S A D R Z A J 1. ZAVRSEN 2 JFJF (Damir Smith) Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Evo stize novi broj. Nadam se da ce vam biti zanimljiv. Zelim da vas zamolim da mi u buduce za vesti dajete (naravno ako zelite) i tekstualne verzije na engleskom. Zasto? Pa, sada kada su se SVesti ustalile (nadam se da je tako) zelim da jednom mesecno izdajem i englesku verziju koja bi bila slana sirom sveta i tako promovisala strip sa nasih podneblja. Ne zelim da to bude bukvalno sve prevedeno, vec osnovne informacije o tome sta se kod nas desava, akcije, izlozbe, nova izdanja itd. Te SVesti bi slao pocetkom svakog meseca tako da bi davale informacije o tome sta se desavalo predhodni mesec (kad dajete tekstove na engleskom neka budu pisani u proslom vremenu). Uz to cu ukljucivati i konkurse objavljene u SVestima, da bi zadrzao citaoce koje mozda nasa scena bas i ne interesuje. Trenutno radim na popunjavanju adresara za #0 broj, i to ce potrajati sigurno par nedelja (vec ih par stotina imam u jednom fajlu). Takodje bi vas molio da mi posaljete, ako imate, neke zanimljive adrese na koje bi mogao da saljem casopis. Nulti broj ce najverovatnije biti sa kratkim uvodom i linkovima ka nasim strip sajtovima, vise da bi ocistio listu od onih koji nece da primaju takve vesti. Takodje ce dobro doci sugestije za naziv casopisa (Comic news,...?) I jos molba da mi se javi neko ko dobro zna engleski. Naime ja solidno citam, ali mi je pisanje... ne bi bas sebe komentarisao:) Uvodnici ce biti kratki i samo ce to trebati da se prevodi. Zato i trazim da mi sami dajete tekstove na engleskom, sta dobijem to ce ici. Cilj je da se promovise nas strip po celom svetu (a mozda i sire:). S postovanjem,Zlatko Milenkovic POZIV NA SARADNJU i dalje ostaje aktuelan. Na festivalu je prikazano 64 filma u konkurenciji, i 7-8 u revijalnom delu programa Nastupilo 15 bendova, odrzano par tribina o tres estetici u filmu, stripu &rock&rollu, otvorena izlozba strip plakata kao i strip radova koji ce se pojaviti jednog dana u novom Striperu i u mini "Mutanat"- bukvaru zadataka u stripu za decu i ostale, i spektakl potpunog pomracenja sunca.... Bilo je i potpunog pomracenja na samom otvaranju izlozbe jer je nestala struja (za sta se sve ne koristi grafit) na nekoliko sati, pola sata pre otvaranja a prostor gde su bili postavljeni radovi nema ni jedan prozor. Tako da su posetioci imali jos efektniju predstavu o domacem stripu, pokusavajuci u mrklom mraku da proucavaju strip table a da pritom ne stanu nekom na nogu il udare nosom o zid. Ipak veliki broj posetitaca je video sve to u punom svetlu u narednih nekoliko dana za vreme svakovecernjih nastupa bendova. Ziri JFJF-a u sastavu: Radomir Belacevic cuveni decak iz Junkovca, Sonja Savic glumica, Dejan Zecevic mainstream filmski reziser, Miodrag Krstic prof. filozofije u gimnaziji & ljubitelj filma, Voja Soldatovic pozorisni reziser iz Novog Sada i Danilo Milosev Wostok strip & video autor... je podelio nekih 30-tak nagrada DRVENI ED (ED WOOD ) najboljim filmovima, glumcima, autorima,...etc. Nagrade Drveni Ed su simbolicne stilizovane drvene filmske klape a sama ceremonija dodele i proglasenja je dobra zabava, vesela parodija Holivudske dodele Oskara... Jedan od mojih licnih favorita je kratki film "Rasni Patuljce" kult strip autora Nede Dokic koja je bila gost festivala, nazalost rasni patuljak nije upecao ni jednog Drvenog Eda... Van konkurencije je poslednje veceri u bloku filmova zirija prikazan i Wostokov treci deo sage o Bolidvudu "Bombardovanje Bolidvuda" snimljen 24.03. 1999 u ranim vecernjim casovima sa Wostokovim ocem Botyom u ulozi Staljina... Od strip autora Pored Nede i Wostoka tih dana u Subotici moglo se druziti i sa S.Mihajlovicem, Mr.Stocom, I.Grubanovim, N.Vitkovicem, D.R.O.-om, L.Pilipovicem, Septikom, R.Popovicem... Oni ovoga puta nisu crtali ali je agilni Wostok napravio strip za novi "KRPELJ" po Belacevicevoj porno poeziji sa Sonjom Savic, Radomirom Belacevicem, Dejanom Zecevicem i ostalim clanovima zirija !!! I to se mora videti... Reotkriveni su i postali popularni u Subotici "Misa" magazin za nase i genijalni strip fanzin "Miki & Shkilja" grupe Momci. Toliko za sada o festivalskim ludostima .... Vise, opsirnije i ilustrovanije na JFJF sajtu, uskoro, kad zazivi... Damir Smith Zahvaljuci Miroljubu Milutinovice - Bradi strip vesti vam daju mogucnost da procitate Watterson-ov uvodnik o stanju stripa danas, koji je napisao za knjigu "The Calvin and Hobbes - tenth anniversary book". Tekst govori o stanju stripa danas, licenciranju, o nedeljnim tablama, uticajima i jos kojecemu. Za sada vam prenosimo jedan deo tog teksta, koji predstavlja jednu celinu, uz obecanje, koje nam je dao Brada, da ce naknadno biti preveden i ostatak tog poduzeg uvodnika. * * * CALVIN and HOBBES KNJIGA POVODOM DESETOGODISNJICE STRIPOVI U PRELAZU Stripovi su izvanredno mnogostran medijum. Uz jaku sjedinjenost reci i slika, strip kaisevi mogu oslikati sve sto crtac moze zamisliti. Naravno,dnevne novine vrse jaku prisilu na strip u kaisevima. Stripovi se proizvode u neelasticnim dnevnim rokovima i tako dobijaju vrlo malo prostora za pisanje i crtanje. Posto se stripovi cesto svrstavaju u zabavu za decu, i sto moraju privuci ogromno i raznoliko citalastvo da bi bili profitabilni, postoje jos i urednicke prisile: kontroverzne teme i misljenja se retko tolerisu. Komercijalne novinske potrebe nisu cesto naklonjene interesima umetnickog izrazavanja. Novom stripu je tesko da udje u novine, pa i tada jako malo stripova opstane. Novine vec imaju svoje strane ispunjene popularnim kaisevima i jedini nacin za novine da ubace novi strip je da izbace neki stari. Novi strip se mora brzo nastaniti u srcima citalaca, ili ce prvi otpasti kada sledeci novi strip pristigne. Konkurencija daleko nadmasuje raspolozivi prostor, i rezultati su Darvinisticki. Sa druge srane, najbolji stripovi mogu izlaziti iz decenije u deceniju. Blondie je izlazila u novinama sezdeset pet godina, a Beetle Bailey, Dennis the Menace, i Peanuts su svi u svojim cetrdesetim. Cak je i Doonesbury tu oko nas dvadeset pet godina sto cini cetvrtinu ukupnog postojanja stripa. Vrlo je malo preokreta u vrhu ovog biznisa. Najpopularniji stripovi su postali institucije i mogu zauzimati prostor u novinama generacijama. Mislim da postojanost poznatih stripova i pomanjkanje promena u samim stripovima ide u racun njihovoj popularnosti. U novinama punim iznenadjujucih uzasa, prijatno je videti svoje omiljene likove svakog jutra na par sekundi uz kaficu. Postali su nam neka vrsta prijatelja. Brinemo za njih kad su u nevolji, racunamo na njih da gledaju na zivot iz nesto zabavnijeg ugla i da nam pomognu da ucinimo isto. Tu su zbog nas sedam dana u nedelji, iz godine u godinu. U prilog ovome,strip junaci ostaju istih godina svo vreme i zadrzavaju isti izgled (cesto potpuno istu opremu iz dana u dan), bez obzira kako se stvari menjale u stvarnom svetu. U vecini stripova, odredjeni predvidivi dogadjaji i situacije se cesto vracaju sa manjim varijacijama. U vecini stripova se moze ocekivati da se svaka prica zavrsi sa likovima upravo tamo gde su i poceli. U vecini stripova, uobicajena podela uloga je nepromenljiva. Svet stripova je jednostavan i postojan, malena oaza stabilnosti u smusenoj, svakodnevno-promenljivoj stvarnosti. Ili su bar takvi nekad bili. Vremenom, sve vise stripova se okretalo kontroverznim temama,neki su prekidani na krace vreme, neki su bili rano povuceni, bilo je raznih zahteva u vezi velicine i formata, borbe nad izdanjem u vezi kreativne kontrole. Neki komentatori (ukljucujuci nekoliko autora) objasnjavaju ove skorasnje dogadjaje kao samougadjajucu musicavost zvanju ali misljenja sam da ti kriticari propustaju nesto mnogo bitnije. Na stogodisnjicu Americkog novinskog stripa,stripovi se nalaze na velikom prelazu. Prvi prelaz je jasan: stripovi zapocinju jednu od svojih retkih smena generacija. Popularan strip moze vrlo lako trajati cetrdeset ili pedeset godina, te su s tim vremenom na raspolaganju vrhunski autori uoblicavali profesiju. Autori koji su pocinjali pedesetih i sezdesetih menjali su i promenili smer strip kaisevima i jos tada postavili odredjene standarde. U skorije vreme, novi talenti su izborili svoj put do najvisih nivoa, donoseci pri tom neke drugacije ideje sta bi stripovi mogli biti. Drugi prelaz je u vezi umetnicke interpretacije. Pod uticajem poslednjeg veka, linija izmedju komercijalne umetnosti i lepe umetnosti se dosta razmazala. Dok su se nekad originalni strip crtezi poklanjali fanovima ili bivali unistavani, danasnji strip originali bivaju prodavani u galerijama za stotine ili hiljade dolara. Nekad su autori smatrani zamenljivim radnicima, dok sada - u pojedinim slucajevima - sindikati shvataju da je samo originalni kreator sposoban da proizvodi stripove jedinstvene vizije. Akademici sada pisu o stripovima kao drustvenoj istoriji i tumacu. Postoji nekoliko strip kolekcija i muzeja. Stripovi su nagradjivani Pulitzer-ovim nagradama. Uprkos polemici o vecini stripova kao vrhunskoj umetnosti, niko ne porice da autori i javnost uzimaju stripove mnogo ozbiljnije nego ranije. I tako, autori gledaju svoje kreacije kao formu licnog izrazavanja. Stvar oko kreativne kontrole nad delom postaje vrlo bitna autorima, a stare pretpostavke o tome kako treba voditi posao se dovode u pitanje. Trece,novinarski posao se menja sam po sebi. Stripovi su izmisljeni krajem proslog veka, kad je u velikim gradovima postojao nevelik broj novina, od kojih je svaka pokusavala da nadmasi drugu u privlacenju citalaca iz redova ogromne novodoseljene populacije. Stripovi su bili vizuelni, laki za razumevanje, zabavni, neobuzdani, bez velikih zahteva u pogledu crteza i stoga automatski popularni. Autori su imali malo teznji u vezi umetnicke ili kulturne vaznosti svoga dela. Od samog pocetka, stripovi su smatrani komercijalnim produktom koji postoji sa jedinom svrhom da poveca krug citalaca. Strip autori su smatrali sebe novinarima, ne umetnicima. Njihov posao je bio, prosto, da pomognu prodaji novina. Od tada: Zbog ovakvog razvoja stvari, tradicionalni odnos izmedju strip autora, sindikata, i novina postaje napet.I kako se uslovi menjaju, svaki ucesnik pokusava da zastiti svoje interese. Novine kresu troskove smanjujuci prostor i izgled. Sindikati odgovaraju promenama u licencirenju i izdavanju. Vrhunski strip autori zahtevaju vecu kontrolu nad svojim radom, a neki od njih napustaju profesiju. Sa manje zajednickih ciljeva i potreba, manje je poverenja i saradnje. Kao autor koji ima doprinos u ovoj napetoj situaciji, izgleda mi da su dobri stripovi u interesu citalaca, novina, sindikata i strip autora. Ipak, najbolji stripovi iz proslosti bi tesko prolazili u danasnjim novinama. Ezotericni i briljantni Krazy Kat, jedva isplativ usvoje vreme, danas bi bio primoran da trazi izdavaca voljnog da se bori za njegovu jedinstvenu viziju. Avanturisticki stripovi kao Terry and the Pirates najverovatnije ne bi mogli uvuci citaoce u svoje egzoticne price danas kad je takva prelepa ilustracija ugusena malim kvadratima kakvi su danas na raspolaganju. Popeye koji se oslanjao na dvadesetak panela u Nedeljnom izdanju za ispoljavanje svoje razuzdane energije, potpuno je nemoguc u danasnjim rupama na cetvrt strane u nedeljnom izdanju. Kontinuirani "soap opera" stripovi su nestali, u nemogucnosti da odrze zaplete u borbi sa redukovanim dijalozima koji su neophodni na malim panelima. Stripovi gube svoju raznolikost. Pre sezdeset godina, najbolji stripovi nisu samo zanimljivo crtani, bili su lepi za gledanje. Ne mogu da se setim ni jednog stripa danas koji bi se priblizio tom stepenu vestine. Sad imamo mnostvo jednostavno crtanih geg stripova, ali ne mnogo preko toga. Izgubili smo sustinski deo onog sto cini stripove zabavnim za citanje. Dok crtani filmovi i strip knjige postaju sofisticiraniji, raskosno proizvedeni, i popularniji nego ikad, dotle novinski stripovi malaksavaju. Cujem argument da danasnji citaoci nemaju strpljenja za angazovanije zaplete i bogatiji crtez u stripovima. Liste popularnosti su navodjene da prikazu kako je stripovima sasvim dobro tu gde jesu. Ne slazem se i mislim da je pogresno potcenjivati citaocevu glad za kvalitetom. Stripovi mogu biti mnogo vise nego sto su sada. Bolji stripovi mogu privuci vise publike, a to bi pomoglo i novinama. Potencijal stripova -kao prodavca novina, i kao umetnicka forma- je velik ukoliko su autori voljni izazvati sebe u kreiranju izuzetnih dela i ukoliko profesija bude radila na kreiranju povoljnih uslova za to. Prevod Brada Knjizara Alan Ford, Beograd evo novog strip-albuma koji se moze kupiti u nasoj knjizari - KRATKI REZOVI 1 (crno-belo, 64 strane ). Izdavac je najavio na zadnjoj korici album KRATKI REZOVI 2. Za sve blize informacije - mimim@eunet.yu 4. DOBITNICI EISNEROVE
NAGRADE Dobitnici Will Eisnerove nagrade za strip za 1999 godinu! Najbolji kratki strip Najbolji pojedinacan broj Najbolja strip serijal Najbolji stalni serijal Najbolji ograniceni serijal Najvolji novi serijal Najbolji naslov za mladje citaoce Najbolja humoristicka publikacija Najbolja antologija Najbolji graficki Album - novi Najbolji graficki Album - Reprint Najbolja arhivska kolekcija / Projekt Najbolje U.S. izdanje stranog materijala Najbolji scenarista Najbolji autor (scenarista/crtac) Najbolji autor (scenarista/crtac) - Humor Najbolji crtac/tuser ili crtac/tuser Tim Najbolji slikar (interior art) Najbolji kolor Najbolji Lettering Najbolji autor korica Talent Deserving of Wider Recognition Najbolji stripu posvecen casopis Najbolja knjiga posvecena stripu Najbolji produkt vezan za strip Najbolja strip figura Najbolje dizajnirana publikacija Hall of Fame Voters chose these four additional members to be inducted: -Kosovo - strip -Novi Boneville.com Zdravo zovem se Marko. Interesuje me, napisao sam dve savrsene price za strip, pa sam hteo da vas pitam, da li je neko zainteresovan za tako nesto. Marko Bigovic -Ovo je adresa jednog italijanskog sajta o jugoslovenskom
stripu -Sajt Prot Pictures, sa stripovima Dubravka Matakovica,
se sada nalazi na sledecoj adresi: -"Zivot na friskom zraku", Jean Marc Reiser, CRO od 13. - 19. avgusta 14. avgusta 1926. Rodjen je Rene Goscinny u Parizu. Svakako najpoznatiji po Asterixu kog je radio u saradnji sa Uderzom, sa kojim je radio i jos neke stripove kao sto su Jehon Pistolet, Luc Junior i Oumpah Pah (Umpah Pah). Izmedju ostalog radio je scenarije i za Talicnog Toma (Lucky Luke, Morris) i Iznoguda (Le Grand Vizir Iznogoud, Tabary). ... 16. avgusta 1892. Rodjen je Otto Messmer u Union Cityju, New Jersey. Tvorac je stripa i animiranog filma Macak Felix (Felix the Cat). 16. avgusta 1892. Rodjen je Harold Foster u Halifaxu, Kanada. Radio je na Tarzanu, Princu Valiantu, The Medieval Castle. 16. avgusta 1963. Umro je R. F. Fuller u Boothbay Harboru, Maine. Radio je na Oaky Doaks. Izvori: HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Dragincica i Zdravka Zupana, i monografija "Maurovic" Veljka Krulcica. Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog cetvrtka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |