Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Bookglobe

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Press: Veseli četvrtak

Piše: V. Fumeti

Feri potpisuje Zagora • Strip atrakcija ovogodišnjeg Sajma Foto: Vasa Pavković

      - Štandovi srpskih izdavača stripa
        na Sajmu knjiga 2008 -

     Pre nego procenimo ima li u srpskom izdavaštvu malo, dovoljno ili puno stripova, osvrćemo se po ponudi tek završenog Sajma knjiga.

     Strip izdanja su se na njemu mogli naći na nekoliko štandova.

     Da krenemo od najstarijeg – novosadskog Marketprinta. Četiri izdanja su privukla pažnju – dva albuma iz serije Trinaestice, drugi tom integralnog Bluberija i treći album s avanturama Ket Klou. Za Trinaesticu je interesantno da su oba albuma premijere na srpskom i da je 17. epizodu nacrtao, kao i obično Viljem Vens, ali da je 18. uradio Žiro – kao da mu je vraćao dug za jednog od novijih Bluberija. Ako već moramo da poredimo crtače, recimo da su naše simpatije na strani čoveka zvanog i Mebijus. Ako pak pogledamo tri priče iz integralnog Bluberija, podsetićemo se ne samo genijalnosti Šarlijeovih priča, nego i uspona njegovog vestern-crtača, koji vrhuni u Čoveku sa srebrnom zvezdom. Konačno, što se tiče Kate olučarke, ovim albumom, standardno opremljenim, i sedmim u nizu, Bane Kerac je prešao u drugu polovinu njenog sveobuhvatanja u tvrdim koricama. Možda bi idućeg leta mogao da joj pridruži i Kobru, recimo.

     Ako su nas ljudi iz Marketprinta godinama navik(ava)li na editorske standarde, pojava Veselog četvrtka bila je jedna od premijera Sajma knjiga.

     Na čak dva interesatna štanda u hali 14, mladi i neverovatno agilni beogradski izdavač izložio je dosadašnju kiosk produkciju – blizu deset redovnih Zagora, Dilana, Mister Noa i Dampira, ali i novije pridružbe: Marti Misteriju, Teksa, vanredne Zagore i Dilane, odličnog Bred Barona, gigantičnog Dragonera... Ipak su šlag na torti predstavljala dva tvrdokoričena Zagora za kolekcioare i dolazak Galijana Ferija, tvorca Zagorovog lika. Ukratko: Veseli četvrtak je srpsku strip scenu učinio živom – a ljudima koji su to u relativno kratkom roku realizovali svaka čast!

     Na štandu Belog puta podjednako mesto su imale knjige za decu, najčešće odlično odštampane licencne slikovnice, i stripovi. Iako su većinu stripske ponude činili novi, prevashodno drugi brojevi grafičkih novela (Sto metaka, Hedblejzer, Sin Siti, Konan, Sendmen...) jednako pažnju su privlačili i integralni Torgal, a posebno Indijansko leto Manare i Prata, jedan od prevratničkih stripova u novijoj istoriji evropske devete umetnosti. Najavom novih projekata, recimo Vokerovog Redova Bilija, Deveti put je potvrdio impresivno mesto u srpskom strip izdavaštvu.

     Pomenuli bismo da je na galeriji glavne hale prodajni štand imao Sistem komiks, koji je unekoliko smanjio ponudu u proteklih godinu dana, otežući nažalost i kiosk serijale. Nadamo se da će posle Sajma knjiga biti bolje.

     Na izložbenim prostorima hrvatskih izdavača bilo je rasuto svega i svačega: Maurovića i Macana, recimo, ali bez pravog koncepta i sistema. Verovatno je i odziv bio takav. Pitam se, na primer, šta bi bilo da je došla Fibra i ponudila kvalitetne albume. Kolike bi samo pare zaradili!

     Konačno i na ovom Sajmu knjiga mogli ste na bočnom "depandansu" Četrnaestice naći stripove kod antikvara i trgovaca knjigama i stripovima itd. Bilo je tu svega i svačega – raritetnih primeraka, starih pola veka, raspara i kompleta. Kolekcionari stripova su se, da primetimo, tu ne manje jatili, nego kod pomenutih aktuelnih editora. Obično, kolekcionari u godinama, oni koji duže pamte. Jedan je stigao čak iz Los Angelesa, prteći sa sobom preko 80 godina i strast prema Fantomovim i Zigomarovim avanturama!

Press: Varm comics

Priredio: Stripburger

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     La Vie Secrète des Jeunes
     Scenario i crtež: Riad Sattouf
     L'Association, 2007

     Riad Sattouf je strip kolumnista poznatog satirčinog nedeljnika "Charlie Hebdo", a album "Tajni život mladih" je zbirka tabli izašlih u "Charliju" od 2004. do 2007. godine. Sattoufov pristup je vrlo jednostavan. Nalik karikaturistima, on, pre svega, naglašava fizičke odlike, najčešće mane, osoba koje sreće u svom privatnom i profesionalnom životu. Potom, on zabeleži, prilično tačno, njihove gestikulacije i dijaloge. Medjutim, njegov pravi udarac tek dolazi u procesu univerzalizacije jedne scene. Upotrebljavajući humor i apsurd, on od pojedinačnog ide ka opštem, kritikujući ljudske slabosti i mane.

     Sattoufova psiho-emotivna i društveno-ekonomska stvarnost naseljena je neobrazovanim i nekulturnim stanovnicima siromašnih predgradja i obrazovanim pariskim buržujima. Povezuje ih verbalna agresivnost, kod prigradskih protagonista ona je pojednostavljena i neposredna, a kod pariskih buržuja je arogantna i uvijena. Izmedju ove dve kategorije nema nikoga, tačnije, nikoga dostojnog kritike. Pozadina svake scene je vrlo tačno definisana ulicom, kvartom, linijom metroa, kafićem, društvenim ili političkim trenutkom. Nalik dvorskim ludama, autor, preterujući, ističući, teatralizujući, iznosi na svetlo dana "život mladih" što više nije generacijska oznaka, nego kolektivni stav. Medjutim, iako je Sattoufova korozivna ironija usmerena protiv "mladih", on vrlo rečito ukazuje da se u istoj kategoriji nalazi i sâm autor zajedno sa svim čitaocima.

     Sattoufov rad na grafičkom nivou zahteva dosta veštine u kadriranje scena, pre svega zato što autor raspolaže samo jednom tablom, te je u obavezi da stvara kroz minimalistički pristup. Istovremeno, nastavljajući tradiciju starijih kolega Cabua, Reisera, Wolinskog i Edike, Sattouf mora da pazi da njegova zapažanja ne skliznu na nivo zajedljive hronike, nego da nadrastu prilike i upišu se u komentare scena iz urbanog života čitavog jednog vremena.

Piše: Zoran Đukanović

Ogled o Paji Patku - 1989

     NEPONOVLJIVO PONOVLJIVO

     (Bogdan Tirnanić, Ogled o Paji Patku)

     Već se na osnovu prve knjige Bogdana Tirnanića Beograd za početnike (1983) moglo zaključiti da se njegov pristup pisanju kreće između parodije i travestije onih diskurzivnih žanrova koje obično nazivamo kulturnom istorijom, istoriografijom i umetničkom kritikom. U Ogledu o Paji Patku (1989) on svoj poduhvat u izvesnom smislu nastavlja. Često parodirajući ulogu istraživača kulture, on tu ulogu ne razara do kraja niti napušta nego pokušava preformulisati, učiniti spontanijom i „manje pretencioznom”. Ovaj će se tekst, međutim, jednim svojim delom, ,,ponašati” kao da previđa taj Tirnanićev nalog (ponuđenu ruku) ležernosti.

     Domen Tirnanićevih interesovanja je ono što se neupitno naziva „popularnom kulturom”, mada smo, u stvari, tek tu prinuđeni da biramo slojeve označene kao masovna kultura, popularna kultura, industrija kulture, kontrakultura, supkultura, trivijalna kultura, žanrovske tvorevine itd. Kažem slojeve, jer nije u pitanju puka terminološka zbrka koja zamagljava jedan te isti fenomen nego različite, neretko oprečne koncepcije koje počivaju iza ovih termina, izražavajući pluralnost i višeznačnost savremene kulture.

     Tirnanićev Ogled o Paji Patku usmeren je primarno na medij stripa. Podnaslov „Deset poglavlja jedne subjektivne istorije stripa” nije, međutim, toliko ekscentričan i ispovednički intoniran kao što bi se u prvi mah moglo pretpostaviti. Uostalom, osnovna priroda ma kog kritičarskog čina je dovođenje dela u kontekst. Smatrali mi sebe „subjektivnim” ili ne, nije samo reč o dovođenju dela u kulturni (kreativni) kontekst njegovog nastanka nego i dovođenju i kontekst kulturnih modela i vrednosti koje kritičar preferira, bira među raspoloživima. Otud je svaka kritičarska poetika, ma koliko (puno ili malo) bila teorijski zasnovana, uvek i projekt jedne individualne i subjektivne istorije medija kojim se bavimo.

Uvek s cigaretom.

          Tirnanićev izbor perioda i dela iz stotinak godina duge istorije medija stripa ne problematizuje devedesete godine devetnaestog, kao ni prve dve decenije dvadesetog veka. Takođe, ne usmerava se ni na period od kraja sedamdesetih godina do kraja dvadesetog veka. Njega, pre svega, interesuje model avanturističkog stripa re­alističke stilizacije koji je ustanovljen tridesetih godina i gotovo suvereno je dominirao sve do sedamdesetih. Za kontrapunkt ovom modelu on uzima fenomen „antistripa”, odnosno „intelektualnog stripa”, oličen u delima Džila Fajfera, Kler Breteše, Kopija (Raul Damonte Taborda), Nedeljka Dragića i Lazara Stanojevića. S obzirom na ovako postavljen zadatak, primedbe koje se odnose na neobuhvaćene periode mogu biti relevantne u ravni konstatacije domena knjige, ne i vrednosnog suda o njoj.

     U kontekstu postojeće domaće literature o mediju stripa, jer u dvadesetom veku nije bila prevedena nijedna knjiga iz ove oblasti, Ogled o Paji Patku pojavljuje se kao sedma po redu. Prva zasebna knjiga o stripu bio je Poetizam stripa (1979) Srbe Ignjatovića. 1982. godine pojavila se Zabavna periodika strip (na slovenačkom jeziku) Cirila Galea, da bi od 1985. izlazila svake godine po jedna knjiga na ovu temu. Naravno, one su se razlikovale ne samo u žanrovskom pogledu, krećući se od istoriografskih (Istorija jugoslovenskog stripa - 1 Zdravka Zupana i Slavka Draginčića, 1986), preko pokušaja istorijsko-teorijskog karaktera i ( Strip, poreklo i značaj Svetozara Tomića, 1985) do esejističkih knjiga (Strip, zapis ljudskog lika Tomislava Osmanlija, 1987, na makedonskom jeziku), nego i po svojim vrednosnim dometima. Ovim nabrajanjem nisu obuhvaćeni brojni tekstovi koji su se pojavljivali kako u specijalizovanim revijama posvećenim ovom mediju („Pegaz” je prvi od njih) tako i u najrazličitijim časopisima i listovima od sredine sedamdesetih godina.

     Upravo činjenica da su se mnogi tekstovi, koji su uvršćeni u neke od navedenih knjiga, prethodno pojavljivali po časopisima, a da su se sadržinski, ne retko i polemički, otvoreno ili implicitnije odnosili na tekstove drugih autora, čini veoma važnom mogućnost uvida u njihovu hronologiju. Tačno je da u jednoj esejističkoj knjizi faktografija može biti u drugom ili čak trećem planu. Međutim, taj ,,treći” plan ostaje nezaobilazan. Na žalost, Tirnanićeva knjiga je prva među navedenim koja je o tome više vodila računa tako što se opremila registrom imena, registrom dela i podacima o prvobitnom objavljivanju pojedinih tekstova u njoj. Izostala je, doduše, bibliografija i preciznije upućivanje na tekstove koje inače citira ili parafrazira. U svakom slučaju, registrima je omogućeno sistematičnije kretanje kroz tkivo knjige, a podacima o tekstovima smanjena je mogućnost dijahronijskih nesporazuma do kojih inače lako dolazi. Navešću dva primera. Tirnanićevo odbacivanje upotrebne vrednosti poređenja scenarija u stripu sa libretom u operi može lako zazvučati kao polemika sa tekstom Radovana Devlića, „Contra libretta u stripu“ iz 1986. godine. Međutim, tekst u kome Tirnanić pominje libreto izvorno se pojavio 1975. godine dakle jedanaest godina pre Devlićevog.

Coca-Cola Art - 1989

          Ključna godina u pisanju Tirnanićevih eseja o stripu je 1975. Tada su, naime, nastala tri najvažnija: „Strip i čitava ta gužva oko njega”, „Romantični život jednog tajnog agenta” i, najzad, „Kolebljivo srce Julije Džons”. U prvom od njih autor pokazuje da pukim prenošenjem kulturnih vrednosti postojećih i već istrošenih obrazaca „visoke” kulture strip ne dobija ništa sem kiča s imidžom umetničke ozbiljnosti. Tirnanić je, ne sasvim bez razloga, uplašen od uvoza u domen medija stripa onoga što Kliment Grinberg naziva akademskim kičem. U druga dva eseja Tirnanić na vrlo zanimljiv način ispituje prirodu proticanja vremena u narativnoj strukturi klasičnog avanturističkog stripa.

     S obzirom na fokus na period dominacije klasičnog avanturističkog stripa realističke stilizacije, dosta je logično da se Tirnanić ponajpre usmeri na dela kao što su Tarzan i Princ Valijant . Komičnim stripom iz istog perioda manje se bavi; u žiži su jedino Paja Patak i znatno manje Miki Maus , a posmatrani su isključivo iz vizure iščitavanja njihovih ideoloških sadržaja. Otud ime Paja Patak u naslovu knjige treba posmatrati pre svega kao metaforu sopstvenog pristupa a ne kao dominantan sadržaj - kao što su i Tomas Man i Filip K. Dik „samo” metafora kada se bavimo stripom. Već sam napomenuo da je prestanak važenja paradigme serijalnog avanturističkog stripa Tirnanić demonstrirao paradigmom „antistripa”, odnosno „intelektualnog stripa”. Kao rani iskorak ka promeni paradigme ističe pojavu intelektualnog lika Ripa Kirbija koji, po Tirnaniću, „već delimično pripada jednom novom svetu”. Posebno vrednim čini mi se autorovo situiranje Tupka Nedeljka Dragića i Svemirona Laze Stanojevića u globalni pravac „antistripa” začet Fajferovim prodorom. U tom smislu, delo Lazara Stanojevića je bilo usamljeno u jugoslovenskim okvirima, ali u svetskim razmerama ono se „susreće” i sa Dragićem i sa Kler Breteše i sa Kopijem - posredstvom fajferovske paradigme. Andrija Maurović, pak, služi Tirnaniću da spuštanjem zavese nad njegovim životom spusti zavesu svoje knjige. Po Maurovićevoj smrti Tirnanić se i zaista manje bavio ovim medijem.

     Vratimo se na pitanje Tirnanićevog naloga ležernosti. On je formirao svoju kritičarsku poziciju (što se kod njega gotovo sinonim za vlastiti pogled na svet) u vreme u kome su autoritet teorije i autoritet političke ideologije bili izjednačavani. Otud se u neku ruku pokazuje kao jedna od žrtva „svog vremena”, jer je isti oblik namerno trivijalizovanog otpora primenjivao na ova dva, kasnije se pokazalo, veoma različita domena. No, nemojmo precenjivati posebnost ovog suda - svi smo mi neka vrsta žrtava vremena (istorije kao sirkovsko-fasbinderovske melodrame) u kome živimo, koje nam nije baš do kraja dato na biranje. Što se, pak, tiče vrste otpora koju pomenuh, ona, naravno, nije Tirnanićev specifični izum. Čitava jedna književna tradicija opredeljivanja za lakoću (naravno varljivu) naspram političke težine proteže se, u novije vreme, u širokom rasponu od Bohumila Hrabala i Jozefa Škvoreckog, pa sve do književnosti Mome Kapora. No, sva ta lakoća dobro zna svoje „licemerje” slabijeg. Otud toliko tužnih i nostalgičnih tonova kojima obiluje većina njihovih književnih dela, pa i eseji Beograd za početnike.

Bogdan Tirnanić govori

          Sam Tirnanić u tekstu, onom koji se jedini pojavljuje u obe ove knjige, kaže: „bio sam samo eksponent svog vremena”. Nije bio, međutim, samo eksponent, kako rekosmo, namerno trivijalizovanog otpora nego pomalo i eksponent precenjene ideje društvenog uslovljavanja, odnosno sociologizacije svakog fenomena kulture koji se razmatra. Izgleda da smo svi šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bili „sociolozi”. U Ogledu o Paji Patku primetan je trag vrlo lucidnih socioloških opaski, ali i nepotrebnog posezanja za opštim mestima metodologije društvenog uslovljavanja, pa čak i ,,raskrinkavanja”. Koga? Naravno - „strategije imperijalizma”. Tamo gde prevladaju sociologizam ili politizacija, izostaje ironija, najvažnije sredstvo Tirnanićevog inače efektnog parodiranja kulturološko-istraživačkih stereotipa. Stoga je važno da pomenem briljantan kontraprimer u tekstu „Romantični život jednog tajnog agenta”. Ispitivanje evidentnih razlika između avanturističkog stripa i kriminalističkog romana valjan je put za kritiku sociološkog uravnjivanja kulturnih fenomena koji su nastali u istom periodu i istom društvenom okruženju.

Usmerivši se na paradigmu „večite sadašnjosti”, utopiju reprodukovanja jedne te iste konvencije u klasičnom avanturističkom stripu, Tirnanić se bavi onim što Jurij Lotman naziva estetikom istovetnosti, odnosno principom monotonih nizova. U prošlosti oni se javljaju u srednjovekovnoj umetnosti (commedia dell'arte), klasicizmu i narodnoj književnosti, dok danas postoje u domenu trivijalne književnosti i kulture. Estetski princip istovetnosti pripada modelu kulture koji, po Lotmanu, nije adekvatno vrednovati sa stano­višta njemu oprečnog modela kulture kome jezgro čine estetika originalnosti, principi novine i suprotstavljanja, odnosno načelo individualnih stvaralačkih konstrukcija. Ova podela čini se vrlo privlačnom, međutim, ne treba je apsolutizovati. Reč je pre o kulturnim modelima sa različitim težištima nego o potpunom uzajamnom isključivanju ova dva estetska principa. Oni, štaviše, u svakom delu čine kontrapunkt, a delo pripada žanrovskoj ili umetničkoj orijentaciji zavisno od toga koji estetski princip ima prevagu. Da nije tako ne bi nikada bilo novina i u najčvršćim žanrovskim tradicijama. Stoga i najveći privrženici estetike istovetnosti, žanrovskih dela ili trivijalne kulture povremeno podsećaju na prisustvo „onog drugog”. Tirnanić to formuliše ovako: „Domoći se osobenosti kroz uska vrata skrupuloznog poštovanja krutih pravila igre.” (str. 49-50) i „Masovna kultura... - u autorskom smislu - podrazumeva ličnu, neponovljivu organizaciju ogromnog broja opštih, obavezno ponovljivih stereotipova” (str. 203-204, podvukao Z. Đ.). Što je posebno važno, ovo ne važi samo za Fajfera koji je pripadnik paradigme novine i suprostavljanja nego i za Rejmonda i Kanifa. Dakle, Tirnanić, kada pristupa žanrovskom delu, vrednuje poštovanje pravila zanata, ali i ono što i sam naziva osobenošću i ličnom, neponovljivom organizacijom.

Beograd za početnike - 1983

          Kako god raspravljali o Tirnanićevom pisanju o kulturi, neophodno je priznati šarm njegovog “pisma”. Slagali se mi sa njegovim stavovima ili ne, činio on čak faktografske greške ili ne, na kraju nas uvek čeka priznanje da smo šarmom njegovog stila zavedeni. Po logici generacijskih uticaja moglo bi se očekivati da Tirnanić ima dosta sledbenika u svom načinu pisanja. Njih je možda i puno, no mi ih neposredno mnogo manje primećujemo. Ako bih Tirnanićev uticaj uporedio sa uticajnošću Nebojše Pajkića, još jednog privrženika i poznavaoca žanrovske kulture, primetićemo razlike. Pajkić je kritičar dosledne metodologije i ideologije, pa i dosledne netolerancije, kao filmski kritičar bio je sjajan destruktivac i cinik. Brojna je i eksponirana populacija njegovih sledbenika, „pajkićevaca”. Ovo kao da govori u prilog zaključku da je Tirnanićeve tekstove o kulturi teže oponašati, da su oni manje „ideološko-programski” a više „subjektivni”. „Pajkićevci” su očigledno smesta postali žanr - naravno, u rasponu od jalovih epigona do talentovanih učenika. A iza Tirnanića, velikog zagovornika žanra, gle čuda ili ironije sudbine, ostaju „samo” njegovi neponovljivo šarmantni tekstovi i knjige o „trivijalnostima“ kulture.

     (originalna verzija teksta prvi put je objavljena u „Književnim novinama” br. 781, Beograd, 1. 9. 1989)


PS. Zoran Đukanović je bio vredan i sa interneta prosledio, za Strip vesti, više tekstova pisanih povodom smrti Bogdana Tirnanića. Pošto su neki preobimni za sajt, a pošto ih ima nekoliko, odlučio sam da uz Zoranovu kolumnu dam OVAJ LINK kako bi preuzeli jedan .doc fajl (>80 KB) gde su ti tekstovi lepo poslagani, redosledom kako su pristizali. (zmcomics)

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Bookglobe

     Stigao je trenutak da najavljeni albumi i izađu. U ponedjeljak u striparnici Stripovi na Kvadrat u Zagrebu možete kupiti sve dolje navedene naslove, cijena 79 kn komad. Stripofili drhtite i birajte, te požurite nabaviti svoje primjerke jer su ovi albumi tiskani u vrlo maloj i ograničenoj nakladi! Nadamo se da će te uživati čitajući ove stripove kao mi dok smo ih pripremali.

     LINCOLN
     Lincoln 1: Tvrda glava
     Lincoln 2: Indian Tonic
     Lincoln 3: Playground
     Lincoln 4: Teška robija
     Lincoln 5: Gologuz na ledini

     Kakve su šanse dječarcu, k tome još i inteligentnom, da kao siroče provede koliko toliko normalno i sretno djetinjstvo na Divljem zapadu, pa se razvije u korisna i uzorna člana svoje zajednice? Ako još pritom ne zna držati jezik za zubima, nego samo drsko pita i propituje - baš nikakve, odvratit će vam cinično junak ove priče. Nitko mu u životu ništa nije dao. Čak si je i ime morao sam nadjenuti. Prema vlastitim riječima, ime Lincloln izabrao je jer bi drugi začepili svaki put kad bi taj tip otvorio usta. Morali su ga čak i ucmekati kako bi ga ušutkali... Nakon živahnog djetinjstva koje se uglavnom sastojalo od šutiranja i zatvaranja u podrum, Lincoln nije baš izrastao u uzornog građanina. Pljačkao je, otimao i palio sve što bi mu se našlo na putu sve do jednog začudnog i sudbonosnog susreta koji će mu promijeniti život. Pa makar i mimo njegove volje. Lincoln je, za strip western žanr, posve netipičan serijal. Antiwestern, s ciničnim filozofskim primjesama, sirov je, surov, opor i ciničan poput života na Divljem zapadu u 19. stoljeću. Osmislili su ga Olivier i Jerome Jouvray iživcirani idealiziranim strip vizijama westerna što su ih čitali u djetinjstvu. Upravo je objavljeno svih 5 albuma ovoga kontroverznoga serijala. Nevjerojatno otkačen i dobar serijal kojeg morate imati na polici!

     UNIVERSAL WAR ONE
     Universal War One 1: Postanak
     Universal War One 2: Plod spoznaje

      Posebno nam je zadovoljstvo domaćim čitateljima predstaviti uzbudljiv znanstveno-fantastični serijal Universal War One. Popularno nazvan UWO predstavlja kompletiranu cjelinu koja se sastoji od šest sjajno realiziranih albuma francuskoga autora Denisa Bajrama. Premisa stripa doista je intrigantna. U budućnosti, kada su Zemljani uspjeli kolonizirati dio našeg Sunčevog sustava te dublje zaći u svemirska prostranstva, u blizini Saturna zagonetno se formira zloslutan sferični “zid” promjera nevjerojatnih tri milijarde kilometara. Zid se širi i prijeti Zemlji, a svi bezuspješni pokušaji da se o njemu dozna više završavaju katastrofalno. Grupica otpadnika i autsajdera moraju utvrditi nalazi li se čovječanstvo na pragu Prvoga svemirskog rata...
INTERVJU: DENIS BAJRAM INTIMNO



     ADLER
     Adler 1: Avion iz Nanage
     Adler 2: Špilja Katana

     Belgijski scenarist i crtač Rene Sterne rođen je 1952. Supruga Chantal de Spiegeleer ga je ohrabrila da počne crtati pustolovni strip Adler. Prva epizoda serijalizirana je 1985. u časopisu Tintin, a album je 1987. objavio Le Lombard. Iste godine osvojio je Grand Prix nagradu u Angoulemeu. Objavljeno je ukupno 10 albuma. Bookglobe je otkupio prava na objavljivanje svih Sterneovih albuma iz serijala Adler. Adler je pustolov klasičnog kova, plemenit i čvrst momak prilično mračne prošlosti koja ga progoni. Bivši zrakoplovni as njemačkog Luft-vvaffea dezertirao je kada se suočio sa svom izopačenošću nacističke ratne mašinerije. Otada luta egzotičnim lokacijama i pruža svoje pilotske usluge onima koji ih mogu platiti. Nadamo se dobrom prijemu prva dva albuma: Avion s Nange i Špilja katana.


     KOOKABURRA
     Kookaburra 1: Planet Dakoi
     Kookaburra 2: Sektor WBH 3
     Kookaburra Universe 1: Snajperova tajna

     Posljednjih nekoliko godina mlađi europski autori iznenada su se počeli vraćati znanstvenoj fantastici, žanru pomalo, ali svakako nepravedno, zapostavljenom u strip-mediju. Među brojnim sjajnim naslovima posebno se ističe serijal Kookaburra, kojega su osmislili scenarist i crtač Crisse (Didier Chrispeels) i crtač Nicolas Mitric. Iako se na prvi pogled može učiniti kako je neobičan naslov tek proizvoljna i maštovita autorska igra slova ili glasova riječ kookaburra doista postoji i označava vrstu ptice karakterističnu za Australiju i prilično slavnu u lokalnim razmjerima zbog svog specifičnog glasanja koje nalikuje dobrodušnu, iako pomalo maničnu, ljudskom smijehu. Prema aboridžinskim legendama ova je ptičica stvorila Sunce, a taj će podatak biti ključan za tumačenje misteriozne poruke koja dominira prvim po redu albumom iz serijala nazvanom Planet Dakoi.
     U ovoj space-operi upoznajemo svemirskog snajperistu Dragana Prekog, poručnika elitnih postrojbi zemaljskog saveza, i njegova partnera Skullfacea. Opasan par upravo se iskrcao na izuzetno negostoljubiv planet Dakoi sa samoubilačkim zadatkom da pronađu i oslobode Kubilai Kha, posljednjeg viteza – vrača koji jedni može protumačiti važnu poruku iz prošlosti.
     Skullface, nekad znan kao elitni komandos Melvin O'Hara, jedini je Zemljanin koji je stupio na tlo planeta negostoljubivog na-roda Dakoi i uspio taj surovi svijet napustiti živ, iako unakažen do te mjere da je morao biti rekonstruiran robotiziranim dijelovima tijela. U podzemnom labirintu Dakoia snajperist Dragan naletjeti će na ljupku, ali opasnu Tamah-Kha koja također traga za vitezom – vračem, svetim čovjekom za njezinu rasu. U krvavom raspletu prve epizode Dragan će iz smrtonosne košnice Dakoia uspjeti izvući viteza – vrača i ranjenu Tamah-Kha. Kubilai Kha, u zamjenu za obećanje kako će mu zemaljska flota pomoći povratiti svete bodeže izgubljene na planeti u sektoru WBH3, prevodi misteriozni ep Zov zvijezda. U pitanju je napjev nastao među aboridžinskim domorocima, ezoterično proročanstvo koje najavljuje skoru apokalipsu.
     Serijal Kookaburra ubrzo stječe veliku popularnost među čitateljima, pa se razvija u pravu svemirsku sagu koja je u centralnom serijalu već dosegnula peti nastavak te dva “spin-off” serijala, Kookaburra Universe (deset albuma na kojima rade Crisse i Mitric, Ange, Christian Paty, Gaudine i Briones te još nekolicina autora) i Kookaburra K (do sada dva albuma koje pišu Crisse i James Hicks, a crta slavni Humberto Ramos).
     Bookglobe je predstavio prva dva albuma iz serijala Kookaburra i prvi album iz serijala Kookaburra Universe. Uživajte u ovoj SF poslastici.


     MARTIN MILAN
     Martin Milan 3: Lutalice iz džungle
     Martin Milan 4: Emir i sedam beduina

Strip Martin Milan pojavio se u časopisu Tintin krajem šezdesetih godina prošloga stoljeća, u njegovu zlatnom razdoblju kada je urednikovao legendarni Greg. Inicijalno oblikovan u kratke priče čiji je cilj bio da na klasičan stripovski humorističan način razonodi čitatelje, serijal se ubrzo transformirao u dulje i složenije cjeline s ozbiljnijim i dubljim temama. Premda većina epizoda koristi “pustolovne” zaplete, koja je temeljni dio same osnove lika Martina Milana, scenariji Christiana Godarda istovremeno nude i nenadmašnu kvalitetu i senzibilitet. Autor se kroz uzbudljive akcijske pripovijesti nenametljivo bavi velikim i važnim ljudskim temama i koristi riječi tako da publici razotkrije sav besmisao naše navodno suvremene civilizacije te ga navede na razmišljanje o brojnim životnim apsurdima.


LARGO WINCH | MURENA | BIJELA TIGRICA | SODA
Largo Winch 1: Nasljednik • Murena 1: Grimiz i zlato • Bijela Tigrica 1: U službi Velikog kormilara


     DURANGO
     Durango 14: Korak prema paklu

     Pomalo staromodna, ali ništa manje uzbudljiva (i krvava) saga o revolverašu Durangou. Durango je serijal već dulje poznat našim čitateljima. Autor Yves Swolfs, višestruko nadareni kreator serijala, u ovoj epizodi preuzima ulogu scenarista dok izuzetno talentirani crtač Girod, koji se već oprobao u crtanju westerna na serijalu Wanted realizira crtež, te serijal usmjeravaju u posve nove vode. Dok je Durango u prvim epizodama bila tek izuzetno kvalitetna posveta Blueberryju sada su autori, pod očito vrlo jakim utjecajem talijanskih špageti vestern i japanskih samurajskih filmova, pustili mašti na volju. Prvi album pod imenom KORAK PREMA PAKLU iz novog ciklusa DURANGO serijala pokazat će nam koliko je ovaj serijal time dobio na kvaliteti.


     THEODORE POUSSIN
     Theodore Poussin 4: Tajne



     Na sajtu www.stomugromova.com možete na kraju ovog priloga pročitati i Bookglobeov plan izdavanja strip albuma za celu ovu godini i možete videti naslovne strane svih albuma koji su u prilogu nabrojani, u nešto većoj rezoluciji nego su vam to predstavile Strip vesti.

Priredio: Zoran Đukanović

     MAKARSKI FESTIVAL STRIPA PRKOSI RECESIJI

     MaFest ubacio u četvrtu

     Na festival stiže desetak uglednih autora stripa, crtača Nathana Nevera, Sidermana, Modesty Blaise i El Niña, a MaFest, unatoč recesiji, ne odustaje od ambicioznih planova. Makarski festival stripa u tri dosadašnja izdanja potvrdio se kao respektabilna stripovska i kulturna manifestacija koja je pod Biokovo dovodila goste koji inače ne dolaze ni pod Sljeme.

     Ključna osoba festivala bio je Darijo Dado Antunović, baškovoški hotelijer koji dobro zna da bez intenzivnog rada u rujnu i listopadu nema punih hotela u srpnju i kolovozu. Tako je i sada već u glavnim crtama određen program stripovskog festivala koji će se ove godine održati od 21. do 24. svibnja.

     Tko dolazi na MaFest?
     Konačna lista glavnih gostiju još ni izbliza nije zaključena, no do sada su svoj dolazak potvrdili sjajni irski scenarist Peter Milligan (Human target, X-Men, Hellblazer, Spiderman itd.), a koji je poznat i po svojoj suradnji sa dva naša sjajna crtača: Esadom Ribićem i pokojnim Eddyjem Biukovićem. Iz Italije dolaze Pasquale Frisenda, Antonio Serra, Roberto De Angelis i Gigi Simeoni Sime. Frisenda se smatra jednim od najboljih talijanskih crtača (Ken Parker, Magični Vjetar, Tex, Nick Raider).
     Serra je kreator te alfa i omega popularnog SF serijala Nathan Never; Roberto De Angelis je sa svojih više od 25 nacrtanih epizoda te preko 150 naslovnica daleko najpoznatiji crtač iz Nathanova staffa, a Gigi Simeoni je, premda poznat i po svome radu na serijalima poput Lazarusa Ledda, Volto Nascosta, Nathana Nevera itd., svoju iznimnu kreativnost u potpunosti dokazao kao kompletni autor izvrsnog i od kritičara iznimno hvaljenog one-shota “Oči i tama”.

     Zanimljivi gosti, ali lani ste najavljivali više?
     Uz njih, gost na 4. MaFestu bit će i naš Boro Pavlović, autor izvrsnog “El Niña”, čiji scenarij potpisuje Christian Perissin. Boro je poznat i po svojim sjajnim naslovnicama za Modesty Blaise te po radu na kultnome Fantomu. Važno je spomenuti da će jedan od glavnih gostiju na ovogodišnjemu MaFestu biti i najsvestraniji hrvatski autor Darko Macan, čija je Borovnica obilježila prvi gotovi plakat za ovogodišnji MaFest, a ujedno je to i prvi geg plakat, što čini još jedan novitet u svijetu oko MaFesta.
     Ovo nipošto nije konačna lista te do kraja siječnja očekujemo još nekoliko potvrda eminentnih stripovnih autora. Sa tri festivala iza sebe u određenim segmentima postali smo pravi veterani tako da straha za 4. MaFest nema i već sada je sasvim izvjesno da će standardi koji su bili postavljeni na prošlome MaFestu vrijediti i za ovogodišnje izdanje.

     Kakva je bilanca prošlog MaFesta?
     Bilanca nije baš bajna, ali nećemo posustati! Uz Grad Makarsku, Ministarstvo kulture RH i Turističku zajednicu grada Makarske pokušat ćemo pronaći još određeni broj većih sponzora koji bi trebali zatvoriti financijsku konstrukciju i omogućiti da ova, prema riječima mnogih, najznačajnija kulturna manifestacija u gradu Makarskoj nastavi živjeti.

     Osjeća li se recesija?
     Vremena su teška i zaista je užasno zahtjevno doći do bilo kakvih sponzorskih sredstava, no spuštanja programske letvice MaFesta neće biti jer smo svjesni da bi bilo kakav korak unatrag neumitno vodio prema gašenju festivala. Ono što ćemo ove godine napraviti, a sve s ciljem da ne osjetimo krizu, jest udeseterostručiti napore u traženju sponzora i pokrovitelja koji su voljni podržati ovu kulturnu manifestaciju koja u svom segmentu suvereno drži primat u Hrvatskoj.

Pomoć djeci i Dalmaciji
Ostali događaji koji će obilježiti 4. po redu Mafest?
- Pa, prije svega, i ove ćemo godine organizirati humanitarnu aukciju originalnih tabli čiji će prihod ići za pomoć jednome djetetu, baš kako smo radili i svake godine do sada. Također, opet ćemo organizirati radionice s najmlađima, koncerte, burzu stripova, različite sportske događaje, a imat ćemo i radionicu za sve koji se žele baviti stripovima i na kojoj će poznati domaći i strani autori objasniti i u praksi pokazati proces stvaranja stripa, od ideje do koloriranja. Na ovogodišnjemu MaFestu posebno će biti predstavljeni dalmatinski strip autori, čime bismo svjetla pozornice usmjerili i na lokalne autore, od kojih u budućnosti očekujem i iskorak prema komercijalnom bavljenju stripom, a promocija na MaFestu će im, iskreno vjerujem, biti malena pomoć u ostvarivanju toga cilja.

     SINIŠA KEKEZ

[Objavljeno: Slobodna Dalmacija, Split20.01.2009.]

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Piše: THE MICO

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Veseli četvrtak

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Piše: V. Fumeti

     - Uz Neobične događaje s namigivanjem ... -

     Baš je lepo kad se laka srca složite s recenzentima neke knjige.

Vladimir Vesović naime kaže o Maji Veselinović: "Uživajte u njenim stripovima, jer oni su tu da vas uvedu u najtananije kutke vašeg bića!", a Saša Zograf beleži: "Činjenica da među nama imamo strip autorku koja svoj crtež tako vešto artikuliše i koja kreira priče zaista vredne kazivanja, jeste poen za sve nas koji se u ovoj učmaloj sredini bavimo stripom".

     Oni koji su poput autora ovog osvrta s uživanjem posmatrali i čitali šarmantne kratke strip priče Maje Veselinović, po raznim publikacijama i na strip izložbama, pronaći će u njenoj prvoj knjizi Neobičan događaj sa namigivanjem i druge priče kolekciju radova koji će im vratiti osmeh na lice i zagrejati dušu. Reč je o izdanju Studentskog kulturnog centra u Novom Sadu i ediciji Dirty editions čiji je urednik preduzimljivi Jovan Gvero.

     Stripovi Maje Veselinović objavljeni u ovim tvrdim koricama su podeljeni u dva ciklusa, neki su crno-beli, a drugi kolorni, rađeni su različitim sredstvima, za većinu je sama Maja pisala scenario, ali je znala i da se osloni na tuđe scenarije, kada bi se poklapali s njenim autorskim interesovanjima. Neki od njih se bave ličnim ematijama, drugi su čiste fantazije s neobičnim animalnim likovima, treći satirički pokazuju naše karaktere i mentalitet. Za sve je karakteristično da u simpatični detinjasti crtež, autorka upisuje tekst svojom rukom, često i tzv.pisanim slovima, gradeći tako naročiti intimni (skoro dnevnički) ugođaj. I tzv. štampana slova Maja "ucrtava" u polje slike, povremeno insistirajući na naraciji koja nije baš uobičajena u savremenom stripu, a filaktere prilagođava crtežu i sličicama, pretvarajući ih u bitne segmente svojih priča. I tip crteža i struktura table podređeni su ideji priče, tako da na Majinoj tabli zna da bude i 12 sličica, ali i samo jedna – kad svaka tabla deluje poput plakata (ili tzv. kuvarice). Ta promenljivost ni u jednom momentu ne deluje kao "traženje" i "svaštarenje", nego kao vrlo artikulisano prilagođavanje ideji kratkog stripa.

     Knjiga od 100 strana dupke je puna stripova i ne postoji nijedna stranica na kojoj čitaoca ne očekuje fina zabava – ali bih za ovu priliku izdvojio naslovni strip kao suptilnu autopoetičku studiju, strip Čovek Mačka i Čovek Zec, duhovitu, zafrkantsku posvetu američkom stripu o super herojima, Povest o Jugoslavu (po pesmi Dragane Mladenović), kao fini esej o novijoj istoriji ovih prostora, Most mora da bude lep – inteligentnu priču o smislu lepog.

     Jasno vam je da sam jednako uživao u stripovima o Pitomom, ali me je teološka rasprava od dve table (po priči Mileta Mijatovića) nasmejao do suza. Isto tako, a da možda i ne znam zašto, mnogo puta sam pročitao i osmotrio strip Svako ima svoj omiljeni pekmez, a meni je omiljeni bio i ostao pekmez od šljiva...

     Kraj godine i nije tako daleko – no kad se osvrnem unazad i pogledam unapred sasvim mi se čini izvesnim da će prva stripska knjiga Maje Veselinović biti najznačajnije domaće stripsko izdanje uopšte. Knjiga koju ćemo ko zna koliko puta još čitati uživajući u njenoj plemenitosti.

     [Objavljeno: Bestseler broj 68, Beograd, 20.10.2008.godine]

Piše: Strip vesti

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Press: SKC

Piše: Aleksandar Manić

     RG T1, T2
     Scenario: Pierre Dragon
     Crtež: Frederik Peeters
     Gallimard, 2007/2008

     Pierre Dragon, pariski inspektor policije sa dugim iskustvom, biva prebačen u RG, državnu bezbednost, radi istrage oko čitave mreže prevara i kradja koja vode ka islamističko-terorističkim organizacijama.

     Drugi deo trotomnog serijala odvodi Dragona u kinesku imigraciju, zakonitu i vanzakonitu, u siromašne pariske četvrti gde u podrumima, nekada vezani za sto, dan i noć rade Kinezi otplaćujući astronomske sume za ilegalan dolazak u Francusku.

     Scenarista Pierre Dragon (pseudonim), inače odista inspektor policije i državne bezbednosti, sa neverovatnim osećanjem za pripovedanje gradi, ne samo zaplet kriminalističke priče, nego i karaktere. Inače, RG (Renseignements Généraux) je francuska državna bezbednost, čiji se domen nalazi na granici policijskih poslova i kontrašpijunaže. Takvo okruženje je sâmo po sebi generator uzbudjenja, stresa, adrenalina i porodičnih problema. Scenarista je, svojim terenskim iskustvom, uneo odredjenu novinarsku tačnost, te se akcija odvija bez eksplozivnih efekata, više zasnovana na praćenju, analizama, ukrštanju informacija i radu sa dostavljačima. Priča je sačinjena od vrlo životnih detalja, ali bez preterivanja koja bi otežala ili u potpunosti usporila dinamiku naracije. Ličnost inspektora Dragona je višeslojna i tokom akcije otkriva svoje različite fasete. Kada se istraga uspori, intenziviraju se dogadjanja na privatnom planu, te se primeti da, dosta puta, posao služi kao izgovor da bi se izbeglo rešavanje ličnih problema. Iako se istraga završava prilično uspešno, autor ukazuje u kojoj meri je taj uspeh samo kap u okeanu kriminala.

     Grafizam mladog švajcarskog crtača Frederika Peetersa je vrlo izražajan i dovoljno stilizovan da istovremeno dočarava realnost situacija, ali i duhovna stanja i emotivne naboje koji prožimaju protagoniste i ambijente.

     Mali format albuma iziskivao je dinamičnu montažu, brzu i blisku samoj akciji i vešto uradjene elipse u kojima se od opšteg plana naglo prelazi na detalj radi ubrzavanja ritma. Vizuelni aspekt, podjednako kao i scenaristička osnova trilogije "RG", prožeti su mirisom melenholije, tipičnom za autentične francusko stvaralaštvo u domenu krimića. Inače, po atmosferi i pristupu "RG" nalikuje ukrštanju dobrih francuskih kriminalističkih filmova koji gaje notu realizma (Quai des Orfèvres, Flic Story, L 627) i koji imaju psihološku i estetsku stilizaciju (Garde à vue, Deuxième Souffle).

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Piše: Strip vesti

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Priredio: Zoran Đukanović

     Odlazak doajena srpskog novinarstva

     Preminuo Bogdan Tirnanić

     Ugledni beogradski novinar Bogdan Tirnanić preminuo je danas u Beogradu, potvrđeno je u redakciji nedeljnika NIN.

     Bogdan Tirnanić je rođen 14. septembra 1941. godine u Beogradu. Išao je u Desetu beogradsku gimnaziju, ali nije maturirao. Karijeru je započeo kao urednik u beogradskom omladinskom listu "Susret". Pisao je u NIN-u, gde je dve decenije bio urednik i glavni urednik. Radio je i za beogradske listove "Borba", "Radio TV revija", "Oko", "Književna reč", "Telegraf" i "Dnevni telegraf", "Politika", "Preš" i "Profil". Radio je i na TV Beograd, bio je zamenik urednika TV Politika, glavni urednik časopisa "Nju Moment", kreativni direktor agencije SMS Bates. Napisao je knjigu "Beograd za početnike" i "Beograd za ponavljače", autor je "Ogleda o Paji Patku", koautor "Beogradskih priča". Bio je koautor scenarija za film "Poslednji krug u Monci". Glumio je u "Ranim radovima" Želimira Žilnika, "Crnom bombarderu", filmu "Dečko koji obećava", u seriji "Otpisani"... Bio je oženjen glumicom Darom Džokić sa kojom je imao ćerku Jovanu.

     Književnost

     BOGDAN TIRNANIC

     Novinar, publicist, kulturolog, esejist, glumac, kozer, 'profesionalni Beograđanin'...
     Godinama jedan od najpoznatijih novinara SFRJ, njegov se rad veže uz zlatno doba časopisa NIN, a zajedno sa Igorom Mandićem i pok. Veseljkom Tenžerom pravio je osnovicu domaćeg 'new journalisma'. Širokih interesa, pišući istom strašću o filmu, nogometu (kao zakleti ‘Zvezdaš'), knjigama, stripu, rock'n'rollu..., svojom je karakterističnom nedosegnuto lakom frazom obilježio epohu naseg novinskog pisanja: njegove knjige 'Beograd za početnike' i 'Coca-cola art' (ekstenzivno je pisao i o pop-kulturi) bile su apsolutni udžbenici modernog, urbano-mitologizirajućeg, prštećeg stila pisanja, baždarenog tipičnim beogradskim 'twangom'.
     Neodoljivi šarm, lakoću i hedonizam tadašnjeg Beograda učinio je prepoznatljivim kulturološkim ‘itemom'.
      Za razliku od mrtvačke ozbiljnosti novinara i publicista iz establishmenta, a pogotove one akademske kritike, Tirketovo pero stvaralo je utisak da je njegova erudicija dolazila ne iz biblioteka nego iza - kafanskog stola, što je predstavljalo čitavu jednu 'filozofiju' za sebe.
     Najvećim uspjehom u životu, kako sam kaže, smatra: 'to što je video golu Milju Vujanović (tadašnju seks-bombu, u Žilnikovim 'Ranim radovima' gdje je i glumio) i živog Che Guevaru...' (god knows gdje...).
     Količina i broj slicnih priča koje je Tirke provukao kroz svoje tekstove u preko trideset godina bavljenja pisanjem - gotovo je neizmjerljiva.
     Od njega nije trebalo očekivati točne citate, navode stranice iz knjige gdje je nešto pročitao ili baš sve aktere nekog događaja, odnosno njegov slijed - sa tipično beogradskim osjećajem za instant-mitologizaciju i tamošnjim darom da se sočnim, anegdotalnim, živim jezikom ispriča nešto - Tirke je nekom vrstom narativne alkemije svoju publicistiku pretvarao u - literaturu.
     Izgledalo je kao da se priče vezu za njega, kao da je baš tamo gdje se stvara materija(l) za najbolje anegdote. Ako i nije baš svaka bila istinita – tim bolje...
     Uopće, umjetnost da se ni iz čega napravi priča, to je bilo ono zadivljujuće, pogotovo gdje takav dar nije bio usamljen u kulturi ionako prebogatoj kafanskim kozerima i umjetnicima ‘držanja banke', u kulturi u kojoj jednaku vrijednost imaju Mcluhan i ‘rashlađeno belo'.
     Biti moderni Beograđanin u vrijeme Tirketovog ‘sentimentalnog odgoja' značilo je po definiciji biti fan američke kulture, što je predstavljalo prekid s prošlom generacijom intelektualaca i pisaca čiji su kulturni izbori bili raspodijeljeni između franko-, germano- i (whisper it) – rusofilije.
     Našao sam ovaj primjer koji ukratko pokazuje gotovo sve osobine njegova svjetonazora kao pisca. U nekom intervjuu novinar ga pita o uzorima, a Tirke će na to, naravno proračunato:
     ‘Momčilo Jojić.'
     Naravno, novinar i čitaoci se pitaju tko je to, taman dajući Tirketu šlagvort:
     ‘- Upoznao sam ga u kafani "Bled" na Dorćolu i nisam znao da je novinar. Nama klincima je pričao kako je sa Džonom Vejnom pio viski. Mislili smo da je neki folirant, a onda smo nešto kasnije našli reportažu u kojoj je pisalo da je on stvarno u Americi sreo mladog gospodina Morisona, kako je inače bilo pravo ime Džona Vejna. Gospodin Jojić je poznavao i Volta Diznija i nagovorio ga da mu da prava za "Politikin zabavnik", koji je jedan od naših ključnih listova. Kao neka vrsta mog gurua, pojavljuje se Dragan Marković, pisac "Otpisanih", koji je i sam bio otpisan,...'
     Priča na priču, mit na mit, u koncentričnim krugovima – domaći, lokalni, beogradski uz one američke. Kulturne reference u harmoniji – Disney i John Wayne, ‘Politikin zabavnik' i ‘Otpisani', Beograd u New Yorku i New York u Beogradu...
     Ili ova pak, gdje govori o svojoj ljubavi prema viskiju:' Ja sam bio u Nešvilu što je za moje sponzore u Americi bilo jako čudno. Za njih su to seljaci. Tamo sam upoznao jednog novinara. Zvao se Al Gore. U međuvremenu je malo napredovao u službi. Sada je američki potpredsednik. Pitao me je da li znam sta je Džek Denijels. "Da", rekao sam. "To je vaš nacionalni heroj".
     Onda je rekao: "Odnesite gospodinu karton pića u hotelsku sobu".
     Tirke i Al Gore piju burbon u Nashvilleu! Već za ovu priču ja bih mu poklonio još jedan karton Jack Danielsa.

     Djordje Matic
     2002-08-08

Uređuje: Marko Ajdarić

Piše: Komikaze

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Piše: V. Fumeti

     - Uz treći i četvrti album Špageti Bradrsa -

     Sigurno nisam bio jedini kome se, pre otprilike godinu dana, pri prvom susretu, nije dopalo ime stripa Špageti Bradrs. Kičasto ime obećavalo je kičastu zabavu. Sigurno da nisam bio jedini, koji je pročitavši dva albuma u izdanju zagrebačke Fibre, shvatio kako je u zabludi i koliko je opasna moć predubeđenja! To potvrđuju i naredna dva albuma koje je isti editor objavio ove godine.

     U međuvremenu, Braća Špageti, kako su ih krstili u Stripoteci, dospeli su ne samo na stranice naše najstarije strip revije, nego su u Hrvatskoj proglašeni najboljim strip albumima u 2007. (Onaj ko je u Bestseleru svojevremeno pročitao moj osvrt, zna da se slažem s tom visokom ocenom.)

     Da ponovimo: kako imena scenariste Karlosa Trilja i crtača Dominga Mandrafine nagoveštavaju, strip o Braći Špageti je odličan primer moći kratke forme i njene serijalizacije. Čitanje tog stripa čija pojedinačna epizoda ima 8 crno-belih stranica, a svaki album nudi 24 epizode prava je uživancija, čak jača od one koju im u naklonjenim predgovorima, u sva četiri albuma, pripisuje Darko Macan!

     Junaci stripa su članovi italijanske porodice Ćentobući, tri brata i dve sestre, svi u srednjim godinama, doseljeni u Ameriku brodom na kojem im je pri porođaju umrla majka. Vreme stripa su burne dvadesete prošlog veka, a kulise grada u kojem se, u vrlo uskom krugu protagonista, sve zbiva tamnom ekspresijom podsećaju na Abulijevog i Bernetovog Torpeda. Prisutan je i slični antiamerički cinički odnos autorskog tandema i slična upotreba nasilja i seksa! Ipak, ovde nužne i zgodne sličnosti prestaju.

     Kako rekoh, Ćentobućijevi čije ukrštene avanture pratimo u stripu Braća Špageti su tri brata: nemilosrdni gangster Amerigo, prečasni otac Frenk, pravedni policajac Antonio; te njihove sestre: filmska glumica Katarina, s umetničkim imenom Džipsi Bon, i domaćica Karmela, koja se izdržava prodajom tela i povremenim naručenim ubistvima mušterija. Ali Karmela nije jedina s dvojnim moralom! Gangster Amerigo je veliki poštovalac majčinog lika i njoj se ispoveda posle zločina. Prečasni otac Frenk zna da udarcima krsta kazni brata Ameriga tako da mu raskrvari glavu, a pošteni Toni dospeva i u situacije u kojima taji zlodela brata ili sestre.

     Ukratko Špageti bradrs se zasnivaju na tematizaciji društvene hipokrizije, opšte korupcije, prikrivenog zločina, pravde koja se može kupiti... i možda najviše: na ruganju svetosti (američke) porodice. Ali osnovna je ipak: moć priče i njena vizuelna prezentacija!

     Treći i četvrti album, jednako uspešno dizajnirani i odštampani, dalje razvijaju pojedinačne i ukrštene priče Ćentobučijevih. Amerigo je u neuspešnom braku, žena ga vara s rođenim bratom, a dete koje je rodila nije njegovo. Prečasni otac Frenk i dalje čini ustupke nemoralu ili pak poseže za nasiljem. Pošteni Toni ima krivudavu karijeru, mnoge kolege i šefovi ga smatraju nesposobnim i smeju mu se iza leđa, a tu je i incest od kojeg ne može da se suzdrži. No kao da više pažnje Triljo i Mandrafina posvećuju sestrama Ćentobuči. Vrlo često se bave karijerom Džipsi Bon čija je slava potpuno uzdrmana propašću nemog filma, a dosta pažnje u četvrtom tomu serijala posvećuju Karmelinom sinu Džejmsu, koji pokazuje čudesan pripovedački talenat (opisujući fantastični život šire porodice). U trećem i četvrtom tomu Triljo i Mandrafina pokazuju nešto više interesovanja za društveni kontekst, destruišući holivudsku industriju snova i tematizujući klasne sukobe radnika i poslodavaca koji imaju izvesnog dodira sa interesima Ćentobučijevih. Interesantno je da je u trećem tomu neke od scenarija napisao Giljermo Sikomano i da se oni nisu dopali piscu predgovora Darku Macanu. Meni su se dopali, što ukazuje na tačnost tvrdnje da o ukusima ne vredi raspravljati.

     Scenariji Karlosa Trilja po pravilu pokazuju njegovu sposobnost kratkog i efikasnog nizanja zapleta, u kojima se uspostavljeni karakteri i sudbine iscrpljuju u ponavljanjima i laganim promenama pozicije likova, omogućenim ako ne i uslovljenim epskom prirodom celine stripa. Crno-beli crteži Dominga Mandrafine suštinski, portretima i figurama pre svega, ali i scenama i atmosferom tridesetih godina 20. veka, doprinose imaginacionom efektu ovog sjajnog stripa.

     Ponoviću posle 96 pročitanih epizoda i 768 stranica: odlično izdanje jednog istinski nezaobilaznog stripa!


[Objavljeno: Bestseler broj 67, Beograd, 03.10.2008.godine]

Piše: Strip vesti

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Aleksandar Manić

     Un peu avant la fortune
     Scenario: Jean-Claude Denis
     Crtež: Dupuy i Berberian
     Dupuis, 2008

     Etienne je ne preterano efikasan privatni detektiv koga su upravo izbacili sa posla. Usamljen, jer ga je napustila i verenica, on odlazi kod Francka, svog jedinog prijatelja. Jednog dana, Etienne dobija veliku sumu novca na lotou i u tom trenutku se u njemu bude mnogi, do tada nepoznati strahovi i sumnje. Da bi se prilike iskomplikovale, on misli da je izgubio tiket lotoa i počinje da ga traži svuda gde je prolazio.

     Priča poznatog strip autora Jean-Claude Denisa, pokriva kratak period, od onog trenutka kada je junak saznao da je dobio novac na lotou, pa do preuzimanja čeka. Inače, scenario smišljen kao policijska potraga za (ne)izgubljenim tiketom, kreće dobro, ali se brzo gubi u seriji neverovatnih preokreta u Etiennovoj potrazi. Pozitivna strana priče leži u karakteru junaka koji ima lažni izgled gubitnika, ali je, u stvari, promućurna i inteligentna osoba. Podsmešljiv ton se meša sa melodramatikom ponovnog susreta Etienna i njegove bivše verenice. Medjutim, mnoge prilike nemaju dovoljno motivacija, a čitavoj priči nedostaje ritam.

     Dupuy et Berbérian, jedan od najslavnijih crtačkih tandema francusko-belgijskog stripa, ostali su verni svojoj jednostavnosti. Njihova gipka i sinusoidna linija dobro se uklopila u grafičke potrebe scenarija. „Denisevo pisanje je vrlo grafičko i njegovi dijalozi su odlično razradjeni, što je retko u stripu, i što čitavoj priči daje posebnu boju“ – objasnio je Philippe Dupuy. Nedostatak u grafičkom pristupu su pretamne boje što priči uskraćuje lakoću koju joj je, namenio scenarista.

     Album „Un peu avant la fortune“ vrlo je zabavan, sa lepo razradjenom oniričkom stranom i trunkom melanholije, ali se od ovakvo kvalitetnog trija očekivalo više od malo posprdnog zaključka da sve nije u novcu.

Pres: Marketprint

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Bookglobe

Priredio: Zoran Đukanović

     REINKARNACIJA DEVETE UMETNOSTI

     Buđenje bh. strip scene: Sarajevska škola stripa & Udruženje građana Inventura

     Nakon mnogo pasivnih godina, tokom kojih je strip bio samo još jedna od stvari u kojima se uživa privatno, putem pasioniranog skupljanja omiljenih izdanja i diskusija s onima koji dijele istu strast, čini se da je renesansa na pomolu. Sve više ljubitelja stripa crta strip table, piše scenarije i, što je najvažnije, izlaže svoje uratke, prvenstveno zahvaljujući mladim ljudima koji su odlučili da u 2008. brojnim akcijama, izložbama, radionicama, inicijativama konačno ožive devetu umjetnost u Sarajevu.
     Jedan od njih je i Majo Pavlović, koji predvodi Sarajevsku školu stripa u Centru za mlade na Gorici. Do danas je kroz nju prošlo 20-tak polaznika, čiji su radovi prezentirani na šest sarajevskih (Mediacentar, klub Cinemas, Art galerija Dobrinja...) i dvije izložbe na MaFestu, makarskom festivalu stripa. Škola organizira putovanja i upoznavanje sa svjetski priznatim autorima poput Hermana Ipena ili Jamieja Delanoa. Polaznici su, uglavnom, studenti Akademije likovnih umjetnosti i drugih fakulteta, ali i srednjoškolci koji se u Centru uče pisanju i prerađivanju scenarija, a potom i crtanju, odnosno cijelom procesu pravljenja stripa. Danas su aktivni članovi škole: Elvir Jusufović, Vedad Šabanadžović, Česi Novaković i Boris Hodak, koji se nadaju da će se u narednoj godini najzad stvoriti uvjeti za objavljivanje strip albuma, koji je, za sada, na čekanju. Od sarajevskih izložbi najviše je odjeka imala izložba S3P (StriP ), održana u martu u Mediacentru. Tom prilikom kao strip crtači "novog pravca" predstavili su se Pavlović, Jusufović i Šabanadžović, s ukupno pedesetak radova. Novi pravac podrazumijeva korištenje alternativnih tehnika poput Photoshopa i programa za 3D modeliranje te i futurističke i sci-fi motive. Majo, inače profesor likovne kulture, pasionirani je ljubitelj stripova još od djetinjstva. Kratke priče koje je pisao poslužile su kao predlošci za stripove, kojima se serioznije posvećuje s formiranjem škole. Trenutno sa školskim prijateljem Amirom Hadžićem, koji je ujedno muzičar i svira u dva black metal benda, radi na pripremi zajedničkog strip albuma.
     Na oživljavanju stripa je ove godine intenzivno radila i Inventura, udruženje građana za unapređenje vizuelne pop-kulture mladih. Inventuru čine mladi strip autori, ilustratori i multimedijski kreativci koji se, pored stripa, bave još i ilustracijom, animiranim filmom, dizajnom, i nastoje popularizirati ove off oblike umjetnosti, neprepoznate od elitne kulture i njenih institucija. S tim ciljem su u septembru ove godine, zajedno s još nekoliko udruženja, inicijativa i fanova-pojedinaca, organizirali festival stripa i alternativne umjetnosti Stripattack. Tokom tri dana festivala svi značajniji umjetnički prostori u Sarajevu obasuti su različitim događajima. U Umjetničkoj galeriji BiH održana je izložba članova Inventure i skupna izložba talijanskih i bh. strip crtača, na Akademiji likovnih umjetnosti odvijale su se radionice stripa pod vodstvom talijanskih umjetnika, u kinu Meeting Point održane su projekcije talijanske animacije, a na zidu kina je oslikan graffiti mural u saradnji s STF (Save The Future) grafiterima. Pored toga je na Akademiji likovnih umjetnosti održana i izložba strip tabli Dragana Rokvića i tragično preminulog novinara, publiciste i pisca Karima Zaimovića, kao svojevrsni in memoriam mladom strip teoretičaru i scenaristi. Inventura u 2009. nastavlja s planiranjem i organizacijom izložbi stripa i ilustracija, projekcijama animiranih filmova, i sličnim aktivnostima. Sve dok strip ne dobije mjesto koje i zaslužuje.

     (M. Durkalić i E. Nurikić)

---

     SJEĆANJE NA KARIMA

     Fondacija "Karim Zaimović"

     U redakciji Dana 25. decembra uručene su stipendije Fondacije "Karim Zaimović", koje se tradicionalno dodjeljuju najboljim studentima umjetničkih akademija, književnosti i novinarstva. Ovogodišnji stipendisti i dobitnici nagrade su Lamija Neimarlija, studentica treće godine Filozofskog fakulteta, Odsjeka komparativna književnost i filozofija, iz Sarajeva, i Darko Dujmušić, student četvrte godine Muzičke akademije, Odsjek klavir, iz Travnika. Karimov otac Mehmed Zaimović uručio je Lamiji Neimarliji stipendiju od 2.000 KM te Darku Dujmušiću posebno priznanje u iznosu od 1.000 KM.
     Fondaciju su 1996. godine osnovali porodica Zaimović - Karimova majka Ašida, otac Mehmed i sestra Lajla, zatim prof. dr. Zdravko Grebo i redakcija magazina Dani . Urednik Dana Senad Pećanin istakao je da je Karim bio jedan od najrespektabilnijih strip autora u regiji te je, zasigurno, ostavio dubok trag u bh. novinarstvu, strip umjetnosti i književnosti. Već kao trinaestogodišnjak objavljivao je strip recenzije u najznačajnijim evropskim magazinima. Nakon njegove tragične smrti, 1995, osnovana je fondacija čiji je cilj pružanje materijalne pomoći najboljim studentima univerziteta u BiH u navedenim oblastima, ali ujedno i njegovanje uspomene na svestranog čovjeka kakav je bio Karim.
     "Moje učešće u ovom projektu jeste, naravno, i lično, jer sam imao veliku sreću da je rahmetli Karim Zaimović radio na Radiju Zid", istakao je Grebo i dodao da se svake godine u Fondaciji suočavaju s vrlo teškim zadatkom - izabrati najbolje među najboljima. Karimova majka Ašida podsjetila je da se kod studenata osim visokog prosjeka, vrednuje i njihov angažman u vannastavnim aktivnostima. Naime, Lamija Neimarlija ima prosjek 9,9 i već je počela objavljivati radove, dok Darko Dujmušić, također s prosjekom iznad 9, iza sebe ima učešće na brojnim koncertima. Među dobitnicima stipendije i posebnih priznanja od 1996. naovamo su: Jasmila Žbanić, Sabina Šišić, Milan Lucić, Peđa Kazazović, Damir Janeček, Azra Medić, Tatjana Jovanović, Emina Žuna... i drugi mladi ljudi, koji su već svojim radom ostavili značajan pečat u muzičkoj umjetnosti, novinarstvu ili filmskoj umjetnosti.

     (E. Nurikić)

[Objavljeno: Dani, Sarajevo, 02.01.2009.godine]

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijate ako mu se javite na email.

Uređuje: Marko Ajdarić

Press: Bookglobe

     NAJAVE: BOOKGLOBE MARVEL
     Bookglobe - Izdavački plan za Marvel albume za 2009/2010
     Pred vama se nalazi okvirni popis Marvelovih strip albuma koji bi trebali biti objavljeni tijekom naredne dvije godine. Uz već od prije započete dvije Marvel biblioteke, počinjemo i s Marvel Deluxe bibliotekom koja se po opremi razlikuje jedino što je u A4 formatu i debljem papiru.

     100% MARVEL BIBLIOTEKA:
ASTONISHING X-MEN, knjiga 1, Nadarena
ASTONISHING X-MEN, knjiga 3, Razdvojeni
ASTONISHING X-MEN, knjiga 4, Nezaustavljivi

     MARVEL KNIGHTS BIBLIOTEKA:
MARVEL KNIGHTS SPIDER-MAN, knjiga 2, Otrovan
MARVEL KNIGHTS SPIDER-MAN, knjiga 3, Posljednja fronta

     MARVEL DELUXE BIBLIOTEKA:
SILVER SURFER, Rekvijem (Kompletna priča)
SUB-MARINER, Dubine (Kompletna priča)
LOKI (Kompletna priča)
PUNISHER, knjiga 1*, Barracuda
PUNISHER, knjiga 2*, Barracuda MAX
     *album za kolekcionare i u crno/bijeloj maloj numeriranoj nakladi.

     www.stomugromova.com/strip-izdanja/najave/najave-bookglobe-marvel.html

Press: Veseli četvrtak

Priredio: Zoran Đukanović

     Pisma čitalaca: Zoran Đukanović
     Ilija, hvala na dobrom tekstu o Marvelu. …junaci koji se pojavljuju i nestaju, menjajući čak i svoje osobine, i koji se šetaju između serijala tvoreći posebni, otvoreni svemir… ušančeni u samodovoljnom kosmosu američkog sna… Baš su mi se svideli i prevodi. Ma, čuj: Namor Pod-Morko, Nik Besni, Dr. Čudni. Šarm arhaičnosti. Tekst si napisao lake ruke, što ova moja od sto tona, često nije. No, svako nosi svoje breme… :)

Autor: Duda Vukojev

povratak na vrh

Piše: Damir Smith

     U subotu, 10. januara 2009. godine u Galeriji i Amfiteatru Otvorenog univerziteta u Subotici održaće se izložba originalnih strip tabli i video promocija "Zrenjaninskog strip almanaha", sa početkom u 19 časova.

     Almanah na sedamdesetak strana velikog formata predstavlja devet autora koji žive u Zrenjaninu: Aleksandara Pavkovića, Vladimira Kuzmanova, Aleksandara Babića, Branka Đukića, Vladana Nikolića, Nikolu Štiklicu, Zorana Selenu, Dejana Uzelca i Mišu Živanova. Prema zamisli autora projekta, mr Branka Đukića, Almanah obuhvata različite generacije crtača i scenarista iz Zrenjanina, (u rasponu od 25 godina) koji su se bavili ili se bave stripom, pa je i njihov pristup toj umetnosti sasvim različit.

     O tome kako je izložba nastala govori koordinator projekta „Zrenjaninski strip almanah“ i jedan od autora stripova, magistar slikarstva Branko Đukić: "Na ovu ideju smo došli zajedno u saradnji sa Kulturnim centrom iz Zrenjanina koji je finansirao čitav projekat, sakupio sam crtače stripa iz Zrenjanina, raznih generacija od 25 do 65 godina, neki koji su meni bili uzor, a neki kojima sam ja uzor i mislim da je to glavni kvalitet ovog Almanaha, pošto možemo na osnovu generacija da vidimo ko je kakav pristup imao stripu. Svako od autora je zastupljen sa po jednim stripom koji nikada nije objavljen na domaćem tržištu...“.

     Koncert nakon promocije Almanaha održaće se u Baš kući oko 22 časa, kada će po prvi put pred subotičkom publikom nastupiti samostalni muzički autor iz Subotice pod imenom Mršavi pas, iza kojega stoji Milan Mandić. Nedavno je njegov album izašao u izdanju hrvatske nezavisne produkcijske kuće Slušaj najglasnije, a svoj prvi koncert održao je prošlog meseca u Novom Sadu u sklopu Festivala Filmski front.

     Organizator je FOKUS Fondacija u saradnji sa književnim časopisom Symposion (www.symposion-line.eu) koji je omogućio koncert nakon promocije, time najavljujući svoj sledeći broj koji će biti sveska proze i stripa pisaca i autora iz Hrvatske, Mađarske, Slovenije i Srbije.

Piše: Ilija Bakić

     70 godina Marvela

     NADLJUDI U HELANKAMA

     U svekolikom svetu masovne šarene zabave ime Marvel poznato je na svim meridijanima i među publikom od poslovičnih 7 do 77 godina. Bukvalno svako, mlad ili star, upitan za nekog Marvelovog junaka znaće odmah, ili će se lako setiti, bar nekog imena: Spajderman, Fantastična četvorka, Derdevil, Čelični čovek, Kapetan Amerika, X-meni, Hulk, Srebrni letač/surfer... Oni nedovoljno oprezni lako će u ovu grupu ubaciti Supermena i Betmena čineći ogromnu grešku - ali, s druge strane, sve su to super junaci koji su postali manje ili veće ikone XX veka i kao takve se 'nastavili' i u Novom Milenijumu. Ako je deklamovanje Marvelovih junaka relativno lako, na pitanje u kom mediju su oni upoznali ovaj svet odgovori će biti različiti: stariji znaju da su svi oni osvanuli na stranicama strip svezaka dok su ih mlađi najpre upoznali kao heroje filmova, serija crtanih filmova, kao 'akcione' plastične figurice i, konačno, kao glavne junake bezbrojnih kompjuterskih igrica. Dakle, za svakoga je bilo i može se naći ponešto jer Marvel imperija je oduvek bila i ostala aktivno preduzetničko društvo koje zna da otkrije ukus publike (ali i da ga formira) i koje ume da iskoristi sve prednosti trenutne situacije odnosno masovnih medija kako bi svoju robu plasirala u ogromnim tiražima (sa enormnim profitom).

     Priča o Marvelu započinje upravo visprenim razmišljanima Martina Gudmana koji je od 1933.g. bio izdavač palp (petparačkih) magazina, uglavnom vesterna ali i naučne fantastike i misterija, i koji je bio voljan da proširi biznis na stripove kao proizvod koji je očito imao dobru prođu. Legenda kaže da je na trafici ugledao, među mnoštvom šarenih stripova, novu DC (Detectiv Comics) svesku i rešio da se okušao i na tom polju; naravno, vrlo je moguće da je u pitanju čista spekulacija koja ima u vidu višedecenijsko rivalstvo Marvela i DC-ja. Kako bilo da bilo, Gudman je osnovao „Tajmli pablikejšn“ i u oktobru 1939.g. objavio prvi broj „Marvel stripova“ sa obećavajućim podnaslovom „akcija-misterija-avantura“ i sa prvim iz 'ergele' super heroja - Ljudskom bakljom i, u drugom stripu, Namorom (Pod-Morkom, pošto je isti rođen od čoveka i sirene, živi ispod mora ali izlazi na kopno da se bori za prava morskih bića). Izbor junaka nije bio slučajan jer je od pojave Supermena, godinu dana ranije, postalo unosno baviti se kostimiranim kreaturama sa nadljudskim moćima. Tadašnji klinci bili su fascinirani tim novim borcima za pravdu sa božanskim moćima u atraktivnim kostimima (makar to značilo nošenje gaća preko helenki-pantalona, kako to radi momak sa Kriptona). U svakom slučaju prvi broj je dobro prošao pa se pojavi drugi, ovog puta sa bombastičkim zaglavljem „Marvel Misteriozni stripovi“. Sa svakom novom sveskom stizali su atraktivni heroji: Anđeo, ogromni crveni robot Elektro, mistični-zeleni Vizija, crveno-plavo-belo kostimirani Patriota, Ka-zar (plavokosa verzija Tarzana), dečak detekriv Teri Vans, kauboj zvani Maskirani jahač... Marta 1941.g. pojavio se prvi broj „Kapetan Amerika stripovi“ koga je crtao Džek Kirbi koji će u sledećim decenijama, sa Stenom Lijem (Gudmanovim rođakom pravog imena Stenli Lajber), postati izvor bezbrojnih super junaka. Kako je to bilo vreme II svetskog rata koji je zahvatio čitav svet ali (još) ne i SAD, svi popularni heroji dobili su zadatak da pomognu u razvijanju patriotskih osećanja i pripreme naciju za ulazak u rat. Tako su horde super heroja razbijale mračne planove nacista i japanaca, pomagale 'dobrim' vojskama i branile nemoćne; pored prebijanja i šamaranja običnih vojnika i oficira, nadljudski pomoćnici 'dobrim momcima' obavezno su vijali i najvećeg zločinca Hitlera. Kada je rat završen super junaci su ostali bez glavnog neprijatelje i otvorilo se pitanje šta sad; odgovor je trebalo naći jer je strip postao veliki biznis pošto je 1943.g. prodavano 25 miliona strip svezaka mesečno. Super junaci su morali da se vrate civilstvu i 'običnim' neprijateljima. Nekima je to pošlo za rukom drugi su nestali ili bar bili zamrznuti (kao Kapetan Amerika) dok ponovo ne zatrebaju. Kao pravi domaćini, Marvel preduzetnici nikoga nisu otpisivali i odbacivali; ako nisu znali šta bi sa nekim herojem jednostavno bi prestali da objavljuju sveščice sa njim kao glavnim junakom; isti junak se, eventualno, pojavljivao kao gost u serijalima drugih heroja sve dok se ne zaključi da bi sveže stasalim čitaocima bilo zanimljivo da se upoznaju sa novim, u stvari uskrslim, junakom. A to bi, istovremeno, bila prilika da se ponovo ispriča životopis narečenog momka ili devojke, koji će se još malo nakititi i doterati. Tako su, recikliranjem starih priča prilagođenih novoj publici, nastale serije Ultimativni Marvel i Esencijalni Marvel. Istovremeno Marvel je koristio priliku da pokupuje i pod svoje okrilje stavi mnoge junake iz propalih izdavačkih kuća a onda da ih vaskrsne angažovanjem mladih i talentovanih umetnika kojima se daju odrešene ruke (tako je Frenk Miler preporodio Derdevila koga je Marvel poprilično 'istrošio').

     Polovinom 1950-tih broj prodatih stripova narastao je na 50 miliona mesečno; američki dušebrižnici zabrinuli su se za dobrobit omladine pa je, posle odluka Senata, u okviru strip branše usvojen Strip zakonik koji je propisivao kakvi su sadržaji poželjni a kakvi ne. Zabrane su naterale izdavače i autore da se dovijaju kako ne bi propagirali nepodobno nasilje, zločince ili 'jeftinu' stravu i užas. S jedne strane, super heroji su postali 'ljudskiji' pa su se njihove moći otkrile i kao izvor problema u običnom životu (većina junaka bila je normalna dok zadesno, nije postradala, uglavno od radijacije i tako dobila neke specijalne osobine); s druge strane, počev od 1960-tih heroji počinju da se 'organizuju' i udružuju u grupe kao novi oblik rada i delovanja (najpre je to uradio DC sa svojom 'Američkom ligom pravednika' a 1961. Marvel je odgovorio „Fantastičnom četvorkom“ i „Osvetnicima“). U hipi 1960-tim Marvelov strip koncept je zapao u krizu ali su oni tragali za novim herojima što je izrodilo neke od najpopularnijih junaka kakvi su Spajderman, Srebrni letač, Moćni Tor, Hulk (a bili su tu i X-meni, Čelični čovek, Nik Besni, Dr. Čudni, i 'obični' momci Panišer ili Šeng Či) da bi, konačno, 1970. stigao i Konan varvarin. Kriza je doprinela da se usavrši i kolektivni sistem rada u kome jedan crtač radi u olovci, drugi u tušu, treći boji crtež, četvrti upisuje tekst, posebni umetnici rade naslovne strane i postere dok priče smišlja poseban tim. Marvel je insistirao na vizuelnoj atraktivnosti što je 'doteralo' i izgled stripa razbijanjem klasičnog pripovedanja u kaiševima, potenciranjem neobičnih rakursa, strip kvadratima različitih veličina, slikama koje se prostiru na jednoj ili dve strane... Prepoznatljive su i naslovnice Marvelovih izdanja na kojima osim heroja u akciji i bombastičnih natpisa ima i balona sa replikama. Uz nove i stare junake koji se pojavljuju i nestaju, menjajući čak i svoje osobine, i koji se šetaju između serijala tvoreći posebni, otvoreni svemir, uspeh/profit se ustalio uz polagani ali zapaženi porast. Nagli skokovi zarade zabeleženi su kada su se stripovi o super herojima počeli pretakati u filmove i kompjuterske igrice. Naravno, Marvel nastavlja potragu za novim pričama koje će se dopadati mladim čitaocima ali i onima koji su već 'iskusni' stripofili. Marvel je još od 1960-tih, kada je počela da se uobličava i razvija tzv fanovska scena, 'pazio' na ovo tržište jer se i na njemu obrću velike pare; pošto tamo ima mnogo dobrostojećih, sredovečnih stripoljubaca Marvel je rado priređivao razne reprinte kako bi udovoljio i njihovim zahtevima.

     U XXI vek Marvel je ušao sa zalihom od više stotina raznorodnih junaka i debelim iskustvom kako da ponudi i proda svoju staru robu odnosno kako da kreira novu. Konkurencija je jaka ali Marvel igra na proverene karte; on se ne bazira i ne forsira ambicioznije stripove (grafičke novele), njegov zaštitni znak i dalje su maskirani (ili lepše rečeno kostimirani) super heroji koji se bore na strani Dobra. Istini za volju, mada je u ovim globalnim vremenima sve je teže otkriti šta je zaista Dobro a šta ne, to Marvelovce ne brine jer su oni ušančeni u samodovoljnom kosmosu američkog sna koji je navikao da se bori protiv stranaca-varvara i unutrašnjih neprijatelja-stranih plaćenika koji bi da pokvare san o demokratiji i slobodnom tržištu. Marvelovci, naravno, znaju da će pobediti jer su pravda i moć na njihovoj strani a pripomoći će i božanske super moći; a kad je tako zašto se po tom pitanju ne bi malo zabavili i ponešto zaradili? Usput će i nadalje odgajati generacije klinaca kojima je normalno da imaju javno i tajno lice i koji će jedno pričati a pod okriljima maski raditi drugo. A odatle do verovanja i, još bolje, kovanja svetskih zavera i nije tako dalek put.

[Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 31.12.2008.godine]

Autor: Spasoje Kulauzov

povratak na vrh

Piše: Željko Mijatović

Piše: Aleksandar Manić

     Ewen T1
     Scenario: Tiburce Oger
     Crtež: Andreï Arinouchkine
     Daniel Maghen, 2008

     Vekovima, zemljoradnički i ribarski narod Sliveni žive na ostrvu Plava Zemlja. Njihov život je miran sve dok ostrvo ne napadnu Norvegi, moreplovci i ratnici. U isto vreme, pojavljuje se Ewan, zvani "zmajev brat", koji se sa svojom vojskom hrabro bori protiv zavojevača, nanoseći mu velike gubitke. Medjutim, posle jedne krvave bitke, njegova vojska je poražena, a on preživljava bacajući se u more. Iz talasa ga spasava lepa Alis, a u avanture, po njenim vizijama, oni kreću zajedno sa Budocom, ribarom patuljkom i hromim norvegijskim trubadurom Riwallom.

     Kombinujući bajku, epopeju i mitologiju, Ogerov scenario je uradjen površno i haotično, u potpunosti se oslanjajući na uobičajene stereotipe moderne epske fantastike. "Priča izgleda kao da ima predugačak uvod i to je, donekle, istina. U prvom tomu, ja sam istakao predstavljanje sveta i protagonista, dajući priči ritam epske poezije i oslanjajući se na legendu o Ewanu, zmajevom bratu – kaže o svom radu Tiburce Oger. Malo dijaloga i puno didaskalija, ostavljaju ogroman prostor vizuelnom delu stripa koji je pravi "raison d'être" ovog serijala u tri dela.

     Andreï Arinouchkine, bjeloruski ilustrator, već je poznat francuskoj publici po svom albumu "Žar ptica". Izuzetnog talenta i fantastične tehnike, on je zanat ispekao u Minsku, gde je i radio kao ilustrator dečjih knjiga. Njegov pristup, oslonjen na dugu tradiciju ruske ilustracije, upravo je izvor svih njegovih pozitivnih i negativnih strana u strip naraciji. Naviknut na ilustraciju koja tumači tekst kroz konceptualni pristup i globalnost u obradi teme, on zaboravlja da strip na poseban način tumači tekstualni sadržaj i neverbalno pripovedanje. Nalik mnogim talentovanim ilustratorima, on kroz precizne, detaljne, statične i samodovoljne kadrove pokušava da simulira figurativnu naraciju. Druga polovina albuma, sačinjena od 32 strane krokija, pripremnih crteža i ilustracija koje ukazuju na genezu albuma, produžavaju vizuelni praznik koji nam je priredio Arinouchkine.

Piše: Zoran Đukanović

     Kroz prašumu i zatim pustinju
     (Grob prašumi Andrije Maurovića, Franje Fuisa i Marcela Čuklija)

     Svaki tekst ove vrste je pomalo meditacija o stripu. Kada bih pisao esej o Podzemnoj carici, on bio bi verovatno gust, sumračan, opskurne atmosfere. Kakav bi mogao da bude esej o Grobu u prašumi? Roland Barthes je tvrdio da, ako želite pisati o ludilu, morate delimično zahvatiti u samo ludilo. Takođe, tekst o nečemu što je živo mora i sam biti živ, mora poprimiti deo svojstava života o kome govori, a život je delo koje se ponovo rađa pri svakom novom čitanju, sem ako nije kulturološko mrtvorođenče koje su pregazili vreme, naše sadašnje čitalačke i intrepretativne mogućnosti, naša strpljenja i nestrpljenja, poverenja i nepoverenja u ponovni susret.

     Kritičarska nevolja sa Maurovićevim stripovima je da oni s protokom vremena postaju sve življi i žešći. Stari Mačak Andrija se u svom delu ne smiruje nego pulsira, divlja i mahnita - upravo onako kao što je mladi Andrija činio pri svojim teškim pijankama i bahanalijama, a stari Andrija mažući se petrolejom i crtajući porno stripove, sanjajući i prizivajući kataklizmu, kraj celog sveta. Tako definitivan kraj da neće ostaviti mogućnost Mauroviću da se ponovo rodi: “I ne daj Bože da se više inkarniram. Dosta je bilo. Pusti da me nema. Da lebdim u ništa.” (Ive Šimat Banov, Andrija Maurović ili sva čuda devete umjetnosti, “Vijenac” br. 184, Zagreb, 22. 3. 2001). Majstor je pogrešio samo u jednom, ostavio je iza sebe stripove u kojima se stalno inkarnira.

Maurovićevi junaci nisu elegantni, na njima se oseća prašina, znoj i krv

     Dakle, kakav će biti esej o Grobu u prašumi? Teško reći, tek sam završio prva dva pasusa. Šalu na stranu, tekstove ne pišem hronološki nego se krećem poput krtice, prokopavam otvore da bih onjušio svež vazduh, pa se opet vraćam u lavirinte krtičnjaka. U svakom slučaju, tekst bi morao da bude drugačiji od onog zamišljenog o Podzemnoj carici jer, zaista, ova dva stripa imaju drugačije otkucaje srca, ne pulsira krv istog ritma u njihovim venama. U ova dva stripa drugačiji se prostor pred nama širi. A strip je uvek prostor, zar niste to osetili svojim čitalačkim plućima? Ponekad je stripski prostor skučen, sumračan i klaustrofobičan, kao u Podzemnoj carici, ili kao u Prvim ljudima na Mjesecu Waltera i Norberta Neugebauera. Drugačiju vrstu prostora osetićemo kada Maurović krene u jednom drugačijem, sasvim suprotnom pravcu, kada otvori jednu potpuno drugu dimenziju, kada pred nama blesnu široki i pomalo apstraktni prostori kakve ćemo sresti trideset-četrdeset godina kasnije kod zrelog Huga Pratta.

     Velika je stilizacijska razlika između Podzemne carice, Zlatarevog zlata i, recimo, Marte i medvjeda, s jedne strane, i Groba u prašumi, s druge. Punoća crteža, realizam, bliskost ekspresionističkom filmu, naglašenost crnoće i gustine u atmosferi jedan su pol u magnetskom polju Andrije Maurovića. Od ove stilizacijske mogućnosti ponajviše se udaljava redukcija crteža, iskorak prema apstraktnijim elementima govora stripa, fascinantna uloga beline koja povremeno odnosi prevagu nad crnom u chiaroscuro igri Groba u prašumi.

     Na polovini ovog dugačkog puta koji deli realističku stilizaciju (i veru u nju) od apstrakcije (i vere u nju), nalazimo inače najzrelije radove Maurovićevoge stripskog idioma, dva kraljevska ciklusa vesterna. Kao da je veliki majstor pronašao svoj vrhunac artikulacije baš tu, na razmeđi između realizma i redukcije. S jakom konturnom linijom i tri nijanse rastera (polutonova) Majstor je pronašao svoj univerzum. Vasa Pavković će u monografiji Ken Parker (“Vidici”, Beograd, 1990), navodeći neke od najvažnijih karika u vestern paradigmi svetskog stripa, s pravom reći da će nekom čitaocu Maurovićev Stari Mačak značiti više nego sve ostale karike u paradigmi. A karike jesu impozantne: Cisco Kid, Jerry Spring, Larigan, Blueberry, Ken Parker, zatim Comanche, Jonathan Cartland, Talični Tom, Coco Bill...

     Pojednostavljenje crteža do genijalne skicuoznosti, kakvo ćemo pronalaći u prizorima Groba u prašumi, je ono do koga je Ivo Milazzo, crtač Kena Parkera, velikog postmodernog epa u vesternu, došao tek osamdesetih godina. Da je zaista tako videćemo ponovo čitajući jedan od najvećih dometa ovog Milazzovog i Beradijevog serijala, “Lovčevu Lili”  iz 1979. Ona svakako još ne pripada periodu Milazzove naglašenije stilizacije. Linijski, prozračni crtež Groba u prašumi, kombinovan s “masnim” naslagama crnih površina, omogućio je savršenu akcentuaciju afričke beline. Igra svetlosti i tame postaće igrom jedne drugačije vrste nego u Maurovićevim vesternima. Kada zatvorimo oči, ili kada zatvorimo korice Groba u prašumi, ono što nam ostaje kao mentalna slika nije tama. Dominantni vizuelni utisak Groba u prašumi je belina. Samo zbog toga imam utisak da ovaj strip bolje funkcioniše bez rastera, za razliku od većine Maurovićevih stripova. To je potrebno da bi se lakše otkrila nova dimenzija u njegovom crtačkom talentu – naglašena stilizacija, majstorstvo redukcije.

     U Grobu u prašumi Maurović je manje no obično koristio krupni i subjektivni plan kao pripovedačko sredstvo. Zašto? Teško je dati odgovor na ovo pitanje, ali jedan od mogućih razloga ja da mu je to diktirao sam scenario. U ovom stripu nema jakih a složenih likova kao što su Dan, Stari Mačak ili Crni Jahač. Nema naglašene personalizacije u Grobu u prašumi, likovi su nekako potisnuti u pozadinu distanciranom putopisnom tehnikom, koja je korišćena umesto intimnosti sećanja. Razvoj karaktera izostaje, a braća Seljan, gurnuta u prednji plan, postaju arhetipske, pomalo porcelanske figure, bez mnogo psiholoških valera i složenosti. Sa drugačijim naočarima, onima koje nam dozvoljavaju postkolonijalno čitanje, videćemo istraživačke poduhvate braće Seljan u nešto drugačijem svetlu. Umesto romantičnih neustrašivih istraživača, videćemo u njima i dimenziju plaćenika, vojnih instruktora afričkih dikatatora. No, a šta ćemo sa savremenom ulogom development aida, sa ekspertima za pomoć u razvoju ovoga i onoga, koječega po svetu? Gde se oni smeštaju između kraljevsih najamnika iz romantičnih vremena kralja Arthura i savremnih plaćenika rata?

Pratt pre Pratta

     Srešćemo i neke nespretnosti u scenariju, poput “hladnoratovskih” stereotipa. Ovde mislim, naravno, na obilje tvrdih stereotipa o neprijatelju. I onda je svejedno da li su u pitanju crvenokošci, Rusi ili Amerikanci, stereotip i njegova tvrdoća ostaju, a nemotivisanost pojedinih radnji je direktna posledica ovog pojednostavljenja. Crvenokošci (svojevremeno učestao izraz u filmovima i stripovima, koji je kasnije nekako učtivo počeo da nestaje), divljaci, crnci u sebi gaje “podmukle svrhe” (slede citati iz Groba u prašumi), primitivni su i agresivni, dok su belci delikatniji. Čovek naše vrste kože je “pažljivi belac koji vrlo uviđa opasnost” i koristi “hitce koji oslobađaju opasnosti”. Ipak, nekako se čini da je reč o ubijanju. Na jednom drugom mestu naći ćemo da je “Indijancima je sada bilo jasno da će odgovarati za svoj zločin”. Ništa tu, međutim, nije jasno jer njihova krivica uopšte nije dokazana. U scenariju ima dosta takvih ubeđivačkih rečenica koje pokušavaju da čitaoca uvere u nešto što se protivi logici i koherenciji događaja.

     Da li, bez obzira na nedostatke, volim Grob u prašumi i uživam punim plućima, krećući se kroz prašumu i pustinju, kuda nas ovaj strip vodi? Da, čitam ga kao skriveni kutak gde se otkriva još jedna tajna Maurovićevog genija, majstorstvo redukcije i naglašene stilizacije, kakvu nećemo sresti u stripovima pre i nakon Groba u prašumi. Čekaćemo na ove inovacije gotovo pola veka da bismo ih ponovo sreli u stripskom mediju.

     Kao i u mnoštvu drugih Maurovićevih stripova, ni u Grobu u prašumi nema korišćenja stripskih balončića. Maurović je u svojim najdinamičnijim stripovima, pre svega u vesternima, vezu između slike i teksta ispod nje doveo do neslućenog maksimuma koji ova podvrsta stripa može da pruži. O paradoksu da su njegovi stripovi posedovali integralnu stripsku naraciju i njoj svojstvenu pripovedačku dinamiku, u mnogo većoj meri nego većina stripova koji su koristili balončiće, već je pisano. Ovo, međutim, nije zato što bi balončići po bilo kojoj zakonitosti medija morali da opterećuju kompoziciju crteža. Naprotiv, veza između slike i teksta samo biva ojačana upotrebom balona koji postaju integralni deo kompozicije strip prizora. Maurović nije bio vičan upotrebi balončića, nikada se na njih nije svikao, zadobio spontanost i na integralan način ih koristio. To je objašnjenje paradoksa, a ne nekakva “medijska zakonitost”. Samo iz ovog pomalo banalnog razloga su Maurovićevi stripovi bez balona stripskiji od njegovih radova u kojima ih je koristio. Majstor je gotovo uspeo da nas prevari pretvarajući vlastiti nedostatak u vrlinu.

     Zanimljiv mi je jednan ekspresivni aspekt Majstorove figuracije. Za Maurovićev stripski idiom karakteristični su potpuno osobeni položaji tela. Njegove figure se gotovo uvek prikradaju, napetost proizlazi iz njihovog gotovo panterskog kretanja. Naravno da ovde odmah prepoznajemo tragove nemog ekspresionističkog filma. Akteri su jezikom tela izražavali ono što je nedostajalo usled nepostojanja zvuka. Maurović je, međutim, ovaj početni impuls pretvorio u vlastiti izraz po kome ćemo ga uvek prepoznavati. Pognutost tela i izvesna povijenost ramena sugerišu čudnu usredsređenost, potpunu predanost svrhovitosti fizičkog čina. Pri tome, Maurović koristi sekvencijalnost srodnih položaja tela da bi njihovim ponavljanjem i variranjem ostvario potpuni efekat. Pognutost nad vatrom dok se svetlost igra po safari odeći braće Seljan. Vatra i chiaroscuro efekti stvaraju čuda od Maurovićevih pognuto usredsređenih figura pritajene ekspresivne energije. Potražite slične prozore u ostalim njegovim stripovima, naći ćete ih u obilju.

Maurovićevo savršenstvo dinamičke kompozicije

     Nema tog scenarija koji može sputati Maurovića. Ješa Denegri u tekstu Andrija Maurović – autor stripa kao klasik (temat Poetika Stripa u časopisu “Književna kritika” br. 5, Beograd, 1987) kaže da se Maurović od početka svoga rada izdvaja kao autor. Bez obzira šta i koliko dugovao svojim scenaristima, strip koji se ispod njegove ruke pomalja uvek proizlazi iz sveta njegovih opsesija. Kako Mauroviću ne odgovara objektivističko, distancirano pripovedanje, on će se baciti u drugu strast i subjektivnost – iscrtavanje prašume i afričke pustinje. Interesantno je, međutim, da i sam tekst u Grobu u prašumi postaje odmah lepši, slojevitiji kada govori o okolišu, prirodi, “glavnim sporednim likovima”, peruanskoj prašumi i afričkoj pustinji. U Grobu u prašumi pripovest gradi suspens oko jedne tajne. Velika tajna nije, međutim, sama smrt jednog od glavnih junaka. Tajna nisu ljudi, tajna je peruanska prašuma. I tu priča postaje najbolja, opisujući pulsirajuće bilo džungle u noći koja okružuje naše putnike, braću Seljan. Dok čitate Grob u prašumi slutite da su u njemu glavni junaci niko drugi do prašuma i pustinja.

     Sam Maurović nije bio uvek srdačno raspoložen prema kritici. Da citiram starinu: “Tu pod milim bogom ništa ne razumiješ. Jedva shvatiš o kome je riječ, a pogotovo ništa ne možeš doznati o čemu je riječ. Pa čitam te novine i ono što pišu o meni i mojemu stripu; nekakvi rakursi, gore dole, kurci-palci, lijevo i desno, habitus multiplus...!? Pa zbilja poblesaviš. Ta, ne znaš što radiš. I da si malo labilnija ličnost, pakirao bi se put ludnice. E kritika, kritika...” Ovim se Majstor svrstao rame uz rame s Miltonom Caniffom koji je vlasnik sličnog uverenja: “Pa, kritika stripa, kao takva, je vrsta prazne fraze. Koga je uopšte briga za nju, zaista?” Njima dvojici bilo je, pored fascinantnog talenta, zajedničko dobronamerno, a povremeno namćorasto nerazumevanje, uglavnom zbunjenost nad pokušajima iščeprkavanja diskurzivne, nekakve više dimenzije njihovog pripovedanja u stripu. Uostalom, ko god da zakuca na kapiju koja vodi stazama interpretacije po vrtu dela, sam je kriv ako posle zakuka, sezame, pusti me da izađem! Mnogo je, međutim, važnije da se Maurović još s nečim drugim svrstao rame uz rame s Miltonom Caniffom: zajedničko im je bilo majstorstvo koje su obojica iskazala u vladanju podjednako realističkom stilizacijom i onom koja predstavlja prvi iskorak u apstrakciju. Put kojim su se kasnije odvažno upustili Pratt i, na izvestan način, mada manje, Milazzo.

     I pored svih crtačih dometa Groba u prašumi, Maurović je najbolji kada je groza u pitanju, a to je ipak najviše postigao u svojim gotskim vesternima. Svaki od njih posedovao je elemente horora. Neko će reći, pa jednostavno zato što se služio elementima nemačkog ekspresionističkog filma. Zajedno sa Ješom Denegrijem, strasno bih se priklonio uverenju da je to zato jer predstavlja najdublji izraz njegovog pogleda na ljudsku prirodu. Jer ko može bolje od Maurovića iskazati apokalipsu i jezu u kojima ima beskrajnog hedonizma: “Bliži se kraj cijelom svijetu. Katalkizma je na pomolu. Svakim danom je sve bliže. Ona juri. Čuje se topot...”.

(originalna verzija teksta prvi put je objavljena kao pogovor knjizi
Grob u prašumi Andrije Maurovića po scenariju Franje Fuisa i Marcela Čuklija,
“Vedis”, Zagreb, 2007)

Autor: Simon Vučković

povratak na vrh

Press: Bookglobe

     EKSKLUZIVNO: PREVIEW DURANGO

     Pomalo staromodna, ali ništa manje uzbudljiva (i krvava) saga o revolverašu Durangou. Durango je serijal već dulje poznat našim čitateljima. Autor Yves Swolfs , višestruko nadareni kreator serijala, u ovoj epizodi preuzima ulogu scenarista dok izuzetno talentirani crtač Giroud , koji se već oprobao u crtanju westerna na serijalu Wanted realizira crtež, te serijal usmjeravaju u posve nove vode. Dok je Durango u prvim epizodama bila tek izuzetno kvalitetna posveta Blueberryju sada su autori, pod očito vrlo jakim utjecajem talijanskih špageti vestern i japanskih samurajskih filmova, pustili mašti na volju. Prvi album pod imenom KORAK PREMA PAKLU iz novog ciklusa DURANGO serijala pokazat će nam koliko je ovaj serijal time dobio na kvaliteti, no jednako nestrpljivo isčekujemo i sljedeću epizodu koja nosi naslov Durango i 50.000 pistolerosa(!). Mislim, volio bih vidjeti tko može odoljeti albumu s takvim naslovom!

     EKSKLUZIVNI SMG! ONLINE STRIP - DURANGO
     U PREVIEW ZONI OD 01.01. - 31.01.2009. - 12 STRANICA

Autor: Franja Straka

Franja Straka putem interneta distribuira Samonikli korov strip
koji možete besplatno da dobijete ako mu se javite na email.

Piše: Strip vesti

Uređuje: Marko Ajdarić

Priredio: Zoran Đukanović

     OVO JE BILA NJIHOVA GODINA

     MAJA VESELINOVIĆ
     MEĐU NAJBOLJIM ILUSTRATORIMA EVROPE

     Maja Veselinović, ilustratorka i strip-autorka iz Beograda, poznata po svom prepoznatljivom autorskom pečatu, 2008. godinu pamtiće kao veoma uspešnu. Dva događaja su u minuloj godini ipak izašla u prvi plan: prvo ju je američki magazin „Print”, posvećen grafičkom dizajnu, u junskom broju proglasio za jednu od dvanaest ilustratora iz Evrope na koje treba računati, a u septembru je plodni rad krunisala i svojom prvom knjigom stripova, pod nazivom „Neobičan događaj sa namigivanjem i druge priče”, u izdanju Studentskog kulturnog centra iz Novog Sada.

     Crtanjem je počela aktivno da se bavi 2002. godine, a od tada se, na njenu sreću, jer je osvedočeni radoholičar, novi angažmani nižu jedan za drugim.
     – Američki časopis me je izabrao verovatno zato što ne radim klasičan nego alternativan strip i lako su me našli preko mog internet-sajta. A možda su u mojim stripovima videli neko naše balkansko ludilo, pa im je to bilo zanimljivo – kaže Maja.

     Inspiraciju za scenarije nalazi u svakodnevnom životu, iako njeni likovi često bivaju i fantastični i na ivici groteske, kao u slučaju strip-serijala „Čovek-mačka i čovek-zec”.
     – Ne volim da se svrstavam u kategorije, mada obično za mene kažu da sam alternativni umetnik. Što se tiče stila, sve mi je to povezano, i strip i ilustracija i dizajn. Koristim klasične tehnike, tuš, pero i gvaš i eksperimentišem. U poslednje vreme bojim radove u digitalnoj verziji – kaže Maja Veselinović.

     Mnogi njeni radovi stilom podsećaju na dečije crteže, a Maja smatra da je to zbog toga što duhom želi da ostane dete.
     – Sva su deca umetnici na početku života, slobodno se izražavaju, nemaju kočnica. To pokušavam da zadržim. Naravno, bavim se i ozbiljnim i teškim pričama. Ne volim geg-strip i drago mi je kada čitalac sam može da dođe do zaključaka. Recimo, Vasa Pavković je u jednom prikazu mojih stripova video mnogo toga što ja nisam, a to je divno – objašnjava Veselinovićeva.

     Kada je izbor teme za stripove u pitanju, u početku su to bili autobiografski radovi, a kasnije je počela da upija atmosferu oko sebe i da zatim krene u stvaranje.
     – Čujem, recimo, neku rečenicu koja mi privuče pažnju i od nje pravim priču u hodu. Zato volim autorski strip, sam pišeš scenario, sam crtaš, sam sebi odgovaraš – objašnjava Maja.

     Voli da radi sama i vrlo je, kaže ona, probirljiva kada radi sa strip-scenaristima. Za časopis „Balkan Tvajlajt” je crtala strip „Povest o Jugoslavu” po potresnoj poemi pesnikinje Dragane Mladenović i kaže da je to bilo lepo iskustvo. Dobru saradnju imala je i sa Miletom Mijatovićem, sa kojim je uradila stripove čija je radnja smeštena na pančevačkoj pijaci.
     – Najviše volim kada mi scenaristi daju tekst i ne mešaju se puno u moj posao – sa osmehom kaže Maja.

     U fanzinu Aleksandra Zografa objavila je prvi strip, crtala je za časopis „Vreme”, „Pančevac” i „Rez”, slovenački „Stripburger”, njeni radovi bili su na izložbama u SAD, Italiji, Bosni, Hrvatskoj... Majini crteži krase i ovogodišnji italijanski umetnički kalendar „Immaginare il tempo”. Ilustruje i udžbenike za osnovnu školu.

     U novoj 2009. godini Maja Veselinović najviše priželjkuje mnogo posla i, ako je moguće, više honorara koji ne kasne.
     Ovih dana biće joj otvorena izložba u Đenovi, a u martu ide u Linc na festival stripa. Posebno će joj biti drago da ostvari jednu ideju: da u februaru, u Trsteniku, odakle je rodom, održi dvonedeljnu dečju školu stripa. A jedna od lepših vesti koju je čula u 2008. godini jeste da i čuveni muzičar i pevač Darko Rundek ima njenu knjigu stripova.

     Stanko Stamenković

[Objavljeno: Politika, Beograd, 01.01.2009.godine]

Piše: Strip vesti

     Uz izvinjenje što ovih par dana Strip vesti baš i nisu funkcionisale, nisam baš ni ja...:) sa dan zakašnjenja Vam čestitam novu godinu i sve pripadajauće praznike. Kao i prošle godine možete videti pristigle čestitke (par ih je izgleda ostalo na računaru na poslu, sorry) i nakon toga pročitati Strip vesti newsletter poslat noćas, u kom je osim novogodišnje čestitke bilo i jedno malo uredničko pisanije.
     Slede čestitke (klikom na sličice možete videti uvećanu svaku čestitku) i Strip newsletter od 01.01.2008.godine (uz nadu da ću za newslettere naći ove godine više vremena):

Simon Vučković	Branko Ricov
Darko Macan	Dekara - LAVIRINT
Maja Veselinović	Danijel Babić
Strip.art.nica BUCH	Leonid Pilipović
Yugomedia Kulturni Front	Alternativni Kulturni Klub
Marko Stojanovic	Teodor Ajduk
Zoran Matić - Mazos	Ilija Bakić
Melina Mikulić Studio grafičkih ideja	Bojan Redžić
Galerija Alkatraz	WinStart

---

     Nešto kao...
     DESET GODINA SA VAMA

     Verovali ili ne, pre deset godina, sredinom decembra 1998. godine poslat je nulti broj Strip vesti. Imao je zadatak da najavi početak izlaženja ovog e-časopisa. Prvi regularni broj je pušten 1. januara 1999. i tako... šta da se kaže, Strip vesti još uvek traju. Pregurale su prvu deceniju svog života i sada se treba izboriti sa drugom, trećom,...
     Planirao sam puno stvari da napišem u ovom tekstu, ipak je deset godina veliki jubilej, i kada sedoh da ga pišem ostadoh "prazne" glave. Pogledao sam i neke prethodne jubilarne brojeve SVesti, i shvatio da bih se svakako ponavljao te da je najbolje da vam se zahvalim na dosadašnjem druženju i saradnji, da vam lepo obećam da ću se potruditi da SVesti potraju još barem jednu deceniju, dajem sebi za pravo da to obećam i u ime saradnika SVesti.
     Tako da ću, pošto inače nemam nekih uredničkih "reči" iliti uvodnika od kada SVesti funkcionišu samo kao web stranica, ovo pisanje posvetiti tom uređivačkom segmentu. Naravno, prvo se zahvaljujem svim saradnicima koji su doprineli da SVesti dođu do ovog jubileja. Zahvaljujem se i svim čitaocima, i posetiocima sajta, što mi svojom brojnošću daju do znanja da je sve što je urađeno imalo smisla, i da su još uvek uz SVesti.
     Da li Strip vesti mogu da budu i bolje? Naravno, časopis funkcioniše onako kako može, koliko uspevam da mu se posvetim, koliko Vi učestvujete u njemu svojim prilozima. Po redovnosti pojavljivanja priloga na sajtu se vidi i da bude perioda kada zbog obaveza ne uspevam svakodnevno da postavljam priloge, vidi se takođe i da nemam vremena da pojedinačno tražim od ljudi da rade za SVesti. Takođe, vrlo malo stižem da odgovaram ljudima na poštu i ako to ne uradim odmah zagu bi se mail u nizu drugih i... prečesto na poštu uopšte na kraju ni ne odgovorim jer me bude sram da odgovaram sa par meseci zakašnjenja. Tako da im se ovim putem javno izvinjavam. Trudiću se da ubuduće imam što manje takvih propusta, da što bolje radim i naše Strip vesti. Moja matematika kaže da bi period koji sledi svakako trebao biti bolji,...
     Da bi naredni period, sledeća decenija, bila bolja, svakako će trebati i vaša pomoć, kao što je trebala i do sada. Šaljite što potpunije priloge, vesti, najave, tekstove, kolumne, stripove... pomozite i tako što ćete uz informacije odmah poslati i likovne priloge, pomozite i tako što ćete na neki način naznačiti da je vest hitna!!! Desilo se u nekoliko slučajeva da sam u gužvi i brzini prevideo da je nekim vestima važan datum pa sam ih odlagao, prilikom raspoređivanja priloga da ih ima ujednačen broj svaki dan. Takve sitacije možemo da smanjimo na minimum ako bi mi u subjectu poruke napisali napomenu da je vest hitna.
     Ma, šta gnjavim, treba da izdržite još bar deset godina sa SVestima, ne treba mi da vas od prvog dana zamaram dugim pisanjima. A da se ne lažemo, i ja sam napokon tek sada uspeo da se izborim za koji minut slobodnog vremena za časopis, pa da ipak danas i pošaljem čestitku...:)

S poštovanje,

Zlatko Milenković

---

     Između dva newslettera ste na sajtu mogli pročitati puuuno priloga i sada je komplikovano sve nabrajati, ali bih barem skrenuo pažnju na redovne stripove koji se objavljuju na sajtu SVesti:
     Ponedeljkom: MONTENEGRINI - autor: Simon Vučković
     Sredom: LOKALCI - autor: Spasoje Kulauzov
     Petkom: KOKO - autor: Duda Vukojev
     Nedeljom: INSERTI - autor: Franja Straka
...biće još, ali i ima slobodnog mesta i za vaš strip, slobodno se javite!!!

---

    Osećajte se pozvanim da se pridružite ekipi Strip vesti, da pišete za njih i šaljete vesti o svim dešavanjima koja se tiču Stripa...:) POSTANITE DEO STRIP VESTI, Vi birate način na koji ćete to biti.