S A D R Z A J 1. BRANISLAV JOVANOVIC - BRANA (Slobodan
Ivkov) Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
S par dana zakasnjenja stize ovaj broj ali tu je. Obzirom da je ovaj broj pun i stize ovako kasno, mogu sledeci broj najaviti tek iduce nedelje. Ipak je tesko u ovoj situaciji skupiti dovoljno materijala a i uvek se nadje neki "bombasticni" problem da me omete u slanju. Moj grad je ostao bez mostova, ali ko poznaje ljude iz Novog Sada zna da ih oni nisu porusili i da ce ih cuvati u sebi. I Strip Vesti su most koji nikad nece biti srusen kao i mnogi drugi novosadski mostovi koji zive, i zivece u novosadjanima. Posto sam "zaduzen" za ovaj most garantujem da ce izdrzati. Verovatno ce kasniti i imati teskoca u izlazenju ali ce ga biti. A racunam da cete mi pomoci da ga ocuvam. Ali najbolje da sada prekinem sa pisanjem, postacu previse patetican i uz to cu rizikovati da opet odlazem slanje broja. Sve u svemu zelim svima sto mirnije i bezbriznije noci i da ovo ludilo sto pre bude zavrseno. S postovanjem,Zlatko Milenkovic 1. BRANISLAV JOVANOVIC
- BRANA Branislav Jovanovic - Brana Rodjen je 5. septembra 1933. u Beogradu, gde je i odrastao. Zbog vanredne ratne situacije i cestih bombardovanja pohadjao je cak sest - sedam beogradskih osnovnih skola. Posle Drugog svetskog rata, srednju skolu (u to vreme Prva muska gimnazija, a danas Prva beogradska gimnazija u Dusanovoj ulici) upisao 1949, maturirao 1952. Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu poceo da studira 1952, a diplomirao 1960. Svega nekoliko meseci radio kao arhitekta u jednom studiju, da bi se potom sasvim posvetio ilustraciji. Vojni rok je sluzio u Vucitrnu od 1960. do 1961. Zivi u Beogradu. Prve ilustracije je 1953. objavio u listu "Srednjoskolac", u kojem je saradjivao do 1954. Od 1954. kreira ilustracije za 5 slikovnica zagrebackog izdavackog preduzeca "RVI" ("Ratni vojni invalidi"), kasnije rekonstituisanog i preimenovanog u kuce "Nasa djeca" i "Kolor". Od tih slikovnica, najpoznatija je "Zeka Pega" pisca Vlade Filipovica, a zanimqivo je da se medju njima nalaze i 3 decje slikovnice ciji je autor bio Dragisa Kasikovic, kasnije poznati politicki emigrant koji je posle par godina tragicno zavrsio svoj zivot u inostranstvu. Sredinom pedesetih je ilustracije objavljivao u magazinu "Youth Life", jednom od listova Narodne omladine Jugoslavije. Jovanovic je potom saradjivao na knjigama izdavackih preduzeca "Mlado pokoljenje" (brosirana skolska lektira: Nenadoviceva "Pisma iz Italije", "Nevolje jednog Carlija" Aleksandra Popovica...), "Nolit", "BIGZ", "Prosveta", "Eksportpres" i "Vuk Karadzic" iz Beograda, te "Decje novine" iz Gornjeg Milanovca. Za potrebe Instituta za strane jezike u Gospodar Jovanovoj ulici u Beogradu od 1985. do 1988. ilustrovao je nekoliko udzbenika (izmedju ostalih, jedan za kurs francuskog jezika, dva za engleske tecajeve - jos uvek je u upotrebi "Srednji tecaj engleskog jezika 1"). Iz skorasweg opusa se izdvajaju ilustracije kreirane za dve decije knjige Gradimira Djurovica: "Dzep pun klikera" (1994) i "Pustolovine jedne cigle" (1996) u izdanju beogradskog "Kolumbusa". Od 1960. godine saradjuje sa nedeljnikom "Ilustrovana Politika". Uglavnom ilustruje novinske price. Saradnja traje i danas. Od 1965. je poceo da crta za magazin "Politikin Bazar", a od 1970. god. je njegov graficki dizajner i art direktor. Formalno je septembra 1998. penzionisan na ovom radnom mestu, ali, sa kolegom Miskom Radojlovicem, kao deo tima bez koga je dosadasnji vizuelni identitet "Bazara" nezamisliv, on na zahtev redakcije i dalje honorarno obavlja svoj posao. Ilustrovao je dnevni list "Politika", magazine "Politikin Zabavnik" (od 1960. do danas), "RTV reviju"(od sezdesetih do 1993), povremeno "NIN"... Slobodno se moze reci da su njegove ilustracije tokom poslednje tri decenije obelezile magazine najveceg srpskog novinskog izdavaca "Politika". Kod izdavaca "Decje novine" tokom 1966. i 1967. godine, u biblioteci "Nikad robom" objavio je 2 sveske stripa. Jedna od njih je i "Kad mitraljez umukne" objavljena 22. aprila 1966. po stripskom scenariju Dobrice Erica. Kasnije, osamdesetih, kreirao je vise naslovnih stranica za stripske edicije ovog izdavaca: magazine "Eks almanah" i "Super" (uz stripove "Fantom", "Usamljeni jahac"...), biblioteku "Nostalgija" i casopis "Ju strip" (na primer, uz strip Sergeja Solovjeva "Ajvanho" kao najobimnijeg u jednom od brojeva...). Dizajnirao je i ilustrovao vise desetina propratnih filmskih plakata za distributera "Zeta film", i to uz filmove: "Mladi lavovi", "Zizi", "Vicita", "Dan cetrnaesti", "Kapo", "Balada o vojniku", "Bestije"... Sa studijem za animirani film pri "Avala filmu", uglavnom kao scenograf, saradjuje od njegovog osnivanja. Poznate su njegove scenografije za filmove: "Ajkula neznog srca","Itd" i jos neke, narocito one koje su krasile vecinu filmova Steve Zivkovica. I za "Poslednji TV dnevnik" autora Nikole Majdaka osmislio je pozadine. Pozvan je da izradi scenografije za veliki projekat "Kapetan Dzon Piplfoks" nedavno preminulog velikana srpskog animiranog filma Veljka Bikica, ali se za sada stalo samo na 7 pozadina za probna snimanja. Dalja sudbina projekta je neizvesna. Bavio se i rezijom, kao i animacijom. Narocito mu je uspesan bio animirani film "Itd" koji je po scenariju Dragutina Ganeta Milanovica rezirao zajedno sa scenaristom. Kreirao je i mnostvo animiranih filmova ili animiranih delova u prosvetno-pedagoskim filmovima "Zastava filma" koji su se bavili vojnim pozivom ili vojnicim Zivotom. Kada se citav studio prikljucio TV Beogradu (sada RTS), presao je u nove prostorije i najcesce na propagandnim filmovima saradjivao sa Nikolom Majdakom. Clan je ULUPUDS-a od kraja sezdesetih do kraja sedamdesetih i Udruzenja novinara Srbije od 1970. godine do danas. Jednu od sporednih nagrada (nagrada "Borbe") za novinsku ilustraciju na "Zlatnom peru" je primio jos pocetkom sedamdesetih, a nagradu "Dragoslav Stojanovic - SIP" na "Zlatnom peru" 1991. Nagrada za scenografiju u filmu Miroslava Jelica "Muva" pripala mu je na Festivalu kratkometraznog i animiranog filma u Beogradu 1997. U pripremi je retrospektivna monografija. Nedavno mu je, sa 66 godina zivota i posle 46 godina rada, otvorena PRVA samostalna izlozba. Predlagac tog projekta Umetnickom savetu manifestacije "Zlatno pero" i autor koncepta je Slobodan Ivkov. I tok same izlozbe sasvim odrazava nacin zivota i duh stvaralastva ovog velikana srpske primenjene grafike. Prvobitno je predvidjeno da postavka u galeriji Kuce Djure Jaksica u Skadarliji bude otvorena 24. marta uvece i da traje do 15. aprila 1999. Kao i u Jovanovicevom detinjstvu, bas na dan otvaranja zapocelo je bombardovanje Beograda od strane NATO-a. Organizator izlozbe je predlozio da se "malo priceka" dok ne prodju najzesci udari, no razvoj dogadjaja je po Srbiju isao sve gore i gore. Kao sto vidimo, ni danas se ne zna kada ce stvar stati i na sta ce izici. Onda su se i autor koncepta i umetnik zainatili, pa su uz pomoc osoblja galerije u toku dva dana postavili dugo pripreman izbor od nekoliko stotina Jovanovicevih radova. Otvaranje su zakazali 2. aprila tacno u podne. I pored vazdusne uzbune koja je bila na snazi, galerija je bila prepuna umetnikovih prijatelja, saradnika i postovalaca njegovog opusa. S obzirom na neizvesnu situaciju oko agresije NATO-a i pomeranja izlagackih termina narednih izlagaca, za sada je trajanje postavke produzeno bar do 28. aprila. Slobodan Ivkov Zbog eventualno zainteresovanih da podsetimo da je izlozba Brane Jovanovica u Kuci Djure Jaksica u Skadarliji, posto je kasnije otvorena, produzena bar do cetvrtka 29. aprila, a mozda i duze. Radno vreme galerije je radnim danom od 10-14 i od 18-20 casova, dok je subotom samo od 18 do 20. Telefoni galerije su 011/3239-461 i 3247-334. 3. PLATINUM STUDIOS
(poziv na saradnju) PLATINUM STUDIOS LLC 9744 Wilshire Blvd, Suite 400 Ervin Rustemagic Zdravo! Nakon fantasticnog uspeha naseg filma MEN IN BLACK (najprofita- bilniji naslov u 1997.godini) i nasih televizijskih serija NIGHT MAN i MEN IN BLACK, Platinum Studios je zasut ponudama vodecih kompanija i finansijskih institucija, redatelja, scenarista i glumaca, koji bi zeleli suradjivati s nama na buducim projektima. Takodjer - s obzirom na cinjenicu da je nasa specijalnost ekrani zacija stripova - ponudama nas zasipaju i mnogi ugledni strip-autori i izdavaci koji nam nude svoje serijale i naslove, kako vec objavljene, tako i one koji su jos uvijek u fazi kreiranja. Da bismo na sve te ponude odgovorili sto je moguce prije, zaposlili smo nove suradnike. Ta razliku od vecine hollywoodskih kompanija koje ili odbijaju pregledati ponudjeni materijal ili im je potrebna cijela vjecnost da razmotre ponude, mi odgovaramo svima u roku od 12 tjedana (upravo se trudimo da ovaj rok jos skratimo). Pored toga mi smo zainteresirani vidjeti stripove i prije sto su objavljeni - cak i onda dok su u fazi prijedloga i nemaju izdavaca. Zasto? Zato sto nasi ljudi provode svaki dan u hollywoodskim studijima, pa se moze dogoditi da pronadju strip cija ce tema i ideja savrseno odgovarati trenutacnim zeljama studija ili finansijera - a u tom slucaju uopce nije vazno je li strip vec objavljen ili nije (medju ostalim nasim projektima, cak tri filma koja su u pripremi temelje se na stripovima koji jos nigdje nisu objavljeni: COWBOY & ALIENS, MILLION DOLLAR HEROES i GHOSTING). Platinum je vjerovatno jedina produkcijska kompanija koja je u cijelosti fokusirana na strip - a to je naprosto zato sto mi volimo taj medij. Vise od 10 ljudi radi samo na poslovima razvoja Platinum Studiosa na Beverly Hillsu, a ovaj broj ne ukljucuje produkcijske timove. Pored razmatranja ponuda i citanja scenarija za filmove i televizijske programe, kojih dobijamo 40-50 na tjedan, njihove prioritetne obaveze su poslovi na razvoju filmova za koje Platinum Studios vec ima potpisane koproducijske ugovore s drugim studijima. Najveci od tih projekata je svakako COWBOY & ALIENS, koji radimo u koprodukciji s Universal Picturesom i Spielbergovim Dream Worksom. Istodobno, s redateljem Breckom Eisnerom (sinom Michaela Eisnera, sefa Walt Disneya) radimo na zavrsnim pripremama za snimanje filma po stripu DYLAN DOG. Naslov filma je DEAD OF NIGHT i radimo ga u koprodukciji s Miramaxovim Dimension Filmsom. Zbog nase ljubavi prema stripu i zelje da vecina nasih filmskih
i TV projekata bude temeljena na stripu, moj partner u Platinum
Studiosu Scott Rosenberg i ja odlucili smo otvoriti ured nase
tvrtke na istocnoj obali SAD-a, koji ce se iskljucivo baviti primanjem
ponuda od strip-autora i komunikacijom s njima. Ovaj ured smo
otvorili 15.03.1999.godine i sve ponude koje nam salju strip autori
iz SAD-a, Kanade, Velike Britanije, Irske i Australije od sada
trebaju biti adresirane na: Takodjer, povecali smo ekipu u Platinumovom uredu za Evropu,
tako da autori iz svih zemalja osim SAD-a, Kanade, Velike Britanije,
Irske i Australije, trebaju slati svoje ponude na: Srdacan pozdrav, (tekst je kompletno prenesen iz SAF Reportera) Best Short Story Best Single Issue Best Serialized Story Best Continuing Series Best Limited Series Best New Series Best Title for a Younger Audience Best Humor Publication Best Anthology Best Graphic Album-New Best Graphic Album-Reprint Best Archival Collection/Project Best U.S. Edition of Foreign Material Best Writer Best Writer/Artist Best Writer/Artist-Humor Best Penciller/Inker or Penciller/Inker Team Best Painter (interior art) Best Coloring Best Lettering Best Cover Artist Talent Deserving of Wider Recognition Best Comics-Related Periodical Best Comics-Related Book Best Comics-Related Product/Item Best Comics-Related Sculpted Figures Best Publication Design Hall of Fame Judges' choices: Dzim Dejvis je rodjen 28. jula 1945. godine u gradicu Marionu, u americkoj drzavi Indijani. U blizini Dejvisovog rodnog grada njegov otac imao je farmu na kojoj je bilo desetak macaka. Svakodnevno gledajuci macke Dejvis je poceo da ih crta da bi mu brze proslo vreme. Medjutim, ubrzo je oboleo od astme pa je sa sela morao da se vrati u grad, gde je nastavio da se bavi svojim hobijem - crtanjem macaka. Nakon sto se upisao na fakultet, poceo je da radi u jednom propagandnom birou i upoznao je svoju buducu zenu Karolinu koja se, sto je zanimljivo, grozi macaka. Kada se zaposlio, Dejvis je poceo da moli svoje sefove da ga prebace u stripsko odeljenje. Zelja mu je ispunjena 1969. Tada je postao asistent drugim autorima, a ubrzo je napravio i prvi strip ciji je glavni junak bila muva. Posle toga, nakon sto je odlucio da nikada ne crta stripove sa ljudima kao glavnim likovima, napravio je i Garfilda, koga je nazvao po svom dedi. Posle 10 godina objavljivanja Garfild je postigao prilican uspeh: u svetu ga je objavljivalo oko dve hiljade novina, a svakodnevno citalo 100 miliona ljudi. Posto je uspeo sa Garfildom, Dejvis je nacrtao jos jedan strip po imenu "Orsonova farma", a glavni junak bila je svinja Orson, ciji je ljutit protivnik bio pevac Roj. Obogativsi se, Dejvis je osnovao sopstvenu firmu za proizvodnju stripova i preselio se u grad Elbani, u drzavi Indijani. Tu on za kompjuterom pise tekst za epizode Garfilda, a zatim ga salje u svoj studio "Film Roman" u Kaliforniji. Tu drugi crtaci, na osnovu sablona, crtaju strip i to rucno, jer je Dejvis zabranio koriscenje kompjutera. Inace, Garfilda danas prate citaoci iz 53 zemlje na 14 jezika. Nebojsa Ilic Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu. Zlatko Milenkovic e-mail: zmcomics@EUnet.yuweb: http://members.tripod.com/~ZM97 web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics |