prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. REFRACT - štampa
2. STRIPBURGER U BEOGRADU - Strip Core
3. STRIP PRESSING #2 - Strip Vesti
4. ŠKVADRAT - Darko Macan
5. NOVO IZ STUDIOSTRIP-A - Kosmoplovci
6. FANZINSKE GODINE (1993-98) - 1 deo - Krešimir Mišak
7. GOSPODINU MINISTRU - PROBA - zmcomics
8. S DNA LETARGIJE - Ilija Bakić
9. PARISKI SPLEEN (27) - Franc
10. JUŽNJAČKA UTEHA No 57. - Marko Stojanović
11. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (117) - Darko Macan
12. MOJ POGLED (4) - zmcomics
13. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -KERAC U HEAVY METAL-u
    -AKIRA - FILM
14. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
15. PISMA ČITALACA - mail
16. LINKOVI - Strip Vesti
17. DATUMI - Strip Vesti

1.

REFRACT

štampa

Regionalni festival alternativne kulture od 22. aprila

EX-YU + EVROPA

Prvi Regionalni festival alternativne kulture (REFRACT), na kojem ce ucestvovati umetnici iz zemalja sa prostora bivse Jugoslavije, Nemacke, Velike Britanije, Holandije, Rusije i Moldavije, bice odrzan od 22. do 27. aprila u Domu omladine Beograda (DOB). Osnovna ideja REFRACT-a, u organizaciji DOB i nevladine organizacije Kulturni front, je ozivljavanje kulturne scene Beograda, kao jednog od znacajnih evropskih centara kulture do pre desetak godina. Festval je zasnovan na koncepciji projekta "Kros radio", mreze radio stanica sa prostora bivse Jugoslavije koje vec godinu dana razmenjuju informacije o najnovijim kretanjima u oblasti alternativne kulture i umetnosti.

REFRACT ce poceti predstavljanjem instalacije holandskog umetnika Gerta 28, clana Liberated Artists grupe, izlozbom strip radionice "Kuhinja" Aleksandra Zografa, predstavom zagrebacke "Nove grupe", nekadasnjeg "Smrc teatra", kao i koncertom britanskog ansambla "Celomen", koji je organizovan u saradnji s Britanskim savetom. Svakoga dana u 17 sati bice organizovane projekcije animiranih japanskih filmova "Manga", prema izboru holandske video umetnice Olge Mink.

Drugog dana festivala, 23. aprila, bice predstavljen slovenacki strip magazin Stripburger, u okviru kojeg je realizovan i projekat "Stripburek" sa radovima iz ostalih zemalja jugoistocne Evrope. U Bitef teatru bice izvedena predstava "Bertoldova lutka" ruske trupe "CernoeNeboBeloe", dok ce u DOB nastupiti holandski sastav "Rikriejtor" i VJ Oksizen, odnosno video umetnica Olga Mink. Za 24. april predvidjena je promocija knjige "Antologija kratke price ex YU (1990-2000), u izdanju ljubljanskog KUD "France Presern", ciji je glavni i odgovorni urednik izdavacke delatnosti Goran Jankovic gost festivala. Bice predstavljen i kratki dokumentarni film "Beograd 2000-2001" o beogradskim muzicarima, u produkciji Radio-televizije Slovenije.

Predvidjena je i pozorisna predstava "Pir za vreme kuge" Beogradjanina Dimitrija Stojanovica, koji je diplomirao pozorisnu reziju na Ruskoj akademiji pozorisne umetnosti u Moskvi. Nakon te predstave, nastupice zrenjaninski dab bend "Memlah" i pancevacki "Potus ikar".

Cetvrtog dana festivala bice predstavljena knjiga "Krautrok" banjaluckog udruzenja nezavisnih stvaralaca "Geto", nakon cega ce biti prikazan film "Ken fri koncert" rezisera Petera Przgoda. Teatarska grupa SIRA iz BiH izvesce predstavu "Iza Bela", u reziji Gorana Karanovica, nakon cega ce nastupiti beogradska grupa "Virvel" i hrvatski DJ-evi Plazmatik i Blasko i VJ Eirenah. Pretposlednjeg dana festivala predstavice se teatar pantomime "Stari Frigate" iz Moldavije, a nastupice i nemacki kompozitor, DJ i producent Hejner Kruse, poznat kao "Grinmen". Poslednjeg dana festivala nastupice beogradska "Lira Vega", bivse pozoriste sesira Ljudmile Stratimirovic, grupa "Sikter" iz BiH, koja ce predstaviti album "Kvin of disko", kao i holandski sastav "Dzamajkan dzuboks".

U okviru prateceg programa, u Medija centru bice odrzan okrugli sto o projektu "Kros radija", na kojem ce ucestvovati predstavnici stanica te mreze (Radio B92 iz Beograda, Radio Student iz Zagreba, Radio Student iz Ljubljane, Studentski radio eFeM iz Sarajeva, Radio Kojot iz Zrenjanina, Radio 021 iz Novog Sada, Radio Studio 88 iz Mostara i Radio Sombor), kao i radio stanica iz Vukovara. Od 23. do 27. aprila u Pogonu DOB-a bice odrzane pozorisne i muzicke radionice, koje ce voditi Mihail Larin iz Moldavije, odnosno Niek le Bit iz Holandije. Deo festivalskog programa bice predstavljen u Zerenjaninu. Selektori REFRACT-a su Ljudmila Stratimirovic i Dejan Ubovic. Realizaciju festivala pomogli su srpsko Ministarstvo kulture, beogradski Sekretarijat za kulturu, Britanski savet, Kultur Kontakt iz Austrije, Fond za otvoreno drustvo, Fridom haus i Ambasada Holandije u SRJ. (Beta)


Objavljeno: Danas, 18. aprila 2002.godine

Dobijeno zahvaljujući Dušanu Banjaninu koji je pronašao proilog za SVesti.

sadržaj

2.

STRIPBURGER U BEOGRADU

Strip Core

Na regionalnom festivalu alternativne kulture, Refract, koji će se održati od 22. do 27. aprila u Domu Omladine i Bitef Teatru u Beogradu, će Stripburger predstaviti Stripburek, antologiji istočnog - i srednjeevropskog stripa, koja je izašla prošle godine. Pored Stripbureka biće izložena i novija dela slovenačkog strip autora Marka Kocipra. Biće to izbor dela, koji su bili od 26. marta do 15. aprila izloženi u KUD France Preseren. Slovenačkee boje će zastupati Goran Janković, koji će na festivalu predstaviti zbirku kratkih priča s područja bivše Jugoslavije, koju je izdao KUD France Preseren.

Lep pozdrav!

sadržaj

3.

STRIP PRESSING #2

StripvVesti

Konačno, nakon dugih najava pojavio se i drugi broj Strip Pressinga. Ima šezdeset četiri crno bele strane i štampan je na matiranom kunzdruku. Sadrži dve epizode iz serijala Pali anđeo i počentu epizodu serijlala Krakov, Krakov koju su realizovali Đorđe Milosavljević i Toni Radev. Uz nekoliko kraćih stripova (više mejnstrima nego alternative, ali ima i toga) i ilustracija, Strip Pressing sadrži i petnaestak strana tekstova o stripu: priloge o Hellblazer-u i Alanu Fordu, intervju sa Bobanom Savicem-Getoom i ekstra veliki intervju miks sa Majkom Minjolom. Uskoro ce moci da se kupi u knjižarama i (možda!) na kioscima po ceni od 90 dinara, ili da se naruči na sledećoj adresi pantelejac@yahoo.com (uz troškove poštarine, naravno).

sadržaj

4.

ŠKVADRAT

Darko Macan

Ima bit' da ima novi domachi (HR) strip na Internetu. Evo ssto kazze jedan od autora, Ivan Prlich, zvani Prle:

"Daklem, neki fini ljudi iz Iskona nazvali Mischa i pitali ga jel bi on radio strip na internetu. On je rekao da bi i da bi ga radio samnom ako može. Oni su rekli da može. Onda smo mi zajedno napravili strip i otišli u Iskon. Onda su oni rekli da je to super, ali da dođemo još nekoliko puta na sastanke. Onda smo mi dolazili nekoliko puta na sastanke. I to je to.

Strip se zove Škvadrat, a glavni lik se zove CMYK. Radi se o mačku plave glave i ljubičastog tijela. I trebalo bi biti jako smiješno. Planiramo uvesti još likova, kao što su Salvador Limones (revolucionar), Alemko Paraklajić (riječnik stranih riječi) i tako dalje..."

Link je www.iskon.hr/webcafe/ ili, da vam usstedimo korak, http://www.iskon.hr/webcafe/200204150002021.html


---------------
Biću slobodan da se umešam u članak sa još kraćim linkom...:) (zm)
http://www.iskon.hr/skvadrat/index1.jsp

sadržaj

5.

NOVO IZ STUDIOSTRIP-A

Kosmoplovci

Iposle dugih 15 dana i noci...
nova izdanja studiostrip produkcije kosmoplovaca donose:
- prvih pet delova sage o propasti divljeg zapada i buducnosti kosmosa!
- dogadjaje posle kojih nista vise nece biti isto...
- kako je postupano sa zarobljenim indijancima...
- i mnogo drugih istina i zabluda

shematski prikaz stenograma transmisije istoimene radio drame koja se emituje svake subote na radiju sa poznatim likovima i jos poznatijom radnjom u drami kod portala #84 dostupan je na http://www.crsn.com/studiostrip adresi internet mreze planete zemlje.

www.crsn.com
5002

sadržaj

6.

FANZINSKE GODINE (1993-98) - 1 deo

Krešimir Mišak

U sedam desetljeća koliko se u Hrvatskoj crtaju stripovi za te nacrtane priče izmjenjivala su se dobra i loša razdoblja. Sredina tridesetih godina prošlog stoljeća na polju stripa bila je obilježena velikim entuzijazmom, koji se prenio I na prvu polovicu četrdesetih. Početak pedesetih značio je novi početak, najavu zlatnih šezdesetih. Mrtvilo sedamdesetih završilo je krajem desetljeća, a sam početak osamdesetih donio je novi uzlet. Nakon toga opet slijedi "zamor materijala", da bi se u drugoj polovici I na samom kraju osamdesetih opet pojavili neki zanimljivi momenti. Nakon toga - ponor, provalija, ogromno "ništa". Domaćem stripu izgubio se trag I više ga nitko ni uz najbolju volju nije mogao naći. Bilo je to vrijeme puno većih problema - koga je još bilo briga za neke tamo sličice I pričice?

Neke je ipak bilo - one koji su stripove radili. Prilagodili su se novim uvjetima, pa su stripovi hrvatskih autora počeli pomalo osvajati dnevni tisak, posebno su se okomili na osnovnoškolski list "Modra lasta" (ali i druge slične časopise), objavljeno je i desetak strip-albuma, a autori stripova svoj talent, znanje i stripove počeli su prodavati raznim američkim izdavačkim kućama.

Nešto je ipak nedostajalo, neko mjesto gdje bi se mogli objavljivati svakojaki autorski stripovi, neko mjesto posvećeno samo stripu, gdje bi se on morao prilagođavati samo svojim estetskim kriterijima, a ne sadržaju lista koji ga trpi. Tako je došlo je do nastanka gomile samizdata na dio koje ćemo svrnuti pogled ovom prilikom (i u nekoliko budućih). U nedostatku pravih strip-revija nastala je cijela jedna fanzinska strip-scena, kakve nikad prije nije bilo, a za koju se danas može reći da je procvjetala, cvjetala i polako se ugasila u razdoblju od 1993. do 1998. godine (mada neki od tada nastalih fanzina I danas izlaze). Ona je najvećim svojim dijelom bila nevidljiva promatraču sa strane jer se odvijala na relacijama između ljubitelja i autora. Time se zapravo suprotstavila jednoj od bitnih značajki koje se stripu obično pripisuju, a to je da je on masovni medij. No, to te stripove ne čini ništa manje stripom, jedino ih ponekad čini manje dobrim stripom, jer se autori fanzini nikad I nigdje, pa tako I u ovom slučaju, ne zamaraju puno razmišljanjem o pojmovima kao što je "tržište". Mada je tu bilo I pravih bisera, neka velika kritičnost vrlo često nije bila glavna odlika hrvatskih strip-fanzina.

Na nekom zamišljenom mjestu, gdje se izdaje puno stripova, strip-fanzini (ako bi uopće postojali) vjerojatno bi se bavili raznim temama oko stripa ili objavljivali neke sasvim opskurne stripove. U Hrvatskoj, fanzini su nastali, osim kao prostor za pražnjenje njihovih autora, uglavnom zato da bi popunili prazninu koja je nastala nestankom strip-magazina koji bi izlazili kontinuirano I tijekom duljeg vremena. Stoga je većina tih fanzina sadržajem zapravo nalikovala malim (ali i velikim) strip-magazinima, a u njihovoj velikoj produkciji iskristaliziralo se nekoliko izrazito kvalitetnih, koje je tek način proizvodnje i naklada činila fanzinom, a ne strip-magazinom.

Zbog svega navedenog fanzine ne doživljavam kao nešto marginalno već kao veći dio hrvatske strip-produkcije jednog razdoblja, koja se silom prilika preselila na subkulturnu razinu. Također, fanzinska produkcija svojim se sadržajem i izdeferencirala, pa je tu nastalo nekoliko "pravaca" - od mainstreama, undergrounda do artizma. Naravno, riječ je o mojoj vlastitoj, gruboj podjeli jer stilske granice između fanzina nikad nisu oštre, a I sama terminologija zna biti upitna. Osim toga, svaki povijesni ili kvazipovijesni pregled bilo čega uvijek nastoji stvari po svaku cijenu ugurati u ladice s određenom oznakom na sebi. Tim starim "trikom" sam se I ja poslužio - svoju ispriku unaprijed nudim svima onima koji će se možda osjetiti pogrešno shvaćenima.

Danas ćemo predstaviti dva nadugovječnija i najpoznatija fanzina.

Sigurno najznačajniji, najpoznatiji, najbolji i najdugovječniji jest još uvijek živući zagrebački "Endem". Pokrenuo ga je autorski i urednički trojac Tihomir Tikulin, Sebastijan Čamagajevec i Dalibor Talajić. Prvi broj "Endema" izišao je iz fotokopirnog stroja u prosincu 1992, a do sad je objavljeno 17 (sad će, čujem, I osamnaesti) brojeva. "Endem" su još nakon šestog broja počele krasiti korice u boji te atraktivne naslovnice koje su crtali i neki od najboljih hrvatskih stripaša. Kao i većina fanzina, i "Endem" je formata A5.

Osim što je bio među prvima, prvi broj "Endema" nije ništa posebno puno obećavao, niti brojem stranica, niti brojem stripova, niti njihovom kvalitetom. Međutim, već u slijedećih par brojeva možemo pratiti vrlo brzo sazrijevanje njegovih talentiranih autora, tako da "Endemu" raste broj stranica, a stripovi postaju ozbiljni uradci, najčešće ipak u kraćoj formi. Postaje jasna i namjera uredništva da objavljuje stripove autora koji su svladali osnove zanata, tako da tu ima sve manje diletantizma (koji je "zaštitni znak" nekih drugih fanzina), ne ide se za razbijanjem forme niti za nerazumljivim poetsko-intimističkim stripovima, već se teži priči, gegu ili parodiji ispričanim na jasan način. Naravno da tu ima i stripova kojima je mjesto upravo u fanzinu, a u nekoj strip-reviji bi teško našli mjesto. Uprkos tome , "Endem" je danas pravi mali strip-magazin, a te svoje aspiracije je i dokazao izdanjem "Best of Endem" koje je distribuirano i po kioscima po cijeloj Hrvatskoj. Bio je to "Endemov" pokušaj da nadraste svoje fanzinske okvire, pa su za tu priliku izabrani najbolji i zamišljenoj široj publici najpristupačniji stripovi. Na žalost, bez veće medijske podrške taj je pokušaj propao. "Endem" se jednostavno nezamijećen izgubio među brojnim dnevnim i tjednim izdanjima raznih novina, i povukao natrag na fanzinsku scenu gdje je do danas, sa svojih 48 stranica kvalitetnih domaćih stripova i ponešto tekstova i ilustracija, po mojoj skromnoj I neobjektivnoj procjeni već zauzeo svoje mjesto u povijesti hrvatskog stripa rame uz rame (korice uz korice) s izdanjima poput "Plavog vjesnika", "Patka" i drugih koji su odigrali svoju ulogu I ispunili dio prostora u kontinuitetu domaćeg stripa, svaki na svoj način i u okviru postojećih mogućnosti.

Izašla su i dva broja Endemova "izdanja" na nekoliko stranica pod nazivom "Endem news" koja su, sukladno svom nazivu, donosila novosti iz svijeta domaćeg i stranog stripa.

Odmah iza "Endema" (ili uz njega, s obzirom da se radi o sasvim drugačijem pristupu) treba izdvojiti fanzin "Stripoholic" za kojeg možemo zahvaliti grupi autora koji su se nazvali zajedničkim imenom "Novo hrvatsko podzemlje". N.H.P-ovci (Smog, Misch, Prle i drugi) svoj fanzin napravili su formata A4, s naslovnicama u boji, a žanrovski su se opredijelili za underground-strip (što je naglašeno i u imenu grupe). Riječ je o uzbudljivom izdanju kojega je izašlo 5 brojeva u razdoblju od 1995. do 1997. (inače, osnovna odlika i tog i drugih fanzina upravo jest neredovito izlaženje, već prema tome kako se uredništvo snašlo za novac). Najnoviji, šesti broj, koji je pokazao da "Stripoholic" ipak još uvijek jaše, dostupan je postao prije nekoliko mjeseci.

Za razliku od ostalih fanzina, u "Stripoholicu" je bilo stripova stranih autora - prije svega Robert Crumb i Gilbert Shelton kao predstavnici underground-stripa na kojeg se N.H.P. i furalo, a objavljen je čak i jedan Jacovittijev strip. Niti Crumba niti Sheltona, osim u rijetkim i pojedinačnim slučajevima, nije se baš objavljivalo kod nas, pa će svaki ljubitelj stripa, ako ni zbog čega drugog, zbog toga "Stripoholicu" upisati veliki plus. Isti ti stripovi većim su dijelom zaslužni za kvalitetu prvih brojeva. Kako su autori stripova crtački sazrijevali, tako je u "Stripoholicu" sve manje američkog undergrounda, a sve više hrvatskog. Osim amblema "Novog hrvatskog podzemlja", jedan od zaštitnih znakova tog fanzina je lik "Crni Popaj", koji je svoje najbolje trenutke doživio pod perom Stjepana Bartolića-Štefa, kojemu ga je otac Crnog Popaja Tino Ćurin-Smog posudio za nekoliko epizoda. Neposredan, ogoljeli crtež, često namjerno ružan, povremeno izlaženje iz okvira strip-normi kako temom tako i pristupom strip-tabli, prikaz svijeta ulice, "birtije" ili rock(punk) subkulture, džointevi koji se dime iz svake stranice, mnogobrojni elementi "pulpa" (horror, sex, nasilje) osnovne su karakteristike (i kvalitete) fanzina "Stripoholic".

Neki od autori-pokretača "Endema" i "Stripoholica" danas su profesionalci, bilo da kruh zarađuju stripom ili ilustracijom, a fanzini su u njihovom profesionalnom razvoju bar djelomično odigrali ulogu koju su "Polet" ili "Plavi vjesnik" imali za neke druge generacije strip-autora iz prošlih desetljeća. Ali izreka kaže: Vremena, običaji....Nekako ne vjerujem da bi se oni mijenjali sa svojim prethodnicima...

sadržaj

7.

GOSPODINU MINISTRU - PROBA

zmcomics

Napominjem da sadržaj sledećeg pisma ne shvatite kao definitivan. To je prva, radna verzija i ostaje na vama, čitaocima Strip vesti, da date ocenu da li su zahtevi ispravni i da li treba dodati još neki koji je eventualno propušten. Očekujem predloge i sugestije u sledećih par dana - tačnije do srede 24. aprila kako bi u sledećem broju bilo završeno pismo i upućeno na par lokacija gde će se vršiti potpisivanje peticije. U pismu sam naveo i imena nekoliko ljudi, kao predlog, za eventualni sastanak sa ministrom kulture kako bi se razgovaralo o zahtevima. Imena su odabrana tako da budu zastupljeni svi veći izdavači, pedagozi, novinari i autori. Imena su odabrana I tako da tu budu ljudi koji su bili van svih konflikata koji su egzistirali zadnjih godina na domaćoj strip sceni te se nadam da je izbor prihvatljiv za većinu strip poslenika u Srbiji. Naravno, sugestije čitalaca su prihvatljive i u ovom slučaju. Takođe upućujem ponovni poziv svima koji su zainteresovani da u svojim sredinama prikupljaju potpise da mi se jave kako bi im, kad bude finaliziran sadržaj pisma, bili poslati obrasci (emailom u rich text formatu). Sledi sadržaj pisma...

* * *

Ministarstvo kulture
Republike Srbije

Poštovani Gospodine ministre,

Dostavljamo Vam ovaj dopis sa zahtevima strip poslenika koji žele da se napokon i kod nas strip, kao deveta umetnost, počne tretirati na pravi, kvalitetan način. Srbija ima jednako dugu i kvalitetnu strip tradiciju poput Francuske ili Belgije, jedino su kod nas tu tradiciju gušili svi prethodni režimi i vlastodršci. Ulaskom u novo doba smatramo da treba i ovaj segment kulture regulisati kako zakonski tako i ekonomski kako bi u što skorije vreme strip dobio zadovoljavajući status za koji se odavno izborio u nekim zemljama sa kraćom i manje kvalitetnom tradicijom.

Strip produkcija je trenutno slaba, tiraži su izuzetno mali, i ne upošljava ni delić ljudi koje bi mogla. Tako da ni finansijska dobit koju država ima od njega nije značajna. Ako država drugačijim tretmanom, poreskim olakšicama, omogući razvoj ove grane izdavaštva kasnije će finansijska korist države biti veća kao što će doći i do upošljavanja određenog broja autora te povećanja obrta kapitala kod drugih grana kao što su štamparstvo, prodaja štampe te industrija hartije i štamparskog materijala.

Shvatajući da ministarstvo nema kadrove koji su upoznati sa problematikom strip izdavaštva te strip umetnosti predlažemo da se organizuje sastanak ili Okrugli sto za rešavanje tih problema.

Zbog svega navedenog podnosimo Vam listu zahteva potpisane isključivo od strane strip autora, izdavača, kritičara, teoretičara kao i ljubitelji stripa.

Zahtevamo da ministar kulture primi našu delegaciju kako bi proces rešavanja zahteva počeo što pre i kvalitetnije. Delegacija će se sastojati od: Slavko Draginčić izdavač (Marketprint), Vlada Vesović autor i pedagog (osnivač škole stripa "Đorđe Lobačev"), Milan Rusalić izdavač (Edivije Vannini), Zoran Penevski autor-publicista (B92), Zdravko Zupan istoričar i teoretičar i Zlatko Milenković urednik internet časopisa Strip Vesti.


ZAHTEVAMO:

-Da se država aktivno uključi u promovisanje stripa, pogotovo radova domaćih autora.

-Da se u školski program uvede izučavanje istorije i teorije stripa koristeći se iskustvima zemalja koje su to već odavno uradile. U nekim slučajevima je to poseban predmet dok je češće strip kultura uvedena u škole kao sastavni deo predmeta književnosti kao i likovnog obrazovanja.

-Da se omogući strip autorima da dobiju status slobodnih umetnika te da kao takvi regulišu penzioni staž i socijalne povlastice.

-Da se omogući autorima koji objave određeni broj strip tabli u zemlji da imaju pravo na starosnu penziju bez obaveze da plaćaju penzijski staž. Broj objavljenih tabli potrebnih za tu povlasticu, bi se odredio u dogovoru ministarstva sa predstavnicima autora i izdavača.

-Država bi trebala da osnuje fond koji bi određenim projektima davao finansijsku pomoć.

-Da se sva izdanja koja objavljuju isključivo domaće autore automatski smatraju oslobođenim od poreza, te da se takvim izdanjima pomogne tako što bi država autorima isplaćivala određeni bonus po tabli što bi omogućilo da autori dobiju adekvatnije honorare.

-Da se sva strip izdanja u prvih pet godina tranzicije (ili dok ne dosegnu određene tiraže) potpuno oslobode poreza na promet ili da se ta stopa svede na razumnu veličinu.

-Da se strip albumi, ako nisu domaćih autora (znači oslobođeni poreza) oporezuju po znatno manjoj stopi od trenutne. Ako se zakonski kvalitetno reši oporezivanje knjiga uopšte ta izdanja onda potpadaju pod tu kategoriju.

-Da se strip magazini, ili pojedini njihovi brojevi, koji objave više od 30% sadržaja domaćih autora oporezuju po manjoj stopi kako bi se izdavači stimulisali da objavljuju radove domaćih autora.

-Da se prilikom odlučivanja koje se delo oslobađa poreza formira komisija koja je sposobna da odredi koji strip zadovoljava kriterijume, a koji ne, da bude oslobođen poreza.

-Da država krene u ozbiljnu borbu protiv strip piraterije koja je izuzetno jaka kako bi zaštitila izdavače koji se legalno bave izdavanjem stripa. Tako da u okviru zakona o autorskim pravima treba uključiti član koji će zakonski rešavati ovaj problem.

-Promociji i kvalitetnom tretmanu stripa država može pomoći davanjem kvalitetnog termina na državnoj televiziji koja bi omogućila državi da, ako ne može finansijski ono bar, medijski pomogne stripu.

-Da država izdavanjem prospekta i deljenjem svim pedagoškim radnicima izvrše njihovu edukaciju kako bi prestali da, po infobirovskom merilu, strip deci i mladima objašnjavaju kao šund i potkulturu.

-Da država krene sa formiranjem muzeja stripa sa izložbenim prostorom, bibliotekom-arhivom i ostalim sadržajima koje podrazumeva muzej.

sadržaj

8.

S DNA LETARGIJE

Ilija Bakić

STRIP

S DNA LETARGIJE

"Lavirint", strip magazin br. 4, Čačak 2001.

"Izranjajući iz mora sveopšte letargije, sa dna vam donosimo novi broj 'Lavirinta'. I to posle tri godine pauze!" Tako u svojstvu redaktora, u uvodniku, piše Dakara i O! Coka iznova potvrđujući istinu o muci koja prati strip rabotu ovde i sada (i deset godina unazad). Nezainteresovanost za ovu sumnjivu umetnost ili prazna obećanja smenjuju se a pripremljeni broj čeka li čeka, entuzijazam postepeno nestaje, ljudi se okreću poslovima od kojih se preživljava i samo fanatična tvrdoglavost i spremnost da se hiljadu puta ponovi ista priča i istrpe potcenjivački pogledi, te odoli svim birokratskim začkoljicama, uspeva da ovu svesku (ili neku drugu) iznese na svetlost dana i predstavi čitaocima znane i nove autore priča u slikama. A sva je ta energija mogla biti upotrebljena za nove kreacije, ali ne na ovim prostorima (ne)kulture.


Neprijatelj nam i ne treba!

U svakom slučaju, novi "Lavirint" otvara karikature Mladena Oljače na kojoj kesa s dolarima preteže (na imaginarnom kantaru) nad ljudskim pravima. Desetak Oljačinih tabli razbacano je po "Lavirintu" svedočeći o šarolikim interesovanjima mladog, talentovanog autora, od politički obojenih priča, alegorija, do prikaza muka TV narkomana ili olinjalih superheroja; svaka od pričica obojena je finom dozom humora, te nenapadnim cinizmom.

Na drugoj strani je potpuno otvoren, brutalan, bez pardona, misteriozni Mediokritet, kome ništa nije ni sveto, ni strano. U nastavku sledi Botićeva "Žurka" sa umešno prepletenim ispovestima članova samozvanog džet-seta koji krije sasvim običnu mešavinu seksualnih frustracija, prevara, spletki, pijanstva i sličnih pikanterija. Botini "Budalići", na nekoliko tabli nastavljaju svoja ponosna (be)smislena trajanja. "Grafičke meditacije" i TV Addicts" A. Zografa i Gordane Basta vraćaju nas nacionalnom cirkusu zbog koga nam neprijatelj i ne treba, što će potvrditi i Simon Vučković prateći TV dnevnik onog dana kada umire jedan od najvećih sinova našeg naroda, odnosno dok prati životni put jednog običnog čoveka. Miroslav Lazendić bavi se zanimljivim načinom spasavanja majke prirode - eliminacijom sektaša, oportunista, moćnika, manijaka i ostalih. "Čudotvorni Mr. Stocca prikazuje hipernaučni strip "Dani poezije" u kome četnički odred recituje poeziju Desanke Maksimović kao "još jedan prilog o nepristrasnom obaveštavanju". U drugom stripu istog autora Emil pevanjem pokušava da rastera sećanje na noćnu moru o ribi koja govori da bi potom saznao da je riba imala noćnu moru u kojoj je pevala i izrastale su joj ruke i noge. Saša Mihajlović u "Okovanom crtaču" priča o mukama momka kome devojka neprestano sreće poznanike i sa njima vodi beskrajne razgovore, zaboravljajući na svog dragog.


Obdukcija panka

Uz strip bez reči Nikole Vulovića o onoj narodnoj: Kartu gledaj, seljaka pitaj za put (uz rizik da ti ovaj kartu "mazne"), Septikovu "Obudkciju" u pank fazonu te kolorni "Balkan" plavog neba i crvene zemlje Obrada Popovića-Čoa, iscrpljen je domaći deo "Lavirinta" a slede gosti: Danac Ole Comoll Christensen pričicom o pokušaju bankrotiranog kralja da svoju kćer uda za dobrostojećeg princa (preko internet oglasa); ali iz prikrajka vire lokalni đubretar i pas mu, spremni da preuzmu inicijativu; Gabriele Ferrero (tekst) i Alfonse Cucinelli iz italijanskog fanzina "Fagorgo" donese mračne vizije u fantazmagorijskom svetu visoko stilizovane likovnosti; mračan ali i brutalno "primitivan" je: Emil Jurcan (Pula). Linija Claudia Parantela razgrađuje sliku prepoznatljive stvarnosti da bi gradila lavirinte (isitna ne geometrijske, na kave smo navikli) provokativne i teskobne. Izlazi iz njih nisu laki ali vredi ih proći baš kao što vredi pročitati i ovaj strip magazin, uz nadu da će sledeći broj izaći vrlo brzo, bar u sledećoj godini.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 29. decembra 2001.godine.

sadržaj

9.

PARISKI SPLEEN (27)

Franc
bvlazic@EUnet.yu

CITALACKI RITUALI

Nasa kumica ima drugaricu cija prijateljica (dobro ste procitali) radi u Narodnoj biblioteci pri odeljenju za periodiku. Na radnom mestu najvise posluje s penzionerima. Svaki dan joj dodje po nekoliko starijih momaka koji provedu "radni dan" u citaonici odeljenja; listaju stampu i magazine, prevrcu nove i stare brojeve - recju; ubijaju slobodne casove. Jedan od njih - po recima drugaricine drugarice - redovito cita "Politikin zabavnik", od prvog do poslednjeg broja, pa se, kada stigne do najnovijeg, opet vraca najstarijem i cita, broj za brojem, od korice do korica, svako izdanje, blizeci se, iz dana u dan (kroz mesece i godine "Zabavnika"), najskorijim izdanjima. I tako ukrug.

"Zanimljiva prica", pomislio sam, dok sam donosio aperitiv i slusao je, skoro rasejano, sluzeci goste.

Vec godinama trazim jedan stari broj "Picsou magazine" cija me je naslovna strana, kao deteta, neobicno ocarala. Ili neke "Spidermane", "Supermane", "Flash Gordone", itd, koje sam, kao dete, citao… Pristupao sam celovitim, ponovnim citanjima samo kada je rec o "Tintinu" ili, redje, "Asteriksu" ili "Gasi". Da; toliko toga jos stoji nedirnuto!

Ponovljena citanja nose u sebi veo tajni: ona su retka, dragocena saglasja sa nasim starim ja, sa negdasnjim slikama i dozivljajima, i sa najprvim, najmladjim godinama. Pri ponovljenom citanju, pored drazi ponovnog otkrivanja gradje ili zapazanja stvari koje su se nekad opirale spoznaji, stoji draz prizivanja i novog otkrivanja tih prvih citalackih trenutaka. Ukoliko se prvotna magija dogadjala u detinjstvu, to ce ovaj cin imati i izvanrednu draz vracanja u sebe sama kao deteta. Citanje jeste cin osamljenika, cin strasnog istrazitelja. Citanje kao lutanje i samospoznaja, kao tragalastvo i orudje dragocenih otkrivanja.

A kada se predje jedan put, kada se dosegne nesto cemu se toliko stremilo, u sta se toliko ulozilo, tada je najvrednije sto ostane: svest o predjenom putu. Sam predjeni put.
Sam put.
(o, Krleza; o, Crnjanski; o, Kisu!).

U ritualu ponovnih citanja, koja se izvode u kleti i samosti, ne krije li se i citanje stripa nad stripovima: citanje detinjstva, onog, sto bi se, uslovno, moglo nazvati povescu nasih prvih otkrica, povescu o nasem detinjstvu kao cari tih najranijih, prvih upoznatih stvari ?

I tako, citajuci, kao u mantri (stripove, casopise, knjige), vrteci kakvu brojalicu, zbrajamo i isticemo tih nekoliko bitnih stvari, "Rane jade" koji su, na samim nasim pocecima, odredili sve ostale stvari - sve ostale bitne i ostvarene stvari - i ka kojima cemo se, na koncu sviju, jednom, poput starca sa pocetka ove price, zasigurno vratiti.

sadržaj

10.

JUŽNJAČKA UTEHA No 57.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO (99): LA BETE NOIRE

U IME DUZNOSTI

Spasiti stup? Je li? Bas lijepo!

Radi sto moras prijatelju, ali ne
budi rob duznosti! Spasao si svjet
jednom - to je vise nego sto ce ga
vecina ikad spasiti!

Zamerio sam skoro Zlatku u jednom elektronskom caskanju to kako je u Strip vestima suvise cesta pojava da se hvali sve zivo sto se objavi na domacoj strip sceni, i to sa glavnim opravdanjem sto je uopste objavljeno. Jedan od razloga je sigurno taj sto niko nece nikome da se zamera u ovoj maloj zajednici time sto ce reci da njegov tekst/izdanje/strip nije dobar, svi se radije ogranicavamo na pozitivne strane, ako ima, ili se pravimo da nista nismo videli, ako ih nema. Ako se bilo sta lose i kaze, dosta su cesto u pitanju stare zadjevice, koje sa stripom zaista nemaju ama bas nikave veze (Nekako mi se cini da jedino ljudi sa strane, koji nisu aktivni u mediju u bilo kom drugom svojstvu sem kriticarskog, mogu da pruze jedno sasvim nepristrasno i nepotrebnim teretom neoptereceno misljenje o onome sto se u mediju radi. Hvala bogu, ima i takvih. ) Drugi, mozda i bitniji razlog je verovatno taj sto kriticari izgleda misle da domacem stripu cine uslugu time sto indiskriminantno hvale svako izdanje po principu "ima tu dobrih stvari", verovatno to pozitivno pisanje shvatajuci kao svoju duznost.

Kad sam prvi put citao La Bete noire bilo je to u formi fotokopije (dobijene ljubaznoscu Milana Jovanovica), i na Engleskom. Strip je bio dobar (sto je jos uvek), ali nisam bas bio oboren na svoju pozadinu. To je verovatno stvar ukusa - ja sam uvek nekako vise ljubio mracnije stvari, razvivsi ukus za tragediju i dramu (neko ce reci za realnost) pre nego za komediju. Nije bilo velikog razloga da La bete noire smestim u mojih 100 favorita, ali nije bilo ni velikog razloga da se tamo ne nadje. Nisam stripu mogao da poreknem idejnu svezinu, vrhunsku izvedbu, majsorstvo reci i crteza, a definitivno je odskakao kilometar ispred svega drugog sto se na ovim prostorima radilo u skorije vreme a sto sam ja imao prilike da vidim. Mislio sam da bi bio red da se tako nesto podrzi, da mi je duznost da kazem koju lepu rec o La bete noire; iako mi strip nije bio sasvim po ukusu, ipak sam iz svih ovih razloga odlucio da ga uvrstim u svojih Apsolutnih sto (uprkos tome sto u to vreme on objektivno (odnosno subjektivno - posto je cela kategorija vrlo subjektivna) tamo nije pripadao).

Sad kada pred sobom imam treci broj La bete noire mogu da kazem da se moje misljenje o opravdanosti prisustva La bete noire uz Ligu izvanrednih dzentlmena i Grendela sasvim promenilo. Krivaca ima nekoliko. Izgleda mi, kao prvo, da je strip zaziveo nekim sasvim drugacijim zivotom u Zlatkovoj ediciji Drugi pogled (sta je bilo sa prvim pogledom, necemo ni pitati!). Darko i Milan dobili su dosta kreativne slobode oko izgleda i dizajna sveske, mnogo vise nego sto bi dobili bilo gde u inostranstvu. Dodatne dve strane u svakoj svesci Darko je imaginativno iskoristio da napise stvari koje su mu, iako pratece i ne sasvim neplanirane u toku originalnog koncipiranja serije (ili bas zato) dopustile da se posle dugo vremena vrati Bete-u, i sa svezom distancom i novim idejama osvezi stare (uslovno receno) koncepte. Milan je, s druge strane, dobio priliku (i opravdanje) da se igra svoje omiljenje igre, setnje kroz razne stilove i tehnike rada, sto je potreba da ilustracije u svakoj svesci (do sada) odgovaraju literanom predlosku zahtevala. Takodje je dobio odresene ruke i zadnju rec u pogledu samog izgleda sveske - a nijedan stvaralac koji postuje sebe i svoj rad (a k tome vlada dizajnom kako se samo pozeleti moze) nece propustiti sansu da to tacnina ispegla izgled izdanja u kome njegov strip izlazi. Sto se samih svezaka do sada tice, treca je svakako najbolja. Vizuleno je najujednacenija - Milan je u svakoj svesci do sada koristio razliciti stil crtnja i tusiranja kao sto covek isprobava razlicite parove rukavica dok ne utvrdi koji mu je najudobniji. Ne znam kako se njemu izgleda treci par rukavica, ali meni se cini da mu ovaj najbolje pristaje; znajuci Milana to mu nece biti dovoljno i vec u sledecoj svesci videcemo nesto sasvim novo i verovatno jos bolje. Darko… Sta o njemu reci vise reci, sta vise reci o njegovom pisanju (osim toga da ne mogu da mu oprostim Tarzan/Carson of Venus crossover)? Strip je inteligentan, blagoglagoljiv, pitak (ne plitak, zlobnici!) i zabavan - po malo moralizatorski (Darkove cuvene male poduke iz morala), ali zar nije u tome jedna od svrhi pisanja? I jos jedna stvar: "Duznost" (kako se inace i zove ovo trece poglavlje iz Bete-inog zivota) je strip sa zaista neverovatnom kolicinom sarma…

Ovaj strip u stvari ne kupujete; on kupuje vas. La bete noire je usao u Apsolutnih 100 nekako na mala vrata, i ti sada, posle trece sveske, prilicno smeta - pa sam eto iskoristio priliku da svima saopstim. Ovo objasnjenje sam bio duzan svim citaocim citaocima Strip vesti, kao i Darku i Milanu - a cini mi se, bogami, i sebi.


------------------------------------
Dragi moji, evo je konacno izasao Strip Pressing. Izdavacki plan je bio u startu takav da je trebalo da imam sta da vam podelim jos oko pedesete kolumne (sto bi bilo prikladno), ali sta cete, nije sve u rukama urednika (u stvari, malo je toga u rukama urednika, ako cemo pravo!). Nista zato, evo sada delim tri Strip Pressinga; da bi stvari ucinili malo zanimljivijim, uprilicicemo jednu nagradnu igru. Prva tri citaoca koja se jave sa (makar) priblizno tacnim odgovorom zasto Strip Pressing delim bas u 57 kolumni dobice Strip Pressing.
Pa neka neko posle kaze da nisam siroke ruke!

sadržaj

11.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (117)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

KUHANJE SCENARIJA - mlaćenje šnicli

Valjda mi, u ovom poslu, nema mrskije riječi no što je "sinopsis".

Sinopsis, naime, samo izgleda kao pisanje, ali to nije. Sinopsis - sažetak; prepričan sadržaj; kostur radnje - je sve što pisanje ne bi trebalo biti: racionalan, štur, predvidljiv, birokratski, dosadan. Na žalost, u industriji postaje normom.

S jedne strane, sinopsis je test: nakladnik želi vidjeti je li pisac sposoban kratko reći to što ima. Jer, tko zna kratko, može i naširoko, ali obrat baš i ne vrijedi. S druge strane, sinopsis je - pod izlikom da piscu štedi trud (kakav je to pisac koji žali truda?) - glavni simptom holivudskog uvjerenja da su dva pisca dvaput, a tri pisca triput bolja od jednoga. Scenarij je dovršena stvar i treba zbilja znati nešto o pisanju da bi se na njemu interveniralo dublje od kakve kozmetičke cenzure. Sinopsis, pak, leži kao nedonošče i svatko ga može (a bogme se svatko osjeća i pozvanim) komentirati, kritizirati, križati i dopisivati. Ulagačima u projekt sinopsis služi kao (lažna!) sigurnost da će završeni strip/film/roman biti nešto što će se njima/svima svidjeti. Što samo pokazuje koliko malo znaju ...

Svatko može naučiti pisati sinopsise (evo Denny O'Neilova recepta za superherojske stripove: "dvije tuče i potjera". Ne, ozbiljno.). Čitave škole žive od učenja pisaca kako posložiti kosture radnji pa zato police s bestsellerima i izgledaju kao kosturnice: mnogo anatomije i nimalo duše. Svatko može napisati sinopsis, ali ne može svatko napisati živu priču.

Iz dva mi se razloga nikad nije uspjelo držati sinopsisa, svojeg ili tuđeg. Najprije mi se činilo da pišem nešto što je jednom već napisano, a zatim je tu bio i - trenutak. Onaj trenutak kad, kako kaže Zlatko Krilić, napišeš dvije ili dvadeset stranica, a da to ni ne primijetiš. Trenutak u kojem je pisac samo kanal kojim priča teče, sredstvo da bude ispričana. Jedini trenutak zbog kojeg vrijedi pisati.

Jedi vs. Sith, dakle. Nije bilo vremena pa je bilo sreće: umjesto šeste verzije sinopsisa (kao kod Vader's Questa - duga, druga priča) odobren mi je sinopsis od šest rečenica. Na kraju se ni njega nisam uspio držati, kao što ni u ovoj kolumni nisam jutros napisao ono što sam sinoć zamislio. Jer sam htio nešto novo.

Jer mi se dogodio trenutak.

(Nastavlja se ...)

sadržaj

12.

MOJ POGLED (4)

zmcomics

OPET O PIRATERIJI...

Obećah prošli put da ću reći još koju o pirateriji.

Kao prvo da raščistimo. Ovo moje pisanje nije lov na veštice, već samo pokušaj da skrenem pažnju, što je otvorenije moguće, na problem koji dobrano nagriza našu strip stvarnost.

Piraterisanje stripova kao odgovor sankcijama i kao pokušaj, u nemaštini, da nam se približe stripski noviteti je pilo vodu, nekada. Da li je i dalje reč o patriotizmu ili pokušaju da se zaradi slatka para bez obaveza.

Kao kad neki par zaluta u motel, bez obaveza.

U pirateriji ne valja, kao prvo, što mora pogoditi i svakog autora, to što se autorski rad uopšte ne vrednuje i ne poštuje. Osim što se ne plaća kopirajt, osnovna logika je da se štampa isključivo ono što je provereno i što podilazi publici. Bez ikakvog pokušaja da se ponudi nešto novo.

Zatim je tu omalovažavane čitalačke publike kojoj se traženi i željno očekivani stripovi serviraju na nekvalitetan način. Sama štampa je obično kvalitetna ali priprema je najčešće loša i degradira kvalitet stripa.

Naravno, štampajući atraktivne naslove oštećuju i one koji bi to rado legalno objavili i tako im praktično guraju ruku u džep. Da ne spomenem dva primera, koje radeći u Marketprintu dobro znam. Torgal se, mesec dana pošto su plaćena prava za njega, pojavio u piratskom izdanu. Koliko će to odvaditi čitalaca, ionako nedovoljnih za slobodno disanje neke domaće revije? Zatim se, i pored usmene opomene (gde god se to moglo) da Marketprint ide od jula sa serijalom XIII u formi albuma, pojavio pirat.

Ko je tu prevaren? Da nabrojimo: onaj ko je platio kopirajt za njega, onaj koji je kupio takvo izdanje ne znajući da će se uskoro pojaviti legalno i kvalitetnije štampano, zatim cela strip industrija jer kupac nezna šta je tu pravo a šta je lažnjak. Koliko će idući put biti spreman da kupi nešto ne znajući šta ga čeka između korica i hoće li to bolje odštampati neko već za mesec-dva.

Možda bi baš taj kupac novac odvojio za neki album domaćih autora. Da kupi sve tri, do sada izašle, sveske Bete, da kupi albume Čelanovića ili Vitkovića, da kupi Striper ili neki skuplji kolorni album koga se odrekao nadajući se da će za manje pare dobiti nešto vredno.

Zar nisu ti ljudi, koji rade pirateriju, mogli da objave radove domaćih autora? Recimo, umesti Priča sa Divljeg zapada da su sakupili onih dvestotinjak strana Luke Vranića i objavili ih. Dve stotine strana strip za dve stotine dinara je više nego razumna cena?! Znači da bi razlika, od 80 dinara po primerku, mogla da ide za honorare autorima. Malo, ali ipak nešto, uz šansu da njihov projekat zaživi!!!

Znate li koliko projekata ima u koje bi mogli uložiti pare? Mislite da meni nije padalo na pamet da nešto piratizujem. Ali... to je nešto što nije za nekog ko voli strip. Nije za nekog ko bi hteo da pomogne domaći strip. To je posao za sitnopilićare, kako se kaže u narodu, za one koji ljubav prema stripu prodaju za sitne pare.

sadržaj

13.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-KERAC U HEAVY METAL-u
U majskom broju Heavy Metala će se pojaviti strip "Aleida in Hell Mall" koji je Bane Kerac nacrtao po scenariju Lodewijk-a a čije su table mogle da se vide na izložbi stripa "Novosadski strip generacija prva" koja je bila organizovana u februaru 2000-te na novosadskom Otvorenom univerzitetu. Takođe je zanimljiva i informacija da se Banetova Ket Klou ponovo, po ko zna koji put, štampala u Norveškoj u zasebnoj svesci albumskog formata.


-AKIRA - FILM
Prema pisanju Hollywood Reporter-a, Warner Bros i Stephen Norrington pripremaju filmsku, western (ali ne u smisku kauboja i indijanaca), verziju stripa Akira. Prem tim informacijama će Norrington pisati scenario i raditi režiju dok će za produkciju biti zadužen Jon Peters.
Norringtonovo ime je strip fanovima poznato po tome što je režirao prvi film "Blade" (1998) dok sespominje kao budući režiser kod ekranizacije Alan Moore-ovog stripa "The League of Extraordinary Gentlemen" kao i kod priprema za ekranizacuju Marvelovog stripa "Ghost Rider".

sadržaj

14.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Posredstvom Radovana Popovića smo dobili poziv za sledeći konkurs:

SRBIJA/EVROPA

Povodom obelezavanja dana Evrope, u Nedelji Evrope od 8 - 15. Maja Evropski pokret u Srbiji i Dom omladine Beograda pozivaju strip autore da ucestvuju na medjunarodnom strip konkursu 'SRBIJA-EVROPA". Ova tema u okviru proslave dana Evrope podrazumeva radove autora koji ce nam pribliziti i olaksati usvajanje i tumacenje pojmova i principa EU odgovarajuci na neke od sledecih tema (Europe what for? Europe, how far and how?…) ili mogucnost davanja odgovora na sledece pojmove:

evropska integracija
globalizacija
ljudska prava
rasizam
komunikacija
tolerancija


PROPOZICIJE KONKURSA

Duzina: autorima je data potpuna sloboda da se izraze u okvirima sopstvenih htenja i mogućnosti, bez obzira na obim priloženog rada. Katalog je, međutim ogranicenog obima te se autori mole da imaju to u vidu.

Format: autorima je data potpuna sloboda fizickog oblika prilozenih radova - u obzir ce doci svi radovi koji pristignu na konkurs bez obzira na veličinu, oblik i razmere.

Jezik: autorima je data potpuna sloboda da se sluze, ili ne sluze bilo kojim postojecim i nepostojecim jezikom, ili nekim drugim vidom komunikacije, siframa, simbolima, onomatopejama, nedorecenostima. Sami autori određuju nivo komunikativnosti sopstvenih radova. Katalog će međutim biti distribuiran sirom sveta te se autori mole da imaju i to u vidu.

Tehnika: autorma je data potpuna sloboda da se sluze svim poznatim i nepoznatim tehnikama i vidovima graficke naracije i vizuelne komunikacije.

Svaki autor može priloziti jedan ili vise radova.

Mole se autori da propozicije konkursa ne shvate bukvalno i da ne podlezu dnevno politickim temama.

Organizator zadrzava pravo da pristigle radove ili izvode iz njih koristi za svrhu dogadjaja i propagandne aktivnosti.

Ziri sačinjen od predstavnika organizatora izabrace najbolje radove koji ce biti stampani u katalogu "Srbija- Evropa" a cija promocija ce biti priredjena u okviru programa Nedelje Evrope u Domu omladine Beograda, a dodelice i tri simbolicne nagrade od po 100 evra u sledecim kategorijama:

1. najbolji strip
2. najbolji strip autora do 18 godina
3. najbolji strip od četiri kadra koji će biti odštampan na velikom formatu i objavljen na fasadi Doma Omladine Beograda

Rok za prijem radova je 7. Maj 2002.godine

Radove (originale, fotokopije, printove ili fajlove) možete doneti licno ili slati na adresu:
Dom Omladine Beograd /za konkurs
Makedonska 22
11000 Beograd Srbija

www.dob.co.yu
dobinfo@dob.co.yu

* * *

TRENCHTOWN festival 2002 - Direktna art Akcija - 1. Maj, Palic, Subotica

Pozivaju se svi zainteresovani mladi ljudi (stripasi, grafiteri, slikari i ostali vizuelni frikovi) da daju svoj doprinos u direktnoj art akciji - oslikavanje 30-tak metara platna (mozda bude i vise) koje ce biti razapeto na "muskom strandu", mestu odigravanja prvomajske reggae zurke. Materijal za rad, sprejevi, farbe, cetke i platna ce biti obezbedjeni od strane organizatora (Parlament Mladih Subotice), a vi treba da ponesete dobru volju, kreativnu energiju i po mogucnosti skice koje bi ste zeleli da prenesete na platno. Tematika direktne art akcije bi trebala da se poklapa sa idejama festivala tj nekog reggae konta, a to su: zivot, priroda, mir, solidarnost, kreativnost itd, tj sve ono sto ovaj zivot cini vrednim zivljenja...

Znaci ako se za 1. Maj zateknete na Palicu, a uz to jos i znate da crtate, slikate, bojite..pridruzite nam se u direktnoj art akciji i reggae zurci!!!

Miroslav Lazendic
gnoj2050@yahoo.com
www.trenchtown.com

sadržaj

15.

PISMA ČITALACA

mail

From: "miodrag" <miki_k@neobee.net>
Subject: PSDZ

Ako smem dodao bih da u tom piratskom izdanju prica sa divljeg zapada nije docrtana jedna vec DVE table stripa! Stoga,ako je taj detalj uspeo da promakne vestom oku citaoca kojemu je ovo omiljeni strip iz detinjstva (a ovaj detalj je promakao i nekim mojim prijateljima), se ipak ne moze reci da je taj crtez toliko katastrofalan...

A koja je ta druga docrtana tabla stripa?

Pa necu da vam kazem, malo potrazite...:)

---------------------
To sto je napisano u mojoj prošloj kolumni je moja interpretacija njegove priče, dozvoljavam da nisam tačno razumeo da li je jedna ili dve strane u pitanju, ali si dozvoljavam da dodam kako nije bit u tome koliko je strana docrtano već da je uopšte nešto docrtavano!!! A ona koju sam ja naveo je uz to katastrofalno loše docrtana. (zmcomics)

sadržaj

16.

LINKOVI

Strip Vesti

Dva linka na kojima se daju tekstovi, ili dalji linkovi, o tome kako se radi strip, lettering, kolor, kako se stripovi nude ili štite prava, itd...
http://www.members.shaw.ca/creatingcomics/
http://www.fumetti.org/rights.htm

sadržaj

17.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 20. do 26. aprila

26. aprila 2001. Otvorena je izložba stripa u REX-u, "Grafička zavera 4 - Savremeni srpski strip", koja je bila i prateća izložba Zlatnog pera Beograda.

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad