prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. "NIŠ 2002" - Henrih
2. OD LUCERNA DO ZRENJANINA - Aleksandar Pavković
3. NOVI "E-FLIT" - Dušan Gačić
4. JUNACI NARODNIH PESAMA - zmcomics + štampa
5. PARISKI SALON STRIPA - Aleksandar Manić
6. NEPOTPUNE DOPUNE - Zoran Penevski
7. NOVA IMENA - Ilija Bakić
8. ČISTIM NOKTE I PRIČAM STRIPARIJE (2) - Aleksandar Žiljak
9. JUŽNJAČKA UTEHA No 64. - Marko Stojanović
10. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (124) - Darko Macan
11. MOJ POGLED (11) - zmcomics
12. ŠTAMPA - štampa
13. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
14. BERZA - mail
15. LINKOVI - Strip Vesti
16. DATUMI - Strip Vesti

1.

"NIŠ 2002"

Henrih

Hello my,

Petak 07.06.02.god. u Paviljonu u Niškoj tvrdjavi. Otvaranje izložbe radova pristiglih na konkurs za strip "NIŠ 2002". Pozivamo sve zainteresovane da posete izložbu od 07.06 - 17.06.02, u vremenu od 10.00 - 20.00h.

Best regards,

HENRIH
henrih@ptt.yu

sadržaj

2.

OD LUCERNA DO ZRENJANINA

Aleksandar Pavkovići

Vladan Nikolić – nagrađen u Lucernu

Strip crtač, karikaturista i ilustrator Vladan Nikolić iz Zrenjanina je na ovogodišnjem 11. festivalu stripa u Lucernu, Švajcarska (Fumetto - Lucerne's Comix Festival) osvojio treću nagradu u prvoj kategoriji (530 eura + trofej), sa stripom po sopstvenom scenariju. Tema konkursa bila je: „Vatra”. Nikolićev kolorni strip od dve table, pod nazivom „Light my fire” moguće je pogledati na službenoj Internet prezentaciji festivala u Lucernu www.fumetto.ch pod linkom Winners. Na žalost Nikolić nije prisustvovao samoj dodeli nagrada, što je danak sredini iz koje potiče, a slike sa izložbe i dodele nagrada video je jedino putem već pomenutog sajta. Na samoj dodeli nagrada organizatori su pročitali kratak tekst na engleskom koji im je na njihov zahtev Nikolić poslao. Takođe treba imati u vidu, da su nakon zatvaranja festivala u Lucernu strip table svih nagrađenih iz prve kategorije (kategorije za odrasle) bile potom izložene na 18. festivalu stripa u Siereu, Švajcarska (Festival International de la BD – Sierre, www.bdsierre.ch).

sadržaj

3.

NOVI "E-FLIT"

Dušan Gačić

NOVI "E-FLIT"

"e-FLIT" br.2
na www.nan.hr/e-flit i dalje poziva na suradnju sve autore stripova i tekstova o stripu, a u ovom novom broju donosi, između ostalog, inteview s Danijelom Žeželjom, premjerne stripove, tekstove, recenzije...

I MEĐUNARODNI NATJEČAJ ZA STRIP

Tekst natječaja....

...pod "Pozivi na saradnju" (zmcomics)

sadržaj

4.

JUNACI NARODNIH PESAMA

zmcomics + štampa

Ovih dana je izašla iz štampe knjiga "Junaci narodnih pesama" Baneta Kerca u izdanju ITP "ZMAJ" iz Novog Sada. Izdavač, poznat u Jugoslaviji po luksuznim i izuzetno kvalitetno opremljenim enciklopedijama, je videvši projekat Baneta Kerca, pokrenuo potpuno novu ediciju pod nazivom "Zmajevo krilo". U toj ediciji se kao prva knjiga pojavila baš ova, koju je ilustrovao, pesme odabrao i opremio naš poznati strip autor Bane Kerac.

Kao i sva ostala izdanja i ovo je izuzetno kvalitetno odštampano, u punom koloru na više od stotinu strana u tvrdom povezu i sa zaštitnim omotom. Unutra se nalaze, od strane autora, odbrane narodne pesme i, ono što ovu knjigu čini posebnom, atraktivne ilustracije Branislava Kerca kojima on na sebi svostven način prikazuje junake opevane u tim pesmama. Približno je jednak broj ilustracija kolorisanih u raskošnom digitalnom koloru koje se prostiru preko celih strana, kao i onih, za nas crtače atraktivnijih, crteža rađenih olovkom gde se autor pokazao u punoj veličini.

Kako bi na najbolji način saznali kako je došlo do ideje da se radi knjiga i šta se njom želelo postići prenosim vam jedan intervju koji je prošle godine Branislav Kerac dao za dnevnik Blic a koji je rađen baš povodom autorovog rada na "Junacima narodnih pesam".

Knjigu ćete naravno naći u većini domaćih knjižara već ovih dana jer Zmaj ima jaku i razgranatu distribuciju pa nećete morati da se lomatate po Beogradu ili Novom Sadu kako bi je našli.

Bane Kerac: Ne želim da kroz stripove naturam ičije stavove, pošto se to pretvori u propagandu koja samu sebe jede. Nije Rembrant naslikao „Noćnu stražu“ da bi podržao pobunu, nego da bi nam pružio vizuelni i estetski doživljaj


ŠTA SU UČINILI OD KRALJEVIĆA MARKA

Ono pravo crtanje, „za ozbiljno“, počelo je kada su Bane (Kerac) i Toza (Obradović - scenarista) 1975. odlučili da urade strip „Poručnik Tara“. A ono najozbiljnije sledi 1989, kada je čuveni svetski producent Ervin Rustemagic preuzeo distribuciju Banetovih autorskih prava. Pod okriljem firme „Strip art features“, njegova „Cat Claw“ je osvojila skandinavske zemlje i šire. Događaji 1991. sprečili su autorov uspešniji pohod na Ameriku (L.A. izdavačka kuća Malibu izdala je svega devet brojeva), ali je Bane već bio „faca“. Kao priznanje tog statusa, stigla mu je ponuda od Andreasa Knigea, vlasnika firme „Carlsen Verlag“, da uradi kratak strip u boji povodom rušenja Berlinskog zida. Tako se našao u društvu velikana kao što su Bil Gibons, Enki Bilal, Mebius… Ovaj strip („Durch Bruch“) objavljen je na 14 jezika. A Banetova Kata? Pa ona je tri godine uzastopno proglašavana za najpopularniji lik švedskog magazina „Magnum“.

Šta donosi status uspešnog strip-autora?
- Obavezu da stalno budem uspešan, ili u gorem slučaju da izigravam uspešnog autora. Meni lično, korist od takvog statusa je bila dobra posećenost na koncertima hevi metal benda „Gerometal“, jer su svi moji čitaoci želeli da vide da li sam bolji crtač ili sam bolji bubnjar.

Šta uspešni autor danas radi ili mora da radi?
- Manje više krcka staru slavu i snalazi se sa elektronskom pripremom za štampu. Zahvaljući nekim upornim klincima, strip se u nekom obliku ipak održao, što bi rekli na aparate, ali sada, kako vidim stvari, kreću nabolje.

Šta je danas sa Katom? Ko je ona u stvari?
- Kata je sve ono što muškarci žele da vide i sve ono što ne žele da dožive. Dakle, pravo žensko. Obična studentkinja koja poludi u februaru. Ništa neuobičajeno! Ja znam par njih koje su lude preko cele godine.

Da li je tačno, kao što kažu, da vama ništa nije sveto, čak ni narodni junaci?
- U svakom slučaju se nisam prema njima odnosio kao prema svetinji. Razlog zašto sam ih crtao baš takve je vrlo prozaičan: jednostavno mi je dosadilo da ih gledam u našim knjigama kao neke nesuvisle spodobe ili još gore, kao umetničke doživljaje. Pošto su knjige te vrste obično izdavale „ozbiljne“kuće, uvek je ilustrovanje zapalo nekom akademcu ili pesniku koji nisu imali (ili nisu hteli da imaju) pojma o tome šta je to junak sa velikim J. Moja generacija je odrasla na Princu Valiantu, i nama ne može da se podvali nekakva škrabotina koja možda jeste umetnička, ali ne daje dovoljno dobru predstavu o epskom heroju. Pogledajte samo šta su napravili od Kraljevića Marka: pijandura sa crvenim nosem u husarskoj uniformi. Jeste, moji kostimi takođe nisu sto odsto autentični, ali su daleko bliži predstavi heroja koju ima klinac vaspitan na Konanu i ostalim WARRIORS-ima. A ne da nam njanjavi Franko Nero trčkara po šumi i doziva svoju vernu ljubu. Ako heroj ima mač, to onda mora da bude mač - u najmanju ruku klejmor, a ne neka kriva sabljica za seckanje salate. Ako smo na Kosovu imali oklopnike, onda ih obucimo u oklop, a ne u husarske uniforme iz 18. veka. Možda sam ja malo zastranio na holivudsku stranu, ali nešto baš i ne vidim da je to tako jako loše. Naravno da vitezovi kralja Artura nisu izgledali kao u Burmenovom filmu „Ekskalibur“, ali sumnjam da niste uživali gledajući ih kako blješte na zalazećem suncu uz „Karminu Buranu“. Zašto našoj deci da se uskrati jedna takva predstava o našim vitezovima. Zar je Kosančić manje atraktivan od Gavena? Nije. Samo treba pustiti mašti na volju, da je ne sputava tamo neki knjiški istoriograf na radnom mestu konsultanta serije. Zato nam onaj film o boju na Kosovu i izgleda tako kako izgleda, sve sa senkom od mikrofona na pokrovu kneza Lazara.

A šta biste vi hteli?
- Da nam Švarceneger igra Milana Toplicu? Hm, pre desetak godina to i ne bi bila skroz blesava ideja, ali danas, jedan Austrijanac, da ne kažem Nemac...

Čemu se vi zapravo podsmevate?
- Ljudskoj gluposti. Stereotipima koji nas čine duhovno siromašnim. Zato se trudim da ih iskrivim, kad god mi se ukaže prilika.

A da li ste na strani feministkinja budući da Kata sve sređuje?
- Taman posla! Nisam baš zadrti, al za neke stvari sam Balkanac. Volim inicijativu i nezavisnost duha, pa mi je i junakinja takva. Ne tako davno, imao sam zadovoljstvo da na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu branim Katu od optužbi da je ona najogoljeniji produkt muškog šovinizma. Na kraju smo zaključili da je na većini stranica ona zaista prilično „ogoljena“, što jes’ jes’.

Ša mislite o mačo-muškarcima kod nas i inače budući da njima Kata „lomi...“ širom sveta?
- Naši mačo-muškarci su samo jadne kopije holivudskih starova. Još kad se setite da ni sami holivudski starovi nisu bog zna šta (jedan drogoš, drugi peder...) na šta tek kopije liče? Izumrla vrsta, u svakom slučaju. Na svu sreću, pošto je Bata Živojinović u Štefici Cvek pokazao ko su i šta su mačo-tipovi!

Vaš trenutni status ili angažman?
- Radim ponešto za Bonelija, nešto malo za Dark Hors, nesto malo za Heavy Metal (magazin), digitalno kolorišem stripove i knjige nekih stranih i domaćih autora, dizajniram izdanja „Marketprinta“, dizajniram kesice za kafu... uživam.

Ako prihvatate stav da umetnost nije umetnost ako nije angažovana, za šta se vi anagažujete u vašem stripu?
- Prvo i prvo ne prihvatam taj stav. Oko čega se to Hamlet angažovao? Oko slobodne prodaje lobanja u bescarinskoj zoni? Džon Ford je još davno naglasio da ako ima neku poruku on koristi poštu. Ne želim da kroz svoje stripove naturam svoje ili nečije stavove pošto se to obavezno pretvori u propagandu koja samu sebe jede. Nije Rembrant naslikao „Noćnu stražu“ da bi podržao pobunu nižih oficira, nego je želeo da nama pruži vizuelni i estetski doživljaj (i da zaradi nesto para, ako ćemo pravo!). Nemam ništa protiv angažovane umetnost, i treba da postoji, samo je ne treba proglašavati jedinom.

Milena Marjanović

sadržaj

5.

PARISKI SALON STRIPA

Aleksandar Manić

U Parizu je od 1. do 5. juna odrzzan Prvi pariski strip festival. Dugo issccekivan, salon je odmah podelio missljenja. Odredjeni deo posetilaca bio je razoccaran prisustvom samo dve velike izdavaccke kuche "Glenat" i "Soleil" i odsustvom nezavisnih kucha na kojima pocciva produkcija vechine angazzovanih stripova. Drugi deo posetilaca bo je prijatno iznenadjen smirenom atmosferom, jednostavnosschu organizacije i odsustvom uobiccajene vassarske buke. Medjutim, istina se nalazi na razmedji. Organizator je koncept salona preuzeo od Angulemskog festivala stripa, poccevssi od podele prostora, pa do izgleda kataloga i izbora slova. Za razliku od Angulema, koji po broju izlagacca i posetilaca nalikuje letnjem veselju u Gucci, pariski salon podbacio je u broju izlagacca, te je polovina hale bila zatvorena. Zanimljivost salona ccinili su vrlo mali izdavacci i nekolicina odliccnih trgovaca starih izdanja i originalnih tabli. Debate i predavanja nisu imale veliki odziv, a tri organizovane izlozzbe, zbog premalog broja originalnih tabli ne zasluzzuju taj naziv. Vechina prisutnih profesionalaca slozzila se da je atmosfera bila vrlo lepa i opusstena, ali da je nedostajalo ideja koje bi dovele visse posetilaca. Inacce, ovo nije prvi pokussaj da se u Parizu organizuje salon stripa. Prethodni se zavrssio neuspessno kada je 1986, posle treche godine, organizator ressio da visse ne gubi novac. O sudbini novog pariskog salona odlucciche se po izraccunavanju prihoda i po potpisivanju novih ugovora sa sponzorima.


antrfile
STRIP GODINA
2001. godina bila je za strip u Francuskoj izuzetno dobra: pojavilo se 1.600 albuma i prodali su se u tirazzu od 30 miliona primeraka, ssto je izdavaccima donelo oko 230 miliona evra. Od 150 izdavacca, ccetiri kuche drzze 80 odsto trzzissta: "Dupuis", "Groupe Glenat", "Groupe Dargaud" i "Groupe Flammarion". Bestseleri ovih kucha sstampaju se u tirazzima od 100 do 700 hiljada primeraka, dok se albumi nepoznatih i poslovno riziccnih autora sstampaju u minimalnom tirazzu od 8.000 primeraka. Inacce, u Francuskoj od stripa profesionalno zzivi oko hiljadu crtacca i stotinak scenarista, a od tog broja samo je 80 zzena. Blizu 40 odsto Francuza ccita stripove i poseduje kolekciju od bar dvadesetak albuma, a najdrazza tematika im je humor i zabava.

sadržaj

6.

NEPOTPUNE DOPUNE

Zoran Penevski

NEPOTPUNE DOPUNE

"Humanoidi i kretenoidi", Vladimir Stankovski, "Vreme", 2002.

"Zašto ti svoj nedostatak pameti uvek nadoknađuješ viškom gluposti?" - obraća se svom prijatelju jedan od junaka Vladimira Stankovskog iz strip-albuma "Humanoidi i kretenoidi", koji je objavilo "Vreme". Na svih 100 stranica ovih crno-belih stripova, nastalih u poslednjih 15 godina, sve vrednosti treba tražiti u toj ravni ironijske kompenzacije.

Naime, Stankovski na nivou teme infantilnost kompenzuje alegorijom (strip pod nazivom "...A šta vi, životinje, mislite o nama, ljudima?!" je odličan primer za ovu tvrdnju), odrednice žanra naučne fantastike pomera iz avanture u mebijusovsko-janjetovski hermetizam (što se najbolje vidi u polovini albuma koji zauzima SF, tj. junak StarFild), dok svetu intime i apstraktnih ideja dodaje društveno-angažovane poruke kako bi im se zajednički smisao iscrpeo u estetskom činu (priče pod nazivom "Vrata", "Mir, najzad!", "Isus u poršeu").

Istovremeno, na likovnom planu, u kompromisu između čiste, karikaturalne linije i preciznog nadrealizma, bitna odrednica stila Vladimira Stankovskog je način na koji se statičnost kadrova dopunjuje velikim narativnim kretnjama, bilo da je reč o dinamičnoj montaži, pretapanjima, oneobičavanju ili se radi o zgušnjavanju, tako da sama priča postaje strip-reka poput odlične "Wake Up" i završnog "Putnika", kojim čitava sveska dobija konceptualnu težinu. Stankovski, naime, beleži prolaznost i svetske zbrke koju zatiče i gorkog ismevanja koje progovara kroz njegove junake...

Onako kako reč 'humanoidi' asociraju na čuvenog francuskog izdavača stripova, čitav umetnički pokret koji simbolizuje, i, istovremeno, na aktivne sile koje razvode ljudskost ispod i znad samog Čoveka, tako pojam 'kretenoidi' ukazuje na pomeranje iz samog ljudskog središta, na ono ispadanje iz Čoveka bilo ka dečjoj igrariji (obratite pažnju na nazive Đuđa i Muđa, King Kong Kung Fu), bilo ka biotehnološkoj parodiji (StarFild kao humoreska Blade Runnera). U oba slučaja, dakle, ne radi se o ljudima i kretenima, nego o nepotpunim vrstama koje se prelivaju jedna u drugu, uporno promašuju konvencionalne odrednice i tim migracijama stvaraju narativnu deltu.

Stankovski je usamljeni hroničar, nedovoljno jak da promeni svet, ali ubedljiv i istrajan. Iako ova zbirka tek na trenutke predstavlja vrhunce (kao što je "Poslednji super-heroj"), ona je potrebno oslobađanje od balasta prošlosti i zanimljivo svedočanstvo o sazrevanju jednog stripara.

sadržaj

7.

NOVA IMENA

Ilija Bakić

STRIP

ČITANKA DEVETE UMETNOSTI

Vasa Pavković: SLATKI STRIP; "Narodna knjiga", Beograd 2001.

Više od petnaest godina na stranicama ovdašnje štampe (najčešće "Dnevnika", ali i "Vremena", "Demokratije") i književnih časopisa ("Književne reči", starih "Svezaka"), pod naslovom "Slatki strip", tekstove o delima devete umetnosti potpisuje V. Fumeti, alias Vasa Pavković. Sama njihova pojava bila je, u prvim godinama, više nego subverzivna s obzirom da se etablirana kulturna javnost i dalje, priznavala to ili ne, rukovodila starim, ali vladajućim mišljenjem (čitaj, direktivom) socrealističkih pregalaca po kojem je strip proizvod kapitalističke šund industrije namenjen zaglupljivanju širokih (revolucionarnih) radničkih masa. Otuda je pisati analitički i, kada je to zasluženo, pohvalno o "pričama u slikama" značilo uložiti, za sumnjivu stvar, svoj ugled ozbiljnog autora i trpeti "prijateljske" prekore (u stilu: "Šta će ti to, bavi se pravim stvarima"). Ipak, Fumeti je istrajno i predano pratio brojne strip publikacije i bio jedan od njihovih retkih hroničara-kritičara. Kada je, posle buma osamdesetih, usledila za strip izuzetno sušna decenija devedesetih, Fumetijevi tekstovi podsećali su na ovaj umetnički rukavac i vrednosti koje (ne)sporno poseduje; i u novom milenijumu ovaj autor ostaje veran stripu.

Svež i poletan

U knjizi "Slatki strip" sakupljen je tek neznatan deo Fumetijevih prikaza i oni su, zajedno sa nekolicinom do sada neobjavljenih članaka, podeljeni, prema tome da li su stripovi o kojima je reč nastali u Evropi ili u SAD, u dve celine: "Novi svet"i "Stari svet". U njima znatiželjni čitalac može otkriti mnoštvo podataka i precizne analize Malog Nema, Krejzi Keta, Princa Valijanta, Supermena, Betmena, Stiva Kenjona, Garfilda, Kalvina i Hobsa, odnosno Kreka, Taličnog Toma, Koko Bila, Asteriksa, Bluberija, Korto Maltezea, Gaše, Kena Parkera, "Tornjeva" Boa Morija, "Torpeda 1936", "Nošenih vetrom" i drugih, sveukupno 42 junaka serijala. Ograničenja pisanja za novine nametnula su Fumetiju obavezu da bude kratak, informativan i maksimalno određen u ocenama i on je svim zahtevima udovoljio, uspevajući da svaki tekst bude svež i poletan a opet i esejistički seriozan i lucidan. Čak i kada je konačni sud o stripu negativan u njegovoj pozadini oseća se, pre svega, nezadovoljstvo ljubitelja razočaranog u rutinerstvo senarista ili crtača koji su upropastili šansu da obraduju svoju publiku.

Relevantan vodič

Ovako sakupljeni i ukoričeni Fumetijevi prikazi samo dobijaju na kvalitetu, jer je informativnost uznapredovala do nivoa nedostajućeg nam strip leksikona a pojedinačni kritičarski stavovi složili su se u celovito razrađen metod/način tumačenja. I, konačno, ova knjiga se može čitati i kao relevantan vodič kroz bogato, ali haotično strip izdavaštvo koje do sada niko nije pokušao da sistematizuje i tako dobije pregled svih u nas objavljenih svetskih i domaćih stripova. Fumeti manirom izvrsnog poznavaoca navodi u kojim strip magazinima su objavljivani i reprintovani pojedini serijali, u kakvom obliku i (ne)kvalitetu štampe i prevoda, skicirajući tako izdavački profil proteklih godina. Rečju, "Slatki strip" je svojevrsna čitanka koja će u čudesni svet stripa uvesti nove ljubitelje, a one koji su njime već "zaraženi" samo utvrditi u uverenju da su odabrali pravi put.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 29. aprila 2002.godine

sadržaj

8.

ČISTIM NOKTE I PRIČAM STRIPARIJE (2)

Aleksandar Žiljak

Masamune Shirow
ili
K3: Komadi, kiborzi, kalibri

Ne znamo kako izgleda: Masamune Shirow je pseudonim i, koliko se zna, čovjek koji se iza njega krije nikad se nije u javnosti predstavljao kao Shirow.

Ne znači da o njemu ništa ne znamo. Rođen je 23. studenog 1961. U Japanu, naravno. Studirao je crtanje i slikarstvo u Osaki. Poslije je bio profesor likovnog. To si mogu zamisliti. Možda i ne mogu, japanski su srednjoškolci nešto drugo od ovih naših. Objavljivati počinje sredinom osamdesetih i ne treba mu dugo da postigne međunarodni uspjeh.

Živi u Hyogu, nakon što mu je kuća propala u potresu '95. To je onaj što je stresao Kobe i okolicu. Iako je Shirow relativno milostiv što se tiče uništavanja gradova, i kod njega se ponekad osjeća svijest da mu tlo pod nogama nije baš čvrsto. To je senzibilitet (vjerojatno pojačan Hirošimom i Nagasakijem) koji je prilično utjecao na japansku masovnu kulturu. Sjetimo se samo Godzille i prijatelja, ne treba ići dalje.

O da, skoro sam zaboravio: čovjek voli paukove. Pretpostavljam ptičare. Znate: veliki k'o tanjur, osam dlakavih nogu i tako to. Uzgaja ih doma. Crta (u kiborg-obliku) gdje stigne i može.

* * *

Osim ako netko od vas ne zna japanski, Shirowa najlakše možete upoznati preko engleskih prijevoda što ih izdaje Dark Horse. Do sad su objavili Black Magic, Orion, Dominion (2 albuma), Ghost in the Shell i Appleseed (4 albuma + Databook). To pokriva njegov rad do '95. Od tada je završio Ghost in the Shell 2 (ne znači da se serijal nužno tako i zove), ali to za sad postoji samo na japanskom. U zadnje vrijeme sve više nailazim na njegove ilustracije. Izdao je dvije zbirke Intron Depot i Intron Depot 2: Blades (postoji i na CD-ROM-u), te Cybergirls Portfolio. To Ameri uvoze iz Japana, Intron Depot-i koštaju 40 bucksa svaki i još ih se nisam dokopao.

No dobro, da se pozabavimo onime što nam je dostupno. Prvi je Black Magic. To je nešto što bi naši strip-fanzinski autori trebali malo provrtjeti po rukama, pa da vide kako se neke stvari rade. Naime, Black Magic je objavljivan u fanzinu Atlas dok je naš junak još bio na studiju. I premda se vidi da je to rani rad, svi su elementi Shirowljeva kasnijeg opusa itekako ovdje prisutni. Imamo zgodne komade (O, yeah!). Politiku. Smrtonosne androide i kiborge. Promišljanje odnosa prirodne i umjetne inteligencije. Akciju. Paukove. Priču (o zavjeri vladajućeg superkompjutera što vlada ljudskom civilizacijom na Veneri) koja se odvija u epizodama, ne prečvrsto povezanim.

U stvari, čini mi se da je tu najslabija točka Shirowljeva izraza. Njegovo brijanje na politiku, umjetnu inteligenciju u svim njenim oblicima, futuristički hardver, cure i žestoku šoru sa oružjima najvećeg mogućeg kalibra, spojeno sa detaljnim i finim crtežom, kao da mu ne daje dovoljno prostora da više poradi na priči i scenariju. Tako se ponekad događa da neke stvari ostaju visjeti u zraku, da neki dijelovi stripa kao da služe sami sebi, bez povezanosti s onim prije i onim poslije. Doduše, ovdje treba biti oprezan. Shirowljev tekst smatra se prilično zaguljenim, apstraktnim i metaforičkim i prevođenje na engleski, navodno, nije jednostavno. Ni pažljivo čitanje nije na odmet, veze među segmentima ponekad su vrlo suptilne i hoće promaknuti površnijem čitatelju.

Bilo kako bilo, pod nazivom Black Magic M-66, stvar je završila kao crtić.

1985 počinje objavljivanje Appleseed-a, koji je u četiri albuma izlazio do 1989. Ovo je pobralo par nagrada, kako u Japanu, tako i vani, i ne bez razloga. Nakon Trećeg svjetskog rata (Znači ne tako daleko u budućnosti, kako stvari idu! :), svijet je postao prilično tiho mjesto. Civilizacija ipak opstaje, uz drugačiji raspored snaga. Bivši vojnik Deunan Knute i njen kiborg Briareos bivaju regrutirani kao specijalni policajci u utopijski grad Olympus. Naravno, utopija skriva i svoju tamniju stranu, i dvoje ratnika su ubrzo do grla u opasnim zavjerama što se razrješavaju žestokim bitkama egzo-kostura, helikoptera-topovnjača, divovskih paukolikih tenkova (trenutno nemam boljeg termina) i pištolja punjenih sjemenkama jabuke. Ako mislite da sam skrenuo, pročitajte!

Kad čovjek čita Appleseed i uspoređuje s Black Magic, jasno je da se teme iz prvijenca ovdje dalje razrađuju i dopunjuju. Također, lijepo se prati i evolucija Shirowljeva crteža, koji postaje istovremeno ležerniji i bogatiji, uz obilatu upotrebu preslikačkih rastera, što je inače čest slučaj u mangi. Na žalost, koliko znam, serijal nikad nije dovršen, pa se moramo zadovoljiti sa ova četiri albuma. Šmrc!

Ghost in the Shell možda je najpoznatiji Shirowljev strip, moguće i zbog istoimenog crtića. Krenuo je 1990, i bavi se specijalnom operativkom Motoko Kusanagi i njenim timom komandosa koji se u ne baš blistavoj bliskoj budućnosti bore protiv terorista, industrijskih špijuna i opasnih umjetnih inteligencija. I ovdje je naracija epizodna, a na ključno i pomalo metafizičko pitanje, gdje u svijetu u kojem se ljudski um može programirati prestaje čovjek, a počinje stroj, nije dan jednoznačni odgovor. Budimo iskreni i priznajmo da ga možda i nije moguće dati. U Ghost in the Shell imamo prilike vidjeti i kako Shirow vlada stripom u boji: svaka epizoda počinje sa nekoliko predivnih kolor stranica, što je posljedica tehničkih zahtjeva sveski u kojima su epizode objavljivane. Tu su i naslovnice, po dvije za svaku epizodu, pa je ovaj album možda i najljepše mjesto za prvi susret s Masamune Shirowom.

Što se mene tiče, Shirowa sam upoznao preko Dominiona. Prvi je preveden na srpski (jedno od onih crna-zastava-sa-lubanjom-i-kostima izdanja, bez impresuma, bez ičega), originalno je izdan 1986, a postoji i kasnije dopunjeno izdanje. Dakle, tu srećemo Leonu Ozaki, koja se, u totalno zagađenom gradu Newport, svojim mini-tenkom Bonaparteom bori protiv bande super-kriminalca Buakua. Stvar je zapravo zafrkancija iz mladih dana i odstupa od onoga čime se Shirow uglavnom bavi. Druga je epizoda Dominion: Conflict 1 (No More Noise), objavljena deset godina kasnije, znatno složenija i pomalo gorko-slatka. Iako je zrak u Newportu u međuvremenu postao čišći, Leonini su problemi narasli. Ne muče je samo teroristi naoružani avionima što bombardiraju grad smrdljivim bombama. Tu je i svakodnevna uredska ludnica u stanici, ljubavno suparništvo napaljenih prometnih policajki, komisija za izbor novog policijskog tenka i njeni najnoviji partneri: zločeste kiborg-sestre Puma, što za kaznu redovito dobivaju rafale gumenih metaka u stražnjice. Ukratko, zabavno i duhovito i ne čudi da je završilo kao crtana serija!

Konačno, Orion. Tematski i idejno pomalo nekarakterističan rad za cjelokupni opus Masamune Shirowa i najbolji primjer kakav brijač može biti kad se sasvim raspištolji. Dakle, u carstvu Yamata, magija i tehnologija su nerazdruživi. Carstvo upravo pokušava svoj najveći pothvat: uništenje negativne karme u cijeloj galaksiji. Jasno, kako to obično ispada, put do pakla popločan je dobrim namjerama i zato na scenu stupa bog Susano, divlji i ubitačan. Slijedi opća ludnica, tipično japanski koktel bogova, čudovišta i urbane destrukcije, temeljito zapapren budističkim misticizmom, magijom i kvantnom fizikom, gdje je na kocki sudbina cijelog univerzuma, ni manje ni više. Sve to uz detaljna (pseudo)znanstvena objašnjenja, molim i da se razumijemo! Tko se snalazi, OK, tko ne, njegov problem!

* * *

To je sve što je za sada dostupno od Masamune Shirowa. Shirow sam priznaje da radi malo, a površni pogled na njegov crtež govori i zašto. U industriji gdje je norma 30+ stranica tjedno (Čujete, vi wannabe stripaši?), čovjek poput Shirowa koji objavljuje jednom godišnje prilično je rijetka ptica. On ne hvata krivine, nema kod njega istog kadra kopiranog, drugačije obrezanog i isšrafiranog pa ponovno uljepljenog, i tako pet puta, a nema ni artworka za koji je očito da ga rade anonimni šljakeri-asistenti ili je skinut iz albuma za arhitekte i dizajnere.

Shirow, bilo kao strip-autor, bilo kao slikar, spada u sam vrhunac suvremene japanske i svjetske strip produkcije. Njime bi se trebali baviti i oni koji imaju pretenzija prema ozbiljnijem praćenju SF-a. Tematski, Shirow je najbliži cyberpunku, ali gledanom kroz izrazito istočnjačku optiku. Dok se kiberpankeri bave ili kompjuteraški nabildanim pulpom (rani Gibson, na kasnijeg se ne isplati trošiti vrijeme) ili pitanjima globalizacije, medija, korporacijske moći i smrti klasične države (Sterling), Shirow zalazi u zonu sumraka koju predstavlja spoj čovjeka i stroja. Nisu slučajno njegovi kiborzi i androidi često ljudskiji od ljudi. Čak i kad se upliću u destruktivne zavjere, čine to da razbiju stege poretka, što, koliko god blagotvoran na površini, prijeti u najboljem slučaju stagnacijom.

I upravo je stoga, zbog svoje slojevitosti i metaforičnosti, truda i promišljanja uloženog u oblikovanje svojih vizija budućnosti i vrhunskog baratanja stripom kao medijem, Masamune Shirow autor koga bi trebalo čitati. Ima se što od njega naučiti. A i zabavan je, o da.


(FUTURA 102, travanj 2002)

sadržaj

9.

JUŽNJAČKA UTEHA No 64.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

BLADE 2
ILI
KOLIKO MOZE DA KOSTA DOBAR SCENARIO?

Dugo sam razmisljao o tome kako bi mogao da izvedem to da u Strip vestima pisem o mojoj omiljenoj seriji (nazalost, vec tri godine pocivsoj; no vec je davno poznato da sve sto je dobro ima kraj (to je verovatno razlog zasto se Law and order nastavlja u beskonacnost!) Homicide: Life on the street. Strip nije, po stripu nije radjena niti je neki strip (koliko ja znam!) radjen po njoj. Kako je onda uglaviti u Juznjacku Utehu? A onda se setim filma Blade 2, i osmeh mi se razlije po licu (iako mi kao u starom i prilicno bolesnom vicu zena koja radi na kiosku nije mesto zvaka dala zilete!). Jer, gledao sam nastavak Blade-a i shodno nazivu serije pozeleo da ubijem nekoga - po mogucstvu onog ko je odgovoran za tu travestiju koja je kostala milione dolara!

Sta fali Blade-u 2? Uglavnom sve, osim bljestave (nisam rekao sjajne, vec bljestave!) rezije Giljerma Del Tora. Znam, znam, na scenografiji i kostimima je radila ekipa strip crtaca i ilustratora na celu sa Majkom Minjolom i Timom Bredstritom i to lepo izgleda, sve pare koje su u film ulozene se vide na ekranu, muzika je odgovarajuca, pristacu i na to da je gluma podnosljiva (i nista vise od toga! Ne iskusavajte srecu!), ali ljudi Boziji, ovaj film nema scenario! Nemoguce je da niko nije primetio kao Veternica plitku, pravolinijsku pricu na nivou onih koje bi jos samo deca iz obdanista progutala, nedostatak bilo kakve motivacije likova za stvari koje rade, obilje vrlo traljavo prezentovanih stereotipa, logiku desavanja ravnu nuli, nepostojece dijaloge (ja se, da me ubijete, ne secam nijednog, ni dobrog (sto se lako da objasniti cinjenicom da ih nije bilo) ni loseg (sto je malo teze objasniti)), obrte koji vas sasvim izvesno mogu trgnuti iz sna u koji ste zapali gledajuci ovaj film (pod uslovom da su zvucnici u bioskopu maksimalno pojacani), likove do kojih vam je stalo koliko i do svrabeza na podlaktici i kao krunu svega Vesli Snajpsa koji po drugi put za redom izrazava zaljenje sto mu je Svarceneger preoteo ulogu Terminatora. U redu, ni prvi deo nije bio One flew over the cocoe's nest (pa cak ni The Rock; setimo se samo dijaloga tipa: "On pravi oruzija, ja ih koristim."), ali je barem imao pricu!

Prvi Blade je bio prilicno zabavan film, ne posebno inteligentan niti revolucionaran, ali zanimljiv. U pitanju je jedan od onih filmova koji ne sijaju zapletom niti scenaristickim umecem ljudi koji ga potpisuju vec brazvuroznom rezijom, i to znate mnogo pre nego odete u bioskop. Najvise sto od takve vrste filma mozete da ocekujete da scenario ne bude bas toliko tanak i los da vam oduzme zadovoljstvo adrenalinske voznje; u tom okviru je bilo moguce gledati prvog Blade-a i cak uzivati u njemu, pustajuci mozak na otavu dok Blejd recka sve sto ima iole siljatije ocnjake od uobicajnih. Prica je bila lagana, ali postojeca. Ovde kao da je neko rekao: "Imamo dobrog reditelja, ljude koji ce to fino vizuelno da upakuju, imamo para da napravimo opasnu scenografiju i da dovedemo najbolje koreografe (nisam rekao majstore, vec koreografe) borilackih vestina, ekipa za specijalne efekte koja se samo moze pozeleti koja cuci kraj kompjutera - koji ce nam prica? Daj nek se glumci samo sto vise makljaju i nek sve prsti, niko nece nista da primeti!" Dzabe vam sve to, stari moji, dzabe je to eye candy kad ja ne mogu da ga odgledam do kraja a da mi se stomak ne zgrci (kao sto mi se upravo sada grci (i to stvarno, ovo nije stilska figura; vi barem znate da ja nemam dovoljno stila za tako nesto!) dok pisem o njemu), kad taj film u mom slucaju ne ispunjava svoju osnovnu funkciju - on ne zabavlja, on nervira svojom ispraznoscu!

I tu u pricu ulazi Homicide: Life on the street, serija u koju proporcionalno nije bilo ulozeno ni pedeseti deo novca koji je bio ulozen u Blade-a 2, ali koja ima sve ono sto Blade-u 2 fali!

P.S. Na TV Pinku se danas, 7. 7. 2002. prikazuje zadnja epizoda sedmog ciklusa (i zadnja epizoda uopste) Homicide-a. Istog dana (tehnicki sutradan, posto se prikazuje u terminu od 02.00 u noci izmedju petka i subote) ce se prikazati Homicide: Life on the street: The movie koji zavrsava seriju na neverovatno dobar nacin, film koji mozete sasvim komotno (i s uzivanjem) gledati cak iako niste pratili seriju, i film o kojem cu tek nadugacko i nasiroko pricati. Ukratko, apsolutno ga preporucujem!

Nastavice se

sadržaj

10.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (124)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

PRIMJERAK KOJI AUTORSTVO ZNAČI

Honorar je lijepa i korisna stvar, ali postoji nešto što mladom, po prvi put objavljenom stripašu često znači više od novca: autorski primjerak!

Autorski je primjerak, slutim, u svom korijenu neka izdavačka podvala, jeftin način da se autora udobrovolji poklonom koji nakladnika ne stoji gotovo ništa, velika gesta za male novce. Ali, gesta je neosporno i višestruko djelotvorna. Dolaskom po autorski primjerak autor, za početak, izlazi iz kuće, što je već dobrodošla promjena dnevne rutine. Dolazi, zatim, u sredinu gdje ga cijene (jer ga objavljuju) i to iskazuju dajući mu poklon (spomenuti primjerak). Ćaskajući sa članovima redakcije autor se, uz to, osjeća superiorno jer oni - gle! - moraju raditi dok je on, bar tog jutra, slobodan zujati gradom i ubirati plodove svog rada. Dobije li više od jednog primjerka, autoru se pruža prilika da ih pokloni prijateljima, znancima ili kolegama pijancima te da ga oni zauzvrat časte kavom, divljenjem i zavišću. Ukratko, za razliku od honorara koji je najčešće potrošen i prije no što legne na žiro račun, autorski je primjerak autoru dokaz da je - autor.

Autorske sam primjerke najprije kupovao (zbog nestrpljenja, stidljivosti ili neznanja). Zatim sam se osokolio i krenuo obilaziti redakcije, uzimati po primjerak, dva, tri ... S početkom rada za Amere kutije s complimentary copies su počele stizati poštom - nova injekcija samopouzdanja. Platiti autorski primjerak postalo mi je nezamislivo te sam jednom vratio kutiju Negative Burn časopisa u inat carini koja mi je - na moj rad! - htjela naplatiti dadžbinu. Vremenom su primjerci izgubili svoj čar i postali dio rutine: otvori kutiju tek da vidiš što je unutra, složi je s ostalima, podijeli par komada onima kojima je stalo, ostalo spremi za trampu ili prodaju. Pragmatika umjesto romantike.

Jučer sam kupio primjerak časopisa u kojem mi je objavljen tekst. Zanimalo me da vidim što su zabrljali (nisu puno), a nije mi se dalo šipčiti sat vremena do redakcije, sjediti na kavi i onda potezati natrag. Bilo je vruće, imao sam pametnijeg posla i lakše je, kad se sve zbroji, bilo platiti. Krug se zatvorio.

Jesam li se time zauvijek ogradio od nematerijalnih veselja koja sam nekad znao ili je stvar samo u tome da si neke stvari više nemam potrebu dokazivati?

sadržaj

11.

MOJ POGLED (11)

zmcomics

TIRAŽNA TEORIJA...

Čitam u najnovijem, jedanaestom, broju Borderline-a tekst o Poljskoj strip sceni. Gledam njihove tiraže i ne shvatam zašto naše ljude hvata panika da nikad nećemo preći tiraže od 20-30 hiljada primeraka. Naravno, kad pričam o takvim tiražima mislim na ukupni prostor ex-yugoslavije jer drugačije se tiraži ne mogu meriti ni danas, ni ubuduće. Svidelo se to nekom ili ne.

Reći ćete da je Poljsko tržište veće od celokupnog ex-yu!?! Reći ćete to, u želji da potkrepite svoje strahove, a zaboravićete da je tradicija nešto značajnija od broja stanovnika. O tradiciji koju strip ima na našem podneblju govore najbolje brojke. U staroj, onoj prvoj, Jugoslaviji bilo je 12,5 miliona stanovnika, oko 50% nepismenih, a pojedini strip časopisi su se prodavali u tiražima između 20-40 hiljada!!! Isti prostor ima sada više od 25 miliona stanovnika i manje od 20% nepismenih (u kategoriju nepismenih ulaze danas i ljudi koji znaju da čitaju ali nemaju osnovno obrazovanje).

U "ono" vreme je priprema za štampu bila skupa, radile su se cinkane ploče, štampa je bila skupa kao i hartija a opet su autori bili bogati a, verujte mi, vlasnici listova u ondašnjem kapitalizmu sigurno nisu radili za buve. Danas imamo više nego dupliranu publiku, zahvaljujući kompjuterima izuzetno jeftinu pripremu, jeftinu ofset štampu i dugu tradiciju.

I u svemu tome smo daleko ispred neke Poljske. I pored komunističkih zabrana strip se kod nas ipak izdavao i čitao, dok su u zemljama iza Gvozdene zavese (mi smo ipak bili nešto između) zabrane bile mnogo rigoroznije i stripa praktično nije bilo.

Kad saberemo nekadašnje tiraže Stripoteke, Marvela, Eks-a, Super-a, Giganta, Yu stripa, Alan Forda i bonelija u izdanju Dnevnika (koji su izlazili istovremeno) doći ćemo da fantastične cifre od preko milion primeraka. Bitno je da je realno svega 30% čitaoca čitalo sve stripove. Ipak su ljudi čitali različite stvari. Ko je čitao Zagora i Bleka retko je kupovao Stripoteku ili Yu strip.

Znači da imamo ogroman potencijal, ali nešto tu fali...

Prvo, i najvažnije, nedostaje novac da bi ljudi ležerno odlazili do kioska i kupovali stripove. Jedan poznanik mi je oduševljeno rekao kako je video Zagora na trafici. Sutra dan je tužno rekao da ga nemože kupovati jer je preskup. Teške volje je prihvatio moje objašnjenje kako je to jeftinije od kutije cigareta koje svakodnevno konzumira, kako mu to neće rasturati pluća, a ako ga bude sakrio negde u orman ostaće i za njegove unuke zabavno štivo. Teško je progutao tu priču, ali ostaje da ljudi imaju novaca iskljućivo da si obezbede ono najosnovnije i nemaju sitno (u formi 2-3 eura) da si kupe sat-dva zabave. Danas stripove kupuju samo ljudi koji bi bili u stanju i hrane da se odreknu zarad omiljenog stripa. I na tome im veliko hvala.

Kako se sada izboriti za budućnost stripa i kako doći do tiraža? Rešenje je u aktivnom čekanju. U čekanju da standard građana poraste, a izdavačkih aktivnosti mora biti jer ljudi ne smeju da zaborave na strip. Znači moraju se neka izdanja raditi, da budu što jeftinija i pristupačnija, da ekonomski izdržavaju i čekaju bolje dane. A bolje dane ćemo dočekati samo ako budemo vredni i strpljivi.

Sada kad sam video na drugom TV Dnevniku državne televizije izveštaj sa proslave godišnjice izlaska prve sveske Spajdermena, mogu reći da se stvari stvarno pomeraju na bolje. Kad pogledam svog sina koji ne čita stripove, još je mali, ali posle gledanja crtića Princa Valijanta zacakle mu se oči kad sazna da tata ima komplet knjiga. Kada odgleda Spajdermena presretan je jer imam te stripove. Kad sve to vidim znam da strip ima publiku za budućnost i to u mnogome zahvaljujući filmovima i crtićima zasnovanim na stripovima. Zahvaljujući dugoj i kvalitetnoj tradiciji. Zahvaljujući talentovanim autorima, zahvaljujući... svima koji se trude da strip kod nas preživi ove teške godine.

sadržaj

12.

ŠTAMPA

štampa

Ovog puta su se za sadržaj ove rubrike pobrinuli Dušan Banjanin i Dekara:

Preminuo karikaturist Tonči Kerum

SPLIT, 3. lipnja - Istaknuti hrvatski karikaturist Tonči Kerum umro je u petak 31. svibnja u Splitu u 49. godini. U Splitu je završio srednju aranžersku školu, a zatim je pohađao Likovnu akademiju u Rimu. Od 1968. godine redovito objavljuje sportske karikature u Slobodnoj Dalmaciji i drugdje. Dobio je niz priznanja na festivalima humora, a zadnja nagrada je »Zlatna drača« prošle godine na Festivalu karikature u Blatu na Korčuli. Objavio je zbirku karikatura »Naprid bili« 1976. godine, te još nekoliko nogometnih strip-albuma, dječjih crtanki i bojanki. Jedan je od pokretača »Berekina« 1978. godine, a kao glavni urednik lista u komunističkom je režimu više od 60 puta bio pritvaran zbog satirične riječi. Uredio je i zadnji, 55. broj, Berekina koji će ostati zapisan zlatnim slovima u povijesti promicanja slobode, javne riječi u hrvatskom humoristično-satiričnom novinarstvu. Pogreb Tonča Keruma obavljen je u ponedjeljak na splitskome groblju Lovrinac.
M. J.

Objavljeno: Vijesnik, Utorak, 4. lipnja 2002

* * *

100 Bullets, Brian Azzarelo & Eduardo Risso

STRIP KOJI SE SLUZI HLADAN

Da vam neko ponudi neoborive dokaze da je konkretna osoba-vama bliska ili potpuno nepoznata-direktno odgovorna za prekretnicu u proslosti kada vam je sve poslo nizbrdo,a potom vam pokloni pistolj i sto metaka kojima se ne moze uci u trag, sta biste uradili?

U redu, kad bismo na svako trivijalno ili ozbiljno zlo koje nam je ucinjeno reagovali ubistvom, drustvo bi se brzo rasilo po savovima. Samo sto ovaj put imamo priliku da naplatimo nepravdu koju smo okusili na sopstvenoj kozi. I to nekaznjeno.

Sta biste uradili?

Ova moralna dilema centralna je premisa stripa 100 Bullets, ultimativnog moraliteta o osveti koji je naprecac osvojio americku scenu, poznatu po tvrdoglavoj vernosti momcima sa bozanskim mocima i fetisom na sarene kostime. Na nivou mesecnih svezaka od dvadesetak strana, 100 Bullets je brutalna krimi-drama u duhu Dzima Tompsona koja se bavi zivopisnom sibicarskom faunom: kafanskim muvatorima,neumoljivim reketasima, bivsim robijasima, korumpiranim pandurima. Dijalozi su leprsavi kao u Porodici Soprano. Kofercic sa dokazima, pistoljem i mecima nudi misteriozna limarvinovska figura Agent Grejvs, ciji motivi za nagodbu ostaju faustovski dvosmisleni. Slucaj svakog od iskusenika zanimljiv je sam po sebi, a poslasticu predstavlja njihova reakcija na "ponudu". Do sada smo videli kako je odbijaju, prihvataju i realizuju, ili sami stradaju.

Ali to nije sve.

Scenarista Azarelo zna da je u ovo doba otvaranja zanrovskih granica vest spoj nespojivih formi pun pogodak. Na sirem planu vezivno tkivo price tako postaje triler medjunarodnih razmera: "ponuda" Agenta Grejvsa zapravo je samo faza u regrutovanju piona za slozeni rat protiv jedne tajne organizacije; preplicu se tragicne sudbine sa ulice i zaverenicke sahovske partije sa vrha korporacijskih oblakodera.

Sa ekspesivnim crtezom Argentinca Risa, koji, kazu jos nije sreo Azarela, imamo hit: od kulturoloskog buma koji je izazvao Sandman Nila Gejmena pre desetak godina, nije bilo stripa koji je podjednako omiljen kod publike i kod stvaralaca.

Majski broj je trideset peti, a postignuti visoki standard jos ne opada; pojedinacne sveske sakupljene su u tri zbirke, cetvrta se ocekuje ove godine. Azarelo navodno namerava da okonca serijal, prikladno, sa stotim brojem. Sto ostavlja dovoljno vremena zainteresovanima da se ukljuce.

Sta cete vi uraditi?


Oto Oltvanji

Objavljeno: Vreme, Beograd, 9. maj 2002.godine

sadržaj

13.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

NATJEČAJ ZA STRIP

Strip e-zin "FLIT" i "KVADRAT" časopis za strip,
otvaraju
međunarodni natječaj za strip.

PROPOZICIJE
1) Pravo na sudjelovanje imaju svi;
2) Jezik koji će se koristiti u stripovima, po želji autora;
3) Broj stranica poželjan je od 1-6 .neobjavljenog, kompletnog stripa
(u obzir će se uzimati i iznimno uspjeli radovi
koji premašuju navedeni broj stranica);
4) Tema stripova, po želji autora;
5) Tehnika izvedbe stripova i upotreba boje, po želji autora;
6) Format stripova poželjan je do A-3 (42,1x29,7);
7) Rok predaje radova je 01.10.2002. godine;
8) Multimedijalna strip ostvarenja u svemu su neograničena,
osim u roku predaje radova;
9) RADOVE POSLATI:
Poštom, na adresu
Dušan Gačić
Kopernikova 3
10 000 Zagreb
HRVATSKA

ili na e-mail "e-FLITa"

Pristigle radove ocjenjivat će žiri:
Vjeko Đaniš
Dušan Gačić
Joško Jureškin
Irena Jukić-Pranjić,
Krešimir Zimonić

Žiri će odabrati tri najkvalitetnija ostvarenjai dodijeliti
NAGRADE:
PRVU: 150 eura;
DRUGU: 100 eura;
TREĆU: 50 eura.
Nagrađeni radovi bit će popraćeni recenzijama
koje će biti potpisane od članova žirija.
Na "e-FLITu" bit će objavljena
Odluka žirija
01.11.2002.godine.

Nagrađeni i odabrani radovi bit će tiskani
u posebnom izdanju "Flit na kvadrat".
Dodatno izdanje "Flit na kvadrat" bit će i na CD-u.

Ova izdanja bit će o trošku organizatora poslana
na deset adresa najpoznatijih svjetskih izdavača stripova.

Dio nagrađenih i odabranih radova
bit će također objavljeni
u časopisu "Kvadrat" i "e-Flitu".

sadržaj

14.

BERZA

mail

From: Zlatko Krstevski <zlatkoart@yahoo.com>
Subject: razmena stripova

Postovani prijatelji, menjam kolekciju stripova: Dzeremaja, Herman-Tornjevi, neke epizode SAF-albuma, strip albume, americke, Underground album-Flock of DREAMERS-Zograf, Kramb,...antologija -Fantagrafiksa, slikarske USA -strip albume, Bajke u stripu, Lift, meni treba novije strip albuma, kniga, hrvatske-zadnja dva Kvadrata, komplet Graficke zavera , i dr.... pisite ... zlatkoart@yahoo.com

sadržaj

15.

LINKOVI

Strip Vesti

-GAČIĆ STRIPOVI, stranica Hrvatskog autora Dušana Gačića:
http://www.gacic.net/


- Intervjui sa strip autorkom Majom Veselinovic, urednicom Stripburgera Katerinom Mirovic + par osvrta i recenzija nekih domacih strip izdanja.
www.ispodzemlje.com

-Originali italijanskih autora, prodaja istih kao i mogućnoct da vidite neke stripove koji kod nas nisu objavljeni.
www.disegnioriginali.net

sadržaj

16.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 8. do 14. juna

...

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad