prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. MINI CRŠ - stripovi.com
2. PRIČA O STRIPU - Strip Vesti
3. KOMIKAZE PRESENTS - Ivana Armanini
4. STRIP NA AVTOBUSU - StripCore
5. NAJSKUPLJI SU BELGIJSKI MAJSTORI - Aleksandar Manić
6. 1000 PUTA STRIP! - Vasa Pavković
7. STRIP AUTOR: MIJAT MIJATOVIĆ - Strip vesti
8. JUŽNJAČKA UTEHA No 188. - Marko Stojanović
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (247) - Darko Macan
10. ŠTAMPA - štampa
11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -NAJBOLJI WEB STRIPOVI 2004
    
12. LINKOVI - Strip Vesti
13. DATUMI - Strip Vesti

1.

MINI CRŠ

stripovi.com

od 17. do 29.12.2004. Zagrebački velesajam,
paviljon 11D (kineski paviljon).

Dakle, i jope CRŠ fešta samo u minijaturnom obliku. U gore navedenom prostoru paviljona 11D u sklopu Božićnog velesajma bit ćemo prisutni s nešto skraćenim izložbama (Zagor+Ferri, Esad T. Ribić, natječajna izložba), prodajom stripova (More Comics, Bookglobe, Strip-agent, Q-strip, Zagrebačka naklada...). Oni koji su propustili nabaviti katalog CRŠ-a ili CRŠ majicu imaju priliku tu grešku ispraviti. Prikazat ćemo i ultrapopularni turski igrani film Captain Swing (Komadant Mark), talijanski animirani film Povratak Super Hicka (Alan Ford), a tu su i strip adaptacije Rockeeter, Punisher s Dolph Lundgrenom, te sjajni animirani film Iron Giant. Strip radionicu će u subotu u 14 h voditi Frano Petruša. 22.12. u srijedu moći ćete u Razgovoru s Esadom T. Ribićem saznati kako je to raditi za Marvel Comics. 23.12. u četvrtak u 16h poveća skupina stripaša (Frano Petruša, Esad T. Ribić, Robert Solanović, Tico, Sebastijan Čamagajevac...) bit će vam na raspolaganju za crtanje po želji. Vidimo se na mini CRŠ-u.

sadržaj

2.

PRIČA U STRIPU

Strip Vesti

Izložba "Priča u stripu" otvara se u petak 17. decembra u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog. Tom prilikom biće izloženi radovi 86 novosadskih djaka koji su učestvovali na ovogodišnjoj Likovnoj radionici. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog tradicionalno, u saradnji sa osnovnim školama, organizuje tromesečni kurs u okviru kojeg se mališani, kroz razgovor i kratka predavanja, upoznaju sa delima pojedinih autora, dok kroz praktičan rad savladjuju različite likovne tehnike.

Učenici su se upoznali sa delima srpske umetnosti iz prve polovine 20. veka, Nadežde Petrović, Jovana Bijelića, Save Šumanovića, Milana Konjovića, a potom su priču preneli u formu stripa. Izložba se otvara u petak u 17 sati u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, a može se pogledati do 16. januara.


Objavljeno: na sajtu Radio 021, Novi Sad, 15.12.2004.godine

sadržaj

3.

KOMIKAZE PRESENTS

Ivana Armanini

www.jedinstvo.hr/komikaze
www.danikavas.org

18.12.2004.KOMIKAZE PRESENTS:

KONCERT:DANI KAVAS/SLO
+PROMOCIJA/IZLOZBA NOVOG STRIP ALBUMA
KOMIKAZE#3/promo cijena:15 kn

SKVOT/HORVACANSKA 32/KNEZIJA-ZAGREB

***
FREE ENTRY

PROGRAM REALIZIRAN KROZ PLATFORMU CLUBTURE_DON:IOD-HR
org:Komikaze+skvot team

Dani Kavas

Anarhista, pjesnik, stripovski autor, inicijator i sef Poduzeca za malogradjansku umjetnost i glavni motor mladinskog kluba Ambasada Stefana Kovaca u Beltincih (Prekmurje) kroz sve svoje aktivnosti na kreativan, iskren i predan nacin upozorava na anomalije u nasoj drustveni okolini, a svoju osobnu ispovjest stavlja kao alternativu.

Radi se o netipcnom kantautorskom (vokal, akusticka kitara) performansu, obogacenim vlastitim kratkim filmovima i stripovima. On je naime i suradnik Stripburgera, tako da se socijalno angazovane i drustveno-kriticke teme kod njega na eksplicitan nacin odrazavaju i muzicko i vizualno. Ostri i eksplicitni tekstovi su mu u principu na slovenackom jeziku, ali na balkanski turneji ce jih interpretirati u nekoj mjesavini balkanskih jezika. Odlikuje ga snazan, veoma jedinstven nastup, koji je po intenzivnosti blizu punku u najboljem izdanju.

1999. godine Dani u Beltincima osniva slikarsko-stripovsko, glasbeno teatarsko, jednostavno filozofsko, lagano anarhisticko Poduzece za malogradjansku umjetnost Radikalni Dr.Karkolizem. Crta stripove za fanzine i gitarom u ruci autostopira na nastupe po slovenskim klubovima...

sadržaj

4.

STRIP NA AVTOBUSU

StripCore

Urednistvo revije Stripburger je letos izvedlo vec delavnic stripa (v sodelovanju z Zavodom za prireditve kulturne prireditve Celje, z zalozbo Goga v Novem mestu, na gimnazijah Sentvid in Bezigrad v Ljubljani...). Izbor rezultatov delavnic je na ogled na oglasnih prostorih podjetja Avus v avtobusih v Mariboru, Kranju in Kopru.

sadržaj

5.

NAJSKUPLJI SU BELGIJSKI MAJSTORI

Aleksandar Manić

"Nekada su originalne strip table kupovali samo kolekcionari. Prilike su se promenile, te je danas klijentela sasvim razliccita. Originalne table su vidjene kao savremena umetnost i ccesto su uramljene i okaccene na zid. Istovremeno, neki kupuju i uspomene iz detinjstva ili mladosti – kazze Erik Leroa, ekspert za stripove, pred poccetak javne prodaje organizovane 4. decembra u pariskoj aukcijskoj kuchi "Tazzan". Ponudjeno je 400 originalnih tabli, 250 albuma, revija i postera, kao i 80 predmeta, vechinom skulptura i emajliranih plocca. Na maratonskoj visseccasovnoj aukciji, prodato je tri ccetvrtine ponudjenih brojeva za ukupnu vrednost od 471.208 evra.

Kao ssto se i occekivalo, najveche cene dostigao je belgijski majstor Erzze: deset litografija 23.201 evra, "Kraba sa zlatnim klesstima" album iz 1943. godine 12.179 evra, "Tenten u Americi" album iz 1946. godine 6.380 evra, kao i pet crtezza malih formata po cenama od 3.500 do 4.500 evra. Tabla iz Frankenovog albuma "Spiru i ljudi mehuri" prodata je za 22.040 evra, mala Morisova crno bela ilustracija sa Taliccnim Tomom za 9.280 evra, a Masseroova tabla "Ssaminu i Krompir" dostigla je 4.176 evra. Od danassnjih majstora najbolje se prodala Bilalova kolor tabla broj 60 iz albuma "Sajam besmrtnih" 6.032 evra, dok je njegova ilustracija radjena olovkom za album "Plava krv" dostigla 6.960 evra. Zzilarova ilustracija Blejka i Mortimera za korice luksuznog kataloga aukcijske prodaje, dostigla je 5.336 evra, Loazelova ilustracija za Petra Pana 3.712 evra, dok su crno bela table "Torgala" Rosinskog i Tarkenovog "Lanfesta" dostigle po 3.480 evra.

"Sve je tezze nachi table velikih evropskih majstora, a pogotovo je tessko nachi table iz dobrih perioda, iz slavnih albuma i sa prikazanim junakom – kazze Erik Leroa – zato smo stavili visse originala americckih autora, jer tu joss uvek ima izuzetnih stvari." Medjutim, jedino je Fosterova tabla "Princa Valijanta" broj 1391 dostigla 6.496 evra, dok se vechina americckih majstora nije prodala ili su kaissevi (ne table) dostigli cene od 200 do 500 evra (Milton Kanif, Ccik Jang, Fil Dejvis, Frenk Robins...). Losse su prossle i table svih mladjih francuskih autora ccije stripove ne poznaje ssiroka javnost. "Prodavache se i oni dok malo steknu popularnost. Ide to velikom brzinom. Pogledajte samo Gradimira Smudju koji je do nedavno bio nepoznat, a sada mu se originali prodaju izvanredno – objassnjava Erik Leroa – strip trzzisste je vrlo zzivo i neprekidno se kreche. Moj savet je da se obrati pazznja na nove autore koji rade za Delkur, Solej i Asosiasion. Njihovo vreme tek dolazi."

sadržaj

6.

1000 PUTA STRIP!

Vasa Pavković

Uz jubilej čuvene strip revije

1000 PUTA STRIP!

Početkom decembra na kioscima se pojavio hiljaditi broj STRIPOTEKE, revije svetskih stripova, koja punih 36 godina raduje ljubitelje devete umetnosti. Sa njenih korica posmatraju nas sem Bluberija i drugi junaci svetskog stripa. Između ostalih: Modesti Blejz, Princ Valijant, Tarzan, Stiv Kenjon, Korto Malteze, Konan, Torpedo, Mandrak, Srebrni letač. DŽoni Hazard, Bruno Brazil, Lik Orijent, ali i Umpah Pah, Asteriks, Talični Tom, Iznogud, Popaj, Hogar i Redov Bili... Ukratko: prva liga američkog i evropskog realističkog i komičkog stripa. Ako se doda da je reč o deliću spiska stripova i stripskih junaka, koji su u skoro četiri decenije izlazili na stranicama Marketprintove revije, postaje izvesnije koliki je značaj Stripoteke u sedam decenija dugoj istoriji devete umetnosti na jugoslovenskim prostorima. Jednostavno: niti je bilo niti će biti kvalitetnije i bitnije strip revije na Balkanu.

Kako je poznato, Stripoteka je nastala iz revije Panorama, koja je u aprilu 1969. godine najavila da će na zahtev čitalaca pokrenuti bočno, mesečno izdanje. U prvom broju štampana je kompletna epizoda Gošinijevog i Uderzovog Umpah Paha, svojevrsne maskote Panorame. Koncepcija prvog broja najavila je i nova izdavačka vremena i drugačije navike čitalaca. Dok je Panorama ležerno štampala stripove u nastavcima, Stripoteka je od prvog broja krenula sa kompletnim epizodama. Posle Umpah Paha u drugom broju je objavljen Talični Tom, pa Krcko i Den Kuper. Ta tri stripa su potvrdila da je na neki način Stripoteka vodila računa o publici Panoraminog prethodnika, sjajnog nedeljnika Kekec, kojeg je od poslednje nedelje 1957. objavljivala beogradska Borba. Prvom fazom postojanja Stripoteke možemo smatrati prvih 40 brojeva u kojima su izlazili i junaci: Karl Viking, Olak Gladijator, Pauk, Čelična šaka, Spiru i Fantazio... Revija je redizajnirana od 40. broja kad u njen sadržaj prodiru i Ringo, Poručnik Bluberi, Riđobradi, Lik Orijent, Modesti Blejz, DŽems Bond, Gaša...

Od 81. broja iznenada novosadski magazin počinje da izlazi dva puta nedeljno, sredom i subotom, insistirajući na vrlo kvalitetnom i malom broju nosećih stripova, i tako će biti do 150 broja kada se pojavljuje kao nedeljni dvobroj. Uz pominjane strip junake kreću i Maningov Tarzan, Bob Moran i Bruno Brazil, Nova Novator, Iznogud... Od broja 400 ona prestaje da izlazi u dvobrojima, već se na kioscima štampe pojavljuje kao jednobroj nedeljnik. Ubrzo će u sadržaj lista sem Princa Valijanta početi da ulaze i junaci sindikatskog američkog stripa, najčešće po hronološkom redu epizoda, što ljubiteljima omogućava da prate razvoj autorskih poetika majstora devete umetnosti. Od 455. broja u Stripoteku dospeva Marvelov junak Konan, ubrzo i Tor, pa Srebrni letač. Posle 500. broja u listu se sve češće javljaju i radovi jugoslovenskih autora: Kerca, Kordeja, Nenadova, Devlića, Mijatovića, Paheka, potom će magazin objavljivati i kolorne stripove u nastavcima (Korbenove, Lorensove, Segreljesove...), radove Itsalijana Huga Prata, Jakovitija, Berardija i Milaca i stripove španskih autora...

Kako je Jugoslavija padala u krizu i Stripoteka je gubila tržište i umesto rekordnih sto hiljada primeraka, krenula ka manjim tiražima. Tako je od februara 1988. petnaest meseci odsustvovala sa kioska, da bi se obnovila 910. broje, i s mukom nastavila kao mesečnik sve do 936. broja. Usledila je pauza od čak osam godina, da bi se iznenada obnovila novembra 1999. i sve do danas izlazila kao mesečnik, ostajući poslednji primer visoko kvalitetnog, albumskog stripa kod nas.

Ukratko, čestitajući jednom od najstarijih srpskih listova 1000. broj, verujem da će porastom standarda stanovništva i makar delimičnom obnovom nekadašnjeg tržišta, Stripoteka preći na veću učestalost pojavljivanja, hrleći, što da ne, kao 2000. broju.

sadržaj

7.

STRIP AUTOR: MIJAT MIJATOVIĆ

Strip vesti

MIJAT MIJATOVIĆ
Gornji MIlanovac, 06.07.1970.

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No188.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO (87):

BERLIN BERLINSKI ZIDOVI (3)

Sa svoje strane, u svoju suprugu, okruženje i ideale svoje profesije razočarani Kurt Severing prolazi kroz podeljeni Berlin, bolno svestan raznoraznih političkih frakcija i socijalnih grupacija koji ga razdiru, novih, nepremostivih zidova koje između sebe svakog novog dana podižu stanovnici Berlina. Kurt će nam sa svoje strane priuštiti uvid u pisanje, neizbežnu sumnju u snagu pisane reči, u moć pisca da promeni bilo šta suštinsko sedeći za svojom pisaćom mašinom i ispunjavajući svet zvucima kucanja i rečima, rečima, rečima... Zaglavljen između sumnje u delotvornost pisanja i nasušnom potrebom da se piše, kratkovidom, večito nebrijanom novinaru sa cigaretom u ustima ništa ne promiče, ali već omatoreli idealista ne želi (ne može?) da se stavi pod nijedan barjak osim svog. U potrazi za unutrašnjom snagom, preko potrebnom da bi preživeo i nastavio svoj rad, u nemogućnosti da je dobije preko bilo koje političke partije, svojih kolega novinara pa čak i preko svoje otuđene žene, Severing se zaljubljuje u na svoj način podjenako idelističnu, iako dosta mlađu Marte.

Berlin – City of stones osim na samom divovskom protagonisti Berlinu te Kurtu i Marti počiva takođe i na šarolikoj gomili likova, i na njihovoj interakciji. U fokusu su takođe i Martina koleginica sa studija umetnosti Ana, čija je ljubav prema Marte drugačija prirode od one kakva bi trebala da bude između dve prijateljice, mali Jevrejin David, raznosač novina, simpatizer socijalističkih ideja i zaljubljenik u Hudinija, koji je još u detinjstvu posto svedok nacističke mržnje, hrabra Gudrun, čija porodica puca po šavovima zbog podele na crne i crvene, socialista Oto, spreman da u svako doba okrvavi ruke ako to revolucija od njega bude zahtevala, stari policajac Lemke, ogrubeo od rata i službe koju obavlja, ali uvek otvorenih očiju za ono što se oko njega dešava i sa osećajem za to šta je pravo a šta nije nevezanim za to što mu nadređeni kažu... Likova ima još mnogo, a mreža njihovog međusobnog odnosa tvori pejzaž Berlina, ne manje realan i slikovitod kamenih zidova i crepova od opeke koji čine građevine Berlina.

Što se same likovne strane u izvođenju Berlina Ljuts je do neverovanja pažljiv i marljiv u predstavljanu Berlinske arhitekture. Panorame grada kojima često pribegava odlikuju se gotovo fotografskim prikazima urbanog Berlina, i pravo je uživanje provesti neko vreme u pažljivom proučavanju komplikovanih perspektiva i mnoštva detalja kojim gotovo svaka strana Belina obiluje. U svom pisanju topao i zainteresovan za brižljivo nijansiranje svojih likova pokazuje iskrenu ljubav ka nesavršenim ljudskim bićima, Ljuts neguje jedan ogoljen, precizan i pomalo hladan crtački stil u njihovom likovnom izvođenja. Očigledan je uticaj Eržeove čiste linije u crtanju i tušu, ali propuštene kroz jedan jak autorski filter – ljudske fizionomije su jedva primetno stilizovane, ali je zato primetno mnoštvo detalja u jako preciznoj pozadini koja je primetna na gotovo svakom kadru (takođe veoma netipično za američki strip), a jedina lepša stvar od bogatih enterijera su eksterijeri od kojih zastaje dah.

U načelu, svaki strip bi trebalo da bude jedinstvo teksta i crteža, ali je to nepisano pravilo za retko koji strip tek više od mrtvog slova na papiru (ili razigranog crteža iza koga malo toga stoji, ako više volite). Očigledno je, posle čitanja Berlina, da je Ljuts pre svega pripovedač, očigledno rešen da ni crtežu ni tekstu ne da primat u pričanju svoje priče. To, u Ljutsovom slučaju, znači da se u radu trudi da na nove i efektne načine kombinuje vizuelni i literarni element, te da je sve podređeno naraciji. Obilje tokova svesti građana Belina te Marte i Kurta rešeni su na interesante i nove načine, između ostalog (ali ne isključivo) inovativnim pristupom kadriranju, ubacivanjem crteža grafitnom olovkom, korišćenjem rukopisa, autentičnih mapa grada, starih grafika, te hrabrim (ali uvek brižljivo osmišljenim i opravdanim) poigravanjem vizuelnim elemenatima stripovskog jezika sa kojim Ljuts stalno eksperimentiše.

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (247)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

GASTARBAJTERSKE GODINE: NO HABLA INGLES

Ne volim se hvaliti, ali moram stvari postaviti u kontekst. Za američko tržište je do sada radilo možda pet scenarista kojima engleski nije materinji jezik, a ja sam jedan od njih. K tome, mislim, jedini ikad nominiran za neku nagradu. Naravno, ničeg od toga ne bi bilo da nije bilo Tanje koja me engleskom učila i svaki tekst popravljala, ali poanta je da nijedan urednik nikada nije vratio neki moj scenarij zato što bi jezično bio neupotrebljiv.

I onda Igora i mene, u sklopu veće čistke neuspješnih naslova, maknu sa Soldiera X i mi to prihvatimo k'o dobri soldati, bez batrganja, vrištanja i pižđenja po Internetu (Igor će šou imati kasnije, kad ga zamijene na Excaliburu). I za nagradu dobijem da me trač-kolumnist Rich Johnston, intervjuirajući Marvelova glavešinu Joea Quesadu, utrpa u niz bundžija koji su Marvel, kao, napustili "zbog kreativnih razlika". I onda Joe, u tom istom intervjuu, kaže da su, koliko on zna, neki moji scenariji morali biti mijenjani "jer mi engleski nije materinji".

Objektivno, ništa tu strašno nije rečeno i nitko, zapravo, ni za što nije kriv. Rich je radio svoj posao dizatelja prašine i jedini mu je propust što nije provjerio kako se nisam, poput drugih otpuštenih, tada i ja bunio. Joe je opet, pritisnut uza zid, branio tvrtku koju mu je posao braniti i nije kriv što ne zna da su neki scenariji prepravljani ne zbog jezika već zato što je zaplet otišao u krivome smjeru. Nitko, kažem, nije kriv i ništa zbilja strašno nije tu rečeno.

Ali mene je dotuklo.

Bila je to kap, izgleda, koja je prelila čašu za koju nisam ni znao da se puni. No, pročitavši tu usputnu, nepravednu optužbicu (Richu na čast, pokušao me obraniti), učinilo mi se kako ću, ma što učinio i kako god se trudio, za Amere uvijek biti stranac, egzotična neka beštija koja se baš simpatično trudi.

Nisam ni ja pravedan. Mislimo o Amerima što god želimo, ali oni se zaista trse prema svakome biti srdačni. Ali, kad je Joe dodao svoju kap u čašu starih frustracija uredničkim nerazumijevanjem i čitateljskim neprihvaćanjem, ja sam jednostavno digao ruke od svega, nesposoban za to i takvo tržište više napisati i jedan, jedini redak.

(Nastavlja se ...)


***
Na top listi vodeće web-stranice Ujedinjenih Čočeka već tjednima vrh uvjerljivo krase ovi stripovi:
http://www.stripovi.com/mistermacak.asp
http://www.zmcomics.co.yu/sergej i
http://www.stripovi.com/martinamjesec.asp

sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa

Zoran Đukanović i Dušan Banjanin su obezbedili sledeće priloge:

ČUDNI SU PUTEVI ZLOČINA

Crnohumorni strip španjolskog dvojca Jordia Berneta (crtež) i Enriquea Sancheza Abulija (scenarij) obiluje nasiljem i seksom, a nerijetko se te dvije stvari prožimaju. »Torpedo« je smješten u vrijeme kada su obračuni među bandama svakodnevica, a plaćenim ubojicama posao cvjeta kao i elitnim prostitutkama

Postoji li itko tko je spreman tvrditi da strip kvari djecu, onda uopće ne treba sumnjati da bi za »Torpedo« ustvrdio kako može pokvariti i odrasle. Crnohumorni strip u pravom smislu riječi, španjolskog dvojca Jordia Berneta (crtež) i Enriquea Sancheza Abulija (scenarij), osobito obiluje nasiljem i seksom. Nerijetko se te dvije stvari prožimaju, no u »Torpedu« pristaju kao ruka i rukavica.

Bez iznimke karakterni likovi bez ikakvog problema sočno psuju, a ni narator se od toga nimalo ne susteže. Ne samo da se sve to sjajno uklapa u sliku i priliku vremena već je i vjerno dočarava. Vrijeme je prohibicije i američkim gradovima iz sjene vladaju mafijaški bossovi. Obračuni među bandama su svakodnevica, a plaćenim ubojicama posao cvjeta isto kao i elitnim prostitutkama.

Gangsteri i sitni kriminalci padaju kao snoplje pokošeni strojnicama iz jurećih automobila, ili ginu pod rafalnom paljbom suparničkih bandi ili plaćenika »živopisnih imena«. Prisutne su i »lake žene«, »teški muškarci«, homoseksualci, kockari, kicoši i, ukratko, svi ljudi više-manje sumnjiva morala.

Glavni lik je antijunak, gangster Luca Torelli - Torpedo, a »krase« ga vrline poput bezosjećajnosti i sirovosti te sklonost svim vrstama poroka, osobito seksu, kojeg se ne odriče čak ni kada druga strana nije zainteresirana za takav odnos.

Rijetko nemoralan lik, Torpedo će bez problema pucati u leđa ili će okidač povući bez nekog većeg razloga. Najčešće obavlja prljave poslove, poput ubojstava i otmica svima koji mogu dobro platiti. No, zapravo je gubitnik kojem ništa ne polazi za rukom, dok se drugi uvijek okoriste njegovim »poduzetničkim« potezima.

Rascal je glavni sporedni lik, Torpedova desna ruka na kojem šef najčešće izražava frustracije proizašle iz neuspješno obavljenog posla, a takvi su gotovo svi.

Počesto se priča vraća unatrag i pripovijeda o doživljajima glavnoga lika u njegovim mlađim danima. No, atmosfera se nimalo ne mijenja, jer osim što mu s usana ne visi cigareta, sve ostalo je isto.

Dijalozi u stripu su britki, brzi i duhoviti, a doskočice stalno prisutne. »Prijatelji naših neprijatelja nisu neprijatelji naših prijatelja!« ili »Čudni su putevi zločina!«, neke su od primjerenijih.

Stalno parodiranje s homoseksualnim ponašanjem, također je obilježje stripa, pa se mogu pronaći i dijalozi poput: »Voliš ga stavljati ljudima, je li?« (Francys Wyncoop). »Za razliku od tebe koji ga više voliš primati!« (Torpedo). Ili je, pak, riječ o opisu likova, što se osobito ističe u epizodi »Druga strana medalje«.

Opis članova harlemskoga glazbenog sastava vrlo je živopisan. Prvoga tako opisuje riječima: »Žućo, bubnjar. Žena ga napustila zato što je žut ili zato što je mrkla pederčina«. Drugoga, pak, krakterizira ovako: »Tootsie, saksofonist. Još veća pederčina od Žuće. Čim odloži saks odmah grabi kolegu svojim dugim prstima«. Dok za posljednjega kaže: »Tiny, kontrabasist. Jedva da ga vidiš, a već je iza tebe«.

Autori nisu baš osjetljivi ni na rasna pitanja, pa će se tako pojaviti i izrazi poput »Kmice« ili će jednom prilikom Torpedo izustiti »Kako može biti nevin... osim što je crn još je i peder!«.

Bernetov ne pretjerano čist crtež, ali sa svim potrebnim detaljima koji će dočarati odgovarajuću atmosferu, funkcionira savršeno uz Abulijeve lagano do umjereno »bolesne« priče. Strip je osmišljen 1981. godine i od tada mu popularnost nije smanjena, a domaća se publika tijekom proteklih desetljeća s pojedinim epizodama mogla upoznati u raznim izdanjima.

»Torpedo« je bio prvo serijalno izdanje izdavačke kuće »Strip-agent«, a nedavno je izašla i deseta knjiga pod nazivom »Probavne smetnje«.

Božidar Trkulja


Objavljeno: VJESNIK, Zagreb, 12. prosinca 2004.godine

KEVIN SPEJSI - potvrdio je da ozbiljno razmatra mogućnost da preuzme ulogu Leksa Lutora u predstojećem filmu o Supermenu, koji će režirati Brajan Singer. Da li će do toga doći zavisi trenutno samo od toga kada će se snimati "Supermenov povratak". Spejsija je rad na ovom filmu zainteresovao iz dva razloga - ponovna saradnja sa Singerom, i zato što bi mu rad na jednom ovako velikom ostvarenju omogućio da se posveti i nekim drugim stvarima. "Supermenov povratak" treba da stigne u bioskope tokom 2006. godine.

V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 14.12.2004.godine

Guštaonica

KATALOG FESTIVALA STRIPA

U pomanjkanju kvalitetnih strip-revija i magazina na hrvatskom jeziku, i publiciranje kataloga međunarodnog festivala stripa u Zagrebu (“Crtani romani šou!” ili “Funny Comics Show! 2004.”), koji je nedavno doživio svoje sedmo izdanje, predstavlja izdavački pothvat vrijedan pažnje. Osim što sublimira program ovogodišnjeg festivala (strip radionice i predavanja; otvorenje izložbe Galliena Ferrija, zakonitog oca mitskog Duha sa s(j)ekirom, itd.), ovo izdanje donosi članak Morena Burattinija, jednog od scenarista Zagorovih pustolovina koje su mnogima produžile djetinjstvo; zatim predstavlja lik i djelo Esada T. Ribića, jednog od domaćih stripera što se probio i na zahtjevno američko tržište, kao i ostale vodeće autore koje domaći konzumenti stripa, nažalost, vjerojatno nikad neće temeljitije upoznati.

Naime, i Igor Kordej i Goran Parlov i Robert Solanović, baš kao i Goran Sudžuka, rade gotovo isključivo za inozemne naručitelje ili, konspirativnije rečeno, “za strane sile”, no to u Hrvatskoj baš nikoga ne uzbuđuje. Barem da ih netko napadne kao “agente zapada”, kad se već u njima ne vidi “kulturne ambasadore”...

I dok je pregled recentnog domaćeg strip-izdavaštva stao na svega nekoliko stupaca kataloga, ohrabrujući pregled talenta “mladih nada”, kao i slavodobitnika natječaja za “jednostranični, crno-bijeli te, naravno, izvrstan strip” (na koji su pristigla 73 rada) srećom zauzima dobrih petnaestak stranica. Feralove boje na natječaju više nego uspješno je (o)branio drugonagrađeni Alem Ćurin (prva nagrada pripala je Aleksandru Opačiću, a treća Sonji Gašperov), no to više i nije vijest – odavno smo, naime, navikli na njegovo zabijanje golova i na gostujućim terenima.

(H.P.)


Objavljeno: Feral Tribune, Split, 8. prosinca/decembra 2004.godine

ZOGRAF I BASTA U ITALIJANSKOM KULTURNOM CENTRU

U Italijanskom kulturnom centru u Beogradu, u sredu 8. decembra, otvorena je izložba Aleksandar Zograf i Gordana Basta deset godina na italijanskoj sceni, kojom se obeležava desetogodišnje aktivno prisustvo autora stripa u "Vremenu" na italijanskoj kulturnoj sceni, koje je otpočelo učešćem na strip festivalu u Bariju kada su Aleksandar Zograf i njegova supruga Gordana Basta, autorka scenarija za neke Zografove stripove, ali i kreator vezova koji transponuju strip crtež na tkaninu, debitovali na italijanskoj strip sceni. Izložba će biti otvorena do 8. januara 2005. godine.


Objavljeno: Vreme, Beograd, 8. decembar 2004.godine

„HOGAR STRAŠNI I DEDA MRAZ“ U BUHI

Premijera predstave „Hogar Strašni i Deda Mraz“ biće održana u petak u 17 sati, u Pozorištu „Boško Buha“. Tekst je napisala Mirjana Đurđević po stripu Dika Braunija, a komad je režirala Mirjana Ojdanić. Pošto se približava Nova godina, u kući Hogara Strašnog vlada panika jer su zalihe iscrpljene, a deca zahtevaju darove. U takvoj situaciji Hogar odlučuje da kidnapuje Deda Mraza i zapleni paketiće... Igraju mladi glumci koji su pobedili na audiciji u pozorištu. Predstava ima dve podele u kojima se pojavljuju: Dragoljub Denda, Branislav Platiša, Marica Vuletić, Suzana Lukić i drugi.

N. J.


Objavljeno: BLIC, Beograd, 14.12.2004. godine

"HOGAR STRAŠNI KOD BOŠKA BUHE"

Popularni strip Dika Brauna o simpatičnoj porodici vikinga, inspirisao je Mirjanu Đorđević za tekst "Hogar Strašni i Deda Mraz" koji će u pozorištu "Boško Buha" imati premijeru u petak 17. decembra - najpre od 17, a zatim od 19 sati. Za predstavu koju je režirala Mirjana Ojdanić, zanimljivo je da je rađena sa brojnim glumačkim sastavom jer glumci igraju u alternacijama. Tako će Hogara naizmenično igrati Dragoljub Denda i Branislav Platiša, Helgu Marica Vuletić i Dejana Miladinović, Hani (ćerka) je Dejana Miladinović odnosno Milica Gutović, a Hamleta (sina) tumače Danica Radulović i Suzana Lukić. U predstavi se pojavljuje i Srećni Edi, koga u alternaciji tumače Ivan Ivanov i Nebojša Zagorac, muzikanta Luta igra Igor Damjanović, a Deda Mraz je Mirko Đerić. Alternacije su olakšale rad na predstavi, ali i njen budući život pošto će se od premijere, 17. decembra, do kraja meseca odigrati oko 40 predstava. Kako je istakao Nenad Nenadović, upravnik "Buhe", nije reč o novogodišnjoj "tezgi" već o predstavi koja je rađena mesec dana i koja će, verovatno, ostati na repertoaru. Nenadović je istakao i da je ansambl "Buhe" nedavno podmlađen određenim brojem mladih glumaca, sa različitih ovdašnjih akademija - koji su odabrani na audiciji koje pozorište pravi svake dve godine. U "Hogaru" glumi čak šest novih lica - jedno od njih, Milica Gutović rekla je da je vrlo nezahvalno raditi tekst po stripu, ali da je u ovoj predstavi estetski sve dovedeno do savršenstva i da je humor u istoj ravni sa stripom. Muziku za predstavu uradila je Ivana Glušica, koreografiju Vladimir Logunov, scenografiju Žak Kukić a kostime Žana Glušica.

Nenad Nenadović pomenuo je i gostovanje pozorišta "Boško Buha" u Tunisu, u decembru, na međunarodnom dečjem pozorišnom festivalu gde će pet puta igrati predstavu "Pobuna lutaka", koja je svoju premijeru imala u oktobru ove godine. Ova predstava je pozvana i na festival u Sankt Peterburg, a Nenadović je istakao i da su predstave čija se premijera najavljuje za prvu polovinu 2005. produkcijski već zaokružene. "Hogar Strašni i Deda Mraz" predstava je za decu od dve, tri godine pa naviše, "Boško Buha" je ovog puta ostvario saradnju sa Politikinim Zabavnikom i brojnim sponzorima. Tako će u petak, nakon predstave, u pet sati sva deca koja su ove godine gledala pet "buhinih" predstava dobiti poklon.

J. S. Jovanović


Objavljeno: DANAS, Beograd, 16.12.2004.godine

VJEČNO MLADI TINTIN: "PA NEMOJTE PO GLAVI..."

Jedan kanadski profesor analizirao je poznatog strip-junaka i ustanovio da Tintin nikad nije odrastao zbog oboljenja nastalog od brojnih udaraca

Već 75 godina strip-publika uživa u pustolovinama vječno mladog Tintina, dječaka-novinara kojeg je njegov tvorac Herge opisao kao "14 do 15 godina starog". A kako to da je taj mališa prošao brojne pustolovine, a nije nikad porastao, počeo se brijati, zainteresirao za suprotni spol i sve to što s pubertetom ide? Jedan kanadski pedijatar je, proučavajući sa svoja dva sina taj strip, našao znanstveno uvjerljiv odgovor.

Kako ističe Claude Cyr, profesor pedijatrije na sveučilištu Sherbrooke u Quebecu, Tintin je u svoje 23 pustolovine ukupno 43 puta onesviješten tako što je udaren po glavi, a to mu je moglo poremetiti žlijezde neophodne za hormonalne promjene: "Pretpostavljamo da Tintin boluje od nedostatka hormona rasta i hipnogonadotropnog hipogonadizma (ozljede hipofize) od višestrukih trauma.

To može objasniti neodrastanje, odložen početak puberteta i nedostatak libida. Identificirali smo uzroke trauma, duljinu gubitka svijesti (izračunatu po broju sličica stripa prije nego što se Tintin vrati u normalu) i ozbiljnost ozljede (po broju zvjezdica, svijeća i sl. koje se vrte Tintinu oko glave). Nažalost, njegov mozak nikad nije snimljen," kaže prof. Cyr, koji je nabrojao glavne razloge Tintinovih ozljeda: udarce palicom, rane od metka, eksplozije, prometne nesreće, trovanje kloroformom i padovi.

Ta studija o Tintinovom zdravlju objavljena je u Canadian Medical Association Journalu, koji po tradiciji u svom božićnom broju objavljuje slične analize; recimo, 2000. je na tapetu bio A. A. Milne, te smo doznali da Winnie Pooh stalno traži med jer ima opsesivno-kompulzivni poremećaj, da Magarčić pati od teške depresije, a da bi Praslinu bili potrebni lijekovi protiv panike.

M.F.


Objavljeno: Klik online, 10.12.2004.godine

CORAX U FRANCUSKOM KULTURNOM CENTRU

U Francuskom kulturnom centru u Beogradu, u ponedeljak 6. decembra 2004. godine, otvorena je izložba Predraga Koraksića Coraxa nazvana "Posle 5. oktobra". Izložba je priređena povodom dobijanja ordena Legije časti, jednog od najviših priznanja francuske države, koji je karikaturista "Vremena" nedavno dobio. Izložba će biti otvorena do 22. januara 2005. godine.


Objavljeno: Vreme, Beograd, 8. decembar 2004.

Rastko Ćirić

MISTERIJA "GUMENE DUŠE"

Profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu Rastko Ćirić ima mnoga polja interesovanja i rada poput ilustrovanja, animacije, grafičkog dizajna, umetničke grafike, izdavaštva ili stripa. Ali, večerašnjom premijerom u Kinoteci (21 sat) dugometražnog igrano-dokumentarnog filma „Projekat: Gumena duša“ (The Rubber Soul Project) reditelja Dinka Tucakovića, po scenariju Srđana Koljevića, u žiži će biti Ćirićeva bizarna duhovna avantura iz polovine devedesetih prošlog veka - muzički album „The Rubber Soul Project“ (PGP, 1995). Posle filma, grupa „The Rubber Soul Project“ će takođe u Kinoteci održati koncert.

Rad grupe beogradskih klasičnih i rok muzičara na apsolutnoj rekonstrukciji forme, sadržaja i duha muzike „Bitlsa“ iz vremena kada je izdat originalni istoimeni album „čupavaca iz Liverpula“, danas je i sam postao predmetom rekonstrukcije; početni, audio-omaž epohi preseljen je i u sferu vizuelnog.

„Ideja o snimanju filma je u potpunosti Dinkova. To je priča o veselom, dovoljno bizarnom i blesavom po sebi projektu, kreaciji grupe ljudi koja se zatekla u Srbiji sredinom tužnih devedesetih. Film je sklopljen od strukturno veoma različitih delova - dokumentarnih snimaka iz vremena kad smo radili album, igranih delova i rekonstrukcija, snimaka sa koncerata, spotova, izjava muzičara i kritičara, uz obilje animacije koju sam uradio specijalno za ovu priliku. Goran Volarević je zaslužan za izuzetnu fotografiju u scenama koje su igrano-filmske“, kaže za „Blic“ Rastko Ćirić.

Smatra se da je albumom „Gumena duša“ grupe „Bitls“ (1965), verzija „bičbojs-kulture“ poslata u istoriju. U kom smislu je taj album bio inspirativan za vas?
- Ovaj projekt nije bio inspirisan albumom nego istoimenom pesmom koja nije ni bila objavljena. Ipak, njihova ploča je dobila ime po toj kompoziciji koja je u poslednjem trenutku, iz nepoznatih razloga, izbačena sa albuma. I to je mirisalo na misteriju, to me je zaintrigiralo. Počeo sam da rešavam zagonetku tako što sam pretpostavljao kako bi pesma mogla da izgleda - da li je to bila soul numera, na primer? „Bitlsi“ nisu imali nijednu soul pesmu do tada. Da li se rimovala sa Pol, ili rokenrol; da nije izbačena zbog nepodobnih Lenonovih stihova koji su kritikovali religiju? „Bitlsi“ su popularniji od Hrista, rekao je i izazvao buku i revolt. Želja da čujem ovu pesmu bila je tolika da mi je pala na um apokrifna pomisao - da je sâm izmislim, trudeći se da izgleda kao da su je „Bitlsi“ napravili 1965. Nasmejao sam se u sebi, a kao „Bitls“ fanu ideja mi se učinila vrlo bezobrazna i prepotentna.

Kako se dalje razvijala priča?
- Goranu Skrobonji, sa kojim sam napisao sve songove, pričao sam o toj ideji. On je uspeo da rekonstruiše (čitaj: izmisli) reči pesme „Raber soul“, a ja sam seo za klavir i tako smo nastavili igru. Našli smo na desetine naslova pesama koje su „Bitlsi“ snimili a nisu objavili, pa smo ih „rekonstruisali“. Svaka je kompozicija bila potpuno različita po zvuku, stilu i žanru i mogla se po utisku smestiti na njihove druge albume. Nebe (Nebojša Ignjatović, profesor kontrabasa), Cvele (Miroslav Cvetković, bas gitarista) i Čeda (Čedomir Macura, bubnjar) bili SU stalna muzička postava, a Cvele je bio i inženjer zvuka.

Navodno je „Raber soul“ trebalo da se pojavi pod nazivom „Plastik soul“ nakon američke „Bitls“- turneje i susreta sa otuđenjem „bežične civilizacije“ a pre odlaska na Himalaje po inspiraciju!
- „Plastik soul“ je trebalo da bude aluzija na vinilsku prirodu samog nosača zvuka, a taj pridev je Lenon iskoristio par godina kasnije kad je osnovao „Plastik Ono bend“. Naslov „Gumena duša“ zvučao je mnogo tajanstvenije i neobičnije, pa je i pobedio. Tadašnja ekspanzija televizijskog medija prilično je doprinela širenju muzike i fenomena „Bitlsa“ u principu, ali je 1965. bilo još rano govoriti o „tehnološkom otuđenju“. S današnje tačke gledišta, tehnologija plastičnih gramofona na koje može da se naslaže nekoliko ploča, izgleda sasvim smešno. DUŠA je bila nešto sasvim drugo, i ona im se činila vrednom proučavanja, te su, osim odlaska u Indiju, pokušavali na razne načine da proniknu u čovekov unutrašnji svet.

Rekonstruisali ste duh i zvuk kompozicija „Bitlsa“; šta je bilo presudno da postanu uticajni poput dvorova i država?
- Početkom sedamdesetih upio sam muziku „Bitlsa“ do najsitnijih detalja i došao do zaključka da njihova muzika poseduje optimum svih parametara. Suprotstavljene, epska Lenonova tvrdoća i meka Makartnijeva liričnost uspevale su da neki složen sadržaj ili osećanje sažmu u jednostavnu trominutnu pesmu kojoj se ništa ne može dodati ili oduzeti.

Milorad Pavlović


Objavljeno: Blic, Beograd, 14.12. 2004.godine

sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-NAJBOLJI WEB STRIPOVI 2004

Internet časopis "webcomicsreview.com" je napravio svoju listu najboljih web stripova za 2004. Vredno pažnje i zanimljivo, kao i sam časopis. Ima par brojeva i da se skine u pdf formatu...
Lista je na sledećoj adresi:
webcomicsreview.com/examiner/issue041213/top2004.html

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

from: Marko Somborac <somborac@eunet.yu>
Subject: PRILOG ZA SVESTI


DEDA SOMBORCEVI SUBMISSIONS LINKOVI
(za sve kojima nadanje jos ne usahnuse)

www.amuniversal.com/ups/submissions.htm
www.ucomics.com/submissions/
www.avatarpress.com/submis.htm
www.fmam.biz/guidelines_artwork.shtml
www.hatchmagazine.com/page.phtml?page=submissions
keenspot.com/companyinfo.html
www.komikwerks.com/submissions.php
muttscomics.com/fanfare/submission.asp
www.artistmarket.com/artistsinfo/submissi.htm
platinumstudios.com/submissions/index.php
www.uexpress.com/submissions
outer-rim.lweb.net/call.html
www.iota.tv/the_scribe/submission/index.html
content.uclick.com/submissions1.html
www.warpton.co.uk
www.goldrushgames.com/subm.html
www.goodman-games.com/submissions.php
www.dotguy.net/submitme.htm
www.prizefightercomics.com/contact.htm
www.nevermoremag.com/sub.html
www.blindside.net/WickedHollow/guidelinesz.html
members.iinet.net.au/~chandler/XuanXuan/submit.htm
www.2000adonline.com/?zone=submissions&page=artists
www.a1oregon.com/a1_submissionguidlelines.htm
www.comicon.com/cgi-bin/ultimatebb.cgi?ubb=get_topic&f=4&t=001384
www.comicspage.com/submissions.html
www.topshelfcomix.com/contact.php?section=submissions
www.creators.com/index2_submissions.html
www.elfquest.com/pubs/Submission.html
www.marvel.com/epic/downloads/submission_guidelines.pdf
www.comics.com/uminfo/faq.html
www.kingfeatures.com/subg.htm
www.reuben.org/syndicate.asp
www.phosphorescent.com.au/comics/submissions/submissions.php
www.stonedragonpress.com/guidelines.html
www.visionaryentertainment.com/subguide1.html
www.tokyopop.com/aboutus/submissions.php
www.utne.com/magazine/submissions.html
www.vergemag.com/0201/comics/comics1.html
www.postwritersgroup.com/submissions.htm
www.limepub.com/sub-c.html
www.kenzerco.com/corporate/artists.php
www.mainpublishing.com/submissions.html
www.nbmpublishing.com/home/subguidlines.html
opi8.com/index.old.php?page=submissions
www.pfpress.com/home.submissions.htm
www.sofawolf.com/submission.html
www.arcomics.com/submiss.htm
www.arcanastudio.com/company/submission.html
www.beamable.com/Cpu.aspx?!=!&u=20
www.digitalwebbing.com/talent/submissions.html
www.ancientstudios.com/artists.shtml
www.antarctic-press.com/html/submissions.htm
www.committedcomics.com/submissions.htm
www.darkhorse.com/company/submissions.php
www.centralparkmedia.com/contactus.html
www.creators.com/index2_submissions.html
www.elfquest.com/pubs/Submission.html
www.fantagraphics.com/submissions.html
www.metaltv.com/page.cfm?id=352
www.comics.com/uminfo/um_faq.html#52
www.humanoids-publishing.com/contact
www.imagecomics.com/cgi-bin/index.cgi?main=about&sub1=submissions
mupress.com/contact.html
www.radiocomix.com/submissionguidelines.html
www.slavelabor.com/guidelines.html
www.figma.com/launchpad/submit.htm
www.twistandshoutcomics.com/about/submit.html
www.paperdragonink.com/

...javite se deki ako vas uk**** a nemojte da mi se javljate da ste ovo vec sve pre znali pa da sam se bezveze strapaciro...

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od - do

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad