prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. PA 'DE TATA? - Strip Vesti
2. PARADIGMA - zmcomics
3. KORTO MALTEZE USKORO U PARIZU - Aleksandar Manić
4. MUZEJ PUN POKLONA - Saša Rakezić
5. IMPULS INSPIRACIJE - Ilija Bakić
6. PARISKI SPLEEN (35) - Franc
7. JUŽNJAČKA UTEHA No 70. - Marko Stojanović
8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (130) - Darko Macan
9. MOJ POGLED (17) - zmcomics
10. ŠTAMPA - štampa
11. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
12. LINKOVI - Strip Vesti
13. DATUMI - Strip Vesti

1.

PA 'DE TATA?

Strip Vesti

U potrazi za tatom, devojčica Popošak i njen pas Cveće, prate njegovu beskonačno dugu belu bradu. U pokušaju da podignu kvalitet prezentovanja domaćeg stripa edicije "Lavirint" i "Grafička zavera" su, zajedničkim snagama izbacile svoje sedme brojeve u vidu jednog izdanja. U vidu autorskog albuma "Popošak i cveće" Wostok - Grabowski - Saša Mihajlović na 144 strana. Album je B5 formata na kvalitetnoj sjajnoj hartiji, odlično odštampan i u tvrdom povezu!!!

Album neće biti u prodaji do početka avgusta, s tim što je u međuvremenu od Dekare moguće mailom (infoklub@eunet.yu) ili telefonom (032 52 306) naručiti primerak po ceni od 360 dinara (postpejd). Knjižarska cena će biti oko 450 dinara.

Toliko informacija za sada. O ovom izdanju ćete sigurno još mnogo čitati tako da vam je za preporuku da požurite da dođete do svog primerka i pokvarite kolumnistima priliku da vam nametnu svoje viđenje stripa...:) Meni neće, jer već dva sata u rukama prevrćem svoj primerak te čekam da završim SVesti i krenem sa čitanjem...:)

sadržaj

2.

PARADIGMA

zmcomics

Još jedan strip magazin je prešao u elektronsku formu. YUS, sjajno zamišljeni, prvi broj i realizovan, strip magazin koji je na grčkom jeziku štampao radove Jugoslovenskih strip autora je našao svoje mesto na internetu.

Sajt je odlično koncipiran, jednostavan i brz. Na sajtu možete naći sve podatke o magazinu kao i o CD strip-izdanju "Arkas" koje je, kao i YUS, pionirski izdao Dragan Apostolović. Takođe možete videti, i u pdf formatu skinuti, sve stripove koji su svoje mesto našli u YUS-u. Kako prvom tako i u drugom, do sada neodštampanom, broju.

Obavezna adresa: www.paradigma.co.yu

sadržaj

3.

KORTO MALTEZE USKORO U PARIZU

Aleksandar Manić

Crtani film Korto Malteze "Tajno dvorisste Arkana" trebao je da se pojavi u francuskim bioskopima oktobra prossle godine. Medjutim, datum je odlozzen za januar ove godine, a potom promenjen i tokom pariskog strip salona najavljen za 25. septembar. Dugometrazzni film prema Kortovim avantuarama u Sibiru, zapoccet je pre tri godine i kosstao je pet miliona evra. "U toj epizodi Prat je ispripovedao jednostavnu i linearnu avanturu, prepunu buke i dzzumbusa - kazze Paskal Moreli, reditelj filma i veliki obozzavalac gibraltarskog mornara. Animacija je zapocceta u Koreji, ali je po bankrotu seulskog studija, za Pariz prebacceno svih pola tone materijala. "Od hiljadu i sto planova saccuvali smo samo 25, jer smo imali osechaj da Korejanci nisu shvatili Pratov svet - kazze Moreli. Po zavrssenom "snimanju", glasovi su povereni velikim francuskim glumcima. Korto che govoriti toplim i dubokim glasom Rissara Berija, Rasputinu je glas pozajmio Patrik Bussite, a fatalna knjeginja Marina Semjonova govoriche senzualnim glasom ne manje fatalne Mari Trentinjan.

Istovremeno, saznalo se da che sa premijerom kasniti i trechi film Enkija Bilala, francuskog strip autora beogradskog porekla. Prema poslednjim vestima, Bilal je ulogu Dzzil Biosop u igranom filmu "Zzena zamka", prema istoimenom stripu iz 1986. godine, ponudio Lindi Ardi, bivssoj Mis Francuske koja se bezuspessno okussala u karijeri televizijske voditeljice. Ostale uloge igraju Ssarlot Rempling, Jan Kolet, Tomas Kressman i Frederik Piero. Ssarl Gaso, producent filma najavio je premijeru za kanski festival naredne godine, ali je ubrzo datum pomeren za septembar. Medjutim, poccetkom leta najavljeno je da che se fatalna Dzzil Bioskop, plave kose i plavih suza, pojaviti u francuskim bioskopima tek decembra iduche godine.

Od malobrojnih informacija sa snimanja filma saznalo se da che najvechi deo filma biti snimljen kompjuterskom animacijom u izvodjenju Diran Diboa, studija koje je radilo post-produkciju filma "Vidok". Uloga Nikopola, joss uvek nije nikome dodeljena, a Bilal je zainteresovan za Zzan-Klod Van Dama, poznatog belgijskog karatistu i glumca, koji se nedavno leccio od narkomanije.

sadržaj

4.

MUZEJ PUN POKLONA

Saša Rakezić

Intervju: Jenny Dietzen, Cartoon Art Museum

MUZEJ PUN POKLONA

Počev od 1984. godine, u San Francisku postoji muzej koji se bavi čuvanjem i izlaganjem dela koja se definišu engleskim izrazom cartoon – ostvarenja iz oblasti stripa, karikature, animiranog filma, ilustracije, itd. U pitanju je Cartoon Art Museum, jedna od najznačajnijih svetskih institucija te vrste, koja svakog poznavaoca ove oblasti savremenog stvaralaštva može da oduševi fondom od nekih 5000 uzoraka – uglavnom originalnih crteža (stripova i ilustracija) i uzoraka celova koji se koriste u animaciji. Naš sagovornik, jedan od kuratora Jenny Dietzen, koju smo sreli u kancelari krcatoj materiajalima, ističe da je većina radova koji su sakupljeni zapravo pokloni, s obzirom da muzej, iako smešten na sjajnoj lokaciji usred jedne od centralnih gradskih ulica (Mission), zapravo nema budžet koji bi omogućavao otkup radova. Ipak, kolekcija svake godine naraste za nekih 200 ili 300 uzoraka.

Ko su donatori?
To su uglavnom ili kolekcionari ili sami umetnici. Zbog ovdašnjeg poreskog sistema, moguće je da vam umanje porez za vrednost donacije u umetničkim delima, tako da su na taj način mnogi potencijalni darodavci podstaknuti da poklone zaista vredna dela. Što se tiče umetnika, oni nažalost ne mogu da dobiju takvo umanjenje poreza, ali su svejedno vrlo velikodušni u svojim donacijama.

Kakve sve izložbe priredjujete, i kako ih planirate?
Ponekad naši spoljnji saradnici dodju sa predlogom za nekakvu izložbu, a ponekad je to uredjivački odbor ili skup kuratora koji daju konkretne predloge… Pokušavamo da održavamo ravnotežu izmedju zastupljenosti različitih oblika ove umetnosti. Takodje pronalazimo ravnotežu izmedju istorijskih i savremenih izložbi. Mi bismo lako mogli da popunimo pet puta veći prostor od ovog koji nam je na raspolaganju, ali ograničeni smo prostorom i vremenom, ponekad i dostupnošću materijala. U svakom slučaju, kod izložbi koje je teško dobiti, mi pokušavamo da obezbedimo originalne radove, a ne reprodukcije. Nešto poput izložbe “zlatnog doba” stripova o superherojima bi bilo prilično teško prirediti, jer je većina radova izgubljeno.

Koliko institucija posvećenih ovoj vrsti umetnosti postoji u Americi?
Mi smo trenutno jedini!… Bilo je drugih pokušaja, kao što je Words and Pictures Museum u Masačusetsu, ali oni nažalost sada postoje isključivo kao internet sajt… Pokretač je bio Kevin Eastman, ko-autor “Nindža Kornjača”, priznajem da ja nikada nisam posetila Words and Pictures, ali kažu da je to bio zaista sjajan prostor… Priredjivali su odlične izložbe, ali je možda jedan od problema što je muzej bio lociran u malom gradu u Masačusetsu, tako da su morali da prestanu sa radom… Neko vreme je funkcionisao i International Museum of Cartoon Art, koji je osnovan pre našeg muzeja, osnivač je bio Mort Walker, autor stripa “Redov Bili”… Oni su započeli sa radom na lokaciji u državi Njujork, a zatim su se preselili u mesto Boka Raton na Floridi, gde su izgradili veoma veliki muzej i nažalost zapali u jednako velike finansijske probleme, sve dok nedavno nisu bili prisiljeni da prekinu svaku delatnost… Tako da smo trenutno mi jedini u celoj Americi koji uopšte posedujemo zgradu! Postoji Cartoon Research Library, u Kolumbusu u Ohaju, oni ponekad priredjuju izložbe, ali su uglavnom usredsredjeni na bibliotečku delatnost, tako da predstavlaju centar koji omogućava rad studentima i istraživačima u ovoj oblasti. Postoji nekoliko pokušaja u Njujorku, i trebaće vremena da vidimo da li ti projekti mogu da zažive – to su Comic Book Museum, i Cartoon and Comic Art Museum…

Koliko često se nespecijalizovane galerije odlučuju da prirede izložbe posvećene stripu ili srodnim umetnostima?
Sve više njih, i to je veoma pozitivno, mislim da je to odraz naše iskrene težnje da ovu vrstu umetničke produkcije približimo publici… Recimo, veoma je zapažena bila izložba pod nazivom “High and Low Art”, koju je pre neku godinu priredio Muzej Moderne Umetnosti u Njujorku , bila je to izložba koja je postavila pitanje odnosa "lepih umetnosti" i "umetnosti stripa i crtanog filma".

Možeš li da nabrojiš nekoliko izložbi održanih tokom poslednjih godina u Catoon Art Museumu, a koje su bile uspešne ili koje na pravi način odslikavaju vaše programske težnje?
Neke od izložbi su usredsredjene na rad pojedinih umetnika, bilo da su u pitanju retrospektivne izložbe, ili je to savremeni umetnik i mi predstavljamo njegovu trenutnu produkciju. Tako smo recimo imali zapaženu izložbu radova Charlesa Schulza, autora stripa “Peanuts” – povod je bila pedesetogodišnjica njegovog rada. On je živeo u Santa Rozi, gradiću na nekih sat vremena od San Franciska, i bio je stari prijatelj muzeja, jedan od zadužbinara, i čovek koji je pomogao da dobijemo prve prostorije… Sve ovo govorim samo zato da bih naznačila koliko je ovaj poznati autor bio istaknut u afirmaciji umetničke forme kojom se bavio. Ta izložba je bila predstavljena i u Japanu, u sedam različitih galerija. Takodje radimo grupne izložbe, ponekad organizovane oko neke zajedničke teme, jedna je bila “golišave autokarikature “, to je bilo veoma zabavno, izloženi su bili vrlo bezazleni nagi karikaturalni autoportreti nekih sto dvadeset umetnika… Dakle, postoji čitav spektar naših delatnosti, počev od izložbi poput ove koju sam spomenula, do velikih retrospektivnih manifestacija… Nakon nedavnog preseljenja na novu lokaciju, posebno smo obratili pažnju na radove iz istorije ovog medija, naročito kada su u pitanju ostvarenja iz naše stalne kolekcije. Upravo sada imamo izložbu koja se zove “Istraživanje cartoon umetnosti ”, organizovana je hronološki, i posmatra poreklo različitih vrsta cartoon arta i evoluciju istog sve do današnjih dana…

Koliki deo muzejske kolekcije je posvećen istoriji stripa, karikature i crtanog filma, pogotovo radovima iz ranog dvadesetog veka?
Ja bih rekla da bar 50 ili 60 procenata ukupne kolekcije spada u tu grupu… Neka od ovih dela teško da bi uopšte bila prepoznatljiva današnjoj publici

Pored izložbi i razgovora sa autorima, kakve još sadržaje nudi Cartoon Art Museum?
Pored izložbi, autori imaju prilike da drže predavanja ili neki drugi oblik javnog obraćanja, takodje organizujemo panel diskusije, sponzorišemo sastanak grupe kreatora, koji se okupljaju tokom svaka dva meseca, zatim omogućavamo različite vrste predstavljanja i promocija bilo umetnika ili drugih profesionalaca. Takodje imamo strip radionice i predavanja (za decu i odrasle), a postoji i knjižara u okviru muzeja, koja prodaje sve vrste knjiga i literature iz ove oblasti.

Izložba posvećena C. Schulzu je bila predstavljena u Japanu, kakav je inače obim saradnje sa sličnim institucijama van S.A.D.?
To je bio prvi projekat te vrste, Mislim da smo poslali neke od radova na strip festival u Portugalu, i u Angulem, ali ova izložba u Japanu je bilo prvi put da jedna naša postavka putuje u okviru internacionalnog programa… Nadam se da ćemo u budućnosti moći da organizujemo nešto slično, ali to je povezano sa velikim troškovima…

Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf


Objavljeno: Kikindske, broj 200, 12.jun 2002.

sadržaj

5.

IMPULS INSPIRACIJE

Ilija Bakić

NOVA IZDANJA "STUDIO STRIPA"

IMPULS INSPIRACIJE

Sveska o Brus Liju posvećena je sećanju na kung fu heroja sedamdesetih uz neminovan humorno-istorijski pomak

Beogradski "Studio strip" koji, pod okriljem izdavača "Beopolisa", okuplja mlade autore andergraund- alternativnog stripa, radi punom parom pa su se upravo pojavila čak tri nova izdanja.

"Brus Li"je sveska posvećena sećanju na kung fu heroja 70-tih, naravno, uz neminovno humorno-ironijski pomak. Dužno poštovanje delu majstora izraženo je višestruko: strip epizoda "Mi tebi sve dali a ti nama tako vraćaš"!, iz pera i kolažiranja Bodrože, bavi se teškim vaspitavanjem i izvođenjem mlađanoga Brusa na prvi put (u čemu je otac izvukao deblji kraj tj. batine); tabla "Robinhudstrelamačikarate", u izvođenju Bodrože i Radovana (Popovića, spiritus movens čitavog dešavanja u "Studio stripu"), priča o zabavama Robina Huda (Brus ovde samo statira); "Zmajevi teško umiru" započinju ep o zamrzavanju Brus Lia koji se nastavlja pričom (bez potpisa pisca) "Brus Li u tridesetom veku" u kojoj daleki potomci odlede Brusa i nadmudruju se sa njim o mogućnostima treniranja; sledi strip-ilustrovana pesma Momira Dragićevića "Kraljević Marko i Brus Li" iz pera Radovana i A. Opačića te reprodukcije filmskih plakata i sličice sa kung fu bravurama. Poigravanje nekadašnjim junakom donosi nekoliko trenutaka razgaljujućeg smeha.

"Naši ljudi na Divljem Zapadu" prate doživljaje Vilotija Bojovića i drugova mu Nikodima Martinovića i Alempija Dabića, srpskih ustanika iz 1813. godine koji su, po propasti bune, netragom nestali. Ispostaviće se da su oni stigli do Amerike, 1815. bili u vojsci generala Džeksona a potom, jer je Vilotije, poznatiji kao Vil Boj, proteran zbog nestašluka, predvodili 1817. karavan u prostranstva Zapada koja su krila mnoge opasnosti, pre svih ratoborne Indijance. Kakvu je strategiju Vilotije Bojović primenio protiv Indijanaca videćemo u istoimenoj poučnoj epizodi u razigranom crtačkom izvođenju Lazara Bodrože koji će dočarati i "Kako je Vilotije Bojović postupao sa zarobljenim Indijancima". Za odmor od pucnjave zadužen je "Kunf fu Muva Obad" koji otkriva dvostruki život super heroja Sten Lija i Brus Lija. Nastavak Vilotijevih avantura sledi kroz epizodu "Sud linča" odnosno onu bez naslova u kojoj se on vraća kući i pripoveda o čudima koja je video, na nezadovoljstvo ostarelih roditelja, a sve u mešovito razbarušenom izvođenju Kosmoplovaca (u sastavu Opačić-Popović-Bodroža). Ista postava, u istom maniru stvorila je i strip varijantu epske pesme "Dioba Jakšića". Dominator&Danijel autori su sveščice bez naslova u kojoj se na 12 strana poigravaju crnim pravougaonicima na beloj podlozi ili belim pravougaonicima na crnoj, tvoreći apstraktne slike posebnog senzibiliteta bliskog "čistoj" likovnoj umetnosti.

Nekonvencijalnost, spremnost eksperiment bez planiranja ishoda, potpuno odsustvo obaveza prema mediju u kome rade, oslanjanje na čisti impuls inspiracije što rezultira neočekivanim spojevima jeste ono što karakteriša autore okupljene u "Studio stripu". NJihovi radovi otkrivaju potpuno drugačije lice stripa i pozivaju na avanturu njegovog istraživanja.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 10. juna 2002.godine.

sadržaj

6.

PARISKI SPLEEN (35)

Franc
bvlazic@EUnet.yu

KAKO ČITAMO STRIP?
(PODSETNIK ZA SAN I LUTANJE)

Da li ste ikada bili u prilici da vas neko, kome je po pitanju stripa sve, uistinu, strano ozbiljno upita o tome kako se čita strip?

Nedavno sam, iz razgovora sa prijateljicom, osetio u kojoj meri "mi" - koji smo uz strip odrasli i ovladali nesvesno kodovima medija - posedujemo drugačiji pristup ka njemu. Moja poznanica, odrasla i vaspitana uz knjigu, trag knjižnog čitalačkog iskustva prirodno projektuje i u toku čitanja stripa.

Stvar je, naime, jednostavna: i proza i strip čitaju se linearno, s leva nadesno, od gore nadole (upravo se koristeći tragom ovakvih, istovetnih tradicionalnih čitalačkih navika, Erže gradi čvrsto, "jednoobrazno" pripovedno tkivo dok Fred, opet, sugeriše krajnju pokretljivost i gušći narativni tok na prostoru table), i tu se oba čitanja u bitnom ne razlikuju - reč je o tome da je, za strip, i to od prvih tragova "oslikanih priča", bilo potrebno zadržati postojeći konsenzus, jer je načelo čitljivosti u njemu oduvek bilo prvostepeno. Šaleći se, moja poznanica primećuje kako neretko "zapinje" u toku samog čitanja: ili je, kadikad, ponese tekst, ili je, opet, ponese crtež, te ne stiže uvek da uspostavi valjani odnos između proznog odeljka (komentara ili dijaloškog oblika unutar kvadrata) i samih crteža. U ovakvoj čitalačkoj asimetriji neretko dolazi do zamora čitača ili gubljenja interesa za priču uz usko, ovlašno održavanje pažnje na isključivom vizuelnom predlošku kao nosiocu osobenosti stripa. Ne krije li se možda i u tome, u takvom "asimetričnom, aritmičnom pročitavanju", jedan od izvora nesporazuma između stripera i visokoparnih vinovnika njegovog nipodaštavanja, među kojima, jasno, nije i moja prijateljica?

U toku nedavnih čitanja beogradskih klasika tridesetih godina, problem praćenja naracije iskrsnuo je kada sam se - baštineći čitalačkom navikom stečenom kroz čitanje stripa druge polovice dvadesetog veka - besprestano trudio da "hodam" ukorak sa tekstom i zahvatim prozne odeljke koji bi se, "elementarno, dragi moj Vatsone", ticali crteža koji mi je bio pred očima. Tada je preda mnom iskrsavala činjenica da su se prvi majstori, stvarajući storije i grafičke novele i istražujući nove formalne prostore, istovremeno i svim silama borili u nekoliko pravaca od kojih je jedan bio i - pravilno raspoređivanje komentara i balončića naporedo sa stvaranjem crteža. Stari klasici - vremenski bliži crtačima karikatura i prvim novinskim striperima poznog devetnaestog veka - u toku tridesetih godina neprestano osciliraju između postavljanja komentara na dno, ali ipak unutar kvadrata (praksa nasleđena od karikaturista i pra-stripera koji su tekst, poput kasnijih Makeja ili Fostera, postavljali ispod kvadrata) i prenošenja teksta u njihov levi ili desni vrh. Čitanje starih, u tom smislu, odista, predstavlja izvestan " parcours du combattant ", čitalački napor neretko usiljen i pust, u kome čitalac utroši više energije u traganju za arijadninim koncem priče nego što ga upotrebi u same svrhe uživanja u njoj. Rešenje se ovde, kao i drugde u životu, nametnulo u potrazi za jednostavnošću: već Lobačovljevi stripovi "Tragom narodne mašte" - vrsne, zavodljive slobodne adaptacije srpskih narodnih priča - priče radi, odgovaraju grafičko-tekstualnom obrascu kakvog ga poznajemo danas. No, valja ići dalje: pored rada samih majstora, postoji i ono što se zove čitalačko obrazovanje.

Kao što se učimo čitanju knjiga, kao što se učimo gledanju i razumevanju slika, i kao što se impregniramo pročitanim ili viđenim, tako se učimo ispravnom čitanju stripova. Kao i za sve drugo, i za ovo je potrebno imati određenog iskustva, stečenog kod kuće, u osami ili uticajem roditelja ili putem nastave i školskih programa. Zvuči li usiljeno reći da tako šta ne bi trebalo dolaziti samo od sebe: hoću reći, moralo bi ipak i u ovim sredinama, da otkrivanje i čitanje stripova bude praćeno i kroz nastavni plan; odnosno, valjalo bi se što pre lišiti pogrešne ideje po kojoj roditelji deci stavljaju strip u ruke kako bi se ova naučila čitanju (knjiga - knjiga lišenih slika, razume se), i vaspostaviti programe (u okvirima nastave likovnog, na primer), kroz koje bi se deca učila čitanju i crtanju stripova. Iz kojih razloga, upitaće neko?

Sećam se da sam, kao dete, u Francuskoj, engleski zaista naučio tek kada smo ga počeli učiti putem slika i stripova. I kada sam počeo sa čitanjem "Asteriksa u Britaniji" na engleskom jeziku, nova dimenzija znanja se otvorila preda mnom i otada je taj jezik za mene postao "življi", opipljiviji jezik, konkretniji i pokretljivoko, jer bit umetnosti i jeste da svemu čega se dotiče udahne život; od odeljenih, beživotnih rečeničnih sklopova rasutih po udžbenicima, engleski je u meni progovorio žuborom reči i slika meni do tad prisnog stripovnog sveta.

Ovaj primer, avaj, razotkriva i jednu krajnje utilitarnu vaspitnu dimenziju! Mi, naravno, želimo prići svemu tome nedogmatski, mimo svakih dogmi, didaktika i učenja? Nama je, ipak, najpre cilj da zabavimo, da se zabavimo: igra je ono što se krije iza celokupne priče o "priči" (slikovnice, bajke, stripovi, priče, romani, drama, balet, film, umetnost uopšte), stara, zavodljiva igra u kojoj čitalac-posmatrač i nesvesno odabira građu po kojoj se vrši uživljavanje, samoidentifikacija, po kojoj se vrši terapeutski čin prepoznavanja i gonetanja tajnih strana sveta, do konačnih, obasjanih trenuta katarza!

Od svih oblika umetnosti, zato, ćutim da je strip najsrodniji bajci.

U mojoj privatnoj slikovnici, iskustvo čitanja stripa i osećanja i stanja svesti koje to čitanje pobuđuje najsrodnije je iskustvu slušanja i čitanja bajki, knjižne materije podjednako bliske umu detete, koliko odrasla čoveka ili, pak, bolesnika. Bajka je u srcu našeg poimanja i tumačenja sveta: u prvim slikama identifikacija i imenovanja pojavnih stvari nalazi se bajka, verbalna materija od čijeg filigranskog tkanja je oblikovan svet u kome stvarno i nestvarno, moguće i ne-moguće opstaju i žive naporedo, svet u kome stvarno i nad-stvarno su stopljeni u jedno i tim jedinstvenim okom otkrivaju sebe. Bajka, praroditeljka poezije, prva otkriva da nam je kamen tek najudaljeniji brat, kako nam je pevao mladi, umirući, divni Antun Branko Šimić: antropomorfizam, iskonski poriv i potreba za uživljavanjem, prede taj svilen trag građenja bajkovitih lutanja i traženja iskona, počela i mogućeg jezgra sveta.

U bajci je sve moguće, sve živo, sve prisno i otvoreno: tek u bajci čovek nije žrtva zlehuda duha palanke; tek kroz bajku je čovek otvoren i prijemčiv za sve. Jer je svaka bajka, jer je svaka priča, u onovi, i priča o nama i jer svaka slika, svaki motiv i situacija jeste motiv i situacija potencijalno naša. Katarzična moć priče, kao i potreba da se ona čuje i odsluša, čuje, doživi i odsanja, moć je u osnovi preobraženskih potencijala svakoga čoveka. Kroz priču se čovek gradi i samo "pričom" živi.

Kroz Priču je čovek živ.

Van nje on ne postoji.

Bajka je poziv, davnašnji trag i čas lutalaštva: bajka je taj drevni poziv na putovanje, poziv da iščeznemo sadašnjem trenutku, sebi samima i svojoj stvarnosti, da odstupimo, zalutamo, kako bismo se ponovno, i prisnije, po povratku iz nje, suočili sa sobom.

U osnovi fantastike leži ljudska potreba za čarobnim, neobičnim, nesvakidašnjim i začudjujućim. U osnovi takvih slika leži potreba za snom i snom zaborava, žal za travom zaborava, od čije lekovitosti je čovek vraćen jednom prisnijem, dubljem i iskonskijem sebi.

Strip je, takođe, jedan od oblika - od vrlo jednostavnih do izrazito složenih grafičkih priča - oblika snevanja: njemu i prilazim onako kako prilazim bajci; znam da ću, za stranicu dve, da pođem na dalek, nejasan put, put otajstven i čije ishodište nije zadato unapred, ali čiji se rasplet ipak zna; ostaću, jednom vraćen, za nijansu osetljiviji, za dašak prisniji sa sobom i svetom.

I strip, zato, bio on dobar ili loš - petoparački šund ili umetnički dragocen, poput dobrih ili loših knjiga uostalom, i čitali ga rđavo ili sa lakoćom, znalački vešto il početnički nezgrapno - strip ne nudi ništa do sebe samog; ne nudi ništa do bekstva i draži lutanja i tragalaštva: strip nudi čas dva razonode i priliku da se sneva i luta kroz snove, jer san je sve što je darovanu čoveku u oporoj borbi protivu zbilje: san i lutanje.

sadržaj

7.

JUŽNJAČKA UTEHA No 70.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

A STA DA SE RADI…

…Kad si u blokadi? Nocna mora svakog scenariste (i svakog pisca nedeljnih kolumni Strip Vesti, pitajte samo ako ne verujete!) jeste kreativna blokada, jedna gadna i podmukla boljka koja pogadja uglavnom zdrave i prave ljude, i ostavlja ih slomljenim i izbezumljenim. Sta dalje? Sta sad? Rok je tu, publika ceka (prokleta bila!), a ideja niotkud, ma ni za lek! Americki scenaristi imaju dva pristupa resavanju takvih problema, oba razvijena iz cistog, nepatvorenog ocaja.

METOD PRVI: UZ MALU POMOC MOJIH PRIJATELJA

Dzo Keli, mlada scenaristicka perjanica Marvela (Dardevil, Deadpool, Marvel fanfare, X-men) prica u intervjuu sa Markom Salzberijem o tome sta radi kad naidje na corsokak.

"Na Deadpool-u, Met Ajdelson i ja imamo vrlo dobar odnos. On je sjajan u razmenjivanju ideja, i od velike mi je pomoci u resavanju prica. Ponekad je on taj koji inspirise mene, ponekad je obratno, ali to funkcionise kao partnerstvo zato sto ne postoji nikakvo 'vlasnistvo' nad idejom. Ponekad zovem druge pisce i urednike. U svakom slucaju, stalno pricam sa Dzejmsom (Dzejms Felder, urednik u Marvelu), a Stiva Sigala (Uncanny X-Men) uvek pozovem s recima 'Ne znam zasto ovo nema smisla, kazi mi sta ovde ne funkcionise', i on uvek otkrije sta ne stima. Ja radim to isto kad je on u skripcu. Dok god imas ljude kojima verujes, to postaje vrlo laka stvar, zato sto me nije sramota da kazem 'Ja sam jedan idot i nemam pojam zasto ova prica ne valja.' Srecan sam sto imam takve ljude. Nisam genije, i trebaju mi ljudi koji su jaki u drugim poljima da me izvuku, svakako na polju strukture price, i njene logike. Moja snaga lezi u razvijanju karaktera, pa kad zadjem u detalje razvoja strukture price ponekad mi zatreba pomoc. Pomenuti ljudi omogucavaju da se sve slozi na neki nacin."

Mark Veid (Captain America, The Flash, JLA, X-Men, Kingdom Come) je cenjen i priznat u scenaristickom poslu, mada su najvecu prasinu podigle njegove kolaboracije sa slikarom-strip crtacem Alekom Rosom. I on je sa Markom Salzberijem razgovarao na temu kreativne blokade.

"Kada sam seo i napisao dvanaesti broj Captain America-e: Sentinental of Libery, uradio sam ga u potpunosti za jedan dan. Ne pamtim kad sam to zadni put uradio bez zvanja nekog od svojih prijatelja telefonom i razmenjivanja ideja s njim, ili "pecanja" saveta ili, obrnuto, bez da ti isti ljudi zovu mene da bih im pomogao sa njihovim pricama. Ne radim dobro u vakumu. Najbolji, najuzbudljiviji, i najzabavniji deo procesa pisanja je telefoniranje Tomu Pejeru, Brajanu, Kristoferu Pristu, Kurtu (Burzijaku) ili Grentu (Morisonu) i izmenjivanje ideja s njima.

Dejvid Ogvili, jedan od marketinskih izvrsnih direktora u Americi, rekao je neke od najbrilijantnijih stvari koje sam ikada cuo o pisanju: rekao je da najbolje ideje zapocinju kao sale, i to je absolutno tacno. Za mene, ne postoji nista produktivnije od podizanja slusalice i razbacivanja idejama o Flash-u ili Justice League-i sa nekim, zasmejavanja sagovornika, pokusavanja da se bude duhovitiji od osobe s druge strane telefonske veze. Ova energija moze da se manifestuje na strani scemarija. Ovim se vracamo na na ono sto se rekao ranije, o tome kako ja nikada nisam hteo da budem scenarista. Bio bi podjednako srecan, ako ne i srecniji, da pricam svoje price fanovima na konvencijama, gotovo kao komicar na sceni, zato sto je detaljan proces pisanja u stvari dosadan deo, zabavan deo su same ideje. Nacin na koji to funkcionise je da postoji prilicno opusten krug "zaverenika", koji se sastoji od mene, Grenta, Marka Milara, Brajana, Toma, Prista, i do izvestnog stepena Kurta, i svaki od nas ima brojeve svih ostalih u memoriji telefona. Mislim da je Tom bio taj koji je rekao 'Uvek je lakse kad se ne radi o tvojoj prici.' Moze mi se desiti da tri dana buljim u zaplet koji ne mogu da raspletem na zadovoljavajuci nain, pa cu reci Brajanu o cemu se radi i on ce odmah imati resenje, zato sto u pitanju nije njegova prica, zato sto ne postoji pritisak. Svako od nas stalno ima udela u delima nekog drugog."

sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (130)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

JAKA: PRVA I POSLJEDNJA PETOLJETKA

Prije nego što Jaka progovori, on zamljacka. Kao da kuša riječ koju će reći. Ponekad je ni ne izgovori, vjerojatno mu se njezin okus previše svidi pa je proguta, zadrži za sebe, odustane od dijeljenja. Najduže sam ga, pak, čuo govoriti o kistu kao alatki. Bilo je gotovo čulnog zadovoljstva u njegovom osmijehu, kao da sama pomisao o masnoj, četkicom povučenoj liniji trese njegovu logorašku konstituciju nečujnim orgazmom. Bilo je očito: Jaka voli crtanje, voli strip.

A sada mi kaže da je s ljubavlju gotovo, da se povlači, da je izložba stripova i ilustracija nastalih od 1993. do 1998. njegova oproštajna i da je u knjižici Obscurator: Prva in zadnja petletka skupljeno sve što je još trebalo skupiti, te da će od sada živjeti "na periferiji Ljubljane mirnim životom državnog službenika i bez nade u pobjedu voditi bitku s krizom srednjih godina". I ja sam tužan.

I meni dođe - jer takvi smo mi oko stripa: sve ćemo preživjeti, svašta otrpjeti, ali ne i da jedan od "naših" ode, odmetne se il' odustane - da ga nagovaram, da mu predlažem, da ga vraćam u stado. Ali onda stanem, jer znam da nema smisla. Jaka je stupio na drugu stranu i shvatio ono što se mi bojimo shvatiti: da postoji život i nakon, i bez stripa. Otplovio je na kovčegu - baš kao na zaključnom crtežu knjižice - zatisnutih ušiju, da ne čuje naše glasove, ali očiju širom otvorenih.

Dođe mi i da se krivim što ga nismo dovoljno voljeli. Ja ga sada zovem "našim", ali dugo sam ga smatrao "andergraunderom" i "fanzinlijom". Njegove rijetke stripove, nikad loše, a s vremenom sve bolje, po prvi put sam zasluženom pažnjom promotrio tek u Petletki. Malo kroz prizmu tuge zbog rastanka, a malo zato što tek u samostalnom izdanju dosljednost Jakina svjetonazora udara izgrađenošću, likovnošću, snagom. Sada mi tek dođe da naričem za prolivenim mlijekom (tušem?) i pitam se što bi bilo kad bi bilo, zašto mu nismo pomogli, uhljebili ga negdje u stripu. Svjestan sam, dok riječi teku, da pričam gluposti, jer ugaslu se strast ne može podgrijati, a muškarci ne znaju folirati orgazam. Preplašen sam Jakinom hrabrošću i malo mu zavidim pa još uvijek vičem za njim.

Vičem "Vrati se!", vičem "Sretno!", vičem "Reci nam kako je na onoj strani!"

A on se smiješi, ne mljacka, sve riječi progutane.

sadržaj

9.

MOJ POGLED (17)

zmcomics

ODNOSI

Različiti ljudi imaju različit odnos prema stripu. Normalno je to, tako i treba da bude. Reći ćemo svi i za sebe zavrteti sumnjičavo glavom. Zar je baš svaki odnos prema stripu dobrodošao?

Neću ovde pričati o ljudima koji nipodištavaju strip i njegove vrednosti. Mene plaše ljudi iz stripa koji imaju loš odnos prema stripu.

Čitalaca ima raznih. Jedni strip kupuju da bi ga pročitali u busu ili vozu, te uz jutarnju kafu. Takvi su najbrojniji, takvi su najpotrebniji jer od nih tiraž zavisi iako su samo obični konzumenti. Drugi čitaju samo jednu vrstu stripa, vezuju se za žanr, pojedine likove ili, u ređem slučaju, za autore. Oni već zaslužuju da se zovu čitaocima. I njih ima poprilično, ako ima stripa koji oni vole! Treća, najžilavija, grupa su kolekcionari. Njih nije previše i oni praktično drže našu strip scenu u životu, jer je njihov broj otprilike srazmeran i današnjim tiražima strip edicija. Realno, dok se ne vrate prva i druga grupa nema jakog svetla na kraju tunela, ali je to jedna druga priča.

Baš i ne zaslužuju da budu pomenuti, ali ću ih spomenuti, kao četvrta grupa čitalaca su i sami autori stripa. Zašto sam strog prema autorima kao čitaocima? Pa iz više razloga. Prvo najmanje kupuju albume, pre ih razmenjuju sa kolegama. Vezuju se za pojedine pravce ili autore i sve ostalo (ne)argumentovano nipodištavaju. Nekad im je i prijateljstvo, ili neprijateljstvo, kočnica da daju realan sud i na kraju, najnormalnije, kao i sami stvaraoci od nekog drugog autora očekuju mnogo više nego li bilo koji čitaoc. Dakle, dovoljno razloga da ne budu na pozitivnoj čitalačkoj listi...:)

Čitaoci takvi kakvi su postoje i tu je kraj. Tako je u svim oblastima umetnosti i sa svim medijima. Nema neke bitno drugačije podele.

U našoj, ex-yu, sredini više može biti problem u tome kakav odnos imaju ljudi od stripa prema samom stripu. Ovde je, zbog milion i jedan put spomenutog, lošeg stanja to osetljiviji teren. Strašno je važno kakav odnos prema stripu imaju autori, izdavači i štampari. Loše je shvatanje iz ranijih godina da čitaoci sve gutaju, da lako prežive bojom umrljane crteže, lošu štampu, preskočene kadrove, nezavršene epizode ili serijale...

Danas čitaoci prepoznaju kad im se pod jednim imenom revije podvali nešto drugo, vide kad je nešto loše prevedeno, ne podnose lošu štampu. Mnogo više nego ranije vide kad autori fušere, kad premontiravaju table i ponavljaju crteže, kad ne pružaju koliko mogu. Osete to čitaoci i to na kraju kažnjavaju. Nema fuša, nema crtanja s pola snage, nema loših skenova, nema pijanih štampara... strip sebi takve stvari, takav odnos, više nesme dozvoljavati.

Važan je profesionalizam, ali u onom najboljem smislu te reči. Pare jesu sitne ali parama srazmeran profesionalizam neće nikog zavarati i neće vratiti publiku. Dakle, napred samo punom snagom, dok se ne padne, a onda ustaneš i nastavljaš (i konji umiru, zar ne?!) i dalje tom istom, punom, snagom i svetlo je... baš tu negde, ispred tebe.

sadržaj

10.

ŠTAMPA

štampa

Ovonedeljni "dobavljač" priloga za ovu rubriku je Dekara.

SUPERMAN I BATMAN: STARA PRIČA STIŽE I NA FILM

Samo se totalne strip-neznalice mogu iščuđavati naslovu poput 'Superman protiv Batmana', pošto je taj sukob već mnogo puta obrađivan u stripu. No sada se radi i film u režiji Wolfganga Petersena.

Stripovi o superherojima prepuni su crossovera, spajanja dvojice junaka od kojih svaki ima svoj serijal, a koji se u crossover izdanju sukobljavaju ili surađuju u borbi s negativcima. Premda su dvije velike stripovske kuće, DC Comics (Superman, Batman, Flash, Wonder Woman itd.) i Marvel Comics (Spiderman, Hulk, X-men itd.) znale surađivati i međusobno "križati" svoje junake za posebna izdanja, obično se u stripovima sreću i junaci iz "iste tvrtke".

Često su se sretali upravo Superman i Batman, koji su dugo "radili zajedno" unutar "Justice League of America", ali povremeno bi njihove razlike u karakteru dolazile do izražaja. Jedan od najdojmljivijih takvih primjera je završni sukob "Čovjeka od čelika" i "Križara s plaštom" u legendarnom stripu Franka Millera "Povratak tamnog viteza". Neukrotivi Batman tu sipa u lice vječitom "dobrom momku" sve što mu ima za zamjeriti: "Ja sam se uvijek borio za pravdu, bez obzira na zakon, a ti si uvijek bio spreman ulizivati se svakom tko nosi značku ili maše zastavom."

Činjenicu da šora između dvojice najvećih strip-junaka nije ništa novo priznaje i redatelj koji će je upriličiti na filmu, Wolfgang Petersen: "To se ranije nije dogodilo. Bilo je tog sukoba u nekoliko epizoda stripa, ali nikad na velikom ekranu. Oni su toliko različiti, i to je odličan materijal za dramu."

Petersen je toliko "zagrizao" u sukob kostimiranih superheroja da je zbog toga odložio dva projekta: ekranizaciju "Enderove igre" i veliki spektakl o Trojanskom ratu. Ono što ga je oduševilo je izvrstan scenarij Andrewa Kevina Walkera ("Sedam"): "Imamo scenarij koji se koncentrira na likove, a ne na akciju. To je pravi materijal za dvojicu velikih glumaca." Wolfgang želi u jednoj od te dvije uloge, bilo kojoj, vidjeti Matta Damona.

Paralelno s Petersenovim projektom, svaki od junaka dobit će i novi "svoj" film: "Superman Lives" u režiji McG-ja ("Charliejevi anđeli") i "Batman: Year One" koji radi Darren Aronofsky ("Rekvijem za snove"). "Ja jako volim filmove o Supermanu i Batmanu," komentira Petersen prethodnike, "naročito prva dva iz oba serijala. Gledao sam ih mnogo puta. Ali ovo što ja radim bit će nešto sasvim drukčije. Dinamika je drugačija jer su obojica u jednom filmu, što daje novu perspektivu. Tu je i izgled i utisak Metropolisa, zlatnog grada, i osjećaj Gothama, zlokobnog grada sjenki. Ovo su Superman i Batman u svijetu nakon 11. rujna; radnja se događa danas ili sutra."

"Superman protiv Batmana" trebao bi se početi snimati iduće godine, a u kinima bi se trebao pojaviti početkom 2004. Dok to čekate, pogledajte kako je prošao Klikov dvoboj između Supermana i Batmana.

M.F. 12.07.2002.


Klikov meč: Superman vs. Batman

Spider-Man? Pored ove dvojice, taj može samo tiskati bubuljice

U stripu su se sukobili već puno puta, na filmskom platnu to će učiniti 2004. godine. Danas se bitka superjunaka odvija na stranicama Klika, pa neka bolji pobjedi.

Dok redatelj filma "Batman vs. Superman" Wolfgang Petersen tek najavljuje "borbu divova" (ako želite pročitati što je sve o tom superherojskom epu rekao Petersen, morate pročitati članak "Superman i Batman: stara priča stiže i na film"), mi smo je već organizirali.

Kako bi borba bila što poštenija, osim supermoći (tu je Batman pušiona), mjerili smo i njihove društvene sposobnosti i showbiz uspjehe. Pa krenimo:

SPOSOBNOSTI SUPERJUNAKA

Letenje
Superman: da
Batman: ne

Izdržljivost
Superman je izdržljiviji od bilo kojeg običnog smrtnika. Ipak, s vremena na vrijeme mora udisati zrak.
Batman je samo čovjek koji se izvježbao do krajnjih granica.

Vatra iz očiju
Superman: da
Batman: ne

Ranjivost
Osim kriptonita, Supermana gotovo nitko i ništa ne može povrijediti. Doduše, drugi superjunaci mogu mu zadati ozbiljne udarce.
Batman je samo čovjek. Jak, ali ipak samo čovjek.

Sluh
Superman ima supersluh i može čuti kilometrima dalek poziv za pomoć.
Batman je samo čovjek, ali zato ima dosta tehničkih pomagala.

Snaga
Superman je supersnažan. Kada je ljut, može podići, baciti i razbiti čitavu zgradu, a kada je dobre volje, može svojoj curi napraviti dijamant od ugljena.
Batman je vrlo snažan... čovjek.

Vid
Superman ima supervid i bez problema može iz grada gledati kupačice na nudističkoj plaži.
Batman ima sasvim prosječan vid.

X - zrake
Superman ih ima i, ako hoće, može vas gledati dok se samozadovoljavate u toaletu.
Batman ih nema.

(Pa dobro, kakve supermoći uopće ima Batman, pitate se sada? Nikakve, ali otkad su mu kriminalci ubili roditelje, manijački je vježbao i učio, postao jak i hrabar - pametan je bio i prije - pa se bez problema tuče i s desetak puta jačim protivnicima.)

Pobjednik
Uvjerljivo Superman, razbio je Batmana kao Severina Vesnu Pisarović.


DRUŠTVENE SPOSOBNOSTI

Superman ima supermoći, ali živi superdosadnim životom
Prilagođenost
Superman je vanzemaljac i kao takav ima malih problema sa socijalizacijom.
Batman je čovjek koji je paranoično opsjednut borbom protiv zločina, ali mu nikad nije bio problem navući masku "normalnosti".

Posao
Superman - ima šugav posao piskarala u novinama Daily Planet.
Batman - u civilki je milijunaš Bruce Wayne s palačom i brojnim unosnim investicijama, naročito u tehnološke tvrke čiji najnoviji proizvodi postaju Batmanova pomagala.

Položaj u društvu
Superman - Clark Kent je solidan novinarčić, ali ne pretjerano cijenjen.
Batman - Bruce je vrlo bogat i vrlo ugledan član zajednice.

Luksuz
Superman prima mjesečnu plaću novinara. To je sitna kinta dovoljna za skroman život.
Batman ima novaca koliko god hoće i ne libi ga se potrošiti - živi u dvorcu.

Žene
Superman - Clark Kent je zaljubljen u Lois Lane, a ona je zaljubljena u Supermana, koji je ujedno i Clark, ali joj to ne smije odati, a ona je preglupa da to sama skuži. I tako to.
Batman - imao je neke tu i tamo (nije da ga ne vole), ali svi vrlo dobro znamo da kod žena pali nešto drugo i da nijedna ne želi frajera koji noću ne dolazi u krevet, nego u kostimu šišmiša tumara gradskim krovovima mlateći lopove.

Auti
Superman - nema. Što će mu, kad može letjeti?
Batman - Batmobile, najcool auto na svijetu; kad zatreba, ima i Batbike motor, Batcopter, Batplane i što sve ne.

Stil
Superman - bijedan. Crveno-plavo-žute tajice i glupi plašt, zalizana frizura s čuperkom koja je izišla iz mode još prije nego što je Cary Grant umro. Par puta su mu u DC-ju pokušali modernizirati kostim, ali tradicija je tradicija...
Batman - cool da coolerskiji ne može biti, od 1939. do danas izmjene su samo minorne. One šiljate šišmiš-uši ponekad izgledaju glupo, ali kad stane u sjenu, to je grafički najbolji prizor ikad crtan. Plašt mu je i praktičan, zna se zamotati u njega kad treba.

Pomoćnici
Superman - nema. Što će mu pomoćnik, kad je najjači smrtnik na svijetu? Novinaru Clarku Kentu pomaže fotoreporter i prijatelj Jimmy Olsen.
Batman - standardni pomoćnik je dječak Robin, više od prijatelja, zbog kojeg su mnogi zli jezici tvrdili da je to jedno... hm... čvrsto muško druženje. Radio je i s Catwoman i Batgirl, ali sa ženama nikako na zelenu granu. Premda radi "na svoju ruku" i ne šljivi zakone, dobar je s policijskim komesarom Gordonom (opet muško prijateljstvo).

Protivnici
Superman - tko još pamti njegove protivnike, osim superzločinca Lexa Luthora?
Batman - taj se, pak, šorao s najboljima, najmaštovitijima i najbizarnijima: Joker, Penguin, Two-Face, Poison Ivy...

Pobjednik
Uvjerljivo Batman. 'Ajde, Supermana vadi to što je odrastao u selendri Smalvilleu i tek onda dospio u velegrad Metropolis (smišljen po uzoru na srednjoamerički Cleveland!), ali mu je ostala totalna amerikaniziranost karakteristična za prvu generaciju useljenika. Batman je, pak, gospodar noći u turbouzbudljivom Gothamu, to jest u New York Cityju.


SHOWBIZ USPJESI

Batman živi u cool gradu, vozi cool auto i ima cool neprijatelje

Tko je duže u biznisu
Superman ima tijesnu prednost od godinu dana u stripu i malo veću na filmu, ali mu to ne pomaže.

Filmovi (zasad)
Superman - 4 (1978-1987.)
Batman - 4 (1989-1997.)

Serije
Superman - prvi je krenuo na malom ekranu (George Reeves), a ima i kurentnu igranu seriju "djetinjstvo, dječaštvo" ("Smalville").
Batman - prvi je postao kultan zahvaljujući psihodeličnoj seriji iz šezdesetih u kojoj ga je tumačio Adam West. Osim toga, "Batman: the Animated Series" svojim je goth-noirom polučio takav uspjeh da je nastala i crtana serija o Supermanu (bijedna imitacija Batmanove).

Zarade
Od filmova su tu negdje, ali i tu Batman vodi. Od marketinga je Batman puno više zaradio, a i stripovi se daleko bolje prodaju.

Glumci
Superman je donio nesreću većini ljudi koji su ga igrali: George Reeves izvršio je (vrlo sumnjivo) samoubojstvo, a Christoper Reeve ostao je paraliziran nakon pada s konja.
Batman - u ulozi su se izmijenili neki od najboljih hollywoodskih frajera: Michael Keaton, Val Kilmer, George Clooney, a čak će i Paul Newman odigrati ostarjelog "Batmana u mirovini".

Redatelji
Superman - prvi film režirao je rutiner Richard Donner ("Smrtonosno oružje"), a onda je serijal preuzeo duhoviti Richard Lester ("A Hard Day's Night", "Help", "Tri mušketira"). Katastrofalno loš četvrti nastavak radio je trećeligaš Sydney Furie. Novi nastavak snimat će videospotaš McG.
Batman - "Križara s plaštom" prvo je opjevao mračno- genijalni Tim Burton, a onda preuzeo neinventivni Joel Schumaher, odgovoran za ono zlodjelo s Clooneyjem. Sljedećeg radi najinventivniji čovjek nove generacije, Darren Aronofsky.

Pobjednik
Batman.

KONAČAN REZULTAT
Ha, Batman!
12.07.2002.

Objavljeno: Klik Magazin (www.klik.hr)

sadržaj

11.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Sinisa Radovic <sinishar@EUnet.yu>
Subject: studentski festival - HITNO !!!

Od 24. do 28 avgusta u Beogradu ce se odrzati

STUDENTSKI FESTIVAL UMETNOSTI

u okviru koga ce biti zastupljeno i strip stvaralastvo studenata. Organizatori (ministarstva kulture, prosvete i beogradski univerzitet) pozivaju sve zainteresovane studente da ucestvuju. Od aktivnosti vezanih za strip bice organizovana izlozba studentskog stripa, teoretska predavanja, diskusije i strip radionica.

Svim studentima voljnim da ucestvuju na festivalu u okviru strip sekcije (ukoliko nisu iz Beograda) bice obezbedjen smestaj i ishrana u studentskim domovima za vreme odrzavanja festivala.

NAPOMINJEMO DA OVAJ POZIV VAZI ZA SVE STUDENTE SVETA, A TU SE POSEBNO RACUNAJU STUDENTI SA PROSTORA BIVSE JUGOSLAVIJE.

Posto je do pocetka festivala ostalo malo vremena molimo sve zainteresovane da nam se sto pre jave kako bi im blagovremeno obezbedili smestaj.

Za sve informacije mozete se obratiti:
Miroslavu Gligoricu tel: 011/310 22 54
Vladimiru Vesovicu tel: 011/492 250 ili
Sinisi Radovicu tel: 011/108 700; e-mail: sinishar@EUnet.yu

From: Zlatko Krstevski <zlatkoart@yahoo.com>
Subject: poziv za stripadjije


POZIVAM SVE STRIP AUTORE DA POSALJU SVOJE RADOVE. U OKVIR MANIFESTACIJU "COOL STRIP ART 3" ODRZACE SE STRIP RADIONICA NAMENJENA PRETEZNO MLADIM AUTORIMA OD 16 PA DO 22 GODINE, MEDJUTIM DOBRODOSLU SU I VECITO MLADI STRIP AUTORI KOJE ZELE UCESTVOVATI. POSALJITE KVALITETNE KOPIJE A4 FORMATA OD 1 DO 4 STRANA. I VI MOZETE UCESTVOVATI IAKO NISTE NA STRIP RADIONICI. SVE RADOVE PUBLIKOVACEMO. POMOC JE DOBRODOSLA, ZNACI PROFESIONALCI I NEPROFESIONALCI SALJITE SVOJE RADOVE, CILJ OVE INTERAKTIVNE RADIONICE JE SVAKAKO OPIPATI PULS STRIPADJIJA KOJE ZELE DA SURADJUJU. NAJBOLJE BICE PUBLIKOVANE I UZETE U OBZIR ZA "BALKANSKU STRIP RADIOINICU"....

SALJITE DO:
CENTAR ZA VIZUELNU UMETNOST "VIZANT",
D.NAREDNIKOT 58,
PRILEP-75OO,
MACEDONIA

sadržaj

12.

LINKOVI

Strip Vesti

-More Comics, striparnica u Zagrebu
http://www.corner.hr/strip/


-Novi intervju Zlatka Krstevskog Makedonskg strip autora na strani:
http://www.denicamk.com
(pogledajte broj 39. mart 2002. kultura, skica za portret)

sadržaj

13.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 20. do 27. jula

20. jula 2001. Preminuo je, u 78 godini života, kreator jednog od najvećih francuskih strip junaka, kauboja Taličnog Toma (Lucky Luke), Maurice de Bevere, poznatiji po pseudonimu Morris. Kreirao je "usamljenog kauboja" davne 1946.

27. jula 2001. Predstavljeni su Striper (Beopolis) i Grafička zavera (Samizdat b92) u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Beograd.


-----------------------------
1. decembra 1923. Rođen je Morris (Maurice de Bevere) u Belgiji u Kortrijk-u. kreator je jednog od najvećih francuskih strip junaka, kauboja Taličnog Toma (Lucky Luke) koga je kreirao davne 1946.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad