prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. BONE #4 - Strip Vesti
2. MIKI, PAJA I STOTINU ĆEVAPA - Saša Rakezić
3. KOMENTAR: Miki, Paja i stotinu ćevapa - Zoran Đukanović
4. ČEKAJUĆI AKIRU - Ilija Bakić
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 89. - Dejan Stojiljkovic
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (149) - Darko Macan
7. MOJ POGLED (36) - zmcomics
8. ŠTAMPA - štampa
9. POZIVI NA SARADNJU - mail
   
10. LINKOVI - Strip Vesti
11. DATUMI - Strip Vesti

1.

BONE #4

Strip Vesti

Ovu vest sam morao pod hitno podeliti sa vama. Izašao je novi BONE, dakle četvrti po redu. Kao što znate štampan je u crno beloj tehnici, B5 formata, ima preko 180 strana i upakovan je u tvrde korice.

Strip? Odličan, čisto subjektivo mišljenje koje morate prihvatiti. Da li ima mane? Da, neće peta knjiga izaći idući mesec, već tek na proleće...:(

sadržaj

2.

MIKI, PAJA I STOTINU ĆEVAPA

Saša Rakezić

Disney i Srbi

MIKI, PAJA I STOTINU ĆEVAPA

Tokom novembra meseca, BBC je lansirao "senzacionalnu" vest o otkriću jednog austrijskog istoričara umetnosti, koji je u selu Malta na jugu zemlje otkrio do sada nepoznatu fresku iz četrnaestog veka. Ova vest bi pod normalnim okolnostima zaintrigirala (recimo) arheologe, medjutim, desilo se da je nastala vrlo živa (i uglavnom polušaljiva) rasprava u kružocima povezanim sa animacijom i crtanim filmom. Razlog je što lik na fresci, prikazan kako kleči ispred figure Svetog Kristifora, zaprepašćujuće podseća na Mikija Mausa! Do danas je potrošeno mnogo reči na temu "totemskih" kvaliteta lika kojeg je Disney kreirao, i koji svakako predstavlja jednu od pop - ikona koja se već zavukla u podsvest ljudi dvadesetog veka, ali je teško pronaći par pametnih rečenica koje bi objasnile prikaz Mikija Mausa star više vekova!

Medjutim, možda to i nije tako loš povod za razmišljanje o istorijskoj ulozi Disneyevih kreacija kada je popularna kultura u pitanju, čak (ili naročito) u našoj zemlji, gde je njegovo delo uticalo na lokalnu scenu, možda više nego što se to danas pamti.

Kao prvo, treba reći da čak i medju stručnjacima postoje razna mišljenja o liku i delu Walta Disneya - počev od hvalospeva za neosporan uticaj na kinematografiju i savremenu kulturu uopšte, do stava da je on svojim populističkim stilom nepovratno zatrovao čitavu scenu. Potonje rezonovanje se zasniva na pretpostavci da je Disney, koji u svom radu kombinuje iskustvo umetnika i pragmatičnog menadžera, kreirao jednu "čistunačku" sliku sveta, kakva se povezuje sa konzervativizmom američkog Srednjeg Zapada, gde je njegov studio bio lociran pre preseljenja za Kaliforniju. Bilo kako bilo, činjenica je da je - naročito u svojoj ranoj fazi, od kasnih dvadesetih do početka drugog svetskog rata - Walt Disney na gotovo revolucionaran način uticao na popularnu kulturu. Ono što je bilo nevidjeno jeste da su njegove kreacije instantno dosezale globalnu popularnost, koja se širila svetom poput virusa, i to ne samo putem animiranih filmova kojima se studio izvorno bavio, već i kroz industrijske proizvode i popularnu literaturu. Tako je recimo sredinom tridesetih godina, vozeći se na talasu prijemčivosti Disneyevih kreacija, u Evropi došlo do nastanka čitavog niza publikacija koje su objavljivale stripove, što je bilo forma koja na Starom Kontinentu do tada ipak nije bila tako rasprostranjena kao u Americi. To ne znači da bez Disneya ne bi bilo evropskog stripa, već da su strip i karikaturalno izražavanje uopšte postali hip, koji je krenuo da privlači masovnu publiku. Časopisi kao italijanski Topolino (pokrenut 1932.) i francuski Le Journal de Mickey (pokrenut 1934.) su zaposlili čitavu generaciju lokalnih crtača, i regrutovali veliki broj mladih čitaoca. Sve što je bilo povezano sa Disneyevom produkcijom je instantno bivalo prihvaćeno od strane većinske publike, čak i u vreme kada je svet bio tako dramatično podeljen sukobljenim ideologijama. Tek sa rasplamsavanjem svetskog rata je fašizam otvoreno krenuo da proklinje Mikija Mausa i Paju Patka, kao podmukle produkte projektovane od strane američkog neprijatelja. Kada je 1938. godine italijansko ministarstvo kulture gotovo u potpunosti ukinulo objavljivanje inostranih stripova, Topolino je ipak nastavio da izlazi do samog početka rata, zahvaljući tome što se i sam Musolini izjašnjavao kao ljubitelj Mikija Mausa!

U našoj zemlji je tridesetih godina takodje došlo do pojave čitavog niza strip časopisa koji su već svojim imenom nagoveštavali vezu sa Disneyevom produkcijom - Mika Miš, Mikijevo carstvo, Paja Patak… Vodeći nacionalni list Politika i njegovo čedo Politikin zabavnik teško da je uopšte bilo moguće zamisliti bez kreacija Disneyevog studija na svojim stranicama. Ono što je takodje zanimljivo je da je najranija verzija storija o Mikiju Mausu objavljena u dečijem listu Veseli četvrtak, još 1932. godine, u vidu protostripa - što znači da je tekst upisivan ispod slike, a ne u balončićima, kao što je slučaj u modernom stripu. Autori ovih pričica su bili domaći crtači ( pre svih Ivan Šenšin), koji uopšte nisu marili za kopirajt pa čak ni za izvorni karakter likova, već su ih prilagodjavali domaćem čitaocu. Tako su nastale storije u kojima je Mika Miš prikazan kao stanovnik Beograda, koji kreće u avanture po belom svetu, i ne propušta priliku da u tudjini okrene Radio Beograd i igra uz muziku rodnog kraja! Ovaj "odomaćeni" Miki Maus nije medjutim nekakva naša specijalnost - iako je to danas zaboravljeno, tridesetih godina su lokalne verzije stripova i slikovnica zasnovane na Disneyevim kreacijama bile preplavile Evropu i neke latinoameričke zemlje. Današnjem čitaocu, ako kojim slučajem dodje do primerka lista Mika Miš iz 1936. godine (ili bar do reprinta kojeg su početkom devedesetih objavile Dečije novine) verovatno će izgledati bizarno strip o Mikiju Mausu i Paji Patku koji iz Holivuda dolaze pravo u Beograd, i u kafani "Kod Šiška" naručuju porciju od stotinu ćevapčića! Ali ove pričice su pomogle da domaći crtači, koji su se i sami tek upoznavali sa medijem "priče u slikama" i koji u tom poslu nisu imali gotovo nikakvog iskustva, ipak krenu da realizuju vlastite radove. Ubrzo je jugoslovensko čitateljstvo dobilo priliku da čita i reprinte originalnih stripova Disneyevog studija, dok su domaći autori nastavili da rade na vlastitim strip storijama, kreirajući scenu koja je krenula da donosi zavidne rezultate. Krajnja konsekvenca je bila da se u periodu 1935.-1941. u maloj i ruralno Jugoslaviji sedmično prodavalo oko dvesta do trista hiljada primeraka stripova!

O beogradskim "inkarnacijama" Disneyevih junaka u predratnim publikacijama je nedavno pisao i jedan specijalizovani američki magazin, pod nazivom Tomart's Disneyana Update, koji je namenjen kolekcionarima posvećenim diznijevskoj zaostavštini. Valja reći da se današnji kolekcionari koriste naučnim metodama, i da vrlo egzaktno istražuju oblasti koje privuku njihovu pažnju. Tako je i članak o kojem govorimo, nastao u okviru čitavog ciklusa natpisa koji se bave istorijatom diznijevštine u različitim evropskim zemljama, važan kao jedan od prvih pokušaja da se naša predratna produkcija popularne kulture uporedi sa istodobnim dometima u svetu. Na osnovu informacija koje mu je pružio ovdašnji istoričar stripa Zdravko Zupan, članak je napisao Didier Ghez, inače zaposlen u Disney Online, i ekspert po pitanju ranih produkata inspirisanih Disneyevim kreacijama. Članak se bavi istorijatom predratnih beogradskih strip časopisa, kao i verzijama Disneyevih stripova i ilustracija koje su kreirali domaći autori.

Ghez je pristao i da, specijalno za naš list, uporedi ovdašnju diznijevsku produkciju sa onovremenim proizvodima slične vrste u svetu : " Najinteresantniji aspekt u vezi sa materijalom nastalim u Srbiji je da skoro uvek poseduje nekakav lokalni kolorit. Neke od knjiga, kao i neke od naslovnih stranica listova kao što je Mika Miš možda i jesu nastali po američkim ili engleskim uzorima, ali su skoro uvek prošli kroz nekakvu doradu ili prilagodjavanje od strane domaćih autora. Za zemlju te veličine, količina lokalne produkcije je zadivljujuća - izvan S.A.D., u to vreme su samo Italija i Britanija imale taj obim lokalne proizvodnje crteža i stripova inspirisanih Disneyem".

Medjutim, današnjem čitaocu nije teško da uoči naivnost nekih od ranih verzija ovdašnje "Disneyevske" produkcije, koja je očigledno prilično zaostajala za sofisticiranošću originalnog uzora. " Da", odgovara Didier Ghez - "Možda ovim radovima nedostaje sofisticiranost, ali činjenica da su priče i stil uključivali nekakvu lokalnu perspektivu je upravo ono što ih čini privlačnim za kolekcionare. U tom smislu se ova dela mogu smatrati polusrpskim i poluameričkim; to je ono što je uvrnuto ali i veoma zanimljivo na neki način. S druge strane, često se dešavalo da je stil koji je u početku izgledao kao nedovoljno sofisticiran, tokom vremena se razvijajući postajao veoma izražajan. Ovo je naročito uočljivo kada uzmete za primer stvaralaštvo Carla Barksa, najslavnijeg autora stripova o Paji Patku. Kada su se njegovi radovi pojavili, čitaoci su slali pisma u kojima su kritikovali "lošeg crtača". Nakon nekoliko godina su njegov crtački stil i scenaristički rad postali ne samo opšteprihvaćeni, već su i prepoznati kao norma kvaliteta koju su svi želeli da dosegnu. U slučaju crtača aktivnih u Srbiji tridesetih godina, koji su bili prisiljeni da prestanu sa radom zbog rata i drugih nesrećnih okolnosti, oni su stvarali tokom suviše kratkog perioda da bi iko mogao da proceni da li bi im se desio razvoj sličan razvitku Barksa ili italijanskih crtača tokom pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina. Želja beogradskih crtača da na jedan svež način i uz ogroman entuzijazam obrade Disneyeve priče je, u slučaju da su imali prilike da svoje ideje razrade, možda moglo da dovede do sjajnih rezultata".

Inače, medju svedočanstvima o Disneyevoj popularnosti u predratnoj Jugoslaviji govori i neobično opširan članak kojeg je list Politika objavio u oktobru 1939. godine. Članak je krasio takodje dugačak naslov: U KUĆI MIKI MAUSA RADI HILJADU I STO VOLTA DIZNIA, A PRAVI VOLT DIZNI SAMO JE MOZAK KOJI UPRAVLJA TOM VOJSKOM UMETNIKA. U pitanju je reportaža nastala tokom obilaska Disneyevog studija u Holivudu - Momčilo Jojić, Politikin dopisnik, je uspeo da od prezauzetog Disneya čak dobije ekskluzivnu izjavu, kao i suvenir u obliku crteža sa potpisom. "Usred šume palmi i čempresa nalazi se kuća Miki Mausa" - zapisao je Jojić na vrhuncu hadahnuća. "To su u stvari ateljei Volta Diznija, u kojima se prave svi oni veliki i mali crtani filmovi, koje mladi i mali gledaju sa iskrenim i vidljivim oduševljenjem, a stari, zamračeni u dvorani, srećni što ih niko ne vidi, proživljavaju sa malim crtanim figurama koje preleću šarenim poljima, smeju se do suza, i kradom od sinova osnovaca zagledaju, pre političke situacije, "kako stoji stvar danas sa Pajom Patkom"…

Medjutim, u današnjoj Srbiji više nikako ne stoji stvar sa Pajom Patkom - tokom sankcija kompanija Walta Disneya je povukla prava za objavljivanje i distribuciju svojih proizvoda u našoj zemlji. Trenutno niko ne poseduje Walt Disney Production licencu u Srbiji što je, koliko god čudno zvučalo, raskid sa nekom vrstom lokalne tradicije. Vremena se menjaju, i verovatno da Disneyevi produkti nikada više neće imati takav uticaj kao što je to bilo u prošlosti, ali - čak i uz svu kritičku distancu koju bi mogli da zamisle najradikalniji antiglobalisti, možda i ne bi bio greh ako neko oseti nostalgiju za ovim segmentom našeg pop-kulturnog nasledja.


Objavljeno: Vreme 622, 5. decembar 2002.godine.

sadržaj

3.

KOMENTAR - Miki, Paja i stotinu ćevapa

Zoran Đukanović

Komentar

Znam da nije uobičajeno da se u "Strip vestima" uz prenesene tekstove daju i komentari, no ovaj put iskoračujem iz tog običaja. U sjajnom tekstu Saše Rakezića nije mi promakao jedan krajnje zanimljiv aspekt, neophodan za razumevanje odnosa "domaćeg" i "stranog" u svakoj kulturi. Dok budete čitali tekst "Miki, Paja i stotinu ćevapa", obratite pažnju na sledeće odlomke o tadašnjim beogradskim "inkarnacijama" Diznijevih junaka:

"U tom smislu se ova dela mogu smatrati polusrpskim i poluameričkim; to je ono što je uvrnuto, ali i veoma zanimljivo…" i "... tokom sankcija kompanija Volta Diznija povukla je prava za objavljivanje i distribuciju svojih proizvoda u našoj zemlji. Trenutno niko nema Walt Disney Production licencu u Srbiji što je, koliko god čudno zvučalo, raskid s nekom vrstom lokalne tradicije."

Saša mi neće zameriti što u istom pasusu spajam Didier Ghezove i njegove rečenice. Upravo oko ove teme lomila su se koplja u razmišljanju o stripu sedamdesetih i osamdesetih, šta je to "naše", šta je to "tuđe" kad govorimo o kulturi, o čemu sam pisao u nastavcima teksta o "trećoj generaciji" što su objavile "Strip vesti". Pritom sam pominjao "teške reči" kao što su akulturacija i enkulturacija, što su samo formalni izrazi za čudne hemijske spojeve koji nastaju kada se vrednosti različitih kultura sureću, dodiruju i spajaju. Jedini ekvivalent koji poznajem, a ima srodnosti s ovim, je hemija zaljubljivanja. Otud je Saša u pravu - Dizni je važan segment našeg pop-kulturnog nasleđa. Ko to ne razume, ne razume ništa.

Zoran Đukanović

sadržaj

4.

ČEKAJUĆI AKIRU

Ilija Bakić

STRIP

ČEKAJUĆI AKIRU

Katsuhiro Otomo "Akira" br. 5, "Kanedino bekstvo", izdavač "Marketprint, Novi Sad 2002.

Nakon pet nastavaka SF sage "Akira" Katsuhiro Otoma pažljivi čitaoci mogu da kažu da su, najverovatnije, sreli veći deo likova i koliko-toliko upoznali obrise sveta u kome se priča događa. Glavni junak, po kojem strip i nosi ime, pak, još uvek nije viđen, što se može i razumeti kad se ima u vidu da je "prikazano" tek nešto više od deset procenata tabli koje čine serijal (zaključno sa brojem 5 od ukupnih oko dve hiljade strana objavljeno je 270). Akira je dečak sa super paranormalnim sposobnostima, za koga pukovnik-rukovodilac vojnog projekta u kome je "razvijen", očito i preko planiranih obima, tvrdi da je opasniji od svih bombi upotrebljenih u kratkom i efikasnom svetskom ratu, te ga zato čuvaju izolovanog u ukopanom bunkeru, iza debelih zidova. Dok ga čitaoci direktno ne upoznaju ostaje im da, zahvaljujući Otomovom širokom zahvatu, prate dogodovštine grupe mangupa - polaznika popravne škole koji su, u jednoj od noćnih jurnjava polusrušenim Tokijom, naleteli na odbeglog dečaka-opitnog zamorca iz vojnih laboratorija. Od tada se stvari zapliću jer se grupa raspada, s jedne strane progonjena policijom i specijalnim vojnim jedinicama, a s druge pripadnicima mirovne grupe voljne da raskrinka tajne državno-vojne planove. Kada se prevladaju početne zbunjenosti izazvane vrlo sličnim licima dečaka (čemu verovatno kumuje naše "zapadnjačko" oko neuvežbano da razlikuje kosooke fizionomije), sledi uživanje u praćenju vožnji, pucnjava, lomatanja, skakanja i ostalih vratolomija kojima strip obiluje. Otomo znalački koristi i iskustva filma i muzičkih spotova te akcione table montira brzo, s mnoštvom menjanja rakursa i uglova, uz dodatak krupnih planova lica učesnika i redukovanja pozadine kada je to nužno da bi se naglasila silina pokreta i oštrina reakcije. Doda li se "crtačkom" segmentu i maksimalno smanjenje replika, dobija se šema autorovog stvaralačkog rukopisa-stila u kome se on ne libi da, ako smatra da je to potrebno, svede pojedine elemente slike, čak i lica, na karikature.

Vizuelna atraktivnost ječi je (barem za sada) deo "Akire", pošto sama priča ostaje na nivou pitkog i ne preterano ambicioznog omladinskog štiva. Iza početne egzotike postapokaliptičnog sveta stoji standardna postavka "klinci protiv zlih odraslih" u kojoj oni razbijaju okoštale formule i ustrojstva. Otvoreno je pitanje kako će pomenuta raspodela snaga funkcionisati kada na scenu izađe sam Akira, jer se tada dodaje novi nivo priče - pobuna superiornog proizvoda protiv svojih tvoraca. U vreme originalne pojave serijala, pre punih 20 godina, ovakav pristup bio je dovoljno svež da privuče svetsku pažnju i obezbedi mu enormnu popularnost, što je donelo i bezbroj kopija "debitnog" obrasca, ali i zasićenja publike. Na našu (ne)sreću, izolovanost ovih prostora rezultirala je izostajanjem invazija Akira strip klonova (dok je bezbroj klonova u crtanim filmovima zatrpavalo videoteke), tako da je original zadržao dovoljno svežine potrebne za njegovo praćenje.


Objavljeno: Dnevnik - strip dodatak br. 2., Novi Sad, 09.10.2002.godine

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No 89.

Dejan Stojiljkovic
pantelejac@yahoo.com

Najbolje od najgoreg:
Gilles i Dragon - ''Blago templa''
(striparnica ''Alan Ford'' Beograd, 2002)

AAAARGH!

Ki semafor neki,
izmenjujem boje,
proklet bio nesretniče,
to je delo tvoje...

Šuljsa Seljaković,
pesnikinja i estradna umetnica

Priznajem, ovo jeste jedna zakasnela recenzija. Razloga je puno: nestašica piva, opšta besparica na svim nivoima, globalno otopljavanje, rupa u ozonskom omotaču... Ipak, kao ključni istakao bih totalni nedostatak bilo kakvih komentara na ''Blago Templa'', epohalno remek delo devete umetnosti, kako onih pozitivnih, tako i onih negativnih. Album se pojavio, bio solidno propraćen od strane javnosti, prodat u u tom i takvom tiražu i... Nikom ništa. Tu je izgleda i problem. A problem bi se mogao nazvati nedostatkom stava. Ustvari, stavovi itekako postoje, samo će vam ih vrli poznavaoci stripa saopštiti onako, poluglasno, po kuloarima, da ih kojim slučajem ne čuju gospoda autori ili ne daj bože izdavač, ne bi ljudi da se zamere. Mladi kolega Stojanović pisao je u ovoj rubrici svojevremeno o nedostatku negativne kritike u nas, pa sam ja, eto, hteo da malo razbijem tu monotoniju i priznaćete, nema boljeg povoda za to od ovog u svakom pogledu izuzetnog strip albuma.

Ono što prvo zapada u oči jeste koza na naslovnoj strani. Otkud ona tu? I kakva je ono ruina iza nje? Misterija koja vas prosto tera da otvorite korice i počnete sa čitanjem. A šta tek reći o inventivnim nadimcima vrlih nam autora? Gilles i Dragon - kako to mistično zvuči! Bravo majstori! Odmah sam pomislio da su to tamo neki Vrancuzi ili Talijani... Sad, zamislite moje razočarenje kad sam shvatio da se gospoda ustvari zovu Dragoslav Jovanović (crtač) i Predrag Gikić (scenario). Ipak, s obzirom da sam okorela Srbenda i tradicionalista u najekstremnijem smislu te reči, ja sam ih jednostavno zvao Gile i Dragi.

Sa analizom bi mogli da krenemo od itekako upadljivog crteža. Malo je autora u nas koji barataju tehnikom bojenja, pogotovo ovako loše kao dragi nam Dragi. Bio sam, priznajem, iznenađen, mislio sam da neznalice svih boja okuplja ''Grafička zavera'' lepeći njihovim brljotinama etiketu ''alternativni stripovi''. Ipak, crtajući realističan strip, na svojim fenomenalno izvedenim ljudskim figurama naš vrli crtač je pokazao da je anatomiju učio kod nekog automehaničara. Inače, iz pouzdanih izvora sam doznao kako je gos'n Dragi izjavio kako je u svom stripu napravio revoluciju u kadriranju. Potpuno se slažem. Onakve kadrove Majk Minjola i Frenk Miler ne bi mogli da smisle ni pod LSD-ijem.

Dakle, slutite već, ono što su nam Gile i Dragi upriličili u svom epohalnom ostvarenju predstavlja zaista nešto veoma raritetno na našoj polumrtvoj strip sceni. Ne samo zbog toga što su crteži sličnog kvaliteta objavljivani svojevremeno u ''Mikijevom zabavniku'' i ''Zeki'' u rubrici ''pisma čitalaca'' već i zbog inventivne Paulo Koeljovske priče: malo pustinja, malo zakopano blago, jedna koza i... Eto ti remek dela.

A šta tek reći o priči koju niko živ nije mogao da skapira? Prava misterija! Mislim da bi jadni Platon i Aristotel a, bogami, i čika Vasa Pelagić poklekli pred izazovom da nam objasne Giletovu genijalnu filozofsku misao. Što se moje neprosvećenosti tiče, taj inventivni scenario me je naterao da sam sebi kažem: ''Ne, ne... Ja se nikada neću baviti pisanjem strip scenarija, ne dok god su ovakvi gorostasi u tim vodama. Radije ću ostati u poljima lepe književnosti, tamo su još uvek glavni nekakvi Andrići, Pekići, Bećkovići... Njih ću lakše da prejebem nego fenomenalnog Gileta.''

Izdavač je tek priča za sebe. Uložiti par soma maraka u dvojicu anonimusa i u njihov strip krajnje sumnjivih kvaliteta, pritom ga odštampavši u nemalom tiražu i odličnoj opremi (tvrdi povez, kvalitetan papir, boja...) dok mnogi mladi autori svoje daleko bolje radove nemaju gde da objave, jeste dovoljan razlog da ljude iz ''Alana Forda'' pozdravimo jednim alanfordofskim: ''HURAAA! Vi dečki zaista znate da odaberete pravu stvar!''

Kad sam konačno okončao muče... ovaj... čitanje albuma, našao sam se u nedoumici šta činiti sa njim. Bio je suviše tanak za pod kredenac a kvalitet papira me je sprečavao da ga upotrebim u higijenske svrhe, za dotičnu radnju ionako koristim omiljeni mi ''Šlic'' pravljen od strane entuzijasta iz beogradskog SKC-a (što bi rek'o Crna Guja: ''Moj omiljeni list, mekan i dobro upija...''). Poklonio sam ga klincima iz komšiluka. Nakon par dana, jedan od njih mi je dao svoj komentar: ''Tebra, zipa vozenje!''

Ali to nije ništa, imao sam ekskluzivno pravo da vidim i table novog albuma rađenog prema priči ''Čovek koji je jeo smrt'' pokojnog Bore Pekića koga je scenarista Gile svojom adaptacijom za strip upokojio i po drugi put. Najviše od svega me oduševila naslovna strana sa giljotinom iz Zone Sumraka gde Dragi pokazuje da za njegov crtež ni zakoni logike, fizike i gravitacije nisu nikakav problem.

Još nešto... Na poslednjoj strani korica je nešto kao zvezdano nebo (ja sam, usled svog nepoznavanja likovne umetnosti, mislio da je to Dragitov doručak) gde u jednom oblačiću imamo filozofsko izlaganje nepoznatog nam lika koji kaže nešto u fazonu Košute iz Mezgraju (''Vasiono, čuješ li me?''), a iz tame se čuje: AAAARGH!

To je, slutim, reakcija nekog nesrećnika nakon iščitavanja Žiletovog i Dragitovog prvenca.


Dejan Stojiljković,
1/2 urednika Strip Pressinga i privremeni vlasnik ove rubrike.

Za nedelju dana:

Epohalno otkriće našeg strip-umetnika Baneta Kerca:
KNEZ LAZAR JE BIO HEVI-METALAC!

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (149)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

OPREZ, STUPICA!

Evo, nešto skraćene i lektorirane, okružnice koju je jedan poduzetnik nedavno poslao crtačima koje vabi na svoj projekt CCG karata. Uključite alarme:

"Još jednom vam pojašnjavam situaciju u kojoj biste se našli ako se vaš rad kvalificira za projekt: 1. Ja sam fizička osoba, pojedinac koji je organizirao rad na jednom opsežnom projektu, za koji mislim da je siguran uspjeh i kanim ga ponuditi tržištu. Ja nisam izvor sredstava nego budući investitor. 2. Investitor je pravna osoba, ili više njih, koje će, nakon što im ponudimo STARTER PACK projekta, odlučiti da li će, ili neće investirati novac koji će se raspodijeliti kako smo se dogovorili. Svima treba biti jasno da, prihvate li rad na projektu, prihvaćaju sve rizike koje prihvaća i organizator - ja.

Bitne stvari: Ako investitor ne bude domaći, morat će se potražiti inozemni. To je moja dužnost i, u skladu s objektivnim okolnostima, potražit ću stranoga. Prvih 80 karata koje izradimo bit će STARTER PACK. S njim, kao predloškom proizvoda idemo pred investitore. U slučaju da okolnosti zahtijevaju da prođe duže vrijeme do prvih ulaganja, morat ćemo se pokoriti. Novac koji ste zaslužili radeći, bit će vam isplaćen - nije moguće da projekt bude globalno neprihvaćen. One koji žive od umjetničkog rada, molim da POSEBNO obrate pozornost na ovaj stavak. Vrijeme je velik faktor, i potrebno ga je uzeti u obzir.

Ovo sve navodim kako biste još jednom razmislili o okolnostima projekta, jer mi je stalo da naš odnos bude JASAN i iskren - bez okolišanja i varanja. Ovako vam stoje činjenice, ljudi. Nadam se da ćete i dalje ostati na projektu."

Vidite li? Čovjek je mlad, ali već ljigav. Investitor bez sredstava koji vjeru u "siguran uspjeh" ne potkrijepljuje kešom, ali se hvali rizikom, "opsežnim" projektom i "dužnošću" da nađe ulagače (primijetite mahanje zavodljivom rječju "inozemni"). Kad ne laže ("nije moguće da projekt bude globalno neprihvaćen" mi je najdraži dio), usta su mu puna sebe. On traži nešto za ništa, ne cijeni nikoga do li sebe, on će vas prevariti (kad netko toliko priča o iskrenosti, laž mu je na pameti), a da to ni ne primijeti (i još se iznenaditi, optužite li ga).

Tako vam stoje činjenice, ljudi. Sretnete li se s takvim, bježite što dalje!


***
U sklopu akcije "Dobro je!" (trinaest pisama do sada, ponuda i dalje vrijedi; prvi katalozi i Endemi idu danas, ostali početkom idućeg tjedna), evo Madjina pisma koje mi se jako svidjelo:
"nešto što nema veze sa stripovima ...
u tvojoj poslednjoj kolumni stoji i rečenica 'bolje bi bilo skupljati pomrčine Sunca'.
prošlu sredu oko 8 ujutru sam prisustvovao totalnoj Sunčevoj eklipsi po drugi put.
vozio sam u dva dana oko 1300 km da bih video eklipsu koja je trajala manje od minute.
i opet bi uradio isto. (ovo sve pišem zato što sam još uvek pod utiskom neverovatne lepote eklipse, a jutros kad sam došao na posao i prochitao SVesti nešto mi je reklo 'on verovatno ne zna kako izgleda potpuna eklipsa', što ne mora biti tačno jer kužim da se ta rečenica odnosi na redovitost izlaženja strip magazina)
ovde (Zimbabwe) sam imao neverovatnu sreću da u godinu i po dana prisustvujem dvema totalnim eklipsama.
jako retko (čitaj: tek neki put u stotinu godina) se dešava da se u kratkom periodu eklipsa ponovi u istoj oblasti.
prošle godine je to bilo severno od Hararea i mnogo bliže te se moglo odvesti i vratiti se u istom danu.
ovaj put sam krenuo dan ranije, spavao na nekoj farmi, i nakon eklipse vozio kući.
oba puta sam bio na farmama, i oba puta smo našli uzvišicu, stenu sa koje se pruža pogled od 360 stepeni.
i oba puta je priroda bila lepa.
neke stvari su bile lepše prvi put neke drugi put, ukupno gledajući ova druga mi je bila lepša jer su boje bile totalno neverovatne, iako je ovaj put sve bilo mnogo kraće.
nekoliko stvari je jako zanimljivo:
- senka koja jako brzo prekriva ceo pogled
- sunčeva korona dok traje puna eklipsa
- boje u prirodi
- crvenilo na čitavom horizontu (svih 360 stepeni)
- neverovatan mir
- neki efekat sa senkom lišća koji nisam imao prilike da vidim ni jedanput
- momenat kada prestaje eklipsa, kada sunce 'proviruje' iza meseca

ima još par stvari koje su fascinantne, npr. sve dok ne nije 100% eklipsa, dok gledaš golim okom u Sunce uopšte ne primećuješ da fali neki deo Sunca, a kada pogledaš kroz one specijalne naočari vidiš da je, npr, ostalo svega 5% od Sunca koje daje svetlost iste jačine (tek pred samu totalnu eklipsu se primeti promena i polako se zamrači).
ili ako uzmeš dvogled i obrneš ga naopačke prema Suncu i nađeš fokus (znaš, kao kad lupom hoćeš da upališ vatru) i tada vidiš kako izgleda 'okrnjeno' Sunce.
sve u svemu, kada bih imao mogućnosti (a obzirom da sam se u petak jako dobro pokazao na testu za novi posao koji je izvanredno plaćen, mislim da ću u budućnosti imati mogućnosti) sigurno bi skupljao pomrčine Sunca.
no, i dalje bi skupljao stripove
(samo ovde nema stripova!!!).
eto.
madja je rekao."

sadržaj

7.

MOJ POGLED (36)

zmcomics

JESTE DOBRO!

Uvek je bilo i biće. U pravu je Macan kada želi da širi dobre vibracije. Složiću se sa dijalozima koje je stavio u usta autora, čitalaca i izdavača. Primetiću i to da su oduvek bili slični dijalozi istih tih aktera, čak i kada su bila neka zlatna vremena, kada su se magazini gasili kad padne tiraž na "bednih" 50 hiljada primeraka, kada je svaki dan, ili barem svaki drugi dan, izlazio po jedan novi strip.

Autori su oduvek imali težnju da rade stripove koji su bolji od publike koju imaju, dok se čitaoci opredeljuju za stripove spram ličnih afiniteta a ne spram želje autora da se iskaže. Dok se izdavači još od davnih dana boje svega novog i progresivnog i idu samo na sigurne i proverene stripove čime vrlo često izigravaju kočničare ili monotonijom sadržaja svojih izdanja odbijaju čitaoce. Čak i najprogresivniji izdavači posle prve slave nastave da jašu na tom talasu uspeha dok se ne penzionišu ili ne potonu. Strip kritičari, retke ptice na ovim podnebljima neću preskočiti, ni slučajno. Oni će uvek biti spremniji da nađu neki strip koji im se ne sviđa pa da ga onako žestoko i junački ispljuju, nego li da se posvete svom omiljenom delu i prosvetle ostale čitaoce objasnivši šta su tako vredno našli u njemu.

Šta nedostaje da bi sve ove aktere strip scene povezali kako bi sve bolje funkcionisalo? Najverovatnije komunikacija, obostrana, trostrana...

Slušanje tuđih želja i pravljenje kompromisa. Tu, naravno, najviše mora da sagne glavu autor, jer ako hoće da ima čitaoce mora raditi stripove kakve isti taj čitalac želi. Naravno, tu je važna sposobnost autora da lagano preokrene sve na svoje kolo. Ali, to ide polako. Čitaoci ne vole šokove, vole stepeništa sa "odmaralištima" na svakom spratu. Izdavači, k'o što rekoh, vole da igraju na sigurno tako da je možda najbolji recept za autore da rade samostalna izdanja, da se dokažu brojem prodatih primeraka, te da tu cifru lupe na sto pred izdavača kada budu pregovarali o prodaji prava za svoj strip! Neka dobro plate, ko im je kriv kada nisu na vreme videli šta vredi...:)

Eto, samo je komunikacija potrebna...:)

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa

Dušan Banjanin i Ivana Armanini su se potrudili za priloge u ovoj rubrici... Zoran Đukanović je našao za nas i tekst Saše Rakezića, na koji je i dao komentar, ali je u međuvremenu Saša sam poslao tekst kao prilog za SVesti tako da su oba priloga svoje mesto našla izvan ove rubrike...

Novi strip-album Aleksandra Zografa

MESEC I OGNJENO SRCE

Na inicjativu Mikija Pješčića, kustosa Srećne galerije SKC-a, Studentski kulturni centar iz Beograda pokrenuo je novu ediciju koja će predstaviti najveća imena domaćeg stripa. U rasponu od predratnih klasika do najnovijih zvezda anti-stripa, beogradski SKC je jedna od rekih (ako ne i jedina) institucija koja pokušava da dokumentuje domaću strip-scenu.

Prvi album u seriji je "Mesec i ognjeno srce" Aleksandra Zografa, svakako najpoznatijeg domaćeg autora. Zografovi stripovi su objavljivani i u inostranstvu. "Fantagrafiks", vodeća američka izdavačka kuća za alternativne stripove redovno objavljuje njegove sveske.

S. Đ. M.

Svetska premijera "Derdevila", novog Marvelovog filmskog hita

DIGITALNI ILUZIONIZAM

Novi superspektakl kompanije "20th Century fox" je filmski debi Derdevila, popularnog junaka Marvel stripova. U proteklih nekoliko godina, filmovi o Marvelovim super herojima su zabeležili rekordnu gledanost i postali svetski mega-hitovi ("Spajdermen", "Eks-men 2"). Uporedo sa "Derdevilom", uveliko se privode kraju i filmovi "Supermen" i "Halk".

Derdevil, alter-ego slepog advokata Mata Mardoka, mnogo je subverzivniji lik od Spajdermena. Iako je Marvel klišeizirao sinopsise svojih stripova do maksimuma, strip "Derdevil" i dalje ume da šokira i impresionira, uglavnom zbog ubedljivih opisa njujorškog podzemlja i političke strukture. "Derdevil" ima izvrsne dijaloge i fantastično kadriranje i bilo je samo pitanje vremena kada će se pretočiti u filmski hit.

Advokat Mat Mardok gubi vid kao dete u incidentu u kome reketaši ubijaju njegovog oca boksera, jer odbija da lažira meč. Ova nesreća podaruje Matu ekstrasenzornu percepciju. Svi Marvelovi zapleti su blago retardirani a la "mutant nindža kornjače", no to je dobitna karta koja puni bioskopske kase. Derdevila će igrati Ben Aflek, a njegovu kompanjonku Elektru, glumica Dženifer Garner. Svetska premijera je zakazana za 14. februar u Los Anđelesu, a strip-verzija filma je već postavljena na Marvelovom sajtu www.marvel.com.

Dok jedni optužuju novi Holivud da potpuno povlađuje ukusu masa i da su super heroji direktni naslednici "naci-kunsta", drugi oduševljeno hvale kompjuterske animacije i specijalne efekte koje je nemoguće razlikovati od žive igre. Zlobnici tvrde da su današnji filmovi samo reklamni klipovi za korporacije koje proizvode 3D programe, kao što je trust "Discreet". U svakom slučaju, "Derdevil" obećava da će prikazati "stanje stvari" u digitalnom iluzionizmu, a kvalitet filmske storije ionako ne interesuje nikoga.

Ko zna, možda se i nindža kornjače pojave kao specijalni gosti?

S. Đ. M.

STRIPBURGER - promocija najnovijeg, 34. broja slovenacke strip revije, uz kompjuterske video projekcije i promociju stripova grupe "Inguine.net", bice odrzana veceras u klubu "Gromki" u Metelkova mestu u Ljubljani. U organizaciji "Stripburgera", revije stripa koja objavljuje i radove iz regiona, 14. i 15. decembra u Metelkova mestu bice odrzana i citaonica stripova u nastajanju. (Beta)

Objavljeno: DANAS, 11.12.2002. godine

Za sve one koji su odrastali uz EKS, YU Strip, BISER, GIGANT, MINI, SUPER itd.. jedna tuzna vest...


PISMO IZ "DEČJIH NOVINA"

SPREČITI POTPUNU PROPAST

Na delu je nekontrolisana rasprodaja društvene imovine firme

Gornji Milanovac, 10. decembra

Poslovno udruženje NIP "Dečje novine" uputilo je pismo, sa potpisom predsednice Ružice Vukašinović, na adrese predsednika republičke vlade Zorana Đinđića i ministara Božidara Đelića i Aleksandra Vlahovića. Sadržaj pisma je, u stvari, očajnički poziv da Ministarstvo za privredu i privatizaciju pomogne nekada vodećoj izdavačkoj kući u zemlji da potpuno ne propadne.

"U momentu započinjanja privatizacije (1999), preduzeće je imalo veliki kapital u zgradama, zemljištu, pokretnostima i zalihama robe. Privatizacija nije dovršena, ali je došlo do nekontrolisane rasprodaje imovine i zaliha, samovolje i javašluka aktuelnog rukodostva. Pokušali smo da rešimo problem sa lokalnim organima vlasti, to nije dalo nikakve rezultate, pa se obraćamo vama u pokušaju da sprečimo potpunu propast Dečjih novina" - stoji, između ostalog, u pismu.

Ljudi iz Vlade se obaveštavaju da je, zahvaljujući entuzijastama u novonastalim, malim preduzećima, sačuvano ime "Dečje novine" jer, uz velike teškoće, još izlaze listovi i časopisi za decu i školsku omladinu. Međutim, nerešena pitanja između matične kuće i zavisnih preduzeća prete potpunom krahu.

Dodajmo, na kraju, podatak da pet i po godina najveći deo kolektiva nije primio nijednu redovnu platu, a da je više od stotinu radnika tužilo vlastito preduzeće i, sudskim putem, naplatilo zaostale zarade ili je u redu za naplatu. Sredstva za izvršenje presuda se obezbeđuju pomenutom rasprodajom imovine.

B. Lomović

Objavljeno: POLITIKA, 11.12.2002. godine

MAKS I MORIC STIZU U BEOGRAD

Pravi i dragoceni raritet u scensko-muzickoj ponudi za decu bice uprilicen za najmladje Beogradjane u utorak 17. decembra u velikoj, plavoj dvorani Sava centra - komicni balet za decu u dva cina "Maks i Moric", slikovita bajka o dva simpaticna mangupa i njihovim dogodovstinama. Libreto i dramaturgiju ove vesele baletske jurnjave napisao je Edmund Glid na osnovu serije karikatura (proto-stripa) pesnika i crtaca Vilhelma Busa (1832 - 1908), najznacajnijeg narodnog humoriste Nemacke i poslednjeg velikog predstavnika zanra komicnih pesmica sa junacima. Muzicki aranzman koji odgovara bezobrazlucima Maksa i Morica pronadjen je medju uvertirama i muzike za balet Djoakina Rosinija, majstora muzickih eksplozija, kulminacija i ostalih instrumentalnih ekscesa za uzivanje.

Konacno, "Maks i Moric" predstavlja izvanrednu produkciju Srpskog narodnog pozorista iz Novog Sada, cija je praizvedba uprilicena jos letos na Zmajevim decijim igrama, a prava premijera - sve sa izvanrednim kostimima i dekorom, specijalnim poklonom Bavarske drzavne Opere - vidjena je jesenas u SNP. Koreografiju Petera Markusa za ovdasnje prilike adaptirao je Ferenc Barbai, iz Bavarskog drzavnog Baleta, koji ce specijalno za ovu priliku pomoci postavku produkcije na scenu Sava centra. Karte za "Maksa i Morica", po ceni od 300 i 400 dinara, vec su u prodaji na blagajnama Bilet servisa i Sava centra. Kako je najavljeno deo karata ce, u saradnji sa republickim Ministarstvom za socijalna pitanja, biti ustupljen deci bez roditeljskog staranja. Dakle, utorak, 17. decembar, Sava centar u 19 sati - vreme za ciku i smeh!

M. J.

Objavljeno: DANAS, 13.12.2002. godine

Članak izašao u Novom listu 6.11. povodom izložbe Maxa Anderssona i Lars Sjunnessona, realizirane u sponzorskoj koprodukciji Stripburgera i saveza udruga Clubture/donator IOD-HR/; organizacija: Ivana Armanini
intervju vodila: Dijana Pribičić


Ideja za strip rodila se nakon što smo 1999.godine otišli u Sarajevo.Za krvave sukobe na području bivše Jugoslavije jednako su krivi razni nacionalisti kao i Sad,velike kompanije i proizvođači oružja kojima je rat uvijek dobra prilika za zaradu, izjavio je Andersson

Zagreb: Smrznut Josip Broz Tito u bolničkim kolicima dar je koji su švedski strip crtači Max Andersson Lars Sjunnesson darovali Zagrebčanima na promociji održanoj u klubu Močvara.Tita su, naime, izradili da bi predstavili glavnu ulogu u njihovom strip serialu "Bosnian flat dogs" čiju su drugu epizodu upravo završili. Naime, radnja njihovog napola fiktivnog dnevnika u stripu, započinje kada oni pronađu smrznutog Tita u frižideru te ga požele prodati i na taj način se obogatiti, međutim, kako je početak devedesetih, nijedna strana u bivšoj Jugoslaviji ne pokazuje za njega nikakav interes. Glavni likovi odlaze na putovanje u Sarajevo, a na putu im se događaju vrlo čudne stvari.


Zgaženi bosanski psi

-Ideja za strip rodila se nakon što smo 1999.godine otišli u Sarajevo a taj posjet ostavio je na nas toliki dojam da smo morali nešto napraviti, rekli su nam švedski autori.Prvo su, kažu, namjeravali napisati ozbiljnu reportažu o svim čudnim događajima koji su se desili na putu, ali su se na kraju odlučili za komičan strip.Međutim, inspiraciju su imali i prije posjeta tom gradu jer su obojica sredinom devedesetih sanjala o ratovima koji su se tada vodili na ovim prostorima.

-Sanjao sam prije sedam godina, priča Andersson, da šetam "Srpskom krajinom" i jedino što sam vidio na praznim cestama bila su dva zgažena psa i tako je, objašnjava, nastala ideja za naslov."Bosnian flat dogs"(zgaženi bosanski psi) autohtona je bosanska pasmina kojom je ta zemlja bila prekrivena proteklih godina, objašnjava Andersson simbolički naziv stripa strahujući što se ta vrsta sve više širi svuda po svijetu.Obojica autora pokazuju veliki interes za ratove i događanja na području bivše Jugoslavije, te imaju vlastite teorije o tome."Za krvave sukobe na području bivše Jugoslavije jednako su krivi razni nacionalisti kao i SAD, velike kompanije i proizvođači oružja kojima je rat uvijek dobra prilika za zaradu", objašnjava Andersson.


Završetak serijala do slijedećeg ljeta

Dodaje da su do sad napravili tek polovinu priče koju namjeravaju završiti do ljeta slijedeće godine kada će sve epizode objediniti i jednu knjigu.Obojica legendarnih Autora svjetski su poznati svim pratiteljima strip scene, dok Andersson ima kultni status jednako zbog svojih filmova kao i stripa.Svoje crtačke radove izdaje u više od deset zemalja, dok su mu filmovi osvojili više nagrada na nizu međunarodnih festivala.Publika u Močvari imala je priliku vidjeti 5 njegovih ostvarenja, od kojih je "One Hundred Years"osvojio 1985.godine čak tri nagrade.


Dijana Pribičić

sadržaj

9.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Nikola Vitkovic <alone@eunet.yu>
Subject: Hitan Oglas

TEKSTURERI !

Domaci studio za izradu PC igara nudi radno mesto za texturera / pixel artista. Stalan posao, redovna plata. Prednosti [ne obavezne!] : vestina UV mapiranja, poznavanje programa MAYA, crtanje tekstura [ne skeniranje], iskustvo u profesionalnom timskom radu. Svi zainteresovani neka se jave na neki od kontakata:
cruciform@tehnicom.net
alone@eunet.yu
011 34 34 684
011 444 83 71

sadržaj

10.

LINKOVI

Strip Vesti

-Tezuka, legenda japanskog stripa
http://www.tezuka.co.jp/

sadržaj

11.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 14. do 20. decembra

17. decembra 2001. Održana je promocija strip albuma "Blago Templa", autorskog tandema Dragon & Giles, u izdanju knjižare Alan Ford, u knjižari Alan Ford.

20. decembra 2001. Održana je promocija albuma "Točak", tandema Skrobonja-Kovačević, u Kulturnom centru Beograd u Galeriji "Stepenik". Za uvodna izlaganja zaduženi su bili književnik i publicista Vasa Pavković i glavni i odgovorni urednik izdavača Slavko Draginčić. Promocija je održi u ambijentu izloženih originalnih tabli stripa.

--------------
21. novembra 2001. Seymour V. Reit, kreator dobrog duha Kaspera (Casper the friendly ghost), umro je u 83-oj godini života, u New York City-ju, usled bolesti srca.

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad