prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. IZLOŽBA KUHINJE - Strip Vesti
2. IZLOŽBA GRČKO-SRPSKA - Zoran Penevski
3. VELIKA NAGRADA ULUPUDS - Zdravko Zupan
4. STRIP JE SLOŽENA UMETNOST - Ilija Bakić
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 66. - Marko Stojanović
6. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (126) - Darko Macan
7. MOJ POGLED (13) - zmcomics
8. ŠTAMPA - štampa
9. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
   -INKAL NA TV-u
   -CAPTAIN EURO
10. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

1.

IZLOŽBA KUHINJE

Strip Vesti

U subotu 22. juna, sa pocetkom u 20h,
STUDENTSKI KULTURNI CENTAR
u Beogradu ce biti domacin
izlozbe radova strip radionice
KUHINJA.

Pored tabli Aleksandra Zografa, Saleta Mihajlovica, Letaca, Stevana Markusa i ostalih, u opustenom ambijentu baste SKC-a ce biti priredjeni koncerti bandova NUP i FUZZ (zastupljenih na CD kompilaciji "Kuhinja"), a takodje ce biti moguce nabaviti najnovija izdanja strip fanzina.

ULAZ SLOBODAN!

sadržaj

2.

IZLOŽBA GRČKO-SRPSKA

Zoran Penevski

U utorak, 25. juna u 20 casova, u REX-u se otvara izložba stripova domaćih autora na grčkom i grčkog autora Arkasa.

Na preko 150 tabli, predstavljen je strip-magazin "YUS", koji uređuje Dragan Apostolović. Prvi broj ovog časopisa sa srpskim autorima stripa namenjen tamošnjoj publici objavljen je u Grčkoj 2000. godine (Janjetov, Zograf, Oljača...), a ovo će biti jedinstvena prilika da se u potpunosti pogleda drugi, neobjavljeni broj (Zograf, Grubanov, Pavlović, Mihajlović, Dokić...).

Apostolović je samostalno, u okviru projekta "Paradigma", pokušao da poveže dve kulture na polju devete umetnosti i time što je omogućio da se domaćoj publici predstavi i grčki autor Arkas (CD ROM, strip-kaiševi; deo njegovog rada poznat je domaćoj publici po radovima koji izlaze u "Glasu javnosti").

Gost: Dragan Apostolović, urednik "YUS"-a
Domaćin: Zoran Penevski, urednik strip-projekta "Grafička zavera" u REX-u

sadržaj

3.

VELIKA NAGRADA ULUPUDS

Zdravko Zupan

Prema informacijama objavljenim u Biltenu ULUPUDS-a (br. 2, jun 2002.), na nedavno odrzanom sastanku Umetnickog saveta ULUPUDS-a doneta je odluka da se Velika nagrada Srbije za primenjenu umetnost i dizajn za 2000. godinu dodeli Draganu Bosnicu za monografiju "PRVIH DVADESET GODINA" i samostalnu izlozbu ilustracija radjenih za "KNJIGOTEKU" 1993.-2000. u galeriji SINGIDUNUM u Beogradu (izlozba je odrzana i u galeriji ART CENTAR u Novom Sadu). Buduci da se Skupstina ULUPUDS-a odrzava bijenalno, dakle svake druge godine, ove godine, 29. juna, bice dodeljene nagrade za 2000. i 2001 godinu. Nagradu dodeljuje ULUPUDS i Republicki fond za finansiranje kulture redovnom clanu udruzenja za delo koje predstavlja najznacajnije ostvarenje iz oblasti umetnosti i dizajna u toku prethodne godine.

Iako se Bosniceva monografija pojavila pre dvadeset meseci u javnosti je iz nerazumljivih razloga bila veoma slabo propracena. S druge strane, da li zbog politickih promena do kojih je u medjuvremenu doslo (izdavac je Sekretarijat za informisanje Skupstine grada Beograd), usled necijeg nemara, ili ko zna kakvih razloga, u prodaji se, do danas, pojavilo svega nekoliko primeraka u knjizari "GECA KON", a trenutno se moze nabaviti u drugoj "PROSVETINOJ" knjizari u Knez Mihajlovoj ulici. Mozda ce ovo ugledno priznanje doprineti da se pomenuti propusti otklone i Dragan Bosnic i njegova monografija zadobiju paznju kakavu s pravom zasluzuju.

Istovremeno su dodeljene i godisnje nagrade ULUPUDS-a za stvaralastvo u 2001. godini. U slikarsko-grafickoj sekciji (jedna od 9 sekcija) nagrade su, izmedju ostalih dobili: Aleksa Gajic za strip serijal "BIC BOZJI" za francusku kucu "SOLEIL"; Jugoslav Vlahovic za samostalnu izlozbu crteza u galeriji HAOS i monografsku knjigu "ART GELERI"; Rastko Ciric za samostalnu izlozbu ilustracija 1973.-2001. u MUZEJU PRIMENJENIH UMETNOSTI; Drazen Kovacevic za saradnju sa izdavackom kucom "GLENAT" na strip serijalu "TOCAK" i vise samostalnih izlozbi.

sadržaj

4.

STRIP JE SLOŽENA UMETNOST

Ilija Bakić

RASTKO ĆIRIĆ, RENESANSNI UMETNIK

STRIP JE SLOŽENA UMETNOST

Ograničenje stripa u odnosu na film, na primer, moglo bi da bude odsustvo zvuka, ali to je istovremeno i prednost ovog medija, jer taj "nedostatak" diktira sasvim originalna rešenja

Rastko Ćirić (1955) jedna je od retkih stvaralačkih ličnosti renesansnog zamaha: on je grafičar, dizajner, autor crtanih filmova, muzičar, pedagog na Fakultetu primenjenih umetnosti, autor nekoliko knjiga itd. Priče u slikama neprestano ga prate, od malih nogu do profesure. Govori nam o prvim susretima sa stripom, omiljenim junacima i autorima, kako se uopšte razvijao njegov interes za ovaj medij.

- Najranija sećanja vezana su za "Politikin Zabavnik", duge epizode sa Miki Mausom, Bimom i Bumom, kada sam naučio da čitam već je na naslovnoj strani bio Flaš Gordon - priča Ćirić. - U "Kekecu" je počeo da izlazi Maseroov stip o Krcku, u prevodu Duška Radovića. Još se sećam radosti kada sam jednom ležao bolestan, a majka mi je donela prvi broj novog stripa-časopisa "Miki". Sećam se i horizontalnih sveski sa epizodama Tarzana. Jedan o najranijih snova kojeg se sećam vezan je za Bima i Buma: ceo san je bio u grubom dvobojnom rasteru, kako je tada "Zabavnik" štampan. Uz "Zabavnik", redovno sam kupovao "Stripoteku" i kasnije Rustemagićev "Strip-art". Kad sam upisao Akademiju, shvatio sam vrednost moje male kolekcije stripova i još više izoštrio kriterijum za skupljanje. Strip-autori koji meni danas najviše znače su Mebius i Dejv MekKin; naravno, odmah tu su i Kramb, Milaco i Prat; klasici kao Vinzor MekKej i Foster se podrazumevaju.

Kako, kao umetnik koji se bavi raznim grafičkim disciplinama, procenjujete odnos stripa prema njima? Koje su prednosti a koja ograničenja devete umetnosti?

- Ne može se ni kod jedne umetnosti govoriti o prednostima i ograničenjima. To je kao da tvrdite da je, na primer, vajarstvo bolje od slikarstva. Strip, kao i sve druge umetničke oblasti, ima svoje odlike koje privlače ili odbijaju potencijalne autore. Pored toga, strip je složena umetnost koja u sebi ima elemente literature, ilustracije, tipografije i filma. Ograničenje stripa u odnosu na film, na primer, moglo bi da bude odsustvo zvuka, ali to je istovremeno i prednost ovog medija, jer taj "nedostatak" diktira sasvim originalna i karakteristična rešenja problema prikazivanja dijaloga, onomatopeja, muzike. Dakle, svako ograničenje pretvara se u prednost ako je medij samosvojan. Kao profesor FPU bili ste mentor mnogim strip-autorima, čime ste svakako zadužili domaći strip. Kako vam iz te pozicije izgleda trenutno stanje na domaćoj sceni?

- Pre nego što sam počeo da predajem ilustraciju na Fakultetu primenjenih umetnosti, strip je bio poštovan na odseku grafike, ali je u sasvim skromnoj meri učestvovao u pedagoškom procesu. Sećam se da smo kao studenti imali jedan zadatak u kome se tražilo da napravimo kaiš strip i da ga izvedemo u nekoj od grafičkih tehnika, ali dugačak strip za diplomski rad, toga nije bilo. Ja sam za treću i četvrtu godinu studija uveo po jedan zadatak koji se odnosi na strip. U procesu učenja ilustracije to je važna karika, jer tera studente da posmatraju niz ilustracija kao celinu, a takođe i da istovremeno razmišljaju u vremenu i prostoru. Sećam se da smo profesor Kršić i ja zapazili mnoge mlade autore po strip-radovima koje bi priložili u mapi za prijemni ispit. Sada, kad pogledam unazad na tih desetak godina koliko sam na fakultetu, vidim da je iznenađujući broj autora koji danas formiraju beogradsku strip scenu prošao kroz moje ruke. U svakoj generaciji najmanje jedan student odluči da kao svoj diplomski rad uradi svoj autorski 'dugometražni' strip, što je izuzetno složen zadatak. Naš fakultet danas može da bude ponosan na činjenicu da je već nekoliko bivših studenata ilustracije postiglo međunarodni uspeh baš u oblasti stripa.

Na kraju i standardno pitanje o vašim planovima i projektima koje pripremate ili su u fazi realizacije.

- Pod projektima podrazumevam samo ono što radim za svoju dušu, ono što nije naručeni posao. Pripremam tri knjižice, koje ne stižem da završim zbog mnogobrojnih tekućih poslova. Jedna od njih je nastala u međunarodnoj radionici u Bratislavi septembra prošle godine i zove se "Priručnik za gajenje domaćeg metamorfa", za koju predgovor piše A. Peragras, naš najveći stručnjak za fantastična stvorenja. Metamorf je, naime, najneobičnije od svih imaginarnih bića, jer se neprekidno menja.

Iz oblasti muzike, sledi dugo očekivano objavljivanje mog CD-a posvećenog "Bitlsima", koji je nastao još pre pet godina i koji se zove "The Rubber Soul Project" (PGP), ali i snimanje novog albuma u istom maniru. Takođe, Dinko Tucaković je namerio da režira jednosatni film o ovom muzičkom projektu, tako da su u toku pripreme za to. Goran Skrobonja će raditi na scenariju. Film bi trebalo da bude gotov do jeseni. U aprilu bi trebalo da u NJujorku predstavim retrospektivnu selekciju jugoslovenskog animiranog filma, zahvaljujući velikom angažovanju Anice Tucakov.

Uz svoje projekte radim, i na pripremi za štampu velikog dela mog oca Miloša Ćirića, koje se zove "Letopis simbola". U pitanju je petotomna enciklopedija simbola od praistorije do danas, na kojoj je on radio više od dvadeset godina. Uz sve to, smenjuju se i mnogobrojni naručeni poslovi.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 4, 5. i 6. maja 2002.godine

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No 66.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

NA KRAJU KRAJEVA

"… Obicno odmah pocinjem sa da tragam za dobrim krajem scenarija. Posavsi od lepog kraja moguce je vratiti se ka pocetku price. To funkcionise bolje nego da se krene od pocetka i ide ka kraju. Jasno, dobro je imati sjajnu ideju za pocetak, to privuce paznju citalaca, ali ako je to jedino sto ima, autor rizikuje da se izgubi u scenariju, a citalac da bude prevaren: autor mora odmah da pocne da smislja zanimljiv zavrsetak."

Prethodni pasus predstavlja deo intervjua Dominika Ptifoa sa Hugom Pratom objavljenog u knjizevnom casopisu Gradac (dvobroj 135-136) posvecenom upravo preminulom gospodinu Pratu. U ovom malom delu intervjua (koji je inace, kao i sam dvobroj, obavezno stivo za ljude kojima Hugo Pat zauzima visoko mesto u hijararhiji strip autora) Prat govori o jednom svom kretivnom postupku koji je korisno imati u vidu kad god se pristupa nekom novom poslu. Zanimljivo je kako Prat postavlja stvari: Ukoliko autor nema dobar kraj, citalac ce biti prevaren. Sama ideja o tome kako pisac sa citaocem sklapa ugovor svaki put kad sedne da pise nesto nije nova (ja sam je prvi put sreo na svojoj drugoj godini fakulteta u knjizici posvecenoj pisanju eseja pod imenom Structuring paragraphs a od tada jos par puta), ali je, cini mi se, efektna. Naime, citalac koji uzima u ruke neko stivo ulaze svoje dragoceno vreme i svoju dobru volju (i ponekad ne bas zanemarljivu svotu novca!), a za uzvrat od pisca ocekuje da nece propustiti da ispuni njegova ocekivanja - da ce mu dati upravo ono sto od tog i takvog stiva trazi (bila to zabava, moralna pouka ili nesto trece). Po zavrsetku citanja citalac zna da li je za svoj utroseni novac i vreme dobio adekvatnu protivvrednost, zna da li je pisac ispunio svoj deo dogovora - i od toga zavisi hoce li ikada ponovo pozeleti da ponovo udje u dil sa istim skribomanom.

Nekako nesvesno, ja sam uvek u svom pisanju imao pristup slican onome koji propoveda Prat, s jednom bitnom razlikom: Gotovo uvek ja prvo smisljam dobar (bar se ja nadam) pocetak, pa tek onda dobar kraj. Ne radi se o svesnoj nameri, mada bi se mogla racionlizovati na sledeci nacin: Bez dobrog pocetka (bar za mene) nema ni ugovora, ni prilike za dobar kraj. Tek kad citalac zagrize, tek kad ga (i ako) pocetak kupi za strip, tek tada dobijamo ugovor koji treba ispuniti. Jer da bi se sklopio ugovor, moraju da postoje bar dve strane, zar ne?

Kad radite nesto kratko, lako je brzo naci dobar svrsetak. Kad radite nesto dugo, donekle je moguce isplanirati kako cete tako nesto zavrsiti (Gart Enis je to (ne bas sasvim po mom ukusu) uradio sa svojim ultra popularnim serijalom Preacher nakon sedamdeset i kusur brojeva). Ali kad radite televizijsku seriju koja traje 122 epizode i sedam sezona, cija se stalna glumacka postava neizbezno (pa cak i dramaticno) menja iz godine u godinu, cija se prica razvija i grana u najnepredvidljivijim pravcima, unapred smisliti dobar kraj se granici sa nemogucim.Upravo zato namece se zakljucak da trojica scenarista filma Homicide: The movie (Tom Fontana, Dzejms Josimura i Erik Overmajer) koji stavlja tacku na seriju nisu unapred mogli da smisle kraj serije. Upravo zato je njihov uspeh jos sjajniji, jer Homicide: The movie je najbolji kraj neke serije, bilo filmske bilo stripske, koji sam ja ikada u zivotu video. Majstorstvo s kojim je okupljena cela stalna postavka serije (sastavljena i od likova koji vise nisu medju zivima a koji su ipak nasli svoje mesto (i to savrseno!) u filmu), svi epizodni likovi od vece vaznosti i nacin na koji im je pronadjeno logicno mesto u strukturi filma oduzima dah. Sigurnost s kojom se rasplicu neke sedam godina stare naznake i pod libelu dovode odnosi medju likovima oduzima dah.

Na kraju krajeva, kraj je ono sto nam uvek ostaje u pamcenju, kraj koji predstavlja zavrsnicu i mi se pocesto ravnjamo prema njemu kad odredjujemo vrednost necega sto smo procitali ili odgledali. Kraj koji se ne zaboravlja je nesto najbolje cemu neka serija (opet, bilo stripska bilo televizijska ili filmska) moze da se nada - Homicide ga je dobio.

sadržaj

6.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (126)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

KORACI

Od prvog koraka teži je samo drugi.

Prvi je korak, naravno, poslovično težak. Mladi stripaš ne suočava se na svome prvom koraku samo sa svladavanjem zanata (na što je bio spreman), već i s mnogočim nepredviđenim: izdavačkim strukturama, uredničkom inercijom, podmetanjima kolega … Manevriranje tim labirintom nema nikakve veze sa crtanjem i nisam jednom vidio talente koji su u sudaru sa stvarnim svijetom od svega jednostavno digli ruke.

Drugi korak može biti lakši - pogotovo ako je riječ o prodaji iste stvari istom uredniku - ali sa sobom donosi i probleme na koje ni u najluđim snovima nismo računali. Ono što je do jučer bio san, naime, danas je stvarnost; jučerašnja zabava, danas je - užasne li riječi, je li? - posao.

A posao je ono što je većina htjela izbjeći kada je razmišljala o privređivanju crtanjem (ili pisanjem, ili glazbom, ili …). Nema ranog ustajanja, mislilo se, nema radnog vremena ni dosadnog šefa, živjeti od crtanja je tulum bez kraja! A onda se otkrilo da, ako već nema ranog ustajanja, ima probdjevenih noći. Da radnog vremena nema zato što nikad ne prestaje i da svaka popijena kava nije vrijeme ukradeno poduzeću već samome sebi. Nema, uz to, plaće ako se ne radi; nema bolovanja, a često ni godišnjih. Šefa nema, pa se ni na koga nemaš ni ljutiti. I - što je najgore - nema zabave. Crta se i kad ti se crta i kad ti se ne crta; crta se za telefonski račun, pseću hranu i nove cipele; crtaju se stvari koje su ti mrske, za ljude koji ti se gade i za novce koje možda nećeš nikada ni vidjeti. Crta se, silom prilika, sve bolje, ali se ni u tom napretku ne stigne uživati.

Drugim korakom shvatimo da ovaj put nikad ne postaje nizbrdica, te da koračanje nije naš izbor već zaista, kako kažu, samo niz zaustavljenih padova.

Od prvog je koraka teži samo drugi, od drugog samo treći. Stotinu dvadeset i šesta kolumna nije ništa lakša od prve. Teža je, štoviše, jer me prvih stotinu dvadest i pet stalno zapitkuju jesu li bile vrijedne truda, a sve me buduće plaše svojom neispisanom prazninom. Vjerujem, i dalje, da hodati treba, iako mi se sve rjeđe uspijeva sjetiti zbog čega tako vjerujem.

sadržaj

7.

MOJ POGLED (13)

zmcomics

SIVO-BELI DESKTOP

Ako hoćeš da napraviš dobar scenario uvek nosi sa sobom notes, ili diktafon, ako ti je bog dao da ga imaš (a uz to ti nije neobično da pričaš sa njim), i beleži sve ideje. Ako želiš da uradiš kolumnu na vreme, da iskoristiš sve ideje koje ti dođu do glave tokom nedelje, uradi isto. A ne da, poput mene, sedneš ispred monitora i buljeći u belo-sive tonove Word-ovog okruženja pokušavaš da se setiš onih bitnih stvari što si hteo da napišeš tokom protekle nedelje.

Ratujući sa problemom inspiracije došao sam i do toga da se setim da sam hteo reći ponešto o scenarijima. Neću pisati kako se rade scenariji, neću pisati kako se malim detaljima začinjavaju priče, jer i sam to učim te se ne osećam pozvanim da držim nekom predavanja.

Marko je pisao o scenariju za film i TV i po meni propustio priliku da kaže kako bi stripovi sadržaja poput serije Homicide, koju i sam izuzetno cenim, bili više nego vredni pažnje. Kvalitetan krimić, jeste i to može biti kvalitetno urađeno, bi mogao da dobije široku publiku. Gledam pojedine enigmatske časopise koji imaju preko stotinu strana i koji bi uz strip mogli postati atraktivni letnji almanasi koji bi imali lepe tiraže, koji bi, ako vam nije ispod ponosa da se tamo štampaju vaši stripovi, pomogao populisanju stripa.

A ima tema koje su pokazale da mogu privući brojnu publiku.

Neznam jeste li gledali Šrek-a?! Prvi put sam ga gledao švercujući se uz sina i ustanovio, po publici u sali, da se ipak moj sin tu nekako prošvercovao. Kako se došlo do tinejdžerske i odrasle publike? U čemu je tu reč? U dobrom scenariju, u dobrim likovima, modernom viđenju bajke. Nisam ljubitelj parodija bajki i dečije literature. Otišao sam da vidim crtić jer mi se lik strašno svideo. Kad sam odgledao film bilo mi je žao što je neko tako nešto smislio pre mene. Bio sam ljubomoran na ideju, na priču, na sve u filmu. Bilo mi je žao što ne može da se oceni da je tu neka ideja upropašćena te da se iskoristi Macanov recept. Da se pokuša od upropaštene ideje napraviti nešto novo, dobiti inspiracija. Jednostavno je sve na mestu i sve funkcioniše. Iako sam sklon ozbiljnijim storijama i nešto patetičnijim pričama opet ništa ne bih menjao, jer u filmu postoji savršeni balans između parodije, humora, avanture i patetike. Savršen obrok koji čovek rado ponavlja.

Dovoljno je reći kako me je sin provalio i kako svaki put kad mu treba društvo za gledanje crtića složi priču: "Hajde tata da gledaš sa mnom crtić. Ako hoćeš možemo gledati i Šrek-a!!!...:)"

Eto dve dijametralno različite scenarističke priče a opet privlačne za publiku, a opet (ponavljam li se?) kvalitetne i zanimljive. Verujte, niko tu nije hteo na silu da ispadne pametan. Dovoljno je bilo da se potrude da ono što rade bude bolje od onog što se od njih, i teme koju obrađuju, očekivalo.

sadržaj

8.

ŠTAMPA

štampa

Dragan Apostolović, izdavač prvog digitalnog strip izdanja

U Arkasovom "Lošem društvu"

"Doživotni" već dva meseca u "Glasu". Ideja - stvaranje pan balkanskog strip okruženja

U najprometnijim domaćim knjižarama (Plato, IPS, Beopolis, Stubovi kulture...) juče se pojavilo prvo digitalno (na CD-romu) strip izdanje na srpskom jeziku "Loše društvo".

Reč je o stripu iz serijala "Doživotni" legendarnog grčkog autora Arkasa (koji već dva meseca izlazi u "Glasu javnosti") koji se kod nas pojavio pod etiketom "Paradigma". Priređivač i prevodilac Arkasovog CD-rom izdanja i vlasnik "Paradigme", beogradski izdavač Dragan Apostolović, za "Glas" kaže:

- Arkas je izuzetno kontroverzna umetnička ličnost koja je deflorisala grčku strip-scenu objavivši prve table legendarnog serijala "Pevac" u strip magazinu "Vavel" početkom osamdesetih. Serijal "Doživotni", prvi put objavljen 1988, a publici se obraća iz perspektive zatvorenika osuđenog na 622 godine kazne koji je, u društvu debelog, prljavog i prijateljsko-eksploatatorski orijentisanog pacova, zatočen u gotovo nadrealni svet besmislenih pravila popravne institucije.

Digitalno izdanje Arkasovog stripa, prema Apostolovićevom konceptu, samo je deo znatno šire ideje "balkanske strip transverzale" koja se pod imenom "Paradigma" rodila u Atini 2000. godine zbog, tvrdi Apostolović, "siromašnog protoka informacija i globalnih stereotipa o ljudima sa ovih prostora.

Prvi konkretan rezultat ove ideje bio je predstavljanje jugoslovenskog strip magazina na grčkom jeziku "Jus" na 16. internacionalnom festivalu stripa u Atini, septembra 2000:

- Prvobitno, "Jus" je zamišljen kao multijezički tromesečni strip magazin sa uredništvom u Atini. Međutim, uglavnom zbog finansijskih teškoća, preselili smo se u Beograd. Do sada su izašla dva broja "Jusa", a publici će, zajedno sa Arkasovim tablama, biti predstavljen u "Reksu" izložbom koja se otvara 25. juna.

Apostolovićeva ambicija je uspostavljanje pan-balkanskog strip okruženja, jer, strip je, tvrdi on "univerzalni jezik simbola i emocija i kao takav "idealan medij za unapređenje međubalkanske komunikacije". Time je i osnovna ideja "Paradigme" da, koliko je god moguće, utiče na brži protok ideja i informacija na Balkanu.

I. S.

Objavljeno: GLAS JAVNOSTI, 18.06.2002. godine.

Dom stripa u Beogradu

Otvaranjem izlozbe Gradimira Smudje, prostor Francuskog kulturnog centra u Beogradu neformalno je proglasen za dom stripa, u kom se pored originalnih tabli i na desetine frankofonih izdanja, mogu pogledati i dokumentarni filmovi o nekim od najpoznatijih francuskih autora. Do kraja meseca termini su rezervisani za razgovore, radionice i promocije - sve ono sto domacoj strip sceni nedostaje kako bi realizovala svoj, bez sumnje, veliki potencijal.

Novosadjanin koji vec gotovo deset godina zivi u Italiji, Gradimir Smudja se dosad pretezno bavio karikaturom - sto je zabelezeno na brojnim domacim i inostranim izlozbama, ali i pripadajucim nagradama. Table Smudjinog stripa izlozene u Francuskom kulturnom centru, "Vinsent i Van Gog" i "Bordel muza", pocetkom jeseni "uselice" se u korice izdanja francuske kuce Delkur, ciji je direktor medjunarodnog odeljenja Toma Ragon takodje gost Beograda. Ragon je u subotu predstavio svoju izdavacku kucu, jednu od "mladjih" u Francuskoj sa tek 15 (!) godina postojanja i 420 objavljenih albuma. Veceras u 18 sati gost Francuskog kulturnog centra bice Caba Kopecki, rodom sa Palica, koji je, kao urednik francuskog izdavaca Glena, "kriv" za prodor jugoslovenskih strip autora na francusku scenu.

Vec sutra, o karakteristikama francuskog scenarija i istorijskom scenariju u stripu, govorice profesor istorije iz Grenobla Frank Ziru, jedan od najpoznatijih strip scenarista u Francuskoj, koji upravo radi na stripu "Ekspert" sa Miroljubom Milutinovicem Bradom. Dva termina u junu rezervisana su za pedstavljanje domacih strip izdavaca (25. i 27. jun), dok ce krajem meseca u Beograd stici i neobican strip crtac Ptiluk, da zatvori izlozbu svojih radova i odrzi radionicu (za koju se jos mozete prijaviti!).

M. Jovanovic

Objavljeno: DANAS, ponedeljak, 17. jun 2002.

sadržaj

9.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-INKAL NA TV-u
Svima poznati strip "L'Inkal" koga su započeli Moebius i Jodorowsky a nastavio naš Zoran Janjetov će, poput mnogobrojnih stripova, nastaviti život na TV ekranima u formi crtane serije od 26 epizod, od kojih će svaka biti u trajanju od 13 minuta. Za realizaciju serije je zadužen Fabrice Giger koji će imati budžet između 8 i 10 miliona dolara!!!



-CAPTAIN EURO
Od samog početka, Captain Euro i Twelve Stars privlači veliku pažnju medija kako u Evropi tako i van nje. Captain Euro postaje evropska maskota, prave se mnogobrojni TV i radio programi pojavljuje se u dnevnoj štampi kao i u magazinima.
http://www.captaineuro.com/index.htm

sadržaj

10.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Zoran Penevski nam je prosledio sledeći strip-konkurs:

Kulturni centar REX i Dom kulture u Čačku raspisuju konkurs za strip na temu

SRBIA RMX (Srbija Remiks)

Šta vidite oko sebe danas? Šta se u Srbiji promenilo? Koja je Vaša verzija Srbije?

Kvalitetne crno-bele fotokopije, do 5 tabli formata A4, poslati do 1. septembra na adresu: REX, (za SRBIA RMX), Jevrejska 16, Beograd.

Broj radova, pol i godište učesnika nije ograničen. Najbolji radovi biće nagrađeni i objavljeni.

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

The Matrix je takođe i strip koji možete besplatno čitati:
http://whatisthematrix.warnerbros.com

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 22. do 28. juna

21. juna 2001. Otvorena je izložba grafičke radionice Entropija u Subotici u kafiću "session". Izlagali su: Miroslav Lazendić, Damir Pavić - Septic, Saša Pijuković - crc, Vanja Subotić, Rusim Čelik, Marko Božinoski, Željko Petrić i Dejan Stošić.

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad