prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. KOSMOPLOVCI - kosmoplovci
2. ZAHVALNICA LORENSU - Zoran Đukanović
3. IZBOR IZ DEVETKE - Dragan Apostolović
4. SUPERHEROJI U POKRETU - Ilija Bakić
5. A PENNY FOR MY THOUGHTS - Srđan Aćimović
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 140. - Dejan Stojiljković
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (199) - Darko Macan
8. MOJ POGLED (87) - zmcomics
9. ŠTAMPA - štampa
10. LINKOVI - Strip Vesti
11. DATUMI - Strip Vesti

1.

KOSMOPLOVCI

kosmoplovci

kosmoplovci network proudly announce
kosmoplovci infovirus issue 06
http://infovirus.kosmoplovci.net

and hereby we invite you to participate in our
newyear weekend party
http://www.kosmoplovci.net

merry merry...
www.kosmoplovci.net

sadržaj

2.

ZAHVALNICA LORENSU

Zoran Đukanović

Donald Southam Lawrence (17.11.1928), poznatiji čitaocima kao Don Lawrence (čitaj i, ako želiš, piši Don Lorens) umro je u 75. godini 29. decembra. Čitaoci su ga upamtili kao autora “Triganskog carstva” (četrdesetak pripovesti na više od 950 tabli) i “Storma” (22 albuma). Ipak, rani ljubitelji stripa, sećaju se isto tako njegovih impresivnih radova u crno-beloj tehnici, “Karla Vikinga” i “Olaka gladijatora” s početka šezdesetih godina u sjajnoj “Panorami”, preteči “Stripoteke”. Korpulentna tela čudno pločastih mišića, nasilje praćeno opasno iskeženim izrazima lica i naglašeni grafizam koji se po “jačini crne” gotovo mogao meriti sa Maurovićevom “Gričkom vješticom”, a ona je bila etalon grafičkog “mraka” i prateće jeze u čitanju. Ovo vam ne liči baš na ono što ste sretali u Lorensovim obojenim stripovima? Pa, nije ni ličilo. Zato je “Trigansko carstvo” bilo ulaz u jedan potpuno drugi svet, svet “slikarskog” (pastelnog) punog kolora u kome su sve infantilne fantazije potpisnika ovih redova (sa kritičarskim stavom uzrasta od 7-8 godina, koji sam u jednom ćošetu svog teorijskog sistema očuvao i danas) mogle biti ispunjene. Lorens je u “Triganskom carstvu” besramno zadovoljavao infantilnu potrebu nas čitalaca za anahronizmom (papazjanija nelogično ukršetnih vremena) – spajao je mačeve sa laserskim pištoljima, konjicu sa kosmičkim eskadrilama. A, sve to je bivalo egzotično da ne može egzotičnije, pošto se dešavalo na planeti gde rase uključuju plavu i zelenu kožu (Lorensov doprinos multikulturalnosti). Za to, i za još mnogo toga, Lorensu hvala.

sadržaj

3.

IZBOR IZ DEVETKE

Dragan Apostolović
devet_ka@yahoo.com

4 JANUAR 1961
Arnaud Dombre - Arno
Rođen je 4. januara 1961. u Parizu. Kao sin diplomate, odrasta u Iraku i Urugvaju. Naravno, od malena pokazuje sklonost i ljubav prema stripu. U šesnaestoj se vraća u Francusku gde pored redovnog školovanja pohađa i časove crtanja. Prve radove objavljuje 1980. godine u Metal Hurlant-u. Iste godine se upoznaje sa Alexandrom Jodorowskim, a 1982. zajedno rade na velikom naučno fantastičnom ostvarenju, Alef-Thau. Dve godine kasnije po scenariju Benoist Maurouarda radi na albumu Chene du reveur, i postaje saradnik mesečnog časopisa Je bouquine. Kratki stripovi koje je objavljivao u časopisima Metal Hurlat i Metal Adventures, se 1985. godine pod imenom Kid pojavljuju i u albumskim izdanjima, a 1987. godine sa Jose Louis Bocquetom objavljuje i Anton six, rad posvećen zaboravljenim junacima II Svetskog Rata, (predhodno objavljen u L` Echo des Savanes). Krajem 1993. godine u A Suivre to Augustin objavljuje La croisere des chemins. Uprkos izuzetnom talentu, Arno, na žalost nije uspeo da ostavi veliki broj ostvarenja iza sebe. Sredinom jula 1996. godine umire.


8 JANUAR 1979
Victor Hubinon
Victor Hubinon umire 8. januara 1979. godine. Rođen je 26. aprila 1924. u Belgiji. Odmah po završetku studija na Akademiji Lepih Umetnosti dobija posao u časopisu La Meuse, gde se upoznaje sa velikim scenariografom (i ne samo) Charlierom. Ovo poznanstvo će obeležiti dalji razvoj Hubinonove profesionalne karijere. U Spirou će 1946. godine objaviti ratni L` agonie du Bismarck, a nešto kasnije i preuzeti čuveni Buck Danny, koga je započeo G. Troisfontaines. Hubinon će na ovom serijalu raditi sve do 1978. godine. Od 1947. godine je angažovan na Nouvelles Aventures de Blondin et Cirage, Rick Junior, a od 1948. na Joe la Tornade i ratnom Tarawa, atoll sangland. Radio je nekoliko epizoda za serijale Surcouf, Stanley i Mermoz, kao i Fifi i Tiger Joe za Spirou. Sa Goscinyem 1955. sarađuje na serijalu Pistolin, a 1959. Jeannot. U prvom broju časopisa Pilote, 1959. godine, objavljuje Barbe Rouge, čuveni strip serijal na kome je radio u saradnji sa Charlierom. Poslednji serijal na kome je za života radio je Mouette, iz 1978. godine.

9 JANUAR 1952
Frank Margerin
Rođen je 9. januara 1952. godine u Parizu. Napušta srednju školu da bi pratio nastavu u školi Primenjenih Umetnosti. Po završetku školovanja, 1975. godine, tražeći posao, upoznaje scenariografa i novinara Jean Pierre Dionneta, jednog od osnivača Metal Hurlanta koji mu je objavio priču Simone et Leon. Kasnije ostvaruje saradnju sa humorističkim časopisom Rigolo (1983- 1984), a od 1982. u dodatku ''Martin de Paris'' objavljuje strip Albert et Mauricette. U časopisu Zoulou objavljuje stripove Skoup i Max Flash. Strip koji će Margerina učiniti poznatim, je Lucien, koga je objavljivao u mnogim časopisima i albumima. Lucien će se prvi put pojaviti na stranicama Metal Hurlata 1979. godine i traje do danas. Pored toga, objavljuje i za Moto-Revue, Je bouquine, Playboy itd. Od 1990. godine radi na seriji animiranih filmova, Manu. Osim stripom, bavi se i muzikom. Sa Jean Claude Denis, Denis Sire, Vuilleminom, takođe strip autorima, i pevačicom - scenariografom, Dodo, osniva rok grupu Dennis Twist.


13 JANUAR 1984
Ray Moore
Ray Moore umire 13. januara 1984. godine. Rođen je 1905. u Montgomery City-SAD. Studirao je na Saint Louis Univerzitetu, uporedo se baveći ilustracijom i reklamom. Početkom 1934. godine upoznaje Phil Davisa, crtača poznatog strip junaka Mandrake the Magician, koji mu nudi posao pomoćnika. Nešto kasnije, scenariograf Mandraka, Lee Falk ga angažuje na stvaranju novog junaka koji će kasnije postati poznat širom sveta, The Phantom. Svetlost dana je ugledao 1936. godine. Moore je za vreme II Svetskog Rata ozbiljno ranjen, što ga je onemogućilo da nastavi rad na serijalu, i 1947. godine ga prepušta svom pomoćniku Wilson McCoy. Uprkos veoma kratkoj karijeri, Moore će u istoriji devete umetnosti ostati upamćen kao tvorac jedne od najkarakterističnijih figura stripa.


14 JANUAR 1863
Richard Outcaoult
Rođen je 14. januara 1863. godine u Ohaju. Posle studija na MacMicken University of Cincinnati se seli u Njujork. Prve ilustracije objavljuje u časopisima Life, Judge itd, a 1894. godine dolazi u New York World, gde radi na seriji velikih ilustracija nazvanoj Hogan`s Alley. Od maja 1895. godine sistematski radi na stvaranju novog lika, dečaka klempavih ušiju i duge košulje, s početka plave a kasnije žute boje na kojoj bi svaki put bila ispisana šaljiva, ironična fraza, koji će uskoro dobiti ime Yelow Kid. Krajem 1896. godine Outcaoult zajedno sa svojim likom prelazi u Hirstov New York Journal, i nastavlja sa radom sve do 1898. U New York Heraldu 1901. objavljuje Poor Li`l Mose, priču o crnom dečaku, a već sledeće godine se rađa i Buster Brown, koji postiže veliki uspeh i opstaje sve do 1920. godine. Ostala Outcaoultova ostvarenja su Shakespeare in Possumville (1901), Tommy Dodd i Aunt Ophelia (1904). Richard Outcaoult umire 1928. godine.


22 JANUAR 1954
Lorenzo Mattoti
Rođen je 22. januara 1954. godine u Italiji. Stripu se okreće posle studija arhitekture u Veneciji. Prve radove objavljuje u francuskim časopisima 1975. godine. Autor je Lo Studente, Alice Brum-Brum nella Riseva Meropolitana, za koji je scenario radio Jerry Kramsky (Fabrizio Ostani). Rad na serijalima Tram Tram Rock, Tram Tram Waltz i Huckleberry Finn (svi po scenariju Antonia Tettamantia), počinje 1978. godine. Slede Agata Blues i Incidenti (1979), a 1982. pod pseudonimom Kreidebistro, objavljuje i Signor Spartaco i Jazzamentos. U isto vreme se priključuje umetničkoj grupi Valvoline (Mattioli, Pazienza, Igort i dr.) i u dodatku časopisa Alter Alter objavljuje Doctor Nefasto i Barbaverde. Od 1985. radi na serijalu Feux, koji mnogi smatraju remek delom devete umetnosti. Slede Zona Fatua, Labyrinthes, L` homme a la fenetre, le vozage de Caboto, Lettre d` une epoque eloignee, L`arbre du pendu i Stigmate.


26 JANUAR 1929
Jules Feifer
Rođen je 26. januara 1929. godine u Njujorku. Studije na Art Studets League, i Pratt Institute of Brooklyn završava 1951. Već 1946. godine postaje pomoćnik Wil Eisnera sa kojim radi na mnogim epizodama serijala Spirit. Između 1949 i 1951. radi na serijalu, Clifford. U isto vreme radi za jednu galeriju i piše scenarija za Terrytoons. Između 1951 i 1953. radi na mnogim animiranim filmovima. Od 1956. postaje saradnik časopisa Village Voice, za koji radi ilustracije ali i serijal Sick, sick, sick (kasnije nazvan Feifer). Od 1956. sarađuje i sa časopisom Playboy. Osim stripom, bavi se i pisanjem.


prevod: Dragan Apostolović

© 9 - ELEFTHEROTYPIA 2003.
mailto: ennea@enet.gr

sadržaj

4.

SUPERHEROJI U POKRETU

Ilija Bakić

STRIP U 2003.

SUPERHEROJI U POKRETU

Svetovi priča u slikama, koji već pun vek opstaju na stranicama dnevnih listova, specijalizovanih revija i magazina, izložbi i knjiga, poslednjih decenija žive u tropolarnom svetu, kojem su koordinate Evropa, SAD i Japan

Svaka od kota ima svoj strip profil, kojima u osnovi leži određivanje stripa prevashodno kao umetnosti pa tek onda biznisa (tako je u Evropi), ili obrnuto - najpre kao biznisa, a za umetnost se ne pita previše (u SAD), dok u Japanu strip ima više biznisa nego u Evropi i više umetnosti nego u SAD. Protekla 2003. nije donela prevelike pomake u ovom rasporedu snaga (to se, istina, nije ni očekivalo). U SAD je nastavljano štancovanje superheroja, a možda najzanimljiviji događaj je najava ponovnog pokretanja kultnog serijala o Sendmenu, scenariste Nila Gejmena. Svojevremeno je Sendmen bio hit koji je tražio i malo više od standardnog čitalačkog angažovanja, pa ostaje da vidimo hoće li nova pojava biti na dostignutom nivou.

I Japan je nastavio da proizvodi tzv. manga strip knjige, sa po nekoliko stotina stranica crteža (sa malo teksta), i izvozi ih u ostatak sveta. U Evropi je Francuska i dalje Meka stripa, sa državnim subvencijama, velikom produkcijom i brojnim čitaocima. Među mnoštvom naslova zabeleženi su novi albumi starih junaka Asteriksai Bluberija», a trijumf serijala „Bič Božji’’, koji crta naš Aleksa Gajić, nastavljen je i trećim albumom. Doprinos tamošnjim stripovima daju i Skrobonja i Kovačević serijom „Točak’’», Zoran Janjetov novim radovima koji razvijaju svetove Crnog Inkala; s druge strane, Bane Kerac svojom „Ket Klou’’. Gera alternativac Zograf i nekolicina drugih autora upotpunjuju evropski strip.

Pozitivni domaći trendovi Nekako po strani od čistih strip publikacija stoji „Politikin Zabavnik”, pouzdani nedeljnik sa dozom odabranog stripa. Težište u 2003. bilo je na velikom poduhvatu objavljivanja sabranih avantura Eržovog „Tin Tina”; reč je o hvale vrednom naporu kojim će biti kompletiran jedan od značajnih strip serijala. Veću pažnju od one koju mu je poklonio izdavač, novine „Glas javnosti”, zasluživao je Arkasov strip „Doživotni”, koji je Dragan Apostolović kompletno preveo i priredio. No, novinski strip još ne uspeva da se održi i proširi na ovim prostorima, ali klice promene postoje. Znatiželjnim stripoljupcima ostaje da se nadaju da će pozitivni domaći trendovi opstati, odnosno razvijati se, to jest proširiti i poboljšati strip ponude, hvatati korak sa evropskim i svetskim dešavanjima, te podržati jačanje domaćeg strip stvaralaštva.

Strip već desetak godina ima ’problema’ sa drugim medijima, kako onim starim tako i novim. Filmski magnati, industrijalci, pod talasastim brdima Holivuda, poduhvatili su se zadatka da svim poznatim superherojima stripa podare ono što im nedostaje – pokret. I ranije se radilo na tome, pre svega jer se računa da će klinci (i oni koji su to, uprkos godinama, ostali) želeti da vide svoje junake i na velikom platnu. Ali nesavršenost specijalnih efekata i njihova velika cena bili su ograničavajući za ovu rabotu. Zahvaljujući razvoju kompjuterske tehnike, danas je ova misija olakšana, a rezultati su izuzetno uverljivi. Dakle, pravo je vreme da se podžanr ’filmovani stripovi’ razvije, barem kvantitativno (ako bude i kvaliteta, tim bolje). I tako se, u punom koloru, šarenilu kostima i akcijskih vratolomija, bioskopskim salama, video-trakama i DVD diskovima šepure svakojaki momci i devojke: Betmen, Fantom, Spajdermen i drugi. U protekloj godini pridružila su im se još dva izdanka hladnoratovskih mutanata - Derdevil (nekad u nas, kao strip, prevođen kao Nebojša) i Hulk (po novom, Halk). Ne bi se moglo reći da su se bog zna koliko proslavili, ali neka crkavica se napabirčila, a mesta za novi nastavak uvek ima. Kako tehnologija bude napredovala cena ovakvih filmova biće sve manja, pa se mogu štancovati do besvesti.

S ove strane ’velike bare’ je prebacivanje nepokretnih slika u pokretne odrađeno sa više obzira i stila. Biće da je jadno iskustvo s filmovanim Asteriksomopomenulo Francuze da dvaput razmisle kad zažele da ekranizuju priče o nekim drugim junacima. Izbor je, posle decenija planiranja i čekanja, pao na legendarnog pustolova Korta Maltezea; napravljen je kompromis, tako da jeste snimljen film, ali - crtani. Mada se i ovom ostvarenju mogu naći zamerke, od čisto likovnih do scenarijskog sažimanja Pratovog originala, krajnji rezultat mnogo je ubedljiviji od filmova sa glumcima. Onima koji bi, prigovorili da su crtani i igrani film neuporedivi, valja odgovoriti da ni glumci u pomenutim filmovima nisu uvek glumili, već su često ’umetani’ u kompjuterske programe. Za koju godinu će biti nemoguće odrediti kada je pravi, a kada digitalni lik odradio neku radnju, a pošto će ova zamena biti jeftina, tvorci takvih filmova moći će mnogo više da ’vežbaju’ no što su im finansije dozvoljavale do sada, pa će i rezultati biti sve prirodniji. Gledaoci treba samo da se strpe još malo.

Albumi naših autora Ostajući veran sebi, sistem “Komiks” nastavlja da objavljuje albume domaćih strip autora. Za Sajam knjiga izašao je kultni i ’sabrani’ „Bernard Panasonik” Zorana Janjetova, kao i treći uvozno - domaći album pomenutog „Biča Božjeg”. Bane Kerac tvrdo je ukoričio još jednu avanturu svoje „Ket Klou”, Zlatko Milenković je sopstvenim snagama objavio prvu epizodu svog krimića „Blek&Angela”. Strip alternativci su se, nastavljajući sopstvenim putevima, oglašavali nizom samostalnih izdanja malog tiraža, od fanzina „Krpelja”, „Lavirinta”, „Kuhinja”, „Foton”, „Šlic”, „Super”,do raznih vragolija Kosmoplovaca iz Strip studija Radovana Popovića i ekipe. Andergraund scena živi po svojim pravilima i ne odustaje od potpune slobode za koju se izborila, što kvalitetnim radovima znanim i u svetu, što entuzijastičkom tvrdoglavošću. Uz navedena izdanja pomenimo i šabački „Eon”, magazin koji daje šansu mladim autorima da se oglase.

Što se ovdašnjih stripoljubaca tiče, oni su se naučili strpljenju, mada to više i nije potrebno kada su u pitanju filmovi, jer stižu istovremeno kad i u belosvetske bioskope. No, originalne priče u slikama još kasno stižu - delom zbog nasleđenog kašnjenja, a delom jer se tržište još formira. Ipak, beležimo prve promene: albumi iz Hermanovog serijala „Boa Mori” štampaju se istovremeno u istoj opremi kada i oni u Evropi. Novosadski „Marketprint” pokazao je maksimalnu agilnost, potvrđujući da je prva strip kuća na ovim prostorima. Iz nje stižu i ponovljeni albumi Hermanovih serijala „Tornjevi Boa-Morija”(u boji i tvrdom povezu), „Komanča” i „Bernard Prinsu”». Ukorak s originalnim objavljivanjem ide i Loazelov samostalni serijal „Petar Pan”»; Loazel je crtač i fantazijskih „Ratnika sa Akbara”». Redovno se pojavljuju i albumi Vansovog i Van Hameovog krimića XIII», Ribeorov i Godardov „Aster Blistok”, odnosno Prunjeov „Fol”, a novitet u ponudi je „DŽipsi” Marinija i Smolderena. Domaće snage predstavlja „Točak»” Skrobonje i Kovačevića. Naravno, osnovno i nezamenjivo izdanje „Marketprinta” i dalje je „Stripoteka”,sa svojim mesečnim izborom svetskih stripova (starih i dvadesetak godina). U mesečnom ritmu izlazi i slavni manga ep „ Akira”koji je premašio prvih 1.000 tabli. Značajna je i „Marketprintova” knjiga „Do visina Olimpa” Svetozara Tomića, koja se bavi najznačajnijim stripovima na početku 20. veka. Osim ove 2003. stigla je još jedna teorijsko-istorijska knjiga o stripu – „Naš slatki strip” Vase Pavkovića (Narodna knjiga), koja se bavi najbitnijim domaćim autorima i izdanjima od tridesetih godina prošlog veka naovamo.


Objavljeno: DNEVNIK, 31.12.2003. godine

sadržaj

5.

A PENNY FOR MY THOUGHTS

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Da li je fraza "crtani romani", u značenju "strip", koju smo ranije često mogli da čujemo, izumrla? Do te mere da je danas možemo čuti samo u nazivu manifestacije "CRTANI ROMANI SHOW", gde ima duhovitu ironično-nostalgičnu konotaciju? Ne bih rekao. Očekujem, čak, da bi povratak jednog dela publike, onog koji strip smatra alternativom vikend-romanima koji se brže čita, i stoga ima problema da ih diferencira od same proze, označio i povratak ove fraze.

Iskreno, nervira me ta fraza. Da li zato što u samoj frazi ima nečega što strip označava kao nus-proizvod proze? Ili je možda to što sam tu frazu najčešće i čuo od ljudi koji imaju svesan ili nesvesan omalovažavački odnos prema stripu, učinilo da se u mojoj svesti samoj frazi dodaju te negativne konotacije? Ili, na kraju krajeva, prikriven nacionalni ponos zbog činjenice da imamo specijalan naziv za strip, za razliku od engleskih "comicsa" ili francuskih "dizajnerskih bandi".

Budući da izraz kakav je "comics" nije mogao predstavljati ono što je američki i engleski strip u zadnjih nekoliko decenija, namenski je osmišljen izraz "grafičke novele". Pored čiste semiotike, ovaj izraz ima nameru da stripu vrati izvesno dostojanstvo; izraz "comics" i dalje, i pored godina upotrebe, i dalje ima neku podsmešljivu crtu.

Ova "plemenita namera" ipak može biti smatrana i izvesnim snobizmom, te željom da se strip pošto-poto približi književnosti bar formalno. "Formalno" je ovde zaista ključna reč; "Amerikanci ko Amerikanci", reći ćete; na sličan način kao što se proizvodi filmske ili strip-industrije nasilno svrstavaju u žanrove, tako se i pitanje "grafičke novele" iscrpljuje na formi, preciznije rečeno, formatu; Grafička novela označava određeni format, čak i povez, tehničke karakteristike strip-izdanja. Dolazi do paradoksa: Novinski strip ostaje označen podrugljivo "comics", mada se u njegovim redovima ponekad mogu naći mnogo kvalitetnija, originalnija, "umetničkija" dela nego među pompezno nazvanim "grafičkim novelama".

Nil Gejmen sa "Hjugo-om" u rukama; Organizatori su se pobrinuli da se ovaj momenat u istoriji nagrade više ne ponovi. Ljudi od stripa su se, opet osetili polaskanima, bližim "visokoj umetnosti" nego ikad. Značaj nije umanjila činjenica da se pomenuta nagrada dodeljuje književnom žanru koji se i sam smatra paraliteraturom. (Da ne bude zabune: značaj naučne fantastike i njen uticaj na velike pisce novijih generacija nije sporan; Sporan je njihov književni kvalitet. Dok se, ipak, izvesni broj SF-pisaca visoko vrednuje i van okvira SF-a, SF kritika kao da je formirala paralelnu stvarnost u kojoj se visoko vrednuju dela koja zbog suvoparnog stila, podređenosti značenjskih slojeva ekstrapolaciji, imaginacije žanrovskim kanonima – nemaju prođu u stvarnom svetu. Ironično, poznati su i obrnuti slučajevi: pisci priznati od zvanične kritike koji se kreću u okvirima SF žanra, ponekad se popreko gledaju zbog ne-SF-puritanstva. Odluka udruženja da odbaci strip van dometa "cenjene" nagrade, vrhunac je ironije u svom egoizmu: književni geto SF-a izopštava SF-strip (u okviru stripa uopšte) i stavlja ga u novi geto unutar geta.)

Šta donosi ovogodišnje priznavanje stripa kao književne grane u Francuskoj? (Mnogi se neće složiti sa mnom kad kažem da smatram da su baš Francuzi i Belgijanci doneli ključni doprinos približavanju stripa umetnosti, te po literarnim vrednostima, književnosti) Fromalno, prednosti: po načinu proizvodnje i distribucije, strip je svakako najsličniji književnosti (i, s druge strane, novinskom izdavaštvu, dakle opet obliku štampane reči) tako da može iskoristiti njena iskustva, uhodane mehanizme i postojeće institucije. Očigledna prednost sa te strane, dakle. Da li će autor ili čitalac biti polaskan poređenjem ili ogorčen svrstavanjem u okvir književnosti, deluje kao individualna stvar.

Na ovom mestu osvrnuo bih se i na razlike između stripa i književnosti: na prvom mestu, brže čitanje stripa; posledica obima, uobičajenog pristupa, ali i same vizuelne prirode stripa. Izgleda da se tu strip približava Poovom idealu štiva: čitanju u jednom dahu, bez prekida. Tako se čitalac može i lakše vraćati pročitanom štivu što je, kad se radi o slojevitim delima sa obiljem detalja i značenja, prednost nad književnošću.

Postoji argument da strip, budući vizuelan, zahteva manje mašte od čitaoca i time stiče izvesnu ograničenost; takođe, da se zbog toga čitalac manje aktivno uključuje u radnju dela. Ovaj argument kao da je potekao od pedagoga koji imaju na umu tek obrazovno-vaspitnu ulogu stripa.

Vizuelnost, nažalost, znači i veću atraktivnost stripa u odnosu na književnost. Zašto nažalost? Zbog bitno drugačije publike koju strip samim tim privlači, a koja nezanemarljivo utiče i na izdavačku politiku urednika strip-izdanja. Rezultat je svima poznat.

Sta je cilj? Ujedinjenje čitalačke publike; mislim na čitalačku publiku književnosti i stripa. Mogli biste to formulisati kao "priznavanje umetničke vrednosti stripa od strane književne javnosti". U nekim segmentima, ovo priznavanje već je obavljeno (recimo u samoj Francuskoj gde strip zaista i ima tretman knjige). A opet, ne u potpunosti; deluje kao da top-listama i festivalima i dalje deluju mediokritetska strip-dela.

Šta sledi u suprotnom? Kulturni geto, koji istoriji stripa nije nepoznat. Uz kulturni geto, ide i samozadovoljno kukanje stanovnika tog geta. (Paradoksalno, izgleda da ponekima baš to samozadovoljno kukanje predstavlja najveće zadovoljstvo.)

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No140.

Dejan Stojiljković
pantelejac018@yahoo.com

STRIP PRESSING 5: PREVIEW

Uređivanje strip magazina nije nimalo lak posao. Jedino teže od toga jeste njegovo pokretanje. Ipak, jedno nepisano novinarsko pravilo kaže da je najteža stvar pregurati prvih pet brojeva. To je nešto kao ispit zrelosti. Ako bilo koji magazin ili periodika ma koje vrste pregura ovu magičnu brojku onda postoje realne šanse za opstanak. Kada smo, sada već davnog juna 2001, odštampali prvi broj Strip Pressinga uopšte nisam očekivao da će biti narednih. Toliki je bio moj skepticizam da čak na korici nije bilo upisano ''br.1.'' već samo ''Niš 2001'' čisto da se zna da taj eksperiment u obliku meko uvezanog albuma dolazi sa Juga Srbije.

Međutim, s obzirom na to da je Pressing (akademski list koji postoji više od deset godina i čije je publika uglavnom locirana u Nišu i okolini), matično izdanje čija je redakcija želela da malo ekspimentiše (ne da pokrene specijalizovani strip časopis!) sama činjenica da je SP doživeo, evo, već pet brojeva, govori sama za sebe. Dakle, nismo hteli da uđemo u neku dugoročniju avanturu sa stripom, ali omaklo nam se... U svojim okvirima, dakle lokalnim, Pressing je bio više nego uspešan... Jednostavno, izašao je iz lokale i otišao malo dalje. S obzirom da je izdavačka kuća koja je stala iza njega (SIIC) orijentisana na projekte strogo profilisanog tipa, koja osim izdavanja Pressinga i emitovanja radio programa, ima bogatu izdavačku delatnost koju čine mahom udžbenici i beletristika (mada je izdato i par mulitimedijalnih CD-a kao i album grupe Novembar 1998.), njeno upuštanje u pravljenje jednog zahtevnog i u štamparskom smislu poluluksuznog izdanja za svaku je pohavalu.

Ja sam u strip došao iz novinarstava, mada sam pasionirani čitalac i polovni kolekcionar (imam komplet Dilana Doga i još neke stvari) dok je Marko Stojanović još u to vreme bio čvrsto vezan za devetu umetnost. Mislim da je kombinacija novinar-stripadžija mnogo bolja nego kombinacija stripadžija-stripadžija, čisto zbog sudaranja sujeta. Marko meni ne soli pamet kad je u pitanju novinarstvo, a ja njemu ne solim pamet u vezi stripova. Elem, da ne bih mnogo dužio, nakon preležanih dečjih bolesti u prva dva broja, naročito što se tiče koncepcije i prepressa, SP je dobio svoju konačnu formu trećim brojem (to je onaj plavi, sa Lukom Vranićem na naslovnoj strani) tako da od te forme nećemo odstupati ni u bližoj budućnosti. Peti broj je gotov, bar što se pripreme tiče. I, nakon pregledavanja korekturnog primerka, prilično sam zadovoljan. To zadovoljstvo bih eto, hteo da podelim sa čitaocima SVesti, pa bih zato, ukratko hteo da prezentujem šta se sve to našlo među koricama novog SP-a.

Nebojša Pejić, i njegov MARKO KRALJEVIĆ na naslovnoj strani. Unutra, epizoda ''Marko pije uz ramazan vino'' i intervju sa mladim autorom iz Novog Sada.

Poslastica u vidu dve table Siniše Radovića, kratka priča iz serijala PALI ANĐEO, crteže je u najmanju ruku grandiozan, svi oni koji su odlepili na dve Sudžukine table iz prošlog broja (''Projdi vilo'' po istoimenoj pesmi genijalnog Đibonija) sigurno će se oduševiti i ovim radom.

Zatim je tu i još jedna epizoda istog serijala, realizovana od strane gospodina Dejana Vujića, malo horora pa malo filozofije, naslov ''Jesenji ljudi'' je itekako namerno povezan sa istoimenom pričom Reja Bredberija.

Novi KRAKOV, KRAKOV dvojca (bez kormilara) Radev i Trošić, za one koji to ne znaju vredi pomenuti da je u pitanju projekat rađen negde sredinom devedesetih, sve to je trebalo da podrži ''Politikin Zabavnik'' i da konačno počne da objavljuje i domaći strip. Međutim, ljudi iz redakcije Zabavnika nisu imali sluha za sve to pa je stvar propala. Srpska posla... Bolje objavljivati polovne strance ili masakrirati Bluberija lošom štampom i lošim papirom nego pružiti šansu našim autorima. I posle se pitate ko je ubio domaći strip? Svejedno, treća epizoda nosi naslov ''Soldados, soldados'' i prilično je interesantna.

Dragan Bosnić je opet tu, ovoga puta sa stripom od tri table koji nosi naslov ''Cena''.

Skroman (dve table) ali vredan dobrinos Sudžuke zove se ''Miss Croatia''.

Za ilustracije su se pobrinuli R.M.Gera i Mija Kulić (nije greška, to je isti onaj tip koji obučen kao jedan od braće Bluz na niškoj TV Belami vodi znameniti tok šou).

Ostatak prostora popunjavaju kraći stripovi mladih autora, kao i moji favoriti koji rade jednokaišne stripove (najteža je kratka forma...).

Što se tiče tekstualnih priloga, to je već deo koji ima ustaljenu koncepciju. Jedna glavnih težnji bila je da se magazin preseče kvalitetnim intervjuima i prilozima, nervira me kada se u strip magazinu naređaju table kao tarabe. Ovako je sve mnogo dinamičnije.

Strip klasici: TIN TIN, napisao Boris Lazić, tri strane.

Strip fenomeni: TRANSMETROPOLITAN, i to iz pera jedne dame: Danijela Petković.

Intervju: NEBOJŠA PEJIĆ koji kaže ''Moj pristup stripu je drugačiji''.

I naravno, gospodin Bojan Đukić, alias Toma Neverov u epizodi: FRENK BELAMI - ZABORAVLJENI GENIJE ENGLESKOG STRIPA.

Tu je i izveštaj sa Smotre u Leksovcu održane ovog leta.

To bi, otprilike, bilo to. Novi broj će, iskreno se nadam, izaći iz štamparije krajem januara, posle toga sledi promocija pa pravljenje broja šest. S tim u vezi pozivam mlade autore da nam se jave, radi smo da pružimo šansu onima koji bi želeli da se afirmišu kroz našu skromnu publikaciju.

Jedino što znam jeste da će Strip Pressing i dalje izlaziti, neki ustaljeni ritam teško da će moći da se ispoštuje čisto iz finansijski razloga, ali bolje išta, nego ništa. Imali smo tu sreću da jedna državna institucija (SIIC je finansiran od Ministarstva prosvete) ima sluha za ono što radimo, to je naročito značajno ako imamo u vidu kakvo mišljenje o stripu vlada u takozvanim akademskim krugovima.

Đekna još nije umrla... A kad će, ne znamo...


Sledeće nedelje:
ZAŠTO ČITAM PIRATE?

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (199)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

TEMA O KOJOJ SE ŠUTI

Svaki izdavač će vam potvrditi: radovi čitatelja najčešće stižu iz provincije. To je, dakako, logično: oni iz izdavačeva grada smoći će prije ili kasnije hrabrosti zakucati mu na vrata. Oni koji žive predaleko, spakirat će nade u žutu omotnicu.

Svaki izdavač će vam također potvrditi: gotovo sve što dođe poštom je neupotrebljivo. To je već manje logično: zar ne bi talent trebao biti ravnomjerno raspoređen, u provinciji kao i u metropoli? Zar nije šansa za uspjeh ista?

Nedvojbeno, nije.

Dva su odlučujuća faktora, možda tri. Prvi je već spomenuta prisutnost izdavača od koje početnik uopće i dobije ideju da bi nešto mogao objaviti. U gradu gdje postoje samo rudnici, rudari se. Tamo gdje ima izdavača, gravitira se i prema njima. Od izdavača se, također, mogu dobiti ocjene i upute (ma kako negativne bile, ipak su feedback), a možda i stripovi na posudbu. U mladom crtaču tako kreće unutarnji dijalog o željama i mogućnostima, kroz kojeg se profilira stav i stil.

Drugi su faktor kolege. Zavolio ih mladi crtač ili ne, neosporno je da će ih, živi li u metropoli, susretati, gledati njihove radove i pokazivati im svoje. Tu i nesvjesno počinje mala utrka, prijateljsko jedno nadmetanje od kojeg se samo može postati boljim. U provinciji, gdje crtača stripova svi ispod oka gledaju, početnik ima frustriranog nastavnika likovnog za feedback i dva stara Zagora kao reference pa je najčešće sam sebi jedini kriterij, što čak i nadarene vrlo brzo mora dovesti do plafona. Pogotovo objavi li ih blagonaklono lokalno glasilo, nakon čega ih svi susjedi hvale i osjećaj postignuća potpuno zbriše potrebu za napretkom.

(Treći je, možda, faktor grad sâm. U provinciji ljude, pa i čudake što čitaju stripove, manje-više prihvate takvima kakvi jesu. Grad priznaje samo uspjeh.)

U Hrvatskoj, neki od najnadarenijih stripaša rodom su iz Vinkovaca, ali su svi studirali ili žive u Zagrebu. Split je nevjerojatno vrelo pravih crtačkih talenata od kojih malo koji opstane duže od godinu-dvije prije no potone u fjaki. U Zagrebu se čak i slabi crtači poput mene mogu do nečega podići za vlastite žnirance.

Što želim reći? Možda da je grad mjera gladi i ambicije. Onaj kome je doma dobro možda i ne želi više od povremena odgovora na svoje žute omotnice...


***
Igor Lepčin ima svoj odgovor na pitanje postavljeno u prošloj kolumni: koji biste strip ponijeli na pusti otok? "Onaj," odgovara Igor, "koji tek treba napraviti!" Igoru i svima ostalima u kojima čuče nenapravljeni stripovi želim bar jedan pusti otok u idućoj godini!

***
Od prvog broja srpskog izdanja Playboya, možda niste znali, objavljivat će se i sve popularniji Dick Long Bartolića i Branda. Još jedno mjesto, dakle, na kojem možete naći strip, još jedno opravdanje kad vas pitaju zašto kupujete Playboy: "Zbog članaka (hrvatski: gležnjeva)? Ma kakvi ... Zbog Dick Longa!"

***
Prvi broj Q stripa pušten je u prodaju po Srbiji. Javljaju mi da je viđen kod kolportera u Beogradu, na nekim kioscima u Crnoj Gori, primjerak u Nišu. Iz Novog Sada se bune da ga nema, ali ja tu zaista ne mogu ništa ... Gnjavite svoje distributere, zovite prijatelje iz snabdjevenih krajeva, nabavite ga kako znate i umijete!

sadržaj

8.

MOJ POGLED (87)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

ZAOKRUŽENA PETICA

Prošli su izbori pa neće ovakav moj naslov biti moguće shvatiti u predizbornom kontekstu. Jednostavno, ulaskom u novu, 2004., godinu zaokružili smo pet godina postojanja Strip vesti.

Pet celih godina.

Od 1. januara 1999. pa sve do danas, 2. januara 2003. Nešto što će se za dva broja pretvoriti u još jedan svojevrsan mali jubilej.

Jubilej 250-og broja.

Ponosan sam što su zbir godina i numeracija časopisa blizu poklapanja. Što je "nestalo" svega 12 nedelja (5 godina puta 52 nedelje je 260, a mi smo na 248-om broju). Bilo je tu vreme bombardovanja '99, bio je tu i jedan moj godišnji (da samo jedan), tri sajma knjiga u BGD,... pa, i nije mnogo zafalilo. Pogotovo što je bilo vremena kada je bilo na pretek vanrednih brojeva.

Imamo redovne kolumniste, od kojih neki skoro doguraše do 200te kolumne, imamo neke sa manjim, ali svakako impozantnim brojem tekstova. Ima ih kojima se prilozi ne broje kao kolumne a redovni su. Ima 760 adresa na koje se SVesti šalju. Prebacili smo čarobnu cifru od 10 hiljada poseta mesečno web stranici, evo već dva meseca za redom. Napunili smo sajt sa 25 MB tekstova i nešto malo slika, napravili smo mnogo štošta sa ovom peticom.

Sledeća je, baš zbog svih dosadašnjih dostignuća, mnogo teža. Treba održati energiju za sve buduće brojeve, treba raditi a da se ne stagnira. Da se zadrži dosadašnji nivo, a da se pokuša ići i malo napred.

Što duže SVesti traju, to je vaša pomoć potrebnija. Ako je bila, u samom početku nužna, da bi to uopšte uspelo, sada je potrebno da se nadomesti energija koja se gubi dugogodišnjim angažovanjem. Zato se nadam da će se naći pojedinci koji će imati snage i energije da pomognu da se SVesti malo animiraju. Da oforme neke nove, interaktivnije, rubrike gde će svojim angažovanjem dati svoj lični pečat SVestima, ili barem delu njih. Da se nađu ljudi spremni da se angažuju na izradi intervjua koji su tako željeni u Strip vestima, a tako ih dugo već nema. Mnogo je autora zapostavljeno mojim neangažovanjem na intervjuima. Bar dvadesetak pretplatnika SVesti, do sada "zapostavljenih", zaslužuje da svoje mesto u SVestimu nađe kroz intervjue. Strip vesti vape za svojevrsnom "dopisnom" školom stripa, što sam planirao davno da započnem, kroz intervjue autora na tu temu. Ali se ne da. Nemam baš uvek vremena za sve. Ako neko nađe vremena da se posveti barem jedoj od aktivnosti koje su potrebne, to bi bio velik doprinos SVestima. Velika pomoć da sledeća "petica" bude kvalitetnija i zanimljivija. Da se naš krug proširi, da se stripu da dodatni impuls energije.


DODATNI POGLED:
Kao dodatni dokaz da energije i vremena nedostaje je i to što ću morati da prekršim jedno svoje obećanje. Naime, ako se sećate, obećao sam SVesti CD, povodom 250-og broja. Nema veze što skoro niko nije priložio materijale kako bi CD bio obogaćen. Našlo bi se materijala da se popuni 700 MB jednog CD-a. Problem je što za ovih godinu dana nisam stigao da doteram sajt. Da vratim arhivu Intervjua, da sredim Linkove, da popunim Datume, da sredim strane Kolumnista... i na kraju, jednostavno ne želim da takav, ne sređen, sajt stavljam na CD.
Dakle, CD ne na jubilej, već kada sajt bude sređen. Možda i to bude za jubilej, za godinu dana kada bude 300 brojeva?! Možda i ranije.

DODATNI POGLED 2:
Redovnost Vilintuljkove družine je malo poremećena. Ali, ne bojte se (barem oni koji je redovno čitaju) jer sve ide dalje po redu. Gripa s 39-tkom je prošla i sada će moći da se radi. Nisam stigao ni čestitku nikakvu da upriličim. Čak i ono što sam posalo je na "sumnjiv" način distriburano jer su neki dobili pet čestitki, a neki su možda i propušteni. Sorry.

sadržaj

9.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili priloge za ovaj broj:

HULK 2 - Iako se sa nestrpljenjem očekuju nastavci filmova kao što su "X-Men" i "Spiderman" neki drugi projekti zasnovani na Marvelovim strip superherojima izgleda više nisu tako interesantni. Još se ne zna šta se dešava sa filmovima kao što su "Daredevil 2" i spin-of projekat "Elektra", a već se priča da je u velikim problemima i nastavak "Hulka". Producent Gejl En Hurd ga želi, ali za tako nešto nisu zainteresovani studio "Universal", kao ni glumci Erik Bejna i Dženifer Koneli. Budžet prvog filma iznosio je 137 miliona dolara, a za marketing je izdvojena jedna četvrtina. Konačan rezultat - "Hulk" je zaradio 132 miliona dolara, što znači da je zabeležen gubitak. Mnogi su za ovo okrivljavali termin dolaska filma u bioskope kao i lošu marketinšku taktiku (film je više psihološka drama nego delo o superheroju). U svakom slučaju scenarista Džim Šejmus već je obavešten da njegove usluge više neće biti potrebne. Takođe se već odustalo od rada na animiranoj i dramskoj TV seriji. Ipak, trenutno se piše scenario za nastavak, ali se već procenjuje da, ukoliko se bude radio, njegov budžet neće biti veći od 80 miliona dolara. S druge strane, moguće je da će ovog puta rola glavnog junaka biti poverena nekom iskusnijem glumcu - glasine čak nagoveštavaju mogućnost da bude angažovan Dejvid Duhovni.
V. T.

TOM VELING - je tri godine glumio Klarka Kenta u TV seriji "Smallville" koja se bavi mladim danima Supermena. Pošto se trenutno priprema novi film u čuvenom filmskom serijalu o popularnom superheroju, a još nije izabran glavni glumac, sasvim je razumljivo što mnogi misle da bi Veling mogao da bude angažovan. Sam glumac rekao je da je razgovarao sa Bretom Ratnerom o radu na filmu, ali bi to značilo da mora da se prekine sa radom na seriji "Smallville". Kasnije je Veling, gostujući kod Hauarda Sterna, nagovestio da kompletna odluka više leži na producentima serije nego na njemu. Mladi glumac je već prevazišao strah od ove "uklete" uloge, a kad je upitan koga bi voleo da vidi u ulozi Lois Lejn, on je odgovorio: "Mislim da su već našli Lois Lejn".
V. T.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 29.12.2003. godine

ČLAN "POLITIKINE" ŠTAFETE: IVO KUŠANIĆ

POGLEDAN ISKOSA I IZ DALJINE

Sjajan crtač, sa svedenom linijom koja lako nagoveštava karakterologiju ljudi na ovim prostorima, kao i tipologiju "niskih strasti" koja prati politički zanat ne samo na ovim našim stranama

Ima jedna fantastična karikatura na kojoj kao učesnici atletske trke štafeta u punom trku hrle napred Pjer Križanić, Zuko Džumhur i Ivo Kušanić. Pjer, najstariji u ovom društvu, deluje dobro i sa lakoćom predvodi trku. U času objavljivanja ove karikature Pjer je već podugo odsutan (umro 1962), a karikatura je objavljena u "Politici", 1969. godine. Malo iza Pjera hrli prilično lako Zuko, a pola koraka ulevo, sa priličnim naporom i boreći se za dah, grabi Ivo Kušanić.

E sad dolazi ono najvažnije: crtež je načinio sam Ivo Kušanić. Crtajući sebe kako trči na ivici daha i sa dušom u nosu, karikaturista je pokazao u kakvom se sjajnom društvu našao i šta ga čeka ako želi da ostane na visini preuzetog zadatka. Ova "Politikina" štafeta snova, trojice legendarnih karikaturista koji su se dobro znali, družila se koliko je to dozvoljavao napeti život saradnika najvećeg dnevnog lista na Balkanu. Na uzoran način su se dopunjavali i stvorili najviši standard novinske karikature koji je retko dosezan i u medijski zrelijim i starijim sredinama.

Kuku Todore

Pjer Križanić (1890-1962) još između svetskih ratova pokazao je šta je osnovni zadatak novinske političke karikature: starinski rečeno, šibati mane i bahatosti iskazane na javnoj političkoj sceni, nagoveštavajući kako narod svojom mentalnom lenjošću i glupošću hrani opstanak političara koji demagogijom i lakomislenošću vređaju zdrav razum i elementarni moralni instinkt pojedinca. Njegove dve knjige karikatura, "Naše muke" i "Kuku Todore" i danas bi pokazale kako se malo šta promenilo u odnosima između proklamovanih ideala i surove životne zbilje.

Ivo Kušanić (1924-2003) kao zreo crtač, karikaturista, portretista i ilustrator došao je u "Politiku" 1962. godine, i sledećih decenija (tačnije negde oko četvrt stoleća) radio je naporedo sa Džumhurom, bez ikakvog međusobnog varničenja, koje je postalo gotovo poslovično kad se dve izrazite i vrhunske ličnosti nađu na istom, suženom prostoru. Ali prostora je bilo za obojicu, a oni su bili gospoda u pravom, starinskom značenju reči. Bila su to takozvana Brozova vremena, nad slobodnim duhom novinarstva nadvijale su se budne i ponekad paranoične oči raznih ideoloških komisija i gradskih komiteta, ali Kušanić je uspevao, sa povremenim otporima unutar redakcije i političke javnosti. No, ti otpori su deo posla, usud profesije.

Sjajan crtač, sa svedenom linijom koja lako nagoveštava karakterologiju ljudi na ovim prostorima, kao i tipologiju "niskih strasti" koja prati politički zanat ne samo na ovim našim stranama. Svojim beskrajnim nizom karikatura ostvario je upečatljivu hroniku naših dana. Kad bi se to sve našlo (ono što je sačuvano, naravno) u koricama jedne knjige, tek onda bi se videlo šta uz zanatsku svežinu i sigurnost čini osnovni uslov za karikaturistu: nepokoran i pomalo namćorasti duh. Godinama je Kušanić prilagao svoj crtež uz stalne rubrike drugog velikog satiričara Vladimira Bulatovića Viba. Ne zna se šta je tu bilo dragocenije: oštar duh aforističara i basnopisca, ili crtež koji to isto radi, samo malo drugačije i, počesto, ubojitije.

Biti na strašnom mestu

Valja sada ukazati na nešto što se često prenebregava, ili se jednostavno ne zna, pošto mnogi naši javni poslenici smatraju da istorija počinje onog trena kad oni stupaju u novinsku arenu. Karikatura u današnjem značenju je čedo epohe novinarstva, i to političkog. Karikature su stvarali i Kalo, i Goja i Hogart, ali novinska politička karikatura ima svoje rodno mesto u političkim listovima i u trenutku kad je objavljena. U književnosti, Prust i Kafka su otkriveni posle fizičke smrti, jer je veći deo njihovog stvaralaštva ležao u neobjavljenim rukopisima. Dnevna politička karikatura po definiciji ne može da iskrsne posle mnogo godina, iz umetnikove zaostavštine. Ono što nije objavljeno u svom vremenu, po definiciji, ne postoji.

Pored pravovremenog objavljivanja mora da postoji i kontinuitet delovanja, jer autentični karikaturista u oblasti političkog novinarstva ne može da istrči na teren samo kad, rečeno fudbalskim rečnikom, valja pucati jedanaesterac. Pjer, Zuko i Ivo su iza sebe imali ozbiljnu novinsku ustanovu i list, ali su i oni neprekidno radili. Uopšte ne možemo ni da zamislimo koliko sjajnih, ubojitih karikatura nije prošlo pored budnih i prestrašenih očiju raznorodnih glavnih urednika, ali to se, na žalost, ne računa.

Hronika jednog vremena i istorije koja nastaje kroz krv, znoj i suze može se pratiti ne samo na Ivinim karikaturama, koje su nekako sa razlogom nestale iz novina krajem osamdesetih, kad se mnogo šta urušilo na našim prostorima, već i na beskrajnom mnoštvu izvrsnih i britkih portreta državnika, slučajnih prolaznika na našoj političkoj sceni koja je uvek imala i izgled sokolane, kao i na nizu portreta "Politikinih" novinara, od kojih mnogi krase prostorije ove novinske kuće.

Potpisnik ovih radova je decenijama susretao Kušanića u redakciji, ali se sa njim teško razgovaralo: bio je ćutljiv i posle nekoliko rečenica hitalo se na drugu stranu. Kao da je uvek, pogledom iskosa, u glavi stvarao obrise nekih likova i životnih situacija.

Negde 1973. ili 1974. godine dogodilo se da sam sam sedeo u sobi kulturnog dodatka "Politike" i lupao u mašinu. Stidljivo je ušao Kušanić, i posle "dobar dan" upitao da li može da sedne za drugi deo stola da nešto nacrta. Krajičkom oka sam gledao kako mekom rukom, elegantno (veliki crtači su me tom elegancijom uvek podsećali na velike klaviriste) iscrtao jedan crtež, potom drugi, treći četvrti...

Na prvi pogled sve je to bilo isto. Negde kod sedme verzije Kušanić je rekao: "E pa dobro" i sve prethodne crteže lepo presavio i pocepao na četvoro. Zbunjen upitah zašto uništava svoj rad, a on mi je uz osmeh dodao, sa izvesnim osećanjem dečačkog osvetništva: "Da ovo ne padne u ruke onom vampiru Siniši Paunoviću!"

Znalo se da Paunović krstari "Politikom" i sa velikom strašću prikuplja Džumhurove i Kušanićeve crteže, odmah pošto bi originali pristigli iz cinkografije. Ali, pravde radi, zahvaljujući strasnom Siniši mnogi su crteži ostali sačuvani, jer se po redakcijama nikad nije mnogo marilo šta valja ostaviti za budućnost.

Milan Vlajčić


Objavljeno: Politika, Beograd, 31.12.2003 - 2.1.2004.

ISTORIJA STRIPA

PANIKA U AMERICI

Robert Crumb je probio led. Za njim su krenuli Rick Griffin, Spain Rodriguez, Gilbert Shelton i mnogi drugi, i Amerika je uskoro bila preplavljena underground stripovima. Razlog tome je, što je tokom prethodne dekade (50-tih godina) došlo do skoro potpune eliminacije mlađe publike, dok je starijoj publici dosadilo da čitaju stripove sa ratnom tematikom, koja je bila jedina u to vrijeme. Zbog toga su underground stripovi došli kao opšte osvježenje. Ali, vodeće izdavačke kuće nijesu mogle tek tako da se predaju, a s obzirom na tadašnju političku situaciju u Americi, opstanak na tržištu nije bio lak.

Među prvim kućama koje su krenule u borbu za opstanak, bila je izdavačka kuća "Marvel Comics". Još 1950. godine, Marvel je osjetio da se broj čitalaca znatno smanjuje i da je vrijeme da se nešto promijeni. Prvi pokušaj vraćanja čitalačke publike bilo je pokretanje i izdavanje potpuno nove strip serije o junaku po imenu Marvel Boy. Osim što je to bilo novo ime i što je za razliku od starijih superjunaka Marvel Boy bio samo dječak, ništa se nije suštinski promjenilo. I dalje je to bila priča o borbi protiv fašista, komunista i vanzamaljskih osvajača.

Slijedeći Marvelov korak je bio malo ozbiljniji. Vratili su se ratnim temama, ali to više nijesu bile banalne priče o neustrašivim junacima (koji bez muke nanose neprijatelju ogromnu štetu), već mnogo realniji pristup o ratu, u kome se banalizuje rat, a svi likovi, bez obzira na kojoj su strani imaju i mane i vrline. Tu vrstu stripova, Marvel je objavljivao pod imenom "Atlas Comics". Atlasova izdanja su privukla znatan broj starijih čitalaca, ali u isto vrijeme odbio još veći broj mladih, koji su od stripova očekivali samo akciju. Isto se desilo i sa još dva Marvelova izdanja ľ "Strange Tales" i "Journey Into Mistery", koji su se bavili horor tematikom. Zbog toga se Stan Lee, prvi čovjek Marvela, odlučio za povratak superheroja na scenu. Marvel je na tržište izbacio novo izdanje ľ "Young Man", čiji su glavni nosioci bili Captain America i Human Torch (Čovjek-Baklja ili Živa vatra). Ovaj potez je bio uspješan. Zadovoljeni su bili svi: starijima su ostali ozbiljniji stripovi, mladima je vraćena akcija, a cifra u Marvelovoj kasi je učinila da Stan Lee zadovoljno trlja ruke. Moglo se reći da je Marvel ušao u novo ľ zlatno doba. Tako bi i bilo da, kao i obično, na scenu nije ušla politika.

Čuveni Mcarthy-jev "lov na vještice" je počeo i svakodnevno, svuda u Americi, ljudi su počeli da sumnjaju jedni u druge iz straha od komunističke invazije na američku demokratiju. Svako za koga se i najmanje sumnjalo da ima veze sa komunistima bio je hapšen, sve što je ne-američko je kritikovano, a takvo stanje nije mimoišlo ni svijet šou-biznisa, pa se ne treba čuditi što je došao red i na strip. Vladin čovjek, koji je bio zadužen za kontrolu stripova zvao se Dr. Frederick Njerkman. On je, u očiglednom nedostatku bilo kakve veze sa kulturom i umjetnošću, a vjerovatno smatrajući sebe preozbiljnim za stripove izjavio da su stripovi uzrok svih društvenih devijacija kod mladih, uključujući i delikvenciju, razbojništvo i homoseksualnost. Tu je izjavu i prije nego što je dobio odobrenje od Senata pustio u javnost, što je izazvalo masovnu paniku među roditeljima, ali i među strip izdavačima.

Ni Marvel nije ostao imun na te pojave. Stan Lee-ju nije ostalo ništa drugo nego da lagano gasi pojedine stripove, a na tržištu ostavlja samo one koji su u skladu sa sistemom ili eventualno one koji su bili prilagodljivi. Gnjev antikomunista je bio izbjegnut, ali ne i gnjev čitalaca. Do kraja dekade, Marvel je izgubio veliki broj čitalaca, a stripovi su bili potpuno nalik na one iz četrdesetih. Upravo tada, na scenu su stupili Robert Crumb, Gilbert Shelton i ostala ekipa sa underground stripovima, koji su preoteli od Marvela i ono malo čitalaca koji su preostali.

Iako je u to vrijeme unutrašnja politička situacija u Americi znatno omekšala, u 60-tim godine Marvel je ušao viseći na samoj ivici egzistencije. Stan Lee je bio primoran na očajnički potez. Ugasio je sva dotadašnja izdanja, a s ono malo sredstava što mu je ostalo oko sebe okupio ekipu izuzetno talentovanih scenarista i crtača, kao što su Jack Kirby, Steve Dikto i drugi. Dao im je naizgled jednostvan zadatak: da budu originalni i što otkačeniji. Ekipa se orjentisala na SF tematiku, sa superherojima kao glavnim nosiocima, ali sa izrazitim inovatorskim tonom, u odnosu na starije superheroje. Rezultat njihovog rada bila su imena poput Fantastic Four, Spiderman, Hulk... i to je bio sam početak onoga što se danas zove Marvel Universe. Neočekivano, Marvel se vratio na tržište u punom sjaju i tek tada, dakle 60-tih, počinje Marvelovo pravo zlatno doba.


Nikola Ćurčin


Ovaj članak je prenesen sa sajta dnevnog lista POBJEDA, Podgorica, od 27.12.2003.godine. Sva prava zadržana.

sadržaj

10.

LINKOVI

Strip Vesti

I dalje vam predstavljamo linkovi koje nam je iz grčkog časopisa "9" preneo Dragan Apostolović:


Frank Frazetta -SAD
http://www.frankfrazetta.com

Frank Miller - SAD
http://hem.passagen.se/fm4/

John Burne -SAD
http://www.acc.umu.se/~alpha/byrne/main.html

Barry Windsor-Smith - V. Britanija
http://www.barrywindsor-smith.com/

Don Lawrence - V. Britanija
http://www.geocities.com/Area51/meteor/8162/

Vicente Segrelles - Španija
http://www.segrelles.com

Frank Cho - SAD
www.insightstudiosgroup.com/frankc/choart.htm

Aleksandar Sotirovski - Makedonija
http://www.pietas.com.mk

Adam T. Hughes - SAD
http://www.comicbookpros.com/ah.html

Soloup - Grčka
http://www.soloup.gr/

George Tsoukis - Grčka
http://egnatia.ee.auth.gr/~getsou/

Nikos Koucis - Grčka
http://www.koutsis.gr/

Andreas Zafieratos - Grčka
http://homepages.pathfinder.gr/zafiratos/

sadržaj

11.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 1. do 9. januara

7. januara 2003. Preminuo je belgijski autor stripa Franz (Drappier). Jedan od najobjavljivanijih autora na ovim prostorima. Poznat je po stripovima kao što su Jugurta, Lester Kokni, Lutka od slonovače... Franz je rođen 11. juna 1948.godine.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad