 2 in 3 H raz. Scuole Media Marcon iz Italije.
     Razstava udeležencev natečaja bo v klubski sobi na ogled do 18. maja 2009.
     V galeriji KUD France Prešeren pa bo razstava Mateja Kocjana – Koca in Massimiliana Gosparinija – Mudokona na ogled do 11. maja 2009.

_____________
Vizualni material je novinarjem na voljo na www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/press/
LIZIKA: www.ljudmila.org/stripcore/o/lizika/
Maček Omar: /www.ljudmila.org/stripcore/minimundus/omar/

Piše: Zoran Stefanović

     PRIJATNI TUĐIN IZ SUSEDSTVA

     Povodom izložbe 3-D radova Antoana Simića - Tonija, Studentski kulturni centar, komesar Miki Pješčić, Beograd, mart 2009.

     Potpisuje se na razne načine – Toni, Alien3ster, 3DCreaton... I pomalo je tajanstven i alijenizovan, iako sve što radi ima veze sa pop-kulturom i velikim tiražima, a njegove radove sigurno često srećete u stripu, igrama, dizajnu - nesvesni da je u pitanju isti čovek. Pravo ime mu je Antoan Simić (Loznica, 1972), a zapažen je ne samo kao stripar, već i kao 3-D umetnik na video-igrama koje sada igraju igrači širom sveta.

     A krajem 1980-ih, misteriozni momak, tada sa izgledom grandž-superheroja, imao je dugu kosu i nije se skidao sa skejtborda i bicikla. Ali je imao i paralelni život za koji ulica nije znala. Crtao je stripove klasičnog izraza ali, paradoksalno, kao najmlađi član alternativne grupe „Lozničko strip društvo“, regionalne andergraund pojave, u kojoj su delovali i Dragoslav Ruvidić (stripar i grafičar, pobednik jugoslovenskog konkursa „Mladosti“), Vladimir Mitrović, (istoričar umetnosti, danas direktor Muzeja Vojvodine) i Zoran Stefanović (scenarista i dramski pisac). Nakon srednje grafičke škole u Tuzli i Valjevu, Antoan upisuje Višu likovnu u Beogradu, i stvari počinju da se ubrzavaju.

© Glénat • Mirko Čolak - crtež • Antoan Simić - kolor

     Kritičar Slobodan Ivkov, pisac monografije-kataloga 60 godina stripa u Srbiji, još je tokom 1990-ih nepogrešivo uvrstio Antoana u grupu koju je nazvao „Budućnost stripa u Srbiji“. A crtač je tada imao dobre učitelje i van škole: Vladimira Vesovića i Zorana Tucića, važna imena našeg stripa. I uzvratio je ulaskom u profesionalne vode: tolkinovskim serijalom „Pod vučjim žigom“ (Stripmania 1996), angažovanom satirom u Književnoj reči, omotima za reprinte predratnih majstora (Kuznjecov), kao i pokušajem oživljavanja „Mirka i Slavka“ ali ovog puta za odrasle, u „noir“ stilu. Izlagao je tada na važnim stripskim izložbama u Subotici, Beogradu i Solunu; bio predstavljen britanskim stručnjacima na nacionalnoj konvenciji UKCAC u Londonu.

     U 21. veku nastavio je sa stripom, i to na bitnim domaćim brendovima - šarmantnim serijalom za tinejdžerke „Lili“ u istoimenom magazinu i gostovanjem u srpskoj superherojskoj etiketi „Faktor 4“ Milana Konjevića, ali i probama za francuske izdavače... Zarad hleba nasušnog, proizvodio je i nužni grafički treš: papirnu konfekciju, knjige, magazine, veb-projekte. Ali je ovo decenija u kojoj je napravio i potez približavanja svetskoj publici: ušao je u tržište video-igara za Xbox i PC, gde se posvetio karakterizaciji likova i 3-D modelovanju, animaciji i konceptima. Deo njegovih majstorskih tajni predstavljen je marta 2009. u „Srećnoj galeriji“ beogradskog Studentskog kulturnog centra, na specifičnoj izložbi čiji je komesar Miki Pješčić, a koja iznutra pokazuje proces 3-D umetnosti za video-igre.

     A igre u kojima je dao doprinos zaista su intrigantne pa i bitne za pop-kulturu. „Genesis Rising“ je upečatljiv i originalan poduhvat u produkciji beogradskog Metamorph Studios (izdavač kanadski DreamCatcher Interactive). To je i prvi srpski strip (autori Goran Rajšić i Nikola Vitković) koji je doživeo transformaciju u video-igru A klase, visoko ocenjenu širom sveta.

     Drugi projekat na kojem je Simić dao uzbudljiv doprinos je nemački popkulturni superbrend „Peri Rodan“, koji je za poslednjih pola veka prodat u pulp-romanima u oko milijardu primeraka, a sad živi i kao video-igra „Perry Rhodan - The Adventure“ u produkciji 3d-io (izdavači Braingame & Deep Silver).

     I baš tu dolazimo do paradoksa Antoanovog opusa: koliko su zaista zastrašujuće vanzemaljske zveri koje je radio za „Rodana“, praktično Giger na steroidima, toliko na drugim projektima izbija ljupkost i ljudskost jer, recimo, polarne životinje rađene za norveške klijente imaju toplinu i suptilnost, kao da su izašle iz Piksarovog studija.

     Svojom sposobnošću da se prilagodi svakom glavnotokovskom stilu i žanru, u različitim medijumima, ali da istovremeno zadrži zanatski standard i ličnu notu, Antoan je već delimično ispunio Ivkovljevo proročanstvo. I nije jedini, jer naš crtač pripada zanatski verovatno najzrelijoj generaciji srpskog stripa ikada, okruženja kojem pripadaju i takvi mlađi stvaraoci kao što su Borivoje Grbić, Ivan Šainović, Miloš Slavković, Darko Pajčin, Saša Arsenić, Siniša Banović, Jovan Ukropina, Đorđe Krajnović,  Bojana Dimitrovska, Tihomir Čelanović, Relja Pajić, Dragan Paunović, Vladan Žervanov, Predrag Ginevski - da pomenemo samo neke koji su, pod okriljem senseija naše pop-kulture, Vesovića, okupljeni oko beogradske stripske radionice „Đorđe Lobačev“. Po mišljenju stručnjaka, godine koje dolaze mogle bi biti zapamćene baš po njima.
          Antoan trenutno priprema redizajn sajta „Olimpijsko igralište“ za potrebe Olimpijskog komiteta Srbije (www.olimpijskoigraliste.rs/), ali i multimedijalni CD-ROM namenjen fitnes-vežbama za američkog naručioca. Virtuelne učiteljke fitnesa odlično izgledaju, ali se obavešten čovek ne može oteti utisku da će iz plavokose vežbačice svaki čas probiti vanzemaljac. I pitati vas: da li se zabavljate?

     Preporučeni link:
     3dcreaton.blogspot.com/

     (tekst objavljujemo ljubaznošću časopisa Urbanbug, br 48., Beograd, april 2009)

Press: Mazos

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Press: Komiko

Priredio: Saša Rakezić

Priredio: Zoran Đukanović

     Tišma i Zograf na Trenchtown-u

     U okviru pratećeg programa "Trenchtown" festivala, koji se održava od 30. aprila do 2. maja, predstaviće se i poznati kniževnik Slobodan Tišma i eminentni strip crtač Aleksandar Zograf.

     Slobodan Tišma, pesnik, konceptualni umetnik, muzičar - osnivač kultnih novosadskih novotalasnih bendova "Luna" i "La Strada", predstaviće svoj književni rad u okviru pratećeg programa festivala, u subotu, 2. maja. Sa njim će razgovarati književnik Vladimir Kopicl.
     Jedan od najpoznatijih srpskih strip crtača u svetu – Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf, izložiće svoje stripove na i oko prostora Terase, jedne od festivalskih bina. Izložba je otvorena tokom trajanja festivala.
     Kao glavne zvezde festivala, do sada su najavljeni "Kanda, Kodža i Nebojša", Edo Maajka, Darko Rundek i "Cargo orkestar" i grupa "Lajbach", koji će nastupiti na glavnoj bini.
     Na bini "Terasa" smenjivaće se regionalni di džejevi Siniša Tamamović (BiH), Vladimir Aćić (Novi Sad), Maks Demand (Mađarska), Jan Nemeček (Beograd), Fantom (Subotica), dok će na "Rege" bini nastupiti: "UNAfekted saund sistem" (BiH), bend "Zagastik" (Mađarska), grupa "Conquering line" (Makedonija), "3Dabi sound system" (Slovačka), "Wadada sound system" (Beograd)...
     Prateći sadržaji festivala biće sastavljeni od filmskih projekcija, promocija knjiga, edukativno-kreativnih radionica i pozorišnih predstava.
     Muzički festival "Trenchtown", održaće se od 30. aprila do 2. maja nadomak Palića. Cena jednodnevne ulaznice je 580 dinara, dok će komplet za sva tri dana moći da se kupi na po ceni 1.450 dinara.
     Festival po deveti put organizuje Fondacija za omladinsku kulturu i stvaralaštvo iz Subotice - "Fokus".

     [Objavljeno: b92, Beograd, 15.04.2009.godine.]

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Priredio: Vane Trajkov

     Strip Centar na Makedonija - Veles objavuva

- Pravo na ucestvo imaat site avtori od cel svet, bez razlika na polot i vozrasta;
- Dolzinata na stripot da bide od 1 do 6 tabli, i toa na A 4 format, kvalitetna kopija (min. 300 dpi). Stripovite nema da bidat vrateni, i Strip Centarot ne odgovara za bilo kakvo ostetuvanje pri transport;
- Temata na stripot e slobodna;
- Tekstot vo stripot da bide ispisan na makedonski, angliski ili na eden od jazicite od Eks - Ju prostorite;
- Sekoj avtor moze da ucestvuva so samo eden strip;
- Na eden strip mozat da rabotat poveke avtori (pritoa da se napise koj sto napravil: scenario, moliv, tus...)
- Zaedno so stripot da se isprati licna biografija (ime i prezime so fotografija , data na ragjanje i mesto kako i drzava od kade e avtorot), kako i godina koga e stripot nacrtan .
- Site pristignati stripovi ke bidat vkluceni vo Izlozbata na Salonot na strip.
- Pristignatite stripovi ke bidat razgledani od triclena komisija i Komisijata ke napravi izbor i ke gi predlozi slednite nagradi:
Prva nagrada, ''Zlaten strip'', keramicka cinija i diploma za prvo mesto.
Vtora nagrada, keramicka cinija i diploma za vtoro mesto.
Treta nagrada, keramicka cinija i diploma za treto mesto.
Nagrada za najdobro scenario, diploma.
Nagrada za najdobar mlad avtor do 18 godini, diploma.

Rokot za isprakanje e do 1- vi Noemvri 2009 godina
Adresa:
Strip Centar na Makedonija - Veles (za konkursot )
Ul . Vasil Gorgov , br .78 • 1400 Veles • Republika Makedonija
Telefon: ++ 389 043 221 395 • E-mail: comicmk@yahoo.com

Comic Centre of Veles - Macedonia is presenting:

OPEN COMPETITION FOR
7th Comic Showroom VELES 2009

Propositions:

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Piše: SMG!

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

Piše: Bookglobe

Piše: Alex

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Press: Strip core

     ŽIVEL STRIP 09!
     natečaj, razstava, album in mini strip, lutkovna predstava
     www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip

     torek, 21. april 2009 ob 19. uri
     KUD France Prešeren, Ljubljana – galerija in klubska soba

     Združenje Vivacomix (Italija) in revija Stripburger sta tudi letos razpisala stripovski natečaj v okviru dogodka Živel strip!. Na natečaju je s 438 deli (496 stripi in 16 animacijami) sodelovalo 485 mladih slovenskih ustvarjalcev, od teh 466 iz osnovnih šol in 19 iz srednjih šol.
     Iztočnica natečaja sta bila maček Omar, ki ga je ustvaril Matej Kocjan - Koco in Ferrage avtorja Massimiliana Gosparinija.
     Glavne nagrade za 3 najboljša dela bodo podeljene v torek, 21. aprila 2009 ob 19. uri v klubski sobi KUD France Prešeren v Ljubljani ob otvoritvi razstave stripov prispelih na natečaj. Ob podelitvi bomo predstavili tudi ministrip Lizika Tine Furlanič, lanskoletne nagrajenke natečaja. Ostali udeleženci bodo nagrade lahko prevzeli tudi isti večer ob odprtju razstave avtorjev, Mateja Kocjana – Koca in Massimiliana Gosparinija – Mudokona v galeriji KUD France Prešeren. Ob otvoritvi (19.45) si boste lahko ogledali tudi predstavo To je Ernest v izvedbi Lutkovnega gledališča Nebo.

     Matej Kocjan – Koco (1978, Koper) od leta 2004 združuje poklic učitelja na umetniški Gimnaziji Koper in risarja stripov ter ilustratorja. Kot strip avtor sodeluje pri številnih projektih revije Stripburger. Leta 2005 je pri Forum Ljubljana, v zbirki Republika Strip, izšel njegov prvi samostojni stripalbum Pagatova izpoved. Maček Omar, ki ga je posodil za natečaj, je glavni lik stripovske slikanice Maček Omar, ki je v Stripburgerjevi zbirki Minimundus izšla februarja 2009. Omar je radoživ maček, ki iz igrive radovednosti povzroča škodo in se obenem neodgovorno izogiba posledicam svojih dejanj. V svojem raziskovanju, odkrije tudi neznan, neskončnen in nepredvidljiv svet, ki se začne pred vrati stanovanja, v katerem domuje. Čeprav je spoznavanje novosti mikavno in navdušujoče, novi svet in svoboda vzbujata strah pred neznanim in lastno ranljivostjo. V KUDu bo razstavljen presek avtorjevih del (stripi, ilustracije, panjske kočnice ...).

     MASSIMILIANO GOSPARINI – MUDOKON je grafik, ilustrator in eden od ustanoviteljev humoristične revije Auagnamagnagna (ed. Corollar, Pordenone), v kateri je od leta 2001 do 2005 redno objavljal svoje stripe ter leta 2005 album L'osteria degli ultimi. Trenutno končuje stripovski roman po scenariju Fabia Varnerina La Ghiacciaia. V zadnjem obdobju se navdušuje nad posebno slikarsko tehniko, mešanjem olja in akrila. Tudi Ferrage, železni robot, ki se je rodil pri nesreči ob delu - delavec pri ulivanju železa pade v posodo s taljenim železom -, je naslikan v tej tehniki. V svojem novem življenju se Ferrage bori z rjo in konstantno lakoto. Na razstavi v KUD France Prešeren bomo videli njegov najnovejši strip in serijo slik z železnim robotom Ferrageom.

     To je Ernest je topla pripoved o prijateljstvu med deklico Ano in mačkom Ernestom, ki se začne, ko nek večer Anin oče domov prinese do kože premočenega in prestrašenega mucka. Ernest, kakor ga poimenujejo, in Ana takoj začutita medsebojno naklonjenost in postaneta nerazdružljiv par. V skupnih doživetjih spoznavata eden drugega, svoje dobre lastnosti pa tudi slabosti. Ernest, ljubek a neukrotljiv maček, je vzrok mnogim nerodnim pripetljajem. Ti pa njunega prijateljstva ne prekinejo, temveč ga okrepijo in tako poudarijo pomembnost strpnosti do drugačnih in drugače mislečih.
     Predstava je na sarajevskem luktovnem festivalu Lutfest prejela nagrado za izvirno ideja, na 4. bienalu Ustanove lutkovnih ustvarjalcev pa nagrado za likovno podobo.

     Priredba in dramatizacija: Andrej Adamek, LG Nebo in Mojca Osojnik / Režija: Andrej Adamek / Likovna podoba: Mojca Osojnik in Andrej Štular / Glasba: Andrej Žibert, viola: Sonja Vuković / Scenografija: Maja Peterlin / Animacija: Andrej Štular in Petra Stare / Tehnologija lutk: Andrej Adamek / Produkcija: Forum Ljubljana, koprodukcija: Cankarjev dom/ Dolžina: cca. 35 min / Predstava je primerna za otroke od 2. leta dalje.

     Razstava udeležencev natečaja bo v klubski sobi na ogled do 18. maja 2009. V galeriji KUD France Prešeren pa bo razstava na ogled do 11. maja 2009.

____________________
Vizualni material je novinarjem na voljo na www.ljudmila.org/stripcore/zivel_strip/press/
Za predstavo To je Ernest pa na www.ljudmila.org/nebo/press/

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Branko ukić

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Piše: Branko Đukić

          Nadamo se da će vam se dopasti naš pokušaj da oživimo nadu domaćih čitaoca koji su toliko propustili svih ovih godina i ponudimo im dobar izbor stripova.
     Najveći deo radova u izdanju doživljava premijeru na ovim prostorima, a neke strip table ćete videti u novom ruhu, kao što je to rad Željka Paheka "Sinema histories" (objavljenog u crno-beloj tehnici u Stripoteci 1986. godine). Sada ga možete videti u punom koloru. Vrlo dobro znate kakav je Želko kolorista...
     Svi oni koji su voleli "Vorloh"-a i "Niti snova o moći" sada će premijerno imati priliku da vide strip izvanrednog Zorana Tucića "Ilihadar" koji predstavlja sponu između njegovih radova iz osamdesetih godina i "Trećeg argumenta" koji je uradio u saradnji sa Zoranom Stefanovićem po prozi Milorada Pavića.
     Đorđe Milović, takođe premijerno, nam predstavlja strip "Čovek iz vode". Priča protkana ljudskom zavisti i pohlepom završava se onirički u dubinama mora Žila Verna.
     "Krv nije voda" je strip nikoga drugog do Sančeza Abulija i našeg Darka Perovića. Mislim da je pored ovako zvučnih imena izlišno govoriti o kvalitetu stripa, uverite se sami...
     Oni koji vole savrseno precizan crtež, šrafuru bez greške, znaju i ko je Geto u svetu stripa i ilustracije. Crno-belim stripom u saradnji sa Slobodanom Ivkovim pružiće vam uživanje samim pogledom na strip.
     Naše gore list sa puno poentilizma, odličnim kadrovima i kompozicijama, Nina Bunjevac predstavlja se stripom "Pruža se prilika". Ako ste ljubitelj onoga što neguju "Drawn and Quarterly" svideće vam se Ninin minuciozni rad.
     Legendarni "Spunk" (strip magazin za mlade) pored stripova u boji negovao je i crno-zelene, crno-žute stranice na kojima su se pojavljvali radovi Igora Kordeja i Mirka ilića, ali i Šandora Gogoljaka čiji rad pod nazivom "Ljubav" sada publikujemo prvi put .
     Predpostavljam da ste sa radovima ovih domaćih autora dobro upoznati i da vam o njihovom kvalitetu nema potrebe još nešto govoriti.
     Cilj je bio (a tako će i ostati) da u svakom broju predstavimo po nekog izuzetno poznatog stranog autora. Ovog puta su to Vitorio Đardinjo sa jednom kratkom nikada ranije objavljenom pričom o njegovom junaku Semu Pezu, i Rik Veič veteran iz magazina kao što su "Epik" ili "Hevi-Metal". Iako sam ljubitelj mnogih njegovih stripova iz toga perioda ispunio sam mu želju i objavio lucidnu parodiju na Čarlsa Brauna pod nazivom "Snjupi".
     Pored njih, tu su nama možda manje poznati mladi Španski autori kao Pau Rodriguez (Delkur), Pako Roka (nagrada na festivalu "Luka" 2008), Ema Rios (ljubiteljima mangi svideće se ovaj strip pod nazivom " Nakamura", sjajni Sagar Fornies, Alberto Belmonte, Aleiks Hostau...
     Iz ostalih zemalja prisutan je Češki mladi strip autor Miloš Mazal, iz Poljske Jaček Fras, Belgije Steven du Pare...
     Ipak za mene su dva potpuno nova kvalitetna otkrovenja Marselo Lelis iz Brazila i Džim Rag iz Sjedinjenih Američkih Država.
     O svemu što sm vam napisao možete se uveriti delimično na sledećem blogu: stripolis.blogspot.com/
     Ne treba govoriti da je ovo samo početak nečeg većeg i boljeg, jer ne želimo da obećavamo kule i gradove stripofilima koji su navikli da budu razočarani. Časopis pored neospornog kvaliteta ima i niz mana. Jedna od njih je svakako nedovoljna preglednost stripova, ima ih mnogo pa se na prvi pogled ne može videti gde se koji rad završava , a gde drugi počinje, ispustili smo jednu stranicu Nine Bunjevac, što je više nego amaterski... Ipak neću biti ni lažno skroman i moram reći da "Stripolis" zavređuje pažnju svakog ozbiljnijeg poznavaoca stripa. Ovo je samo prvi korak. Svaki sledeći će biti veći i kvalitativno bolji.
     "STRIPOLIS" odštampan je na 130 gramskom mat kundzdruku. Otisci kao i povez su odlični. Ukupno ima 130 stranica od kojih su 36 u punom koloru.
     Trenutno se može poručiti pouzećem na adresu
     "Kulturni centar Zrenjanina"
     Narodne omladine 1.
     23000 Zrenjanin.

     Kontakt telefoni: tel +38123 535482 • fax +38123 562 931 • mob +381(0)648116994
     E-mail: kczr@kczr.org • Web: www.kczr.org

     Uskoro će biti dostupan i na svim ostalim poznatim mestima gde se stripovi mogu kupiti a to su striparnice "Alan Ford" i "Darkwood" u Beogradu, "Klubu prijatelja stripa" u Novom Sadu... I na kraju, u ovim kriznim vremenima ne znam da li će zazvučati licemerno, zbog male kupovne moći našeg stanovništva, ako kažem da je cena prava sitnica, a ona iznosi samo 400 dinara + p.t.t. troškovi (oko 4 evra). Često sam bio u prilici da nisam mogao da priuštim sebi zadovoljstvo da kupim voljeni strip, pa bi to sada bilo najmanje što bih poželeo da se desi drugima.

Press: Veseli četvrtak

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: SKC

Priredio: Zoran Đukanović

     Gledao sam film pripremivši se za sve najgore, to je bilo gotovo ritualno i pomalo morbidno iščekivanje, znak poštovanja prema Muru i njegovom remek-delu. E pa, film nije ono što sam očekivao. Dobar je. Ma ne, odličan je. Razlikuje se od stripa, to se podrazumevalo. Film, međutim, vodi vrlo inteligentan dijalog sa stripom. Neke dodatne reference su naprosto sjajne. Mnogi govore o pojednostavljenju. Taman posla. Mur ima problem s filmom. Imao je i sa From Hell. Pa šta? Imao je i Lem sa Solarisom (kasnije je odustao od tvrdoglave vizure Autora koji sudi o sudbini Svoga dela koje, čim je prešlo u javnu (re)interpretaciju, ne može više da bude Lemovo vlasništvo, naravno). Murov strip se našao u paradoksalnoj poziciji da, kao što biva s književnošću klasika, podignutog nosa pogledava na to šta je film uradio od njega. Uradio je sjajnu stvar. O sjajnoj stvari jedan sjajan tekst Borislava Stanojevića. Objavljen je već na dva mesta? Da, treba na još više.

     NADZIRAČI DOLAZE

     Monstruoznost i, dosledno, moralna, filozofska, pa i teološka diskutabilnost čina, kojom ljudska pamet sprečava globalnu Apokalipsu i uspostavlja nelagodni, privremeni mir, dileme dostojne grčke tragedije, dovoljne su da ovaj serijal svrstaju u remek-delo američkog superherojskog stripa.


     STRIP I FILM
     Quis custodiet ipsos custodes (Ko nadzire nadzirače?) – pitanje je koje postavlja rimski pesnik Juvenal, u svojim Satirama u II veku. Isto pitanje ponavlja se, 1987, u čuvenom izveštaju kongresne komisije pri istrazi morbidnog skandala Reganove administracije, koja je razmenila oružje za taoce sa Iranom, i naoružavala navodne američke neprijatelje, kontraše, u Nikaragvi (što je sama država stavila van zakona tzv. Bolandovim amandmanom).
     Ovaj epigram mogao bi danas krasiti korice nekog od izveštaja Verice Barać o srpskim porođajnim mukama tranzicionog kapitalizma, ili Odbora za rešavanje o sukobu interesa, ili Odbora Agencije za borbu protiv korupcije u osnivanju, a koji već prati predsednički skandal vezan za sukob interesa. Pa iako nismo skloni satiri – dokazujemo da smo u skandalima ravni tzv. velikim silama.

     Bogoliki dr Menhetn
     I upravo zato treba spremni da dočekamo blisku filmsku premijeru Nadzirača (Watchmen) u našim bioskopima. Nadzirače, i kao istoimenu kultnu američku strip-seriju (1986) engleskog scenariste Alana Mura (kao i ekranizaciju Zeka Snajdera) o superherojima i zaveri o propasti i spasu sveta, naravno, krasi upravo navedeni citat Juvenala. Nadzirači su moraliza o časti i patriotizmu, o lažima i istini Heroja (i „heroja“) u borbi za spas civilizacije, u alternativnoj istoriji našeg sveta, od četrdesetih do devedesetih godina XX veka.
     Beznadežno mračnu, kanceroznu atmosferu priče, dodatno će zamračiti misteriozna ubistva, proterivanja i samonametnuti egzili, ionako zakonom zabranjenih, omraženih, neshvatljivih i zastrašujućih – maskiranih nadljudi. Jedan od njih, bogoliki dr Menhetn (nazvan prema čuvenom Projektu Menhetn, o stvaranju atomske bombe) ima moć da pucnjem prsta reši sve planetarne probleme, ali suočen sa sopstvenom krizom identiteta, napušta planetu kad joj je najpotrebniji.
     U Nadziračima, kao odstupanje od uobičajenog superherojskog štiva, u natprirodne moći Mur uvrštava i ljudski (raz)um, pa se kao kontrateža božanskom Menhetnu, postavlja superjunak Ozimandijas (što je grčko ime za faraona Ramzesa II) ali ne kao mesmerizator, hipnotizer ili telekinetist, već kao najpametniji čovek na Zemlji. Monstruoznost i, dosledno, moralna, filozofska, pa i teološka diskutabilnost čina, kojom ta pamet sprečava globalnu Apokalipsu i uspostavlja nelagodni, kao i uvek privremeni mir, dileme dostojne grčke tragedije, u koju autor Nadzirača baca svoje ostale likove (ali i čitaoca) i sjajan stil kojim je sve to napisano (budući da sam crtež nije dostojan grandioznosti sage) dovoljne su da ih svrstaju u nesumnjivo remek-delo američkog superherojskog stripa/grafičkog romana, i Muru obezbede mesto u panteonu istorije umetnosti.
     Ovaj serijal je naručila i objavila najveća i najčuvenija američka kuća stripa, DC Comics, kako bi revitalizovala svoju umornu i umoljčanu industriju maskiranih nadljudi, kao potencijalno unosni majdan za kinematografsku eksploataciju likova nad kojima imaju vlasništvo.
     Izbor autora za „osvežavanje“ nije ni slučajan ni nasumičan. Alan Mur (1953) dobro je poznat u stripu Starog sveta od kasnih osamdesetih (Maxwell the Magic Cat, itd.). Već od 1983, zahvaljujući „dobrom njuhu“ izviđača DC, angažovan je da piše slabo prodavani horor-serijal Swampthing (Močvar-stvar). Naravno, Murov nonkonformizam potpuno „razgrađuje“ kliše američkog monstr-stripa, uvodeći briljantan autobiografski, „sporedni“ lik čarobnjaka Džona Konstantina (iz sinteze pojava tadašnjih megapop-zvezdi Bouvija i Stinga, i sopstvene inklinacije ka magiji). Uspeh kod publike i kritike otvara američka vrata i drugim britanskim strip-scenaristima, kao što su Morison, Gejmen, Delano...
     U svet stripa Alan Mur je uleteo kao buldožer. Ovom geniju „grafičkog romana“ uglavnom, nije potrebna najava, ali po sopstvenom priznanju, Mur je uspeo da bude i pisac, sve „dok najzad nije (po ličnom priznanju) pao najniže što može i završio kao – strip-scenarista“. Isprva je, kao „Kurt Zli“ i „Džil de Rej“, crtao i pisao andergraund stripove. Ali kada je obznanio svoj pravi identitet, za strip kakvim smo ga do tada znali, došli su apokaliptični dani.
     Godine 1982, Mur sasvim dosledno anarhistički „razgrađuje“ superherojski strip Marvelmen (kasnije Miracleman) služeći se gotovim strip-tablama strip-serijala, koji je izlazio šezdesetih, i od njega pravi najbolji grafički roman (diskutabilno) svih vremena ovog žanra, pa i uopšte uzev. Usput, Mur u potpunosti redefiniše i restandardizuje formu i jezik stripa. Paralelno, on pravi anarhističku Bibliju superherojštine, V for vendetta.
     Moćna američka izdavačka kuća stripa DC uviđa neuvijenu anarhokomunističku opasnost, koju Murov rad predstavlja za strip. Angažujući ga da napiše Nadzirače učinjeno je sve da se Mur, kao i ostali njegovi zemljaci, i njihov revolucionišući uticaj na mejnstrim stripa u SAD (ali i drugde) zadrže pod najefikasnijom mogućom kontrolom – pod platom. U trenutku svoje najveće stvaralačke snage, anarhista Mur je upregnut da radi na „osvežavanju“ ubuđalih nadljudi. Paradoksalno, i sami Nadzirači su svojevrsni američki „rimejk“ Miraclemana (pa donekle i V for Vendetta) budući da razmažena američka publika zahteva da se originalna (i egzotična) vanamerička dela prilagode njenim „standardima“. I sposobnostima poimanja.

     Aristotelovska zaokruženost
     Ipak, Nadzirači su veoma uspela Murova autorska rekapitulacija sopstvenog dotadašnjeg rada za tržište SAD. Mur – koji je „završio“ svoju sjajnu saradnju sa moćnim američkim kompanijama uglavnom neuspelim tužbama zbog autorskih prava – s gađenjem odbacuje dosadašnje filmske ekranizacije svojih romana V for Vendetta, Liga izuzetne gospode, From Hell kao „maliciozno i smišljeno obogaljenje originala“.
     Nadzirači svakako imaju jednu moćnu prednost: oni ne spadaju, kao franšize Supermen, Betmen, Spajdermen, Halk, X-ljudi, itd, u dramaturški klizav teren decenijskih strip-serijala, već su, kao i njegov V for Vendetta, aristotelovski zaokružena celina. Što ostavlja mesto nadi u potencijalni kvalitet filma Nadzirači.

     Borislav Stanojević

     [Objavljeno: www.politika.rs i www.b92.net, Beograd, 04.04.2009.godine]

Piše: Strip vesti

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Branko Đukić

Piše: Predrag Ikonić

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

Priredio: Zoran Đukanović

     In memoriam – Ranko Munitić (1943–2009):

     RANKOV BIOSKOP

     Pre nekoliko dana u 66. godini je iznenada u Beogradu umro Ranko Munitić, dalmatinski gospodin. Bio je vikend, vest je u ponedeljak za novine već postala bajata, a ove nedelje izostaće njegova visprena tv-kritika u TV novostima. Ipak, Rankova prva ljubav bio je film. Pamtićemo ga po scenariju za film Dejana Šorka Oficir s ružom i saradnika na filmovima Mala pljačka vlaka i Prometej sa otoka Viševice . Ono što je obeležilo Rankovo stvaranje jeste spoj autorskog rada, teorije (pisao je najnadahnutije i najstručnije zbornike o animiranom filmu i naučnoj fantastici) i gledalačkog iskustva. Kada je devedesetih napravio dokumentarni tv-serijal "Veče sa zvezdama", imao sam utisak da u vremenu opšteg raspada, rastakanja, zaborava i mržnje – želi da nas podseti na svoj originalan i nenametljiv način da će zlo jednom proći a da mi moramo ostati ljudi. Zamislite, devedesetih godina je na RTS-u, srcu medijske tame, centru Miloševićeve propagande, Ranko Munitić napravio nezaboravne portrete naših najpoznatijih sineasta i glumaca. Naravno, govorilo se o kinematografiji i televiziji jugoslovenskog prostora, ali za razliku od ostatka tv-programa – bez mržnje. Mnogima od nas to je bio mali prozor svetla u mračna vremena. Čovek kao Ranko nije mogao da prihvati bahatost sa kojom se u Beogradu odnosimo prema tradiciji. Zahvaljujući njemu, monografije su dobili bardovi poput Čkalje, Pavla Vujisića ili Bore Todorovića. Bio je potreban taj uporni Trogiranin da Beogradu u amanet ostavi njegovu vlastitu pozorišnu i filmsku istoriju. Ranko Munitić je takođe bio pasionirani ljubitelj i poznavalac animiranog filma i naučne fantastike. Pisao je o Zagrebačkoj i Beogradskoj školi animiranog filma, Alisi na putu kroz podzemlje i kroz svemir kao i o "Čudovištima koja smo voleli". Živeći u ovim strašnim vremenima, neverovatno je što su njegovi radovi o hororu ili naučnoj fantastici dobili praktično dokumentarnu notu. Estetika horora, psihološka podloga uživanja u strahu, filmski trikovi i stvaranje iluzije – sve je to preko noći postalo naša surova realnost. Ranko je to, naravno, osetio i obilno koristio u svojim tv-kritikama. Malo je kod nas tv-kritičara, pa kad jedan od nas ovako iznenada ode kao da na jednom od kanala nestane slike. Praznina i sneg. Kada sam pre nekoliko godina dobio nagradu za tv-kritiku "Dušan Duda Timotijević" pogledao sam spisak prethodnih dobitnika. Kada sam video da sam se našao u društvu sa Duškom Radovićem i Rankom Munitićem, shvatio sam da je đavo odneo šalu i da su počeli da me shvataju ozbiljno. Kao dobitnik sam sledeće godine komisiji za dodelu predložio Ranka po drugi put – i on je jedini dvostruko nagrađeni tv-kritičar. Pod stare dane je mlađim kolegama nabio tempo pišući sa neverovatnim žarom o televiziji. Iako je bio čovek enciklopedijskog znanja, ono nije bilo lišeno strasti običnog tv-gledaoca, jednog od nas – pravog tv-manijaka. Imao sam žešću tremu kada smo se upoznali, ali smo posle samo nekoliko minuta razgovarali kao dečaci kad razmenjuju sličice fudbalera. Ono što nam je Ranko praktično ponavljao sve ove godine jeste prosta činjenica da je televizija javni posao koji sa sobom nosi veliku odgovornost. Bilo da čitate vremensku prognozu, vesti, pevate ili sedite u kući "Velikog brata", odgovorni ste pred auditorijumom. Osim toga, kao esteta i umetnik, pokušavao je tv-autorima da skreće pažnju na zaboravljena pravila filmskog i TV zanata. Kao u naslovu njegovog zbornika – ipak je voleo ova TV čudovišta o kojima smo pisali.
     Ono što me iznenadilo, možda i više od vesti o smrti Ranka Munitića, jeste medijska tišina koja je prati. Slučaj je hteo da se smrt Ranka Munitića poklopila sa otvaranjem jednog velikog šoping mola pored zgrade bivšeg CK KPJ na Ušću. Kao što ljudi pamte i zovu benzinsku pumpu po Dejtonu, tako sam ja odlučio da u svojoj glavi novi, najveći šoping mol, koji liči na svemirski brod misterioznog vlasnika (Matić Petra) kojeg niko nije fotografisao – vežem za pokojnog Ranka Munitića. Imam za to i razlog više jer u tom svemirskom brodu postoji ogroman sinepleks, sa gomilom bioskopskih sala. Pošto mu niko u Beogradu neće podići spomenik, jer prebrzo zaboravljamo – ja ću mu ga izmisliti i obilaziti svaki put kad odem u bioskop. Ranko nas je valjda naučio da je sramota da zaboravljamo!

     Dragan Ilić

[Objavljeno: Vreme, Beograd, 02.04.2009.godine]

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Stripolis

Piše: Darko Macan

     Q STRIP i www.stripgen.com raspisuju:

     Natječaj za strip po zadanom scenariju (a i natječaj za scenarij!)

     StripGen misli da nam fale serijali, lijepi starinski serijali koji pale maštu čitatelja! Q-stripu se teško ne složiti s time nakon što je vidio više kreativne energije u malo vremena upucane u Sergeja nego u gotovo bilo što drugo na ovom području! StripGen je svoje uvjerenje spreman potkrijepiti novcem! Q-strip ga je spreman pustiti da to učini!

     I evo što smo smislili: StripGen je predložio tri pulp-premise u tri različita žanra, a Q-strip je nekako nagovorio Darka Macana da iz njih napiše scenarije prvih epizoda triju serijala. Scenariji (za po pet stranica/tabloa/ploča svaki) oblikovani su u .pdf fajlove i spremni su za daunloud na adresi www.stripgen.com

     I što sad? Sad propozicije natječaja za strip po zadanom scenariju:
     • sudjelovanje u natječaju otvoreno je svima koji ga mogu pročitati i u stanju su ga razumjeti
     • za sudjelovanje je potrebno nacrtati kompletnu epizodu po jednom od scenarija (mazohisti mogu i više, tko smo mi da ih sprječavamo) i poslati je do 1. srpnja/jula 2009. na e-mail poligon.stripgen@gmail.com
     • stranice trebaju biti prilagođene objavljivanju u crno-bijeloj tehnici na B5 fomatu (okvirno 16*23 cm); za natječaj je dovoljno poslati grayscale .jpge visine 25 cm na 100 dpi rezolucije (moram napomenuti jer svašta viđam: skenirajte na 300-600, ZATIM smanjite na 100; NE skenirajte na 100)
     • tko ima poteškoća s razumijevanjem prethodne točke, neka ponovo pročita prvu
     • u poslanim stripovima ne moraju biti ucrtani naslovi ni oblačići s tekstom, ali za njih treba biti predviđeno mjesto; odabere li netko ucrtati oblačiće i upisati tekst - samo naprijed, dok god doprinosi općem dojmu ne može biti na odmet
     • izbor stila je, jasno, na dušu svakom natjecatelju, ali osim same kvalitete crteža ocjenjivat će se i prikladnost stila temi i žanru
     • Nagrade su: a) 50 eura za najbolji objavljiv rad po svakom od 3 scenarija (ukupno 3 otkupne nagrade, dakle) i objavljivanje u jednom od Q-stripova ili srodnih izdanja i b) dodatnih 50 eura za ukupno najbolji rad jednome od tri "finalista". Nagrađeni autori, kao i oni kvalitetni ali nenagrađeni bit će također c) kontaktirani radi nastavka rada na navedenim serijalima pri čemu će uvjeti biti posebno dogovarani. Bilo bi ludnica kad bi nagrađeni autori mogli preuzimanje nagrada osigurati u Hrvatskoj, ali 'ajde dogovorit ćemo se ako baš nikako ne bude moglo
     • sigurno ima neka šušumiga koja pažljivo proučava uvjete natječaja ne bi li naišla na kakvu nepravilnost ili sumnjivo mjesto te se već nakvačila na riječ "objavljiv" iz prošle točke... Što je dobro, jer nam pruža priliku objasniti kako svrha natječaja jest objavljivost te se neobjavljiv rad, pa makar bio najbolji u svojoj kategoriji, neće nagraditi.
     • nagrađeni radovi postaju vlasništvo StripGena i Q stripa te će se s njihovim autorima potpisati ugovor glede uvjeta daljeg korištenja likovnih rješenja likova i njihovih epizoda
     • u žiriju će Ivica Marušić predstavljati StripGen, a Darko Macan Q strip; njihove odluke, ma kako vam se činile upitnima, bit će konačne

     To nam ostavlja još i propozicije NATJEČAJA ZA SCENARISTE:
     • sudjelovanje u natječaju otvoreno je svima koji ga mogu pročitati i u stanju su ga razumjeti
     • prije sudjelovanja je potrebno pročitati scenarije prvih epizoda serijala postavljene u .pdf formatu na stranici www.stripgen.com te poseban fajl "Upute za scenariste", postavljen na istom mjestu
     • za sudjelovanje je potrebno napisati kompletnu epizodu od pet stranica koja će služiti kao druga epizoda neke od natječajnih serija i poslati je do 1. srpnja/jula 2009. na e-mail poligon.stripgen@gmail.com
     • maksimalan broj scenarija po jednom scenaristu je dva (znamo vas, skribomani jedni!)
     • jezici na kojima smo ih spremni čitati: hrvatski, srpski, bošnjački, slovenski, crnogorski, makedonski; engleski vam ne vjerujemo da znate dovoljno dobro, a ostale mi ne znamo dovoljno dobro. Ruku na srce, ne znamo ni makedonski, ali bilo nam ga je bed isključiti pa ispasti šoveni.
     • scenarij može biti u pisanom obliku (prema predlošku danih scenarija) ili crtanom; kome nije jasno što je crtani scenarij, neka ponovo pročita prvu točku ovih propozicija.
     • dodijelit će se tri otkupne nagrade od 25, 15 i 10 eura onim scenarijima, nevezano za seriju, koji nam se budu najviše svidjeli. Nagrađenim i kvalitetnim nenagrađenim autorima ponudit će se nastavak suradnje na serijalima pri čemu će uvjeti biti naknadno dogovoreni. Bilo bi ludnica, blablabla, vidi gore.
     • nagrađeni radovi postaju vlasništvo StripGena i Q stripa te će se s njihovim autorima potpisati ugovor glede uvjeta daljeg korištenja istih
     • u žiriju će Ivica Marušić predstavljati StripGen, a Darko Macan Q strip; njihove odluke, ma kako vam se činile upitnima, neće biti ništa manje konačne no u prethodnom natječaju.

     I za kraj, najvažnije:
     MOLIM VAS, PROSLIJEDITE OVAJ NATJEČAJ SVIMA ZA KOJE MISLITE DA BI MOGLI BITI ZAINTERESIRANI! Naš cilj su što bolji stripovi i što više njih.

     Hvala na pozornosti (a i pažnji)!

     Ivica Marušić i Darko Macan

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Pres: Marketprint

Piše: SKC

     Adresa za slanje radova:
     SKC, Srećna Galerija
     MEĐUNARODNI SALON STRIPA
     Kralja Milana 48 11000 Beograd,
     Srbija

     Propozicije za učesnike:
     • Pravo učešća imaju autori iz svih zemalja sveta, svih uzrasta
     • Rad može biti delo jednog ili više autora
     • Kandidat može poslati ili doneti lično samo jedan rad u originalu ili dobroj kopiji, obima od 1 do 4 table (poželjan A3 ili A4 format)
     • Odabir teme, žanra, autorski pristup i format table za konkurs, potpuno je slobodan
     • Ne isključuje se mogućnost prihvatanja rada strip tematike u drugim medijima (reljef, skulptura, instalacija, objekat...)
     • Tekst u stripu mora biti na jednom od jezika naroda ex-jugoslovenskih republika ili engleskom jeziku.
     • Uz rad je obavezno poslati (na računaru ili čitko, štampanim slovima, popunjenu) PRIJAVU NA KONKURS ZA 7. MEĐUNARODNI SALON STRIPA koja se može preuzeti OVDE ili na www.skc.org.rs ili dobiti u Srećnoj galeriji pri predavanju radova na konkurs.
     • Na poleđini svake table rada naznačiti autore i njihovu funkciju /scenario, crtež, kolor/ i za svakog od njih obavezno dostaviti u prijavi sve potrebne podatke.
     • Na poleđini svake table rada naznačiti paginaciju (označiti stranice brojem. Primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4)
     Napomena: Bez ovih podataka rad se neće uzimati u razmatranje

     • Pristigli radovi će biti selektovani od strane žirija za veliku izložbu Salona, za oficijelne nagrade Salona i za nagrade sponzora i izdavača

     Nagrade:
     • GRAND PRIX SALONA /uključuje novčani iznos od 1.000 evra/
     • Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika
     • Nagrada za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika
     • Nagrada za najbolji scenario (ideju)
     • Nagrada za najbolji crtež
     • Specijalna nagrada žirija za inovaciju

     Takmičari do 15 godina starosti:
     • MLADI LAV (najbolji rad u kategoriji)
     • Specijalna nagrada žirija za najbolju ideju
     • Specijalna nagrada žirija za zreo i maštovit izraz
     • Specijalna nagrada žirija za najmlađeg učesnika
     • Nagrade prijatelja i sponzora salona

     Dodatne informacije:  www.skc.org.rs • e-mail: skchappy@bitsyu.net • tel: 011/ 360 20 44 7.

MEĐUNARODNI SALON STRIPA 24 – 27. 09. 2009.
Srećna Galerija, SKC BEOGRAD

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh