S A D R Z A J 1. PROMOCIJA KNJIGE (Strip Vesti)
Nesto izmedju,... PRAZNIKA... NEKA SLEDECI MILENIJUM NOSI VEDRIJE
VESTI, S postovanjem, Zlatko Milenkovic
Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju promociji
knjige
Stripburgerov specijalni broj za godinu 2000, koji smo krstili Mini Burger, je upravo izasao iz stampe. Ovog puta smo odlucili predstaviti odabrane autore sa duzim radovima, 24 stranicne price u formatu mini stripova. Na taj nacin smo ubili dve muve jednim udarcem - Stripburger je dobio novo, originalno specijalno izdanje, autori su dobili svoj, prvi mini strip-album! Dobili smo zbirku 10 mini albuma pet slovenackih autora i sedam autor iz drugih evropskih drzava: Ciril Horjak, Dys, Matej Lavrencic, Jure Meden, Andrej Stular (Slovenija), Wostok & Ivana Filipovic (YU), Mr. Stocca (YU), Paquito Bolino (F), Amir Idrizovic (BIH), Maicol & Mirco (I), su uradili 24-stranicne price. Kao dodatak predstavljamo knjizice autora Stefana Zattere (I) i Luka Canavana (UK). Prva je izbor kratkih stripova i ilustracija, druga sadrzi 12-stranicnu avanturu. Autorji, svako sa svojim originalnim likovnim stilom, pripovedaju razlicite dozivljaje: od klasicnih do subrealisticnih pravaca, uznemirujucih dogadjaja iz Crnih hronika, parodije na sodobno umetnost... Sve skupa je zapakovano u jedinstvenu ambalazu, s kojom ponovno poskusavamo nadgraditi Stripburgerove kreativne standarde. Mini burger, 28. stevilka Stripburgerja, letnik IX Recenzentske primerke mozete naruciti putem elektronske poste: Stripovski pozdrav!
Stripburger, Forum Ljubljana
Naslova prvog Bosnicevog stripa koji je bio plod saradnje Bosnica i Šukica, kratke crtane price koju sam citao u "Ju-stripu" skoro nikada ne mogu da setim. Kada prelistam stare brojeve, nadjem da je tu rec o stripu "Zaseda" iz 1979. 1) No, zato uvek pred ocima imam onomatopeju koju sam tada prvi put video koriscenu kod nas u nekoj crtanoj prici. U samo jednom kadru ispisano je cak osam puta: "Zvor!". To je ocigledno bila slovna analogija zvuku pucanja iz nekih futuristickih pusaka, izgledala mi je krajnje neobicno i, ne bih mogao da bezrezervno tvrdim, ali skoro da je sigurno kako nikada do tada, a ni potom nije vise upotrebljena ni u jednom domacem stripu. Dvadeset godina kasnije, u jednom od mnogobrojnih e-pisama koja smo razmenili, uzgredno sam podsetio Bojana Djukica na njegovu onomatopeju koja me uvek asocira na taj strip. Odmah mi je o stripu odgovorio 2) sledece: "ZVOR ZVOR sam maznuo od Nika Kutija (Nicola Cuti) iz stripa koji je pisao za Kermajna Infantinoa (Carmine Infantino) kog je maestralno istusirao Aleks Ninjo (Alex Nino) kasnih sedamdesetih za casopis "Kripi" ("Creepy"). Imas taj strip negde u stanu." Kako sam ja, po drugi put od 1991. godine, od kada sa porodicom boravi u Londonu, ponovo stanovao u Djukicevom stanu, u nacelu mozda ne bi trebalo da mi bude problem da potrazim bas taj strip, ali u praksi... Em Bojan ima ogroman broj tih stripskih svesaka iz inostranstva, em su one rasute i poslagane na mnogo mesta, polica, ormana, kutija i regala po stanu, em ja imam mnogo svojih drugih obaveza... Popeo sam se na radni sto i sa najvise police bas iznad njega dohvatio prvu gomilu koja mi je i trenutno, i dok ovo pisem pred ocima (ko zna kada cu se opet penjati i uzimati je sa police), obrisao sam prasinu sa gornjih svesaka i neke prelistao. Medju njima nije bilo navedene sveske i stripa u njoj, ali zato par "Kripija" zaista jeste i tu je bilo stripova koji su me naterali da promenim misljenje o ulozi nekih crtaca i nekih scenarista u svetu na zajednickom poslu oko kreiranja stripova. Do tada sam verovao da je doprinos crtaca u SAD da, u americkoj strogoj profesionalnoj specijalizaciji, sto efektnije vizuelno docaraju scenaristov tekstualni predlozak i da adaptiranom sizeu izmisle odgovarajuce onomatopeje, te ih atraktivnim slovima upisu-ucrtaju. Najveci problem im je, naravno, sto uverljivije docaravanje zvukova (udarci, hici, lomljenje...). Obratio sam paznju na imena koja mi je Bojan naveo u e-pismu. Ispostavilo se da sam u jednoj svesci "Kripija" iz 1980. godine, i to na nekoliko mesta, zaista naisao na onomatopeju "ZVOR!". Evidentno je da je taj strip publikovan tek posle "Zasede", ali, ohrabrilo me je sto sam nasao potvrdu kako je ta, meni cudna onomatopeja, inace u uobicajenoj upotrebi u americkom stripu. No, videcemo kasnije, ne kod svih autora, pa cak ni kod njih ne cesto koriscena. S obzirom da je rec o engleskom jeziku, podrazumeva se da je ona ispisana sa duplim slovom "V" ("ZWOR!"), ali ni to ne mora nista da znaci. Mnogi nasi stripari, sve u zelji da dostignu inostrane uzore, nekriticki i napadno koriste i njihove originalne onomatopeje na engleskom jeziku. U stvari, sasvim je malo izuzetaka. Uostalom, velicina umetnika se i ogleda u sposobnosti da se neki problem, segment ili aspekt kreacije sagleda i da se na originalan nacin resi. Jedan (mozda jedini) takav markantan stripar koji se ovde proteklih decenija kreativno bavio onomatopejama, sto je i razumljivo kada se zna da mu je u centru paznje akcioni zanr, bio je Branislav Kerac - Bane. Uvek je u pocetku svog rada na serijama, bilo samoinicijativno, zbog licnih sklonosti oponasajuci strane (americke) uzore u svojim originalnim autorskim stripovima (u "Kobri", "Ket Klou", "Nindzama"...), bilo zbog zahteva redakcija koje su otkupile licence na kojima je ovde radio ("Tarzan", "Veliki Blek"...), disciplinovano uvazavao uobicajena resenja na granici stereotipa. Proticanjem vremena i umnozavanjem broja tabli kreiranih na njegovom stolu, uvidjajuci bizarnosti i neretke besmislenosti anglosaksonskih onomatopeja, a namecuci se redakcijama svojim crtackim i scenaristickim kvalitetima i postajuci nezamenljiv, kada su mu stereotipi dosadili, Kerac je, kao izuzetno inteligentan i duhovit, skoro u svakom pogledu superioran domaci stvaralac, uzeo sebi slobodu i poceo da kreira onomatopeje, do tada nevidjene na srpskom jeziku. Na primer, u tucama, a i u ostalim dinamicnim scenama, krupnim slovima koja su time postajala delovi kompozicije kadrova (prizora), otprilike kao sto je to slucaj na nekim slikama Roja Lihtenstajna ("Wham!"...), ispisivao bi, vrhunski (i kvalitetno i cinicno), sasvim primereno duhu zapadnih konvencija: "Sljag!", "Drm!", "Zviz!", "Udar!", "Mandrk!", "Zab!" (kada se noz zabije u zid), "Zvizuprazno!" (udrac-promasaj), "Src!" (razbijena flasa), "Drek!", "Svajz!", "Rke-Koke!", "Grmljav!", "Zdrm!", "Raspiz-d!", "Razval!", "Rastur!"... Sve ovo je tako umesno vizuelno izvedeno, da se iz zapadnih zemalja u kojima se vec decenijama plasiraju Kercevi stripovi, do sada niko i nikada, bar koliko znam, nije zalio na neuobicajenost ovdasnjih onomatopeja. Samo neka se puca i neka odjekuje! Nesto mislim, mozda ih neki klinac danas tamo u svojim delima marljivo i ozbiljno imitira. Zasto da ne?! Zbog cega su one losije od "zvukova", uzmimo za primer, americkog stripara Dzona Severina (John Severin). Hm, razmislimo, da li njegovih onomatopeja..? No, za trenutak fenomen "zvucnih efekata" na primeru Severina razmatrajmo kao da su onomatopeje njegove. Inace, njega sam oduvek ocenjivao kao osrednjeg crtaca, u kasnijim radovima kao dobrog-osrednjeg crtaca. Uzgred, zaprepascujuce je da je on, kao takav, a o tome se ovde malo zna, veoma mnogo uticao na Mirka Ilica i Igora Kordeja, pogotovo se to vidi na nekim njihovim stripovima kreiranim tokom pocetka osamdesetih 3). Bojan me je uzgred obavestio kako je Severin poreklom Madjar, brat one cuvene, vec prema potrebi, olovkarke, tuserke, koloristkinje ili urednice Meri (Marie) Severin. Verovatno izvorno Marije. Secam je se na svoj nacin iz sarajevskog casopisa "Strip art" s pocetka sedamdesetih. Tada me je, kao subotickog cetrnaestogodisnjaka cudilo kada sam u jednom tekstu o autorima superheroja (DC ili Marvel?) video grupni crtani portret agencijskih stripara i urednika. Medju mnogim cuvenim likovima nasla se nacrtana i jedna punija zena. Pazi, ZENA sedi i crta superheroje (da li bas Sabmarinera koji iskace sa njene table?)!!! Mozda se varam, ali u tom kontekstu su mi negde bili i moji tada najomiljeniji likovi, "Osvetnici" na celu sa Kapetanom Amerikom. U ediciji "Lale" objavljivale su ih "Decje novine". Djavo ce ga znati odakle, ali za Dzona Severina sam vec negde cuo, pa sam pomislio kako mu je to priucena supruga, a da je sve nekakva porodicna kuhinjska stripska manufaktura. Zacudo, u tom trenu nisam mogao da se setim sta je to crtao Severin. Mnogo kasnije sam saznao skoro sve o njemu, a Bojan me je sada podsetio da je Severin "jedan od najcenjenijih crtaca iz perioda pedesetih, poznat po dokumentarnosti i komplikovanosti izvedbe, po vesternima, ratnim i SF stripovima. Najvazniji opus mu je visedecenijska saradnja sa magazinom "Cracked", najblatantnijom kopijom casopisa "Mad" za koju nikom nije jasno kako je do danas opstala. Njegova crtacka stilizacija je pod uticajem Bila Eldera, a ne Volija Vuda, Dzeka Dejvisa, Morta Drakera..." Severin me, dakle, u stripu koji je bio predamnom, a ni u nekim drugim delima nije fascinirao kao crtac, ali su me njegove egzoticne i originalne onomatopeje cesto oraspolozivale dok bih pocetkom osamdesetih u "Mazestiku", gde se okupljao "Beogradski krug 2" i gde su se razmenjivale aktuelne informacije, strani casopisi i albumi, ili krajem osamdesetih kod kum-Bojana prelistavao americke i francuske magazine u kojima je bio prevodjen. Nisam znao pouzdano njegovo nacionalno poreklo, ali uzgred sam zapazio da je Severin, evidentno, ko zna zbog cega, u svojim delima sa velikim zadovoljstvom "pogadjao" i "obarao" britanske avione. Istinibudireceno, bivao je povremeno i dirljivo uzdrzan prema svojim likovima-Britancima. Na primer, sa setom se secam, kada u avionskom vazdusnom dvoboju koji se odvija u stripu kojeg je nacrtao 4) , pogodjeni motor britanskog aviona dvokrilca iz prvog svetskog rata, posle zvuka protivnickog avionskog mitraljeza (podrazumeva se, socno docaranog na dvodimenzionalnoj Severinovoj tabli sa: "Bhud-ud-ud-ud-ah!"), pocinje da "kasljuca", on se zadovoljava samo time sto je avion pogodjen, ne razradjuje tok tragedije (kod njega uvek u stripu ima vise teskih tragedija istovremeno) i ne nasladjuje se posebno tricavim pilotovim mukama sa motorom jer ovaj ionako u privatnom zivotu ima dosta drugih nevolja (euforicni preziveli britanski pilot je, posle srecnog vracanja na aerodrom, u pilotskoj baraci neoprezno popio flasu otrova). No, kada je Severin u sledecoj crtanoj prici "oborio" jedan drugi britanski avion 5), prekidi u radu motora nam se na Severinovim papirnim tablama sladostrasno opisuju sa: "RRmm-sput- -sput-rmmmmm", "Sput-spututt!", "Sputt-sput-vrooom-sputt", "Rrrrrrrrrr-sptt-sptt- rrrrrrr" i "Vrooom-sput-rrrr". I, na kraju, zbog cega bi to bilo bolje, primerenije ili inteligentnije od slicne situacije kod Kerca u kojoj, posle pucanja i lansiranja projektila iz neke puske sa zemlje ("Laanns!") pogodjeni ("Pogodaakk!") americki helikopter, u stripu 6) udara u neboder uz "zvuke": "Zgrad!" i "Krljang!"?! Ovde treba zabeleziti da su na polju stripski simuliranih zvukova, uprkos kod vecine citalaca uvrezenom misljenju, neprikosnoveni mastari bili, ne autori superherojskih stripova iz agencija "Marvel", "D. C." i slicnih, vec dvojica, u velikoj meri njihovih parodicara (ni Kerac bas ne insistira na svojoj ozbiljnosti u odnosu prema akcionom zanru cije je zakonitosti, slabosti i stereotipe odavno apsolvirao): Vil Ajzner (Will Eisner) i Valas Vud (Wallace Wood). Ovaj drugi je temi posvetio cak jedan ceo, po svemu antologijski strip - "Zvucni efekti". Odlazeci na odsluzenje vojnog roka 1986.godine, kao urednik stripa u casopisu "Vidici", u amanet redakciji sam ostavio to minijaturno remek-delo (7 tabli) koje je na moj zahtev nesto ranije, a uz svoj mali prigodni komentar, preveo i adaptirao Bojan Djukic. Dobra vest za mene je, u toku sluzenja kadrovskog roka, bila da je od strane kolega iz redakcije moja zelja ispostovana, te da je strip "Zvucni efekti" u mom odsustvu ipak objavljen u casopisu 7), a losa da je Djukicev komentar, kljucan za razumevanje neobicnog priloga nenavikloj redovnoj publici ovog casopisa za kulturu, krivicom redakcije i urednika, osakacen i u stampariji fizicki prepolovljen 8). Posle eksplozija maste Vuda i Ajznera, misljenja sam da je "superherojskim" crtacima nabrojanih agencija preostajalo samo da ove gotove genijalne onomatopeje ("Ka-Ponj!", "Crash!", "Wham!", "Thunk!", "Tnjang!", "Wheeee!", "Crack!", "Whomp!", "Thud!"...) pozajmljuju, uvecavaju, dizajniraju, graficki uoblicavaju i vizuelno atraktivno ispisuju u svoje "superakcione" stripove. Istina je da ih ova dva genija, i ne samo oni, nisu bas sve izmislili, ali nacini na koje su bile ukomponovane, aplikovane i mesta na kojima su bile upisivane, postale su etalon primene u celoj "devetoj umetnosti" tih vizuelno specificnih, efektnih, tokom evolucije stripa u velikoj meri izmenjenih i razvijenih - zvucnih onomatopeja. Da se malo vratimo unazad. Sto se Severina tice, oduvek mi je bilo neobicno sto se uz njegov naglaseno statican i krut crtez nalaze tako "eksplozivne", "zvucne", "energicne", "dinamicne" i "otkacene" onomatopeje. Osecaju neprimerenosti i vestacke, u svakom slucaju sa strane pridodate zivosti, nisu doprinosili samo njegovi "slucajevi" sa oborenim engleskim pilotima kao sto je "Bhud-ud-ud -ud-ah!", vec i mnogi drugi: "Sigh! Sigh!" (zvuk okretanja kvake na zakljucanoj bravi), "Tnjeee!" (metak odbijen od stene), "Zitz!" (zvuk futuristickog pistolja)... Ispalo je sasvim primereno sto me je kum, u upucivanju na korene onomatopeje "ZVOR!" usmerio na Nikolu Kutija. Naime, ispalo je da je on kao pisac, a ne Severin kao crtac, bio tvorac "ZVOR!"-a. Jer, na "ZWORR!" sam istina naisao u jednom Severinovom i Kutijevom stripu 9), ali bilo ga je i jos nekim stripovima, razlicitih crtaca sa kojima je Kuti saradjivao (na primer, verovatno i u Kutijevom i Infantino/Ninjovom, na koji se Bojan u e-pismu pozivao, a koji ja nisam video). Ergo, najmanji zajednicki sadrzalac u tim americkim "Zvor-stripovima" nije bilo Severinovo nego Kutijevo ime! I na ovom, naizgled beznacajnom, primeru jos jednom se pokazalo koliko je uloga scenariste u konacnom oblikovanju crtanih prica (naravno, samo kod nekih slucajeva crtacko-scenaristicke saradnje; to nije pravilo) podcenjena, a crtaceva bar u jednom aspektu pomalo prenaglasena, o njoj se malo zna ili je bar pogresno ocenjena. Ispostavilo se i da je Djukic, na svom poslu scenariste "Zasede", cak na dva nacina sledio Kutijev primer: neposredno (i znalcima veoma ocigledno), pozajmljujuci poznatu Kutijevu onomatopeju iz nekog vec postojeceg americkog stripa i, posredno (slabije primetljivo, mozda i nesvesno), kao tekstopisac bespogovorno nametnuvsi crtacu u poslu na zajednickom ostvarenju, kao i Kuti, svoju ideju o scenaristi kao toj osobi koja ima da brine o stripskom oponasanju "zvukova" i time "oduzevsi" pravo crtacu da "zvuci" samo kako on hoce. Mozda sa punim pravom. Pisuci scenarije za crtaca Gorana Parlova, i sam sam imao problema da ga, posto sam ziveo u Beogradu, a on u Puli, sprecim da pise, dizajnira i ucrtava nefunkcionalne, manje ili vise glupe onomatopeje. Na primer, u jednoj kratkoj crtanoj naucnofantasticnoj prici, kada kapsula sa pilotima izlece iz kosmickog broda, on je na pozadini svemira ucrtao onomatopeju "Hvus!" Potrosio sam mnogo vremena da mu objasnim da je u svemiru vakuum i da se zvuci ne sire i ne cuju. Badava. Nisam uspeo, sto se vidi i u nasem stripskom albumu "2084" 10). Rece posle da mu se ta onomatopeja svidjala i izgledala mu je efektno. Osim toga, onako uzgred, lakse mu je bilo da na crnu pozadinu kosmosa upise krupna slova onomatopeje nego da iscrtava zvezde... I na kraju, ne moramo o ovoj temi da se svi slozimo. Na primer, Bojan ima svoje, takodje malo kolebljivo misljenje: "Onomatopeje su cesto crtacev izbor, redje scenaristin, danas najcesce urednikov... ili UPISIVACEV!?!" Kako mu drago. Neka svaki ljubitelj stripa po volji zaokruzi jednu od ove cetiri funkcije u lancu stripske kreacije. Tako ce ispasti da i od pete osobe, citaoca, zavisi nesto u vezi sa onomatopejama. --------------
Uporedo sa "Komancom", novosadski "Marketprint" je poceo da objavljuje i drugi veliki serijal scenariste Misela Renijea, poznatog kao Greg, i crtaca Hermana Ipena. Iako je "Komanca" kasnije izrasla u bolji serijal, upravo je "Bernard Prins", nastao 1966. godine, prva saradnja poznatog tandema. Greg i Herman su zajedno uradili ukupno 13 albuma u ovoj seriji. Nakon prve dvije krace epizode, "Pirati Lokange" i "General Satan" (22 i 23 table), svaki naredni album je sadrzavao po jednu kompletnu epizodu. Od samog pocetka, bio je to klasican avanturisticki strip, koji je bez problema zadovoljavao uobicajene, pa i vise od toga, standarde u tom zanru. Hermanov crtez je realistican, pedantan i pregledan, sasvim blago stilizovan. Od tih prvih epizoda, on se pokazao kao crtac koji nece opterecivati pricu pretjerano raskosnim crtezima. Ma kako fascinantne bile, njegove table su, prije svega, funkcionalne. Taj imperativ, koji je konstanta u Hermanovom radu, i u "Bernardu Prinsu" dosljedno je postovan. Kompozicija table, s obzirom da Herman tada nije imao velikog iskustva u stripu, dobra je, pojedini kvadrati predano slijede pricu. Ono u cemu je on jos uvijek slab su krupni planovi, sto je posebno nedostajalo za potpuniju "vizuelnu" karakterizaciju likova, i detalji - preovladjuju srednji i polusrednji planovi, povremeno totali - kao i bolja upotreba svjetla i tame, odnosno bijelog i crnog. Gregov scenario takodje je standardan, mozda nesto vise ustogljen nego Hermanov crtez. Glavni junaci seriju su "tipicni". Bernard Prins je bivsi policajac, koji po napustanju sluzbe kupuje brodic "Kormoran" i njime prevozi razlicitu robu, zaradjujuci tako za zivot. Prvi pratilac mu je mladi Indus Djin, o kome se Prins stara, vjecito ga tjerajuci s broda u skolu, sto ovaj, naravno, izbjegava. I drugi pratilac mu je takodje tipican. Barni Dzordan je stari moreplovac, vjecito gundjalo i dobrocudni alkoholicar, beskrajno odan Djinu i Bernardu, koji su njegova jedina porodica. Kao i on njima, uostalom. I dogadjaji u koje oni upadaju su, takodje, nesto "vec vidjeno". Ono sto od toga odstupa, ono sto je Gregova originalnost su zanimljiva stilizacija i izvjesna doza nevjerovatnoce u svakoj prici. Jer, Greg je, i pored zrnca nevjerovatnog i "zadatih" junaka kojima motivacija nije jaka strana, znao citaoce uvuci, cesto bez ostatka, u svijet tih junaka. Njegove price su, s jedne strane, vrlo zive, napete do svog razrjesenja, a predaha u njima gotovo da i nema, a s druge, iako su junaci tipicni, njihova ljudskost i srcanost su neosporni, kao sto su njihovi protivnici, ponekad i prijatelji, listom vrlo zanimljive licnosti. Bilo da su bizarni kao Satan ili Muk Mandzu, ili neodoljivo zabavni kao El Lobo. Tipicnost junaka i tipican scenario su, dakle, Gregovom stilizacijom cesto bivali medjusobno ponistavani i tako davali nesvakidasnji rezultat: dobar strip. Otuda, bar u najboljim epizodama, opravdanost Gregovog odstupanja od realnosti u nekim detaljima u postavkama svojih scenarija. Vremenom, naravno, dolazi do promjena u Hermanovom crtezu. One se znacajnije pocinju primjecivati u sedmoj epizodi "Pakleni uragan", da bi vrhunac dozivjele u "Trci za utvarom", desetoj epizodi u seriji. Njegov crtez postaje "razbaruseniji", slobodniji, pocinje se pojavljivati krupni plan, obicno kao kontrapunkt totalu. On je istovremeno i dokaz njegovog ovladavanja u crtanju ljudskih lica, dugo vremena ozbiljnim problemom. I sporedni likovi u "Trci za utvarom", kao sto su to predsjednikovi tjelohranitelji Riko i Felipe, te zatvorenici Manolo Silva i Horhe Sancez, dobijaju sada odgovarajuci vizuelni identitet. Cak jaci nego sto je to bilo dato scenarijem. Zanimljivo je, medjutim, da je upravo ova epizoda stilski mozda najrazlicitija u seriji. Ono sto je ovdje zapoceto, Herman nije nastavio u narednim. Vec od jedanaeste epizode "Moloh se budi", on okrece jedra svoje stilizacije na dugu stranu i tako nastavlja do kraja rada na "Bernardu Prinsu". "Marketprint" "Bernarda Prinsa" objavljuje u u kvalitetno stampanim crno-bijelim brosiranim albumima. U septembru ove godine objavljen je prvi, a do kraja godine vjerovatno ce da se pojavi i drugi, "Borba za Koronado". S obzirom da je Herman Ipen jedan od najvecih evropskih autora stripova, te da "Bernard Prins" kod nas nikada nije dostojno objavljen, izdanje "Martketprinta" - koji bi za manje od dvije godine trebao da objavi svih 13 albuma seriji - i te kako ima smisla.
Tesko nama ljubiteljima stripova. Kazu da stvari ne stoje bas sjajno ni u inostranstvu, a kamoli ovde kod nas. Neki imaju kontakte sa inostranstvom, u mogucnosti su da naruce nesto na stranom jeziku, neki ne. Neki cak nemaju prilike da odu ni do Beograda da prosetaju kroz beogradske knjizare. Ovaj putopis je mozda trebao da sastavlja neko drugi, a ne ja, ali bolje ja nego niko. Svaka ispravka i dobuna je maksimalno dobrodosla sto se mene tice. Pocnimo od samog pocetka: Idemo Beogradom, naprimer Ulicom srpskih vladara, odnedavno zvanom ulica Kralja Milana, prolazimo kraj brojnih kioska sa novinama, i sta vidimo u tim kioscima: najnoviji broj Stripoteke, koji se sa zakasnjenjem pojavi svuda, a samo na pojedina mesta stigne cim izadje. Tu je i Striper, casopis za ekstremni strip, kome, pisalo je u jednom broju strip-vesti, bas i nije mesto na kiosku, pre u knjizarama. Ali, ko zna sto je to dobro. Kazu da se u Novom Sadu moze naci i "Bumerang", u Beogradu ga nema, mada ima enigmatski casopis istog naziva. Dalje, "Dijabolik", prve dve epizode, strip koji ne zavredjuje nasu paznju. "Nik Rajder", jedan broj sa polovinom epizode, koji nije dobar cak ni koliko je "Nik Rajder" bio kad je pocetkom devedesetih izlazio kod nas. Poneki anahronicni "Komandant Mark", pomenimo i "Mikijev zabavnik", kao i izlizani, ofucani "Politikin zabavnik". I to je to. Krenimo ulicom Knez Mihajlovom i dodjimo do knjizare "Stubovi kulture" ("Beoizlog"). Ovo je moja omiljena knjizara, ne samo zato sto sam 3. oktobra ove godine video zakljucana vrata i nalepnicu "Zatvoreno zbog kradje" na njima, vec i zato sto su, svih ovih godina, manje ili vise, plasirali strip. Uvek na nekim policama u uglovima, cesto menjajuci polozaj, ponekad sa Stripburgerima i Striperima, ponekad sa hrvatskim laznim Stripotekama i "Torpedima", a danas sa standardnim izborom izdanja 'beogradskih pirata' (interesantno da ova sintagma prelazi u frazu). Polica danas, doduse, jeste u dnu knjizare, ali je na vidnom mestu i privlaci paznju naslovnim stranicama u boji. Tu imamo, poimence: "Dzeremaja", "Tornjevi Boa-Morija", "Druna", "Indijansko leto", "Djuzepe Bergman", "Torpedo", "Crno i bijelo", "Legija nepromocivih", "Kalvin i Hobs", izdanja stripoteke: "Komanca", "Petar Pan", "Bernard Prins", najnovije Bernetove radove, prve albume "Noseni vetrom", "Lutka od slonovace", "XIII"... Tu je i serija stripskih 'pocetnica', od kojih je stripofilima zanimljiva valjda ona koju je radio Kramb, o Kafki. Na polici iza, pored mnogo naucnofantasticke knjizevnosti, ima jos stripova: "Klik", "Selena", "Gulivera", "Dezintegracija reintegracije", zatim dosta starih "Alana Fordova" i "Dilan Dogova", starih ukoricenih albuma "Bluberija", "Talicnog Toma", "Asteriksa", i nekoliko dva prsta debelih tomova "Princa Valijanta", opet starog, ali vazda modernog. Zatim, odnedavno, i stare stripoteke, kao i stari brojevi "nove Stripoteke" (sto mozda zvuci malo apsurdno). Sa negodovanjem primecujem da se vise od pola novoizdatih stripova krece u domenu pornografije ("Klik", "Gulivera", "Druna") ili bar stripova sa postenom dozom iste, dakle, pornografije ("Ludaca svetog srca", "Velika moc malog sninkela", "Kler"). Da nema Stripoteke, stvar bi bila jos gora. Dugo je na polici stajala zbirka Roberta Kramba, nepravedno zapostavljena. Takodje, s vremena na vreme nadju se prava lepa iznenadjenja za citaoce: jedan broj "Profila" sa Pahekovim "Astroidjanima", "Snupi" na francuskom, i jos neki neocekivani antikviteti sa parolom: "ko pre devojci, njegova devojka". Neko vreme tu nas je cekao i specijalni broj casopisa "Emitor" posvecen stripu, sa nesto malo "Sendmena". Pa, bolje ista nego nista. Na daljem putovanju kroz Beograd, na putu ka platou, nailazimo na svima poznatu tezgu sa starim stripovima i casopisima. Svi volimo ove stare stripove, ali izbor koji je izlozen nije bas impozantan, treba imati srece da se naidje na ono sto nas zanima. Ako znamo sta hocemo, ljubazni covek koji sedi pored, ce otici do stana u istoj zgradi da pogleda ima li toga sto trazimo. Ipak, cesto je sve rasprodato, pa i tu trenutak kad odlucimo da prosetamo Knez-Mihajlovom igra odlucujucu ulogu. U knjizari "Plato" nista posebno. Dobar izbor "Korta Maltezea", doduse, ali iz nepoznatih razloga izdvojen od ostalog stripa. A tu su i "Mr. Bluberi", neko izdanje Mr. Stocce, "Striper", opet "Kramb", "Torpedo", "Dzeremaja", stripotekina izdanja, i dosta zaostataka u vidu starih albuma i izdanja tipa "Kratki rezovi" (pornografija, naravno). U sve to umesao se i nestripski Bukovski, ko zna kako. Interesantan detalj: Krambova kolekcija stavljena je i na posebnu policu kao preporuka. Nekad su u ovoj knjizari bili i stari brojevi Stripoteka, ali nema ih vise, sto i nije neka steta. Knjizara u domu omladine ("Beopolis" se zove, valjda?) je prijatno iznenadjenje, jer pored dobrog izbora gore vec navedenih, skorijih izdanja, ima i izvesni broj inostranih izdanja, npr. "Bone", strip za decu, ali crtez (ne garantujem za sadrzinu) iz prve privlaci i starije, pa onda poznati "Preacher" i jos neke albume kojih ne bih mogao da se setim. (Ipak moram upozoriti na previsoke cene ovih izdanja, ali ko voli...). Tu je i mnogo super-herojskih svescica, za one koji to vole. I naravno, tu je striparnica "Alan Ford" na Novom Beogradu, koju je malo teze naci, ali kad je jednom nadjes, uvek se vracas u nju. Jer tamo ima sve sto i u nabrojanim knjizarama, i jos plus: Veliki broj starih "Stripoteka", "Eksova", "Giganta", "Strip-artova", starih strip-albuma, novijih hrvatskih izdanja ("Slobodna Dalmacija" itd.), zatim nesto malo stranih albuma na engleskom ili nekom drugom jeziku (Torgal na madjarskom), malo americkih stripova (Marvel, DC itd.), veliki izbor, ali potrebno je ostro oko da bismo nasli bas ono sto nas interesuje. Oni koji dolaze u Beograd iz unutrasnjosti iskljucivo da bi nabavili stripove, trebalo bi sebi da ustede hodanje i zapute se direktno na Novi Beograd. Da rezimiram situaciju u nasim knjizarama: izbor svakako nije ni dovoljno veliki ni sirok za nase apetite. Izdanja koja su trenutno na policama mozemo kupiti ili ne kupiti, sto uveliko zavisi od naseg imovnog stanja, ali i u jednom i u drugom slucaju rezultat je isti: nostalgicno uzdisemo za proslim vremenima. Drzimo svi palceve buducim.
Nije lako pisati bilo koju kolumnu o stripu a zanemariti podatak da novembra ove, 2000.godine, magazin MAD proslavlja ni malo skroman jubilej - cetiri stotine brojeva. Valja imati u vidu cinjenicu da se to odnosi na MAGAZINSKU formu ovog casopisa-institucije, ne i pocetnu STRIPOVSKU kada je ovaj slavljenik krenuo iz radionice legendarne EC 'skole' stripa kao obicna mesecna sveska u boji, ni malo razlicita na prvi pogled od celokupne ponude na [tada] ogromnom americkom trzistu stripova, na kojem su visemilionski tirazi po broju bili normalna i rutinska stvar, a priblizavanje 'niskom' tirazu od 500.000 prodatih primeraka razlog za zabrinutost i spremnost da se edicija ugasi. Elem, MAD... Ima nekoliko znacenja ove reci u engleskom jeziku: 'lud', sto verovatno svi znamo - a znaci i 'sasav', 'blesav', 'bezuman' i 'nestabilan' - kao i 'ljut', 'besan' ili 'razjaren'. U jesen 1952.g. - a na pocetku ere predsednika Ajzenhauera, izasao je prvi STRIPOVSKI broj ovog [uskoro] nesluceno uticajnog izdanja koje je kreirao neverovatni i nikada prezaljeni [danas pokojni] Harvi Kurcman (Harvey Kurtzman), urednicki, scenaristicki i crtacki autenticni genije stripa. Kao maskota magazina ubrzo se na naslovnicama i na unutrasnjim stranama pojavio lik klempavog i krezavog decaka-poluidiota Alfreda E. Nojmana (Neuman) sa uzrecicom koja je od tada usla u legendu: "What - me worry?" (Sta - ja zabrinut? - a zabrinutosti ne sme da bude ako zelimo da naucimo da volimo Bombu, sto bi vispreno primetio Dr. Strejndzlav/ Strangelove ili Merkwundlichliebe). I eto, nedavno je ovaj veciti adolescent koji odbija da bude pomodno neurotican proslavio svojih prvih cetiri stotine brojeva velikom zurkom na Menhetnu, u njujorskoj Warner Bros. Studio Store. Svakoga iz 'bebi-bum' generacije mora da skoro zagrcne ova spoznaja - ili barem njen nostalgican kontekst. Citalaca MAD-a najvise ima - normalno - u zemljama engleskog govornog podrucja, no bilo je zemalja koje su osim uvozenja originalnih izdanja iz SAD ili Vel. Britanije (ukljucujuci i Ballantine dzepne knjige sa preformatiranim stranama casopisa - kao sto je bio slucaj i sa nasom zemljom tokom 70-tih godina, dok vazda budni Cuvari Imena, Lika, Dela i cega sve ne u vezi Vodje nisu pronasli razlog da na osnovu neke sale na racun Nedodirljive Velicine zabrane uvoz tih veselica) stampale i svoje PREVEDENE verzije 'Lujke' (Nemacka, Italija, Francuska, skandinavske zemlje i dr.) tako da je uticaj jedinog prezivelog 'ceda' EC neprezaljene stripovske dinastije bio i ostao univerzalan.
Mnogi citaoci, zaljubljenici i fanatici ostajali su verni 'Krelcu' do polaska na fakultet, ali i kasnije, posto je isti bio i ostao jedini decji strip za odrasle. Razloga je bilo vise: Don Martinovi kretenski skecevi sa abnormalnim obrtima i nemogucim onomatopejama netipicnim kako za 'stvarni' zivot, tako i za strip i bilo koji drugi medij (SPROINK! GLICKLE! KA-SHPRITZAAA! SPLORDGE! itd.), beskompromisne parodije TV-programa i mentaliteta nastalog na osnovu maloekranskog ispiranja mozga, filmova, poznatih stripova i dr. A ne treba smetnuti s' uma da je i mladjahni Alfred E. Nojman delovao ludacki, opasno i nadasve destruktivno. Izgledalo je strasno 'trendi' poznavati ga ili biti u toku sta stoji iza njega... Ili bolje receno, iza cega i kakve ideje on boravi kao medijski entitet bez odredjenog portfelja sem da - figurira. Kako bilo, ovo izdanje - svojevremeno napadano i denuncirano na stranicama magazina TAJM (Time) - danas je vlasnistvo korporacije Time-Warner (vlasnika, izmedju ostalog, i kompanije DC Comics!) i pravi drustvo Fox TV-u, da pomenemo samo najpoznatiji primer. Po prvi put ove godine Alfred se NIJE kandidovao za predsednika SAD - prema recima urednika 'Dilkana' opravdana je bila bojazan da je ovog puta glatko mogao da pobedi u trci za fotelju u Ovalnom kabinetu Bele kuce! Pa, imajuci u vidu ko bi mu bila konkurencija i kakvo je stanje izbornih rezultata u trenutku nastanka ovog broja QK-e... Tja. Ispod sasavosti u tim starim dobrim vremenima od pre nekoliko decenija krili su se bes i prezir. Jedan od najduze prisutnih strip-serijala tokom svih ovih godina, pantomimski "Spy VS Spy" (Spijun protiv Spijuna) bio je parodija na ludilo hladnog rata. U danima kada su 'ozbiljni' zvanicni mediji tretirali senatora Dzoa MekKartija (Joe McCarthy) sa [straho]postovanjem, 'Besnulja' se na njega zestoko obrusavao ne birajuci oruzje. 'Ikone' diznijevskog cistunstva i sterilnosti prisutnih u svim aspektima zivota i delovanja - bilo da su u pitanju politika, strip, TV ili 'moderne navike' dozivljavale su istovetan beskompromisni tretman koji je mlade citaoce odusevljavao a njihove roditelje, vaspitace i staratelje sablaznjavao i zabrinjavao. Marsal MekLuan (Marshall McLuhan) je bez oklevanja uvrstio magazin u svoju knjigu "Razumevanje Medija" (Understanding Media), zapazajuci kako je na njegovim strip-stranama uspesno izvedeno "...hladno repriziranje formi iz vrelih medija fotografije, radija i filma...". Tacno do neverovanja. Mek Luan se epizodno pojavio u filmu "Eni Hol" Vudija Alena (Annie Hall by Woody Allen), nehotice omogucivsi poredjenje Alfreda E. Nojmana sa jednim drugim Vudijevim filmskim [pseudo]junakom - Zeligom; Alfred se dokazuje kao preteca svagda prisutnog slucajnog statiste/svedoka na svim vaznim 'snimljenim' mestima i kao oniricna maskota sa nesvakidasnjim i nesputanim pan-medijskim briom.
Blentavi G-din Nojman je takodje preteca "Uejnovog Sveta" (Wayne's World), "Glupavka i jos glupljeg" (Dumb & Dumber)* i svih ostalih sto filmskih, sto drugo-medijskih primera bahanalijskog slavljenja vulgarnosti i gluposti americke omladine (i nesto starijeg sveta). Ako se pazljivije zagledamo, mozemo da zapazimo i nesto ranog 'Monti Pajtona' (Monthy Python) - kada je napustio EC, tvorac MAD-a i njegov glavni scenarista, dizajner i, recju, dusa - Harvi Kurcman (Harvey Kurtzman) se okusao na nekoliko casopisa koji nisu slavno prosli, ali je u jednom od njih (HELP!) otkrio kao saradnika briljantnog [buduceg 'pajtonovca' i filmskog reditelja] crtaca Terija Gilijema (Terry Gilliam). Nasao se tu i izvesni smetenjak po imenu Robert Kramb (Crumb) ali to sa ovom pricom nema veze. Ono sto ima veze jeste cinjenica da je jedan general 1961.godine javno zigosao 'Zivcanog' kao "...najocigledniju komunisticku propagandu u Sjedinjenim drzavama danas...". Ovaj uniformisani 'kozicosetac' je bio i ostao, normalno, budalina - ali je bez greske provalio subverzivnost koja sa ideologijom nema [neposredne] veze. Mnogi izdavaci i urednici danasnjih satiricnih i humoristickih magazina ne izbegavaju da istaknu nezaobilazan uticaj i inspiraciju koji im je dao 'Bezumnik'. Ja ne mogu da zaboravim period s'pocetka sedamdesetih (koji je trajao do polovine iste decenije) kada je beogradski casopis JEZ bio pod vise nego ociglednim uplivom 'S`umasisavseg'. Kao gonjen sam trosio dzeparac na knjizice reprinta originala na engleskom (sto ce reci, nisam se ucio samo na DC-u i MARVEL-u!) i JEZ, radujuci se nasem provincijskom pracenju 'trenda'. I hrvatski KEREMPUH je nekako bio na slicnom tragu u to vreme... Vlasnik i glodur 'Budaline' - legendarni Uilijem Gejnz (William Gaines) je izmedju ostalih suludosti koje su cinile svakodnevnu praksu, uveo i princip izlazenja njegovog magazina SVAKIH 45 DANA (!!!) tako da je punih 40 godina bilo skoro nemoguce napenaliti kada padaju termini za godisnjake. A kada je Gejnz preminuo, novine NEW YORK DAILY NEWS su objavile nekrolog pod naslovom: "What - Me Dead?" (Sta - ja mrtav?). Niko ispod 50 godina mladosti nije promasio znacenje recenog. Svo vreme se odrzala beskompromisnost edicije. Iako se ne stampaju svugde obavezne reklame koje upotpunjuju zaradu, lazne reklame sa ciljem da se ismeva konzumerizam i parodira ludilo za odredjenim produktima su stalan sadrzaj. Na zalost, danas se ipak cini da su se provereni stari 'stosovi' rutinirali i - ustajali, a da su Nojmanovi zubni skrboljci izgubili "onu pravu" ostrinu. Nekadasnji bubuljicavi frustrirani citaoci su procistili kozu, pozenili se i poudavali, te napustili zagusljivu urbanu sredinu zarad periferijske ili provincijske blagodeti; njihovo potomstvo je pronaslo sebe u novom 'kul' aspektu koji ovaplocuje subverzivni Bart Simpson i jos ostriji i suroviji - sto animirani, sto igrani filmovi - a isto tako i stripovi sa novim senzibilitetom, uz opasku da je citanost u sve izrazenijem padu a tirazi toliko beznacajni da bi 'Sasavka' bilo sramota da im se ismeva; ni njemu na tom planu vec duze vreme ne cvetaju niti ruze niti bilo koje drugo cvece... Danas se originali MAD-ovih naslovnica i strip-tebli - kao i ilustracija - prodaju na aukcijama kod Kristija (Christie's) i Sotebija (Sotheby's); to je podatak dovoljan da svakog natera da se - opameti. ____________
Nije svaki nomen omen - bilo bi to preuredno za ovaj kaosu sklon svijet - ali neka imena bas dobro legnu onima koji ih nose. Poneki je Milan mio, poneki je Zlatko zlatan, a Radovan... Radovan je bio radost. Tesko je sklopiti prijateljstvo preko generacijskog jaza. Uvijek je, a pogotovo u umjetnosti gdje egoi vazda strse, u igri neka zamisljena hijerarhija, sumnjicavost neka i strah za izboren status pa treba biti strasno jak i strasno siguran u sebe da bi se gorjelo za vlastiti rad, a bez kompleksa cijenilo druge, priznalo mladje. Radovan je bio takav. Jedini iz svoje generacije - i ne napadam ovdje njih, vec hvalim njega - nikad se prema nama klincima nije postavio svisoka ili ironicno, nikad nije bio hladan. S nama, kao i sa svakim, bio je toplina sama. Nama, kao i svima, pricao je sve sto mu je prolazilo kroz glavu onom brzinom kojom mu je prolazilo, a mi smo se, kao i drugi, trudili da pohvatamo konce njegovih povijesno-stripovsko-filozofskih monologa i da, cak i kad se posve izgubimo, sasvim ozbiljno kimamo na svaki njegov "de facto, ne?". Eddy ga je jednom nazvao Tatabrada i ta ga rijec meni tako dobro opisuje. Radovan nije bio cinican stariji brat ni hladan umjetnik-mentor, vec otac, netko tko ti se iskreno obraduje bez pravog razloga: zato sto se bavis istim poslom, zato sto si tu, zato sto si ziv. Radovan vise nije ziv, radost ga je prekjucer napustila. Cuo sam vijest i drzao sam se dobro, a onda sam, ipak, morao stati kraj ceste jer od suza vise nisam vidio kamo vozim. Nije mi - ma koliko mi Huljice bile drage, ma koliko zelio vidjeti zavrsetak Machu Picchua, nastavak Gottesberga, prvi album Taltosha, roman o Krsniku ili sto drugo - nije mi bilo zao neucinjenog. Nenacrtan strip, pa ma kako dobar mogao biti, ipak je samo strip. Od neucinjenog jace je ucinjeno, a jedini stvaran gubitak je gubitak osobe, odlazak sepavog viteza, sklapanje ocica vjecno spremnih na cudjenje i veselje, Tatabradin oprostaj od nas. Utrnuce radosti jedina je prava tuga.
KAKO POSTATI SUPER-HEROJ
+ Dobijanje moci od Beskrajno Mudrog Stvorenja + Briljantan metod! Ljudi konstantno sticu moci koje nestedmice
dele mudri starci koji su u stvari Stvorenja Beskrajne Mudrosti
i mozda je sada upravo VAS RED... samo kada biste znali gde da
ih nadjete.
Prosto mu recite kako tragate za mocima kako biste se suprodstavljali nepravdi i bezakonju (ili da vas je poslao kum Steva - obe alternative rade posao) i nadmoci kojima stremite bice vase! LISTA ZA TRAGACE KOJI TRAZE BESKRAJNO MUDRA STVORENJA:
SLUCAJNI UDAR ENERGETSKOG ZRAKA IZ DRUGE DIMENZIJE
POSTATI SJEDINJEN SA UNIVERZUMOM
BITI ZATECEN USRED TERMO-NUKLEARNE EKSPLOZIJE
DOZIVETI UBIJANJE RODITELJA PRED RODJENIM OCIMA
Svim striparima poziv iz Portugalije od MUNICIPIO DE ALMADA KAMARA
MUNICIPIAL 2800-213 ALMADA za ucesce na 7a SEIRA INTERNACIONAL
DA FANZINE(7th INTERNACIONAL FANZINE FAIR) * * * Radim strip-fanzin: "BURP !!!", pa bih zamolio sve ljude koji
se bave crtanjem (stripa), da mi possalju par stripova za novi
(drugi) samizdat!!! Rok slanja je 31.01.2001.godine, a ako ste
zainteresovani i zzelite visse informacija potrazzite me na e-mailu:
izrodi@ptt.yu. Kao plod nasse saradnje, zauzvrat ccete dobiti
primerak: "BURP-a" !!! Radovi se ne vraccaju, zato possaljite
kopije originala!!!
Evo jednog zanimljivog predloga kako bi se obogatio, vec ionako
prebogat, sadrzaj SV. Zasto ljudi ne bi, na primer, pisali koji
ih strip iritira? To bi podrazumevalo zanr, pricu, junaka ili
autora - kao, mrzim Manaru jer je bezobrazan, mrzim Texa jer nikad
ne promasi, mrzim Prata jer mu drugi crtaju, mrzim ovo, mrzim
ono. Ili se moze i razgovarati o stripskim kliseima - primetili
ste, mozda, da retki junaci idu na WC, retko kad (nikad, cast
izuzecima) vrse polne odnose, problem starenja, sexualnog opredeljenja
(Blek-Rodni-prof. Okultis!), super-heroji (mogla bi knjiga da
se napise) itd. * * *
Prodajem graficku novelu Stardust Neil Gaimena i Sin City Frank Millera. Naravno u pitanju su americka izdanja. Informacije na djolenbg@yahoo.com
Nije bas citalac Strip Vesti, ali nekoliko nas je dobilo isti email. Pa ko moze da pomogne...:)
In 1994-95-96 They published Tintin Comics in "Vreme Dece" for
instance " Crno Ostrvo" and "Skiptar Otokara". Could you give me also more information about Comic Bookshops
in your Country please. Jos van Impe - Belgium
Ovog puta ce "datumi" sadrzati neke netipicne datume. Naime resio
sam da ove godine iskoristim to sto se za dve godine izlazenja
Strip Vesti mnogo stvari dogodilo a nista nije prebaceno na stranicu
sa datumima. Sve to treba zabeleziti. Tako da sam trazeci datume
o 1.-5. januara ustanovio da je u tim brojevima bilo vise priloga
za neke druge datume nego za taj period. Tacnije je ispalo da
bi jedino medju datume uspeo da se ugura 1. januar i pocetak izlazenja
SVesti... Nisam hteo bas tako da ispadne pa sam sakupio sve sto
je islo u SVestima (1-5. jan) u ove dve godine. 4. aprila 1927. Rodjen je Joe Orlando u Bariju, Italija, da bi vec dve godine kasnije nastavio svoj zivot u Americi. 7. aprila 1925. Rodjen je, u Parizu, francuski scenarista Roger Lecureux, kreator Rahan-a kao i mnogih drugih likova. 19. oktobra 1998. Preminuo je ugledni autor srpske strip-scene, Zivorad Zika Atanackovic, u svojoj 65. godini u nemackom gradu Abstajnahu. 23. decembra 1998. Umro je u Menhetnu u 71-oj godini zivota Joe Orlando, legendarni strip autor i urednik. Rodjen u Bariju, Italija, 4. aprila 1927 godine., da bi vec dve godine kasnije nastavio svoj zivot u Americi. 29. Decembra 1998. Umro je Jean-Claude Forest, creator Barbarele, u Parizu, u 68. godini zivota. 31. decembra 1999. Preminuo, u 74. godini zivota, francuski scenarista Roger Lecureux, kreator Rahan-a kao i mnogih drugih likova. Rodjen je 7. aprila 1925. godine u Parizu. 1. januara 1999. Izlazi prvi broj Strip Vesti, email casopisa posvecenog stripu. Pokretac Zlatko Milenkovic.
Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica, "Strip Vesti".
Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@neobee.netweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |