prosli broj - arhiva
- sledeci broj
STRIP VESTI #12
18.03.1999.
S A D R Z A J
1. CHARLES ALVERSON U PANCEVU (Sasa Rakezic)
2. IZLOZBA DUSANA PAVLICA (zmcomics)
3. PATAGONIJA # 8-9 (Zoran Penevski)
4. BILO (jednom) U REXU (Nikola Vitkovic)
-Jos jedno vidjenje (Uros)
5. IZLOZBA HERMANOVIH STRIPOVA (Gandalf)
6. NOVI SAJT (Neda Dokic)
7. VESTI IZ SVETA (Strip Vesti)
-UMRO LEE FALK, AUTOR FANTOMA
-LUCCA COMICS, Prolece
8. MANGA, Japanski strip (2.deo) (Vuk Rsumovic)
9. LINKOVI
10. POZIV NA SARADNJU
11. PISMA CITALACA (Darko Macan)
Svi prilozi su vlasnistvo autora. U slucaju da zelite da ih na
bilo koji nacin eksploatisete, molimo Vas da se obratite autorima
priloga, koji su potpisani (uz potpis ce uvek ici i email adresa
putem koje mozete kontaktirati autora), u slucaju da nisu potpisane
mozete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog
servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom cete uvek moci da procitate stare brojeve STRIP
VESTI i
jos neke druge sadrzaje vezane za strip je na sledecoj adresi:
http://www.unovomsadu.com/strip/sv/index.htm
Ovog puta Strip Vesti stizu dan ranije. Obzirom da sam, za divno
cudo, vec danas napunio broj, a da je stigla vest o vaznom desavanju
(Charles Alverson u Pancevu) koje ce se sutra odigrati, odlucio
sam da ipak prekrsim pravilo da Vesti stizu iskljucivo petkom.
Nije bilo nuzno da vam saljem vanredne vesti, kad redovan broj
vec imam pripremljen i poslao bi ga svega petnaest sati kasnije.
Dobro je da se nesto desava na nasoj strip sceni, kao i da ima
dosta ljudi zainteresovanih za strip, Strip Vesti sad vec idu
na vise od 160 adresa, a stampaju se i citaju u Subotickoj skoli
stripa (20-30 citaoca) kao i u Novosadskoj strip radionici (oko
20) tako da imaju znatno vecu publiku. Iskoristite taj potencijal
i kad odstampate, fanzin, album i sl. oglasite ga, zajedno sa
mogucnoscu da ga citaoci SVesti i naruce, tako da cete imati mnogo
manje problema sa distribucijom, i naravno besplatnu reklamu.
POZIV NA SARADNJU i dalje ostaje aktuelan.
S postovanjem,
Zlatko Milenkovic
1. CHARLES ALVERSON
U PANCEVU
U petak 19. marta , u 19h, Galerija savremene umetnosti
u Pancevu ce biti mesto gde ce Charles Alverson odrzati
predavanje (ilustrovano slajdovima): " Umetnost stripa u drugoj
polovini dvadesetog veka: od casopisa Mad do Wander Warthoga".
Charles Alverson je vrlo zanimljiva licnost, koja od 1994. godine
zivi u Jugoslaviji - - kao urednik casopisa Help! dosao je u priliku
da jos pocetkom sezdesetih godina saradjuje sa Harveyem Kurtzmanom,
legendarnim osnivacem satiricnog casopisa Mad, i svakako jednom
od najvaznijih figura u istoriji stripa. U casopisu Help! su ,
izmedju ostalog, po prvi put svoje radove objavili crtaci kao
Robert Crumb, Gilbert Shelton ili Spain, dakle autori koji ce
tek krajem sezdesetih postati slavni kao predvodnici underground
strip pokreta. Alverson se krajem sezdesetih nastanio u Engleskoj,
gde je upoznao clanove Monty Python ekipe, i prisustvovao snimanjima
originalnih serija. Nekoliko godina kasnije Alverson je krenuo
da se bavi scenaristickim radom, i autor je scenarija prvog filma
Terry Gilliama - "Jabberwocky", kao i prve (kasnije preoblikovane)
verzije scenarija za Gilliamovo kult-ostva- renje "Brazil". Ovo
predavanje ce pored svega biti prilika da i licno upoznate vrlo
zanimljivu licnost i autora bogatog iskustva, pa eto dobrog razloga
da navratite do Panceva...
Sasa Rakezic
2. IZLOZBA DUSANA
PAVLICA
U utorak 16. marta je u okviru manifestacije "40. Zlatno
pero Beograda" (peto internacionalno bienale) otvorena izlozba
ilustracija Dusana Pavlica, autora "Ofelijinih parazita".
Izlozbu je otvorio Zoran Penevski koji je i uradio tekst za katalog.
Dragica Dincic je fotografisala ceo dogadjaj i u uskoro bi trebalo
da se fotke nadju i na internetu.
Izlozba ce biti otvorena do 26. marta i preporucujemo svima,
koji su u mogucnosti, da je posete.
Galerija "Singidunum", Beograd, Knez Mihailova
40
zmcomics
3. PATAGONIJA
# 8-9
STRIP-HOP, Radio B92, utorak, 16. mart 1999.
PATAGONIJA # 8-9
Udruzzenim snagama, vrssaccki strip-magazin PATAGONIJA
i ZZenska alternativna scena LUNA objavili su dvobroj PATAGONIJE
# 8-9, koji je u celini posvechen zzenama strip-autorima.
Ovo srpsko-englesko izdanje na 130 stranica izgleda kao vrlo bogato
opremljen fanzin, kvalitetno odsstampani presek koji ji zamissljen
kao alternativno kako u tematskom pogledu - da opisse polje tzv.
"zzenskog stripa", tako i u pogledu prezentacije - univerzalno
izdanje za ccitaoce ssirom sveta sa najznaccajnijim autorkama
iz sveta i izborom domachih crtaccica, sa radom iz strip-radionice
i razliccitim tekstovima. I, sve bi bilo lepo, da je bilo i odgovarajuchih
stripova...
Kada imate izdanje sa vodechim strip-autorkama u svetu poput
Roberte Gregory, Julie Doucet i Donne Barr,
pa ih garnirate domachim ostvarenjima za koje blagonaklono vidite
da su poccetniccka, kakav zakljuccak mozze iz toga da se izvucce:
da je ideja morala da se dovucce do kraja bez obzira na tragiccan
raskorak onoga ssto je prezentovano i naccina na koji je prezentovano?
da je bilo neophodno zzrtvovati smisao ovakvog izdanja njegovoj
buduchoj istoriografskoj vrednosti? izmisliti possto-poto "zzenski
strip" da bi se opravdala ulozzena sredstva? kome je potrebno
tematsko izdanje koje nakon ccitanja unosi u vas veche neznanje
o temi o kojoj ste ovim izdanjem hteli da upravo smanjite?
Mislim da je odgovor u tradiciji fanzinske kulture i njenog postulata
da to "svako mozze da radi". Time se, osim ssto se fabrikuje lazzna
scena, lazzno i podgrevaju (ne)sposobnosti onih koji se sa realizacijom
ovakvog stava susrechu. Naroccito smessno zvucci i uvod Dussice
Pavkov koja je uzela na sebe nezhvalnu ulogu da nadje zajedniccki
poetski imenitelj neccega ssto jedva postoji i kao skup pojedinaccnih
radova. U uvodu, tako, vidimo kako su zzene (citiram) "zateccene
sred teatra trivijalnosti svakodnevice i uposlene na zadatku upisivanja
autenticcnih zzenskih iskustava u svetu po meri occeva" (zavrssen
citat). Na zzalost, pored uvoda, ovo nigde drugde ne mozze da
se vidi... SStavisse, u PATAGONIJI # 8-9 tessko da mozzete pronachi
i tipiccno zzenske teme; ccak i Roberta Gregory se visse
bavi macco-opsesijama, nego zzenskom stranom komentara.
Da zakljuccimo: feminista u dussi bi se stideo ovog izdanja,
a ovi drugi mogu da budu samo duboko, duboko razoccarani...
Zoran Penevski
4. BILO (jednom) U
REXU
U subotu 13. marta se u Rexu odrzao Drugi Kosmicki
Sabor Naivne Umetnosti [u daljem textu KSNU2] sa podnaslovom
Umetnost Iz Nehata. Kao i na svakom saboru, vasaru ili
poselu bilo je tu sta da se vidi... od normalnih gostiju, preko
bogatog programa do afrodiziacnih koktela koji su se tocili na
shanq... Idemo redom.
Bezumno je prepricavati otvaranje KSNU2. Uvodna rec Nabora
Devolca bi se mogla u prepricanoj varijanti objaviti u narednih
10 brojeva SV. u epizodama od po 500 kilobajta. Legenda sVrsackog
andergraunda Peki je zaslugom dobio cast da preciznim ali odmerenim
presecanjem crvene vrpce otvori ovo poselo, dok je do jaja pun
Rex odusevljeno odgovarao aplauzom na svaku pojavu panoa "APLAUZ".
Usledio je kolaz "filmova" koji je nazalost bio mnogo bolji,
razumljiviji i podnosljiviji od proslogodisnjeg hardcore programa.
Izmedu ostalog, videli smo "Uzas u Bolitvudu", nastavak
filmske sage o Zagoru i Ciq [aka Cika i Zagoreli]. Na svu srecu,
imao sam prilike da film vidim u Vrscu na videu, tako da vam ga
mogu prepricati. Verujem da ce to biti interesantno i onima koji
su bili u Rexu jer je ton bio doveden do neraspoznavanja. Dakle,
Zagoreli [Nabor Devolac] i Cika [Peki] zive zivot u slozi i razbibrizi
dok jednog dana gospodar Bolitvuda Zloba ne odluci da regrutuje
sve i sva zarad oruzane odmazde protiv tamo nekih drugih, nije
ni bitno. Zagoreli se s'toga krije od regrutacije. U meduvremenu,
dok Zagorelovi pajtosi indijanci Naduvana Sova, Lepljivi Tigar
i Soko Koji Halucinira biju bitq na frontu, u gradu se pojavljuje
Cudoviste Iz Klozeta [Radovan Popovic] i seje smrt, strah i smeh.
Zagoreli se s'njim sprijatelji i pripitomi ga citanjem neke knjige
o "lepim umetnostima". Onda jedan indijanac pobegne sa fronta
i dode do Zagorelog i Cika, pa onda pijance i na kraju dode vojna
policija i sve ih pokoka zbog izbegavanja vojne sluzbe.
Ne zaboravimo promociju zenskog broja Patagonije [8&9]. Najavila
ju je jedna osobito ljupka balerina neobicne facijalne maljavosti
u predelima brkova i brade. Njen nastup je sigurno najprijatnija
stvar u svezi sa ovim feministickim specijalom jer je [shvatate
i sami] njegova sadrzina neopevani trash. To naravno ne znaci
da ovaj broj nije od istorijskog znacaja! Zenske su dobile svoju
priliq, imale su godinu ipo dana na raspolaganju i uspesno su
dokazale svoj antitalenat. Cak su se i par onih koje nesto znaju
o stripu predstavile u najgrdoj varijanti. Ipak, hvala Patagoniji
sto je stavila tacq na ovaj sexisticki problem.
Joooj, ala davim. Ali Vrsnjaci su stvarno imali obilat program.
Ne smem da ne pomenem usputni koncert grupe MULJ [Milozvuci
Usuncanog Ljeta]. Pesme im se razliquju samo po tome ko svira
koji instrument. Inace melodija, text i naslov se ne menjaju:
ZUTA MACKA [melodija je "na kraj sela zuta qca"]. Mnogo spontaniji
i zesci koncert ovog kvarteta je odrzan letos u vrscu. Ali kako
rekose, ovo je bijo "oprostajni koncert" tako da cemo im sve oprostiti.
Takode je svirao i udaracki orkestar ciji nastup radije nebih
da pljujem.
I za kraj, promocija specijalnog Bocinog [Wostokov cale] 85.
broja Krpelja na A4 formatu svela se na to da nam je Wostok
kradomice tutnuo par primeraka u sake i pobego da ga ne vide.
Na kraju ove sjajne veceri, ispratili smo goste sa pjesmom u srcu:
"hej drugovi, jel' vam zao, jel' vam zao, rastanak se primakao,
primakao, rastanak nam nie mijo, nie mijo, drugarski je zivot
bio, zivot bio!..."
Nikola Vitkovic
* * *
-Jos jedno vidjenje
Bio sam u subotu u Rexu i mogu reci da je bilo prilicno neobicno.
"Svirao" je bend po imenu Mulj koji, blago receno, nemaju pojma
sto se sviranja tice. Ali tu je bio i stos.
Obradili su pesmicu "Na kraj sela zuta kuca", ali sa bas gitarom,
nekakvim bubnjem, sintisajzerom i prilicno glasnim i dubokim vokalom.
Njihova verzija je "Na kraj sela zuta macka, mac, mac, mac...
zuta mackica..." i tako do besvesti.
Uros
5. IZLOZBA HERMANOVIH
STRIPOVA
U Rijeci je u sklopu Izlozbe Strip Umjetnosti otvorena
i izlozba Hermanna Hupenna. Veceras sam bio u izlozbenom
prostoru i mogu vam reci jedno: O Hermannu znamo sve (citali smo
ga zar ne?) no kad sve to vidite na originalnim tablama "dva sa
dva" i to jos u boji, covjek ostaje bez texta. Uz svaku tablu
izlozena je i jedna manja skica u formatu A5 srafirana olovkom.
Izlozbom dominira Jeremiah i to novije epizode, a odmah iza njega
su Tornjevi. Bernard Prince je takodjer zastupljen no u samo nekoliko
tabli.
Najzanimljivije je to sto se u salonu moze kupiti i: Sarajevo
Tango po cijeni od 65 kuna, Caatinga - luksuzno izdanje sa zastitnom
kutijom, formta 25 X 34 cm, 56 str. u boji + numerirana reprodukcija
s potpisom autora (350 kuna = cca 100 DM), Portfolio Hermann -
deset reprodukcija Hermannovih ilustracija i naslovnih strana
tiskane u formatu 24,5 x 34,5 cm, svaka je numerirana i s potpisom
Hermanna. Posteri po cijeni od 10 kuna. Strip table iz Sarajevo
Tango, Tornjeva i Jeremiaha u formatu plakata s potpisom autora
po cijeni od 95 kuna (ovo sam kupio odmah :-)).
Najveca vijest je da sam Hermann dolazi u Rijeku 27.03.
gdje ce se susresti sa svojom publikom, a usput ce i potpisivati
svoje albume. Nakon '93 kada je u Zagrebu gostovao Milazzo, otac
Ken Parkera, ovo je definitivno najveci strip dogadjaj u Hrvatskoj.
Eto, toliko za ovaj put, javim vam se ponovo na istu temu kad
upoznam maestra Huppena osobno.
Gandalf
6. NOVI SAJT
Ne dangubite! Posetite adresu
http://members.xoom.com/MishaJ
Zatecciccete 300 (trista) chuda i upoznati Mishu-sharmantnog
shonju. Zatecciccete stripove i interaktivno lozhenje (trebace
vam Shockwave flash).
Mozhda pozelite da nabavite neki od fanzina MISHA-MAGAZIN ZA
NASHE. Mozhda i ne.
Ovaj bajni sajt su napravili Neda Dokicc (Misha) i Bane Stankovicc
(profesionalac). Nedu kontaktirajte na zodo@afrodita.rcub.bg.ac.yu
7. VESTI IZ SVETA
-UMRO LEE FALK, AUTOR FANTOMA
Napustio nas je jos jedan velikan svetskog stripa. Naime u subotu
13. marta je u svojoj 87. godini zivota preminuo Leon
"Lee" Falk, kreator Mandraka Madjionicara (Mandrake
the Magician) i Fantoma (The Phantom).
Falk je jos bio na koledzu kad je osmislio Mandraka Madjionicara,
koji se hipnotickim mocima bori protiv kriminala. Strip se prvi
put pojavio u stampi daleke 1934. godine, da bi ga posle 1965
nastavio crtati Fred Fredericks, i danas se taj strip objavljuje
u 125 novina.
Fantoma je kreirao 1936. obukavsi ga u kostim karakteristican
za stripove superherojskog zanra. On izlazi u vise od 500 novina.
Nakon drugog svetskog rata Falk se vratio dramaturgiji i pozorisnoj
produkciji. Uradio je produkciju za vise od 300 predstava i rezirao
oko 100 drugih.
- LUCCA COMICS, Prolece
Ovog puta samo da podsetimo da se festival stripa "LUCCA COMICS"
odigrava dva puta godisnje ali s' time da se prolecni sajam stripa
odvija bez dodeljivanja strip nagrada, to je ostavljeno za kraj
godine.
Prolecni festival ce trajati od 19-21. marta, dok ce izlozbe koje
ce na festivalu biti otvorene trajati do 5.aprila.
8. MANGA, Japanski
strip (2.deo)
Mesto mange
U danasnjem Japanu manga magazini su najefektniji nacin da se
stigne do masovne publike i da se utice na javno misljenje. Strip
u Japanu gotovo da ima isti socijalni status kao film i roman
sto potvrdjuje i podatak da su od ukupnog broja knjiga i magazina
u 1995. u Japanu 40% cinile mange.
Brojke
2,3 milijarde ukoricenih manga kolekcija i magazina je stampano
te iste godine, od kojih je 1,9 milijardi zaista i prodato. To
cini brojku od preko 15 strip izdanja na svakog coveka, zenu ili
dete u Japanu. Vrednost prodatih stripova 1995. godine tako iznosi
izmedju 6 i 7 milijardi americkih dolara ili godisnji izmos od
50 dolara za svaku osobu u Japanu.
Specijalizovane biblioteke
U ovu brojku se ne ukljucuje siroko trziste specijalizovanih
biblioteka koje imaju sopstvenu produkciju mangi, spakovanih u
izdanja sa tvrdim koricama, koja zatim iznajmljuju po niskim cenama
velikom broju manga potrosaca koji nisu voljni da daju novac za
standardna izdanja. Ovo trziste ima i svoje posebne poklonike
zbog cinjenice da crtaci neguju drugaciji stil koji je ozbiljniji
i tematski i graficki.
Dodjinsi - amaterske manga publikacije
Ranije spomenuti statisticki podaci ne ukljucuju jos jedno ogromno
polje kojim cirkulise japanski strip podvedeno pod ime dodjinsi
odnosno amaterske manga publikacije. Dodjinsi se nabavljaju
iskljucivo na dvodnevnim ili trodnevnim strip konvencijama. To
su stripovi kreirani od strane manga fanova za manga fanove. Dodjinsi
obiluju najrazlicitijim zanrovima ukljucujuci oridjinaru
(originalne radove), aniparo (parodije popularnih animiranih
serija), dzune mono (ozbiljne price o ljubavi izmedju dva
muskarca, prvi put prikazane u Dzune manga magazinu, otud
i ime) i jaoi (razigrane i pomalo nonsens price u kojima
glavne junake uglavnom cine likovi iz popularnih animiranih serija
i u kojima su prikazani u homoseksualnim vezama). Muskarcima su
verovatno najzanimljiviji zanrovi bisodjo (u prevodu "prelepe
mlade devojke") i rorikon ("Lolita kompleks" price). Nivo
organizacije na ovim sajmovima je zapanjujuci i samo govori o
tome da je dodjinsi podkultura postala industrija za sebe. Amateri
stampaju svoje mange u nekoliko hiljada kopija kvaliteta koji
je u rangu mejnstrim manga industrije. Zanimljivo je da 90% posetilaca
ovih konvencija cine tinejdzerke i devojke u ranim dvadesetim.
Kolicina novca koji procirkulise u 2 dana na dodjinsi sajmovima
je zaprepascujuci. Podatak za Komiketo konvenciju 1991.
kaze da su fanovi potrosili preko 30 miliona dolara za samo 48
sati. U ovo nije ukljucena ulaznica za sajam od 10 dolara koju
je platilo preko 200 hiljada ljudi.
Mavasi - jomi praksa
Cela ova prica bila je u prilog podacima koje sam izneo o cirkulaciji
mangi medju japancima. Da zaokruzim pricu napomenucu da uz sve
ove astronomske cifre nije uracunata i rasprostranjena praksa
mavasi-jomi, odnosno slobodne razmene mangi medju ljudima.
Razmera fenomena i uticaja mange
Tek sada mislim da vam moze biti jasna razmera fenomena mangi
i razmera uticaja, da zanemarimo ogromne profite i neverovatne
cirkulacije novca, koji ima na japansko drustvo. Manga je "meta
medij" u samoj srzi ogromne masine snova. Nedeljna, dvonedeljna,
mesecna, cetvoromesecna izdanja, pejperbek i deluks hardbek kolekcije,
animirane serije za televiziju i konacno dugometrazni bioskopski
animirani film. Tu nije kraj: ciklus se ponavlja i po nekoliko
puta kod posebno popularne serije, a manga postaje povod za licencirane
igracke, video igrice, opere, TV drame, igrane filmove, muzicka
izdanja inspirisana strip serijalom, pa cak i romane.
Manga i ozbiljna literatura
Nije tajna da manga izdanja potpomazu izdanja ozbiljne literature.
To je dobro, ali paradoksalno ona je guse svojom hipertrofiranom
produkcijom i ogromnim uticajem na intelektualni zivot svih generacija
Japanaca. Mutirani manga stilovi pisanja i razmisljanja su inkorporirani
u neke savremene i nagradjivane autobiografske i druge romane
sa ozbiljnom tematikom. Stepen uticaja mangi na savremeno japansko
drustvo se ne moze izmeriti i u tom kontekstu ne cudi ili ne izgleda
preteranom konstatacija da se ne moze shvatiti moderan Japan,
ako se prethodno barem delimicno ne obuhvati uloga mange u drustvu.
Manipulacija
Manga je, kao sto se moze iz prethodne price pretpostaviti, izuzetno
manipulativno sredstvo. Njene razmere se mogu uporediti jedino
sa Holivudom, u slucaju mangi, jos uvek dobrim delom, samo na
teritoriji Japana. Ali uticaj se siri sve vise i na Zapad. Korejske
vlasti ogromnu popularnost mangi u svojoj zemlji smatraju izvorom
moralne korupcije i degradacije i kulturnim imperijalizmom od
strane Japana. Ovoj tvrdnji se nema sta zameriti. Ne ulazeci u
sve mogucnosti manipulacije ljudima putem mangi (koje su gotovo
bezgranicne) pomenucu jedan bizaran i ekstreman slucaj.
AUM sinriko manga
Pocetkom 1995, Japan je bio zatecen serijom anonimnih napada
nervnim gasom u Tokijskom metrou od kojih je nekoliko ljudi stradalo,
a preko stotinu je hospitalizovano. AUM sinriko, sekta
uzvisene istine, apokalipticni Hindu budisticki kult vodjen karizmaticnim,
ali krajnje neprivlacnim Soko Asaharom, je bio 1. na listi
osumnjicenih. Kako je obelodanjeno u seriji clanaka u listu "Aera",
clanovi sekte su izdavali i koristili enimej i mange kao sredstvo
za preobracanje. Sto je jos gore, izgleda da su mnoge od svojih
zastrasujucih ideja i sami prihvatili iz mangi. Za Asaharu se
zna da je bio veliki obozavatelj mange i animacije o robotima
i da je sanjao o osnivanju robotske imperije. Neke od kljucnih
ideja i termina Asaharine ideologije imaju svoje korene u popularnim
enimej i manga pricama. Medju njima se nalazi i enimej koji cemo
danas pogledati, legendarni "Akira" Kacuhira Otoma. Veliki
uspeh kulta, preko 10.000 clanova u Japanu i cak i vise od toga
u Rusiji, se moze pripisati sposobnoscu clanova da svoje ludacke
poruke upakuju u atraktivnoj, pristupacnoj, popularnoj i pojednostavljenoj
formi enimej i mange. Sekta je imala svoju sopstvenu produkciju,
crtace i pisce koji su i sami bili clanovi kulta. Asahara je uhapsen
i osudjen, kult je naisao na ogromnu osudu javnosti, a kao rezultat
svega jedan od bivsih clanova sekte je objavio mangu o danima
provedenim sa grupom, o tehnikama kontrole mozga gurua Asahare
i o Asaharinim planovima za napade nervnim gasom u Tokijskom metrou.
Opet manga.
Kvalitet
Ne treba se zavaravati u pogledu kvaliteta mangi. 90% je potpuno
bezvredno, u svakom slucaju ni blizu likovnom i grafickom kvalitetu
evropskog i americkog stripa. Prava vrednost mangi cini prica,
narativ, naracija i razvoj karaktera.
Vuk Rsumovic
9. LINKOVI
Dva sajta na kojima mozete naci informacije vezane za alternativno
izdavastvo u Americi. Prvi sajt je u stvari prezentacija jednog
stampara koji nudi svoje usluge malim izdavacima, tu se nalazi
i njegov cenovnik. Mozda to inspirise i nekog domaceg stampara
da sacini slicnu ponudu (u bodovima naravno), tako da se unapred
zna koliko treba uloziti za stampanje albuma, fanzina,...
Drugi sajt potencijalnog malog izdavaca i autora, uci kojim redom
da ulazi u taj posao kao i sta mu je sve potrebno, od fontova
do programa za kolorisanje i stampu, od zelje do nacina kako treba
nastupiti na tu scenu i sl.
Mozda nisu znacajni sajtovi, ali mogu biti od koristi.
- Small Publishers Co-op: Magazines, Newspapers, Newsletters,
Comics, 'Zines
http://www.spco-op.com/
- The Small Press Comics FAQ
http://www.sentex.net/~sardine/spfaq.html
10. POZIV NA SARADNJU
Poziv ilustratorima
Dve koleginice arhitekte dobile su mesto ucesca na Praskom Kvadrijenalu
(najveca svetska manifestacija pozorista). Organizator je JUSTAT.
Rade na projektu pozorista za treci milenijum. Rok za predaju
njihovog rada koji se izlaze posle Praga i u Beogradu je 22.april.
Potreban im je crtac za nekoliko ilustracija koje bi likovno i
idejno pratile njihov projekat. JUSTAT im trenutno omogucava samo
tehnicku podrsku (materijal i sl.), stampanje publikacije, Prasku
i Beogradsku promociju, organizaciju puta i "moguce" snosenje
troskova puta za Prag.
Taj "treci" covek - ilustrator bi u sklopu njihovog projekta naravno
bio autorski afirmisan.
Sva obavestenja o mogucoj saradnji mozete dobiti na njihovom e-mailu:arx@EUnet.yu
11. PISMA CITALACA
"Ono sto je izvestan paradoks, ali podatak koji govori o interkulturalnim
uticajima, je cinjenica da je studio Dizni 1994. uradio crtani
film "Kralj lavova" za koji se bez ikakve sumnje moze reci da
je plagijat Tezukinog Kimbe."
To je popularno missljenje, ali se osobno ne bih slozzio. Proccitao
sam i Tezukinu strip-verziju i video Disneyev crtich i sasvim
se dovoljno razlikuju da bi Disneyeva izjava kako su zapravo adaptirali
"Hamleta" mogla biti vjerodostojna.
Darko Macan
Ako znate nekog ko bi bio raspolozen da svakog petka dobije email
sa STRIP VESTIMA, posaljite mi njegovu email adresu ili mu predlozite
da nam se on sam javi i tako upise na mailing listu.
Zlatko Milenkovic
e-mail: zmcomics@EUnet.yu
web: http://members.tripod.com/~ZM97
web: http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics
Zlatko Milenkovic, Petra Drapsina 16, 21000 Novi Sad
STRIP VESTI SU BESPLATNE
|