prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. IZBOR IZ DEVETKE - Dragan Apostolović
2. JUŽNJAČKA UTEHA No 138. - Dejan Stojiljković
3. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (197) - Darko Macan
4. MOJ POGLED (85) - zmcomics
5. ŠTAMPA - štampa
6. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
7. LINKOVI - Strip Vesti
8. DATUMI - Strip Vesti

1.

IZBOR IZ DEVETKE

Dragan Apostolović
devet_ka@yahoo.com

MI I MANGA

Pre nego što se napiše članak, potrebno je utvrditi kakvo je mišljenje publike o nekoj temi. Uradili smo dakle jedno malo istraživanje ne bi li videli koliko i šta ljudi znaju o mangi. Većina uglavnom prvo pomisli na animirane filmove koji se veoma često mogu videti na malim ekranima. Oni koji su se rodili u periodu od 1975 - 1985, su verujemo, imali sreću da odrastaju uz Chojin Locke (Loki: super čovek Loki: Superman), Chojiju Yasai Macross (Robotech) i Candy (Kandi-Kandi). Za sve one koji nisu nešto preterano istraživali, manga su čudni animirani filmovi u kojima se heroji neprirodno velikih očiju često ranjavaju, krvare i umiru i na misteriozan način. Manga je za mnoge ništa više do anime koji sadrže nasilje, krv i vrlo često seks. Nadamo se da će ovi redovi o njihovoj istoriji i razvoju razjasniti par stvari.


NASTANAK I ETIMOLOGIJA REČI

Prva umetnička ostvarenja koja se mogu dovesti u vezu sa mangom nalaze se u japanskim hramovima i papirusima sa početka XIII veka. koji su na karikaturalan način izobražavali život posle smrti, bogove, demone i životinje koje se ponašaju kao ljudi (Choujuu Giga: ''papirusi sa životinjama''). Vremenom se obrađuju i druge teme i početkom 1600. ova vrsta slikarstva nestaje sa zidova hramova i polako se upotrebom štamparske tehnike seli na hartiju predstavljajući satirične, erotske i arhitekturalne sadržaje.

Umetnik Katsushika Hokusai, prvi koristi naziv Manga još 1814. godine, sastavivši ga kombinacijom dva kanji (ideograma), man što znači ''slobodan'' ili ''kapriciozan'' i ga, što znači ''slika''. Razlog zbog koga je upotrebio man, bila je tehnička nedisciplinovanost kada je slikanje u pitanju, i humorističan karakter tema koje je obrađivao. Valja napomenuti i da se stil sličan njegovom pojavljuje i u nekim savremenim anime, kao što su Ho-hokekzo Tonari no Yamada (Moje komšije Yamada).

Već uglavnom poznata pod današnjim imenom, rana manga postaje veoma rasprostranjen vid zabave masa japanskog društva krajem XVIII veka.

Štampa je uveliko pomogla nastanak knjiga u kojima se tekstom i dijalozima ispisanim oko slika, brisala granica između slike i teksta.

Kao i savremena manga, obrađivali su humor, fantaziju, dramu, pa čak i pornografske sadržaje. S početka su bile dostupne samo u većim gradovima Japana, ali vremenom se njihova popularnost širila po čitavoj zemlji.

Verujemo da ste primetili da smo pokušali da razdvojimo ranu od savremene mange: u japanskom jeziku su tokom vremena mnoge reči promenile značenje.

To naravno važi i za reč manga. Do Kraja XIX i početka XX veka Japan će podleći agresivnom prodoru zapadne kulture, znanja i tehnologije, a Ippei Okamoto će doći u priliku da se upozna sa časopisom Joseph Pulitzera, pionira strip izdavaštva. Život savremene mange počinje revnosnim preuzimanjem zapadnih uticaja koje su primili Ippei i saradnici i koji su primenili zapadna iskusta na domaće karikature i satirična izdanja. Japanci tridesetih ''otkrivaju'' američki strip i spontano primenjuju američki stil kadriranja sa dijalozima u balončićima. Savremena manga dobija prve konture svog današnjeg oblika.

Za vreme rata, manga je služila čitavom nizu ciljeva. Korišćena je naravno i u propagandne svrhe i pomagala podizanje nivoa nacionalne svesti i morala. Procvat mange u periodu posle rata i njeno stasavanje i formiranje u današnjem obliku se pripisuje Osamu Tezuki.


OSAMU TEZUKA: ''BOG'' MANGE I NJEGOVA VIZIJA

Osamu Tezuka, jedan od japanaca koji se borio za vreme II Svetskog Rata i preživeo sve nedaće posleratnog oporavka nacije. Još od malena se oduševljavao filmovima Disneya i braće Flesicher. Pomagali su mu da zaboravi surovo fizičko maltretiranje koje mu je otac često priređivao.

Pošto su mu prijatelji skretali pažnju na sposobnost da u svojim radovima verno podražava stil američkih pokretnih slika, u svojoj dvadesetoj godini ostvaruje prvo ''dugometražno'' manga ostvarenje (200 strana), Shintakarajima. Prvi put je objavljeno u ''akahon'' (''crvena knjiga'' - zbog izrazito crvenih tonova naslovne strane) i bilo je jedno od retkih stvari koje je obradovalo mlade koji su preživljavali nemaštinu posleratnog Japana.

Iznenađujuće je koliko je velika razlika između ''pro-mange'' i mange. Tezuka 1947. godine jednom za uvek menja osnove ove vrste stripa. Svi koji su rođeni pre 1950. godine prestaju da čitaju mangu negde posle gimnazije, dok oni rođeni kasnije smatraju da je manga nešto što je namenjeno i mlađoj i starijoj populaciji podjednako. Šta je doprinelo da su se stvari toliko promenile?

Tezuka u svojoj autobiografiji kaže sledeće: ''Većina mangi tog vremena je stvarana na način i u duhu pozorišnih predstava, sa glumcima koji dolaze sa leve ili desne strane. Naravno, nije bilo moguće stvoriti psihološki naboj na taj način. Tako sam počeo da koristim filmske tehnike koje sam pokupio iz nemačkih i francuskih filmova, koristeći kako ''zum'', tako i različite svetlosne uglove. Koristeći mnogo kadrova da bih verno dočarao pokret ili izraz lica, došao sam do toga da priče koje sam radio sadrže i više od hiljadu strana.''.

Inspirisan prvim Disneyjevim filmovima, Tezuka je crtao ljude i životinje sa veoma izraženim očima i zaobljenim glavama. Iako su zbog toga figure na neki način uniformisane u specifičnu formu, ovaj način prikazivanja je dozvoljavao veliki spektar izražajnih mogućnosti. Od ljubavi do mržnje. Mnogi mangaka (manga crtači), su prihvatili Tezukin stil, a koriste ga i danas, crtajući svoje manga protagoniste, a kasnije i anime, blago produhovljenih lica, malom bradom i velikim očima.

Na kraju, Tezuka se može smatrati odgovornim za karakteristiku mange da u sebi i pored ogromnog fantastnog sadrži i realistični naboj.

''Snaga koju sam pronašao u mangi prevazilazi običan humor. Koristeći teme kao što su suze, tugu, bes i mržnju, dobio sam mogućnost da priče završavam ne samo srećnim krajem'', tako da su i u mangi za decu i anime, junaci ranjivi, krvare i umiru.


NOVA EPOHA: SHOUNEN, GEKIGA, SHOUJO

Manga stvaralaštvo se posle Tezuke veoma razvilo. Od 1959. godine se u Japanu objavljuje veliki broj dečijih nedeljnih časopisa. S početka je 40%, a kasnije i svih 100% obrađivalo manga tematiku. Treba naglasiti i to da je, za razliku od Sjedinjenih Država, u kojima je u to vreme bio u velikoj nemilosti, strip u Japanu prosto cvetao.

Avanture i naučno fantastične priče u Tezukinom stilu su gotovo sasvim vladale i objavljivane su u nedeljnim časopisima ''za dečake'' koji su se zvali ''shounen''. Od 1963. godine se pojavljuju i nedeljni časopisi ''shoujo'' (za devojčice), koje su s početka crtali - muškarci. Kako je vremenom rasla potreba za novim crtačima, izdavači od 1967. godine za shoujo izdanja, angažuju žene. Vremenom je čitalačka publika odrastala. Tinejdžeri, studentarija i mladi radnici vremenom prevazilaze ''dečiju'' mangu i krajem pedesetih se okreću vrsti nazvanoj ''gekiga'' (pozorišne slike) koja je nudila ozbiljniji, filosofski obojen i često veoma mračan materijal.

Crni humor i nasilje su bile osnovne odrednice gekige, kao što su na primer i danas popularni, Legend of Kamui, autora Sanpei Shirato i Takao Saitoh.

U pokušaju da se približe što starijoj čitalačkoj publici, izdavači stvaraju ''seinen'', kombinujući shounen sa ''light'' gekigom što je za posledicu imalo gubitak mlađe publike i na sceni se pojavljuje izdavačka kuća Jump. Ostajući verna mladima, predstavlja im do tada nepoznate crtače, kao na primer Akiru Toriyamu. Ova izdavačka kuća već duži niz godina opstaje na vrhu manga produkcije.

U isto vreme, shoujo napušta tradiciju i kroz tematiku sve više tretira tabu tematiku. Široki spektar mange od sedamdesetih pokriva potrebe svih generacija i polova, a krajem devedesetih se pojavljuje i porno manga.

Manga je u zemlji odakle potiče postala način življenja. Čitaju je i veliki i mali, kao što se na primer, u ostalim zemljama sveta čitaju knjige.


BITKE BUDUĆNOSTI, ROBOTI I MAGIČNE MOĆI

Istina, u mnogim naučno fantastičnim manga ostvarenjima postoje čudne mašine, fantazmagorične bitke i androidi koji besprekorno funkcionišu. Pored toga, veoma često, junaci poseduju neverovatne psihičke i fizičke sposobnosti koje su potkrepljene i magijskim elementima, međutim, opseg tema koje manga scenarijski pokrivaju je mnogo širi.

Osvrnućemo se na tematologiju hronološkim redom.

Feudalni Japan:

Izvestan broj najpopularnijih ostvarenja je smešten ili u epohu vladavine dinastije Tokugawa ili u period neposredno nakon njihovog svrgavanja i dolaska Meiji na vlast. Iako na prvi pogled, ovi radovi ne pružaju više od spektakularno obrađenih samurajskih bitaka, nindži i bogatog pregleda folklora tog perioda, istina je da u većini slučajeva, ako ne i u svim, daju jednu živu i zanimljivu kritiku prošlosti.

Prvi karakterističan primer je Burai, Iwasaki Yohkoa. Iwasaki kao protagoniste koristi članove jedne stvarne organizacije, Shinsengumi, koja je podržavala dinastiju Tokugawa.

Drugi primer je Rurounin Kenshin-Meiji Kenkaku Romantan. Watsuki Nobuhiro predstavlja heroja koji za vreme nemirnog perioda Bakumatsu u ime imperatora i revolucije seje smrt.

Generalno, manga komičnim, romantičnim, pa čak i krvavim scenama daje jednu oštru kritiku prošlosti i suprotstavlja slabost (ili snagu) jednog čoveka naspram potrebe da se ubije da bi se zaštitili oni koje volimo.

Savremeni Japan i budućnost:

Pre nego nastavimo, želeli bi da skrenemo pažnju na generalnu sliku koju o Japanu ima svet. Jedna hladna, kompjuterizovana zemlja u kojoj svi rade vredno kao mravi, u kojoj je čovek rob radnih navika. Možda je baš ova uniformisanost i razlog begu u fantast?

Manga opet, govori nešto drugo. Ako je čovek u Japanu toliko pritisnut, onda hiljade manga autora, profesionalaca ne bi trebalo da postoje. Sa druge strane, možda je manga poslednje utočište opterećenog čoveka?

Veoma je lako, ako malo razmislite o pomenutom, razumeti zašto je tematika mangi, obrađivala ona život u savremenom Japanu ili u dalekoj prošlosti, okrenuta životima mladih. Gotovo 70% tih mangi opisuje ili svakodnevne muke i avanture obične mladeži na vrlo ''stvaran '' ili pruža beg od stvarnosti na čudesne načine.

Karakterističnih primera ima mnogo. Sa jedne strane to je Fushigi Yuugi, čija junakinja pritisnuta od strane roditelja i profesora u školi, uz pomoć jedne magične knjige nalazi spas u dalekoj prošlosti mitološke Kine. Sa druge strane imamo Love Hina, koja govori o mladiću koji je pred upisom na Univerzitet u Tokiju, ali ophrvan strahovima počinje da živi kroz snove... Većina mangi ove vrste su uglavnom obrazovnog karaktera. Naravno, postoje i one koje tematski dotiču i misteriju, avanturu ili pak, kraj sveta.


DALEKO OD ZEMLJE MEĐU ZVEZDAMA

Dotaći ćemo se i dela koji se tiče futurističke mange. Niko ne može da ospori da ih ima veoma mnogo i da su neke veoma uspešne. Gotovo da im se ne zna broj. Od onih koje su postale popularni filmovi kao na primer Ghost in the Shell, Masamune Shirowa, do onih koje su ostvarile veliki uspeh na malim ekranima, poput Martian Successor Nadesico, Kia Asamiya-e. Tematika ovih mangi pokriva gotovo sve ukuse. Superheroji, mitovi o drugim planetama, roboti giganti, pa sve do građanskog rata između Zemlje i kolonista na Mars.

Mnoga poznata manga ostvarenja, kao na primer nezaboravno Record of the Lodoss War, Ryo Mizuna, su izmeštena u fantastične svetove koji mnogo podsećaju na Role Playing Games. Njihovi junaci nikada nisu upoznali život na Zemlji. Za ove mange je veoma teško, ako ne i nemoguće, utvrditi čime je autor bio inspirisan stvarajući ih. Ipak, ono što se uglavnom može svrstati pod odrednicu manga mitologije, u suštini čine amalgam keltskih, japanskih i indijskih mitova.


KARAKTERISTIČNI ZAPLETI

Manga pokazuje veliku fleksibilnost kada je tematologija u pitanju, i pored epoha koje obrađuje i istorijskih podataka sa kojima barata, pokazuje sposobnost da se prilagodi komediografskim, horor, romantičnim, dramskim pa čak i pornografskim saržajima. Imajmo u vidu i razliku između prikazivanja nagih tela i pornografije. Valja istaći dva najbitnija elementa koji čine jednu mangu popularnom. Snažan, (ali ipak samo čovek) junak i nešto što dotiče granice melodrame. Fokusiraćemo ta dva veoma bitna činioca počevši od mange Yuzo Takade, 3x3 Eyes, zaključno sa anime, Dragonball.

Rai, jedan indijski duh i Yakumo, besmrtnik imaju za osnovni cilj svog postojanja da postanu ljudi. Svoj cilj će ostvariti isključivo strpljenjem, žrtvovanjem i bez upotrebe magije. Gotovo smešno moćni junaci Dragonballa imaju ljudske emocije i slabosti. Kada neko od junaka umire ili je ozbiljno ranjen, kroz veliki broj scena će proći gotovo svi njegovi prijatelji koji zabrinuti bdiju nad njegovim oporavkom.

U horor mangi, kao što je Vampire Princess Miyu, besmrtna Miyu ima želju da postane smrtna i traga za ljudskom ljubavlju, oličenom u liku svog demonskog sluge, Larva. Serijali imaju i komičnih elemenata, pa čak i ''ozbiljna'' manga ne preza od izleta te vrste, naravno, sa merom. Klasičan primer može pružiti Rurounin Kenshin, gde kada heroj nije na nekom bojnom polju, pokazuje izuzetno visok nivo naivnosti koja se gotovo graniči sa glupošću. U slučajevima poput ovih, koristi se ''chibi'' način crtanja, kada su likovi prikazani kao razroki i sa preterano velikim ustima.

U manga komedijama, se ovaj način crtanja ne koristi, a kada se i upotrebi, uglavnom ne doživljava neki veći uspeh. Sa druge strane, mange koje na ''ozbiljan'' način iznesu komediju, se veoma cene.

Jedna od kategorija koje se često sreću u mangi je nago telo, koje mnogi mešaju sa pornografijom. Međutim, postoji manga koja se zove ''hentai'' koja ima i pornografskih sadržaja a veoma je prisutna i na globalnoj mreži.


KI, SHINTO I BUDISTIČKE SUTRE

Ako uzmemo u obzir mangu koja obrađuje teme koje sadrže nadprirodne ili mitološke elemente, govoreći o ki (psihičkoj energiji), Shinto (japanskoj religiji) ili o budističkim sutrama, retko ćete naići na mangu koja ne sadrži bar jedan od ovih elemenata (RG Veda, X/1999, 3x3 Eyes, Fushigi Yuugi). Šta je to što Aoyama Motoko romantične komedije Love Hina, Aya policijske peripetije WeiB Kreutz i Hikaru komičnog Hikaru no Go imaju zajedničko? To da su pre svega normalna ljudska bića, koja ili usled nekog nesrećnog slučaja, ili samodisciplinovanih i napornih vežbi stiču izvesne nadprirodne moći.

Japan, osim toga što je zemlja koja lebdi između prošlosti, budućnosti i ubrzanog tehnološkog razvoja, u sebi čuva mitove i ostalih azijskih naroda. Do pre samo nekoliko desetina godina, Japanci su verovali u shinto i budističke bogove i demone. Svako dete odrasta uz priče o biću bez lica, Nopperabo ili o duhu čije je zaduženje da broji tanjire u kući. Još od malena se uče mitovi stare Kine, borilačke veštine sa uticajima indijske joge i važnost ki-a, a japanska prijemčivost za nadprirodno, mitove i naučnu fantastiku zapada (vanzemaljci, roboti i androidi), je pogodovala rađanju današnjeg nadnaravnog elementa u mangi, stvarajući posebnu tematsku kategoriju.

U vezi s tim, valja primetiti da kada nadprirodni element sadrži stvorenja poput anđela i demona, sa gotovo uznemirujućom doslednošću, demoni su uvek brojniji, a anđeli nisu sasvim onakvi kao što izgledaju. Ono što autori pokušavaju da istaknu na ovaj način je da nisi ono kakvim si se rodio, već si ono što si postigao. Podsetićemo na neke od manga koje mogu ilustrovati ove stavove. Na primer, X/1999 i Ayashi no Ceres (Čudna Ceres), govore o tome da velika moć donosi i veliku patnju.


KARAKTERISTIKE CRTEŽA

Objasnićemo karakterističan manga crtež i navesti primere par škola u vezi pitanja koje se nameće mnogima: ''Zašto neprirodno velike oči i male brade? Zašto tanane žene i mišićavi muškarci? Zašto toliko besa i scena nasilja?''

Kao što smo naveli na početku teksta, Osamu Tezuka je bio taj koji je inspirisan Diznijevim crtežom, a sa željom da na lak način prikaže širok spektar izraza i osećanja, promenio karakteristike mange. Moramo naglasiti da ovaj način crtanja, iako je u velikoj meri prihvaćen, ipak nisu prihvatili svi autori. Mnogi mangaka u svom radu koriste realističniji pristup, kao na primer, Takehiko Inoue, u Vagabondu, i Miyazaki u gotovo svim svojim anime. Jedna zanimljivost kada je manga u pitanju je svakako i veoma detaljno obrađeno okruženje kroz koje se karakteri kreću. Pored ostalih, Tezuka, na primer, koristi filmske tehnike, pozajmljene iz nemačke i francuske kinematografije, oživljavajući scene pokretljivošću, dubinom i veoma često veoma neobičnim uglovima. Mnogi se pitaju zašto se u mangi i anime naglašavaju elementi kao što su na primer graške znoja ili suze na licima protagonista. Zašto su ženama toliko naglašene grudi a muškarcima mišiči? Kada se manga nalazila na početcima, u formi kakvu danas poznajemo, istina, karakteri su bili gotovo jednolični. Kako je vreme prolazilo, elementi koje smo naveli su dobili gotovo karikaturalnu formu. Odgovor zašto je došlo do tolike metamorfoze možda leži u sve većem uplivu zapadnog poimanja lepote i kojem je Japan u posleratnom periodu veoma izložen.


MANGA I ANIME

Za početaik da vidimo šta je to anime. Sama reč je preuzeta od francuskog ''anime'', koje u frazi ''dessin anime'' znači ''pokretna slika''. Anime su dakle, ili manga prenešene na bioskopska platna ili male ekrane, ili animirani filmovi sa manga crtežom. Većina filmova sa gigantskim robotima (Tetsujin: Metalni Ljudi), kao što su Getter Robot i Mobile Suit Gundam su suštinski anime. Otac logike neverovatno detaljnih mecha, Leiji Matsumoto i autor epskog Uchuu Senkan Yamato (Space Battleshio Yamato), je bio Tezukin savremenik.

Prvi rad koji je Tezuka prilagodio pokretnim slikama je bio Tetsuwan Atom (Mighty Atom). Za male ekrane je prilagodio manga Jungle Taitei kao prvi japanski animirani film u boji.

Ipak, Disneyom Japana se smatra Hayao Miyazaki koji je sa Isao Takahatom osnovao Studio Ghibli. Tahata je tvorac manga remek dela, Hotaru no Haka (Grave of the Fireflies), koje govori o Japanu za vreme i na kratko posle II Svetskog Rata, u kome je bolje od bilo kog filma ispričao priču o tim užasnim ratnim i posleratnim danima, viđenu očima dva brata.

Miyazaki je često koristio ekološke i sociološke teme u svojim radovima, kao što su Nausicaa of the Valley of the Wind i u Mononoke Hime (Princeza duhova), ali i vrednost prijateljstva, suprotstavljenu sili (Laputa: Castle in the Sky). Smatra se najznačajnijim anime autorom XX i XXI veka.

Na samom kraju ovog malog putovanja u svet mange i anime, skrenućemo pažnju i na relativno novu tendenciju ukrštanja svetskog stripa i mange, pri kojoj hibrid specifičnih elemenata ovih izraza daje jednu sasvim novu strukturu. Imamo tako primere da kompanije poput Image i Marvela zahtevaju od autora koji ne moraju biti isključivo azijskog porekla, da rade na mangama (Darkminds, Pat Lee-a), ili da prilagođavaju klasične strip heroje manga izrazu (Marvel Mangaverse). Koncepcija koja sama po sebi i ne mora biti loša, se još uvek nalazi u embrionalnoj fazi što za posledicu ima pojavu raznih manje više neuspešnih pokušaja. Kada (i ako) se pronađe zlatna kopča između mange i svetskog stripa, verujemo da će za ovaj umetnički izraz početi jedna sasvim nova epoha.


prevod: Dragan Apostolović

© 9 - ELEFTHEROTYPIA 2003.
mailto: ennea@enet.gr

sadržaj

2.

JUŽNJAČKA UTEHA No138.

Dejan Stojiljković
pantelejac018@yahoo.com

AUTORI... I ONI DRUGI

Nekako sam uspeo da zaboravim tekst kojim sam trebao da ponovo debitujem kao podstanar u kolumni redova Stojanovića pa sad u miru i tišini niškog SKC-a čiji je urednik izdavaštva bio toliko ljubazan da mi ustupi kompjuter, pišem tj. kucam ovaj tekst. Tema u vezi koje želim da govorim stara je koliko i sama deveta umetnost. S obzirom na to da u prvobitnom tekstu (koji ćete pročitati u sledećem broju SVesti) govorim o sceni, ovde se bavim jednim veoma važnim segmentom te scene - autorima.

Dakle, ko su to naši autori? Kako se postaje autor? I šta, dođavola, uopšte znači ta reč?

Po mom skromnom mišljenju, biti autor, znači biti stvaralac. I to dobar. Ni osrednji, ni prosečni, ni malo dobar, pa malo loš već kvalitetan, izgrađen umetnik sa stilom i šmekom. Elvis Prisli nije autor, Džimi Morison iz ''Dorsa'' jeste, Željko Bebek nije autor, Goran Prevara Bregović jeste, Dejv Gejhn (pevač gupe Depeš Mod) nije autor, Martin Li Gor (gitarista i klavijaturista iste te grupe) jeste... I tako dalje. Biti autor znači imati viziju, posedovati talenat (ako ne izvesnu količinu genijalnosti), izgrađen stil i osobenost, vlastiti pečat i vrhunsko poznavanje zanata. Otud tamo, s one strane bande, u lepoj Evropi i još lepšim Amerikama, imamo jednog Mebijusa, Milera, Prata, Fostera i ostale... Otud im i Dorsi, Bitlsi, Nirvana, Žan Mišel Žar i Majk Oldfild... Zato imaju Godara, Tarantina, Kjubrika... Sve su to ''autori'' u pravom smislu te isprostituisane reči, ali i pored toga - vrhunski zanatlije. Herolda Fostera nije mrzelo da sedne u avion i ode u Evropu samo da bi napravio skice nekog srednjevekovnog zamka, Majk Oldfild zna da svira preko dvadeset instrumenata a Tarantina nije mrzelo da pogleda hiljade i hiljade B-filmova samo da bi u nekom od njih pronašao detalj koji bi mogao da iskoristi.

Naši ''autori'' su malo drugačija priča. Zato se oni pravi mogu nabrojati na prste obe ruke. Više je razloga, ali ključni su nerad (iz kog proističe nedostatak poznavanja zanata) i ta divna gospođa Sujeta. Razvojni put jednog našeg, prosečnog ''autora'', u većini slučajeva, mnogo je kraći nego kod njegovih kolega u inostranstvu i ja sam ga, ovako bezobrazan i tašt, podelio u tri faze:

FAZA PRVA: Daj šta daš...
U ovoj fazi naš vrli autor ima nekih dvadesetak godina i pun je entuzijazma. Pod miškom mu je večito fascikla prepuna crteža i skica. Oduševljeno guta svaku literaturu koja mu dođe pod ruku, puno čita, crta, proučava... Dao bi i desnicu ruku samo da mu se radovi pojave negde, bilo gde, na internetu, u novinama, ili još bolje u nekom pravom specijalizovanom strip časopisu. U ovoj fazi autor ni ne razmišlja o socijalnom fenomenu poznatijem kao ''honorar''. Entuzijazam, kopčate?

FAZA DRUGA: Nije loše, nije loše...
Naš autor je negde na sredini svojih dvadesetih. Mnoge životne dileme (tipa one čuvene Dilandogovske - ''kako platiti stanarinu'') čine se nerešivim, studije slabo idu (a Idoli pevaju: ''Zbog tebe više ja ne učim ko pre...''), posla nema a i kad ga ima slabo je plaćen, no u crtanju se postiže ''zrelija faza'', osim tapšanja po ramenu kapne tu i neka lova. Iza sebe već ima dug staž ''priznatog'' crtača, niz objavljenih radova na x različitih mesta. Manje crta nego ranije, kaže da traži inspiraciju a u stvari ga mrzi. Slovi za dobrog crtača mada mu anatomija ne ide baš najbolje ali kog briga za proporcije i ostale slikarske gluposti? Čeka da se nešto desi, da oni tvrdoglavi urednici u Marvelu ili Dargou konačno skapiraju koliki je genije i ponude mu ugovor + blanko ček.

FAZA TREĆA: Znaš li ti ko sam ja?
Autor je već na pragu svojih tridesetih. Ako se nije u međuvremenu oženio i napravio čopor dece pa sad šljaka kao autolimar ili ''građevinski konobar'' (u Nišu se ovo zanimanje zove i ''šef na lopatu'') ima iza sebe karijeru sa usponima i padovima, par nagradica i eventualno, jedan strip album. Kada se ne manifestuje kroz reči i dela, sujeta mu curi na uši... Prepun je reči hvale na svoj i reči pokude na račun kolega. Radi ''isključivo za pare''. Prvo traži honorar pa onda ustupa table i ilustracije, kada nesrećni urednici provale da se radi o stvarima koje je uradio još pre pet ili deset godina, i koje su objavljene još na desetak drugih mesta, uvređeno odgovora da trenutno radi na nekim novim stvarima, najboljim do sad, ali da je to isključivo za inostrano tržište.

FAZA ČETVRTA: Zreo za penziju
U poznim tridesetim samo su budale entuzijasti. Oni ''autori'' koji prežive prve tri faze kreću u besomučno recikliranje onoga što je nastalo u proteklim decenijama. Autor otkriva kompjutere i PHOTOSHOP. Ponovo prepakovani, ispeglani i dorađeni, stari stripovi se nude u lepom pakovanju, po ohoho! ceni. Šta ćete, od nečeg mora da se živi. To podseća na onaj čuveni fenomen u rokenrolu kada se grupa ponovo okupi posle dvadeset godina da bi nekad vrhunski muzičari ukaljali i ono malo slave što im je ostalo i zgrnula koju kintu. Na tu foru, Džoni Štulić je obnovio Azru i napravio svetogrdni ''Blase'', Jura Stublić tezgari tu i tamo, iako je već više od decenije praktično autorski mrtav, a Riblja Čorba bolje i da nije snimila poslednjih pet-šest albuma. Primeri sa naravoučenijem.

''Autor'' u nas je jedna prazna reč, ili kako to lepo reče moj prijatelj Maks Pejn (jeste li igrali dvojku?) - hollow fiction. Autori u nas su nabeđene veličine čiji opus je u većini slučajeva osrednji, a u pojedinim slučajevima čak i minoran. Ono što naš autor nacrta za trideset godina, autor na zapadu, i ne samo na zapadu, uradi za godinu ili dve. I nisu tu nikakva opravdanja nedostatak para, podrške, izdavaštva... Pravi kvalitet, a naročito rad, uvek pronađu put do svoje pune afirmacije, a našim ''autorima'' uvek fali baš taj jedan korak do slave i para, pa zbog toga, u svojim plačljivim jadikovkama podsećaju na one propale nade palanačkih fudbalskih klubova koji su u svoje vreme bili bolji od Peleta i Garinče zajedno, al' im se, eto, nije dalo. Šta ti je život... Uvek kriveći druge a ne sebe, naši autori i autorčići nikad se nisu zapitali šta je bilo to što ih je sprečilo da naprave taj jedan jedini, odlučujući korak. Nedostatak sreće ili nedostatak rada?


Sledeće nedelje:
SA SCENOM ILI BEZ SCENE

sadržaj

3.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (197)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

LEGENDA O LOPEZU

Stižu mi neka smiješna prijeteća pisma, ali bila bi grehota na njih potrošiti kolumnu pa dajte da vam umjesto toga ispričam o Joseu Luisu Garciji Lopezu.

Garcia Lopez je DC-ev veteran, jedan fini, ali baš fini klasični crtač kojemu se dive mnogi iz branše i koji je radio na masi naslova, od Wonder Woman preko Cinder & Ashe, Chaykinova Twilighta (ne brkati s Mooreovim), raznih Batmanovih Elseworldsa do nedavnog Road to Perdition spin-offa. Kako je barem tridesetak godina vjeran DC-u, kompanija ga tretira kako dobro stojeće kompanije u kapitalizmu već tretiraju svoje radnike, dajući mu povremeno, godišnje ili kako već, malu povišicu na cijenu stranice koju je do tada dobivao. I, sad ide trač (ili bolje: legenda) - svaki put kad dobije povišicu, Jose Luis Garcia Lopez smanji broj stranica koje godišnje nacrta!

Kako kulerski.

Crtači stripova su kronično bez para. Odabrali su slobodnjački poziv dijelom i zato što im je kampanjski rad, rad na rok, po prirodi bliži i draži od predvidljiva dnevnog tesanja, no s tim počesto dolazi i kampanjsko trošenje zarađenog. Kad ima, onda se troši; kad nema, onda se psuje urednike, traži posao i kamče predujmi (nikad ne dajte strip-crtaču predujam; pogotovo želite li da nešto i napravi!).

Legenda o Lopezu priča nam drukčiju priču: da postoji negdje crtač stripova koji nije dozvolio da mu posao, poslodavci, pa ni novac postanu gospodari. On zna koliko mu je za život potrebno pa toliko i zaradi. Ne otaljava to na brzinu - u svaku Lopezovu stranicu uloženo je iskustvo, ljubav i vrijeme - ali ne radi u grču niti gonjen pohlepom. Kad zaradi svoju nadnicu... E, tada možemo samo zamišljati što Garcia radi. Možda crta za svoj gušt, možda snuje kako će ovladati svijetom, možda na verandi, u sjeni, ispija tekilu i promatra senjorite. Bila istinita ili ne (a istinita je ako želimo da bude), Lopezova legenda ostavlja nam nadu da se može biti crtač stripova, a pritom i kuler. Da se može raditi ono što voliš i pritom još uvijek biti gospodin.

A ne grcati u gnjevu i pisati neutemeljena prijeteća pisma.

Kako nulerski.


***
Mali Q! Mali Q! Mali Q! Izašao je Mali Q i besplatan je, ali poštarina na vaš račun: pošaljite mi frankiranu i adresiranu omotnicu i ja ću vam poslati Mali Q! Dok zalihe traju, ali, poznavajući odziv na SVestima, zalihe će potrajati..>:)

sadržaj

4.

MOJ POGLED (85)

zmcomics
zmcomics@neobee.net

POZAJMLJIVANJE

Čita li se strip kod nas?

Neki kažu: slabo. Neki kažu: nema se para,... nema izdanja,... ljudi su zaboravili na strip,.. itd. Kažu, kada bi bilo reklame, bolje bi se prodavalo.

Bilo je vremena kada jes strip bio tretiran kao najgori šund, kada nije moglo ni u naznakama biti reči o TV reklami, pa opet se prodavao. Čitao se. Što je zanimljivo stripove su čitali svi, a tek ih je svaki... da izračunamo: bivša domovina je imala 26 miliona stanovnika, podeljeno sa tiražem od 100 hiljada, to ispade... 260-ti stanovnik kupovao!!! Procentualno je to 0,38%!!!

A opet, fantastična je činjenica da su stripove čitali skoro svi, ili barem 70-80% ljudi. Ne svakodnevno, ali bar ponešto, onako usput. Fenomen, naravno, ima i svoje objašnjenje. Ljudi su stripove pozajmljivali jedni drugima, razmenjivali se.

Danas tog vida "reklame" jednostavno nema. Stripove, u ovoj besparici, kupuju samo fanovi. A fanovi.... to je posebna priča. Fanovi su spremni da na strip diskusiji naprave žučnu raspravu i oko toga kakve vrećice su bolje za pakovanje stripova da bi se bolje sačuvali. Pozajmljivati strip nekome? O to nema ni reči! Da se razumemo, i sam nerado pozajmljujem stripove. Ima cirka jedan ipo čovek kome sam spreman da pozajmim strip na čitanje. Čak se već dugo spremam da u svom kutku napravim plakat sa porukom "Hvala što ne tražite stripove na pozajmicu!".

Lep je naš fanatizam, naša ljubav. Ali to malo utiče na širenje čitalačke publike. Kao čitaoci smo ostali samo mi, škrtice. Znam barem deset ljudi koji ne čitaju stripove, ali bi ih rado uzeli u ruke kada bi im ih pozajmio ili još bolje dao. Pa bi oni mogli da se razmenjuju sa drugima.

Možda da i mi napravimo malu "reklamnu" akciju?!

Da pročešljamo svoje kolekcije, da izdvojimo duplikate ili viškove koji nas više ne zanimaju, pa da ih stavimo kao mamac. Negde blizu mesta gde nam sede gosti. Da ih, na njihovo pitanje, velikodušno ponudimo zanimljivim štivom? Rešili bi se pomalo zaliha, upalili bi možda poneki plamičak strasti kod nekih ljudi. Pogotovo tamo gde je ostalo žari od nekih ranijih vremena.

Setite se. Ljubići idu dobro, a bakice, mamice, sestrice, tetkice... ih razmenjuju do besvesti. Stavljaju oznake, krstiće, potpise, i ko zna šta, da bi znale šta su pročitale, ako im slučajno isti roman padne u ruke. Tokom te kružne razmene.

Eh, da opet čujemo ono od čega već dugo bežimo: "Daj, pozajmi mi strip. Sutra ga vraćam". Pa makar ga zaboravio ili vratio izgužvanog.


DODATNI POGLED:
Predlažem vam jednu vrlo zanimljivu stranicu, možete videti skice, olovkirane table i slično... autora okupljenih oko nedeljnika "Spirou":
http://www.spirou.com/poubelle/index_0.shtml

sadržaj

5.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Zoran Đukanović su obezbedili, kao i obično, priloge za ovu rubriku.

"Ludi pandur" u Italiji u prostorijama Udruženja "Dante Aligijeri" u Karadžićevoj ulici promovisan je strip "Soltanto un altro pazzo sbiro", niškog stvaraoca Zorana Stojiljkovića Kize, koji je štampan u Italiji, u izdanju "De Falca" iz Novare. Reč je o stripu "Još jedan ludi pandur", koji je za italijansko tržište preveo Đ. Đijanikoli. O stripu i njegovom međunarodnom uspehu govorili su predstavnici Udruženja "Dante Aligijeri", novinar Narodnih novina Branislav Milojević i sam autor. Deveta umetnost, kako zovu strip, dobija referentne i međunarodno priznate stvaraoce i iz Niša, nakon dugih godina "pustalije" u jugo-strip stvaranju.

R. Z. N. S.


Objavljeno: DANAS, Beograd, 19.12.2003. godine

FESTIVAL STRIPA

CRTANI TULUM

Šesti medunarodni festival stripa u Zagrebu *Crtani roman šou" predstavio je stanje u devetoj umetnosti kako u Evropi tako i kod nas, te jasno ukazao na moguca rešenja. Objediniti tržište?

Piše: Jovan Gvero

Pobeda desnice na saborskim izborima nije sprecila organizatore i goste da se okupe u Kulturnom centru "Kapitol" od 28. do 30. studenog na strip festivalu pod nazivom "Crtani roman šou" (CRŠ) koji se održava vec šesti put. Kad kažemo pobeda desnice nekako se podrazumeva da tamošnja kao i ovdašnja politicka grupacija koja se "breca" na desno, kao konzervativna, tradicionalna te nadasve patriotska nema baš sofisticiran pristup umetnosti koja još nije stekla ni pravo legitimiteta a koju prepoznajemo kao strip. No, uvek postoje iznimke? Tri dana susreta s autorima, izložbe, filmske projekcije, berza stripa, strip radionice, promocije i predavanja bili su sadržaj CRŠ-a koji je ove godine okupio mnogo autora i publike. Možda je najveci kuriozitet ove manifestacije da je organizator Radio 101 kao najveci promoter stripa. Nije naodmet napomenuti da su strip autori za razliku od nekih drugih umetnika prilicno solidarni te se na CRŠ-u moglo komunicirati sa kompletnom hrvatskom scenom od autora okupljenih oko mejnstrim magazina Q pa do zadrtih andergraund autora iz Kamikaze. Kao najvecu zvezdu svakako treba izdvojiti Brajana Bolenda autora koji se dokazao u "Sudcu Dredu" i dakako "Betmenu" a koji trenutno radi naslovne strane i ilustruje tiražne knjige. Bolend je održao odmereno predstavljanje s osvrtom na mnoge autore i trendove u stripu proteklih dvadeset godina. Ništa manje zanimljivi nisu bili Tomaž Lavric (dugogodišnji autor politickih stripova u Mladini te tvorac "Diareje", "Bosanskih basni", "Ratmena", "Gliste u bjegu" i "Ekstremnog športa" te niza stripova objavljenih u Francuskoj, kao i mladi Italijan *uzepe Komunkoli koji je izmedu ostalih radio i za serijal Spajdermena.

Možda najzanimljiviji deo festivala je bio konkurs sa temom "Zlocin i kazna" na koji su autori odgovarali sa jednom tablom i razlicitim promišljanjima, od realistickih do karikaturalnih i simbolickih. Odabrani radovi, kao i nagradeni bili su izloženi a autori su bili generacijski podeljeni do 15 godina starosti i preko. Zanimljivost je utoliko veca što je prvu nagradu u seniorskoj konkurenciji odneo Vladan Nikolic iz Zrenjanina te potvrdio našu dominaciju u sadržaju kojom nadoknadujemo nedostatak ambalaže.

Tokom festivala organizator je iskoristio priliku za malu posvetu Emiru Mešicu, autoru koji je ostao upamcen po radu u grupi Novi kvadrat a svojim stripovima je ostavio traga na zagrebackoj strip sceni. Potvrduje se da je stripske publike - kako tamo tako i ovde-malo i da je integracija tržišta možda i presudna za dalji razvoj i opstanak stripa na ovim prostorima. Pored pomenutog nagradenog rada "Kanibal" Vladana Nikolica, na berzi se moglo naci mnogo naših autora, a strip album "Ono što tražim" Đorda Milovica izazvao je pozitivne reakcije kao i strip revije Graficka zavera i Šlic. Dogovoreni su dolasci autora i promocije albuma i revija te se u stripskom životu tek ocekuju uzbudenja. Treba li pomenuti da je bilo i kvalitetnog tuluma. Beogradski strip salon i novi novosadski festival (u saradnji sa beogradskim) tek su prilike da se proveri koliko su striperi prikupili energije i da li se ona može sacuvati samo u koricama. Tarantino se raspituje za crtace i animatore a vi sad gledajte! Šta ako pobedi desnica i ode...?

sadržaj

6.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Ovu ponudu smatrajte vrlo ozbiljnom. Radi se o ozbiljnoj firmi.

Strani izdavac trazi ilustratore iz Jugoslavije za ilustrovanje edicije decijih knjiga. Knjige imaju 48 strana, oko 30 ilustracija A4 formata u proseku, ilustracije moraju da budu stripskog karaktera. Placanje 1.000 Eura po knjizi + 0.30 eura po svakom prodatom primerku preko pocetnog tiraza od 1.000 primeraka. Zainteresovani neka se jave na e-mail lorens122000@yahoo.com samo sa pismom, ne I ilustracijama da bi se uspostavio kontakt.

From: kole <vidled@verat.net>
Subject: konkursi!

Postovani strip prijatelju,
Saljem vam podatke o novim konkursima na kojima mogu ucestvovati i nasi strip autori!
Veliki pozdrav!
Milivoj Kostic - Kole

Vigled art Valjevo
http://up.to/vigled


Moscow Open Cartoon Festival
ADRESA: Novy Arbat, 36, Moscow, 121205, Rusija
KLASIFIKACIJA: Karikature, strip
KATALOG: za sve selektirane
TEMA: "Russian Temper" ili slobodna Najvise pet radova
DIMENZIJE: Minimum: A3 (30 x40 cm)
KRAJNJI ROK: 15. januar
NAGRADE: Russian Temper: Grand Prix:$5,000; 1st: $3,000; 2nd: $2,000; 3rd: $ 1000. Free theme: 1st: $2,000; 2nd: $1,500; 3rd: $ 1000.
Radovi nece biti vraceni.


Velocartoon
ADRESA: R. Baldisius, Aido, 9-32, 5406 Siauliai - Litvania
KLASIFIKACIJA: Karikature
KATALOG: za sve selektirane
TEMA: 1) Bicikla 2) Slobodna Do dva rada.
DIMENZIJE: max. 42x42 cm
KRAJNJI ROK: 15. januar
NAGRADE: Bicikle + Sertifikati Radovi nece biti vraceni.


Umoristi a Marostica
ADRESA: 36063-Marostica Vicenza, Italija
E-MAIL: umoristi@telemar.it
WEB SITE: http://www.telemar.it/marostica.htm
KLASIFIKACIJA: Geg
KATALOG: za sve selektirane
CATEGORIES: a. Cartoons b. Strips
Najvise do cetiri rada.
Dimenzije slobodne.
KRAJNJI ROK: 15. januar
NAGRADE: "Scacchiera Internazional Grand Prize" u obe kategorije
Radovi nece biti vraceni.


Satyrykon
ADRESA: Centrum Sztuki Teatr Dramatyczny, Rynek 39, 59-220 Legnica, Poland
E-MAIL: lck@lck.art.pl
WEB: http://www.satyrykon.art.pl/
KLASIFIKACIJA: Geg, Politicke i Foto-karikature, Portreti...
KATALOG: za sve selektirane
TEMA: slobodna Do cetiri rada.
DIMENZIJE: max. 30x42 cm
KRAJNJI ROK: 1. februar
NAGRADE: Grand Prix Satyrykon: Pure gold key + zl 2,500; 2 gold medals + zl 2,000; 2 silver medals + zl 1,800; 2 bronze medals + zl 1,500; and 4-special prizes + zl 1,000.
Umetnici poklanjaju po jedan rad.


VI PortoCartoon World Festival
Krajnji rok: 16. februar
Uslovi ucesca na adresi:
www.imultimedia.pt/museuvirtpress/eventuais/pc/VI/rules.html


Fumetto - Int. Comix-Festival Lucerne
ADRESA: Fumetto Competition, Postfach 5234 CH - 6000 Luzern 5, Svajcarska
KLASIFIKACIJA: Strip
TEMA: Kampovanje
KRAJNJI ROK: 20. februar
DIMENZIJE: A4 ili A3
Do cetiri table (samo 1 strip)
Pozadi svake table ispisati ime, adresu, broj telefona, e-mail i datum rodjenja.
Radovi ce biti vraceni ako je u postarinu ukljuceno 5 evra.
Tri nagrade i izlozba u Sijeni.


43th Int. Cartoonfestival Knokke-heist
Krajnji rok: 12. januar
Uslovi ucesca na adresi:
www.cartoonfestival.be

sadržaj

7.

LINKOVI

Strip Vesti

I dalje vam predstavljamo linkovi koje nam je iz grčkog časopisa "9" preneo Dragan Apostolović:

Erik Kriek - Holandija
http://www.gutsman.nl/

Teddy Kristiansen - Danska
http://www.teddyk.dk/

Joe Kubert - SAD 1926
http://www.kubertsworld.com/

Henk Kuijpers - Holandija
http://www.franka.nl

Emmanuel (Manu) Larcenet - Francuska
http://www.ifrance.com/larcenet/

Gary Larson - SAD 1950
http://www.thefarside.com/

Frank Le Gall - Francuska
http://www.franklegall.com/

Jim Lee - Severna Koreja
http://www.geocities.com/musac_2000/

Roger Leloup - Belgija
http://www.yokotsuno.be/

Luiz Eduardo de Oliveira - Brazil
http://www.bdcouvertes.com/aldebaran/

Dave Mc Kean - V. Britanija
http://www.endless.org/dreamline/
http://www.mckean-art.co.uk

Gray Morrow - SAD
http://home.epix.net/~grazan/

Joaquin Salvador Lavado - Argentina
http://www.quino.com.ar/

Alex Raymond - SAD
http://www.comic-art.com/bios-1/raymond1.htm

Eduardo Risso - Argentina
http://www.eduardorisso.com/

sadržaj

8.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 20. do 26. decembra

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad