S A D R Z A J 1. KROJENJE DUSE (M.P.) Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Nova izlozba, nova Stripoteka sa lepim novostima. Novo ime za rubriku koju popunjava Bojan Djukic. Sada se zove Qmova kolumna kako bi tako na neki nacin i objasnila nastanak ove, nazovimo, ispovesti koja je, i pored toga sto je nastala kao privatna prepiska, dozivela da bude objavljena u Strip Vestima. Naravno nisam ja qm, da nebude nesporazuma:) Kao mala priprema pred intervju sa Helenom Klakocar je dobro dosao tekst Aleksandra Manica o njenom pobednickom albumu. A intervju ce biti uskoro... Tu su i sve ostale redovne rubrike. Opet je predstavljen autor
iz Novog Sada. Rodjen je u Boru pa da bude mali kompromis kako
ne bi bili predstavljani samo novosadjani. Sta to znaci? Ne stizu
vasi prilozi! Izgleda cu morati da prozivam!!! Zlatko Milenkovic
* * * Otvaranje izlozbe crteza * * * u utorak, 14.03.2000. * * *
U prolece 1991. godine Helena Klakoccar sa muzem Milanom i kcerkom Iskrom napustila je Zagreb i ukrcala se na katamaran. Krenuli su na lutanje od luke do luke, a novac je zaradjivala Helena crtajuci portrete turista. U istom trenutku u bivsoj Jugoslaviji zapoceo je gradjanski rat, te je njihovo prolecno krstarenje postalo odbijanje da se vrate na kopno. Put se nastavio ka Grckoj, a Helena je "pisala" brodski dnevnik u obliku stripa, sto je preraslo u licni dnevnik koji govori o begu koji to u stvari nije. Iz tog brodskog dnevnika nastao je album "Passage en douce" (Tihi prolazak) u izdanju belgijske kuce Freon Edition. Na januarskom Medjunarodnom strip Festivalu u Angulemu, Helena je dobila nagradu za najbolji strani album i nagradu radio redakcije France-Info za dokumentarnost. Album se u francuskim knjizarama pojavio pocetkom marta. Slikarka, ilustratorka i strip autor, Helena Klakoccar rodjena je u Bosni od roditelja Hrvata, potom se skolovala u Sloveniji, a na kraju je zavrsila slikarsku akademiju u Zagrebu. Stripove je objavljivala u brojnim revijama bivse Jugoslavije. Trenutno zivi u Holandiji, gde osim stripova slika i izlaze. Njen album "Tihi prolazak" poseduje dvostruku vrednost. Pre svega, njegov crtez je ogoljen, bez ulepsavanja i dodataka, zasnovan na osecanjima autora. U isto vreme, to je i svedocanstvo, licno i iskreno, koje govori o jednoj od subina vezanih za veliku jugoslovensku ratnu tragediju. Silovitoscu krokija, "Tihi prolazak" pripoveda dogadjaje od leta 91. do leta 92. kada Helenina troclana porodica suocena sa raspadom svakodnevnice, drustvenog i drzavnog sistema, odbija da se vrati u zemlju i nastavlja da plovi u iscekivanju. Napetost price raste vec na dalmatinskim ostrvima, a povecava se kada stizu u Grcku gde susrecu druge izbeglic- Bosance, Hrvate, Srbe. Obazrivost im postaje druga priroda, jer ne znaju kako ce ovi susedi da reaguju. Neki od njih su u jos tezem polozaju nego Helenina porodica; siromasniji, ogorceniji i bez legalne dozvole za boravak. U isto vreme oni susrecu i citavo sarenilo savremenih nomada - umetnika lutalica, trgovaca djindjuvama, bivsih sovjetskih vojnika i bezbriznih turista, sto Heleni daje povod za razmisljanje, ili tacnije za osecanje. "Nase vize su bile vazece, i mi smo bili pomjesani sa pravim zapadnjackim turistima, tako da sam mogla da vidim kako su oni bili manipulisani kroz medijske stereotipe - kaze Helena - zeljela sam to ispripovjedati, a takodje iskazati moje licne strahove i nade. Na taj nacin stvorila sam jedan specifican senzibilitet koji provejava kroz moj dnevnik pretvarajuci ga u nesto drugojacije od obicnog putopisa." Prozivljavajuci rat, a da nije videla ni jednu borbu niti les, Helena daje njegov refleks u ogledalu svakodnevnice jedne bezbrizne turisticke zemlje. Ovaj krajnje jednostavan pristup, naglasen je samim crtezom, takodje jednostavnim, brzim, bez ulepsavanja. Trazeci efekat sustinskog, Helena svesno zaobilazi materijalni i vizuelni komfor, zapostavlja nevazne detalje dekora, pojednostavljuje crte lica, izoblicava perspektive, vesto zaobilazi egzotizam i ne upada u patetiku, niti u epsku opsirnost. Njen cilj je svakodnevnica, ispunjena obicnim ljudima, njihovim teskocama, strahovima, nadanjima. Album se zavrsava pricom o orlu koji je bezci od rata u njegovom kraju, izabrao sigurnost zooloskog vrta u Amsterdamu. Cena je bila da mu odseku krila, privremeno, uz obecanje da ce mu kasnije dati nova i jos lepsa, nego sto je imao.
U ovom broju Stripoteke se, kao sto je ranije i najavljeno, nalazi kompletna epizoda Tarzana "Put u Pelusidar", koju je po sopstvenom scenariju nacrtao Ras Maning. Zatim se tu nasla i kratka epizoda, od 6 strana, stripa "Ratnici sa Akbara" (Le Tendre, Loisel). Tu su i redovne geg table: Viva Zapapa (Peter de Smet), Hogar strasni (Dik Browne) i na kraju Mali Spiru (Janry, Tome). Stripoteka je ovog puta izasla na 60 strana bez promene cene uz obecanje da ce i ubuduce biti tako. Znaci da Stripoteka od ovog broja ima mesta i za krace stripove uz kompletne albume. Jos je zanimljiva cinjenica da se najavljuju i strip albumi. Tim povodom su pozvani citaoci da na njihovu adresu (Marketprint, Postanski fah 20, 21102 Novi Sad) posalju svoje licne podatke i adresu kako bi se uclanili u Klub Stripoteke i kao njihov clan ubuduce redovno, putem poste, dobijali informacije o novim izdanjima. Clanarina se ne placa i svaki clan ce dobiti clansku karticu.
KAD SAM BIO CRTAC... 2.- U Ginisovoj knjizi rekor[a]da Polovinom avgusta '91. najzad sam poceo da radim posto smo se malo potucali po privremenim prebivalistima... Moj mali trio sa mnom kao kormilarem (Bog nam na pomoci!) se ustalio u bestragiji Ist Enda, sat i po vozom od Aktona u Zapadnom Londonu gde je bio smesten AMBLIMATION, u Park House-u - bivsoj fabrici za sklapanje automobila. Ogroman studio je sa svih strana imao paravanima ogradjene kancelarije za personalno, producente, glavne dizajnerske budze i ostalu tevabiju, dok je u centru hale bio 'the pitt' (jama) gde su sedeli reditelji okruzeni kompjuterima, panoima sa storibordovima, video-kamerama za instant test olovki i sl. Od 'jame' su se zrakasto sirili na sve strane kao pipci oktopoda 'sokaci' - prolazi na cije su obe strane lesonit-plocama bili ogradjeni radni prostori za radnike-crtace... Tesne kabine sa stolicom, svetlecim stolom, tri reda polica i dve fioke. Posto je produkcija na dugometraznom crtanom filmu o dinosaurima u savremenom Nju Jorku WE'RE BACK (Vratili smo se!) tek bila u zacetku, posla nije bilo puno, pa sam se muvao, gledao sta rade devojke i momci koji zavrsavaju drugi film o misu Fajvelu AMERICAN TAIL 2 (Americki rep - igra reci, posto izgovoreni naslov znaci i Americka prica) ili ekipa layout majstora i dizajnera te animatora-supervizora na projektu zbog koga sam i primljen. Osim mog drhtavog testa-audicije, jedino sto su u studiju znali od mojih radova bili su moji stripovi. Uvideo sam da mi predstoji period prilagodjavanja na [za mene] nove standarde crtanja i zahtevani kvalitet koji je prevazilazio moja iskustva sa animacijom iz Beograda. Zudno sam upijao impresije gledajuci iskusne majstore koji su dosli iz Diznija, Don Blut studija ili iz 'pakla' Ricarda (Zeka Rodzer) Vilijemsa - najneurastenicnijeg genija kog je animacija ikada imala, razgovarao sa njima i posmatrao, sklapajuci postepeno poznanstva... Najvise sam bio impresioniran onim sta rade storibord-crtaci posto mi je kao striparu to nekako bilo najblize; zatim sam bivao zadivljen vestinom i majstorstvom layout crtaca (lejaut=scenografska postavka za uglove kamere, pozicije karaktera i finalne slikane pozadine) od kojih sam NAJZAD naucio kako se radi perspektiva, manipulise njome i uopste studiozno crta i barata iluzijom prostora. Storiborderi su primali grube skice na A5 formatu u sinemaskop -okviru sa prostorom ispod za tekstualni opis i dijaloge od reditelja (braca Ralf i Dik Zondag), radjene grafitnim debelim krejonom. Na osnovu tih skica olovkom u boji (obicno plavom, crvenom, zelenom i dr.) crtano je grubo preciscavanje kompozicije, da bi se potom celina ucvrstila preciznim intervenisanjem obicnom crnom grafitnom olovkom; ubrzo je grafitna olovka zamenjena tanjim flomasterima/mar- kerima/rolerbolovima i svaki kadar je bivao fotokopiran, kako bi se potom fotokopije doterivale MagicMarkerima (Medzik markerima) u najsiroj paleti crno-belih valera. Koristili su se 'warm grey' (toplo sivi) markeri, koji su najmanje davali utisak sivih varijanti, karakteristicnih za 'cold grey' (hladno sive) markere. Meni je to izgledalo kao da je kolorisano razlicitim intenzitetima zuckasto -braonkasto-zelenkastih tonova. Storibordovi nisu samo kaceni na table od plute spenadlama kako bi se studirao razvoj akcije i dr. - oni su, stavise, filmovani u pravom, tempiranom tajmingu na osnovu unapred tonski snimljenih dijaloga, sumova i muzike, tako da je prva gruba verzija animiranog filma zapravo ritmicno montiran statican i ozvucen strip. Kako se koja sekvenca kasnije animira, radi se probni snimak olovki nad lejaut olovkiranim pozadinama i ubacuje se namesto korespondirajuce storibordovane scene. To omogucava kontrolu projekta u nastanku, hitne korekcije i td. Na moj nacin crtanja je najvise uticalo to zakasnelo otkrivanje rada sa olovkom u boji za grubu skicu i naknadno doterivanje crnom grafitarom. Vezbanje i eksperimentisanje su doneli rutinu koja mi je omogucila dalje napredovanje i usavrsavanje potpomognuto seminarima, casovima crtanja po modelu i neprestanim posmatranjem majstora u radu, citanjem, gledanjem instruirajucih videa... Slikari pozadina su sledili kolorne predloske direktora produkcije i glavnog dizajnera tako sto bi na paus-papir detaljno olovkom precrtavali lejaut postavke, prenosili ih na velike daske sa naspanovanim akvarel-papirima pomocu sirokih listova indiga (ili bi mekanim krejonima zacrnjivali poledjinu pausa), a najvestiji su spojili oba procesa u jedan - dok bi precrtavali lejaut sa tankog papira na paus, istovremeno su jacim pritiskom olovke prenosili crtez preko indiga na akvarel-hartiju. Potom bi sledeci direktorove predloske detaljno islikavali cetkicama i er-brasom (uz pastele, olovke u boji, pa i flomastere...) pozadine koje ce da se pojave u filmu. Film u ciju sam ekipu usao nije bio predvidjen da bude tusiran i bojen na celovima - kao Fajvel; odluceno je da se sledi Diznijev revolucionarni put kompjuterskog skeniranja karaktera u olovci koji bi potom digitalno bili super-impozirani na pozadine - bilo rucno slikane ili izvedene na kompjuteru (animirane pozadine u pokretu, sa izmenama perspektiva, sto bi klasicnim pristupom radu odnelo previse novaca i vremena). Poceo sam i da uvidjam neke nimalo prijatne hijerarhijske podele koje su se kasnije pokazale kao zasnovane na poreklu pojedinaca... No o tome drugi put. Odmah nakon stizanja u London iskoristio sam svoj talenat da namirisem crtaci sto na deset kilometara i nakon prva tri provedena dana upoznao sam skoro celu ekipu iz London Cartoon Centre-a i stekao neka neraskidiva prijateljstva sa striparima. Odmah sam se zblizio sa crtacem i koloristom Stivom koji mi je pomogao tako sto me je primio u svoj stan dok se ne snadjem i ne stigne mi porodica. Upoznao me je sa mnogima koji su me 'uveli u drustvo' i tako sam se nasao u ekipi koja je pocetkom septembra '91. napravila herojsko delo nacrtavsi po Alen Morovom scenariju naduzi strip ikada nacrtan na svetu za osam sati. To je napravljeno na Pikadiliju a u Trokadero Centru gde se uz ostale atrakcije nalazi i Muzej Ginisove knjige rekor[a]da. Bio sam strahovito ponosan iako sam zbrljacio svoja dva prizor-polja pogresno razumevsi jednog od ljudi iz odbora da je kraj i da treba da prekidamo. Iskoristio sam ostatak vremena kibicujuci sta i kako crtaju Dejv Gibons, Don Lorens i toliki drugi velikani stripa koji su se tu zatekli. Nema veze, bilo je ludo, pojili su nas i hranili, slikali za novine i TeVe a moj David je jurio sa robotom iz serije Doktor Hu koji je bio 'domacin' i uzivao u paznji Sudije Dreda i jos nekolicine 'zivih' junaka stripova dok ga je majka jedva stizala i pronalazila u guzvi. Pocetak boravka u Londonu je delimicno izgledao kao obecavajuci... [Nastavice se..?]
NEDELJKOVIC SASA Rodjen 20.09.1971.godine u Boru. Izlozbe: Objavljivanja: Nedeljkovic ce od sada imati stranicu na sledecoj adresi:
SVE PRAVE SU LJUBAVI TUZNE Kaze mi Zlatko da sam ostar. Cujem i da sam ogorcen, te razocaran. Ljut. Kako je ovdje dospjela prica koja je pocela kao ljubavna? Profesionalno se bavim stripom, evo, vec trinaestu godinu. Zivim od njega otprilike osmu. Nacrtao sam i objavio nekoliko stotina stranica, napisao i objavio vjerojatno i vise, malo mi se zagubio racun. Radio sam za male novce, za dobre novce, za novce koje nikad nisam vidio i za Strip vesti. Pisao sam o stripu, uredjivao rubrike i casopise, intervjuirao veterane i suvremenike kojima sam se divio, potrosio sam vremena i novaca da vidim, saznam i nabavim ono sto me zanimalo. A zanimalo me, da parafraziram Mikea Kidsona, sve sto je bilo strip. I nikad, bas nikad nisam posumnjao u smisao svog tog rada. Do nedavno. Podmetnula mi je nogu, cini mi se, godina s previse nula. Nekako je pozivala da covjek zastane, da ne juri bezglavo, da parkira pored autoceste, prosece livadom i razmisli o onome sto je ucinio i onome sto jos zeli uciniti. Svojim sam minulim radom uglavnom nekriticki sretan. Autorski strip ili najamni rad, svejedno je - moji su i ja ih volim. Svojim perspektivama manje sam zadovoljan. Zvjezdani ratovi, naime, izgubili su dosta od svoje draži od kad nema Eddya da mi prigovara, a neki meni dragi junaci, samo moji ili kolaboracije, godinama vec came i cekaju priliku. U sijecnju sam se bio primio e-maila i sistematski preispitao urednike koje znam o sansama za posao, o mogucnostima da se proda nesto vlastito, nesto malo lijevo od ustaljenog recepta. Nisam ja veliki revolucionar, samo sam htio malo govoriti vlastitim glasom, ne Disneyevim, Burroughsovim ili Lucasovim, ne vise ni Mooreovim. Ali, rekli su mi da su sanse slabe, mogu pisati "Buffy the Vampire Slayer" ako mi je bas frka. Pa sam malo ogorcen, malo razocaran, malo ljut i ostar. Ima jedna nula i u rednom broju ove kolumne pa stoga, pretpostavljam, ovaj introspektivni ton. Ali vrijeme je da se vratim kolima i nastavim dalje, kako znam i umijem. I da hocu, na autoputu nema okretanja za 180. A Buffy, vidim, stopira. Neka, povest ce je netko tko se pali na balave. Nije mi tolika frka. -Nova knjiga -Bitchy Bitch, crtici -TOP 10. ANOTHER UNIVERS od 10. do 16. marta 12. marta 1951. Pocinje da izlazi "Dennis the Menace" (Denis napast) koga je kreirao Hank Ketcham. 14. marta 1920. Rodjen je Hank Ketcham autor stripa "Dennis the Menace" (Denis napast). 14. marta 1973. Umro je Chic Young kreator stripa "Blondie". Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica, "Pegaz" Zike Bogdanovica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog cetvrtka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |