STRIP VESTI
|
Broj:
151
11.02.2002. Godina
IV
|
prošli
broj - arhiva
- sledeći broj
SADRŽAJ
- AARON
I... - Strip Vesti
- STRIPBURGER
U BGD-u - Strip Vesti
- MARKETPRINT
NEWS - Marketprint
-STRIPOTEKA 964
-FOL
-IZDAVAČKI PLAN
- ZEC
U BESPUĆU HUMORA - Rajko Radovanović
- SUROGAT
REALNOSTI - Ilija Bakić
- TOČAK
- Srđan Aćimović
- PARISKI
SPLEEN (19) - Franc
- JUŽNJAČKA
UTEHA No 43. - Marko Stojanović
- QMOVA
KOLUMNA (92) - Bojan M. Đukić
- KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (103) - Darko Macan
- POZIVI
NA SARADNJU - mail
- PISMA
ČITALACA - mail
- LINKOVI
- Strip Vesti
- DATUMI
- Strip Vesti
|
Svi prilozi su vlasništvo autora.
U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo
Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis
će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora),
u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su
to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate
stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za
strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu
KOME JE VREME DA PROPADA?
Stripu?
Ne, ni slučajno. A sve priče o kataklizmi me postepeno iritiraju
sve više i više. Pogotovo priče hoće li uskoro biti stripa?
Znam da sam prevrtao tu temu par puta, ali me je jedan tekst
ponukao da opet dodjem na istu priču. Doduše, sa novim argumentima.
Čitam ovih dana o strašnom uspehu Hari Potera. Da,
film je doneo milionske zarade svima koji su u poslu sa njim.
Međutim, ovde ću skrenuti pažnju na sam početak. Na knjigu.
Znate onu, pisanu reč, što decenijama kuka kako će je strip
ugušiti, pa onda se pridružila stripu žaleći se na ostale
medije. A vidite, čuda velikoga, i pored sve konkurencije,
pa i stripa, koje su atraktivnije od "gomile bezličnih strana"
kucanog teksta, pisana reč nije poklekla. I sam volim da čitam
knjige, kao i stripove, kao što volim i dobar film da pogledam.
Ništa nije izumrelo i sve ima svoju čar, na svoj jedinstven
način. Samo treba dotaći žicu koja će naterati čitaoce da
plešu u vašem ritmu. Prošla su vremena kada je svaka knjiga
mogla obilno da nahrani svog pisca. Prošlo je vreme kada je
bilo kakav strip mogao da nahrani svoje autore.
Treba samo naći žicu koja dira pravo u srce, i naravno pogoditi
pravi trenutak za to. Kao i u mnogim drugim legendama, gđa
Rouling je bila odbijena kod mnogobrojnih izdavača
dok nije došla do pravog. Vešto je spojila nekoliko šablona,
u pitku i simpatičnu priču i našla žicu.
Našla je put do dece što vole knjigu, do dece koja u Macanovoj
kolumni vole stripa. I... vrlo brzo je nastalo ludilo. Konstatovao
je Macan, u kolumni #101, da je trebalo 16 godina stripu
da opet privuče pažnju. Uspeh kao i recesija idu ciklično.
Treba, poput ekonomista, gledati samo da se ta amplituda smanji,
kako bi dno manje bolelo a vrh znao meru. Navodno su izdavači
"napolju" naučili lekciju, ostaje na autorima da prebiraju
po žicama u svojim glavama.
Eh da, gledajte da što više izdavača odbije vaš strip kako
bi uspeh kasnije bio veći...:)
Šala, naravno. Važno je, kao prvo, da verujete u ono što radite.
A ostalo dolazi nekim prirodnim putem, nekad sporije, nekad
brže.
S poštovanjem,
Zlatko Milenković
sadržaj
|
1.
|
AARON I
...
|
Strip
Vesti
|
System comics već s početka godine nastavlja da nas više
nego prijatno iznenađuje sa svojim novim izdanjima. Pogotovo što
je, za početak, reč o još jednom domaćem kolor albumu. AARON,
strip Bojana Kovačevića je napokon dočekao i svoju
albumsku premijeru. Kako je rađen slikarskom tehnikom nije ni
bilo druge mogućnosto do da se album objavi u punom koloru. Cena
albuma je u knjižarama 360 dinara.
Da bi stavili šlag na tortu ljudi iz System comicsa su
uradili i dva izuzetno kvalitetna kalendara - Aleksa Gajić
i Bojan Redžić (Kalendar svetskih čuda Beograda
2069 i Pin Up girls 2002). Kalendari su 300 dinara.
Kalendari kao i strip mogu da se kupe u Platou, Beopolisu, Stubovima,
Darkvudu i Alan Fordu - Bgd, a ima ih kod Miloša u Klubu obožavalaca
stripa (Novi Sad) i u nekim novim prodavnicama YPS-a u Novom Sadu.
Nesto jeftinije mogu da prodju ljudi koji naruce kalendar ili
strip preko SYSTEM@NET.YU .
Strip je onda 250 a kalendar 200 dinara.
sadržaj
|
2.
|
STRIPBURGER
U BGD-u
|
Strip
Vesti
|
Nekako se uvek propusti napomenuti
da se sva Stripburgerova izdanja mogu kupiti u
knjižari Beopolis (Dom Omladine) u Beogradu.
BEOPOLIS
Makedonska 22
Hol doma omladine
11000 BEOGRAD
011/322-99-22
sadržaj
|
3.
|
MARKETPRINT
NEWS
|
Marketprint
|
-STRIPOTEKA 964
Januarski broj Stripoteke donosi drugi deo, druge, epizode serijala
"Tugovanka za izgubljenim pustarama" pod nazivom
Blekmor (tekst: Defaux; crtež: Rosinski).
Zatim slede kraće storije:
-Torpedo, "Umreti, to je otići daleko", scenario:
E. S. Abuli, crtež: J. Bernet
-Bilo jednom u budućnosti, "Poslednji dani baze na
Sahamisu IV", autor: Carlos Gimenez
-Kosmopolis: "Drvo života", Tekst i crtež: Rafa
Negreta
-Džoe Bar Tim, tekst i crtež: Christian Debarre
i
-Hogar strašni, autor: Dik Browne
-FOL
U decembru mesecu smo izdali, premijerno kod nas, strip album
Fol kojeg je uradio poznati francuski autor Patrik
Prunje. Album je štampan u punom koloru na 56 strana i
u broširanom povezu.
Poput ostalih naših izdanja i ovaj album možete naći u sledećim
knjižarama:
Striparnica
ALAN FORD
Blok 24, Novi Beograd
Tel.: 011/134-758
mimim@EUnet.yu
www.alanford.co.yu
|
STUBOVI
KULTURE
Trg Republike 5
11000 BEOGRAD
|
BEOPOLIS
Makedonska 22
Hol doma omladine
11000 BEOGRAD
|
PLATO
Akademski plato br.1
11000 BEOGRAD
Info@plato.co.yu
www.plato.co.yu
|
PAPIRUS
Terazije 12
11000 Beograd |
SOLARIS
Sutjeska 2
21000 NOVI SAD |
Podsećamo da smo omogućili prodaju
svih naših izdanja u Sloveniji gde za sve narudžbine treba
da se obratite Katerini Mirović na telefone redakcije
Stripburgera ili na mobilni 031/401-556 (između 11,00 i
20,00 časova). Vaše narudžbine će biti isporučene najdalje za
dve nedelje.
Svi kupci iz Bosne i Hercegovine treba da se jave našem
predstavništvu u Banja Luci na sledeću adresu: Miljević
Aleksandar, Ravnogorska 9, 78000 Banja Luka; Telefonski
broj: 051/349-088
Kupci iz Hrvatske treba da se obrate našem saradniku u
Zagrebu na sledećoj adresi: Bernard Radovčić, Brane
Busića 14, 10020 Zagreb. Telefon kod kuće: 01/66-36-680. Email:
bradovcic@hotmail.com
-IZDAVAČKI PLAN
Kao jedan kraći prikaz našeg izdavačkog plana prenosimo vam deo
dopisa koji su dobili članovi Stripotekinog kluba ljubitelja stripa,
gde ćete saznati koja su naša sledeća albumska izdanja.
Približavamo se isteku druge godine postojanja Kluba Stripoteke
(osnovan marta 2000.godine), koji je od početnih 350 članova u
međuvremenu narastao na 1073, čime su premašena i naša najoptimističnija
predviđanja. Pretpostavljamo da se ovako dinamičan razvoj Kluba
može objasniti uz pomoć nekoliko činjenica: pre svega, konstatacijom
da okosnicu izdavačkog programa čine vaše želje, na koje ste veoma
precizno ukazali prilikom sprovedene ankete; zatim kvalitetom
likovno-grafičkog izgleda albuma; relativno povoljnim cenama i
ispunjavanjem utvrđenih rokova u okviru dinamike izlaženja. Postoje,
međutim, i pojedine primedbe na naš dosadašnji rad, ali se mi
trudimo da sve propuste ispravljamo u hodu, a svoje aktivnosti
isključivo usmeravamo u pravcu zadovoljavanja vaših čitalačkih
i kolekcionarskih potreba.
Kako smo program za 2001. godinu u potpunosti ispunili, trenutak
je da vas obavestimo o izlasku prvih albuma u narednoj godini.
Naime, u toku marta 2002. godine, biće odštampan treći tom Loazelovog
serijala "Petar Pan". Predviđeno je da album bude u koloru
i u istom obimu kao drugi tom, pa će i njegova cena ostati ista.
Istog meseca treba da izađe i Komanča 9.
Novi Sad, 12.12.2001.godine
sadržaj
|
4.
|
ZEC U BESPUĆU
HUMORA
|
Rajko
Radovanović
|
Strip
ZEC U BESPUĆU HUMORA, ISTORIJE I NASILJA
Stan Sakai: Usagi Yojimbo - Zec samuraj, Bookglobe, Zagreb,
2001.
"Mrzim da se sam hvalim, ali mislim
da su priče dobro napisane, te da je crtež takođe dobar", rekao
je Howardu Priceu za The Comic Store.com Stan Sakai, tvorac
Usagi Yojimba - Zeca samuraja, na pitanje o dugovječnosti
njegovog junaka. Zaista, Usagi je prvi put objavljen u
magazinu Albedo u novembru 1984 godine, i otada je promijenio
tri izdavača (Fantagraphics Books, Mirage, Dark Horse),
objavljen je u više od 100 sveski i u 15 knjiga, a kako stvari
danas stoje trajaće još dugo.
Neobična kombinacija, kako je već primjećeno, Walta Disneya i
Akire Kurosawe, Usagi Yojimbo je hronika o lutajućem zecu-ratniku
u feudalnom Japanu. Paradoks stripa vrlo je dobro oličen već u
povezivanju Disneya i Kurosawe u kontekstu jednog stripa, a on
se prvenstveno ogleda u činjenici da je teško jednoznačno odrediti
da li je to strip za djecu (Disney), na šta upućuje antropomorfološki
svijet, karikaturalni crtež, humor i jednostavne, univerzalne
poruke, ili je za odrasle (Kurosawa), na šta upućuju scene nasilja,
precizno bavljenje japanskom tradicijom i kulturom, te povremeni
uplivi saspensa i horora.
Sakai u Usagi Yojimbu stalno, dakle, lavira između funny
animals stripa za djecu i stripa za odrasle u kojem se koriste
životinje da bi se lakše rekle neke univerzalne stvari o ljudima.
Jedan od kvaliteta stripa je u tome što, uprkos očekivanju čitalaca,
autor nikako da se prikloni jednoj od dvije krajnosti. Da je to
dovoljno intrigantno, govori dugovječnost i popularnost serije.
I iako Sakai tvrdi da mu je cilj prvenstveno zabava i da su istorija
i kultura samo pozadina njegovih priča, to je nešto što ne može
da prođe neprimjećeno. Sakai je, inače, treća genaracija Amerikanaca
japanskog porijekla iako je sticajem okolnosti rođen u Japanu,
gdje mu je otac kao američki vojnik bio stacioniran. Odrastao
je, po vlastitim riječima Priceu, gledajući japanske filmove,
ali je čitao američke stripove jer nije dovoljno dobro čitao japanski
("Morali ste da čitate s desna na lijevo, što je bilo vrlo teško
za nekog ko je odrastao na američkoj kulturi!"), a manga je tada
bila rijetko prevođena. U tom smislu Usagi Yojimbo nije
manga, jer, tvrdi on, je pripovjedanje u njemu zapadnjačko a ne
japansko.
Zagrebački Bookglobe ima namjeru da objavi sedam tomova
koje je obavio Fantagraphics. Za sada su obavljene dvije
u kompaktnim, odlično opremljenim i štampanim crno-bijelim knjigama
po 140 strana i sa tvrdim koricama. Poput Bonea Jeffa Smitha
i Torpeda Abulija i Berneta, to je više nego kvalitetno
izdanje stripa koji je upravo to i zaslužio. Što mi ovdje na to
nismo navikli, druga je stvar.
Objavljeno u sarajevskom dvonedjeljniku Walter, broj
41 od 26. decembra 2001.
sadržaj
|
5.
|
SUROGAT
REALNOSTI
|
Ilija
Bakić
|
IVAN GRUBANOV, STRIP AUTOR
SUROGAT REALNOSTI
Kao elemenat popularne kulture, strip je bitan deo vizuelnog
identiteta savremenog doba, šireći svoju auru u talasima
Među ovdašnjim strip autorima Ivan
Grubanov (1976) spada u "najlikovnije". NJegovi crteži, specifična
mešavina tehnika (kolažiranja) montaže te upotreba boja, plene
likovnom atmosferom i osećajnošću koja je potencirana pomerenim
pričama. Grubanov je završio slikarstvo na Fakultetu likovnih
umetnosti u Beogradu, izlagao na izložbama u Beogradu, ali u drugim
gradovima po Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Poljskoj.
Dobitnik je nekoliko nagrada za strip i video radove. Interesuju
ga klasične slikarske forme, strip, video art, internet projekti...
Rečju, Grubanov je umetnik duboko uronjen u traganje za izrazom
dostojnim vremenu u kome živimo.
Kao likovni i strip stvaralac u mogućnosti ste da sagledate oba
medija, njihove sličnosti, razlike, prednosti i ograničenja.
- Grafički i simbolički jezik stripa bio je moj prvi prisan kontakt
sa likovnim. Dinamika šaržiranih vizuelnih sadržaja koji grade
naraciju ima svoju draž u strukturiranju kako fabule, koja nedvosmisleno
okupira logički sistem ostavljajući vrlo malo mesta za preispitivanje
semantičkog dejstva samih slika, tako i niza grafičkih predstava
koje u potpunosti uzurpiraju perceptivne mehanizme ne dozvoljavajući
dalji razvoj mentalnih slika kao posledice ispričanih informacija,
kao što je slučaj u literaturi.
Takva beskompromisnost u angažovanju čula dovodi do situacije
da je strip jedna od najkomunikativnijih umetničkih formi, veoma
ga je lako pratiti i konzumirati jer simbiotički mehanizam koji
ga čini deluje životno i nenametljivo razvijajući surogat realnosti
koji, kasnije, usavršava film. Možda je upravo zbog toga strip
omiljen među adolescentskom publikom i često služi za adolescentno
izražavanje lišeno širih estetskih kriterijuma što, opet, vodi
u česta osporavanja stripa kao umetnosti i njegovu marginalizaciju.
Skladan grafičko-narativni sklop, međutim, ima moć prenosa atmosfere
i vizuelnog identiteta multiplikovanog brojem elemenata (slika,
situacija), koji može biti intenzivniji od uticaja jednog usamljenog
likovnog dela, i ide naporedo sa magijom proživljavanja atmosfere
u filmskom delu. To je jedan od razloga što se uticaj stripa širi
na nivo kulturološkog fenomena: film se obilato koristi njegovim
iskustvima kadriranja, svetla i scene, ali i konografijom, gotovim
vizuelnim i narativnim obrascima. Kao elemenat popularne kulture
strip je bitan deo vizuelnog identiteta savremenog doba, šireći
svoju auru u talasima, često isplivavajući u prvi plan. To je
slučaj sa pop-artom u Americi pedesetih godina prošlog veka, zatim
sa definisanjem vizuelnih osnova sajber-kulture i modernog sajens-fikšna
sedamdesetih i kao osnovna pokretačka snaga bumu manga kulture
u Japanu osamdesetih i širom zapadnog sveta devedesetih.
Strip je stasao u XX veku. Šta ga očekuje u sledećem?
- Strip je prećutno postao niz simboličkih likovnih elemenata,
samih znakova i informacionih struktura koji daju pečat kulturi
XX veka, određujući u mnogome i njene buduće aspekte - projekti
zasnovani na virtuelnoj realnosti začeti video igrama koje svoje
ikonografske idejne i kulturološke korene vuku direktno iz stripa.
U okviru samog medija stripa pristup se bitno ne menja, eksperimentalni
pokušaji se uglavnom svode na uvođenje novog i neuobičajenog grafizma.
Međutim, u širem okviru to nije ništa što likovna umetnost već
nije videla. Ovo nije prepreka da se naprave dela koja zrače likovnom
svešću i privlačnošću a strukturom naracije koriste elemente specifične
za strip i time ga promovišu kao samostalan medij.
Intelektualna
super-moć
Sa masovnijom upotrebom termina i prakse multimedije na
strip pada novo svetlo. Multimedijalnost kao posledica
intenzivnog življenja, brzine protoka i preklapanja informacija,
kako vizuelnih tako i značenjskih, svoju strukturu gradi
iz fragmenata eksperimenata i svakodnevnog iskustva i
postaje bitan segment u razgraničenju priroda umetnosti.
Strip kao multimedijalna disciplina vezuje sliku i priču
ali, posredno, preko svojih uticaja, i neposredno, u vizuelnom
pristupu, sposoban je da se proširi na mnogo veći multimedijalni
poligon. NJegov fragmentisani interfejs može da veže crtež,
sliku, fotografiju, digitalnu sliku, ekstrakt iz virtuelnog
okruženja, simbol, tekst, i da ih uklopi, svojom plodnošću,
u jedan vizuelno koordinisan sistem, estetski zatvorenu
celinu a značenjski otvorenu za tumačenje i širenje, ukoliko
sam ne stasa do intelektualne super-moći kada će nekim
novim pripovedanjem u takvom okruženju u potpunosti voditi
svog, na početku nove ere, znatno zahtevnijeg korisnika.
|
Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 24.12.2001.godine.
sadržaj
|
6.
|
TOČAK
|
Srđan
Aćimović
achim@bitsyu.net
|
Kad se nešto
dugo čeka, i kad se o tome mnogo priča, jedan od najverovatnijih
ishoda je razočaranje. Takav je slučaj sa stripom "Točak",
autora Kovačevića i Skrobonje, u nedavnom izdanju "Marketprinta".
Elem, književnost i strip su, pored svih svojih sličnosti, dva
esencijalno drugačija medija. Prva, najuočljivija razlika je u
dimenzijama dela ostvarenih u njima. Standardna veličina strip-albuma
je četrdesetak strana, dok književno delo od četrdeset strana
nerado dobija epitet romana - najčešće mora da se zadovolji statusom
pripovetke ili novele. Nesrazmeru povećava to što je, usled svoje
vizuelne prirode, strip glomazniji, to jest sadržaj stripa od
četrdeset strana smestiće se lagodno u prozu nekoliko puta manjeg
broja strana, i to još u manjem formatu. Da li je strip zbog toga
osuđen da se njime pričaju kratke priče - ukoliko autor nije crtač
Bilalove reputacije, pa može da napravi delo od osamdeset ili
sto strana, znajući da će i to neko objaviti - ili ukoliko se
ne odluči za Žilonovu varijantu epskog pripovedanja koje potiskuje
manje značajne scene, dijaloge, a samim tim i karakterizaciju
likova u treći plan. To je tema o kojoj bi se još moglo raspravljati,
stvari su takve kakve su.
Druga uočljiva razlika je pomenuta vizuelnost stripa, koja onemogućava
da mnoge stvari budu rečene neposredno, pa su unutrašnja stanja
junaka, atmosfera i drugi ne-fizički elementi ostavljeni na milost
i nemilost umešnosti i volji crtača, ali i čitaoca koji je često
sklon da jednostavno preleti preko slike, jednostavno čitajući
tekst.
Transponovanje pripovetke u strip zato postaje težak problem.
Mnogo toga već u prvi mah treba da bude izbačeno, i tu se ja prisetim
reči jednog svog prijatelja na temu skraćivanja trajanja filmova
tako što im se izbacuje po jedan frejm iz svake scene, što se
nekad negde primenjivalo - "Bolje da skupe petlju i izbace
celu scenu!" Ali i bez obzira na to, prenošenje priče u novi
format često se svede na prenošenje osnovnog, pripovednog sloja,
koji u sebi nosi samo puki siže - dok svi ostali, dublji i kompleksniji
elementi pripovetke ostaju u samoj pripovetci.
Autori "Točka" pristupili su tom problemu mnogo jednostavnije.
Strip "Točak" zato doslovce prati istoimenu pripovetku,
jednostavno prepisujući scene i dijaloge iz proznog tkiva. Rezultat
su: preopširni dijalozi: stiče se utisak da slika kaska ispred,
dok velika količina dijaloga pokušava da je sustigne; Javljaju
se nelogičnosti (određene replike junaka koje imaju smisla samo
uz podrobno prozno objašnjenje: "Čestere, dečko stari, trebalo
je da se baviš diplomatijom a ne sportom"), predvidljivi
i donekle patetični momenti (kroćenje zveri hag-gosa u stilu lava
sa trnom u šapi);
Glavni junak, Alfred Čester, posle brzog i donekle preinformativnog
uvoda, biva bačen "u točak", postupak koji njegov um
stavlja na, takoreći, lutriju, koja ga šalje u neko drugo telo,
u nekom drugom svetu, odakle će, posle izvesnog vremena, istom
lutrijom biti vraćen nazad. Alfred se, međutim, već na samom početku,
nalazi u izvesnoj lutriji, daleko realnijoj, gde ga je niz slučajnih
događaja od kojih je najvažnija odluka žene u koju je smrtno zaljubljen,
da odabere ne njega, već njegovog najboljeg prijatelja, doveo
na optuženičku klupu, na prag same smrtne kazne. Ova dimenzija
podvučena je izborom momenta za početak priče, nekoliko trenutaka
posle izvršenog ubistva. Tek u drugom svetu, u koji biva bačen,
Alfred uspeva da uspostavi kontrolu nad svojim životom, biva mu
pružena prilika i on je svojski iskoristi, zavladavši i fizički
točkom, ovaj put oličenim u jednom zalutalom vašarskom rekvizitu.
Ovaj niz događaja donekle narušava konačna pobeda točka koji ga
u najvažnijem trenutku iznenada vraća nazad, više zbog potrebe
fabule nego zato što bi taj događaj nastavio metaforičku nit.
No, Alfred se, na samom kraju, gotovo podsmešljivo, sprema za
još jedno suočavanje sa točkom, ovaj put siguran u ishod. Eventualni
drugi nastavak više je nagovešten iz naslovne stranice gde je
ispisan naziv epizode: "Proročanstvo Korota", nego iz
završetka stripa. Šteta je što više pažnje nije obraćeno na dramaturgiju
ove priče, već je ona svedena na pomenuto precrtavanje pripovetke,
dajući rezultat lišen estetike u naraciji, suvoparan.
Solidan crtež i odlična boja "Točka", nažalost, slabo
su uklopljeni, tako da se na mometne stiče utisak retuširane fotografije.
Ipak, prikazi bitaka izvedeni su više nego uspešno, a takav je
i prikaz hag-gosa, najupečatljivijeg vizuelnog elementa stripa.
Standardna, korektna režija, bez značajnijih zamerki, ali i bez
inovacija, kompletira vizuelnu stranu ovog stripa.
Ipak, ovaj strip je od velikog značaja za domaću strip scenu;
spada u još nezavršen niz stripova koji otvaraju našim autorima
vrata svetske scene, ali pre svega pokazuju da su ta vrata do
izvesne mere već otvorena. U pravom momentu svideo se žiriju u
angulemu i to je najbolji pokazatelj šta jedno ovakvo ostvarenje
može da postigne u - kažimo to - svetskim okvirima. Izvesna doza
razočaranja je valjda neminovna kada se nešto tako dugo očekuje.
sadržaj
|
7.
|
PARISKI
SPLEEN (19)
|
Franc
bvlazic@EUnet.yu
|
Boris Lazic
CRTEZ I KOMENTARI
(LE DESSIN/Crtez, Matthieu)
U korenu svega je pogled, gledanje,
moc opazanja. U korenu umetnosti svet shvacen kao predstava i
kao igra sa bezbroj oblika i pravila. U korenu slikanja, paslika,
prvobitni trag, tanusna igra opazanja i moci izrazavanja opazenog.
"Crtez" Matthieua jedan je od onih umetnickih radova koji, istrazujuci
prostore formalnog izrazavanja, istovremeno, na jedan Poovsko-Borhesovski
nacin, ispituju tajnu sveta i njegovog postanja.
Matthieuov album deli se na tri poglavlja (Dessin/Crtez; Destin;
Sudbina/ Dessein/Namera) jednake duzine, ciji naslovi, igrom asonanci,
ukazuju na smer u kome se krece i njegova naracija. Reprodukovanje,
refleksija, ucimo se, bit je poezije. Ona je bit svakog oblika
umetnickog izrazavanja i njegova je sustina. Umetnost je refleksija,
i zato je vestacka, istovremeno impresija koliko i komentar vidjenog,
i ona se ostvaruje na estetskoj podlozi realnog i na gradji svetlosti,
stvarnosti. Zato je lazna i, poput svake lazi, zagonetna, privlacna,
lepa koliko i nestvarna. Umetnost je put cija je bit putovanje
samo; od refleksije do boje, od prvotne percepcije do raskosi
ostvarenosti i vedre igre oblika i boja, te natrag osetu, percepciji
i prvobitnoj slutnji.
Ko god bude citao ovaj album (za koji sam ubedjen da nece proci
neopazen na sledecem sajmu stripa u Angoulemeu), osetice da je
u njemu rec o staroj prici: da je rec o umetnosti radi umetnosti
same, preko koje se prelilo svetlosno sjanje price o prijateljstvu,
o vernosti, i ljubavi, koja gradi junakov svet i pomaze mu da
se u njemu ostvari.
Potka je vrlo jednostavna: umrli prijatelj (kolekcionar umetnina)
je kolegi (slikaru) ostavio u nasledje jedan od predmeta iz svoje
bogate ostavstine (u skladistu nalazimo i na idola sa slomljenim
uhom iz istoimene Hergéove price - kao na tanki, vesti trag postmoderne).
Slikar u moru objekata bira jedan crtez koji prikazuje prijateljev
stan. Danima ga gleda. Vremenom pocinje da ga istrazuje, preslikava,
reprodukuje. Ovo "ulazenje" u sliku, sto dalje otkrivamo pricu,
sve vise razotkriva njen sustinski vid ; ona biva "slika-univerzum",
upravo u onom smislu u kome je Jasa Ignjatovic pisao da je Koderova
poema "Romoranka" i jezik u njoj "jezik-univerzum".
Ulazenje se ostvaruje putem fragmentacije: slikar razotkriva puzzle
na taj nacin sto ga iznova stvara, preslikavajuci odlomke iz ovog
metateksta i gradeci cikluse medijski vrlo pracenih crteza na
osnovi one jedne, provobitne slike. Crtez (le dessin), pretvara
se u sudbinu (le destin), kako bi nam otkrio nameru (le dessein).
Sav svoj zivot slikar posvecuje istrazivanju crteza i na njemu
ostvaruje pozamasan i kvalitetan opus. Od meteteksa stvaran je
novi, jednako vredni, no drugaciji, tekst/tekstovi ili oblik/oblici.
Pri kraju zivota, nakon dugog puta, slikar se vraca crtezu koji
je odredio decenije i decenije rada ovencanih drustvenim priznanjima
i medjunarodnim uspehom. U njemu, tako, otkriva da desetak predmeta
reflektuju druge predmete (vraca se ulazenju u svet slike, ovoga
puta, u samo njeno srediste): obelezava ih i otkriva krug. Prvo
slovo svakog reflektujuceg predmeta stvorice rec "Reflection"
(do ove reci slikar je vec dosao uvidevsi postojanje anagrama
u prijateljevom pismu, na samom pocetku price - anagram koji je
i odredio dalji tok dogadjanja): u centru kruga otkricemo i zvezdano
nebo; sema refleksija, postavljena na karti zvezdanog svoda, ukazace
na odredjene zvezde ciji zbir inicijala daje latinsku izreku "I
ad colorem", "Idi ka svetlosti". Kao sto je vec naglaseno, mise
en scene stana slikarevog prijatelja odgovara, do u detalj, crtezu.
Tad slikar prvi puta preslikava samu stvarnost, bojama, pazljivo
prateci svetlosne nijanse predmeta i senki: postepeno se, na platnu,
kao zbir refleksija nijansi svih boja stvara lik, lik njegovog
prijatelja. Utom, skoro mahinalno, sa susednog stola sada vec
ostareli slikar podize fotografiju, ozutelu (ovo vec, u masti,
predpostavljamo), cija poledjina otkriva lik prijateljev sa posvetom,
koja glasi: "Uspeo si ! prijateljski, Edouard". I slikar pada
mrtav na pod.
Matthieuov crtez je cist, ceo gradjen na kontrastiranju crno-belih
povrsina i smisljeno ostvaren u duhu strogog akademizma. Kada
prikazuje "crtez", pribegava cistoj liniji, nudeci tako odlican
pastis cuvene briselske skole crtanja. Svaku tablu cine samo dva
kvadrata: povremene kose perspektive jedini su oblik dinamicnijeg
pripovedanja, i jedini nacin kojim se smenjuje i usaglasava ritam
naracije. Ostalo je prica o igri, i prica o dusi, i putu, o cemu
je sve vredno vec receno.
sadržaj
|
8.
|
JUŽNJAČKA
UTEHA No 43.
|
Marko
Stojanović
misto83@ptt.yu
|
APSOLUTNIH STO(98): THE LEAGUE OF EXTRAORDINARY GENTLEMEN
PRVA LIGA
Bond: We live in troubled times, where
fretful dreams settle upon the emire's brow.
Bond: If England's to survive them, then
your work is vital. Be about it vigorously
and without delay, for the shadows of the
century grow long…
Bond: …And your chariot approaches.
Uvek sam mrzeo kraj. Mrzeo sam sam
koncept svrsetka; tu rec na koncu nekog odlicnog stripa, filma
ili knjige, jer je znacila da je magija gotova, da je dobra stvar
zavrsena, i da se sada treba vratiti stvari koja je sve samo ne
dobra, dosadnoj i napornoj svakodnevnici. Taj trenutak u kome
treba sklopiti korice knjige i vratiti je na policu, ili ustati
i lagano se uputiti prema izlazu iz bioskopa, pravo u hladnu i
negostoljubivu noc, cini realnost jos bledjom, a mastu, iz koje
smo upravo silom izvuceni, jos svetlucavijom i privlacnijom. Uvek
sam, da budem iskren, mrzeo to sto se svaki put iznova pokazuje
istinitom izreka "Sve sto je lepo ima kraj."
Zamislite sad da se omiljeni romani vase mladosti, stivo koje
ste gutali kao tinejdzeri i uopste adolescenti, nisu nikada stvarno
zavrsili. Zamislite da se zivot likova u tim romanima nije ogranicen
samo na to stivo. Zamislite da su njihovi junaci, njihovi negativci,
njihovi epizodisti nastavili da zive u nekom paralelnom univerzmu
dovoljno velikom da ih sve primi i dovoljno bogatom da se u njemu
svi osecaju kao kod svoje kuce, tu, odmah iza zabravljenih vrata
maste.
A sad zamislite da je Alan Mur, osvedocena scenaristicka legenda
nadasve neumorne imaginacije, uspeo da nekim cudom (a pravo cudo
je ustvari kako covek koji je toliko toga vec rekao u mediju i
toliko toga ucinio za njega jos uvek ima da kaze nesto novo i
vredno) i uz pomoc crtaca Kevina O'Nila (Nemesis, Metalzoic, Marshal
Law, radio na Sudiji Dredu za 2000 AD) otskrine ta vrata kroz
The league of extraordinary gentlemen, graficku novelu u sest
nastavaka. Zamislite kako kroz ta vrata puca jedan sasvim novi,
fantastican pogled na paralelni (rec paralelni ima posebno znacenje
u analizi ovog stripa, stoga cu joj se cesto vracati) Viktorijanski
svet, u kome se preko Lamansa gradi most koji ce spojiti Francusku
i Englesku, ispod Temze postoje tuneli, svet u kome se Vilhemina
Mina Harker razvela od svog muza i potaknuta skandalom u javnosti,
pristala da bude u cudnoj maloj druzini koju u ime petog ogranka
Britanske obavestajne sluzbe i njenog misterioznog sefa, Gospodina
M (za koga sama Mina pretpostavlja da je Majkroft Holms, brat
cuveno preminulog (da li?) detektiva) sastavlja Kampion Bond.
Zamislite da je Kapetan Nemo, po nacionalnosti Sik (mada on tvrdi
da je usvojio okean za svoju domovinu), po zanimanju neprijatelj
Britanske kolonijalne monarhije, lazirao svoju smrt i smrt svoje
cuvene podmornice Nautilus, te da je sada u zelji za jos jednom
velikom avanturom pristao da bude clan novoformirane Lige izvanrednih
dzentlmena, da je Mina u Kairu izvukla ostarelog Alana Kvatermejna,
junaka romana Rudnici kralja Solomona (i citave serije drugih
romana o Kvatermejnu) iz njegovih opijumskih snova i regrutovala
ga za tim. Zamislite da je u Parizu, u cuvenoj ulici Morg bolesljivi
doktor Henri Dzekil (koji je dvanaest godina pre toga lazirao
svoje samoubistvo zbog zbog zlocina svog alter ega, 'sarmantnog'
gospodina Edvarda Hajda, i povukao se u Pariz sa Ostrva) nasilno
regrutovan u Ligu, i da je sasvim slicna sudbina zadesila Haulija
Grifina, psihoticnog nevidljivog coveka koji nekaznjen oplodjuje
mlade devojke u zenskoj skoli u pod pseudonimom Svetog duha, i
koji je, pre nego sto je i sam degustirao napitak za nevidljivost,
nevidljivim nacinio jednog priglupog albina koji je greskom lincovan
zbog Grifinovih zlocina.
Zamislite da je sve to (i jos mnogo toga vise) za vas zamislio
jedan izvanredni dzentlmen, Alan Mur.
sadržaj
|
9.
|
QMOVA KOLUMNA
(92)
|
Bojan
M. Đukić
bonjy@comicartist.com
|
KAKO GOSPODARITI PRSTENOVIMA
KAKO ISPADA CUDNO
kada pojedinci reaguju na nacin koji nikada ne bih ocekivao...
Recimo, pomenuo sam u prosloj Qmlumni kako bih filmu Pitera Dzeksona
(Peter Jackson) "Gospodar prstenova: Druzina prstena" (Lord of
the Rings: The Fellowship of the Ring) od mogucih 10 poena dao
19 i iznenadjujuce veliki broj osoba mi je pisao, interesujuci
se u svojim e-mailovima kako to moze da se daje devetnaest poena
- a moguce je deset; ili, mnogo konkretnije (kao u slucaju jedog
od saradnika SVesti): "A zasto ne svih 20?".
Ne znam.
Stvarno nemam pojma kako sam dosao do toga.
Mozda tako sto sam se podsvesno 'postapao' tipicnom engleskom
opaskom na racun dobro izgledajuceg zenskinja (pogotovo responsivnog
u krevetu na koitalnom nivou!) kada se veli da dama od mogucih
10 poena zasluzuje 11 i sl.
Eto, meni je pao na pamet broj 19. Mnogo toga se odlicno secam,
ali ne pamtim da sam ikada imao devetnaest godina. Nekako je protutnjalo
detinjstvo, pubertet (koji, sada shvatam, zapravo NIKADA nije
ni otisao...) i odmah dvadeseti rodjendan i onda dalje redom,
sve brze do danas, kada smisljam odgovor na Davidovo pitanje gde
cemo majka mu i ja da zivimo kada mu dodje vreme da se ozeni,
stekne svoj stalni bend...
Dakle, "Gospodar prstenova"; ako zamislimo cudesno originalan,
nesvakidasnji i skoro bajkoviti svet koji je zasicen samim sobom
i svojom nasusnom mitologijom do te mere da prevazilazi uzbudljivost
i zabavu kroz eskapizam, dobijamo film pod nazivom:
"Pritajeni tigar, skriveni zmaj" (Crouching Tiger, Hidden Dragon),
kinesko remek-delo.
Meni jako dragi "GP" je tri sata i dvadesetak minuta dugacka bajka
mnogo sireg razmaha, namerna da nam se vrati vec krajem ove i
krajem sledece godine u nastavcima priblizno iste duzine, za razliku
od Tigra i Zmaja koji su svoj briljantni posao odradili odjednom
do kraja, kako god ga mi [ne-Istocnjaci] shvatili.
Prica "GP-a" deluje elaborisano i predugacko (15 godina je trebalo
sirotom Tolkinu da baci na hartiju sve tri knjige!) a zapravo
je prilicno jedostavna: Frodo Begins je Hobit koji mora da krene
na pogibeljan put e da bi unistio prsten zla bacivsi ga u vulkan.
Hobiti su oko metar ipo visoke humanoidne kreaturice odurnih dlakavih
(prljavih i verovatno smrdljivih!) vazda bosih stopala sa nekontrolisanom
duvanskom zavisnoscu (valjda se TO dimi iz njihovih lula..?) i
tendencijom da zive u naseljima slicnim onima u kojima borave
i Teletabiji (Teletubbies, beslovesna tupava stvorenjca koja je
samo mogao da iznedri BBC sa ciljem da kreira politicki korektnu
pouku za predskolsku decu i zapravo kreira moroncice pogodne za
svakojaku uglavom medijsku manipulaciju). Pomenuti prsten je stvar
nabijena zlom energijom i mocima koje korumpiraju svakog nosioca
istog (prstena, je li) ali zato i privlaci mnoge zeljne da ga
poseduju, stoga se pojavljuju tusta i tma Sila Mraka koje ganjaju
naseg Frodoa i drugare mu sirom Novog Zelanda koji svojom velicanstvenom
i raznorodnom lepotom glumi kvazi-srednjevekovnu Srednju Zemlju
(Middle Earth). Frodou prave drustvo na putovanju simpatican carobnjak
Gandalf (Ijen MekKelen/Ian McKellen)), tri uglavnom trapava Hobita-smetala,
razni patuljci, vilenjaci i 'obicni' ljudi od kojih je Aragorn
(Viggo Mortensen) ponajbolji i najinteresantniji karakter, uz
Boromira (Son Bin/Sean Bean). Internet neka nam je svima na pomoci
da prostolikujemo ko ih sve ne juri - trolovi, orkovi, ale, ludaje
karakondzule ... Ako odemo na www.lordoftherings.co.uk
ili www.thelordoftherings.com
mozda cemo biti informisaiji ili samo jos zbunjeniji. Oni sa viskom
vremena neka blagoizvole da citaju knjige, bivajuci pripravni
na cinjenicu da se retko da sresti dosadnija lektira o uzbudljivoj
materiji.
Eto. Rekao sam. Sada se valjda zna zasto mi je film toliko mio
i drag: NIJE DOSADAN kao literarni izvor od koga je potekao!
Zli mag Saruman je tumacen tako sto Kristofer Li (Christopher
Lee) glumi ono sto zna najbolje - sebe. Vilenjaci izgledaju kao
pleme nutricionistickih manijaka, umivenih vegetarijanskih fanatika
koje predvode Roxy Music ili Duran-Duran. Zenski likovi imaju
odobrenje da borave na ekranu najvise desetak minuta, uglavnom
ne radeci skoro nista, ali zato izgledajuci cudno. Verovatno zahvaljujuci
tehnologiji post-produkcijske obrade snimljenog materijala.
Kako bilo, ceo film je maestralno snimljen i doteran, ispeglan,
izmontiran i upakovan. Akcije ima koliko dusa iste - pa i sire.
Sasvim jasan i razumljiv scenario (za tako dugacak i kompleksan
film na osnovu preobimnog literarnog predloska) napisao je reditelj
Dzekson uz Filipu Bojens (Philippa Boens) i Frensis Uols (Frances
Walsh). U ova vremena koja su predimenzioniranim internacionalnim
(i nadnacionalnim) terorizmom izgubila cednost izgleda opravdanom
paralela da je rat protiv njega podudaran sa tolkinovskom borbom
Dobra Protivu Zla, te da moc kvari ljude - ukljucujuci tu i dobra,
moralno jaka stvorenja. Niko nije postedjen iskusenja, pa ni nasa
radoznalost - ili strpljenje, kako je kome drago. Prosavsi kroz
skoro troiposatni kalambur vizuelnih i zvucnih senzacija, ostaje
nam da sve to iskusimo jos dvaput.
Normalno, pod pretpostavkom da nam je uopste stalo da kompletiramo
konzumaciju sva tri dela ove sage bez koje je zivot inace sasvim
zamisliv, ali zato nimalo protracen u bioskopu u kome ovo ostvarenje
jedino i vredi da se vidi, ultimativno gubeci svaku svoju draz
na videu ili DVD-u, bez obzira na velicinu kucnog ekrana.
Zbilja - 19 poena od mogucih 10. Pravi 'bojanski' film.
sadržaj
|
10.
|
KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (103)
|
Darko
Macan
darko.macan@zg.tel.hr
|
BUT COMICS
WILL NOT BE FOR ORPHANS MUCH LONGER ...
Znate li ikoga tko
je prestao gledati filmove? Mislim, baš prestao, odrekao
ih se na vijeke vjekova, zarekao se da ga neće živa zateći u istoj
sobi s filmom? Znate li ikoga tko je prestao čitati knjige? Ne
zato što nema vremena ili ne nalazi išta zanimljivo, već nekoga
tko je pljunuo na svako štivo kao na đavolji okot i spreman je
na krv i nož braniti se da ga kakva knjiga ne onečisti? Znate
li ikoga tko je prestao slušati glazbu ili gledati skulpture?
Zašto se to onda događa stripovima?
Strip, zajedno sa znanstvenom fantastikom (još jednom velikom
utjehom samoproglašene siročadi), dijeli neslavan epitet infantilnog
eskapizma, nezrele i glupave poluliterature. Čovjek bi pomislio
da će se stripu ljepše vratiti svi oni nesebični sati koje je
poklonio svakome kome je trebala utjeha, ali događa se upravo
suprotno: najprije ga se odriču oni kojima je najviše trebao.
Siročad je, naime, nezasitna. Ma koliko ljubavi dobila od posvojitelja,
uvijek se osjeća prikraćenom za neku "pravu" ljubav, koju ne poznaje
i koju stoga prekomjerno uzdiže. Odrastu li, pak, siročići, zaslugu
će za to više nego itko biti skloni pripisivati samo sebi te umanjivati
ulogu svakoga tko im je pomogao. Tako će se i strip, topla ljubav
teških trenutaka, naći odbačen u hladnu noć poput jeftine bludnice
koja je bez pitanja i ustezanja dala sve što je mogla i znala.
Zabava ovih dana mutira, a s njome i strip. Klinačke utjehe su
danas brže, šarenije, interaktivnije i na struju. Strip ostaje
uvod u slova za mališane čiji refleksi još nisu dorasli Playstation
standardima i navika onim odraslima koji još nisu dovoljno uspjeli
da im utjeha najdražeg plišanog medvjedića ne bi ponekad bila
potrebna. Strip se tome prilagođava i u jednu ruku postaje benigniji,
a u drugu pokušava odrasti. Uspije li mu, zateći će se negdje
uz roman ili kazalište, kao povremena razbibriga dijela stanovništva;
ne mutira li dovoljno brzo, neće biti prva umjetnost čije je vrijeme
prošlo.
Na startnoj crti strip je bio zajedno s filmom, možda je mogao
postići više, ali nije. Smilivši se siročadi dočekao je da ga
prezru i da ga se srame.
U prehladna je srca izabrao položiti sjeme.
sadržaj
|
11.
|
POZIVI
NA SARADNJU
|
Mail
|
Stripburger priprema novi broj, deadline za predaju
radova je 15. februar i uz tu informaciju nam je redakcija Stripburgera
prosledila informacije o tradicionalnom konkursu koji organizuje
festival stripa u Luzernu:
Fumetto
Fumetto - Lucerne's Comix Festival hold a competition
each year to give comics creators an opportunity to compare their
work, present it to a broader public, and exchange views with
others. The competition's theme is set; this year it's FIRE.
CONDITIONS FOR PARTICIPATION
Theme: Fire Format: A4 or A3 (nothing in-between)
Number of pages: maximum of 4 (only 1 comics)
deadline: February 18th 2002 (date of postmark)
labeling: Be sure that your name, address, telephone
number and date of birth are on the back of each page
packing: sturdy envelope, no rolls, postage for
return (if the postage for return is not enclosed, the works will
not be sent back)
categories: - category 1: 18 years or older; category
2: 13 to 17 years; category 3: up to 12 years of age
Fumetto assumes no liability in case that work sent to us is lost
or damaged. Unless the sender instructs otherwise, Fumetto is
entitled to use the work or parts thereof for journalistic reports,
to publicize Fumetto and/or to pass on the addresses of the comics
creators.
THE JURY
M.S. Bastian, comic artist/artis, Zurich
Muchel Bodmer, journalist, Adliswil
Rotraud Susanne berner, illustrator, Heidelberg
Brigitte Helbling, author and translater, Hamburg
Beat Schlatter, actor, Zurich
TO SEND TO:
FUMETTO Competition, Postfach 2916, CH-6002 Luzern
EXHIBITION
Forthy of fifty of the submitted comics will be chose by the jury
for the exhibition during the festival, which will take place
from April 13th to April 21th 2002. All of the winning comics
(cat. 1) will be shown at the comics festival taking place in
Sierre, in the canton of valais, from May 30th to June 2nd 2002.
In addition to the regular prizes, the festival's visitors will
be able to vote on whom they want to receive the public's prize
8see below).
AWARDING OF THE PRIZES
The prizes will be awarded Saturday, April 20th 2002. All of the
artists whose works are shown during the festival will be invited
to the ceremony, but the winners will not be announced beforehand.
THE PRIZES The jury will award a prize for first, second
and third palce in each age category. There will also be a seperate
prize for the best scenario.
MAIN PRIZES
- category 1 81b years or older): 1st rpize rewarded CHF 1500
and publication in Hangar 21 awarded by Hangar 21 Category 2 813
to 17 years), Category 3 (up to 12 years): Migors prize
Scenario prize for the best story independent of all categories
awarded by Edition Moderne, zurich Public's Prize by the Neue
Luzerner Zeitung, which will be published by this newspaper
The winners will receive cash prizes totaling CHF 5000 and goods
adding up to the same ammount.
sadržaj
|
12.
|
PISMA ČITALACA
|
mail
|
From: "rasha" <striper@EUnet.yu>
Subject: greske
postovane strip vesti,
u pretproslom broju vaseg biltena potkralo vam se nekoliko gresaka
koje ovom prilikom moram da ispravim. omaskom uvodnicara, u uvodniku
vaseg biltena izostavili ste ime casopisa striper kao jedno od
izdanja koja su nas zadesila prosle godine. siguran sam da se
ne radi o namerno neprofesionalnom činu i izostavljanju pojave
stripova nekolicine autora koji sarađuju iz pregleda proslogodisnjih
zbivanja u vasem uvodniku.
u istom broju kasnije, u rubrici juznjacka uteha, pisac ipak navodi
rec striper, ali je ne komentarise iz razloga poznatih redakciji.
pošto mi iz stripera ne poznajemo pisca, a razlozi su poznati
samo njima iz redakcije sigurno je rec o pravopisnoj gresci (možda
se misli na nesto drugo; (strip? stripa? stripe? stripar? možda
stripart?) cela stvar me je prilicno zainteresovala pa sam u letimicnom
pregledu celog broja pronasao još sijaset kako materijalno tehničkih,
tako i logičkih gresaka. molim da se poprave.
radovan rasha popovic
/za striper
---------------------------
Poštovani Radovane,
što se mene tiče, reč je o neprofesionalnoj grešci i to u smislu
što nisam uvodnik koji govori o dešavanjima o celoj protekloj
godini radio dva tri dana. Jednostavno sam seo i, kao ostale uvodnike,
napisao ga u jednom dahu, u želji da odvojim sebi više vremena
za druge poslove. Nažalost, mogu sada samo da se izvinem STRIPERu,
kao i ostalima koje sam propustio a tu su svakako i albumi poput
Max Debrisa, Filipa Kavena kao i najnovije
čedo striparnice Alan Ford "Blago Templa"
koje je svojom opremom postavilo nove standarde pred izdavače
domaćeg stripa. Preskočene su i Zografove Kuhinje,
kao i neki drugi fanzini. I sada, kada ispravljam, ovim pismom,
svoje propuste sigurno je još ponešto preskočeno. Zato su tu čitaoci
Strip Vesti kao i autori priloga da me isprave...:)
Još jednom, veliko IZVINJENJE zbog učinjenog propusta.
S poštovanjem,
Zlatko Milenković
* * *
From: Studio Artline <Studio.Artline@siol.net>
Subject: kupujem
Kupujem ili menjam starije stripove ZS i LMS Pre svega
trazim Zagora LMS 4 i 42, te ZS 30 i Blekove LMS 133-200
dusan.kocjaz@email.si
* * *
From: Tihomir Celanovic <morcina@cybergal.com>
Subject: za svesti
"La bete noir" je divan. Da je vise takvih stvari
na svijetu, manje bi nas zuljao rat.
Tiho
sadržaj
|
13.
|
LINKOVI
|
Strip
Vesti
|
-Comicon, Napoli - italijanski sajam stripa
http://www.comicon.it/
-La BD
http://www.labd.com/
sadržaj
|
14.
|
DATUMI
|
Strip
Vesti
|
Datumi od 12. do 18. januara
. . .
Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa"
Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka
Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".
sadržaj
|
... |
Ako znate nekog ko bi
bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite
mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi
i tako upiše na mailing listu.
Zlatko Milenković
zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu
Zlatko Milenković,
Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
|
STRIP
VESTI SU BESPLATNE
|
Ako ne želite da ubuduće
dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu
(subject) napišite ODJAVA. |
|