STRIP VESTI
Broj:
340
11.11.2005. Godina VII

prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

  1. KAKO ČITATI STRIP - Qstrip
  2. KOMIKAZE 12 - Ivana Armanini
  3. ARHIV SEVERA (19) - Boris Lazić
  4. JUŽNJAČKA UTEHA No 232. - Marko Stojanović
  5. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (291) - Darko Macan
  6. Q STRIP - Strip Vesti
  7. INTERNET STRIPOVI - Strip Vesti
  8. ŠTAMPA - štampa
  9. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -RASUTI PO SVETU...     (Marko Ajdarić)
    -WINSOR McCAY - DVD     (Marko Ajdarić)
    -10 GODINA SERIE B     (Marko Ajdarić)
    -ESKAPIST #8     (Marko Ajdarić)
  10. PISMA ČITALACA - mail
  11. BERZA - mail
  12. LINKOVI - Strip Vesti
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu


UVODNIK...

Malo tekstova i još dva izvinjenje zbog propusta u prošlom broju...:)

Za malo tekstova su krivi oni što su ih, teorestski 950, mogli napisati a nisu.

Jedna greška je moja, jer sam (nemam reči za sebe) davši vest o otvaranju izložbe u Novom Sadu zaboravio jednu sitnicu koja bi trebala da glasi otprilike ovako: "Izložba je otvorema do 17.11.2005, u galeriji Tableau - Miletićeva 4."

Druga greška nije moja, vidi čuda, već...objašnjenje imate među pismima čitalaca...:) Neću vam ja sve objašnjavati u uvodniku, treba slati SVesti na vreme...:)


S poštovanjem,

Zlatko Milenković

sadržaj

1.

KAKO ČITATI STRIP

Qstrip


[aQtualno]
KAKO ČITATI STRIP!!!

Najavljujem ga godinama, pa se konačno pojavio! Prijevod kultnog bestselera (je li ovo oksimoron?) - prve i skoro jedine knjige o stripu U STRIPU. Nije udžbenik, nije opaka teorija, ali je sve to, a usput i super štivo za sve koji vole strip i one koji će ga tek zavoljeti.

Format B5 (visina 235 mm), 224 stranice od kojih 8 u boji; prijevod Danilo Brozović, upis slova Robert Solanović, dizajn Melina Mikulić/SGI, uredio ja.

Knjiga postoji i u broširanom (MU) izdanju po 105 kn i u kartoniranom (TU) izdanju po 155 kn , tako da i čitatelji i kolekcionari budu namireni. Nabavljiva je u More Comicsu, Libellusu, striparnici Tino, za koji dan u Alanu Fordu, a uskoro i u Buchu. Nabavljiva je i poštom po istoj cijeni, članovima Qluba popust.

I da znate: ne hvalim je zato što sam je izdao već sam je izdao da bih je mogao hvaliti...:)

(mcn)


Preuzeto sa qstrip bloga.


sadržaj

2.

KOMIKAZE 12

Ivana Armanini



strip-zin komikaze#12
/+arhiva svih brojeva/
www.jedinstvo.hr/komikaze

check for updates//Komikaze:
nove rubrike!!!!:
www.jedinstvo.hr/pmwiki/pmwiki.php/Komikaze/HomePage

-interwiev/kid koala! top-dj i stripas iz
Kanade/povodom koncerta u Ksetu, 4.10.2005.
/arhiva: hof, zupa, mima, opacic, zograf, andersson/

-forum i bezumlje/vidi pa upisi:
pozive, predloge i dogovore web-mitinga/jamm/, ulicnih
i inih akcija/grafitiranja, ljepljenja nenamjenskih
plakata i zidnih stripova, naljepnica,
strip-radionica, distro-pultovi/, sklapanje fan-zina,
e-zina i licne suradnje, komentare na sajt?

-web crtaliste/ucrtaj nesto
Ovo je jednostavan softwer za strip-jamming, koji
omogucuje totalno otvorenu virtualnu radionicu
up-lowdanjem na web-stranici.Radionica je slobodna i
besplatna.Radi non-stop.

-arhiva/2002-2005/fotke, fanzini, grafiti?

-novosti/nadopisi

-e-comic/pravljenje stripa pomocu kompjutera, editori,
softveri, oprema, savjeti, linkovi na palete i
stafelaje, web-riznice stripova i tekstova o njima

-ideje za stripove/objavi pricu, predlog za crtanje

-chill/uglavnom gluposti koje nemaju veze s nicim i ne
spadaju ni u jednu kategoriju

-linkovi/autori, kolektivi, enciklopedije, blogovi, stripmediji?

-Ura/usklici odusevljenja

-knjiga zalbe/urlici

uskoro u prodaji i tiskani
KOMIKAZE ALBUM#4

support:Ministarstvo kulture RH
Gradski ured za kulturu-grad Zagreb


sadržaj

3.

ARHIV SEVERA (19)

Boris Lazić
boris.lazic@wanadoo.fr



MARKO KRALJEVIĆ NA KRILIMA SNOVA, SLAVE I SMEHA
(OSVRT NA LIKOVNI RAD NEBOJŠE PEJOVIĆA)

Crtačka generacija devedesetih godina stasala je u najnepogodnije vreme za jugoslovenski strip uopšte, za srpski strip posebno. Nekadašnje jedinstveno tržište, po slomu SFRJ, rasparčano je na komade, kad nije sasvim razarano ; društvene zajednice, pred konačnim kolapsom, pod euforijom provincijskih nacionalizama vešto manipulisanih spolja i iznutra, nudile su tad, za mlade, ili vojni pohod do tarabe prvog od inovernih suseda ili dovijanja, ekonomska, u domaji, kad to nije put u neizvesno, odlazak u daleki svet anglosaksonskih kolonijalnih republika u kojima vlada mediokrtet političke podobnosti, iste te koja je, u drugačijem vidu, pokazala svu svoju nemoć pred navalom sila dezintegracije, što iskuljaše pod sivim poklopcem socijalizma, kao lava. Nužnog kompromisa, kao preduslova za jedini mogući oblik javnog delovanja, u SFRJ, tad nigde nije bilo. Iz tih je razloga naša generacija, prva, pravila kompromise sama sa sobom, i napuštala zemlju. Nikad u svojoj modernoj istoriji Srbi nišu napuštali, skoro naslepo, Otadžbinu. Komunistička vlast je Srbe darovala Rasejanjem koje sebe, kulturološki posmatrano, danas, još nije svesno, a koje se neumitno pretvara u drugo i drugačije, i čije jedine spone ostaju, pored urođene preduzetnosti našeg sveta i izvesne vedrine inherentne mentalitetu, vezanost za crkvene praznike. Vaj ! Na desetine hiljada mladih napustilo je zemlju, a koji to nisu učinili možda to jednostavno nisu ni mogli. Za razliku od Titove, ekonomske emigracije, sastavljene od radnika, naš naraštaj je svedok iseljavanja sive mase. Položaj likovnih radnika, posebno crtača stripova, tu je indikativan. U sredini u kojoj nedostaju i mediji i tržište, crtači postaju deo tih spoljašnjih ili unutrašnjih "Stranih plaćenika", među kojima će prednjačiti crtači prethodne generacije, kao što su Janjetov ili De Lazare. Sedeće kod svojih kuća, a crtaće stripove za strance i primati za to strani kapital.

Mislim da je nužno, kada se govori o savremenim crtačima, imati u vidu to ludilo raspada iz kojeg proističu: kako god mi posmatrali vajnu SFRJ, mi pripadamo naraštaju koje je, rođeno u njoj, formatirano u jednom svetu, dok je za ceo vek sad osuđen da taj svet (detinjstva, odrastanja i prve mladosti) posmatra kroz prizmu neumitnog iščezlog. Da nije tako, ne bi mladi Slovenci sad putovali za Beograd ili Guču, već bi tripovali po Veneciji i Trstu, niti bismo mi maštali o Dubrovniku ili Ohridu, a Zagrepčani o Beogradu. Iz njega će se, iz tog naraštaja, neizostavno, roditi novi, elegični Stefen Cvajg, ili Miroslav Krleža, jedak i besan, podjednako: neko će, ili više njih, iz naših redova, morati da propišti to ludilo rasula.

Crtači stripova, za razliku od pisaca ili slikara te dramskih umetnika, nemaju svojeg udruženja. Oni se povremeno sastaju, po festivalima, koje organizuju talentovane i preduzimljive kolege, da bi se informisali o novitetima, da bi viđali jedne druge i razmenjivali korisne informacije, posebno po pitanju inostranog tržišta, itd… U svetu stripara skoro svako svakoga zna i, što je retkost za svet umetnika, ne postoji zavist prema onome koji uspe u inostranstvu. A kod nas, s obzirom na ekonomsku stvarnost, već je i sam angažman kod nekog izdavača sinonim uspeha. Jer čovek će, u narednih nekoliko godina, biti u prilici da prima prihvatljivu platu i da izdržćava svoje, baveći se onim što voli. A to je zaista retko.

Opšte rasulo je odnelo nekadadašnje oblike društvenog i ekonomskog života, ali za njima još uvek ne iskrsavaju novi. Današnji crtači, bez spoljašnjeg angažmana, stvaraju sporadično, ili kao ilustratori knjiga za decu i mlade, ili kao povremeni crtači retkih tabla objavljivanih u još ređim časopisima za strip. To je slučaj Nebojše Pejovića, tvorca čuvenog "Marka Kraljevića".

Nebojša Pejović, koji je studirao na Novosadskoj Likovnoj Akademiji, podjednako se isprobao, pre izbijanja u red jednog od najboljih autora generacije, na polju slikarstva i stripa. Radio je konvencionalni portret, upotrebljavao žive, uljane boje ili pastel. Jedan od polja njegovog izražavanja, takođe, predstavlja kolaž, prisutan kako na platnima, tako i na tablama. Ovaj rad na kolažu je indikativan i po tome što se u njemu otkriva jedan lični emotivni predložak, vidljiviji nego na portretima : reč je o isticanju i izražavanju grotesknog i apsurdnog kao vida stvaralaštva. U tome je ovaj mladi umetnik vrlo sličan Gogolju, tvorca "Petrogradskih priča". Kao i po svojoj urođenoj religioznosti. Za nadati se je da drugo – kobno po ruskog pisca – neće uticati na prvo, koje predstavlja sušti izraz jedne kompleksne tvoračke ličnosti.

Kada je reč o stripu, svoj klasični izraz Nebojša Pejović ostvaruje u stilizaciji "Marka Kraljevića". Za dokaz tome služe i ilustracije, jedne od najlepših, najdražesnijih ikad ostvarenih, novog izdanja Ćopićevog "Nikoletine Bursaća". Eteričnost, liričnost, blagi ironijski otkloni karakterišu ovaj odličan rad. Istina, za potrebe inostranog tržišta postoje i realističke table, rađene "oslikavanjem", mada grafički ne idu u red njegovih boljih ostvarenja. Možda je, međutim, ovde samo reč o probnim opitima, te ne bi trebalo isticati "preke" sudove pre gotovog, objavljenog dela. Završiću stoga ovaj tekst prvim objavljenim delom Nebojše Pejovića.

Moderni, klasični stripovni izraz među Srbima postoji već sedamdesetak godina, a isto toliko je Marko Kraljević, Don Kihot Srpske junačke pesme, jedan od junaka stripa. Pa ipak, po pojavi stripova Nebojše Pejovića svako je od nas osetio da se rodilo nešto novo, novo i dosad neizrečeno : novi oblik, novi grafičko-narativni pokušaj, novi ton pri oživljavanju živih komičkih efekata prisutnih u epu (koji oličava, bar do izvesnog stepena, i nas, tj. sredinu i "mentalitet" kao takav). Izgleda da se, do izvesnog stepena, za Marka može reći što se govori i za naš film : u njemu ima dosta od našeg mentaliteta, dosta kolektivnog, arhetipskog, tipskog. No ima i snažno izražene individualnosti, osobenosti, zasebnosti, ličnog.

Visoku estetsku vrednost svog stripa Nebojša Pejović postiže zrelim doziranjem kontrasta, kako na polju crteža i preloma kaiševa i tabla, tako i na polju jezika. Jezička osnova Pejićevog diskursa je sledeća: veliku komičku efektnost Pejić ostvaruje, još od prvih epizoda, vrsnim ukrštanjem klasičnog govora srpskog deseterca sa savremenim urbanim slengom. Junački deseterac i sleng se ukrštaju na polju dijaloga i scenarijskih komentara, isto koliko se eteričnost i uprošćenost oblika, na polju crteža, povremeno ukrštaju s raskošnim cizeliranjem živih predmeta (posebno je primetna razlika između stilizovanog lika Kralja Marka i detaljnog oslikavanja ženskih epizodista, devojaka, vila, po pravilu štedrih oblina i, kao u pesmi, Markovih saputnica, saveznica ili suparnica). Sve dokle Pejović za narativni predložak koristi (neizmenjeni) klasični tekst, unakrsno sa živim, gradskim govorom (protkanog najraznovrsnijim psovačkim repertoarom) junaka, dotle je vrsna komička snaga njegovog stripa. U njemu nema kalambura, dok Gosinijevsko ukrštanje vremenskih ravni ne ide dalje od ove paradoksalne upotrebe jezika. Ukrštaj anahronog s modernim, na planu crteža, odnosi se na preplitanje čiste linije s kjaro-skurim, likovno grotesnog (Stilizacija Marka i Sarca) s lirskom, realističkom stilizacijom pojedinih likova na grafičkom tragu Monjolinog crtačkog poteza.

Izvesno nedostajanje drugog plana kao i prevashodno preoblikovanje junačke pesme u (kako, za sada, izgleda) isključivu svrhu izvođenja gega ide u najslabije strane ovog stripa. Stiče se utisak da crtač-pripovedač, sem želje da izazove neposredni smeh, nema šta drugo da kaže (sama površnost u sebi krije i opasnost od praznog govora). Možda iz tih razloga nema ni vidnog rada na drugom planu, na dekoru, na beznačajnijim elementima ukrasnih oblika preloma tabla (koji, doduše, ne funkcionišu u svrhu neposrednog pripovedačkog elementa). S druge strane, ova istoimena uprošćenost podariće nas nekim od najlepših tabla srpskog stripa. I zaista, ja ne znam postoji li blistaviji prikaz eteričnosti, lirskog protkanog burlesknim od vanrednih kaiševa Markova preganjanja s vilom (zamamnih oblina), predpremijerno objavljenih u "Strip pressingu" Marka Stojanovića, kao što se ista ta ležernost i bufonska radost otkriva u stilizaciji konja, okrugla, ko bure, i s nožicama, tankim, kao štapići. U tome, u tim jezičkim i likovnim upotrebama paradoksa, u vladanju paradoksom kao osnovnom estetskom formom, u estetskom poigravanju do granica kiča radi isticanja radosti, gega, smeha, bonvivanstva, ali i kao način izražavanja sete, nostalgije, za čudesnim, bezbrižnim, krije se moć ovih priča. Sličnost između grafičara i pripovedača Nebojše Pejića i, recimo, pisca (drugog pisca) Stevana Sremca ogleda se, slutim, u sledećem : na površini je čisti, zdravi smeh, geg, radi samog gega (čije je besprekorno ponavljanje/obnavljanje, do izvesne mere, zamarajuće) ; ali pod ovim velom površnosti krije se i drugačija, difuzna stvarnost, i drugi, zatamnjeniji vid govora : prizori grotesknog preobraženi, dugim posmatranjem, u prizore sete i zagoneti ; a to je otvoren prozor u onaj drugi svet, u onu drugu stvarnost, koju nazivamo i nostalgijom, žalom, ali ne za mladosti, nego za detinjstvom. Za čistim, zagonetnim i neoskvrnjenim svetom detinjstva.



sadržaj

4.

JUŽNJAČKA UTEHA No 232.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu


1. MAKEDONSKI STRIP:

ČEKAONICA KOD SUPER TOŠE (4)

Autori koji su rasli sa Strip Artom (i nažalost ga prerasli) i čiji se napredak može lako pratiti kroz maltene svaki od šenaest brojeva Strip Arta, svakako su Aleksandar Sotirovski i Zorane Tanev, najkavalitetniji i najproduktivniji autori Makedonske scene danas.

Aleksandar Sotirovski je makedonska stripovska i ilustratorska perjanica i u to nema nikakve sumnje. Pošto se kao mladić odvažio da napusti rodni Bitolj i pokuša da živi u Skoplju isključivo od crtanja, Sotirovski se dao u masovnu produkciju, koja je u njegovom slučaju, nepisanom pravilu uprkos, uzrokovala porast kvaliteta. Potpisao je strip album Captain Nitrait krajem devedesetih, nastavak domaćeg projekta čije su autori bili Bora Stanojević i Siniša Radović, ni po čemu upečatljivu priču, ali mu je svakako pomoglo da radi na sebi i da kroz rad mnogo toga nauči. Kao šef Storyboard studija, na čelu tima crtača i animatora odgovoran je za poveći spisak crtanih filmova, kao i dugometražni crtić u nastajanju po imenu Pietas, zaista fascinatan projekat za koji su zainteresovani i strani investitori. Strani investitori, vršioci funkcije izdavača, i to uglavnom sa severnoameričkog kontinenta, zainteresovani su i za njegove stripovske usluge, pa tako ima već par popisanih ugovora sa Speakeasy-em. Sa preko četrnaest hiljada dokumentovanih ilustracija u boji u rukama, za manju i veću decu, uz ilustratora poznatog kao The Mičo (momak crta bolje od toga kako mu zvuči pseudonim, ali lošije od onoga kako bi mogao) drži monopol na polju dečije ilustracije u Makedoniji. Najbrži crtač kojega sam ikada video, a da kvalitet crteža i imaginacija iza njega ne opadaju proporcionalno s brzinom, nego čak i rastu!

Crtački kameleon Zoran Tanev kretao se obrnutom evolucijom od Aleksandra Sotirovskog, pošto danas crta ubedljivo najgore od početka svoje karijere i to ubedljivo najgori strip makedonske strip scene u ovoj deceniji, stripovane avanture nikoga drugoga do Tošeta Proeskog, pod nazivom Super Toše. U ovom trešu par ekselans, Toše Proeski, uspešno maskiran u Tošeta Proveskog sa povezom preko očiju, na radost Biljane i ostalih devojčica na Ohridskim i njima bliskim izvorima kreće u borbu protiv pirata, ninđi i ostalog nesveta kojima današnja Makedonija izgleda obiluje. Tu se naš Zoran potpisuje pseudonimom Piksi a njegov scenarista Oliver Romelski kao Rio, valjda da bi zameli tragove...

A počeo je Zoran tako obećavajuće, istina menjajući stil kao kameleon, većinom crtajući kao Manarin mlađi ali prilično napredni brat – našamarao je materijala za sedam-osam albuma, od kojih su neki u toj formi čak i objavljeni. Miss Stone je stripić od nekih 50 tabli nastao po, u Makedoniji očigledno legendarnom i obožavanom filmu (za koga potpisnik ovih redova nikad nije čuo), istovetnog naslova. U njemu Makedonski ustanici s početka veka otimaju američke misionarke da bi dobili novac za puške, Turci ih progone a otete na kraju sasvim predvidljivo razvijaju simpatiju prema otmičarima i njihovoj borbi (ali, kako kanoni i nalažu, ne pre nego što simaptični sporedni lik zagine braneći ih od navodnih oslobodilaca). Savim pismeno, i spisateljski i crtački, i treba li dodati, liči na Manaru.

(Nastaviće se)



sadržaj

5.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (291)

Darko Macan
darko.macan@zg.htnet.hr



KING OF KOMIKS

Imam te članke već godinama, nasmiju me i rastuže kad ih pogledam. A riječ je, ne biste vjerovali, o nekim mrtvim Filipincima.

Prvi je Larry Alcala (ne znam ima li veze s onim Alcalom što je tuširao za Marvel), koji je umro početkom 2002. 56 godina crtanja, kaže članak a ja prenosim, 15.000 objavljenih stranica, pet stotina likova (Islaw Palitaw, Tipin, Kalabog i Bosyo, Asiong Aksaya), šest filmova i dva murala. Satiričar, dizajner i nastavnik koji je doprinosio popularnosti tagaloga kao jezika i koji je imao naviku skrivati karikaturu svog specifičnog profila u svaki crtež, negdje u grmlju ili na zidu. Bio je velik i značajan stripaš u svojoj domovini.

A mi nikad nismo čuli za njega.

Drugi od članaka, od kojeg sam drpio naslov ovoga teksta, je o Franciscu Cochingu, aktivnome od tridesetih do sedamdesetih, za koga kažu da je posve promijenio shvaćanje stripa na Filipinima (i tamo su mislili kako je strip manje vrijedan zato što ga vole mase), utjecao na naraštaje. Po njegovim su stripovima (ako dobro interpretiram: Talipandas, Condenado, Marabini, Movie Fan) snimani filmovi, a neki se junaci (Thor, Datur, Lapu-Lapu i Barbaro) čitaju i danas. Kao uzora priznaju ga Arnold Arre, Rizal, Manuel Baldemor, PM Junior, Aranda ...

A mi ni za koga od njih, ni za kralja ni za podanike, nismo čuli.

Kompiliram skromnu listu - sedamdeset meni najznačajnijih autora uz sedamdeset godina hrvatskoga stripa - i iznenadio sam se kad sam preletio sedamdeset. Nisam ni znao da nas toliko ima: mnogi zaboravljeni, mnogi tek kratko u struci, većinom posve nepoznati izvan naših granica. Da, čak ni naši kraljevi nikome drugdje ništa ne znače.

Pa se zato, kad čitam filipinske osmrtnice, nasmijem snovima o veličini, važnosti i bitnosti. Pa se rastužim, isto tako, nad tisućama koje su crtale da bi bile zaboravljene i zamišljam sebe među njima. Pa shvatim kako tuzi zapravo nema mjesta. Da im je bilo baš tako loše, da nikakav smisao u svemu nisu vidjeli, radili bi nešto drugo. Ne crtaju se stripovi pod prinudom. Da mi je loše, prestao bih.

A mislim da neću.

***
Izašla je zbirka "Stripovi za djecu XXI stoljeća" u kojoj se (između 130 stranica ostaloga blaga) nalazi epizoda Mistera Mačka po imenu "Psihosom", a koju još uvijek možete čitati na www.stripovi.com/mistermacak.asp! Nova epizoda Martine Mjesec počinje na istome mjestu početkom prosinca! Sergej stalno stoji! Linkovi na njih su u sekciji Strip vesti gdje je takvim stvarima mjesto. Q STRIP 9 je na svim kioscima i u vašim omiljenim knjižarama (More Comics, Alan Ford, Buch, Libellus, Tino, Stripoteka)!
Dnevne strip vijesti na qstrip.blog.hr !
Kritike knjiga i stripova na mcn.blog.hr !

sadržaj

6.

Q STRIP

Strip Vesti



Na blogu Q STRIP Darka Macana ima puuuno vesti i zanimljivosti a Strip vesti vam uvek prenesu jednu kao malu drašQalicu:

Te za kraj: fakat dobar i dugačak pregled povijesti on-line stripova . I ne priča samo o povijesti već ih počinje i razvrstavati po kategorijama! Nakon samo deset godina postojanja! They're so doomed! ...:)


Osim toga, na Q Strip-u ste protekle nedelje mogli pročitati sledeće priloge:

  • [aQtualno]KAKO ČITATI STRIP!!! (mcn)
  • [Qolumna] oQo stripa (Vladimir Tadić)
    FANatizam
  • [priQaz] Interakcijski strip (mcn)
  • i naravno [dnevniQ] Pregled vijesti za svaki dan 05.11.-11.11.

    Kompletne priloge možete pročitati na sledećoj adresi:
    http://qstrip.blog.hr/



sadržaj

7.

INTERNET STRIPOVI

Strip Vesti



Ovo rubrika je redovna, pozicionirana na ovom mestu u SVestima, nije u samom vrhu jer na sajtu već stoje, u samom vrhu na udarnom mestu, linkovi ka svim domaćim internet stripovima koji redovno izlaze. Ostali stripovi, koji ne zadovoljavaju ove kriterijume - dakle nisu na nekom od domaćih jezika ili ne izlaze redovno - će ipak imati svoje mesto u ovoj rubrici.
Dakle zasucite rukave i poradite na dopunjavanju ove rubrike tako što ćete pokretati nove internet stripove. Svaki novi strip na spisku će, onog petka kada bude dodat, imati oznaku NOVO!
Redosled je po abecednom redu:

STRIPOVI KOJI REDOVNO IZLAZE:

-BUZZ & FZ (Gudvin)
www.screaming-planet.com/comics.php?area_id=

-ČAROBNJACI (Niko Barun)
www.tportal.hr/stripovi/carobnjaci

-MALI MEUR (Vladislav Gajski)
www.plastelin.com/index.php?option=com_content&...

-MARTINA MJESEC (Macan - Sudžuka)
www.stripovi.com/martinamjesec.asp

-MISTER MAČAK (Macan - Bob)
www.stripovi.com/mistermacak.asp

-NETOVCI (Niko Barun)
www.t.ht.hr/netuskoli/5-5.html

-OVERKLOKING (Dubravko Mataković)
iskon.hr/webcafe/matakovic/

-SERGEJ (Darko Macan)
www.zmcomics.co.yu/sergej

-SIVI GRAD (Rico)
www.stripovi.com/sivigrad.asp

-SOB SA SOBOM (Sonjecka)
www.stripovi.com/SobSaSobom.asp

-STRIP "DAN"-a (Simon Vučković - Mirko Zulić)
www.dan.cg.yu/stripovi.php

-SvRBI iU SVEMIRU (Milivoj Kostić)
vigled.sky.prohosting.com/

ŠTEFICA Jambriščak, prijateljica noći koja je previše znala" (Nik Titanik)
www.niktitanik.com

STRIPOVI KOJI SE REDOVNO DISTRIBUIRAJU E-MAIL-om

-SAMONIKLI KOROV STRIP (Franja Straka)
prijaviti se na email adresu: fstraka@eunet.yu

STRIPOVI SA ZAOKRUŽENOM PRIČOM

-Bilo jednom u Makarskoj (Dalibor Brdar)
www.stripovi.com/makarska.asp

-Zagor & Chico u Paklu Droge (Saša - Venes)
www.najbolje.com/zagor/

-Stripovi... (Dunja Janković)
deenes.ffzg.hr/~tdujmovi/strip.htm

STRIPOVI DOMAĆIH AUTORA NA STRANOM JEZIKU

-ACTION TRIP COMICS (Jojić - Grabović - Solanović)
www.actiontrip.com/index/comics.phtml

-JOHN'S PARADISE (Alić/Gelemanović)
www.johnsparadise.com

-Mc DUFFIES (Srđan Aćimović)
mcduffies.keenspace.com

-LITTLE WHITE KNIGHT (Srđan Aćimović)
www.graphicsmash.com/series.php?name=littlewhiteknight&view=current

-LEGOSTAR GALACTICA (D. M. Jeftinija)
legostargalactica.keenspace.com/

STRIPOVI KOJI VIŠE NE OBNAVLJAJU SVOJE STRANICE

-JOHN'S PARADISE (Saša - Venes)
www.crazytwo.com/novi/

-NEDELJNI STRIP (Oljača, Aćimović, Ikonić, Jovanović, Vučković)
members.lycos.co.uk/zmcomics/strip/strip.htm

-VILINTULJKOVA DRUŽINA (zmcomics)
www.zmcomics.co.yu/vilintuljak



sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa


Dušan Banjanin, Zoran Đukanović i Saša Rakezić su obezbedili sledeće priloge:


LEKTIRO, OPET SI DOLIJALA

Usamljeni “preduzetnik” iz Novog Sada, čovek koji svoju pasiju ne prepušta slučaju vremena, direktor Studentskog kulturnog centra Novi Sad Jovan Gvero, ponovo je izdavačkom vratolomijom obradovao ne retku, ali zapostavljenu strip-publiku, izdavši nedavno još jedan luksuzno opremljen album. Izbor “prljave edicije” (Dirty Edition) je ovaj put pao na mladog novosadskog autora Nebojšu Pejića i njegovu (re)kreaciju pustolovina velikog srpskog junaka – Kraljevića Marka.

Neke od starih, koje su već objavljivane u nekim od regionalnih fanzina (“Strip presing” Niš, “Vilajet” Beograd, “Buka” BiH), i neke od novih epizoda, sada su našle svoje mesto u okrilju jednih, tvrdih korica, gde čitaoce očekuju: “Kraljević Marko i vila Raviojla”, “Kraljević Marko i Musa Kesedžija”, “Kraljević Marko ore drumove”, “Kraljević Marko i Vilip Madžarina”, “Marko pije uz ramazan vino”, “Kraljević Marko i LJutica Bogdan”, “Kraljević Marko i 12 Arapa”.

Prvo i nadasve važno u vezi s radom Nebojše Pejića jeste činjenica da naš veliki Marko kao da je čekao da se neko ozbiljnije pozabavi njim. Znajući za relativno malu istorijsku, a veliku mitsko-epsku (narodno-zabavnu) rolu Kraljevića Marka, teško da bi se bolji medij uopšte i našao. Sad, koliko ozbiljno taj posao strip može da obavi neka ostane otvoreno, ono što je nesumnjivo jeste da (post)modernog čitanja skoro da nije bilo, zbog čega Pejićev rad samo dobija na značaju.

Istini za volju, Pejić se ne trudi, možda bolje reći ne pretenduje, da narodno pevanje iščita u nekom posebnom, recimo demistifikujućem, ili specifično aktuelizujućem ključu. Autor “svog” junaka pušta da diše i živi praktično verno i dosledno onom načinu na koji je i opevan. Šta će nekom više od njegovih urnebesno-nevrovatnih avantura sa Musom, Vilipom, vojskama Arapa... I takav kakav je, više nego dovoljno, Marko "od Prilipa" je veoma sličan bilo kom od, na primer, Marvelovih superheroja. Uz dodatne špecije srpskog folklora, vernost piću i tulumu svake vrste, Marko je upečatljivo povoljna prilika koja se ne propušta.

U stripu alternativnih, “andergraund” karakteristika, ne preteruje se u karikiranju i banalizovanju, a Kraljević Marko (p)ostaje mišićavo-zaokrugljena gromada u jeleku (ponekad i potkošulj majici) i opancima, s četiri vinske mušice-pratilje, koju je zaista lakše i bolje zaobići nego li joj se suprotstaviti. Iako akademski obrazovan likovnjak, Pejić slobodom linije i stila potpuno pogađa sirovost vremena i karaktera, a pozitivnim vizuelnim impresijama doprinose i čiste površine, dobar izbor prikazanih scena, bez preterivanja u okvirima crtačkog egzibicionizma, i donekle dosledan izbor rukom pisanih ćiriličnih slova.

Ono što ne mora da bude zamerka, ali važi kao primedba, jeste nedostatak upečatljivijeg bavljenja skoro podjednako kao Marko čuvenim konjem Šarcem, Pejićeva nedoslednost u izboru načina prikaza teksta, kao i ne baš uspeli pokušaji eksperimenta u domenima efektivnijeg senčenja, što se, opet, ne može reći za upotrebu bogatijeg valera. To govori da se Pejić još uvek traži i usavršava, odnosno da će Kraljević Marko i Šarac u budućnosti najverovatnije nositi maksimalno adekvatan stvaralački pečat, nadajmo se, na potpunu radost autora, publike, ali i potencijalnog “serijskog” izdavača.

Do nekih budućih susreta sa našim “najautentičnijim” strip-junakom, ako narodne pesme još uvek ima u srednjoškolskoj lektiri, Pejićev album se kao supstitucija, za koju su do sada najčešće konsultovani Šotrini filmovi, najtoplije preporučuje!

I. Burić


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 05.11.2005.godine





4.“GRRR!”
/MEĐUNARODNI FESTIVAL AUTORSKOG STRIPA/
3-7.9./PANČEVO

PIŠE: IVANA ARMANINI

Uvijek me ponovno iznenadi potreba samih autora da se bave organizacijom susreta autora/ica autorskog stripa.Samodovoljnost /čitaj:cjelovitost/ vlastitih poetika obrće se u svoju suprotnost. Iznenađenja su ugodna i neugodna ali inicijative su ključne i nezaobilazne. Zanimljivo je i da su ovakve akcije sve učestalije.Ovo ljeto susjedna nam Srbija vrvila je baš ovakvim akcijama.Vjerovali ili ne, dogodila su se na 4 mjesta u 4 mjeseca. “Kosmoplovci” su organizirali “Nomad” fest u Beogradu/6.mj/, Septik i “Entropija” strip okupljanja unutar eko-kampa u Subotici/8.mj/, Alexandar Zograf “Grrrr! ” strip festival u Pančevu/9.mj/ a svoju prezentaciju autorski strip doživio je i na muzičkom megapopularnom “Exit” festivalu u Novom Sadu/7.mj/.

Najkomplexniji i najveći je upravo ovaj, netom završen “Grrrr!” festival u Pančevu koji se održava već 4 godinu, ugošćuje brojne stripaše/ice i kolektive iz cijelog svijeta te se unutar festivala događaju: izložbe, promocije, predavanja, tribine, projekcije i koncerti. Grad je obljepljen zidnim stripovima, plakatima i bilbordima a izložbe vas zatiću na najneočekivanijim mjestima tipa: elitna Galerija Suvremene Umjetnosti u centru grada, slastičarna i postolarska radnja, davno zaboravljeni a genijalni prostori iz kojih strše cigle i žice, čudni prolazi i underground klubovi/“Gavez” na Adi Ciganliji/…5 dana festivala vrijeme je kad se događaju svakojaki neobični susreti iz različitih krajeva zemlje, na strip sceni i sa stanovnicima grada koji pak sa simpatijom gledaju na čudake s blokićima po džepovima i pod miškom, nesvakidašnjeg imiđa i priča.

Pančevo je i inače malo ali živahno mjesto/iako nema turista!/ korzo je pun i u 1 u noći, kafići rade a friško se otvorio i novi klub “Arhiv“ s raznovrsnim programom. Struktura stanovništva je šarena zbog velikog broja azilanata/kinezi, turci, cigani etc/. Ima 2 buvlje pijace/novu i staru: nova koja nudi novu ali vrlo jeftinu robu ilegalnih trgovaca iz Kine, Italije i Turske i stara s megaponudom: oldschool knjiga, stripova, trash igračaka, krpica, mašina, u funkciji i van nje, svakavih bizarnih pikanterija i inih iznenađenja po cijeni od kunu, dve do 10. Za 10 kn prodaje se maska za face-lifting na struju, vjerojatno rekvizit nekog bolničkog s/m rituala/. Grad je smješten na rijeci Tamiš po kojoj plutaju divlje nastambe i prastari brodovi, guske, labudovi, kajaci i zelene nakupine. Atmosfera je bila pozitivna, bez naci- tenzija.Ljudi koje smo slučajno sretali/taxisti, trgovci, kafanski susreti/regirali su nostalgičnim ispovjestima o davnim ljetovanjima na jadranskom moru ili vojnim službama sa standardnim rezimeom: “Nema Srba ni Hrvata, samo: dobri i zli ljudi…”

Zvijezda ovog festivala svakako je bio eskim Alootook Ipellie, jedan od 150.000 preživjelih/što je nešto manje od posjetioca Exit festivala: 200.000/. Kako je do 16-te godine živio eskimskim životom/između ostalog i loveći tuljane/, ostatak života nastavio je posmatrati na specifičan način ali usvojivši i novi američki/sada je smješten u Kanadi/. U ovim spojevima oprečnih percepcija događaju se iznenađujuće interpretacije stvarnosti.Šamanski i groteskno, toplo i odsutno, smiješno a duboko ozbiljno; nizom paradoksalnih rečenica i stavova uvukao nam se svima pod kožu.Originalnost ovih crteža i svježina priče i njegovog nastupa nikog nije ostavila na miru.

Sljede autori/ce, kolektivi i izdavači iz: Austrije/ “Tonto”, Italije/ “Coniglio Editore”, Rumunjske/ “Hardcomics”, Grčke/ “9”, Srbije/ “Šlic” I Saša Mihajlović, Engleske/ Andy Luke, Njemačke/ Ralf Palandt, Hrvatske/ “Komikaze”: Igor Hofbauer, Anne Ehrlemark, Ivana Armanini te Raymond Petibone s coverima ploča /dizajner Black Flaga i brojnih drugih underground bandova/ i. Dio programa koji se odnosio na povijest stripa se sastojao od: slide-prezentacije i predavanja Charlesa Alversona o Harveyu Kurtzmanu/pokretač časopisa “Mad”, izložbe stripa superheroja u drugom svjetskom ratu I stripa u Srbiji /1955-1972.

Druga egzotična zvijezda je bila Dorit Chrystler, njujorška dama poznata po muziciranju na 1. instrumentu koji ne zahtijeva fizički kontakt:tereminu.Radi na principu vibracija stvorenih rukama u prostoru između 2 metalne antene. Ovaj nastup ima naglašenu performativnu karakteristiku, kretnje asociraju sviranje nevidljive harfe a zvukovi soundtrack crtić Tom & Jerry. Kombinira ga senzualnim pjevanjem u romantičnoj maniri što prati i retro crvenom haljinom od tila sa šarenim cipelicama. Uvodna stvar na koncertu bila je posvećena Nikoli Tesli kao i popratna izložba na kojoj smo mogli vidjeti mali dio ogromne kolekcije radova inspiriranih ovim genijem u svijetu stripa i pop kulture.Raspon ide od znanstvene fantastike i ezoterije do rok muzike i stripova.

U sklopu odličnog koncertnog dijela nastupali su: beogradski umjetnički kolektiv “Škart” sa “Horkeškart” zborom od 30 pjevača obučenih u radnička odijela u pratnji megafona i gitara/hit: “Jedem ti kuću, Jedem ti malter”/, zatim vršački obiteljski bend “Etnomuda”/Wostok, njegov otac Boća i brat Zlikovac /hit: “Rasta oseća, rasta uvek zna ko je kul a ko seljačina…”/ a najveće iznenađenje bile su “Elektrolaste”, novi pančevački trashelectro bend na tragovima Ludolfa Neumskog/hit: “Guzata tinejđerka”/ u kojima svira domaća nada autorskog stripa Vuk Palibrk.


Objavljeno u "04" megazinu#11.

RAZGOVOR DARIO ANTUNOVIĆ, HOTELIJER I STRIPOFIL,
U SVIBNJU ĆE ORGANIZIRATI AMBICIOZNU SMOTRU DEVETE UMJETNOSTI

DOVODIM HERMANA U
MAKARSKU NA FESTIVAL STRIPA

STRIPOVNA RIVIJERA "Budući da je Makarska rivijera izvan sezone siromašna kulturnim događanjima, kao zaljubljenici u strip odlučili smo organizirati festival na koji će svake godine dolaziti najugledniji svjetski autori. Ove godine stiže veliki Hermann Huppen. Želimo da Makarska postane hrvatski centar stripa", kaže Dario Antunović

razgovarao Siniša KEKEZ

Makarska je do sada bila pojam za masovni turizam i za izvansezonsku zdravstvenu rehabilitaciju ili pripreme igrača Hajduka. No od 2006. godine Makarska i njezina rivijera postat će pojam za stripovni turizam koji će možda za pet godina u predsezoni privlačiti tisuće stripoljubaca u Makarsku. Tako barem tvrdi Dario Antunović, 31-godišnji zaljubljenik u strip, a u izvanstripovnom životu direktor četirizvjezdičnog privatnog hotela u Baškoj Vodi, kojemu je na čelu već pet godina. On je odlučio u Makarskoj, u vikendu od 19. do 21. svibnja, organizirati Prvi međunarodni festival stripa na koji će kao glavni gost doći Hermann Huppen, autor slavnih stripova Jeremiah, Tornjevi Bois Mauryja, Bernard Prince, Comanche...

Sarajevska veza
Otkud ideja za ovakav festival stripa?
- Od malih nogu sam ljubitelj stripa, uz njega sam naučio i čitati. Prije tri i pol godine na siteu www.stripovi.com upoznao sam ekipu zaljubljenika u strip Damira Raiča i Bernarda Radovčića, strip-nakladnike. Obojica objavljuju stripove i generacijski smo bliski. Preko sitea sam upoznao i Ervina Rustemagića, vlasnika SAF Comicsa i nositelja prava za niz stripova. Tu se javila ideja o organiziranju ovog festivala. Jasno mi je da makarskoj rivijeri općenito nedostaje kulturnih događanja, a posebno izvan sezone, i htjeli smo to oživiti ovakvom manifestacijom. Kraj svibnja smo odabrali jer je već toplo kao u ljeto, a još nema velike gužve, ima mjesta u hotelima... Naš entuzijazam je prepoznao Rustemagić, koji kao Sarajlija dobro poznaje Makarsku, i obećao je dovesti Hermanna, a poslije i ostale strip-autore.
Kakav je koncept festivala?
- Koncept neće biti standardan. Naravno da ćemo i mi imati izložbe, i to originalnih crteža, tribine i tematska predavanja. Logično je da će biti upriličena i konferencija s Hermannom, davanje autograma i predstavljanje TV serije "Jeremiah", snimljene u SAD-u. No to je samo dio programa, a osnovno što želimo jest velikim autorima stripa pokazati ljepotu i duh našeg podneblja da oni to poslije mogu prenositi drugima. Tako bismo ih odveli na Biokovo, otoke, Zagoru, etnosela... To je prava promocija, jer oni su to u stanju prenijeti velikom broju ljudi, pa možemo za oko pet godina očekivati da više tisuća ljudi dođe na festival. Želimo postići da Makarska postane centar stripa za cijelu Hrvatsku.

Castelli i Filipucci
Osim Hermanna, koga ćete još imati od gostiju?
- Odlučili smo da ove godine ne dovodimo nikoga osim Hermanna. On je dovoljan jer se radi o jednom od pet najvećih autora stripa svih vremena. Dogodine planiramo dovesti Alfreda Castellija i Lucija Filipuccija, autore Martina Mysterea.
Koliko posjetitelja očekujete?
- Nerealno je još govoriti o broju posjetitelja kad se precizno ne znaju lokacije i sadržaji i kad dobar dio javnosti ne zna o ovom festivalu. No već imamo nekoliko stotina zainteresiranih. Cijelo stripovsko područje Balkana zainteresirano je za dolazak. Još se nismo posve odlučili za kongresne i izložbene dvorane koje ispunjavaju naše uvjete, ali nedvojbeno će sve biti održano u Makarskoj i Baškoj Vodi, baš kao što će Hermann najvjerojatnije spavati u hotelu koji vodim. Imamo puno entuzijazma, radimo sa sto deset posto za prosperitet Makarske i stripa.

Skica za Hermannov portret
Hermann Huppen rodio se u Belgiji 17. srpnja 1938. godine, u malom gradiću blizu njemačke granice. Radio je isprva kao drvodjelac, a poslije u arhitektonskom birou. U 18. godini s obitelji seli u Kanadu, ali se vraća nakon četiri godine i upisuje akademiju primijenjene umjetnosti. Sa stripom dolazi u dodir tek u 26. godini preko šurjaka, urednika u jednoj izdavačkoj kući. Hermann počinje crtati stripove u popodnevnim satima, nakon jutarnjeg rada u arhitektonskom birou. U suradnji s uglednim scenaristom Gregom potpisuje serijale "Bernard Prince" i "Comanche". Godine 1977. počinje sam pisati scenarije, iz čega nastaje njegov kultni "Jeremiah", a 1984. cijenjeni srednjovjekovni, realistični strip "Tornjevi Bois Mauryja". Posljednjih desetak godina uglavnom radi stripove sa snažnom političkom odnosno socijalnom notom, te krimiće noirovske inspiracije za koje mu scenarije piše sin Yves.



Objavljeno: Slobodna Dalmacija, Split, 03.11.2005.godine





Reportaže : Zagor nije video Kraljevića Marka

VEĆ 10 GODINA STANUJE NA ELITNOJ ADRESI

Od Mirka i Slavka, Bore i Ramiza, čak i Buhe i Sirogojna, popularniji su na pločnicima naših gradova Zagor Te Nej, Duh sa sekirom iz šume Darkvuda i verni mu pratilac Meksikanac Čiko. I supertajna grupa TNT davno je prevazišla druge nekad ovde popularne ekipe: družinu sinjeg galeba, Pere Kvržice, dečake Pavlove ulice, čak i nezaboravnu Nušićevu hajdučku četu harambaše Čede Brbe.

Strip kao jedna od najcenjenijih grana urbane kulture i likovne umetnosti, nezaobilazni deo odrastanja i edukacije čitavih generacija srpske omladine, gotovo bi izumro pred naletima medijske turbo-treš kulture i ružičastog sitnog veza tokom ratnohuškačkih devedesetih da se grupa novosadskih entuzijasta pre ravno deset godina nije uortačila i stvorila poslednje utočište crtanim herojima svoje i naše mladosti.

- Društvena organizacija „Klub obožavalaca stripa“ otvorena je u jesen 1995, a registrovana je pod tako rogobatnom etiketom zato što nije bilo drugog načina da se jedna biblioteka zavede u službena akta. A baš i da je društvena - nije, jer društvo za ovu našu rabotu ne daje ni pet para - kaže jedan od osnivača Kluba i danas jedini službenik u njemu Miloš - Miša Sekulić.

Ideje osnivača bila je jednostavna: sakupiti i udružiti silno stripovano blago iz ličnih kolekcija i staviti ga na raspolaganje svima koje to zanima. Pun pogodak, ispostavilo se vrlo brzo, jer već je registrovano 1.500 poklonika popularne supkulturne pojave, kojima je omiljeno štivo dostupno po uobičajenim bibliotečkim principima - iznajmljivanje, čitanje na licu mesta ili razmena. Klub je od prvog dana u iznajmljenim prostorijama i pod kirijom, ali bez ikakve želje i potrebe osnivača za bogaćenjem, pa je i danas, već treću godinu zaredom, cena iznajmljivanja jedne sveske na tri dana između 10 i 30 dinara, zavisno od kategorije dela. Već nekoliko godina ovaj klub se nalazi u najstrožem centru grada, u Ulici kralja Aleksandra 10, na prvom spratu u pasažu. Trenutno je kompletna biblioteka, oko 30.000 svezaka, vlasništvo petorice, ali je dobar deo na čitanju kod članova kluba. Najpre je sakupljeno nekoliko hiljada stripova, a sada je malo toga ostalo što je vredno a da ovde već nije deponovano. Na popisu je i pozamašan broj stariteta iz pedesetih i šezdesetih: stari „Pingvin“, „Karavan“, „Zenit“, „Panorama“ ili „Politikin zabavnik“, ali „Dilan Dog“ i „Alan Ford“ uvek moraju biti na dostupnom mestu.

Kada bi se sva ta prebogata bibliografija sakupila na jednom mestu, videlo bi se koliko je strip u našim okvirima kvalitetom i brojem izdanja parirao svetskoj sceni. U Mađarskoj i ostalim zemljama istočnog bloka strip nije postojao do devedesetih, dok se Rusi nisu povukli, ali je kod nas i 20 godina ranije bio rasprostranjen gotovo kao u Francuskoj i Belgiji. Kada se u obzir uzmu i broj stanovnika i opšti standard, bili smo ispred mnogo većih, bogatijih i uređenijih zemalja, a imali smo i svoje izdavače - „Dnevnik“, „Forum“ i „Dečje novine“, koji se time više ne bave.

Kod nas se uglavnom negovao strip evropskih autora, dok su iz Amerike stizali ekstraselekcija i klasici iz međuratnog perioda, kao i posleratni superheroji. Edicije „Marvela“ i „DC komiksa“ kod nas su prenošene u „Eks almanahu“ i „Stripoteci“, a glavni junaci bili su: Betmen, Supermen, Konan, Srebrni letač, Tor i Spajdermen. Ipak, popularniji od svega bili su italijanski Bonelijevi junaci i izdanja poput „Zagora“, „Teksa Vilera“, „Komandanta Marka“, „Velikog Bleka“ i „Poručnika Bluberija“ i francusko-belgijski proizvodi poput „Asteriksa“, „Taličnog Toma“ ili „Gastona“. Neprikosnoven u svakom pogledu ostao je „Alan Ford“, a Miša je posebno voleo Hermanove rane radove i „Modesti Blejz“.

Organizovao je Klub i školu stripa, koju vodi Vlada Vesović, a dosad je imala oko 80 polaznika. Organizovane su i brojne promocije domaćih autora: Zorana Janjetova, Željka Paheka, Alekse Gajića - svetske elite. Dolazila su i mnoga zvučna imena iz inostranstva, koja nešto znače samo najtvrdokornijim poznavaocima prilika u svetu stripa, a bilo je i izložbi i promocija novih strip izdanja. S vremenom se, uz stripove, nakupio i pozamašan broj gramofonskih ploča, koje polako nestaju pred naletom interneta i CD-a. Pošto je afinitet ljudi koji dolaze jednak za obe stvari, cilj je i u ovom segmentu kolekcionarstva ostao isti.

Klub je otvoren radnim danom od 10 do 14 sati i od 18 do 21 čas, a subotom samo pre podne. Uz godišnju članarinu od 800 dinara članove očekuje i niz pogodnosti, kao što je mogućnost plaćanja usluga stripovima ili pločama, koji su ovde punopravna i važeća valuta.

- Niko ne beži od novca, ali se na ovaj način mnogo toga spase od bacanja, a nekome će jednog dana dobro doći i biti od vrednosti - kaže čuvar riznice, koji i bez kartoteke u svakom momentu zna gde se šta od mnogo hiljada sakupljenih stripova i ploča nalazi. Pošto kroz ovaj klub defiluje masa ljudi iz neposrednog sveta stripa: autori, crtači, scenaristi, izdavači, pedagozi, i to sa svih eks-Ju prostora, ovde se mogu dobiti i obaveštenja o svim aktuelnostima u vezi sa stripom. Za razliku od doba kada je Klub osnovan, opet se objavljuje dosta kvalitetnih stripova, ali su zbog cene ekskluzivni i dostupni eliti, dok nove generacije klinaca strip menjaju za internet i video-igrice. Ipak, Miša se nada da će strip i kod nas doživeti spektakularan povratak, kao sada u svetu, gde se veći deo aktuelnih filmskih hitova snima na osnovu stripa, a samo za autorska prava daju se basnoslovne sume. A sve je počelo od Švarcenegerovog „Konana“.

Zlatomir Gajić

Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 09.11.2005.godine

GRAFIČAR SA SRCEM DETETA:
RASTKO ĆIRIĆ

SVAŠTARA ŽIVOTA

U knjižari „Akademija” u Beogradu predstavljena svojevrsna multimedijalna autobiografija ovog poznatog umetnika

Dokaz da grafičar, ilustrator, muzičar, profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu Rastko Ćirić i dalje čuva dete u sebi je i njegova najnovija multimedijalna knjiga „Svaštara” koja je nedavno predstavljena u IPS knjižari „Akademija” u Beogradu. Ovaj majstor ilustracije nepregledne mašte i prepoznatljivog autorskog rukopisa na 388 strana A-4 formata sabrao je sve ale i bauke, nestašne junake, nevidljive i slabo vidljive životinjske vrste, likove iz tamnih i još nerasvetljenih slojeva kolektivne svesti i podsvesti, ali i razne priče i zvuke, pokrete, nostalgične melodije rečju, „prvi tom” svog života. Ova svojevrsna inovativna ilustrovana autobiografija sadrži sve Ćirićeve opsesije i fascinacije – ilustracije, animacije, grafiku, grafički dizajn, muziku, tekstove, čak i 3D naočare.

Knjiga „Svaštara” koja se čita i sluša prvo je domaće delo objavljeno u novom izdavačkom konceptu. Naime, ova knjiga se na zahtev čitaoca prelista, naruči i dobija za nekoliko dana, a posebno je zanimljivo i to što svaki vlasnik „Svaštare” može da autorizuje svoj primerak.

Da li umetnik danas mora da se izražava multimedijalno i da li je to zahtev tržišta i savremenog konzumenta umetnosti?
– Ne znam za druge umetnike, ali meni prija da se šetam iz medija u medij, čak i da iste junake, kao što su ale i bauci, pretačem iz jednog oblika u drugi. Vrlo je zanimljivo na koji način se svi ti junaci menjaju. Statične ilustracije moraju da se prilagode pokretu da bi postale animirani film ili da se prilagode velikom formatu da bi nastala izložba. Jednostavno, volim i uživam u tome da jednu istu stvar prilagođavam raznim medijima. Verujem da je to zabavno i publici.

Da li su se estetika i jezik ilustracije vremenom promenili i da li je ilustracija ustupila mesto kompjuterskoj animaciji?
–Služim se računarom, zahvaljujući kojem sam ovu knjigu i pripremio za štampu. Moj stav je da treba naći dobar balans između ruke i mašine. Ako se samo koristi kompjuter bez ljudskih atributa i mogućnosti, onda kreacija ispadne hladna i nehumana. Neophodan je dobar odnos između ljudskog i mašinskog izražavanja. Računar se često koristi u krajnjoj fazi dorađivanja, pripreme za štampu, produkciji. Međutim, ruka ostaje ruka.

Vlasnici „Svaštare” zahvaljujući multimedijalnom kompakt-disku imaju priliku da virtuelno krstare po Vašoj sobi u kojoj dominantno mesto zauzima i pianino. Da li postižete da se bavite muzikom i komponovanjem?
–Muzika me odmara od crtanja, ali i obrnuto, kad se umorim od muzike posvećujem se crtanju. Na disku postoji nekoliko mojih muzičkih projekata, neki su poznatiji, kao što je „Rubber Soul Project” posvećen Bitlsima. Moj bend i ja smo poslednju pesmu radili povodom dvadesetpetogodišnjice smrti DŽona Lenona. Ta pesma će biti izvedena 9. decembra u Liverpulu, u „Kavern klubu” gde su Bitlsi i započeli svoju karijeru. To je naša najnovija avantura kojoj se baš radujemo.

Šta se može videti 3D naočarima?
Na tri mesta u knjizi postoje 3D nacrtane stvari. Reč je o stripu, grafici, crtežu koje sam rukom crtao. Naočare istovremeno i obeležavaju te strane u knjizi, tako da imaju i funkciju obeleživača.

Da li strip i dalje zauzima važno mesto na Vašim predavanjima, s obzirom na veliki međunarodni uspeh Vaših studenata u domenu stripa?
Kad sam došao na Fakultet primenjenih umetnosti da predajem ilustraciju omogućio sam studentima da mogu da izaberu strip kao svoj izborni medij i da diplomiraju na njemu. Mnogi studenti koji su diplomirali na stripu sada su afirmisani strip autori i veoma sam ponosan na njih. Strip je, uslovno govoreći, niz ilustracija koje su logički povezane tako da je potpuno normalno da se stripu posvećuje velika pažnja. Strip je jedan od najšire shvaćenih zadataka na trećoj i četvrtoj godini studija.

Kojom disciplinom se trenutno najviše bavite?
Najviše me zabavlja da stalno menjam zadatke. Ovo je doba pred Novu godinu i trenutno osmišljavam kalendare.

Da li ćete pomoći budućim vlasnicima „Svaštare” da dobiju svoj ekslibris kojim se uspešno bavite?
Ekslibris je predmet koji obeležava vlasnika. Knjiga može da se autorizuje. Svako može da naruči ovu knjigu i u zavisnosti od porudžbina povećavaće se i tiraž. Digitalna štampa omogućava svakom čitaocu da se baš u njegov primerak upiše i vlasnikovo ime, odnosno da se pojedini primerak autorizuje. Svaki vlasnik knjige moći će da u impresumu odštampa svoje ime. To znači da će u knjizi pisati – ovo delo pripada tome i tome. To je još jedna lepa mogućnost novog koncepta štampe. Četvrtina britanskog izdavaštva funkcioniše na ovakav način. „Svaštara” je prva knjiga u našoj zemlji koja je štampana u novom izdavačkom konceptu. Videćemo kako će je publika prihvatiti. Cena je nešto viša nego da se štampa ofsetom, ali je mnogo manje i kratkoročnije ulaganje. To je sistem koji će u znatnoj meri početi da konkuriše klasičnom izdavaštvu.

Isidora Masniković

Objavljeno: POLITIKA, Beograd, 09.11.2005. godine

sadržaj

9.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti



-RASUTI PO SVETU...
Početkom meseca je Dupuis izdao i na fancuskom i na holandskom 2. album serije Secret, koja po scenariju Giroud-a crta Milan Jovanović. Previevws nafrancuskom iholandskom. Još jednom naše kolege od Lo Spazio Bianco pišu o jednom nezavisnom magazinu u kome su prisutni umetnici s naše strane: Na ovome linku možete čitati (ili pregledati) rezenziju za Nonzi 0 e 1, u kom učestvuju Aleksandar Zograf i Tihomir Čelanović. Strip Small Hands Danijela Žeželja u Francuskoj i o tome više saznajte ovde. Gradimir Smuđa u Italiji. Tomaž Lavrič Evropa 2 u Španiji. Zoran Janjetov u Španiji Los Tecnopadres 4. Zbog svoga prisustva na 16. Festivalu od Amadora (najveći festival na portugalskom u celome svetu) evo kako Aleksandar Zograf 'visi' na BD Jornal 7, najnoviji (i dosta prisutan) magazin stripova u Portugalu. Darko Drljević dobija nagradu.
(Marko Ajdarić)


-WINSOR McCAY - DVD
"Objavljen" je Winsor McCay DVD povodom 100 godina Little Nemo. Zanimljiv tekst tim povodom možete pročitati ovde.
(Marko Ajdarić)


-10 GODINA SERIE B
Serie B, kolekcija koju je Delcourtkreirala pre 10 godina i preko koje je mnogo umetnika ušlo u svet bandes dessinées. U ovom specijalu BD Gest-a, može da se vidi nekoliko radova Igora Kordeja, Željka Paheka, Leonid Pilipovića, Gorana Sudžuke i Bojana Kovaćevića...
(Marko Ajdarić)


-ESKAPIST #8
Brian K Vaughan, Harvey Pekar i Brian Bolland se pojavljuju u Escapist-u 8...
(Marko Ajdarić)


sadržaj

10.

PISMA ČITALACA

mail



From:Igor Markovic <krismar@EUnet.yu>
Subject: STRIP VESTI #338


Na sajtu B92 potkrala se UZASNA greska. Tekst o Dilan Dogu, koji su i citaoci S.Vesti imali priliku da citaju, sigurno nisam napisao ja, vec MARKO STOJANOVIC.

Ovim putem zalim da se izvinim i Marku ako je zbog greske veb dizajnera njegovom imenu i delu ucinjena bilo kakva nepravda.

Igor Markovic
urednik System Comicsa


sadržaj

11.

BERZA

mail



Kupujem sledeća izdanja:

STRIPOVI
Politikin zabavnik:
Bluberi: Slomljeni nos2377,2378,2379
Bluberi: Teror u kanzasu 2074,2075,2076
Bluberi: Pakleni napad 2036,2037
Džeremaja: Alex

Super strip:
1.dijabolik:5,9 ,14,15,17,18,19,23,24
2.pobjeda:2

Cak ekstra:10

Alan Ford-spoljni broj(unutrašnji broj) 444,(274)
Alan Ford-hrvatski od 1993.g.spoljni broj
7, 38, 43, 44, 61, 66, 71, 72, 82, 84, 85, 87, 89, 90, 124, 129, 130,
Alan Ford-hrvatski-specijal-veliki
1, 4, 5, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 15, 19, 22, 23, 24, 25
Alan Ford-hrvatski-specijal-mali
1,2,4,8,9,10,11,13,14,15,16,17,18,19,20,21,22,23,24,25
Alan Ford-hrvatski-priče boja jedan 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10,

Crtani romani:33, 41, 47, 48, 111, 159,176, 212, 230, 239, 254, 261, 266, 282, 291, 298, 301, 308,

Gordon Link - hrvatski komplet
Ježev seksi humor: 9, 11, 13, 35, 59, 60, 63, 64,
Zlatne godine Miki Mausa
Korto Malteze: Bajka iz Venecije (pirat)
Profil meki: 11, 12,
Profil tvrdi: 1, 2, 3, 6
nostalgija: 1, 2, 3, 4, 5, 9, 10, 11, 13,
Džeremaja: Ave Cezar (pirat)
Biser tvrdi: T.Tom: 7, 15
Spiru: 16
Biser meki: T.Tom: 81, 87, 93, 96,
Pan strip: Klasici u stripu: 35, 36,

Zenit extra:1, 2, 3, 4, 5, 6, 8, 9, 10, 11, 12,
Zenit: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37,

Dečije novine-album:
Spiru: 2, 3, 5,
Tin-Tin: 2, 3, 4,
Kapetan Sabr: 2, 3, 4,
Bluberi: 1, 2, 3, 4, 5, 6,
Morbus Gravis Druna
Andrija Maurović: 1, 2, 3

Eks almanah: 9,
Mek Koj: 56, 74, 95,
Den Kuper: 40,
Dž.Kartland: 155,
Dardevil:399, 411,
A.Blistok: 158, 215,216,
Čudovište iz močvare:425,
Ludi monah: 416,

Mini Eks: Fort Viling (Hugo Prat) br:25

Zagor specijal 6 (pirat)
Asteriksov zabavnik: 2, 4, 5, 6, 8, 10, 11, 12, 13, 14, 16, 24, 30, 40, 44
Disney show (Mikijev zabavnik) br: 2
Tarzan:17,18,19,20,51

PISANI ROMANI
X-100 stara serija: 94,

Vanredno drugo kolo ”Druga smrt doktora Langa"”

X-100 nova serija: 15, 16, 22, 40, 67, 72, 118, 119, 127, 130, 131, 138, 159, 160, 162, 167, 181, 194, 217, 223, 227, 243, 248, 253, 262, 268, 286, 307, 354, 364, 416, 466, 491, 492, 553, 556, 559, 607, 608, 628, 666, 680, 968, 1003, 1006, 1007, 1015, 1018, 1021, 1030, 1031, 1072,

Laso stara serija: 4, 11, 27, 40, 45, 59, 72, 89, 90, 96, 100, 104, 116, 146, 155, 157, 158, 159, 164, 174, 179, 188, 193, 196, 200, 204

Laso nova serija: 4, 14, 22, 39, 41, 54, 58, 59, 64, 75, 84, 96, 109, 112, 114, 115, 119, 125, 127, 134, 171, 328, 375, 386,

Hejzi (Horus): 2

Živko Jelić
Kontakt Telefon: 063-8-910-084


sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti



...Francuzi nastavak

-Thorgal
mail eo2scylla2000@yahoo.fr
www.thorgal.net

-Crayons
mail info@crayons.be
www.crayons.be

-BDtheque Teträm Corp
mail admin@tetram.org
www.tetram.org/bdtheque

-Roger Brunel
mail rogerbrunel@wanadoo.fr
roger.brunel-bd.monsite.wanadoo.fr

-Collection Meynet
mail collection_meynet@yahoo.fr
perso.wanadoo.fr/collection-meynet

-All Potatoes-Man adventures
mail potatoes-man@voila.fr
potatoesman.free.fr

-Damned Productions
mail damned_productions@hotmail.com
daniel.gerber1.club.fr

-LesÉditions de la Fibule
mail editionslafibule@free.fr
leseditionsdelafibule.com

-Encyclopedia Hermanni
mail jan.severs@pandora.be
users.telenet.be/encyclopedia-hermanni

-Les aventures de Rino et Ouistin
mail nbfp1@sympatico.ca
www3.sympatico.ca/nbfp1

-FG Studio
mail fabiog.dasilva@uol.com.br
www.fgstudio.org

...Francuzi... završeni... za sada...:)
Imate li nekih ideja???



...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu.

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.