prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. PROMOCIJA U KONKORDIJI - Strip Vesti
2. MARKETPRINT NEWS - Marketprint
   -TORNJEVI BOA-MORIJA #1
   -STRIPOTEKA U HRVATSKOJ
   
3. FANZINSKE GODINE (1993-98) - 2 dio - Krešimir Mišak
4. NOVA "ŠLIC" IZDANJA - Ilija Bakić
5. PARISKI SPLEEN (28) - Franc
6. JUŽNJAČKA UTEHA No 58. - Marko Stojanović
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (118) - Darko Macan
8. MOJ POGLED (5) - zmcomics
9. STRIP AUTOR: DEJAN OGNJANOVIĆ - Strip Vesti
10. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -CRTIĆI O RAHANU
    -BATMAN: GOTHAM KNIGHTS #31
11. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
12. PISMA ČITALACA - mail
13. LINKOVI - Strip Vesti
14. DATUMI - Strip Vesti

1.

PROMOCIJA U KONKORDIJI

Strip Vesti

Pozivamo Vas da prisustvujete

PROMOCIJI STRIP SVESKE

"SEMINUS, STRIPUS, LUDENS"
u kojoj su prezentovani radovi žena autora

Utorak, 30. aprila 2002. godine

KONKORDIJA,
Žarka Zrenjanina 20
Vršac

sadržaj

2.

MARKETPRINT NEWS

Marketprint

-TORNJEVI BOA-MORIJA #1
Ovih dan je izašao iz štampe, kao što je već ranije najavljeno, prvi album iz serijala "Tornjevi Boa-Morija" pod nazivovom Babet. Novo izdanje je u tvrdom povezu i ima potpuno novu ilustraciju na naslovnoj strani. Možete ga već sada kupiti u sledećim knjižarama:

Podsećamo da smo omogućili prodaju svih naših izdanja u Sloveniji gde za sve narudžbine treba da se obratite Katerini Mirović na telefone redakcije Stripburgera ili na mobilni 031/401-556 (između 11,00 i 20,00 časova). Vaše narudžbine će biti isporučene najdalje za dve nedelje.
Svi kupci iz Bosne i Hercegovine treba da se jave našem predstavništvu u Banja Luci na sledeću adresu: Miljević Aleksandar, Ravnogorska 9, 78000 Banja Luka; Telefonski broj: 051/349-088
Kupci iz Hrvatske treba da se obrate našem saradniku u Zagrebu na sledećoj adresi: Bernard Radovčić, Brane Busića 14, 10020 Zagreb. Telefon kod kuće: 01/66-36-680. Email: bradovcic@hotmail.com


-STRIPOTEKA U HRVATSKOJ
Već od majskog, 969-tog, broja Stripoteke počinje njena distribucija i po kioscima u Hrvatskoj. Takođe će se u Hrvatskoj na kioscima istovremeno pojaviti i prvi broj naše nove edicije "Akira" kao i sva ostala naša izdanja. Ranije izašle brojeve kao i sva naša albumska izdanja će i dalje moći da se nabavljaju preko našeg saradnika Bernarda Radovčića.

sadržaj

3.

FANZINSKE GODINE (1993-98) - 2 dio

Krešimir Mišak

Strip-fanzini su teško nastajali, ali lako nestajali, pritisnuti nedostatkom novca, volje ili novih stripova svojih autora-izdavača. Nerijetko je izdan tek jedan do dva broja, i zato posebno mjesto zauzimaju oni koji su uspjeli spojiti kvalitetu i (relativnu) dugovječnost - koja i u najboljim slučajevima ipak ne prelazi brojku od nekoliko izdanih brojeva.

Fanzin "Flit" Dušana Gačića već je u podnazivu dao osobnu kartu - "Ego strip uradak" i "časopis za strip i vizualnu komunikaciju". "Flit" je po mnogočemu specifičan među hrvatskim fanzinima. Kao prvo, nije bez značenja njegov format A3, veličina na kojoj se stripovi najčešće i crtaju. Dok stranice većine drugih fanzina njihovi autori i urednici koriste za vlastito crtačko i scenarističko sazrijevanje, to - kao niti dosta drugoga - kod ovog fanzina nije slučaj. Dušan Gačić iskusan je animator i strip-autor i njegova namjera može se sažeti u dvije riječi -"umjetnost" i "komunikacija". Tu dolazimo i do treće karakteristike ovog fanzina, koja potvrđuje njegovu beskompomisnost. Njega se nije prodavalo već isključivo dijelilo zainteresiranima. Na sreću onih koji Gačića ne poznaju osobno, od prije koju godinu ipak se može kupiti njihovo reizdanje, mada na smanjenom formatu.

U deset godina izrađeno je 7 brojeva "Flita", po čemu ovaj fanzin po trajanju vodi mrtvu utrku s "Endemom". Prvi broj na svojih četrdesetak stranica donosi isključivo Gačićeve radove (i nešto tekstova), dok drugi broj otvara svoje stranice i drugim autorima. Treći (možda najzanimljiviji) broj najvećim je dijelom ispunjem radovima srpskih stripaša, a zbog bogatstva različitih autora I stilova moj je favorit. Četvrti broj napravljen je u punoj većoj nakladi, i stoga je bio dostupniji nego prva tri kojih je umnoženo tek nekoliko. U njemu su radovi desetak autora, a ono što im je zajedničko (osim, možda, jednome) izraziti je odmak od narativnog stripa (znate onog koji se trudi biti masovni medij ili bar parodija istog). U 5, 6. i 7. broju sve se intenzivnije istražuju granice medija, a sve je manje stripova u tradicionalnom smislu riječi (ima I iznimaka kao što je, meni najbolji iz tih novijih "Flitova", Anžlovarov strip "Pismo bratu"). Ukupno govoreći, u "Flitu" je težište na umjetničkoj dimenziji medija koji zovemo "strip", a koji je u ovom fanzinu svoja vrata širom otvorio i raznolikim grafičkim eksperimentima. Taj artizam svoju potvrdu ima i u popratnim tekstovima (razmišljanjima) o umjetnosti i njenom mjestu u životu umjetnika i "običnog" čovjeka.

"Flit" je najambicioznije i najzrelije među autorskim strip-izdanjima za ljubitelje koje zovemo "fanzinima". Zapravo, preciznije bi bilo reći - najbolje. "Flit" jednostavno ima sve što jedan dobar fanzin po mojem skromnom mišljenju treba imati - koncepciju i poruku autora, zanatsku umješnost i poznavanje materije te uzbudljivost koja proističe iz nekonvencionalnosti i eksperimentiranja.

Uprkos tome što je svaki fanzin jedan mali zasebni mikrosvijet, tri najbolja fanzina ("Endem", "Stripoholic" - opisani u prvom nastavku - te "Flit") dosta dobro predstavljaju tri glavne struje u hrvatskom strip-fanzinstvu (a možda i stripu uopće). Prva je ona struja kojoj je namjera raditi "normalne" stripove; to bi bili oni gdje se na "tradicionalan" način (što god da to danas značilo, uzdam se u čistu sreću da ćete shvatiti na što mislim) nastoji napraviti zanatski što bolji crtež, što zanimljivija priča, geg itd. Druga je ona kojoj nije strana "estetika ružnoće", a uvjetno bi je mogli nazvati undergroundom. Treća struja strip promatra isključivo kao umjetnost i ne zanimaju je drugi aspekti stripa. Naravno, ovo je dosta gruba podijela strip-scene, a uostalom postoje i fanzini koji se ne uklapaju niti u jednu od ovih struja, ili se tek djelomično uklapaju, ili u sebi sadrže od svačega po malo.

A kvalitetan "srednjestrujaški" fanzin bio je varaždinski "Striptiz" (urednik i jedan od objavljenih autora - Vjeran Miljenović). Započeo je kao zbirka radova svih varaždinskih autora, ali od drugog broja je objavljivao stripove bez takvih ograničenja, a u gornji dom hrvatskog fanzinstva svrstavaju ga format A4 (osim broja 6), tvrđe korice, zanimljivi tekstovi i razgovori s strip-autorima te realistični i karikaturalni stripovi od kojih veći broj zadovoljava zanatske zahtjeve nekog strip-magazina, čemu "Striptiz" na prvi pogled i sliči. Izrađeno ga je 6 brojeva (i jedan "izvanredni", božićni) kroz koje je prodefilirao veliki broj autora. Lošijim od tri spomenuta fanzina čini ga puno manja idejna kohezija između raznih stripova. Naime, dok su "Stripoholic", "Flit" pa i "Endem" u svojim počecima, rezultat određene ideje i pristupa stripu pojedinca ili grupe ljudi sa sličnim pogledima, koji su u tim fanzinima i urednici i glavni autori, "Striptiz" je išao za objavljivanjem (uglavnom kvalitetnijih, ako pod time smatramo crtačku vještinu) stripova s raznih strana i od raznih autora. Takva njegova "kolažna" urednička koncepcija činila bi ga boljom revijom, ali ga čini manje uzbudljivim fanzinom, mada mu se (neujednačena) kvaliteta nikako ne može poreći.

"Katakomba" je "Endemov" mlađi brat, a u svoja prva dva broja istim je autorima služio kao odlagalište za stripove koje nisu htjeli objaviti u "Endemu" (dakle - za otpad). Tako je nastala "Katakomba", djelomično "underground" fanzin, a djelomično samo jedna publikacija bez prevelike kritičnosti prema stripovima. No, bilo je tu i svijetlih momenata. Ima ih i više u trećem i četvrtom broju, u kojima se "Katakomba" osamostalila dobivši novo uredništvo u Salihoviću i Nemethu. "Slobodarski način mišljenja" i dalje je ostao glavnim obilježjem tog fanzina kojeg bi se možda moglo nazvati "undergroundom", ako taj pojam ne shvatimo isključivo kao odrednicu crtačkog ili autorskog stila, već kao nekonvencionalni, antikomercijalni pristup stripu koji otvorena vrata drži i stripovima koje odlikuje drugačiji senzibilitet od "podzemne" neposrednosti.

"Variete radikale" koncepcijski bi se mogao okarakterizirati kao art-strip-fanzin zbog odnosa prema stripu isključivo kao prema umjetnosti i nastojanju raskida svih veza s popkulturnim masmedijskim korijenima devete umjetnosti. Rezultat je rada grupe autora koja je svojeg duhovnog učitelja pronašla u Krešimiru Zimoniću, a izašla su 4 broja.

Jedan od dugovječnijih fanzina bio je našički "Vitez" kojega je izišlo 13 brojeva (i jedan ratni). Rađen na A4 formatu, s vremenom sa sve atraktivnijim naslovnicama, "Vitez" (koji je samog sebe u zaglavlju nazivao "strip-magazinom") pokazivao je puno više želje nego znanja. Uprkos napretku njegovih desetak autora, a osim rijetkih iznimaka, stripovi u "Vitezu" nikad nisu prerasli nezrelost početničkih stripova. Tekstovi su ponekad spašavali stvar, a bilo bi nepravedno poreći postojanje svijetlih trenutaka (više kod crteža nego kod scenarija).

A sad bok svima. Nastavak slijedi za tjedan dana….

sadržaj

4.

NOVA "ŠLIC" IZDANJA

Ilija Bakić

STRIP

NOVA "ŠLIC" IZDANJA

Autor skriven iza pseudonima Burek sročio je parodiju "U ime naroda jebeš narod" kojom nas podseća na ne tako davnu, neslavnu nam političko-fetišističku prošlost

Radionica autorskog stripa "Šlic", pod okriljem Srećne galerije beogradskog SKC-a, dela punom parom. Osim matičnog lista "Šlic" nedavno se iz iste kuhinje pojavilo nekoliko fanzina u malim, ograničenim tiražima. "Teslina tajna vremenska mašina" Vladimira Nedeljkovića skicira prepoznatljivim karikaturalnim grafizmom Nedelje-Zontaga istoriju ljudskih gluposti, dezorjentisanosti i agresivnosti iz druge polovine 20. veka, što će oterati Teslu nazad u 1940-te. Autor skriven iza pseudonima Burek sročio je parodiju "U ime naroda jebeš narod" kojom nas podseća na ne tako davnu, neslavnu nam političko-fetišističku prošlost. "Generacija 2000 Snivillisation" u izvođenju Mila 2000, priča o devojci koja je volela da sluša kako raste trava a njen otac je voleo da je siluje: crtež je korektan ali, čini se, traži više prostora no što je ovog puta dobio.

Najambiciozniji projekat radionice je "UF!", najtiražniji magazin od Zaklopače do Tabanovaca broj 1. Ovo izdanje svojevrstan je komentar i dopuna "Antologije turbo folka" koju su priredili Goran Tarlać i Vladimir Đurić Đura izdavač SKC, a koja se vrlo provokativno bavi ovim fenomenom u kontekstu aktuelnih društveno-ratnih dešavanja kako na našim prostorima tako i u sada susednim zemljama a nekada bratskim republikama, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, dokazujući da nije reč o benignoj zabavi puka već o čitavom sistemu kome je zadatak bio (i jeste) da bude "opijum za mase". Od naslovne strane pa nadalje "UF!" gađa u taj glamurozni kvazi-etno/nacionalističko/seksističko/ruralno/urbani pogled na svet a i šire. Da bi se potcrtala potpuna besmislenost nekih pesama uopšte nije potrebno da se menja tekst već je dovoljno ubaciti nekoliko karikatura i strip mami gorke osmehe. Za ovakav pristup opredelili su se i adekvatno potpisani autori Burek, Gluponjsky, Seljak, Loony, VSM, Ja sam glup, Toza Rabacca, Mediokritet, Merde, Zigomir, Teta Negra.

Nadogradnju odnosno dodatno karikiranje stihova nalazimo u ironijskoj tabli Maje Veselinović, mamurnom GBanjahu, memoarima pevaljke od Zilke, dok su najambiciozniji radovi Thursday Madnessa (Jašar Ahmedoski horor), dokumentaristička vinjeta A. Zografa, Bodrožina mutantska kafanska tuča i dve table Mr. Stocce "6 hit pesama" uz kratak komentar velikana svetske poezije popularnih turbo refrena i seriju bizarnih čudovišta, i "Zašto DŽudža ne voli džez?" Mr. Stocca i ovog puta potvrđuje svoj nesvakidašnji talenat i umeće kojima prevazilazi namensku potrebu ovih stripova i stvara celine koje mogu opstajati potpuno nezavisno.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 17. marta 2002.godine.

sadržaj

5.

PARISKI SPLEEN (28)

Franc
bvlazic@EUnet.yu

O SCENARISTIMA, O GOSCINNYJU, O TRADICIJI I NASOJ "SVETLOJ BUDUCNOSTI" KOJE, BEZ OVIH, NECE NI BITI

Sustina price, kada je o stripu rec, jeste imati dobar scenarij. Poznato je: crtez moze biti dobar, moze, cak, biti zavodljiv, osoben, neobican ili pak, caroban - ukoliko ga ne prati odgovarajuca narativna struktura, ukoliko sama prica nije ubedljiva, ukoliko se citalac na nju ne prima - sve pada u vodu.

Danas je, u Srbiji, pored neophodnosti stvaranja mehanizama zastite, ocuvanja u unapredjivanja stripovne scene (putem stvaranja casopisa, stampanja redovnih svesaka, isplacivanja honorara scenaristima, crtacima, itd…; putem, nadasve, hitnog reagovanja nadleznjih u ministarstvu za kulturu i vaspostavljanja poreskih olaksica ili, Boze zdravlja - odgovarajucih fondova) - preko potrebno prepoznati, hrabriti i negovati dobre scenariste.

Scenaristi cine vatreno jezgro stripa. Bilo stripa kuca damarima njihovih fantasmagorija i, mimo njih, ne postoje vredna ostvarenja.

Uzmimo, za primer, iz skolskih udzbenika, Goscinnyja.

Nakon prvobitnih godina segrtovanja u New Yorku, pri buducoj grupi "Mad", ranih pedesetih godina - gde je upoznao i Morrisa - vraca se u Evropu i zapocinje crtacku karijeru koju uskoro zapostavlja kako bi se u potpunosti predao pisanju scenarija. Radio je sa Jijéom, Franquinom, Sempéom, Gotlibom, ali je siroj publici ostao poznat kao koautor ili kostvaralac "Talicnog Toma", "Asteriksa" i "Iznoguda". Pored pisanja scenarija i stvaranja novih likova, Goscinny je radio i kao glavni urednik znamenitog casopisa "Pilote", da bi, pred iznenadnu i naprasnu smrt (umro je od srcanog udara, u kabinetu svoga lekara), radio na stvaranju vlastite izdavacke kuce sa Uderzom. Sve se ovo desavalo pre pojave ministra za kulturu Jacka Langa i posvemasnje, korenite promene percepcije o znacaju stripa u Francuskoj sedamdesetih i osamdesetih godina. Upravo su pojedinci kao Goscinny pipremali teren za ovako temeljne, kvalitativne recepcije stripa u njihovim maticnim sredinama.

Vrckast, saljiv, nesmiren i lutalacki duh, Goscinny se podjednako isprobao u slikanju malovaroske i malogradjanske sredine, koliko i u stvaranju klasicne stripovne pustolovine. Jedna od sredisnjih osobenosti njegovog rada jest neprestano preplitanje savremenosti sa prosloscu. Kroz sva tri slavna serijala se ocituje istovetno citanje stvarnosti putem njenog ispisivanja kroza proslost. O Talicnom sam, jednom drugom prilikom, vec pisao. Asteriksova Francuska, kreacija Goscinnyjeva duha, nas neodoljivo podseca na Francusku sezdesetih godina, na pojavu masovnih komunikacija, masmedija, na hirovito vaspostavljanje "potrosackog drustva"; stara Galija na zavodljiv i karikaturalan nacin oslikava drustvene i materijalne odlike moderne Francuske, slicno onome kako crtani film "Kamenko" govori o praistorijskoj/savremenoj Americi, s tim sto se u francuskom stripu ne susrecemo sa poluskrivenom rasistickom propagandom kakva postoji u "simpaticnom" USA crtacu.

Doista, Vojislav Despotov, pisuci o ovome u romanu "Evropa broj dva", kroz usta jednog od junaka price veli i sledece: "Vrhunski holivudski majstori, u sluzbi Bele kuce i belog kapitala, proizvode cudotvorno dejstvo na decu. Takve majstore sovjetski savez nije nikada imao. U poredjenju sa njima, Trocki i Zdanov su diletanti. Sve vrednosti americkog drustva, cista kuhinja, okupljanje oko televizijskog ognjista, automobili, frizider, supermarket, drive-in bioskop, zivotni standard uopste, prebaceni su u imaginarnu daleku proslost, u kameno doba. U filmovima nema ni traga od indijanaca, prastanovnika, jos manje od Crnaca, Italijana, Jevreja - bas u tome i jeste sustina ideoloske poruke filmova: americka deca odrastaju uz podsvesno usadjujuce slike u kojima je Amerika sa svim gradjanskim i malogradjanskim vrednostima nastala jos u kamenom dobu, rasno cista…, bela, da su tipicni americki gradjani dvadesetog veka, sa svojim idiotskim 'snom', zapravo jedini domoroci americkog kontinenta - da se posle kamenog doba pokvarilo sve, a sa kvariocima se, zar ne, treba ponasati razumno - istrebiti ih.".

Srecom, pored germanskih i anglosaskih rasnih cistunaca, postoje i Francuzi, Francuska (primerni rasni konglomerat) i Jevreji Francuske, koji o istovenoj temi govore, ipak, osetno drugacije. "Asteriks i Obeliks" je pre svega strip bratimljenja, geografski i vremensko-povesni prostor ogromnih susretanja (poput, uostalom, i starijeg "Tintina"). Danas ne postoji sredina ili drustvena skupina ili zemlja koja ne bi htela biti prikazana u sledecem Asteriksu. Hergé i Uderzo svedoce da su im i ljudi iz nasih krajeva zapomagali u nadi da bi se "Jugoslavija" ili "Srbija" nasli u velikim serijalima (da, da, bilo je toga - ovakvi se podaci - po nas, i nasu grandomaniju, nimalo laskavi - mogu naci u njihovim memoarima i prepiskama). Sto se "Asteriksa" tice, strepimo da, dok se povesnicari - Istoka i Zapada - ne dogovore oko toga je li ili nije bilo Slovena na ovome tlu pre V veka, od cele price nece biti nista. Osim ako nismo svi, kao razbraca - uz komsije Albance - nekakvog mitskog, bozastvenog i silnog - Ilirskog korena!

U nekavom politickom, rasnom, klasnom pogledu, Goscinnyjev svet se odlikuje vrsnim poigravanjem pojmova i cinjenica ali tako, da se niko, ugledavsi karikaturu vlastitoga drustva, vlastitih drustevnih ili jezickih, kulturnih i etnickih osobenosti, ne moze naci uvredjen. Englez (u stripu Brit) ostaje Englez, dakle - ekcentrik; German je German, Istocni ili Zapadni, podjednako, paradoskalno trom i disciplinovan, jos onda; Spanac je vatren i patetican, Gal dobrocudni, svadjalastvu presklon bonvivan; Korzikanac brat blizanac je Crnogorcu (eto nam, za utehu, nesto srpstva u Asteriksu !), dok su Grcima kosi nosevi kao na cupovima! Cezar, navek porazen, nije nikad ismejan niti mu se kalja carsko dostojanstvo. Groteskno i burleskno, u svetu Goscinnyjevom, nikada ne prelaze meru dobrog ukusa, a ponajmanje moze biti reci o zastiti ili kakvom forsiranju velikodrzavnih, francuskih, interesa putem stripa. Jedino se, gromoglasno, i uz pomoc carobnog napitka, domorodacki zivalj, uz zdusno deljenje samarâ, opire sili okupatora.

Ukoliko, dakle, prikrivenih hvalospeva ili forsiranja ideoloskih premisa u stripu nema, ima, doduse, poigravanja sa "dobrobitima" savremenog zivota: one se, u "Asteriksu", javljaju tako, sto se u staru Galiju, kako rekoh, preslikavaju materijalni oblici savremenog sveta, dok se istovetni postupak u "Iznogoudu" ostvaruje primenom magije, koju zlosrecni vizir koristi u besprestanim pokusajima da postane kalif umesto kalifa. Iznogoud tako, neretko, biva u doticaju sa ljudima ili predmetima iz raznih vremenskih epoha, ka kojima prilazi, i koje koristi, u cilju sticanja vlasti.

Velika snaga ovih stripova sastoji se i u tome sto je svaki od crtaca razvijao vlastiti izraz, vlastiti vid likovnog izrazavanja, mimo posla scenariste. Dok je, u New Yorku, "Marvel" sa Stan Leejem na celu nametao editorijalne kriterijume koji su se izravno ticali nacina crtanja i likovne i tehnicke obrade sizea, toga u Goscinnyjevom okruzenju nije bilo. Zajednicka odlika stripove jeste da su radjeni u kljucu groteske, no, dok su se Morris i Uderzo drzali cistote izraza, linearnosti, citljivosti stripa, dotle je Tabary negovao baroknu razudjenost i stripovnu arhetektoniku blisku italijanskom stripu apsurda.

Igre recima, imenima, kalamburi cine jezgro ovog stripa. Price su kratke, gotovo anegdotske, usredsredjene na nacin i put kojim vizir Iznogoud (Is no good) pokusava oteti vlast od legitimnog kalifa. Kontrast izmedju naprasnog i hirovitog vizira sa flegmaticnog naravi njegovog sluge ili dobrocudnosti kalife podgrevaju unutrasnju dramsku tenziju i vec same po sebi sadrze niz komicnih mogucnosti. Karakterna motivacija likova je jasno izvedena, isto kao sto je 'lik' naroda, Bagdadske raje, jasno profilisan. Ono sto cini osobenost Tabaryjevog stila jeste gusto izatkan prostor table, prezasicivanje kvadrata likovima, predmetima, oblicima i bojama. Horor vacui diktira tempo slikanja Tabaryjevih stripova. Ovo je crtac koji ne trpi prazan prostor: Tabary sa posebnim uzitkom radi na vecim scenama, planovima, perspektivama krcatim zivljem i predmetima.

Ne treba, tim povodom, nikada smetnuti sa uma da ovi stripovi nastaju pedesetih, sezdesetih godina; u vreme, dakle, kada je Perec pisao o "Stvarima" i kada se potrosacka svest najvecma izrazavala "divljenjem" prema sarenim lazima konzumerizma ili predmetima tehnicke civilizacije - opsesivnom potrebom da se izrazi posleratni svet (Kirby je nase vreme nazivao dobom "gadzeta"). Rec je o prvoj, posleratnoj generaciji, sklonoj uzicima, hedonizmu, lakoci zivota (setimo se filmskih uloga mladog Marcela Mastrojanija !).

Likovni razvoj Tabaryjevog vizira isao je od krajnjeg prizora gnusne spodobe kakva je u ranim epizodama, do grafickog preobrazaja koji ga je, sve vecma, preoblikovao u stripovnu karikaturu komicnog, prebednog i sujetnog Louis de Funesa u ulozi Moliereovog "Tvrdice". Potonji Iznogoud nije vise onako hladan i stran, jedak i opasan kakav je bio s pocetaka. Sitniji, zdepastiji, tragikomicniji u svojim decijim hirovima i spletkarenju, on nam postaje i blizi, drazi. Ludilo strasti za vlascu dobra je skola za decu koju Tabary, poput Peyo u "Strumfisimu", priprema za svet odraslih i njegove puste politikanske i udvoricke strahote.

Graficku nedoteranost, od Tabaryja, koju je ovaj, mozda, nasledio od poznog Franquinea, preuzeo je Conrad.

Danas, sva tri serijala izlaze pod vlastitim logom. Morris, Uderzo i Tabary (poput Peyoa), vesto su se oteli izdavackom svetu i postali izdavaci vlastitih radova.

Ovo je, verovatno, poslednji stepen u trzisnom razvitku belgijsko-francuskog stripa.

Francuzi su, dakle, na jednom kraju, a mi, na drugom.

U nas, za sedamdeset godina neprestanog negovanja i objavljivanja stripova - plime i oseke na polju izdavastva jedina su matematicki proverljiva konstanta i - svojevrsna "tradicija".

Nakon "sedam" gladnih godina, osetno je, ipak, da nadolaze plodne.

Setimo se, pred njima, scenarista: oni ce udahnuti zivot u delima crtaca.

Likovna je vizija u rukama jednog; u rukama drugog tajna kako privuci i zadrazati - zadugo - citaoca.

sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No 58.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO (96): HELLBLAZER, ORIGINAL SINS

TAKSIJEM U AMERIKU

Constatine: Some days… Just now
and then… It's good to be alive.
You're ready for anything. Love,
adventure, death or glory… It
doesn't matter which.

Constantine: It's the appetite that
counts.

Period u osamdestim u kome je Alan Mur preuzeo pisanje pisanje Swamp thing-a i zapoceo saradnju sa Dzonom Totlbenom i Stivom Bizetijem oznacio je vrlo vazan trenutak u istoriji Americkog i Britanskog stripa. Za Americki strip Murovo pisanje bilo je nesto do tada nevidjeno, revolucionarno - Mur je uvek iznova iznenadjivao time sto je konstantno vrlo inteligentno istrazivao medij stripa, koristeci svaku sansu da unese neku inovaciju ili da ispita neki novi smer u kome se strip moze povesti. Za Americke izdavace (uglavnom za DC, za koji je Mur radio u to vreme) to je bio zanimljiv beg u umetnost iz pokretne industrijske trake u koju je posao sa superherojima poceo da se lagano pretvara. Izgledalo je lepo reklamirati se kao izdavacka kuca koja se ne boji da zadje u nove vode, koja je spremna da svojim citaocima ponudi nesto novo i zestoko (ako je takav njihov ukus, a bio je!), a osim toga, sto je bilo (i ostalo) najvaznije za Amerikance, Swamp thing se dobro prodavao. Za Britanski strip pogodnosti su bile nesto manje direktnije ali svakako mnogo dugorocnije i na duge staze isplativije. Naime, Alan Mur je skrenuo paznju na bogatu riznicu potencijalnih talenata iz Engleske, koja se vec dugo godina brusila i kalila radeci za Marvel UK i 2000 AD. Gomila vaznih ljudi pocela je da skrece pogled ka drugoj strani okeana, i brojni autori iz Engleske, kako crtaci tako i scenaristi, dobili su sansu da pokazu sta znaju na velikom trzistu Jenkijevskom koje je prosperiralo i imalo pretenzije da za strip zaintersuje ne samo decu vec i odrasle…

U vreme dok mu je Alan Mur kupovao pravo da bude prvi pisac na novoj seriji Hellblazer, Dzejmi Dilejno je mastao o tome da pise romane, i izdrzavao se na smenu vozeci taksi i radeci kao taksi dispecar. Posto je drugovao sa svojim sugradjaninom Alanom Murom (obojica su inace iz Nortemptona) koji je u to vreme radio za Marvel UK, ovaj ga je upoznao sa nekim od urednika u pomenutom casopisu, i Dilejno je kao rezultat toga dobio priliku da umesto Mura, koji je produzio dalje, pise kratke avanture Night Raven-a. Kada je Mur napustio pisanje Captain Britain-a, Dilejno je i tu uskocio kao njegov naslednik u saradnju sa Alanom Dejvisom za koga i sam priznaje da ga je izvukao na tom poslu posto Dilejno u to vreme i nije bas najbolje baratao elementima naracije u stripu. I pored svog svog vladanja recima (i to mnostvom njih!) taj posao bi pretrpeo krah da nije bilo Dejvisa koji je njegovo haoticno i ne uvek vizuelno atraktivno pripovedanje doveo u red. Posle toga Dilejno je pisao Dr. Who-a, nakon cega je usledila pauza u bavljenju stripom, ispunjena, po Dilejnovom priznanju, sa nesto malo pisanja Future shocks-a za 2000AD i puno muvanja u sivoj ekonomiji, usmeravanja taksista na prave adrese i apsolutnog dosadjivanja.

Sudbina je htela da Dilejnovu dosadu okonca upravo covek koji ga je u startu i uveo u strip, Alan Mur. Mur je 1987., kao sto sam vec rekao, briljirao sa Swamp thing-om, dok se u moru propratnih likova koji su ukrstali staze sa zlosrecnim vegetacionim naslednikom Aleka Holanda po popularnosti istakao izvesni plavusan koji je u rukavu vecito imao pregrst trikova, a u uglu usana zapaljenu cigaretu. DC je odlucio da pokrene svesku sa Murovim harizmaticnim magom koji se odazivao na ime Dzon Konstantin, i posto je glavni junak bio podanik Britanske monarhije, pretpostavka je isla u pravcu da bi i pisac sveske trebao da bude iz istog geografskog podrucja. Tako je Dzejmi Dilejno po n-ti put nasledio Alana Mura na nekom poslu; iako ne dovodim u pitanje neprikoslovenost Murovog scenaristickog umeca, Dilejnovom pisanju Konstantinovih avantura se malo toga moze prigovoriti!

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (118)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

KUHANJE SCENARIJA - gledanje u mikrovalnu

Prva rečenica je najvažnija.

Svaki tjedan provedem dobrih pola sata na lažnim početcima ove kolumne. Napišem nešto, kroz par redaka isprobam kuda me vodi, pa obrišem ako mi se ne svidi. Šećem, žvačem rotkvice, provjeravam e-mail u nadi da će se tekst napisati sam, zurim u plavetnilo ekrana, počinjem ispočetka. Čekam prvu rečenicu.

Svaka se (dobra) priča u cjelosti odražava u svojoj prvoj rečenici. Prva rečenica određuje ključ našeg čitanja: spora je ili eksplozivna, književna ili u slangu, opis je ili dijalog, s junakom na prvom mjestu ili ne. Ona je udica s mamcem, obećanje koje tek treba ispuniti.

Uvodna scena (u stripu ekvivalent rečenice) mog Jedi vs. Sith scenarija dovodi obitelj pljačkaša bojišta - oca i tri maloljetna sina - na poprište krvavog obračuna među Sithovima. Tu će oni susresti lorda Banea, glavnog negativca priče, koji će ih pobiti, prvo djecu, a zatim - jer tako je okrutnije - oca. Svi budući elementi Jedi vs. Sitha su u tih nekoliko stranica: djeca u opasnosti, mali ljudi u okružju rata, Bane ... ali bilo bi preuzetno tvrditi da sam na taj način razmišljao dok sam čekao prvu rečenicu, jezikom pokušavajući iskopati komadić rotkvice iz šupljega zuba. Nemam, na žalost, takvu kontrolu i sve što znam je čekati, sva moja vještina je u tome što sam dobru scenu, kad stigne, naučio prepoznati.

Čekanje zna biti dešperatno. Tu su dani, nekad tjedni zdvajanja i dvojbi hoću li ikada više biti u stanju napisati ma i riječ vrijednu čitanja. A tada stigne sjeme, stigne slika - pronađena sablja kako se otima iz dječje ruke - i priča poteče. U jednoj slici, u prvoj riječi, priča je rođena i treba je samo jahati, ne dopustiti joj da te zbaci, potruditi se svaku iduću scenu, do zadnje, dotjerati na nivo prve.

Kvalitetna priča nije privilegija nekog žanra ili stila i čitatelj koji u priču ulazi s iskrenom znatiželjom od nje traži samo jedno: da ga ne razočara. Ako priča ispuni obećanje koje je svojim početkom zadala - da će biti pametna ili akcijska ili maštovita ili ljubičasta - čitatelj će biti zadovoljan. Ako ga priča izda, ponudi jedno pa poklekne ili se uzoholi, čitatelj je neće napustiti zadovoljan.

Zato je prva rečenica važna.

(Nastavlja se ...)

sadržaj

8.

MOJ POGLED (5)

zmcomics

PAR REČI O ČITANJU...

Zaboravljamo li, onog trenutka kad odlučimo da radimo stripove, šta se radi sa stripovima, kako su nastali, koji su im elementi, čemu služe i zašto smo i sami zavoleli strip.

Sećamo li se šta radi sa stripom neko ko ode do kioska ili knjižare da ga kupi? Vrativši se kući, sedne u svoju omiljenu fotelju i krene da ga, pre svega, čita!!!

Zaboravljamo da ljudi kupuju stripove da bi uživali u pričama. Da njima nisu primarne naše umetničke ambicije, genijalne poruke. Zaboravljamo da oni ne čitaju strip da bi mi, bogom dani, autori pokazivali svoju veličinu i genijalnost. Ne žele mučno i nasilno soljenje pameti, ne žele da se muče da razumeju šta im je autor u nastupu svoje genijalnosti želeo poručiti.

Jednostavno žele da čitaju, da to bude razumljivo, pitko i zanimljivo. Genijalnost autora se vidi tek kada uradi takvu priču gde će, ako mu je važno, poruku provući spontano, bez silovanja čitaoca. Ne sme se smetnuti sa uma da nisu svim čitaocima perceptivne sposobnosti iste. Prosečan čitaoc neće primetiti da li je strip o, recimo, Flašu Gordonu (to dajem kao neutralan primer) crtao Aleks Rejmond ili Den Beri. Njemu je bitna priča i tema koja ga interesuje. Primetiće koja mu se priča svidela a koja nije. Čitaoci ne vole da razmišljaju o tome koji je kadar na redu za čitanje, ne žele da se muče kod prepoznavanja likova, ne interesuje ih da zamaraju moždane vijuge oko toga "šta je pisac želeo da kaže". Ono što pisac, autor, želi da kaže mora reći kroz priču.

Vremena u kojim živimo su brza. Zato su i napravile svetski bum mange, rađene tako da prosečan japanac može da ih pročita vozeći se u metrou do posla. Nije tu presudna plitkost priče. Tu je presudna pitkost. Slične reči ali strašno bitna razlika. Pitka priča može imati i dubinu najgenijalnijih dela. Teško je, činjenica, to postići. Ali, nije li tu pravi izazov?

Činjenica da čitaoci strip kupuju da bi ih čitali takođe ne sme biti ni alibi za loše crteže, za bežanje od zanata. Kada su gospoda iz Glenat-a bili u poseti Srbiji, u potrazi za mladim talentima, najzapaženija je bila njihova izjava kako nije najvažnije da crtež bude savršen. Kako može da prođe i lošiji crtež sa dobrom pričom. Naravno, većina je to odmah shvatila da se nemora biti dobar crtač, da je važnije ispoštovati rokove i zahteve izdavača. Prevideli su da se zanat, ustvari, tu podrazumeva, a da se tek onda propusti mogu tolerisati. Jednostavan crtež ne podrazumeva i loš crtež. Čak šta više, jednostavan i kvalitetan crtež je teže uraditi bez poznavanja crtačkog zanata.

Kad sve saberemo, dobar strip čini zanimljiva i pitka priča, koja je dobro nacrtana i kojom su autori rekli sve što su želeli a da to nebude mučno za čitaoca.

To je moja definicija dobrog stripa. Znam da ima i drugih, ali o njima ćete čitati u tekstovima drugih autora. Ako ih napišu?!

Valda će...:)

sadržaj

9.

STRIP AUTOR: DEJAN OGNJANOVIĆ

Strip Vesti

DEJAN OGNJANOVIĆ
Niš, 1973.

Rodjen 1973. u Nišu. Radi kao asistent-pripravnik na studijskoj grupi Anglistika Filozofskog Fakulteta u Nišu (predmet: američka književnost). Priprema magistarski rad na temu DELO H.F. LAVKRAFTA U SVETLU HOROR ŽANRA.

Filmsku kritiku, književnu kritiku, eseje i prevode sa engleskog objavljivao u časopisima GRADINA, NIŠKI ANALITIČAR, PRESSING, PRESSING MOVIE, ZNAK SAGITE, kao i u fanzinu EMITOR.

Crteže (grafike), pretežno fantastične i horor tematike, nije nigde objavljivao. TRANSCENDENCE je njegov prvi strip.

Adresa:
Dejan Ognjanović
Carice Teodore 54
18205 Niška Banja
Srbija

e-mail: dogstar@bankerinter.net


TRANSCENDENCE

Strip TRANSCENDENCE baziran je na kratkoj priči čiji su autori Edward Lee i John Pelan. Edward Lee je kultni američki pisac horora, poznat po spoju ultra-brutalnog ''splatter'' horora sa žestokim erotskim elementima. Najpoznatiji romani su mu INCUBI, SUCCUBI, BIGHEAD, THE SHIFTERS, PORTRAIT OF A PSYCHOPATH AS A YOUNG WOMAN (kolaboracija sa Elizabeth Steffen)... Nekoliko svoji kratkih priča već je adaptirao u scenarije za stripove, koje objavio strip magazin VEROTIK Glenna Danziga.

Scenario za strip uradio je sam Edward Lee, a crtež poverio Dejanu Ognjanoviću nakon što je video neke njegove ilustracije.

Priča/ strip govori o čoveku koji u potrazi za transcendentnim iskustvom putem rituala seksualne magije dolazi do knjige neophodne za ključni ritual i istovremeno upoznaje devojku koja je spremna da sa njim ide do kraja...

Strip sadrži prilično ekstremne SM i splatter prizore, ali su oni uglavnom opravdani pričom kao i okultnom logikom. Najbliža vizuelna paralela ovom stripu bio bi serijal filmova HELLRAISER, samo sa naglašenijim erotskim motivima.

Strip je radjen crno-belo, sa vrlo detaljnim senčenjem, na 18 strana, i predstavlja zaokruženu priču (mada postoji mogućnost za nastavak). Dijalozi i ostali tekst (kao ni ''baloni'' za njih) nisu uneseni, jer je planirano da se to uradi kompjuterski.

TRANSCENDENCE će biti objavljen u Americi ovog leta (2002) kao zasebno luksuzno izdanje koje će sadržati originalnu priču, strip, kao i galeriju ilustracija Dejana Ognjanovića horor tematike ali nevezanih za sam strip ili priču. Izdavač je Necro Publications, izdavačka kuća specijalizovana za ''small press'' izdanja pretežno horor orijentacije. Necro Publications je vlasnik prava samo za Severnu Ameriku. Sva ostala prava su vlasništvo autora, tj. Leeja, Pelana i Ognjanovića.

Necro Publications se na Internetu može naći na adresi:
http://www.necropublications.com



Dejan Ognjanović od sada ima svoju web stranicu, gde možete pogledati i jednu njegovu strip tablu, na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/autori/ognjanovicd

sadržaj

10.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-CRTIĆI O RAHANU
Francuski časopis "Ecran total" je u svom 372. broju doneo vest da poznata francuska animatorska kuća Xilam radi seriju crtića po poznatom stripu Rahan, francuskih autora André Chéret-a i Jean-François Lécureux-a. Serija treba da ima 52 epizode od 26 menuta i trebalo bi da se krene sa emitovanjem od septembra 2003.godine. Sajtovi koji donose više informacije su:
www.rahan.org i www.xilam.com



-BATMAN: GOTHAM KNIGHTS #31
U julu mesecu treba da izađe sveska za koju su scenario napisali Devin Grayson i Scott Peterson, dok su za crtački deo zaduženi Roger Robinson, Danijel Zezelj i John Floyd, a koricu će raditi Brian Bolland. Sveska će imati 40 strana i cenu od 2,5 dolara.

sadržaj

11.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Trenchtown festival 2002.-1.maj, Palic, Subotica

Pozivamo sve zainteresovane pojedince i grupe koji se bave produkcijom i distribucijom fanzina, stripfanzina, strip casopisa i ostalih nezavisnih izdanja vezanih za alternativnu kulturu da ucestvuju na jednodnevnom "Trenchtown" reggae festivalu 1-og maja 2002. na Palicu, tako sto ce prezentovati i prodavati svoje ili tudje produkte. Prezentacija i prodaja navedenih produkata ce se odvijati na za to posebno predvidjenom mestu, gde ce se nalaziti improvizovane tezge i postojace mogucnost izlaganja radova (kopija), plakata i ostalih stvari koje bi se mogle okaciti na zid. Posto svirka pocinje u 17, tezga bi mogla poceti raditi od 14, pa do..., u svakom slucaju svi oni koji budu bili zainteresovani za ucesce u ovoj akciji lako ce prepoznati mesto gde treba da dodju...

Unapred se radujem vasem odzivu.

Miroslav Lazendic
gnoj2050@yahoo.com
vise o festivalu na:
www.suonline.net/~trenchtown

sadržaj

12.

PISMA ČITALACA

mail

From: Zlatko Milenković <zmcomics@neobee.net>
Subject: povodom pisma ministru


Objavljivanjem potencijalnog pisma ministru sam očigledno opet pokrenuo pandorinu kutiju i doveo sebe u situaciju da moram da budem negde između pet vatri i sto stavova. Bilo je pisama bezrezervne podrške, pisama argumentovane kritike, potpunog nipodaštavanja i poruka: što on, a ne ja. Nije to bilo ništa previše strašno ali dovoljno da odlučim da ću se po tom pitanju ubuduće angažovati tako što ću preko Strip Vesti objavljivati korigovane verzije pisma i zahteva kao i eventualne pozive za formiranje strip udruženja ili okruglih stolova, gde bi se kvalitetnije formirala lista zahteva. Što su bili najčešći, i sasvim ispravni, predlozi. Naravno da sam spreman da se uključim u sve akcije i podržim ih ali nisam spreman da sve to sam organizujem.

Kritike na pismo su bile u rasponu da je zahteva previše, pa do ocene kako se više borim za Marketprint nego li za autore. Zahteva je mnogo jer probleme ima mnogo. Jer se kod pregovora mora uvek od nekih odustati pa bi mali broj zahteva značio još manji broj ispunjenih. Došlo je i do ocene da tražeći smanjenje poreza za izdavače koji objave 30% domaćeg stripa štitim izdavače a ne autore. Kako bi onda Stripoteka objavivši 2-3 strane (inače 30% je oko 20 strana) bila oslobođena poreza. A to je inače bio zahtev kojim se stajalo na žulj izdavačima i zahtev na koji su pre mogli da se žale izdavači nego li autori. Ali senka mog bitisanja u Marketprintu će ipak postojati i stalno ću morati da objašnjavam kako je ovo bila potpuno lična inicijativa. Kritike sam za neke delove pisma najnormalnije dobio i u Marketprintu.

Glavni nedostatak je, sa čime se i sam slažem, što je pomalo problematično pitanje sa kim pregovara ministarstvo, jer nema nikakve organizacije ili udruženja. Naravno tu dolazimo opet na priču kako je nužno osnovati udruženje koje će stati iza zahteva. Ispravno. Zato preporučujem da se krene u organizaciju nekog takvog udruženja.

Prepuštam da organizaciju okruglog stola, i osnivanja udruženja preuzmu na sebe neki od čitaoca SVesti. Svojim angažovanjem na SVestima, u firmi, izdavanju sopstvene edicije a bogami i autorskom radu, nemam vremena ni snage za više od pokretanja akcije kroz SVesti. To je bilo jedino što mogu. Pokazalo se da će trebati više angažovanja tako da će aktivnosti, van onog što mogu pružiti kroz Strip Vesti, morati da na sebe preuzmu drugi ljudi. Nadam se da će biti ljudi spremnih na takvo angažovanje i da će pismo iz prošlog broja, ako ništa drugo, biti barem inicijalna kapisla da se neke stvari pokrenu. Ako ne, izvinite što sam zamutio vodu i dirao u nedodirljive teme...:) Ako ništa drugo, bar sam vas dobro zabavio i nasmejao iako mi to uopšte nije bila namera.

Znači, i dalje primam predloge za korekcije pisma koje ću objaviti u nekom od sledećih brojeva kada bude ispravljeno po predlozima čitalaca SVesti. Nadam se da će onaj, davno obećani, statut potencijalnog udruženja stići do mene (makar ga morao prekucavati) i da će biti na sajtu kako bi bio dopunjen i nadograđen, ako je uopšte potrebno. Što znači da se traže i dobrovoljci koji će, najbolje u Beogradu, organizovati okrugli sto gde će biti definisani zahtevi i gde bi se eventualno pokrenulo osnivanje udruženja. Makar to udruženje bilo samo za jednokratnu upotrebu, dok se ne ostvare neki od zahteva.

Znači, sada ste vi na potezu...

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

Nakon dužeg vremena sam opet svratio do francuske BDTheque i video čudo od arhive i obrađenih serijala kao i kvalitetnih linkova. Obavezan sajt za sve ljubitelje stripa, pogotovo francusko-belgijske škole:
www.bdtheque.com/

sadržaj

14.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 27. aprila do 4. maja

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad