prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. AARON I... - Strip Vesti
2. STRIPBURGER U BGD-u - Strip Vesti
3. MARKETPRINT NEWS - Marketprint
   -STRIPOTEKA 964
   -FOL
   -IZDAVAČKI PLAN
   
4. ZEC U BESPUĆU HUMORA - Rajko Radovanović
5. SUROGAT REALNOSTI - Ilija Bakić
6. TOČAK - Srđan Aćimović
7. PARISKI SPLEEN (19) - Franc
8. JUŽNJAČKA UTEHA No 43. - Marko Stojanović
9. QMOVA KOLUMNA (92) - Bojan M. Đukić
10. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (103) - Darko Macan
11. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
12. PISMA ČITALACA - mail
13. LINKOVI - Strip Vesti
14. DATUMI - Strip Vesti

1.

AARON I ...

Strip Vesti

System comics već s početka godine nastavlja da nas više nego prijatno iznenađuje sa svojim novim izdanjima. Pogotovo što je, za početak, reč o još jednom domaćem kolor albumu. AARON, strip Bojana Kovačevića je napokon dočekao i svoju albumsku premijeru. Kako je rađen slikarskom tehnikom nije ni bilo druge mogućnosto do da se album objavi u punom koloru. Cena albuma je u knjižarama 360 dinara.

Da bi stavili šlag na tortu ljudi iz System comicsa su uradili i dva izuzetno kvalitetna kalendara - Aleksa Gajić i Bojan Redžić (Kalendar svetskih čuda Beograda 2069 i Pin Up girls 2002). Kalendari su 300 dinara.

Kalendari kao i strip mogu da se kupe u Platou, Beopolisu, Stubovima, Darkvudu i Alan Fordu - Bgd, a ima ih kod Miloša u Klubu obožavalaca stripa (Novi Sad) i u nekim novim prodavnicama YPS-a u Novom Sadu.

Nesto jeftinije mogu da prodju ljudi koji naruce kalendar ili strip preko SYSTEM@NET.YU . Strip je onda 250 a kalendar 200 dinara.

sadržaj

2.

STRIPBURGER U BGD-u

Strip Vesti

Nekako se uvek propusti napomenuti da se sva Stripburgerova izdanja mogu kupiti u knjižari Beopolis (Dom Omladine) u Beogradu.

BEOPOLIS
Makedonska 22
Hol doma omladine
11000 BEOGRAD
011/322-99-22

sadržaj

3.

MARKETPRINT NEWS

Marketprint

-STRIPOTEKA 964
Januarski broj Stripoteke donosi drugi deo, druge, epizode serijala "Tugovanka za izgubljenim pustarama" pod nazivom Blekmor (tekst: Defaux; crtež: Rosinski). Zatim slede kraće storije:
-Torpedo, "Umreti, to je otići daleko", scenario: E. S. Abuli, crtež: J. Bernet
-Bilo jednom u budućnosti, "Poslednji dani baze na Sahamisu IV", autor: Carlos Gimenez
-Kosmopolis: "Drvo života", Tekst i crtež: Rafa Negreta
-Džoe Bar Tim, tekst i crtež: Christian Debarre i
-Hogar strašni, autor: Dik Browne


-FOL
U decembru mesecu smo izdali, premijerno kod nas, strip album Fol kojeg je uradio poznati francuski autor Patrik Prunje. Album je štampan u punom koloru na 56 strana i u broširanom povezu.
Poput ostalih naših izdanja i ovaj album možete naći u sledećim knjižarama:

Podsećamo da smo omogućili prodaju svih naših izdanja u Sloveniji gde za sve narudžbine treba da se obratite Katerini Mirović na telefone redakcije Stripburgera ili na mobilni 031/401-556 (između 11,00 i 20,00 časova). Vaše narudžbine će biti isporučene najdalje za dve nedelje.
Svi kupci iz Bosne i Hercegovine treba da se jave našem predstavništvu u Banja Luci na sledeću adresu: Miljević Aleksandar, Ravnogorska 9, 78000 Banja Luka; Telefonski broj: 051/349-088
Kupci iz Hrvatske treba da se obrate našem saradniku u Zagrebu na sledećoj adresi: Bernard Radovčić, Brane Busića 14, 10020 Zagreb. Telefon kod kuće: 01/66-36-680. Email: bradovcic@hotmail.com

-IZDAVAČKI PLAN
Kao jedan kraći prikaz našeg izdavačkog plana prenosimo vam deo dopisa koji su dobili članovi Stripotekinog kluba ljubitelja stripa, gde ćete saznati koja su naša sledeća albumska izdanja.
Približavamo se isteku druge godine postojanja Kluba Stripoteke (osnovan marta 2000.godine), koji je od početnih 350 članova u međuvremenu narastao na 1073, čime su premašena i naša najoptimističnija predviđanja. Pretpostavljamo da se ovako dinamičan razvoj Kluba može objasniti uz pomoć nekoliko činjenica: pre svega, konstatacijom da okosnicu izdavačkog programa čine vaše želje, na koje ste veoma precizno ukazali prilikom sprovedene ankete; zatim kvalitetom likovno-grafičkog izgleda albuma; relativno povoljnim cenama i ispunjavanjem utvrđenih rokova u okviru dinamike izlaženja. Postoje, međutim, i pojedine primedbe na naš dosadašnji rad, ali se mi trudimo da sve propuste ispravljamo u hodu, a svoje aktivnosti isključivo usmeravamo u pravcu zadovoljavanja vaših čitalačkih i kolekcionarskih potreba.
Kako smo program za 2001. godinu u potpunosti ispunili, trenutak je da vas obavestimo o izlasku prvih albuma u narednoj godini. Naime, u toku marta 2002. godine, biće odštampan treći tom Loazelovog serijala "Petar Pan". Predviđeno je da album bude u koloru i u istom obimu kao drugi tom, pa će i njegova cena ostati ista. Istog meseca treba da izađe i Komanča 9.
Novi Sad, 12.12.2001.godine

sadržaj

4.

ZEC U BESPUĆU HUMORA

Rajko Radovanović

Strip

ZEC U BESPUĆU HUMORA, ISTORIJE I NASILJA

Stan Sakai: Usagi Yojimbo - Zec samuraj, Bookglobe, Zagreb, 2001.

"Mrzim da se sam hvalim, ali mislim da su priče dobro napisane, te da je crtež takođe dobar", rekao je Howardu Priceu za The Comic Store.com Stan Sakai, tvorac Usagi Yojimba - Zeca samuraja, na pitanje o dugovječnosti njegovog junaka. Zaista, Usagi je prvi put objavljen u magazinu Albedo u novembru 1984 godine, i otada je promijenio tri izdavača (Fantagraphics Books, Mirage, Dark Horse), objavljen je u više od 100 sveski i u 15 knjiga, a kako stvari danas stoje trajaće još dugo.

Neobična kombinacija, kako je već primjećeno, Walta Disneya i Akire Kurosawe, Usagi Yojimbo je hronika o lutajućem zecu-ratniku u feudalnom Japanu. Paradoks stripa vrlo je dobro oličen već u povezivanju Disneya i Kurosawe u kontekstu jednog stripa, a on se prvenstveno ogleda u činjenici da je teško jednoznačno odrediti da li je to strip za djecu (Disney), na šta upućuje antropomorfološki svijet, karikaturalni crtež, humor i jednostavne, univerzalne poruke, ili je za odrasle (Kurosawa), na šta upućuju scene nasilja, precizno bavljenje japanskom tradicijom i kulturom, te povremeni uplivi saspensa i horora.

Sakai u Usagi Yojimbu stalno, dakle, lavira između funny animals stripa za djecu i stripa za odrasle u kojem se koriste životinje da bi se lakše rekle neke univerzalne stvari o ljudima. Jedan od kvaliteta stripa je u tome što, uprkos očekivanju čitalaca, autor nikako da se prikloni jednoj od dvije krajnosti. Da je to dovoljno intrigantno, govori dugovječnost i popularnost serije.

I iako Sakai tvrdi da mu je cilj prvenstveno zabava i da su istorija i kultura samo pozadina njegovih priča, to je nešto što ne može da prođe neprimjećeno. Sakai je, inače, treća genaracija Amerikanaca japanskog porijekla iako je sticajem okolnosti rođen u Japanu, gdje mu je otac kao američki vojnik bio stacioniran. Odrastao je, po vlastitim riječima Priceu, gledajući japanske filmove, ali je čitao američke stripove jer nije dovoljno dobro čitao japanski ("Morali ste da čitate s desna na lijevo, što je bilo vrlo teško za nekog ko je odrastao na američkoj kulturi!"), a manga je tada bila rijetko prevođena. U tom smislu Usagi Yojimbo nije manga, jer, tvrdi on, je pripovjedanje u njemu zapadnjačko a ne japansko.

Zagrebački Bookglobe ima namjeru da objavi sedam tomova koje je obavio Fantagraphics. Za sada su obavljene dvije u kompaktnim, odlično opremljenim i štampanim crno-bijelim knjigama po 140 strana i sa tvrdim koricama. Poput Bonea Jeffa Smitha i Torpeda Abulija i Berneta, to je više nego kvalitetno izdanje stripa koji je upravo to i zaslužio. Što mi ovdje na to nismo navikli, druga je stvar.


Objavljeno u sarajevskom dvonedjeljniku Walter, broj 41 od 26. decembra 2001.

sadržaj

5.

SUROGAT REALNOSTI

Ilija Bakić

IVAN GRUBANOV, STRIP AUTOR

SUROGAT REALNOSTI

Kao elemenat popularne kulture, strip je bitan deo vizuelnog identiteta savremenog doba, šireći svoju auru u talasima

Među ovdašnjim strip autorima Ivan Grubanov (1976) spada u "najlikovnije". NJegovi crteži, specifična mešavina tehnika (kolažiranja) montaže te upotreba boja, plene likovnom atmosferom i osećajnošću koja je potencirana pomerenim pričama. Grubanov je završio slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, izlagao na izložbama u Beogradu, ali u drugim gradovima po Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Poljskoj. Dobitnik je nekoliko nagrada za strip i video radove. Interesuju ga klasične slikarske forme, strip, video art, internet projekti... Rečju, Grubanov je umetnik duboko uronjen u traganje za izrazom dostojnim vremenu u kome živimo.

Kao likovni i strip stvaralac u mogućnosti ste da sagledate oba medija, njihove sličnosti, razlike, prednosti i ograničenja.

- Grafički i simbolički jezik stripa bio je moj prvi prisan kontakt sa likovnim. Dinamika šaržiranih vizuelnih sadržaja koji grade naraciju ima svoju draž u strukturiranju kako fabule, koja nedvosmisleno okupira logički sistem ostavljajući vrlo malo mesta za preispitivanje semantičkog dejstva samih slika, tako i niza grafičkih predstava koje u potpunosti uzurpiraju perceptivne mehanizme ne dozvoljavajući dalji razvoj mentalnih slika kao posledice ispričanih informacija, kao što je slučaj u literaturi.

Takva beskompromisnost u angažovanju čula dovodi do situacije da je strip jedna od najkomunikativnijih umetničkih formi, veoma ga je lako pratiti i konzumirati jer simbiotički mehanizam koji ga čini deluje životno i nenametljivo razvijajući surogat realnosti koji, kasnije, usavršava film. Možda je upravo zbog toga strip omiljen među adolescentskom publikom i često služi za adolescentno izražavanje lišeno širih estetskih kriterijuma što, opet, vodi u česta osporavanja stripa kao umetnosti i njegovu marginalizaciju.

Skladan grafičko-narativni sklop, međutim, ima moć prenosa atmosfere i vizuelnog identiteta multiplikovanog brojem elemenata (slika, situacija), koji može biti intenzivniji od uticaja jednog usamljenog likovnog dela, i ide naporedo sa magijom proživljavanja atmosfere u filmskom delu. To je jedan od razloga što se uticaj stripa širi na nivo kulturološkog fenomena: film se obilato koristi njegovim iskustvima kadriranja, svetla i scene, ali i konografijom, gotovim vizuelnim i narativnim obrascima. Kao elemenat popularne kulture strip je bitan deo vizuelnog identiteta savremenog doba, šireći svoju auru u talasima, često isplivavajući u prvi plan. To je slučaj sa pop-artom u Americi pedesetih godina prošlog veka, zatim sa definisanjem vizuelnih osnova sajber-kulture i modernog sajens-fikšna sedamdesetih i kao osnovna pokretačka snaga bumu manga kulture u Japanu osamdesetih i širom zapadnog sveta devedesetih.

Strip je stasao u XX veku. Šta ga očekuje u sledećem?

- Strip je prećutno postao niz simboličkih likovnih elemenata, samih znakova i informacionih struktura koji daju pečat kulturi XX veka, određujući u mnogome i njene buduće aspekte - projekti zasnovani na virtuelnoj realnosti začeti video igrama koje svoje ikonografske idejne i kulturološke korene vuku direktno iz stripa.

U okviru samog medija stripa pristup se bitno ne menja, eksperimentalni pokušaji se uglavnom svode na uvođenje novog i neuobičajenog grafizma. Međutim, u širem okviru to nije ništa što likovna umetnost već nije videla. Ovo nije prepreka da se naprave dela koja zrače likovnom svešću i privlačnošću a strukturom naracije koriste elemente specifične za strip i time ga promovišu kao samostalan medij.

Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 24.12.2001.godine.

sadržaj

6.

TOČAK

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net

Kad se nešto dugo čeka, i kad se o tome mnogo priča, jedan od najverovatnijih ishoda je razočaranje. Takav je slučaj sa stripom "Točak", autora Kovačevića i Skrobonje, u nedavnom izdanju "Marketprinta".

Elem, književnost i strip su, pored svih svojih sličnosti, dva esencijalno drugačija medija. Prva, najuočljivija razlika je u dimenzijama dela ostvarenih u njima. Standardna veličina strip-albuma je četrdesetak strana, dok književno delo od četrdeset strana nerado dobija epitet romana - najčešće mora da se zadovolji statusom pripovetke ili novele. Nesrazmeru povećava to što je, usled svoje vizuelne prirode, strip glomazniji, to jest sadržaj stripa od četrdeset strana smestiće se lagodno u prozu nekoliko puta manjeg broja strana, i to još u manjem formatu. Da li je strip zbog toga osuđen da se njime pričaju kratke priče - ukoliko autor nije crtač Bilalove reputacije, pa može da napravi delo od osamdeset ili sto strana, znajući da će i to neko objaviti - ili ukoliko se ne odluči za Žilonovu varijantu epskog pripovedanja koje potiskuje manje značajne scene, dijaloge, a samim tim i karakterizaciju likova u treći plan. To je tema o kojoj bi se još moglo raspravljati, stvari su takve kakve su.

Druga uočljiva razlika je pomenuta vizuelnost stripa, koja onemogućava da mnoge stvari budu rečene neposredno, pa su unutrašnja stanja junaka, atmosfera i drugi ne-fizički elementi ostavljeni na milost i nemilost umešnosti i volji crtača, ali i čitaoca koji je često sklon da jednostavno preleti preko slike, jednostavno čitajući tekst.

Transponovanje pripovetke u strip zato postaje težak problem. Mnogo toga već u prvi mah treba da bude izbačeno, i tu se ja prisetim reči jednog svog prijatelja na temu skraćivanja trajanja filmova tako što im se izbacuje po jedan frejm iz svake scene, što se nekad negde primenjivalo - "Bolje da skupe petlju i izbace celu scenu!" Ali i bez obzira na to, prenošenje priče u novi format često se svede na prenošenje osnovnog, pripovednog sloja, koji u sebi nosi samo puki siže - dok svi ostali, dublji i kompleksniji elementi pripovetke ostaju u samoj pripovetci.

Autori "Točka" pristupili su tom problemu mnogo jednostavnije. Strip "Točak" zato doslovce prati istoimenu pripovetku, jednostavno prepisujući scene i dijaloge iz proznog tkiva. Rezultat su: preopširni dijalozi: stiče se utisak da slika kaska ispred, dok velika količina dijaloga pokušava da je sustigne; Javljaju se nelogičnosti (određene replike junaka koje imaju smisla samo uz podrobno prozno objašnjenje: "Čestere, dečko stari, trebalo je da se baviš diplomatijom a ne sportom"), predvidljivi i donekle patetični momenti (kroćenje zveri hag-gosa u stilu lava sa trnom u šapi);

Glavni junak, Alfred Čester, posle brzog i donekle preinformativnog uvoda, biva bačen "u točak", postupak koji njegov um stavlja na, takoreći, lutriju, koja ga šalje u neko drugo telo, u nekom drugom svetu, odakle će, posle izvesnog vremena, istom lutrijom biti vraćen nazad. Alfred se, međutim, već na samom početku, nalazi u izvesnoj lutriji, daleko realnijoj, gde ga je niz slučajnih događaja od kojih je najvažnija odluka žene u koju je smrtno zaljubljen, da odabere ne njega, već njegovog najboljeg prijatelja, doveo na optuženičku klupu, na prag same smrtne kazne. Ova dimenzija podvučena je izborom momenta za početak priče, nekoliko trenutaka posle izvršenog ubistva. Tek u drugom svetu, u koji biva bačen, Alfred uspeva da uspostavi kontrolu nad svojim životom, biva mu pružena prilika i on je svojski iskoristi, zavladavši i fizički točkom, ovaj put oličenim u jednom zalutalom vašarskom rekvizitu. Ovaj niz događaja donekle narušava konačna pobeda točka koji ga u najvažnijem trenutku iznenada vraća nazad, više zbog potrebe fabule nego zato što bi taj događaj nastavio metaforičku nit. No, Alfred se, na samom kraju, gotovo podsmešljivo, sprema za još jedno suočavanje sa točkom, ovaj put siguran u ishod. Eventualni drugi nastavak više je nagovešten iz naslovne stranice gde je ispisan naziv epizode: "Proročanstvo Korota", nego iz završetka stripa. Šteta je što više pažnje nije obraćeno na dramaturgiju ove priče, već je ona svedena na pomenuto precrtavanje pripovetke, dajući rezultat lišen estetike u naraciji, suvoparan.

Solidan crtež i odlična boja "Točka", nažalost, slabo su uklopljeni, tako da se na mometne stiče utisak retuširane fotografije. Ipak, prikazi bitaka izvedeni su više nego uspešno, a takav je i prikaz hag-gosa, najupečatljivijeg vizuelnog elementa stripa. Standardna, korektna režija, bez značajnijih zamerki, ali i bez inovacija, kompletira vizuelnu stranu ovog stripa.

Ipak, ovaj strip je od velikog značaja za domaću strip scenu; spada u još nezavršen niz stripova koji otvaraju našim autorima vrata svetske scene, ali pre svega pokazuju da su ta vrata do izvesne mere već otvorena. U pravom momentu svideo se žiriju u angulemu i to je najbolji pokazatelj šta jedno ovakvo ostvarenje može da postigne u - kažimo to - svetskim okvirima. Izvesna doza razočaranja je valjda neminovna kada se nešto tako dugo očekuje.

sadržaj

7.

PARISKI SPLEEN (19)

Franc
bvlazic@EUnet.yu

Boris Lazic

CRTEZ I KOMENTARI

(LE DESSIN/Crtez, Matthieu)

U korenu svega je pogled, gledanje, moc opazanja. U korenu umetnosti svet shvacen kao predstava i kao igra sa bezbroj oblika i pravila. U korenu slikanja, paslika, prvobitni trag, tanusna igra opazanja i moci izrazavanja opazenog. "Crtez" Matthieua jedan je od onih umetnickih radova koji, istrazujuci prostore formalnog izrazavanja, istovremeno, na jedan Poovsko-Borhesovski nacin, ispituju tajnu sveta i njegovog postanja.

Matthieuov album deli se na tri poglavlja (Dessin/Crtez; Destin; Sudbina/ Dessein/Namera) jednake duzine, ciji naslovi, igrom asonanci, ukazuju na smer u kome se krece i njegova naracija. Reprodukovanje, refleksija, ucimo se, bit je poezije. Ona je bit svakog oblika umetnickog izrazavanja i njegova je sustina. Umetnost je refleksija, i zato je vestacka, istovremeno impresija koliko i komentar vidjenog, i ona se ostvaruje na estetskoj podlozi realnog i na gradji svetlosti, stvarnosti. Zato je lazna i, poput svake lazi, zagonetna, privlacna, lepa koliko i nestvarna. Umetnost je put cija je bit putovanje samo; od refleksije do boje, od prvotne percepcije do raskosi ostvarenosti i vedre igre oblika i boja, te natrag osetu, percepciji i prvobitnoj slutnji.

Ko god bude citao ovaj album (za koji sam ubedjen da nece proci neopazen na sledecem sajmu stripa u Angoulemeu), osetice da je u njemu rec o staroj prici: da je rec o umetnosti radi umetnosti same, preko koje se prelilo svetlosno sjanje price o prijateljstvu, o vernosti, i ljubavi, koja gradi junakov svet i pomaze mu da se u njemu ostvari.

Potka je vrlo jednostavna: umrli prijatelj (kolekcionar umetnina) je kolegi (slikaru) ostavio u nasledje jedan od predmeta iz svoje bogate ostavstine (u skladistu nalazimo i na idola sa slomljenim uhom iz istoimene Hergéove price - kao na tanki, vesti trag postmoderne). Slikar u moru objekata bira jedan crtez koji prikazuje prijateljev stan. Danima ga gleda. Vremenom pocinje da ga istrazuje, preslikava, reprodukuje. Ovo "ulazenje" u sliku, sto dalje otkrivamo pricu, sve vise razotkriva njen sustinski vid ; ona biva "slika-univerzum", upravo u onom smislu u kome je Jasa Ignjatovic pisao da je Koderova poema "Romoranka" i jezik u njoj "jezik-univerzum".

Ulazenje se ostvaruje putem fragmentacije: slikar razotkriva puzzle na taj nacin sto ga iznova stvara, preslikavajuci odlomke iz ovog metateksta i gradeci cikluse medijski vrlo pracenih crteza na osnovi one jedne, provobitne slike. Crtez (le dessin), pretvara se u sudbinu (le destin), kako bi nam otkrio nameru (le dessein). Sav svoj zivot slikar posvecuje istrazivanju crteza i na njemu ostvaruje pozamasan i kvalitetan opus. Od meteteksa stvaran je novi, jednako vredni, no drugaciji, tekst/tekstovi ili oblik/oblici. Pri kraju zivota, nakon dugog puta, slikar se vraca crtezu koji je odredio decenije i decenije rada ovencanih drustvenim priznanjima i medjunarodnim uspehom. U njemu, tako, otkriva da desetak predmeta reflektuju druge predmete (vraca se ulazenju u svet slike, ovoga puta, u samo njeno srediste): obelezava ih i otkriva krug. Prvo slovo svakog reflektujuceg predmeta stvorice rec "Reflection" (do ove reci slikar je vec dosao uvidevsi postojanje anagrama u prijateljevom pismu, na samom pocetku price - anagram koji je i odredio dalji tok dogadjanja): u centru kruga otkricemo i zvezdano nebo; sema refleksija, postavljena na karti zvezdanog svoda, ukazace na odredjene zvezde ciji zbir inicijala daje latinsku izreku "I ad colorem", "Idi ka svetlosti". Kao sto je vec naglaseno, mise en scene stana slikarevog prijatelja odgovara, do u detalj, crtezu. Tad slikar prvi puta preslikava samu stvarnost, bojama, pazljivo prateci svetlosne nijanse predmeta i senki: postepeno se, na platnu, kao zbir refleksija nijansi svih boja stvara lik, lik njegovog prijatelja. Utom, skoro mahinalno, sa susednog stola sada vec ostareli slikar podize fotografiju, ozutelu (ovo vec, u masti, predpostavljamo), cija poledjina otkriva lik prijateljev sa posvetom, koja glasi: "Uspeo si ! prijateljski, Edouard". I slikar pada mrtav na pod.

Matthieuov crtez je cist, ceo gradjen na kontrastiranju crno-belih povrsina i smisljeno ostvaren u duhu strogog akademizma. Kada prikazuje "crtez", pribegava cistoj liniji, nudeci tako odlican pastis cuvene briselske skole crtanja. Svaku tablu cine samo dva kvadrata: povremene kose perspektive jedini su oblik dinamicnijeg pripovedanja, i jedini nacin kojim se smenjuje i usaglasava ritam naracije. Ostalo je prica o igri, i prica o dusi, i putu, o cemu je sve vredno vec receno.

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No 43.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO(98): THE LEAGUE OF EXTRAORDINARY GENTLEMEN

PRVA LIGA


Bond: We live in troubled times, where
fretful dreams settle upon the emire's brow.

Bond: If England's to survive them, then
your work is vital. Be about it vigorously
and without delay, for the shadows of the
century grow long…

Bond: …And your chariot approaches.

Uvek sam mrzeo kraj. Mrzeo sam sam koncept svrsetka; tu rec na koncu nekog odlicnog stripa, filma ili knjige, jer je znacila da je magija gotova, da je dobra stvar zavrsena, i da se sada treba vratiti stvari koja je sve samo ne dobra, dosadnoj i napornoj svakodnevnici. Taj trenutak u kome treba sklopiti korice knjige i vratiti je na policu, ili ustati i lagano se uputiti prema izlazu iz bioskopa, pravo u hladnu i negostoljubivu noc, cini realnost jos bledjom, a mastu, iz koje smo upravo silom izvuceni, jos svetlucavijom i privlacnijom. Uvek sam, da budem iskren, mrzeo to sto se svaki put iznova pokazuje istinitom izreka "Sve sto je lepo ima kraj."

Zamislite sad da se omiljeni romani vase mladosti, stivo koje ste gutali kao tinejdzeri i uopste adolescenti, nisu nikada stvarno zavrsili. Zamislite da se zivot likova u tim romanima nije ogranicen samo na to stivo. Zamislite da su njihovi junaci, njihovi negativci, njihovi epizodisti nastavili da zive u nekom paralelnom univerzmu dovoljno velikom da ih sve primi i dovoljno bogatom da se u njemu svi osecaju kao kod svoje kuce, tu, odmah iza zabravljenih vrata maste.

A sad zamislite da je Alan Mur, osvedocena scenaristicka legenda nadasve neumorne imaginacije, uspeo da nekim cudom (a pravo cudo je ustvari kako covek koji je toliko toga vec rekao u mediju i toliko toga ucinio za njega jos uvek ima da kaze nesto novo i vredno) i uz pomoc crtaca Kevina O'Nila (Nemesis, Metalzoic, Marshal Law, radio na Sudiji Dredu za 2000 AD) otskrine ta vrata kroz The league of extraordinary gentlemen, graficku novelu u sest nastavaka. Zamislite kako kroz ta vrata puca jedan sasvim novi, fantastican pogled na paralelni (rec paralelni ima posebno znacenje u analizi ovog stripa, stoga cu joj se cesto vracati) Viktorijanski svet, u kome se preko Lamansa gradi most koji ce spojiti Francusku i Englesku, ispod Temze postoje tuneli, svet u kome se Vilhemina Mina Harker razvela od svog muza i potaknuta skandalom u javnosti, pristala da bude u cudnoj maloj druzini koju u ime petog ogranka Britanske obavestajne sluzbe i njenog misterioznog sefa, Gospodina M (za koga sama Mina pretpostavlja da je Majkroft Holms, brat cuveno preminulog (da li?) detektiva) sastavlja Kampion Bond. Zamislite da je Kapetan Nemo, po nacionalnosti Sik (mada on tvrdi da je usvojio okean za svoju domovinu), po zanimanju neprijatelj Britanske kolonijalne monarhije, lazirao svoju smrt i smrt svoje cuvene podmornice Nautilus, te da je sada u zelji za jos jednom velikom avanturom pristao da bude clan novoformirane Lige izvanrednih dzentlmena, da je Mina u Kairu izvukla ostarelog Alana Kvatermejna, junaka romana Rudnici kralja Solomona (i citave serije drugih romana o Kvatermejnu) iz njegovih opijumskih snova i regrutovala ga za tim. Zamislite da je u Parizu, u cuvenoj ulici Morg bolesljivi doktor Henri Dzekil (koji je dvanaest godina pre toga lazirao svoje samoubistvo zbog zbog zlocina svog alter ega, 'sarmantnog' gospodina Edvarda Hajda, i povukao se u Pariz sa Ostrva) nasilno regrutovan u Ligu, i da je sasvim slicna sudbina zadesila Haulija Grifina, psihoticnog nevidljivog coveka koji nekaznjen oplodjuje mlade devojke u zenskoj skoli u pod pseudonimom Svetog duha, i koji je, pre nego sto je i sam degustirao napitak za nevidljivost, nevidljivim nacinio jednog priglupog albina koji je greskom lincovan zbog Grifinovih zlocina.

Zamislite da je sve to (i jos mnogo toga vise) za vas zamislio jedan izvanredni dzentlmen, Alan Mur.

sadržaj

9.

QMOVA KOLUMNA (92)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

KAKO GOSPODARITI PRSTENOVIMA

sadržaj

10.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (103)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

BUT COMICS WILL NOT BE FOR ORPHANS MUCH LONGER ...

Znate li ikoga tko je prestao gledati filmove? Mislim, baš prestao, odrekao ih se na vijeke vjekova, zarekao se da ga neće živa zateći u istoj sobi s filmom? Znate li ikoga tko je prestao čitati knjige? Ne zato što nema vremena ili ne nalazi išta zanimljivo, već nekoga tko je pljunuo na svako štivo kao na đavolji okot i spreman je na krv i nož braniti se da ga kakva knjiga ne onečisti? Znate li ikoga tko je prestao slušati glazbu ili gledati skulpture?

Zašto se to onda događa stripovima?

Strip, zajedno sa znanstvenom fantastikom (još jednom velikom utjehom samoproglašene siročadi), dijeli neslavan epitet infantilnog eskapizma, nezrele i glupave poluliterature. Čovjek bi pomislio da će se stripu ljepše vratiti svi oni nesebični sati koje je poklonio svakome kome je trebala utjeha, ali događa se upravo suprotno: najprije ga se odriču oni kojima je najviše trebao.

Siročad je, naime, nezasitna. Ma koliko ljubavi dobila od posvojitelja, uvijek se osjeća prikraćenom za neku "pravu" ljubav, koju ne poznaje i koju stoga prekomjerno uzdiže. Odrastu li, pak, siročići, zaslugu će za to više nego itko biti skloni pripisivati samo sebi te umanjivati ulogu svakoga tko im je pomogao. Tako će se i strip, topla ljubav teških trenutaka, naći odbačen u hladnu noć poput jeftine bludnice koja je bez pitanja i ustezanja dala sve što je mogla i znala.

Zabava ovih dana mutira, a s njome i strip. Klinačke utjehe su danas brže, šarenije, interaktivnije i na struju. Strip ostaje uvod u slova za mališane čiji refleksi još nisu dorasli Playstation standardima i navika onim odraslima koji još nisu dovoljno uspjeli da im utjeha najdražeg plišanog medvjedića ne bi ponekad bila potrebna. Strip se tome prilagođava i u jednu ruku postaje benigniji, a u drugu pokušava odrasti. Uspije li mu, zateći će se negdje uz roman ili kazalište, kao povremena razbibriga dijela stanovništva; ne mutira li dovoljno brzo, neće biti prva umjetnost čije je vrijeme prošlo.

Na startnoj crti strip je bio zajedno s filmom, možda je mogao postići više, ali nije. Smilivši se siročadi dočekao je da ga prezru i da ga se srame.

U prehladna je srca izabrao položiti sjeme.

sadržaj

11.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

Stripburger priprema novi broj, deadline za predaju radova je 15. februar i uz tu informaciju nam je redakcija Stripburgera prosledila informacije o tradicionalnom konkursu koji organizuje festival stripa u Luzernu:

Fumetto
Fumetto - Lucerne's Comix Festival hold a competition each year to give comics creators an opportunity to compare their work, present it to a broader public, and exchange views with others. The competition's theme is set; this year it's FIRE.

CONDITIONS FOR PARTICIPATION
Theme: Fire Format: A4 or A3 (nothing in-between)
Number of pages: maximum of 4 (only 1 comics)
deadline: February 18th 2002 (date of postmark)
labeling: Be sure that your name, address, telephone number and date of birth are on the back of each page
packing: sturdy envelope, no rolls, postage for return (if the postage for return is not enclosed, the works will not be sent back)
categories: - category 1: 18 years or older; category 2: 13 to 17 years; category 3: up to 12 years of age

Fumetto assumes no liability in case that work sent to us is lost or damaged. Unless the sender instructs otherwise, Fumetto is entitled to use the work or parts thereof for journalistic reports, to publicize Fumetto and/or to pass on the addresses of the comics creators.

THE JURY
M.S. Bastian, comic artist/artis, Zurich
Muchel Bodmer, journalist, Adliswil
Rotraud Susanne berner, illustrator, Heidelberg
Brigitte Helbling, author and translater, Hamburg Beat Schlatter, actor, Zurich

TO SEND TO:
FUMETTO Competition, Postfach 2916, CH-6002 Luzern

EXHIBITION
Forthy of fifty of the submitted comics will be chose by the jury for the exhibition during the festival, which will take place from April 13th to April 21th 2002. All of the winning comics (cat. 1) will be shown at the comics festival taking place in Sierre, in the canton of valais, from May 30th to June 2nd 2002. In addition to the regular prizes, the festival's visitors will be able to vote on whom they want to receive the public's prize 8see below).

AWARDING OF THE PRIZES
The prizes will be awarded Saturday, April 20th 2002. All of the artists whose works are shown during the festival will be invited to the ceremony, but the winners will not be announced beforehand.

THE PRIZES The jury will award a prize for first, second and third palce in each age category. There will also be a seperate prize for the best scenario.

MAIN PRIZES
- category 1 81b years or older): 1st rpize rewarded CHF 1500 and publication in Hangar 21 awarded by Hangar 21 Category 2 813 to 17 years), Category 3 (up to 12 years): Migors prize
Scenario prize for the best story independent of all categories awarded by Edition Moderne, zurich Public's Prize by the Neue Luzerner Zeitung, which will be published by this newspaper
The winners will receive cash prizes totaling CHF 5000 and goods adding up to the same ammount.

sadržaj

12.

PISMA ČITALACA

mail

From: "rasha" <striper@EUnet.yu>
Subject: greske

postovane strip vesti,

u pretproslom broju vaseg biltena potkralo vam se nekoliko gresaka koje ovom prilikom moram da ispravim. omaskom uvodnicara, u uvodniku vaseg biltena izostavili ste ime casopisa striper kao jedno od izdanja koja su nas zadesila prosle godine. siguran sam da se ne radi o namerno neprofesionalnom činu i izostavljanju pojave stripova nekolicine autora koji sarađuju iz pregleda proslogodisnjih zbivanja u vasem uvodniku.

u istom broju kasnije, u rubrici juznjacka uteha, pisac ipak navodi rec striper, ali je ne komentarise iz razloga poznatih redakciji. pošto mi iz stripera ne poznajemo pisca, a razlozi su poznati samo njima iz redakcije sigurno je rec o pravopisnoj gresci (možda se misli na nesto drugo; (strip? stripa? stripe? stripar? možda stripart?) cela stvar me je prilicno zainteresovala pa sam u letimicnom pregledu celog broja pronasao još sijaset kako materijalno tehničkih, tako i logičkih gresaka. molim da se poprave.

radovan rasha popovic
/za striper

---------------------------
Poštovani Radovane,
što se mene tiče, reč je o neprofesionalnoj grešci i to u smislu što nisam uvodnik koji govori o dešavanjima o celoj protekloj godini radio dva tri dana. Jednostavno sam seo i, kao ostale uvodnike, napisao ga u jednom dahu, u želji da odvojim sebi više vremena za druge poslove. Nažalost, mogu sada samo da se izvinem STRIPERu, kao i ostalima koje sam propustio a tu su svakako i albumi poput Max Debrisa, Filipa Kavena kao i najnovije čedo striparnice Alan Ford "Blago Templa" koje je svojom opremom postavilo nove standarde pred izdavače domaćeg stripa. Preskočene su i Zografove Kuhinje, kao i neki drugi fanzini. I sada, kada ispravljam, ovim pismom, svoje propuste sigurno je još ponešto preskočeno. Zato su tu čitaoci Strip Vesti kao i autori priloga da me isprave...:)
Još jednom, veliko IZVINJENJE zbog učinjenog propusta.
S poštovanjem,
Zlatko Milenković

* * *

From: Studio Artline <Studio.Artline@siol.net>
Subject: kupujem

Kupujem ili menjam starije stripove ZS i LMS Pre svega trazim Zagora LMS 4 i 42, te ZS 30 i Blekove LMS 133-200

dusan.kocjaz@email.si

* * *

From: Tihomir Celanovic <morcina@cybergal.com>
Subject: za svesti

"La bete noir" je divan. Da je vise takvih stvari na svijetu, manje bi nas zuljao rat.
Tiho

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

-Comicon, Napoli - italijanski sajam stripa
http://www.comicon.it/

-La BD
http://www.labd.com/

sadržaj

14.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 12. do 18. januara

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad