S A D R Z A J 1. OKEAN IZNENADJENJA (Strip Vesti) Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Hm, dal' ste videli obimniji broj? Ide cak iz tri dela. A po svemu sudeci i sledecih par ce biti slicni. Prvo da se IZVINIM sto ocito nije pravovremeno objavljena vest o promociji Prve Zografove knjige kod nas objavljene. U svoj ovoj guzvi, sto se oko mene desava, sam u glavi pomesao datume kada se odrzava Break21 i ova promocija pa nisam, na vreme pristiglu informaciju, objavio u vanrednom broju. Nadam se da ce citaoci SVesti ipak na vreme preuzeti email i posetiti promociju. IZVINJENJE. Ima tu jos informacija kao i dugo ocekivani odgovor Slobodana Ivkova na tekst Vitkovica, Zorka i na pismo Jovanovica. Tekst je jako obiman i mogao bi napuniti ceo jedan broj a nije zavrsen jer Ivkov najavljuje nastavak iduce nedelje. Tekst ce izazvati mnogo polemika i... Licno se jos nisam prikljucio diskusije. Vec deseti put to ponavljam ali eto splet okolnosti i brdo licnih obaveza, da nekazem problema. Ipak sam tekst uglavnom zavrsio, ostala su mala doterivanja. Mada sada posle citanja, imam prednost da par sati pre vas procitam, komentara Ivkova mislim da ce dopune biti znatno obimnije ali cu se svakako potruditi da bude gotovo za sledeci broj. Da nedavim,... citamo se sledeceg petka. U slucaju da tekstova za diskusiju bude previse napravicu medju-broj, pa zato bi molio da na vreme stignu ti tekstovi. Kol'ko sam procitao "odgovor" siguran sam da ce da gori:( S postovanjem,Zlatko Milenkovic
U petak 28.aprila, u 19 casova, galerija REMONT (drugi sprat trznog centra na Trgu Republike) predstavlja zbirku stripova Aleksandra Zografa, u izdanju L.O.M , kao i izlozbu crteza nastalih prema hipnagogickim vizijama ovog autora. "Okean iznenadjenja" je zapravo prva knjiga Aleksandra Zografa na srpskom jeziku (predgovor: Uros Djuric), iako su kolekcije njegovih radova objavljene u Americi, Velikoj Britaniji, Italiji, Francuskoj, Nemackoj, Finskoj i Spaniji ( ocekuje se i prvo izdanje u Brazilu ). Zograf je, pocetkom devedesetih, zapoceo da svoje stripove objavljuje u americkim casopisima (The Comics Journal, Weirdo, Zero Zero, Rare Bit Fiends, itd), a zatim je najpoznatiji svetski izdavac alternativnog stripa, Fantagraphics Books iz Sijetla, objavio nekoliko njegovih solo izdanja. Usledili su reprinti u vise evropskih zemalja, kao i gostovanja i izlozbe ovog autora sirom sveta. Zahvaljujuci svojim duboko licnim observacijama fantazmagoricne srpske svakodnevnice, i s druge strane istrazivanju snova, Aleksandar Zograf danas predstavlja jednog od najistaknutijih predstavnika autobiografskog stripa. Konacno, domaca publika dobija priliku da, u susretu sa autorom, i njegovom knjigom, sazna nesto vise o dometima srpskog autorskog stripa, koji je tokom poslednjih godina bio jedan od retkih kulturnih produkata ove sredine koji je prevazisao razmere lokalnog.
4. festival mladih nezavisnih umetnika BREAK 21 / VDOR 21 predstavlja mlade nezavisne strip avtorke i autore s kratkim crno-belim stripovima pod tematskim naslovom ZABRANJENO / PREPOVEDANO / THE FORBIDDEN Na temu "zabranjeno" smo primili 72 stripa od sedamdesetdva autora i autorki iz skoro svih krajeva sveta. Odabrani radovi ce biti izlozeni na izlozbi stripa festivala Vdor 21/Break 21 u KUD-u France Preseren (otvaranje izlozbe ce biti u cetvrtak 11. maja u 19.00 casova), gde ce biti predstavljen i novi strip album festivala Vdor 21/Break 21. Na otvaranju izlozbe ce biti prisutni autori i autorke, gosti ovogodisnjeg festivala: Sasa Mihajlovic, Neda Dokic, Ole Comoll Christensen, Eric Braun, Gianluca Costantini i Maria Isabel Carvalho. Pomenuti ce sa grupom slovenackih kolega diskutovati o desavanjima, trenutnom stanju i prihodnosti autorskog stripa. Razgovor ce se odrzati u petak 12. maja 2000 u galeriji KUD-a F.P. s procetkom u 16.00 casova. Ne zaboravite! Za Vdor 21/Break 21: * * * Na izlozbi ce biti predstavljeni radovi sledecih autora: Kaisa Penttila Liemessa, Kirill Kravcenko, Mikk Rand, Simon Ellis, Vladimir Kral, Aleksandar Sasa Mihajlovic, Eric Braun, Gianluca Constantini, Ivana Gulasevic, Neda Dokic, Ole Christensen Comoll, Ilia Kittup, Mark Hendriks, Ivan Grubanov, Biljana Malesevic, Irena Jukic, Claudio Parentella, Danilo Milosev, Matej Lavrencic, Dilyara Nassyrova, Mitar Vasic, Vladimir Kuzmanov, Judy Koot, Frederique Cabaille, Pedro Nora, Maria Isabel Carvalho, Alberto Corradi, Matjaz Bertoncelj, Richard Rawling, B. J. Wilson, Renata Scerbaviciute, Matej Kocjan, Vladimir Nedialkov, Enisa Bravo, Dalibor Rajninger, Branka Nikolic, Rui Sanguinho, Yves Albrechts, Ciril Horjak, Leela Corman, Petar Cvijovic. Informacije o nabrojanim autorima, i festivalu, mozete naci na
sledecoj internet adresi:
Novosadska STRIP RADIONICA se napokon, po ko zna koji put, snasla za prostor. Ova grupa mladih novosadskih strip entuzijasta se jednom nedeljno okuplja jos od davne 96. godine kada je sve pocelo kao skola stripa Vlade Vesovica u okviru Kluba Obozavalaca Stripa. Ovo je njihova vec sedma selidba. Stalno su se javljali problemi sa prostorom da bi na kraju u pozaru u kom je izgoreo Novosadski Otvoreni Univerzitet izgubili i poslednje mesto okupljanja. Ovog puta im je u pomoc pritekao Otvoreni Klub koga finansira Fond za Otvoreno Drustvo. Tako da ce se od, 21. aprila, novosadska Strip Radionica sastajati u njihovim prostorijama u Jevrejskoj ulici broj 4. Svi zainteresovani da se ukljuce u njihov rad slobodno mogu da svrate do radionice petkom od 17.00-20.00 casova. Da jos napomenemo da je pristup Radionici slobodan i da nema clanarine, potrebna je samo ljubav prema stripu.
Izasao je album "Partija lova", Enkija Bilala, na srpskom. Cena je 6 DM emailovi na koji se moze naruciti su: Strip je crno beli i ima 100str. a ima i 10ak stranica sa crvenom bojom i epitaf posvecen padu Berlinskog zida koji je naknadno dodat u drugom izdanju.
Vaskoliki vaseljenski odgovor P. S. O ANGULEMU 2000. U "Strip vestima" br. 62 (objavljenim 6. aprila 2000. godine) procitao sam opadacki tekst dvojice autora (Nikola Vitkovic i Oliver Zorko) nastao "UZ POMOC PRIJATELJA", kako stoji u potpisu (u daljem delu mog teksta sve zajedno cu ih skraceno nazivati: "Prijatelji"), i zasebni komentar (Milan Jovanovic) koji se nekim slucajem nije nasao najavljen u sadrzaju broja 62, sto je, po meni, prilican propust. Naime, Milan Jovanovic je stripar ciji je opus mnogostruko kvalitetniji i seriozniji, a rad u nasoj "devetoj umetnosti" dugotrajniji od dvojice zapenusanih andergraund autora isturenih ovom prilikom u prvi plan, pa se, samim tim, do njegovog misljenja mora vise i drzati. Po meni, sasvim je razlicita stvar to sto Jovanovic ima neke svoje drugacije, sigurno dublje probleme i komplekse, no o tom - potom. SUPALJ BUBANJ DALEKO SE CUJE Plasim se da je u opredeljivanju za diskretniji plasman Jovanovicevog prividno relativno odmerenog komentara presudila nevelika duzina priloga, njegova lako zavodljiva pseudotolerantnost i odsustvo sirove agresivnosti i iskljucivosti na kakve smo naisli u nastupu Prijatelja. Kod nas na Balkanu se u svakodnevnom zivotu, narocito u kulturi i politici, gotovo po pravilu afirmisu i u obzir najradije uzimaju obimni "bombasti" tekstovi i ocene kojima se bahato (i po pravilu povrsno i netacno, ali zato glasno, i pakosno) bezobzirno difamira neciji rad. U takvom blacenju argumenti nisu previse bitni, a nema izuzetka da, ama bas uvek, iza svega stoji neka neizivljena liderska sklonost i, naravno, bolesna, nekontrolisana, bajagi povredjena sujeta. Tekst Prijatelja je, videli smo svi, "glasan", bezobziran i agresivan. Kao sto znamo, jednom prilikom sam vec to napisao, u ovakvim slucajevima kod nas je, po pravilu, na delu izreka "Supalj bubanj daleko se cuje". E, sto je supljina bubnja prostranija, bubanj je veci, glasniji i vise ljudi ga cuje, pa na njega valjda i vise obraca paznju. Nevolja je u tome sto ovakvi Napadaci u svojim nekontrolisanim tiradama barataju sa nebrojenim neargumentovanim podacima i nedovoljno obrazlozenim tvrdnjama, te je Napadnutima potreban, ne isti vec nekoliko puta obimniji prostor da citaocima, slusaocima i ostalim zainteresovanim "trecim licima" pojasne kontekst, a zatim i odgovore na konkretne napade. JA, SOVINISTA U zelji da me pred domacom stripskom javnoscu difamiraju, Prijatelji su to pokusali da ucine na najruzniji nacin - opanjkavanjem. Posle pada Berlinskog zida, komunizma i svega totalitarnog, ispod razmahivanja otkrivenim slobodarstvom i demokratijom, podmuklo su se posluzili najomiljenijim komunistickim sredstvom - etiketiranjem. A onda, kao prava Deca Komunizma, instinktivno su upotrebili najubojitiju komunisticku etiketu koja je preostala posle eliminisanja etikete "Burzuj". Optuzili su me za toboznji sovinizam/nacionalizam. Razumljivo, za fasizam me nisu optuzili jer znaju oni veoma dobro ko su fasisti, kako su organizovani i kako u javnosti nastupaju prema neistomisljenicima i onima koji im se ne pokore! Znaju oni i da se "Strip vesti" distribuisu po citavom prostoru bivse SFRJ, pa se nadaju da ce tako, oznacavajuci me najomrazenijom osobinom na ovdasnjim prostorima, na svoju stranu bezrezervno privuci sve koji njihove baljezgarije budu procitali, a iste citaoce, naravno, trenutno okrenuti protiv mene. Malo su oni i kontradiktorni: cas me optuzuju za navodni sovinizam i "cistunstvo" (ne saljem toboz u Angulem one koji nisu Srbi i samo ciste srpske stripove), a onda me optuzuju da sam tamo poslao i one autore i radove koji su nastali u saradnji sa autorima iz inostranstva. No, ne bavimo se sad sitnicama, ima tu i lepsih stvari. E, bar da su pokazali zeru vise maste, pa da se malo i razonodim u ovom iznudjenom turobnom, depresivnom obracunu sa njima. Sovinista. To je tako izlizano... Izgubili su Prijatelji iz vida da je ovih godina, kada nekoga ZAISTA zelite da ogadite drugima, moderno da koristite jace kvalifikacije. A lepo su mogli da se ugledaju na medjunarodnu zajednicu. Bar da su me proglasili komandantom koncentracionog logora ili organizatorom masovnih silovanja, mozda i egzekucija kojima su se punile masovne grobnice koje jos nisu otkrivene, ali mozda budu jednog dana... Gde bi im bio kraj... Ovako... TAMO GDE PAMETNIJI POPUSTA - BUDALA VLADA Generalno agresivnim nastupom Napadaci pomalo racunaju na lenjost zainteresovanih i na malodusnost Napadanih, posto je opsirnost replike Napadnutog i ogromna kolicina (u sustini, unapred se zna, uludo) utrosenog (stracenog) njegovog vremena, po pravilu cena potpunosti i sveobuhvatnosti odgovora Napadnutog. I zaista, mnogi Napadnuti, ne svojom krivicom doveden u poziciju da se brani, nikada i ne odgovori na blacenje izgovarajuci se prezirom prema Napadacu. Bogami, ja nisam takav. Jedan stripar koji me je nazvao telefonom mislio je da na prozivku Prijatelja namerno nisam reagovao, preziruci ih i postupajuci po onoj drugoj narodnoj: "Pametniji popusta". Stvar je mnogo jednostavnija: bolest, privatni problemi i selidba iz stana u stan, prilikom koje mi je kompjuter bio rastavljen skoro tri nedelje, sve zajedno bas u proteklih nekoliko sedmica, sprecili su me da pravovremeno vidim "Strip vesti" br. 62, te da stignem da valjano odgovorim vec u broju 63. Oni koji me dobro poznaju, upuceni su u to da spadam medju one koji uvek odgovaraju na prozivku (vec sam nekoliko puta u poslednje dve decenije na srpskoj stripskoj sceni polemisao), a ja samo dodajem da, pored svoje istinoljubivosti, ne izostajem da reagujem i zato sto ne verujem u prethodnu izreku, odnosno uvazavam je samo delimicno. Ako mene pitate, tamo gde pametniji popustaju - budale vladaju. Preciznije, ako im dozvolite ili ih samo sa visine prezrete, ma koliko vi imali na to prava, oni pokusavaju da preuzmu inicijativu, vlast i posle odredjuju trendove i diktiraju pravila ponasanja. To se, kao neuspeo priprosti pokusaj, jasno vidi i u ovom slucaju. Prijatno sam bio iznenadjen kada sam video da se u medjuvremenu jos neko ukljucio u diskusiju ("Strip vesti" br. 63 od 14. aprila 2000. godine). I to, sto je mozda najvaznije, ne neko ko je neposredno bio ukljucen u rad na Angulemskoj selekciji. Do sada sam, dok se o nasem nastupu na "Angulemu 2000" u domacoj javnosti govorilo samo u pozitivnom kontekstu, tu i tamo u stampi procitao par tekstova, a na TV i radiju cuo nekoliko izjava u kojima su pojedinci sebe isticali kao bajagi "prvoborce" zamisli i nekakve toboznje "narodne heroje" razvijenog projekta, no, zacudo, ko zna zasto, "mudro" su ucutali od kako su pocele prozivke Prijatelja. Zbog toga cu, posle svog komentara uvodnika gospodina Milenkovica, kratko opisati nastanak ideje oko Angulemskog predstavljanja srpskog stripa, razvoj dogadjaja tokom pripreme i manifestacija posle 30. januara kada je izlozba skinuta. I pored toga sto su mi neki ljubitelji stripa tokom prethodnih meseci predlagali da i ja dam svoje vidjenje dogadjaja oko Festivala, to do sada nisam imao nameru da radim. Stvar oko Festivala se dobro razvijala, imala je pozitivne odjeke u nasoj javnosti, a, smatrao sam, samo bi "lose vibracije" ili, kako veli g. Milenkovic "zlu krv", izazvali insistiranje na tome ko je celu stvar pokrenuo ili konstruisao. No, kako su tu moju tolerantnost i dobrohotnost neki smatrali mojom slaboscu, pa ne samo sto su mi se popeli na vrat iz dana u dan sve vise i bezobraznije pripisujuci sebi iniciranje ideje oko predstavljanja srpskog stripa na najznacajnijoj svetskoj smotri stripa i rad na konceptu, vec su doveli u pitanje i nasa postignuca i uspeh srpskog stripa u Francuskoj, resio sam da stvari ipak iznesem na cistac. Ne zameram nekim pojedincima iz sveta stripa (naredne godine i decenije ce pokazati o kome se radi) njihovu sklonost ka autodestruktivnosti, sadizmu, mazohizmu ili samoubistvu. To je njihova stvar i to su njihovi psihicki problemi. Ali, kada takav polusvet deluje destruktivno prema citavoj grafickoj disciplini primenjene umetnosti kojom se bavim i ja kao i mnogi drugi koji joj zele dobro i svesrdno RADE na tome, a ne samo kevcu iz coska ili tame neke jazbine, dakle kada je neko zlonameran prema srpskom stripu, omalovazavajuci rezultate graficke discipline i navodeci je ne birajuci sredstva, ne dozvoljavam i prozvan sam da se obracunam sa takvim poremecenim, dezorjentisanim osobama, sada vec sveopstim stetocinama. Nego, da se vratim na prethodni pasus. Zahvaljujem gospodinu Bojanu Djukicu na ucescu u diskusiji i, pri tome, na svojevrsnoj odbrani mog rada. I mene je, kao i sve citaoce, njegov nastup iznenadio. Lako se moze proveriti da istupanje ni na kakav nacin nije bilo dogovoreno izmedju nas dvojice. On je, kao i uvek kada polemise ili besedi, ono sto ima da kaze izrekao s puno strasti, ekspresivno, otvoreno, konstruktivno, kompetentno i, sto je najvaznije - iskreno. Pomalo i netakticno i neodmereno, ali takav je on, astroloski je Ovan, i to sam priznaje u svojim kolumnama. Neka mi neko kaze da je njegov nastup imao prizvuk nekakvog nepostenja! Sigurno nije reagovao na nacin na koji bih to ja ucinio i sa argumentima koje bih ja upotrebio i koje cu upotrebiti, najverovatnije ni sa polazisnim stavovima identicnim mojim, ali to je valjda i prirodno. Bar se on svojevremeno napolemisao! Videcemo, ni sam ne znam u ovom trenutku, ja cu verovatno skoro sve to isto reci na drugaciji nacin. I bicu sigurno dosadniji. Sto se mene tice, najvaznije je da je odgovorio na poziv Prijatelja za suceljavanja aregumenata i stavova i sto je time odrzao paznju javnosti i kontinuitet koji sada u "Strip vestima" br.64 nastavljam ja. KOMENTAR UVODNIKA G. MILENKOVICA Pre nego sto iznesem replike na konkretne primedbe koje se ticu mog rada i njegovih rezultata, imam potrebu da se osvrnem na uvodne napomene gospodina Milenkovica iz "Strip vesti" br. 62. jer mislim da se one ticu principa do sada veoma retkog, otvorenog i postenog suceljavanja misljenja u svetu balkanskog stripa. Ispred navodjenja recenica g. Milenkovica, Prijatelja i ostalih koji su na ovaj ili onaj nacin, direktno ili indirektno, ukljuceni u ovu "tribinu", stavljacu znak > (u web verziji iskosena slova), da bih citate malo istakao. Prvo g. Milenkovic: Zatim je tu jedan duuuugacak tekst koji nikako nije neutralan. Cak je ostar, direktan i predstavlja stav jedne vece grupe autora koji pozivaju na diskusiju preko SVesti. Ako mene pitate, postovani gospodine Milenkovicu, takav treba da bude svaki tekst o stripu. Pa i o svemu ostalom. A "Strip vesti", izmedju ostalog, treba da imaju i funkciju suceljavanja razlicitih misljenja, sto sam svojevremeno jasno napisao u jednom svom novinskom prikazu Vaseg glasila, kao i u nasoj privatnoj prepisci. Jedino sto, po meni, nedostaje ovom duuuuugackom tekstu je nesto bez cega ovakva polupaskvila nikako ne moze: VALJANA ARGUMENTACIJA i ISTINITE CINJENICE. Bez toga, tekst je klevetnicki. To sto sam ovaj dopis "Strip vestima" uperen na moj rad nazvao polupaskvilom, a ne paskvilom, je zbog cinjenice da je deo njegovih pisaca ipak poznat, dok je deo, mozda znacajniji i podmukliji, nepotpisan. I sami skrecete paznju da je to "stav jedne vece grupe autora". Na primer, mislim da je pogano nekoga, izmedju ostalih uvreda i optuzbi, nabediti da je sovinista, sto u nasoj sredini (mislim na prostor cele bivse SFRJ), predstavlja mozda najtezu klevetu, a zatim u prvi plan kao potpisnike isturiti najgorljivije Nikolu Vitkovica i Olivera Zorka, te sebe samo nagovestiti na kraju polupaskvile kao tvorce pisma koje su napisala ova dvojica "UZ POMOC PRIJATELJA"... Mi na Balkanu ne bismo bili (ako mene pitate, simpaticna) carsija kakva jesmo da za ovaj tekst (posto mi je kompjuter u prethodne tri nedelje bio rastavljen iz ranije navedenih razloga), nisam saznao od prijatelja koji su mi se javili telefonom. Zatim su poceli da se oglasavaju i, posle ko zna koliko vremena, naprasno raspituju za moje zdravlje i oni koji su mi nesto manji prijatelji, nagovestavajuci "usput" da iza svega, izmedju ostalih, "provereno" stoje gospoda Radovan Popovic i Vladimir Vesovic. Naravno, odmah sam nazvao prvog nabedjenog "kolaboracionistu" da proverim navod. Gospodin Popovic me je u telefonskom razgovoru uverio da ni na koji nacin nije ucestvovao u ideji, nastanku i izradi ove polupaskvile. Izrekao je povodom istupa Prijatelja jos i jedan usputni komentar; nesto cemu nije mesto u ovom mom odgovoru. Gospodina Vesovica nisam nazivao telefonom. Siguran sam da za to nema potrebe. Mozda cemo i na taj nacin razgovarati, ali bih voleo da, kao i u poslednjih dvadeset i nesto vise godina koliko se poznajemo, ako se ukaze neki problem, razgovaramo "lice u lice" posto smo jos uvek prijatelji. Stvar je u tome da izmedju nas po pitanju dijaloga nema, i do sada nikada nije bilo vecih problema. Recju, nisam ga kontaktirao jer imam mnogo razloga da verujem kako ni on nije ucestvovao u izradio ove blasfemije. Detaljnije cu o argumentima za moje uverenje nesto kasnije, kada dodjem do mesta u polupaskvili na kojem su Prijatelji pokusali da nas dvojicu suprotstave i okrenu jednog protiv drugoga. Dakle, kao sto vec vidite gospodine Milenkovicu, sa velikim zadovoljstvom i entuzijazmom odazivam se na poziv za diskusiju. To je i logicno, jer je prozivka prvenstveno upucena meni. Mozda je tekst vise za stranicu sa diskusijama ali tamo se retko svraca pa ne bi islo, mozda ce neko pomisliti da nije trebalo da ide u SVestima kako ne bi na nasoj sceni stvarao "zlu krv", sto nikako ne zelim. Sasvim Vam drzim stranu sto ste tekst pustili u "Strip vestima". Potrebno je da ga, kao i moj odgovor, procita sto vise zainteresovanih autora i ljubitelja stripa. Ne mislim da ce stvoriti nekakvu novu "zlu krv". Naprotiv! Samo ce pomoci da se konacno razmotre kljucni problemi srpskog stripa nagomilavani decenijama, a polupaskvila nepoznatog broja Prijatelja ama bas sve probleme dotice: od malih tiraza, losih i neangazovanih (pa i nekompetentnih) urednika, improvizovanih i na brzinu sklepanih stripskih izlozbi, odsustva casopisa, cehovskog udruzenja, sindikata, ocajnog finansijskog stanja, getoa u kome se srpski strip nalazi, selektora koji ga promovisu, pa sve do predstavljanja naseg stripa inostranoj javnosti i lenjih autora koji svoj nerad, neostvarenost, sujetu i neizivljene liderske sklonosti kompenzuju spletkama, klevetama, omalovazavanjima i ogovaranjima. Tako da ovaj duuuugacak tekst i moj isto takav odgovor na njega sigurno u potpunosti zasluzuju prostor koji ce dobiti u "Strip vestima". Tim pre sto je, evo protekla vec trecina godine, a u srpskom stripu se (skoro) nista nije dogodilo, te ce ova svojevrsna tribina mozda na neki nacin obeleziti dosadasnji segment sezone i u ovoj pauzi u nju uneti bar kakvu-takvu dinamiku i ispuniti svoju dublju svrhu. Malo sam se uplasio da ne bude to nesto sto ce ljude distancirati
od Strip Vesti pogotovo sto ima prozivanja. Ali na kraju je ipak prevagnuo stav da svi mogu slobodno da
iznesu svoje misljenje, a prozvani ce svakako imati puno pravo
i slobodu da se odbrane i izraze svoje misljenje. OPSTI KOMENTAR TEKSTA NIKOLE VITKOVICA, OLIVERA ZORKA I NJIHOVIH
PRIJATELJA DEZA VI Prvi poriv kada sam u "Strip vestima" procitao tekst bio mi je
da odem i Vitkovicu izvucem usi. Nisam to uradio zbog dva razloga: Pre tacno 10 godina, na gotovo istovetan, ali ne na tako pogan nacin i ne u grupi, verovatno slicnim motivima podstaknut, napao me je jedan drugi stripar. Vratimo se za momenat dvadesetak godina unazad. Godine 1980. pokrenuta je ideja da se osnuje prvo srpsko SF drustvo "Lazar Komarcic" (danas postoji jos jedno ovdasnje SF drustvo). Stvar je, sa jos svega par entuzijasta iz beogradske opservatorije, vukao g. Aleksandar Manic, saznao sta nam je sve potrebno i 1981. smo se okupili nas desetorica da to formalizujemo. Tu su se, pored mene, nalazila jos dva stripara: g. Zeljko Pahek i g. Vladimir Vesovic. Okupili smo se jedno predvece u kuci bake g. Nikole Maricica u Cvijicevoj ulici. Secam se, bilo nas je desetorica (gospoda Zoran Zivkovic, Boban Knezevic, Branislav Brkic, Nikola Maricic, izvesni Peca...), a u uslovima za registraciju bilo je navedeno 12 formalnih funkcija koje smo morali da primimo na sebe, tako da je poneko dobio i dve. Posto je g. Pahek jedini od nas mladjih odsluzio vojsku, on je bio zaduzen za "opstenarodnu odbranu"; ja sam studirao na jednom od fakulteta drustvenih nauka pa sam bio "samoupravna kontrola", dok je g. Vesovic bio zaduzen za bizarnu funkciju vatrogasca ("protivpozarna zastita") iako nismo ni imali svoje prostorije. G. Zivkovic je dao naziv drustvu, mislim da je g. Manic napisao statut, ja sam dizajnirao zastitni znak "Lazara Komarcica" i drustvo je nekoliko dana kasnije registrovano u nekom od opstinskih policijskih stanica. Kao sediste i mesto za druzenje sluzio nam je Narodni univerzitet "Braca Stamenkovic". Samo mesec dana od osnivanja napravili smo svoje glasilo "Emitor". NUBS je tih godina, uz restoran hotela "Mazestik", bio najomiljenije okupljaliste stripara u Beogradu, a "Emitor" casopis gde su mnogi danas najpoznatiji stripari i ilustratori objavili svoje prve crteze. Sastancenje u Komarcicu" je trajalo godinama, a nove generacije ga odrzavaju i danas. Postoje indicije da je neko bas iz danasnje ekipe "Lazara Komarcica" 21. marta 2000. u beogradskom Domu omladine organizovao tribinu pod nazivom "Iza kulisa 27. smotre stripa u Angulemu" na koju ja nisam pozvan i sa koje je, mozda, potekao napad na mene. Valjda to tako u zivotu ide. Elem, jedan od tih likovnih umetnika koji je u "Komarcicu" i "Emitoru" imao svoje stalno mesto, a danas je jedan od najtrazenijih i najpopularnijih (ako ne i najpopularniji, da priznamo) ovdasnjih ilustratora decjih i SF knjiga je pre tacno 10 godina dao intervju jednoj gospodjici koja ga je objavila u "Emitoru" (mislim u br. 83 ili 84. iz 1990). U njemu me je u jednoj recenici pomenuo kao nekog ko ga je, kao pocetnika, s prezirom odbio u nedeljniku "Mladost". Bio sam zaprepascen posto to, em nije bilo tacno, em sam bas ja bio onaj ko mu je objavio prvu tablu stripa i ko ga je podrzavao u vreme dok su ga drugi odbijali. Odlucio sam samo da kratko repliciram u sledecem "Emitoru" i ispravim gresku. Mila majko! Mislim da je u br. 86 usledio glavni njegov udarac: tekst naslovljen kao "Otvoreno pismo drugu Slobodanu". A u njemu, citiram: Na moju repliku da je pogresio, da u svojoj nekontrolisanoj zapenusanosti
nema pojma ni ko mu je odbio stripove, ni ko mu je objavio prvi
strip, a ni gde mu je primljen i objavljen prvi strip, te da se
tako obnevideo obratio na potpuno, ama bas na potpuno pogresnu
adresu, da mu ja nikad nista nisam odbio, stavise da sam mu (pre
tadasnjih 7 godina 1983/84) pomogao da publikuje svoj prvi strip
u casopisu "Vidici" da sam ga posle preporucio u "Student" gde
je posle takodje jedno vreme redovno objavljivao, da sam mu, zaista
presavsi kao urednik stripa u "Mladost" 1986. tamo takodje publikovao
nekoliko stripova, da sam bio predsednik zirija koji mu je dodelio
1988. na konkursu "Mladosti" nagradu itd, ukratko da sam mu pomogao,
e na to mi je te 1990. otpisao otprilike da ga za neku pomoc s
moje strane boli uvo i dao mi sledece uputstvo kako da se ubuduce
ponasam kada vidim da nekome treba potpora: Evidentno, posto njegovo uputstvo nisam poslusao, vec sam i dalje podrzavao one koji su tek pocinjali i licili mi na talente, istorija mi se 2000. godine ponovila. Da stvar bude jos smesnija, Vitkovicev senzibilitet (a i talenat, moram priznati) su veoma slicni tim osobinama mog medijskog oponenta iz 1990. Na pet stranica "Emitora" br. 87 sam mu odgovorio i predocio mu sve na nacin slicno intoniran kao i ovo moje pismo Prijateljima (tada je to delovalo jos sokantnije). Jednostavno, covekove stripove je neko nekad pocetkom osamdesetih odbio, on se nije setio ko i gde, a posto mu je secanje kratko kao i velikom broju sujetnih umetnika, jedino sto ga je vezalo za taj period sam bio ja i "Mladost". E, sad sto je on bas tamo i objavljen, to uopste nije bilo vazno. Bitno je jedino da se on setio makar jednog urednika (opet nebitno kojeg); ja sam mu predstavljao personifikaciju Zlog Urednika Koji Odbija Talente i dalje nista vise nije bilo bitno. Urednica "Emitora" br. 88 je u uvodniku beznadezno zavapila za njegovim odgovorom, ali ga nikada od mog tadasnjeg oponenta nije dobila. Bas me interesuje hoce li ovaj moj tekst bolje proci. PRVI PORIV (videti prethodno poglavlje) Za mene je velika misterija sta su bili motivi ovako iznenadnog i do sada, po bezobrazluku i intenzitetu, nezapamcenog napada u javnosti, bar kada se napad tice stripa. Mogao bih da odgovorim jednom recenicom (na primer: Povredjena im je sujeta.), ali stvar nije tako jednostavna. No, da pocnemo od te recenice. Neupucenima je odmah jasno otkud tu ovi koji su potpisani. Olivera Zorka i Milana Jovanovica nisam uvrstio u svoju angulemsku selekciju. Povredjena sujeta, neizivljene liderske sklonosti itd. Sve je jasno i bez daljeg citanja. Tim, manje upucenim osobama iz naseg sveta stripa ce mozda biti cudno otkud onda u potpisu protesta Nikola Vitkovic, i to izguran na prvo mesto. Tek sto je meni to bilo cudno! A evo i zasto. Prvo, sta u pismu vele Prijatelji: (...) za slucaj da neko primeti da Ivkov NIJE selektovao samo matore autore vec i nekoliko mladih, podseticemo vas da su Nikola Vitkovic, Alexa Gajic i Tihomir Celanovic pojedinci kojima je S.I. vise puta dodeljivao nagrade na domacim salonima stripa, sto znaci da je selekcija bila ili zasnovana na licnim favoritima (...) Ne znam kako je sa ostalima koji su citali napad Prijatelja, ali ja se prvi put srecem sa pojavom da se neko buni, i to na tako uvredljiv nacin, sto je neciji favorit. Nesto mislim, sasvim je prirodno da neko (ne mora biti likovni kriticar!) u svom radu daje prednost onima koje smatra najboljima u svom poslu. Pa, nece valjda u elitnu selekciju trpati one za koje zna da su "druga liga"! Niti sam ja u nekom klanu sa navedenima, niti sam podmicen, niti mi je zapreceno da ih favorizujem, niti sam ikome duzan, pa ih na silu boga proteziram... Bar Vitkovic to zna. Uvek sam samo na osnovu svog ukusa i licnih ubedjenja birao svoje "licne favorite". Nikakvi drugi kriterijumi tu nisu bili na delu! Stoga mogu da razumem sto se bune Zorko i ostali, za sada evidentno manje kvalitetni i manje radni stripari. Ne kazem da i oni jednog dana ne bi mogli da budu neciji "licni favoriti". Za sada su, na zalost, losiji od navedenih. A ja sam do sada Vitkovica odista smatrao vanserijskim talentom. To sam i pisao ("Likovni zivot", "NIN"...) u okviru svojih prikaza ili hronika, izjavljivao prilikom svojih intervjua, a i otvoreno govorio Vitkovicu. Nikakvog razloga ni motiva tu nije bilo. Niti sam mu zbog necega laskao, niti smo se druzili, niti mi je on za to nesto, nedajboze, placao ili mi na neki drugi nacin vrsio nekakve usluge. Moguce je da je Prijateljima koji se okupljaju kao copor misleci da je takav nacin medjusobnog zaduzivanja jedini nacin relacija medju ljudima nezamislivo da neko bez ikakvog interesa nekog smatra talentovanim, a nekog netalentovanim. Ili im smeta sto nisu mogli da me nateraju da ih, onako lenje i nekreativne, proglasim genijima. Zalim, oni to, po do sada prikazanim rezultatima nisu, sto ne znaci da nekada to nece biti. Samo za takav tretman u javnosti je, pored mrdanja jezikom tokom pljuvanja unaokolo, potrebno mrdnuti ponekad i mozdanom vijugom, a bogami i rukom dok se crta. O Vitkovicu sam kao o velikom talentu pisao jos pocetkom devedesetih u "Likovnom zivotu" prikazujuci (afirmativno) magazin "Tron" i njegovog "Kauboja Dzoa". Smatrajuci ga mozda najvecim talentom naseg stripa devedesetih, isao sam na sve izlozbe i na druge akcije na koje me je pozivao. Bio sam onaj koji je, kao clan zirija, zdusno insistirao da mu se dodeli nagrada na konkursu niskih "Dana stripa" (to moze da mu posvedoci i g. Vesovic). Bio sam predsednik zirija konkursa "Bitef teatra" koji je Vitkovicu takodje dodelio nagradu za strip. "Momke" sam uvrstio kao jedan od dogadjaja sezone na neke moje godisnje liste u "NIN"-u. Kao jedan od selektora (naravno, POZVAN SAM da budem selektor, ni na koji nacin se nisam sam nudio, i to moram da naglasim zbog idiotluka u vezi sa pojmom Selektor koje smo mogli da procitamo u tekstu Prijatelja) najuglednije srpske godisnje likovne smotre "Oktobarski salon", u postavku sam uvrstio i Vitkovica. Na Vitkovicevu molbu, sa zadovoljstvom sam mu oktobra 1999. napisao preporuku za dodeljivanje stipendije... Mogao bih ovako jos da nabrajam. Ne trazim nikakvu posebnu zahvalnost od Vitkovica zbog ovakvog tretmana u javnosti, vec samo zelim da pokazem da sam njegov rad pratio od pocetka i da sam upoznat sa onim sto je postigao. Isto tako znam sta rade i koliko (za sada) vrede ostali stripski Prijatelji. I evo, Vitkovic mi u svom tekstu sada prebacuje sto je bio moj "licni favorit"... Sta da kazem na sve to?! Ako bas insistira, evo ovde, svecano pred nasom javnoscu izjavljujem da mu se izvinjavam zbog svog opisanog dosadasnjeg odnosa prema njemu. Zaklinjem se da ga od sada u svojim tekstovima nikada vise necu pominjati, na njegovo delo skretati paznju, da nikada necu biti u ziriju koji ce odluciti da mu dodeli neku nagradu (istog trenutka kada eventualno bude odluceno da on dobije neku nagradu dacu ostavku na mesto u ziriju), recju, da cu ignorisati njegov rad. Sticajem okolnosti, moram da naglasim da je ova moja izjava sasvim ozbiljna zbog nadrealnog konteksta stvorenog pismom Vitkovica i Prijatelja. A sto se tice g. Alekse Gajica, g. Tihomira Celanovica, g. Andreja Vojkovica, g. Danijela Savovica i jos nekih, naravno da mi jesu "licni favoriti" i do daljeg, dogod ono sto rade bude na visokom nivou, to ce mi i biti. Apropo i vizavi Andreja, onako usput, Vitkovic je gadno zapenio sto sam u angulemsku selekciju u "Momke" svrstao Andreja Vojkovica. Mogu tek da mislim kako se osecao Zorko iz "Momaka" koga nisam uvrstio... Majkumu, kako sam se samo usudio da ga uzmem u obzir kada je Vitkovic 1997. iz "Momaka" sutnuo (tako stoji u katalogu "Momaka" iz SKC-a 1998) "A. V.-a, taj nepopravljivo kvaran zub"?! Zalim slucaj Vitkovicu, A. V. je bio deo "Momaka" (to stoji i u katalogu godinu dana posto ste ga "sutnuli") i to je istorijska cinjenica. Uzeti radovi su iz perioda dok je stvarao u "Momcima" i - gotovo. Zalim slucaj Prijatelji, moracete ipak da jos radite na svom talentu ako pretendujete da izbijete u prvi plan. Svejedno da li kod mene ili kod nekog drugog objektivnog i kompetentnog stripskog i likovnog kriticara. Kazem, moracete da se jos nacrtate i nacrtate tabli, osim u pet slucajeva: ako je taj ko vas bira idiot, ako vam je nesto duzan, ako mu platite za uslugu, ako je nedovoljno informisan o stripskim likovnim kriterijumima i vrednostima i, naravno, ako ne pripada klanu Prijatelja. LOSI DJACI Citaoci "Strip vesti" su primetili da su Prijatelji, napadajuci me, mnogo puta recenice i toboznje tvrdnje, pa i citave pasuse koje su mi pripisivali, stavljali u navodnike. Kao sto znamo, jos u prvom ili drugom razredu osnovne skole se uci da se navodnici kao pravopisni znaci stavljaju samo tamo gde se tacno navode necije preuzete ili citiraju svoje reci i recenice. Sta da kazem, dragi citaoci, NI JEDNA OD RECENICA KOJE SU MI PRIPISANE NIJE MOJA, NITI SAM JE JA IKADA IZGOVORIO. Naravno da ni stavovi koje su mi pripisali ovi duhovni invalidi nisu moji, ali za to ce mi trebati malo drugacija, komplikovanija argumentacija. Ne Moji Prijatelji su mi prebacili jos nesto: da sam neke stripare, kada sam kojekud bio selektor, birao jer sam im bio naklonjen. Na ovaj njihov iznenadjujuce ostar prekor imam samo da kazem: Da! Naravno! Sasvim je moguce da ovi losi djaci u skoli nisu naucili, ali moram da im i to objasnim. Znate, kada nekog odrede da napravi nekakav izbor, pa neko bira autore po naklonosti prema njihovom opusu, onda se taj zove SELEKTOR, njegov posao SELEKTORSKI POSAO, a takav zbir izabranih dela SELEKCIJA. Necu se baviti ni gramatikom. Ona se uci u visim razredima. Samo cu im usput blago staviti do znanja da je FAVORIT osoba koja je zbog neke svoje osobine ili talenta u milosti neke LICNOSTI. Dakle, pleonazam je njihova kvalifikacija LICNI FAVORIT (vidi npr: drvena daska). E, vec u petom razredu osnovne skole, u obaveznoj skolskoj lektiri je i "Autobiografija" Branislava Nusica. Da li su Vitkovic, Zorko i Prijatelji dotle stigli? Sumnjam. Nusic vec u pocetku tog dela opisuje kako se ponasaju deca kada zele da na sebe skrenu paznju i kako se namecu ostalima (ne roditeljima) iz okoline. Kada im roditelji kupe nove cipelice, oni svoje "nove pipe" guraju pod nos kogod im je prvi na dometu i kadgod stignu. Koriste svaku, vec postojecu priliku ili je sami stvaraju. Bice napadnut svako ko udje na vrata kuce ili na cija god vrata oni udju ili ih drugi kroz njih unesu. To cine do nepodnosljivosti, jer ne ocekuju da ce ih neko, ne udariti po guzi, vec ni da ce podviknuti. Usput se, e da bi pojacali utisak o sebi, do mile volje ispovracaju, defekalizuju i meteorizuju, a u tome su najslobodniji kada su u grupi sa istima kao sto su i oni. Jedni se drugima poveravaju, jedni drugima daju potporu u svojim pregnucima i jedni se prema drugima ravnaju, jer za druge obicaje, obzire, zakone i pravila ne znaju. Moze li samo to sto, na primer, taj nesrecni Zorko mozda ne ume ljudski, prirodno da kontaktira sa drugima sa kojima ima potrebu da saobraca, da razmeni informacije ili predoci ono sto je stvorio, pa nedajboze i da pita za misljenje, dakle moze li samo to da bude razlog ovakvog konflikta? Mislim da, na zalost, moze. Mislim da velik broj stripara (i ne samo stripara) iz njegove generacije ne ume da razlozno razgovara sa ostalima, bez obzira o kojoj generaciji se radi. Ili obrcu samo dve-tri fraze, ili raspolazu samo sa skromnim fondom reci, ili ne umeju da iskazu ono sto osecaju ili su agresivni u uspostavljanju kontakta, ili su destruktivni u nastupu... Da se razumemo, ne govorim ovo jer sam, kaobajagi, u koliziji sa celom generacijom osoba skoro duplo mladjih od mene. Ne. Naprotiv. Sa mnogima od njih uspesno kontaktiram, sto su i Ne Moji Prijatelji priznali nabrajajuci u svom tekstu ko mi je sve favorit. Cesto mi se licno (telefonom, e-pismom...) javljaju oni koji traze misljenje ili zele da se upoznaju. Evo, juce mi je g. Andrej Vojkovic doveo jednog novog stripskog scenaristu. Pre samo par dana sam se na dogovorenom sastanku nasao sa jednim mladim, neafirmisanim striparem. Pogledao sam njegove radove i rekao sta o njima mislim. Necu da govorim o iskustvu drugih strucnjaka za strip, ali u mom slucaju sigurno nije neki veci problem u meni, vec u onima koji unapred ruse sve mostove prema meni. Rekoh, salju mi prijatelji i oni koje ne poznajem e-pisma. U poslednje vreme, povodom ove polemike i kao podrsku. U jednom stoji jasna kvalifikacija: "BESNI PSI". Necu je komentarisati. KOMENTAR TEKSTA MILANA JOVANOVICA On pise: E, upravo zbog mog obzira prema autorima i zelje da im se ne ni na jedan nacin ne povredi sujeta koja je, ama i dotaknuta, kao sto smo to videli i u ovom slucaju ciji su povod Prijatelji, jedan od najdestruktivnijih elemenata srpskog stripa, izbor autora koje sam predlozio, zadrzao sam za sebe. Prirodno, znali su ga i francuski organizatori kojima sam ga poslao. Kazem: "PREDLOZIO", jer mi je otvoreno receno da je moja lista samo PREDLOG, te da ce oni u Angulemu neke mozda odbaciti. Zamislite samo povredjene sujete (a, ako mene pitate, i prilicne destimulacije za dalji rad na stripu) onih koji u inostranstvu budu odbaceni! Nameravao sam da imena odbijenih nigde ne pominjem (ni u fazi pravljenja selekcije, jer u sustini nisu vazna, a, svi to znamo, njihovom, sigurno neopravdanom, sudbinom bi se kao predmetom zluradih komentara sasvim sigurno bavila nasa stripska carsija, kao sto se, bez dileme, nasladjuje i ovom nasom nepotrebnom polemikom. Neophodno je da Jovanovic citaocima "Strip vesti" precizira kada je to razgovarao sa gospodinom Lazarevicem. Naime, ako je za zlozbu srpskih autora saznao pre odrzavanja angulemskog festivala, dakle u fazi pripreme, onda od g. Lazarevica nije mogao da cuje misljenje o nasoj izlozbi, jer, je li, ona jos nije ni bila odrzana. A, ako su razgovarali posle Festivala, onda nije bilo potrebe za nekakvom diskrecijom jer se sve o njoj vec znalo. Medjutim, ni pre, ni nakon toga, nisam bio pozvan. Svima je jasno da je ova recenica sustina Jovanoviceve reakcije i razlog nastanka njegovog teksta. Rekoh vec, broj pozvanih iz Srbije je bio veoma ogranicen. U pismu koje mi je stiglo iz Francuske 9. marta 1999. najavljeno mi je da ce od selektora iz svakog Podentiteta iz Entiteta (da ne parcelisem teritoriju SFRJ, osetljiva je stvar) biti uvrsceno samo do 10 savremenih stripara. Da li Jovanovic trenutno spada u "Top Ten", veliko je pitanje, ja ne mislim da tu ulazi, ali da ne sirim temu. Odlucio sam da se borim za svakog umetnika. Prostor za manevar oko broja izlozenih nasao sam u najavi iz pisma da ce na izlozbi postojati i tematske celine. Prvenstveno "andergraund strip" i afise (u okviru ove druge podceline najvise sam pretendovao na "stripsku ilustraciju"). Jovanovica u dve podgrupe nema; valjda se i on oko toga slaze. Bar on ne moze da kaze da ne pratim njegov stripski opus od samih
pocetaka! Kao sto se zna, bas ja sam kao urednik u casopisu "Mladost"
br. 76 od 12. decembra 1988. objavio njegov prvi stampani strip
"Iscelitelj" po scenariju Darka Macana. Od tada sam upoznat skoro
sa svim sto publikuje. Nisam mu ja kriv sto je: To sto je neko lenj, njegova je stvar. Sve dotle dok ne pocne nekog drugog da za to infantilno okrivljuje. I to sto neko spali sve sto je do tada uradio, u krajnjoj liniji njegova je stvar. Uz nekakav napor bi on vec nasao sta da izlozi. Pa i da nacrta nesto novo. Samo, koliko to reprezentuje desavanja na savremenoj srpskoj strip sceni i oko nje, osim sto svedoci o ovdasnjoj autodestrukciji, destrukciji, palezu i piromaniji? Ako mene pitate, i o neuroticnosti. Neka spaljuje. To sam slucajno saznao u jednom telefonskom razgovoru kada sam se 1997. kod njega raspitivao gde mogu da nabavim njegov stripski casopis "Megatron". Bio sam sokiran. Ukratko, na gomilu je stavio sve svoje kratke stripove, kompletan "Kalokagarti" i jos mnogo toga. Rece mi sa provokativnom intonacijom da se posle toga sjajno osecao. Nisam komentarisao. Dobro, neka spaljuje svoje radove. Ali, kada vec govorimo o tome, mozda neceno vise imati priliku, a tice se i pitanja normi ponasanja koautora u domacem stripu, imam dve privatne napomene Jovanovicu: 1. Neka unistava svoja dela, ali nema prava da bez pitanja saradnika spaljuje ono sto su zajednicki stvorili. Nisam pitao scenaristu "Kalokagartija" Djordja Milosavljevica za njegov stav po pitanju unistenja 70 tabli zajednickog ostvarenja i nemam prava da govorim u njegovo ime. No, ako je Jovanovicevim recima verovati, u plamenu su se, izmedju stotina i stotina crteza, nasle i 24 neobjavljene table za koje sam ja pisao scenarija. Od toga 16 ih je 1994. naruceno od "Politikinog Zabavnika" i tada su honorisane (otkupljene). Nisu ni sami ti stripovi, a ni njihov scenarista krivi sto, i pored visokih ocena njihovog kvaliteta, do 1997. nisu bili objavljeni u "Zabavniku". Ni meni to nije bilo pravo, ali sigurno nikada ne bih dao saglasnost za njihovo unistavanje samo zbog toga sto nisu publikovani. Bilo bi zanimljivo o ovoj temi prava raspolaganja zajednickim delima cuti misljenja ostalih citalaca "Strip vesti". 2. Rodjen sam i odrastao sam u Subotici, opstini sa najvecim procentom samoubistava "po glavi stanovnika". Tamo sigurno nema nikoga ko nije poznavao bar nekog samoubicu i gotovo da nema sedmice bez takvih strasnih dogadjaja. Razumljivo, svi koji smo odatle, "senzibilisani" smo da prepoznamo specificne ocajnicke signale koje samoubice salju okolini uoci svog cina. U potrazi za pomoci od okoline, ove osobe daju razlicite nagovestaje, a ja cu sada govoriti samo o jednom. Imao sam prijatelja iz osnovne skole. Nije, vremenom, sasvim razvio svoj slikarski talenat, ali ga je nesporno imao. Jednog dana je spalio sve svoje slike, stafelaj i ostali pribor. Rece posle da se osecao fenomenalno. Nije prosla godina-dve, a on je otisao na vrh jedne visespratnice u naselju "otkacenog" naziva "Prozivka" i - skocio. Drugi poznanik iz subotickog naselja "Radijalni put" je duze vremena sredjivao svoj stan, krecio ga, lakirao namestaj. Svima je pricao o tome i toboz se razmetao svojim uspehom i uzvisenim osecanjima koja ga prozimaju pri svemu. I kada je sve lepo ocistio i doveo u red, usisao je jednog dana tepihe u sobama, obrijao se, seo u kadu i - prerezao vene. One koji nisu imali iskustva sa samoubicama i njihovim "signalima", podsecam na epizodu TV serije "Odeljenje za ubistva" u kojoj policajac odlazi kod njegovog kolege koji zivi na nekoj jahti, e da bi ga utesio zbog gomile problema koji su mu se nakupili u privatnom zivotu i na poslu. Zatekao ga je kako "glanca" jahtu i pomislio kako su konacno stvari kod njega krenule na bolje. Dosavsi drugi put, zatekao je jahtu jos sredjenijom, a i pistolj je bio veoma cist. Sta da kazem, jedva mu ga je oteo dok je ovaj pokusavao da se ubije njime. Milane, mozemo li nekako da ti pomognemo? Vlada je naisao na nerazumevanje, pogrde i direktno naredjenje da se mane corava posla, jer je to ionako izlozba Slobodana Ivkova, a ne izlozba stripa, odnosno autorskih radova. Samo kao vrhunski bezobrazluk i krajnja zlonamernost prema meni mogu se okarakterisati ove Jovanoviceve recenice. Da nije Jovanovic mozda bio prisutan kada smo razgovarali Vlada i ja? Da mu nisam mozda referisao sta smo nas dvojica razgovarali i trazio da arbitrira? Da me nije mozda Jovanovic pozvao da cuje i moju stranu (naravno, u slucaju da mu je nas razgovor Vesovic iskrivljeno saopstio placuci mu na ramenu i zaleci se na mene, u sta najiskrenije sumnjam)? U ime istine i "dobre krvi" u srpskom stripu izjavljujem: Posle ovakvih iskrivljenih citata i pominjanja njegovog imena u negativnom kontekstu zaista je krajnje vreme da se Vladimir Vesovic sam, a ne preko priprostih, nedoraslih "advokata", oglasi u "Strip vestima". Ovo nije prva tuzna prica o besmislenoj organizaciji neke nase strip manifestacije, niti prva bizarna izlozba pod palicom Slobodana Ivkova (setimo se fijaska poznatog pod imenom "60 godina domaceg stripa u Srbiji") Ovako intoniranu i neargumentovanu glupost moze izreci samo neko ko sa sobom i sa svojom glavom ima velikih problema. Necu pominjati samo najznacajnije nagrade koje sam primio za pomenutu izlozbu (priznanje "Pavle Vasic", Godisnja nagrada ULUPUDS-a, Nagrada zajecarskog Salona stripa za teoriju...), jer nagrade u sustini ne moraju biti merilo. Poneka i ponekad ne bude dodeljena, premda je zasluzena. Reci cu samo da je izlozba obisla 6 gradova kod nas i u inostranstvu, da je o njoj napisano i objavljeno 217 prikaza, da je od nekih proglasena najboljom srpskom izlozbom stripa devedesetih i da ama bas nijedan kriticar u tim prikazima nije negativno intonirao svoj prikaz. U jednoj jedinoj od tih par stotina recenzija su iznete dve male, i priznajem prilicno razlozne, primedbe/dileme: da li sam, pored dve stotine unetih stripara, mozda izostavio dvojicu relativno znacajnijih autora, kao i jedna metodoloska dilema o kojoj bi se moglo diskutovati, za sta sam uvek raspolozen. No, i ovaj prikaz je, kazem, sem toga, skoro ceo pozitivno intoniran. I onda, sa kruske padne neki iskompleksiran, bolesno sujetan, a usput neopevano lenj stripar koga taj autor nije uvrstio u neku svoju narednu selekciju (u "60 godina..." se Jovanovic, da ne bude zabune, nalazi!) i mrzovoljno, bajagi smireno, izvali navedenu konstataciju. Da vidimo sta dalje veli taj nepristrasni, superiorni analiticar: Prvi je da, od svih koji se stripom bave, najmanje zainteresovanosti za organizovanje stripa pokazuju oni koji najvise i najstudioznije rade Zar nije kontradiktorno da oni koji su najvredniji i oni koji su najveci zaljubljenici u strip pokazuju najmanje zainteresovanosti za "organizovanje stripa" (ma sta ovo znacilo)? pa tako kormilo zaposednu oni koji se, trazeci priliku za licnu promociju, dohvate stripa jer su im mesto u 'oficijelnoj' kulturi vec zauzeli neki drugi Ivkovi. Nastavljaju se Jovanoviceve ordinarne gluposti, konfuzne tvrdnje, nesuvisle recenice, zamene teza... Pobogu, pa mene i pozivaju da radim izlozbe jer sam u poslednje 2 decenije vec dovoljno "licno promovisan" i nisam ja koji nudi drugima svoje usluge jer sam nepoznat, pa mi, po Jovanovicu, treba promocija, vec je obrnuto. Poziv koji mi je postom marta 1994. iz Subotice stigao od galerije "Likovni susret" sa molbom da organizujem 5. graficko trijenale sa temom strip, pocinje ovako: "Postovani gospodine Ivkov, Obracamo vam se kao strucnjaku za strip sa molbom..." Pismo (zvanicni poziv da izvrsim selekciju stripa iz Srbije) koje mi je 13. marta 1999. stiglo iz Francuske od organizatora (potpisao licno direktor angulemskog festivala Zan Mark Tevne) pocinje: "Postovani gospodine Ivkov, Mi Vam se obracamo kao profesionalcu koji prati strip..." I spadoh, evo, na to da sve ovo moram da objasnjavam i da se pravdam takvim beznadeznim iskompleksiranim marginalcima kao sto su Jovanovic i Prijatelji. A sve, ne bih li sprecio da o meni ne stekne sasvim losu sliku neko ko cita "Strip vesti" (na primer, selektor iz Bosne i Hercegovine koji se bezrezervno "primio" na baljezganja ovih bednika, ali i svi koji me ne poznaju) u kojima je urednik "Strip vesti", ne proverivsi tvrdnje ovih gulanfera, pustio navedene "nebuloze" i vredjanja na moj racun. Usput, kakva mesta su mi to u "oficijelnoj kulturi" vec zauzeli "neki drugi Ivkovi"? U zdravoj sredini, medju odlucnim i preduzimljivim ljudima sa jasnom vizijom, fals organizatori i autopromoteri nece imati sta da traze. Povuci ce se sami. Deluje zacudjujuce, ali ovo je jedina stvar u kojoj se ovaj nesrecnik i ja slazemo. Samo sto cu dodati da ce pored "autopromotera", te "fals organizatora", u zdravoj sredini nestati i "fals izdavaci" u koje prvenstveno spada Jovanovic sa svojim "Megatronom". Naime, iskoristivsi naziv uglednog casopisa za strip "Tron" i dodavsi mu, u skladu sa vec opisanim karakterom i svojim karakternim crtama, skromni prefiks "Mega", Jovanovic je, uz bombaste najave slicne gornjima o zdravoj sredini i zdravim snagama u njoj, poceo da ga izdaje 1997. Zadovoljivsi svoje komplekse nize vrednosti i bolesnu sujetu vec time sto mu se ime naslo u impresu na mestu izdavaca u 3 broja, on je jos 1997. jednostavno prestao da objavljuje "Megatron", koji je time ispunio svoju svrhu. Posto mu je casopis od kojeg je nasa stripska javnost, u skladu sa Jovanovicevim grandioznim obecanjima i najavljenim planovima, bezrazlozno mnogo ocekivala, posluzio da bi, umesto da nesto novo nacrta ili sam uredi, zadovoljio nezdravu sujetu - casopis je ugasio kao svoj nepotrebni balast. Da stvar po njegov i moj odnos postane gora, u mojoj godisnjoj listi najznacajnijih projekata u stripu tokom 1997. koju svake godine objavljujem u nedeljniku "NIN" i u "Likovnom zivotu", "Megatron" sam stavio na drugo mesto, iza casopisa "Striper" Radovana Popovica. E, to bolesna sujeta djecharca Jovanovica izgleda nije mogla da mi oprosti i bilo je samo pitanje kojim povodom ce iskaliti svoju patolosku mrznju zbog ovog rangiranja. Bas kao razmazeno detence-jedinche koje, kada nije sve po njegovom, kada nije u centru paznje i kada mu nije po volji, pocne da urla, skace u mestu stisnutih pesnica, padne na ledja, mlati nogama i rukama dok se ne zaceni i poplavi u licu. Za razliku od njegove, nicim argumentovane, uvredljive pausalne ocene mog projekta kao "fijaska", ja cu biti konkretan u primedbama na diletantski izdavacki rad plasiran uz bucnu pompu neispunjenih MEGAlomanskih obecanja. Skrenucu ukratko paznju i na koliziju realizovanog (orijentacije i rezultata izdavackog posla) sa deklarativnim. Na primer, u uvodniku "Megatrona" broj 2 (str. 2) stoji napisano da ovaj broj "pokusava da animira domacu strip scenu". A kako to on krajem devedesetih pokusava da animira nasu scenu? Tako sto objavljuje 7 stripova. Od toga su 4 inostrana i publikovana "piratski", bez placanja izdavackih prava. Sta mislite, kako bi se proveo izdavac "Megatrona" kada bi se zatekao u inostranstvu, na primer u Francuskoj, a tamosnji izdavaci ciji stripovi su ovako plasirani, imali informaciju o tome? Ili: kakav bi bio odnos prema njemu kao crtacu kada bi ponudio svoje stripove tamosnjim izdavacima, a oni i inostrane kolege stripari znali o kome se radi? Da ostavimo do daljeg razmatranje tog problema otvorenim. Dakle, u broju 2 objavljeno je 7 stripova, od cega su 4 inostrana, a 3 domaca. Opa! Na prvi pogled, odnos nominalno nije los i veoma je podsticajan za savremene, mlade autore koji vape za prostorom u casopisima, prostorom koji bi bio namenjen njihovim stripovima sto mesecima, godinama came po fiokama i u fasciklama. Ali, avaj, od 3 domaca stripa koji treba da deluju stimulativno na neshvacene domace crtace - neshvacene mucenike, 2 su reprizirana. I da stvar bude jos mracnija, i te 2 price su nastale jos sredinom osamdesetih, deceniju pre pojavljivanja "Megatrona". O cuda, tu je konacno i 1 domaci, odista premijerno objavljen strip: "Up!" Vladimira Stankovskog. Up, kazem i ja! Adrenalin pocinje konacno da cirkulise krvotokom nasih majstora. Nego, nesto brzo prestaje. Strip ima samo 4 table! "Megatron" br. 2 ima ukupno 68 stranica. Strip Stankovskog zauzima njegove 4 stranice. To je 5,88% ukupnog prostora casopisa. Hajde da budemo malo benevolentni prema Jovanovicu, sirokogrudo zaokruzimo procenat, pa zakljucimo kako je Jovanovic u svom casopisu koji "pokusava da animira domacu scenu" novim stripovima sa te scene ustupio citavih 6 odsto prostora casopisa, dok je 94 odsto, opravdano nego kako, posveceno drugim, za nas strip vaznijim sadrzajima. Milane, hvala ti od sveg srca na ogromnom ulozenom trudu, na iskrenim, nesebicnim naporima da podstaknes domace stripsko stvaralastvo. Znam da ti nije bilo lako da toliko otrgnes od casopisa-spomenika na tvoje pregalastvo... Pretrgao si se, iznenadio si me, priznajem nisam toliko altruizma ocekivao od jedne samozive i egocentricne osobe! Kakve li ce ti tek biti izlozbe koje budes radio "U zdravoj sredini, medju odlucnim i preduzimljivim ljudima sa jasnom vizijom"? (kraj I dela)
"Superheroji - cudesni svet stripa Dzoa Kjuberta" Knjiga pod gornjim naslovom je izasla nedavno i pre par brojeva je pomenuta u SVestima. Uzeo bih slobodu da se nadovezem spoznajom kako je u pitanju kapitalno delo kada se razmislja, govori i pise o mediju stripa ne samo kao o vizuelnoj naraciji, vec i delatnosti koja zahteva nekoliko viseslojnih disciplina, kao i [u nekim slucajevima] timski rad. Dakle - nezaobilazna lektira za svakog ljubitelja i/ili delatnika stripa, bio on pocetnik-amater ili vec iskusan profesionalac sa pedigreom [pa makar i stariji od 40 godina - }8^) ]. Naravno, posto je ovo delo sacinio Amerikanac za prevashodno americku publiku, donekle je razumljivo sto rec SUPERHEROJI dominira u naslovu, kao sto je i zanr nadljudskih avantura dominantan u americkom izdavastvu stripa, ali - Kjubert je mudar majstor sa sezdesetogodisnjim iskustvom u profesiji i ne bi bio to sto jeste da nije u svojoj knjizi zapravo lukavo kamuflirao pod tim i takvim naslovom esencijalni prirucnik o CRTANJU uopste i STRIPU posebno... Ili obrnuto, kako se kome vise svidja. I pored cinjenice da mi je u ruke tokom zadnje tri decenije (uz koju godinu manje ili vise...) doslo puno knjiga i magazina sa "uputstvima" i "pravilima" o crtanju i pisanju stripova, ne mogu da se otrgnem spoznaji da je Kjubertovo delo MOZDA dosegnuto do sada samo i donekle [danas vec legendarnim] tomom Stena lija i Dzona Bjuseme "Kako crtati stripove na Marvelov nacin" (How To Draw Comics The Marvel Way - by Stan Lee & John Buscema) iz 1978. I u tom prirucniku je fokusom na crtanje Marvelovih nad-ljudskih junaka zapravo prikriven efikasan i efektan metod crtanja kao takvog i uopste, bez obzira na zanrovsko opredeljenje stripa. Veselom i poletnom Lijevom saljivo-inspirativnom prozom i jednostavnim shvatljivim crtackim pristupom prilagodjenim mladjem uzrastu majstora Bjuseme otkriva se carobni univerzum razumevanja crtanja kao discipline kroz konstrukciju, razmisljanje o povezivanju geometrijskih elemenata u smislenu celinu u kontekstu perspektivno definisanog prostora i sl. - tako da iznenada otkrivamo kako iz te prelepe slikovnice koja naoko sluzi samo da reklamira MARVEL zapravo i zreliji citalac moze ponesto novo da nauci ili samo potvrdi vec ranije stecena znanja o svim nivoima umeca neophodnih da bi se sacinio strip. U izdavackom univerzumu knjiga o stvaralastvu bitisu galaksije tomova o anatomiji, perspektivi, slikanju, aktovima i cemu sve ne... Nevidjeno mnogo ima dobrih stvari, ali kad su stripovi i/ili animacija u pitanju... Izbor je, na zalost, veoma uzak - da ne kazem mali. Zato je pojava dela poput Kjubertove knjige praznik. Iskreno se nadam da ce se naci neko od vlasnika striparnica ili knjizara u Srbiji ko ce biti dalekovid da nabavi primerke ove maestralne knjige i ponudi je nasem trzistu, ma koliko da je ono trenutno suzeno. Internet adresa autora jeste www.kubertsworld.com a adresa izdavaca u SAD je WATSON-GUPTILL PUBLICATIONS, 1515 Broadway, New York, NY10036, USA. Knjiga ima 144 strane, dimenzije su 22 x 30 cm sa 60 ilustracija u boji i 300 crno-belih. Registrovana je pod brojem ISBN 0-8230-2561-6 a ja sam pocastvovan primerkom koji su mi potpisali Majstor Dzo sa sinovima Adamom i Endijem (Adam & Andy) - od Majstora majstoru (*). Inace je svoje delo Dzo (tako voli da ga oslovljavaju - mrsti se kad mu se neko obrati sa Mr Kjubert) posvetio supruzi Mjuriel (Muriel), zahvalan joj na neiscrpnom strpljenju i razumevanju. Podelio ga je na sledeca poglavlja: Predgovor, Heroji i Superheroji - od praistorije do svetova buducnosti, Superheroji u tri dimenzije, Emocija i pokret, Kreiranje karaktera sa stilom, Pozadine, Pripovedanje - procedura i alati, Kreativni proces - storibordovi [pripremne skice uz scenario] za 'Regmena' i - Pribor te Putevi karijere, uz Indeks za kraj. U svom kracem uvodu Dzo pozdravlja citaoca i osvrce se na istoriju stripa u najnuznijim crtama, poredi stripove sa filmom i TV-om, najavljuje sta citaoca ceka u nadolazecim poglavljima i sl. Kao najvazniju esencijalnu cinjenicu u ovom delu isticem njegovu poruku: "The only way anybody learns to draw (and I believe anybody can draw!) is by drawing". [Jedini nacin da iko nauci da crta - a ja verujem da svako moze da crta! - jeste crtanjem]. Neka je blagosloven - zahvaljujuci stavovima poput takvih i ja sam mukotrpno nadoknadio svoj nedostatak prirodne nadarenosti i nesto manje od pola svog zivota proveo profesionalno se baveci bas time... U Herojima i superherojima Majstor nas vodi od sacuvanih pecinskih slika iz praistorije preko aboridzinskih freski i skulptura iz kamenog doba do svojih vizija zasnovanih na proucavanju sacuvane dokumentacije. Nenametljivo bivamo opomenuti da se niko naucen nije rodio - cak i najneobuzdanija masta MORA da bude zauzdana obrazovanjem, ucenjem, beleskama i konstantnim skiciranjem te sakupljanjem dokumentacije koja nasim nacrtanim tvorevinama valja da obezbedi verodostojnost. I sve to bez patronizovanja i didaktickog pametovanja! Anticki Egipat, srednji vek i sl. predstavljeni su kao mocne inspiracije za stvaranje likova baziranih na slobodnijoj interpretaciji, sve preko vesterna do svetskih ratova. Diskretno se sugerise kako bez truda nema dobrog rezultata i zakljucak koji sledi jeste - sam cin korektnog crtanja je samo DEO kompletnog istrazivackog procesa! Iz futuristickog konteksta kreiranih heroja u duhu koji znamo iz savremenih stripova prelazi se na Superheroje u tri dimenzije, gde saznajemo kako da izbegnemo da nam figure deluju plosno i dvodimenzionalno, koja je vrednost valjanog sencenja, shvatanje prave perspektive (svi sad kolektivno jedno 'Majku mu!' sto nismo bili dalekovidiji i pazljiviji kad se ucila nacrtna geometrija u skoli!!!) kroz definiciju prostora i anatomije u istom. Na najbolji nacin koji sam ikad u zivotu video prezentiran je konstrukcioni proces crtanja glave u svim pozama (kruzno definisanje kranijuma lobanje, uz dodatak donjeg dela glave/vilica i fiksiranje povrsine lica!), sa realistickim i karikaturalnim primerima stilizacije. Muski superheroj je prikazan kroz geometrizaciju povezanih elemenata koji cine jedinstvenu celinu ljudske bioloske masine, uz definisanje zaobljenosti figure, njenih strana (kao sto, npr. kvadar i kocka imaju svoje strane!) i poredjenje proporcija tzv. 'normalne' figure sa nadljudskom te tela sa relaksiranom i napetom muskulaturom - sve zacinjeno stripovskim primerima atraktivno nacrtanih junaka. Nenametljivo naucismo vrednost pazljive obrade kroz studije u olovci NEZAVRSENE skice/krokija, pre finalizacije u olovci - do faze tusa ima jos... Ne pitajte. Istovetno su obradjene superheroine - junakinje mocnog stasa, te stopala, noge, ruke i sake. Ne bi bilo zgoreg da imamo u vidu da to nije definitivan recept za crtanje, vec samo putokaz za nase dalje usavrsavanje posmatranjem i crtanjem PO ZIVIM MODELIMA (pa makar to bili i mi u ogledalu), fotografijama i tudjim crtezima - ZA VEZBU I UCENJE SAMO. Videvsi kako se tretira crtanje kose na zenama i muskarcima prelazi se na Emociju i pokret gde kroz realisticke i karikaturalne primere spoznajemo kako se minimalnim olovkiranjem bez detalja postize maksimalan uverljiv efekat koji postaje gromoglasno uvecan naknadnim dodavanjem finalnih poteza koje skicu pretvaraju u gotov olovkiran crtez. Ti primeri su me impresionirali vise od beskrajnog detaljistickog masakriranja hartije olovkom dok papir ne provristi od muke - a priznajmo svi, skoro vecina nas je mislila da se najjaca impresija ostavlja kicenjem crteza do u beskraj... Pomenuti pristup je nadopunjen daljim NE PREVISE DETALJNIM dovrsavanjem u olovci koji figure u pokretu pretvara u zive uverljive karaktere definisane unutar 'mehura'. Da pojasnim ovaj metod: imao sam srecu da '97. pohadjam dvodnevni Dzoov kurs [tokom UKCAC festivala] u Londonu koji je bio rezime materije izlozene u nasoj knjizi; tada sam video kako on definise prvobitnu kompoziciju TABLE u celini, pa tek onda svake slike pojedinacno, nanoseci ovlasno 'mehuraste' oblike koji coveku sa strane ne znace savrseno nista dok to posmatra... Ali tek ISPUNJAVANJEM 'mehura' nedovrsenom skicom koja komunicira svojom pozom ili zamrznutim pokretom odredjenu emociju/stanje/akciju taj metod dobija na smislu. Ono sto je vrlo ohrabrujuce jeste cinjenica da je to vrlo lak i brz metod, skoro stenografsko belezenje procesa razmisljanja, pa ako se negde i pogresi ili rezultat nije zadovoljavajuci - nema problema da se izbrise i ocas nadomesti novom 'mehur' kompozicijom. Tako se shvati da nema vise opravdanja za cuvanje 'problematicnih' crteza ("Jao, toliko sam se trudio da ovo napravim, bas mi je bilo zao da izbrisem..."). Tek kad smo zadovoljni nedovrsenim krokijem i 'mehurovima' - prelazimo na dovrsavanje detaljisanjem. I nema greske - metod radi posao k'o mator..! Pomenuto poglavlje knjige Dzo zavrsava primerima uverljivih izraza na licu (uz sav pribor na crtacem stolu ne zaboravimo i skromno ogledalo!) i kreiranjem stripovske slike/ilustracije kroz tri etape: gruba ovlas postavka olovkom, detaljna olovka i gotova istusirana slika. Ah, radosti i uzitka... Reda i postenja radi, pomenucu da sam licno video kako i Janjetov i Kerac i Zupan i jos par nasih primenjuju slican metod a da nisu videli Dzoovu knjigu - sto samo znaci da su forme metoda razlicite, samo je princip svuda i uvek isti. Odvajkada. Kreiranje karaktera sa stilom je poglavlje u kojem nam Dzo seretski namiguje kroz prezentaciju njegovih prikrivenih verzija 'nejasno poznatih' likova iz postojecih stripova izvedenih u razlicitim crtackim manirima - ukljucujuci i Manga-stil, karikaturalni i tsl. Tu je i lekcija kako da se izbegavaju sabloni i stereotipovi pri crtanju glava i lica junakinja i junaka, narocito rasni stereotipovi. Tu su i primeri kako se crtaju polu-bica, neljudi, mastoviti hibridi sa organskim i neorganskim elementima, sajborzi, negativci, carobnjaci, monstrumi i dr. Sa robotima i zivotinjama (ne bas u dovoljnoj meri, na zalost...) zavrsava se ova glava knjige i prelazi se na... ... Pozadine. Ovde vec nema zezanja, otvoreno se i beskompromisno iznosi cinjenica da nema nista bez dokumentacije - i to ne samo skupljanja iste, vec sortiranja po nekom redu (vozila, letilice, gradovi, predeli...) ili azbuci - za cistunce moze i po abecedi (nepotrebno precrtati). Takodje se insistira na KONSTANTNOM SKICIRANJU - sto znaci, nikuda vise ne idemo bez blokcica sa cistim listovima (mada sam u dokumentarcu o Robertu Krambu lepo video da mu ne smeta da vazda crtkara u svesci na linije!) i olovke sa tanjim flomasterom ili hemijske olovke makar. Crtamo sve - brzo, ovlas, samo da se ne zaboravi; zgrade, detalje fasada, vozila, skulpture, bandere, interesantne objekte, zubarske i lekarske ordinacije, garderobu na civiluku, decu u parku, ljude, zene, zivotinje... Svaki dan, bez milosti. AKO SMO CRTACI - ONDA CRTAMO, nema pardona kao "Ja samo crtam kad pravim stripove" sto je meni znala da bude omiljena postapalica... Materijali i tekstura su posebna prica - ne moze brdasce gledano kroz drvored sa zbunom na livadi da bude olovkom tretirano istovetno kao par starih patika koje crtamo 'iz dosade' kod kuce posto smo se nacrtali telefona i tranzistora iz nekoliko uglova. Svaki objekat ima kako svoj oblik, tako i strukturu - a to se shvata ucenjem, a uci se crtanjem. I to nam je to... Oruzja i vozila takodje moraju da budu zasnovana na posmaranju realnih objekata u stvarnosti, e da bismo posle mogli da, naoruzani stvarnim iskustvom, zaronimo u dubinu svoje maste i 'nakarikamo' neku svoju izmisljotinu (a ne da 'pretabavamo' Moebiusa, Dzima Lija ili ne znam ko je kada vec u modi). Pokojni Dzek Kerbi je znao da u svojim zlatnim uzletima oduzme dah citaocima svojih stripova nevidjenim masinerijama i letilicama ... A sve su bile zasnovane na - posudju iz zenine kuhinje, fenu za kosu i slicnim 'tricama'! Nenametljivo smo tako stigli do dela u kome se pominje po prvi put CRTANJE PO ZAHTEVIMA SCENARIJA gde saznajemo da scenarista (sam crtac ili neko drugi) ne opisuje samo radnju vec i sta se gde nalazi i ne-retko kako ko ili sta izgleda[ju]... Skupljanje i proucavanje dokumentacije tako najzad postaju ogoljena neumitnost, ma koliko da to nekima medju nama smeta ("Ali Ziro je rekao da on nikada nije crtao po prirodi! Maurovic je jedva stizao i da crta od bludnicenja i pijancevanja..."). Studioznim i detaljnijim povratkom na perspektivu Dzo nam napominje kako i najlepse nacrtane figure u rdjavo definisanom [i nedokumentovanom!] prostoru samo dobijaju na neubedljivosti i kako ne moze ni jedan deo kompozicije da ima primat nad drugim. Za nas obicne smrtnike to znaci - prvo se naznaci u lakim obrisima pozadina, pa se onda 'umehure' figure unutar slike - a sve to posto smo prethodno napravili TLOCRT (pticju perspektivu) objekta gde se radnja odvija, da bi nam lakse bilo da pod zeljenim uglom postavimo nasu 'mentalnu kameru' kroz koju ce citalac imati uvid u nasu viziju. Ne treba se plasiti da je ovo sve jedan ogroman rogobatan posao - tlocrt moze da se naznaci i na margini scenarija, u skicen-bloku imamo studije ovoga ili onoga, u podnozju stola nam je fascikla sa dokumentacijom potrebnom za odredjenu scenu... A na stolu - zna se - nekoliko albuma-sveski sa slicnim stripom nama omiljenog uspesnog idola, je l' tako..? Ne da drpimo ista, tek da se 'inspirisemo'... Kad bi se salili. [Nastavice se..? Naravno - u SLEDECEM broju SVesti!] P.S. Ako odete na www.ecf.utoronto.ca/~cenic/index.html nacicete REAL AUDIO ponudu londonskog benda THE RAKIYA. Prve dve stvari ODVALJUJU kao nezdrave - valjda znam sta pricam, odsvirao sam to... - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
-
DRUZI U TUZI Najlakse je skupljati bodove tako da podrzis svaku inicijativu, svakoga tko nesto radi ili u nesto vjeruje. Ako stvar uspije, bez muke si ispao strasno pametan te dalekovidan, a ako propadne, nitko nece tebi zamjeriti, vec ce se samo sjecati kako si bio drag, fin i ljubazan. S druge strane, nema jednostavnijeg nacina da se covjek obruka i ispadne glup nego da se obrusi na neku novu ideju govoreci kako nema sanse. Nove ideje su strasno podmukle, znaju uspjeti i kad ne bi trebale. A meni se danas prohtjelo ispasti glup pa cu se ustobociti i staracki kenjkavim glasom predikati kako je udruzenje strip autora utopisticka ideja. Argumenti mi, naravno, nisu neki - povijest, iskustvo, elementarna psihologija - ali ne mogu ni ja uvijek biti drag, fin i ljubazan. U podlozi svake ideje o strip-udruzi stoji malo brodolomceve radosti sto je nasao sebi slicne, malo vjerovanja da se, k'o sto pjeva Arsen, zaiste sve moze kad se male ruke sloze i malo podsvjesne nade da ce na ovaj nacin netko drugi rijesiti sve nase probleme. Sto bi mozda i funkcioniralo da strip autori, kao i svaka umjetnicka podvrsta, nisu poprilicno samozive bestije. U Will Eisnerovom "The Dreameru", sentimentalnoj i uljepsanoj slici vremena kada su i Will i strip bili mladi, postoji prica o jednom ranom pokusaju stripaskog sindikata koji je trebao odrediti najnize prihvatljive tarife i tako olaksati svima zivot. Dok su na sastanku, prica nam Will, svi bili za, cim je sastanak zavrsio stripasi su se razmiljeli traziti posao koji ce im, makar i potplacen, podmiriti racune za struju i marmeladu. Ista stvar ponovila se sezdesetak godina kasnije u hrvatskom Drustvu. Ideali su jedno, novci su drugo i vrlo 'e malo autora pretpostaviti tudju dobrobit vlastitom kruhu. Sve sto je dobro proizaslo iz hrvatskog Drustva, dogodilo se zbog pojedinacnog rada (mahom Zimonic, ne'to Gacic) i uz gundjanje i osporavanje svih ostalih (da, i mene), sloznih samo kad je trebalo piti. Ovih sam dana cuo bar dvije nove ideje o udruzivanju strip autora, pozitivnim efektima koji ce iz toga nastati. Saslusao sam ih, ali nekako ne vjerujem da ce ovaj put biti, kako mastaju, drukcije. Daj, Boze, pa ispadnem budala! -Luzerner Comix Festival -Americka posla -TOP 10. ANOTHER UNIVERS
Sasa Nedeljkovic (salekosmos@yahoo.com) trazi scenaristu koji pise naucnu fantastiku (cyberpunk, hi-tech, manga,... itd.). Odgovaram i na postu i email. HITNO http://www.unovomsadu.com/strip/sv/autori/nedeljkovic/ -SVET STRIPA -Biljana Malesevic -Prostor, knjizara od 29. aprila do 5. maja 29. aprila 1986. Tome i Warnant su kreirali strip "Soda". Radnja se desava u Njujorku i junak ovog serijala, Soda, je policajac koji se, da bi zastitio svoju majku, kod kuce predstavlja kao svestenik. Strip od treceg albuma radi Bruno Gazzotti. 29. aprila 1956. Rodjen je Mark Van Oppen autor stripova: "La Guerre Eternelle", "Rourke", "Les sept nains" (1994, Dupuis), "Le Solitaire" i "Red Knight" za Lombard. 30. aprila 1953. Tibet kreira strip junaka Chick Bill koji pocinje da se objavljuje u "Chez Nous Junior"u. 1. maja 1943. Rodjen je Claude Auclair. Crtao je stripove: "Jason Muller" (po scenariju Christin i Gir!), "La saga du Grizzli", "Les naufragés d'Arroyokae", "Jason Muller", "Simon du Fleuve", "Bran Ruz", "Le Sang du Flamboyant",... 2. maja 1967. Pocinje da izlazi strip Jugurtha, inspirisan stvarnim istorijskim likom, u "Tintin"u. Crtez je radio Hermann po scenariju Vernal-a. 4. maja 1936. Pocinje da izlazi u "Politici" u formi dnevnog stripa, "Hajduk Stanko". Strip je po romanu Janka Veselinovica nacrtao Djordje Lobacev. 4. maja 1996. Prvi put je organizovan "deuxieme festival de la bande dessinee de Bruxelles". 5, maja 1931. Rodjen je Michel Regnier, alias Greg. Jedan od najistaknutijih autora francusko-belgijske skole i evropskog stripa uopste. Saradjivao je sa autorima kao sto su: Andre Franquin, Tibet, Hermann, Turk i Bob de Groot, William Vance, Dupa,... Za Pilote 1963 stvara svoj najpoznatiji lik: Achille Talon. Greg kao scenarista i crtac je realizirao vise od 250 albuma. Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog cetvrtka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |