prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. PROMOCIJA ALBUMA - Alan Ford
2. VEČE STRIPA - Simon i Zvonimir
3. ONI SU MEĐU NAMA - Ilija Bakić
4. PARISKI SPLEEN (16) - Franc
5. JUŽNJAČKA UTEHA No 39. - Marko Stojanović
6. QMOVA KOLUMNA (88) - Bojan M. Đukić
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (99) - Darko Macan
8. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
   -CORINTHIAN
   -FANTOMAS
9. PISMA ČITALACA - mail
10. LINKOVI - Strip Vesti
11. DATUMI - Strip Vesti

1.

PROMOCIJA ALBUMA

Alan Ford

Postovanje,

promocija strip albuma "Blago Templa", autorskog tandema Dragon & Giles, u izdanju knjizare Alan Ford, ce se odrzati u ponedeljak 17.12. u 17 h u knjizari Alan Ford.

Pozdrav,

Miroslav Milenkovic
knjizara Alan Ford
tel 134-758

sadržaj

2.

VEČE STRIPA

Simon i Zvonimir

Dana 05.12.2001god. desilo se nesvakidasnje vece , otvorena je izlozba Strip Kluba "Andrija Maurovic", Kotor, promocija svih sest Strip Fanzina i Live Performance (Autori su radili Strip u zivo) .

Izlozbu je otvorio Podpresjednik Opstine Kotor Nikola Bukilica.

Simon i Zvonimir !

sadržaj

3.

ONI SU MEĐU NAMA

Ilija Bakić

STRIP

Oni su među nama

"DYLAN DOG" br. 2 "Vampiri", izdavač: Bonelli comics/Edicije Vaninni, Beograd 2001.

U bestijarijumu svakojakih kreatura koje Dilan Dog sreće, vampire nisu tako retke pojave, bilo kao glavni junaci, bilo kao epizodisti, i to i kao pojedinačni slučajevi i kao grupni elementi. Izgled ovih prastarih kreatura može biti klasičan (ispijeno lice, frak, zamak ili slična pompezna građevina), ili modernizovan (farmerke, soliteri, modern frizure i imidž) ali im je osnovna funkcija znana: piju krv svojim žrtvama i danju su sasvim prigodno mrtvi. Epizoda "Vampiri" unosi popriličnu promenu u ovu kategoriju (ista promena može se zapaziti i u horor književnosti i filmu); elem, ovi vampiri se ne boje dana, infiltrirani su u sve pore savremenog života i države (da ne bude zabune reč je o Engleskoj), žestoko pucaju u svoje protivnike iz tajne organizacije "Otpor", očnjaci im ne vire iz ustiju a kako se hrane ne znamo. Pošto se, dakle, ne razlikuju od običnih smrtnika, samo pripadnici "Otpora" koji su sebi ubrizgali posebni serum, mogu da ih prepoznaju. Zbog ove mogućnosti, "otporaše" proganja i eliminiše specijalna jedinica vojske. S druge strane, uzimanje seruma vremenom izaziva psihofizičku transformaciju upravo u vampira.

Sve ove tajne Dilan Dog otkriva, kao i uvek, sticajem okolnosti koje pronalaze njega, a ne on njih. Pošto sklopi kockice i spozna razmere zavere, Dilan završava u zatvoru (tamo ga smeštaju vampiri moćnici), tako da ne može da istinu otkrije svetu a antivampirski "Otpor" biva razbijen. Na kraju priče, iz rešetaka, Dilan razmišlja kako se mirnim putem boriti protiv onih koji su već među nama...

Mada deluje prepoznatljivo, a la "Dosije Iks" epizoda "Vampiri" i pored predvidivih događaja drži pažnju ponekim zanimljivim obrtom i zrncima Gručovog uvrnutog humora. Dodatni plus stripu je Ambrozinijev crtež koji podseća na kroki i izuzetno uspešno dočarava scenu brze akcije, grčevitih pokreta i pucnjave.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 12.11.2001.godine

sadržaj

4.

PARISKI SPLEEN (16)

Franc
bvlazic@EUnet.yu

NASTAVLJACI

Naslov : "Pustolovine Blakea i Mortimera, po junacima Edgara P. Jacobsa - 'L'Etrange rendez-vous / Zagonetni sastanak'"
Scenarij : Jean Van Hamme
Crtez : Ted Benoît

Kao u literaturi, tako i u stripu, postoji kategorija 'autorskih delâ' koja, kao takva, stoje neprikosnovena, prvorazredna, uzdignuta i predpostavljena svim pastisima ili nastavcima, svim preuzimanjima zadatih likovnih i narativnih koordinata. Postoje, u svetu belles lettresa, fiktivni univerzumi satkani imaginacojim jednog jedinstvenog tvoritelja, koji celokupnom delu daju svoj nezamenjiv pecat: i stvori Dante "La Commedia", koju su izdavaci, u strahu od inkvizicije, naslovili 'Bozanstvenom' - i po ugledu na ovu, ali u obrnutom smeru, istrazujuci jedino 'pakao' ovozemaljske egzistencije, Balzac stvori svoju, "Ljudsku komediju". Poeovo je delo sasvim osobeno, iscaseno, kao i Sadeovo, Borhesovo, Proustovo. Uostalom, da li u literaturi, ili slikarstvu, ima velik broj primera nastavljanja dela majstora? Odgovor je negativan. Kada je, cak, bilo dopisivanja, u knjizevnosti, jedne price, ili romana, vise je bilo rec o palimpsestu, o hipertekstualnom okusaju, ciji retki, istinski uspesi, poput Tournierovog "Petka" - po Defoevom "Robinsonu Krusom" - samo govore koliko je umeca, koliko talenta i originalnosti potrebno da bi se dogradio, dopisao, ili cak doveo u pitanje tudji umetnicki svet. Slikarstvo, mozda, poznaje nastavljace, ali samo ukoliko bismo ovaj izraz, uslovno, primenili na srednjovekovne ili renesansne slikarske radionice: no i tu su bitniji ucenici, koji su prerasli majstorov uticaj, i stvorili sasvim odeljeno, samorodno delo; za ovu priliku, spomenimo Ticijana i El Grecoa.

Neozbiljan bio bi pokusaj nastavka 'Malog Nemoa', radjenog u duhu i stilu MacCaya: i sama pomisao na tako nesto deluje groteskno. Znamo kako je bilo, u drugacijem registru, sa "Princom Valijantom". U svetlu toga, sasvim razumna deluje Hergéova odluka da njegov junak, da njegov imaginarni, umetnicki svet, umre zajedno sa njim, da se prica zavrsi kad i njegov zivot i nije nikako slucajno, sto se poslednja tabla nedovrsene Tintinove pustolovine 'L'alph-Art', zavrsava kvadratom u kome zlocinac vodi Tintina na pogubljenje tako sto ce ga veliki vajar (zlikovac u prici) saliti u svoju poslednju tvorevinu. Nije moglo biti simbolicnijeg kraja za junaka od ovakve smrti. Poslednjim kvadratom, s pistoljem uperenim u ledja, sa rukama uvis, zabrinuti Tintin napusta pozornicu. I niko ne moze doci da ga spasi. I nikuda vise ne polazi. I nicega vise nema do bele povrsi papira, do bele, bele smrti. Jer niko ga nece, niti moze, spasti. Uvek s osecajem melanholije listam ovu pricu, ovaj neobicni, tamni zavrsetak junaka stripa za decu, "qui a émerveillé mon enfance", po recima jednog francuskog drzavnika. Da, naposletku, smrt nam daje nas poslednji, definitivni oblik. Umiruci Hergé ne stedi svoje papirnato cedo od poslednjeg ljudskog islustva. Sa Hergéom umro je i Tintin.

Jacobs je, u svojim secanjima ('Les mémoires de Blake et Mortimer', Gallimard, 1981), izricito nagovestio da ne zeli nastavak svoga dela. U tom smislu, poslednju, nedovrsenu epizodu 'Mortimer protiv Mortimera', u kojoj, na predposlednjoj tabli, gine veciti suparnik junakâ, zlosrecni, vanredno karakterizovani medjunarodni bandit i terorista Olrik - tu poslednju epizodu i smrt suparnikovu valja shvatiti kao konacnu. A to, sto je - nasuprot zelji crtacevoj - njegovo delo ostalo 'nedovrsena simfonija', sto nije stigao da precrta tusem skoro dovrsene table, samo je slika premoci Crnjanskovog 'slucaja komedijanta' koji, naposletku, vlada i upravlja nad svim, cesto i suprotno od nase volje.

Postoji nesto, sto se zove, duh vremena. Postoji nesto, sto zovemo stilski pravac, pravac u umetnosti, odredjeni osecaj ili ucenje, formalni okvir, osecanje; iako Flaubert, s pravom, veli: 'Le style c'est l'homme'. I sve bi trebalo traziti, i otkrivati, prevashodno u tome; u majstoru, u njemu i njegovom izrazu.

Na neki nacin, nastavljaci Jacobsovog dela zele da prate duh vremena. Na neki nacin. Sve tri dosadasnje, dopisane epizode, desavaju se pedesetih godina, kada su nastajale najbolje epizode serijala, i pre nego se Jacobsov stil poceo da menja, po njima, valjda, nagore.

Posto Edgar P. Jacobs nije ostavio napismeno, izricitu zabranu nastavljanja njegovih stripova, to se izdavac, iz komercijalnih razloga, upravo upinje da stvara nastavke pustolovina Blakea i Mortimera (i Olrika, naravno). Okvirno, on se drzi autoreve hronilogije. Svaka od tri dopisanih epizoda jasno je situirana u okviru originalnih. Likovno, Ted Benoît i André Julliard se trude da nam opredmete nesto sto bi se trebalo zvati "le style Jacobsien". 1996. bila je godina velikog come backa serijala. Ulozena su ogromna sredstva za vizuelni marketing, reklamnu kampanju, medijsku agitaciju: iz stampe je izasao novi album, iz pera drugih stvaralaca. Citalac je bio iznenajen oponasateljskim majstorstvom Teda Benoîta, koji je, radeci na epizodi "L'affaire Francis Blake", i ne znajuci, ili ne mareci, nudio pastis vlastitog umeca i talenta, postajuci novi Bob de Moore francusko-belgijanske strip scene. Prosao je i taj come back. Prosao je i prvi talas odusevljenja delom - naizgled - tako bliskim, sadrzajno i formalno, Jacobsovom svetu. Prosla je ova, i dve druge, epizode. Stoga mislim da je doslo vreme da se kaze, sta se to zapravo nudi citaocima, i sta se to zapravo radi, s tanusnim opusom jednog od najvrednijih autora stripa dvadesetog veka, pod izgovorom ugadjanja citateljskoj nostalgiji, no zapravo, iz prostog razloga zelje za ekonomskom dobiti.

"Blake i Mortimer" predstavljaju mitski serijal u tradiciji belgijsko-francuskog stripa. Prava je steta, za jugoslovensko citateljstvo, sto nikada nije bilo u prilici da se upozna sa ovim delom. Da jeste, otkrilo bi da na polju istrazivaca prostora table postoje dva velika svetska imena: MacCay i Jacobs. O funkciji reflektovanja levih i desnih strana tabla, u Jacobsa, vec sam pisao na drugom mestu1 , kao i o refleksu ogledanja, usloznjavanja, proizvodjenja smisla igrom simetrija i asimetrija kvadrata na istovetnom polju table. Jacobs stvara radnju kombinujuci retoricnu, ukrasnu i produktivnu upotrebu table: retoricnost, pripovednu linearnost nasledjuje od Hergéa, kao uostalom i Jacques Martin i svi tadasnji clanovi casopisa "Tintin". Na ukrasnoj upotrebi table se iskusao vec dok je, zajedno sa majstorom, radio na Tintinovoj pustolovini "Sedam kristalnim kugla", pre nego je zapoceo stvaranje vlastitog sreijala, i ciju je baroknu razudjenost, ekspresivnost, sugestivnost on osmislio, kao sto ju je, u prvim tablama, smestio u kamerni prostor pozorista i kulisa, stvaralackog miljea cijem je svetu nekada i sam pripadao (kao glumac i pevac opereta, sve do svoje cetrdesete godine kada se, iz finansijskih razloga, vratio crtanju, ali ne vise reklamnih panoa i komercijalnih grafika, nego njemu tada novom, podsticajnom mediju; stripu). U Jacobsa produktivnu upotrebu tabla prethodi cista estetska, dekorativna ravan, cemu je, verujem, najzasluznije samo vreme provedeno u pozoristu, kada je, za potrebe trupa, pored glumackog i pevackog rada, crtao dekor, kostime i, verujem, elemente mise en scenea (otud, takodje, iz tog glumackog iskustva, aristokratsko drzanje i dendizam njegovih junaka). Kao pripovedac, polagao je, izmedju ostalog, na interakciji teksta i slike (sto je davno vec istrazivao Töpffer, u jednom sjajnom kaisu "Price o Albertu", cetrdesetih godina devetnaestog veka). Ono sto povodom ovih interakcija valja istaci, to je da su boje, pored samog teksta, vrlo bitne kod Jacobsa: prelivanje naradzastih i zelenkastih slojeva neretko prati emotivni naboj koji bi se imao izraziti upravo takvim odabirom boja. Svaki je tekst, svako zaglavlje, komentar ili onomatopeja preliven odredjenom bojom, sto Jacobs nije prepustao slucaju. U njegovom radu tekst i boja su komplementarni, kao sto emocije, i, uopste, duh prica ili opsta atmosfera datih naracija nalaze svoj najpodesniji izraz, u majstora, upravo ovakvom smisljenom upotrebom prostora table i boja.

Koliko su nastavljaci uspeli u podrazavanju svega toga? postavlja se najpre pitanje opste potrebe podrazavanja necijeg istrazivackog rada. Podrazumevalo bi da se treba ici dalje, traziti dalje, stvarati drugacije, no jednako slozeno i snazno. Niti Benoît niti Julliard uspevaju vratiti magiju originalnih Jacobsovih tabla. Niti jedan niti drugi ne uspevaju se igrati konvencijom, niti jedan niti drugi ne idu dalje od blede kopije, grkog pastisa "Zutog belega" ili "S.O.S. meteora". Nisam stekao dojam da su uspeli ovladati upotrebom boja na nacin majstora, o poigravanju kaisevima i tablom da ne govorim. Njihov je rad do te mere podrazavalacki, do te mere napor da se ovlada jednim stilom i njegovim kodovima, da vremenom postaje aseptizovan i krut i sasvim akademican ("L'affaire Francis Blake", prvi od tri ponudjenih nastavaka, blistav je primer). No upravo akademicnosti, sterilnosti nema u originalu.

No ono, cega nikako nema, u nastavljacima (greska ovde ponajpre pada na scenariste - no da li moze biti rec o gresci -), to je Jocobsove atmosfere, njegove fantastike, onog licnog pecata po kome sam ga poznavao, i pre nego sam ga otkrio, jos kao dete, dok sam smesanim osecajem zebnje i straha citao stranice Hergéovog "Tintina i sedam kristalnih kugla". Nema, dakle, tanke predje zagonetnosti, anticipacije i strave, neodredive a sveprisutne atmosfere pretnji i zebnje, niti, sto je kljucno, strahobnog prodora podsvesnog (opredmecenog, verujem, u neprestanom situiranju prica u podzemne, podvodne, podrumske lavirinte; nema podsvesnog, niti lavirinata, u delu nastavljaca; i to, upravo zato, jer se nije moglo uci u glavu umetnika).

I posto se ne da uci u glavu majstora, posto nam se vecito opire unutarnji svet umetnika, kao sto se, uostalom, opire i njemu samom (umetnik moze samo biti medij, katalizator, demijurg, povlasteni subjekt "milosti uoblicenja" - tek onda analiticar, tumac vlastitog dela); posto se nije moglo prodreti u srce pripovedacke masine koja je konstruisala svet Blakea i Mortimera, to nije trebalo traziti ni nacina da se ono nastavi, tamo, gde ga je majstor, sam hteo da prekine.

Jer ono, sto dopusta pastis, i gde moze biti sjajan, akademsko podrazavanje, puko oponasanje sa zeljom da se takne senzibilitet nostalgicnih citalaca, moze samo da dozivi pad, i bude okarakterisano kao nevredni, neuspeli, gresni plagijat.


PS : "L'étrange rendez-vous" je, od sva tri nastavka, mozda najblizi originalnom Jacobsu: ludi 'nezemaljac', dr Z'ong je srodnik cuvenog Milocha iz "Zutog belega", i dve tri table u kojima Mortimeru pruza naucna objasnjenja i eticku argumentaciju za svoja nedela, po svome duhu, sasvim su Jacobsovska. U tom smislu, tek bi treci nastavak bio pokusaj prodiranja i ostvarivanja price a la Jacobs. No, kada je rec o poigravanju temom vanzemaljaca - koji bi ovde zapravo bili zemljani iz nase daleke buducnosti, i koji nas dolaze upozoriti (poput stripa "L'apocalypse"), ili kazniti zbog toga sto snose ekoloske posledice katastrofa koje su se zbile u nasoj savremenosti - tema i izvedba isuvise podsecaju na Martinov i Chailletov strip da se ne bi moglo govoriti o plagijatu. U svetlu svega toga, ovaj strip se ne moze citate bez okusa gorcine u ustima: vise od dobro vodjenje price, on najvise slici grotesci, karikaturi. I sada se, s pravom, postavlja pitanje : da li je uopste potrebno takvo sakacenje dela majstora?


__________________
1) Vidi: "Pohvala citaocima stripa", Ovdje, Podgorica, 2000. Istovetan tekst in; "Mostovi", Pljevlja, 2000.

sadržaj

5.

JUŽNJAČKA UTEHA No 39.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

APSOLUTNIH STO (99): LA BETE NOIRE

URAVNOTEZENE SLASTI

...Zasto je ova sljiva tu?

Zbog sjene.

Sjene?

I sljiva, ali to je ocito. Razmisljao
sam o suncobranu, ali suncobran
bi malo cudno izgledao u dnevnoj
sobi, zar ne?

Ravnoteza je vazna stvar, kaze Bete.

La Bete Noire je kao rucak od pet jela koji se sluzi u malo neobicnom redosledu (zahvaljujuci Tomasu Manu koji je nasao za shodno da pribelezi savet naseg prijatelja Bete po kome je ovo jelo i dobilo). Ova stripska bajka se pravi od dosta maste, ali treba ne treba skrtariti ni na originalnosti, kao ni na hrabrosti koncepta… Neki francuski poznavaoci kazu da nesto humora ne moze da steti, i da daje posebnu veseljacku aromu. Ideje su veoma bitne, i to sveze po mogucstvu, jer sa onim drugima ova bajka jednostavno ne bi imala isti ukus. Doslednost je jos bitan sastojak, umece serviranja drugi. (Treba sluziti uz umeren element iznenadjenja, jer neocekivanost ovakve poslastice doprinosi njenom boljem varenju i gurmanskom uzivanju u dezertu. Atmosfera u kojoj se jelo sluzi je od ekstremne vaznosti - recimo samo da dezert pod nazivom Ravnoteza treba sluziti u opustenoj atmosferi, najbolje za neformalnog druzenja ili kakve vesele sedeljke). Aperitivi? Pice koje se sluzi uz ovaj rucak je voda s izvora mladosti, naravno. La bete noire je rucak u kome cak i oni koji vole nesto teze i ostrije mogu da uzivaju.

Prvo se sluzi zadnje jelo, dezert pod nazivom Ravnoteza. Za nepripremljene i neupucene konzumente ovo jelo moze cak biti suvise ekstravagantno, a detalji njegove izrade suvise elaborirani. Kao neko ko je ima tu privilegiju (i srecu) da proba prva tri jela, dakle Ravnotezu i dva njegova nastavka (ili bi trebalo reci prednastavka?), mogu samo svima da stavim do znanja da su detalji u Ravnotezi vrlo vazni, da je svaki sastojak (ma kako ga bilo tesko odvojiti po ukusu iz celine) na mestu i u jelu s razlogom, te da ce te trud kulinara (cuvena strip - kejtering agencija Macan - Jovanovic) ulozen u pripremanje ovog prvog dela obeda najbolje ceniti posle konzumacije jos najmanje dva jela iz njihove kuhinje. Jos jedna specificnost je to sto (drz'te se dobro!) je razmak u kome se sluze delovi rucka izmedju svaka dva jela dva meseca... Ko izdrzi, pricace o gozbi veka!

Ravnoteza je vazna stvar, kaze Bete. Pokusajte da je ne izgubite prilikom konzumacije ovog dela rucka zvanog La bete noire. Nece vam uspeti, kazem ja...

sadržaj

6.

QMOVA KOLUMNA (88)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

PROPOVEDNIKOV SIN (3)

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (99)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

UMJETNO I STVARNO

Ma, ne smeta meni toliko umjetnost, koliko "umjetnici".

"Umjetnik", pri tome treba razjasniti, nije netko tko se tek bavi nekom od umjetnosti. Svaki od onih što rade, naime, zove se po onome što radi. Pisci pišu, slikari slikaju, glumci glume, crtači stripova crtaju stripove, pejzažni arhitekti ... siguran sam da i oni nešto rade, ali umjetnici? Što rade "umjetnici"?

"Umjetnici", poput svojih kolega "književnika", provode najveći dio vremena shvaćajući se ozbiljno. Ne shvaćaju oni toliko ozbiljno svoj rad (što bi bilo poželjno) ni svoja djela (što bi bilo shvatljivo), koliko sebe. Oni su povjerovali vlastitoj reklami, uživjeli su se u svoju posebnost, sav dar i trud posvetili laštenju mita o sebi. "Umjetnika", zato, najprije prepoznajemo po tome što o sebi govori kao o umjetniku, ne shvaćajući da to nije naslov kojeg si itko može sâm dati.

"Umjetnika" ima, dakako, i u stripu. Vjerojatno ih znate, to su oni što rade malo, a pričaju puno. Prepoznajemo ih i po tome što im nije dovoljno biti "crtačima" već se krste "autorima".

"Autorstvo" je opasan virus. Mladi ga crtači lako uhvate - jer je neizmjerno privlačnije puno pričati nego puno raditi - a od takvog se stava kasnije teško liječi. "Autorstvo" je, uz to, oholo i sklono preziru prema nezaraženima. Ali iznad svega, "autorstvo" je glupo.

"Autorstvo" je glupo jer čitatelju puca patka tko je nacrtao neki strip. Možda je Bob Kane kreirao Batmana, a možda su sve dobre ideje bile od Billa Fingera. Možda su najbolje fore u Tintinu bile Jacobsove, Martinove ili DeMoorove, a ne Hergéove. Koga briga? Kad čitamo strip mi brijemo na Batmana i Tintina! Oni su stvarni, autor je izmišljotina!

Kad sam bio mlađi bilo mi je dosta bitno što ljudi misle o meni, trsio sam se biti "autor" i silno me brinulo je li strip umjetnost te kako će me povijest zapamtiti. Sada sam nakupio godine i kile i sve mi je manje stalo što bilo tko misli ili će misliti o meni. Kada bih uspio nestati, a da moje priče i likovi žive, ne bi mi bilo žao, činilo bi mi se da sam puno postigao.

Ljubav uložena u sebe je bačena. Samo poklonjena traje.

***
Zaboravio sam prošli put objaviti nagrađene. Nije ni čudo. Vaša apatija se vjerojatno proširila i na mene. Na pitanje od Ticinoj visini - velikodušno postavljeno tako da ga skoro svatko može točno odgovoriti - stigla su, naime, samo dva odgovora. Ili vas nagrade ne privlače, ili mi šutnjom želite nešto poručiti.
Kako bilo, katalozi četvrtog Crtani Romani Showa odlaze Nenadu Krstiću iz Beograda, koji se prvi javio s točnim odgovorom, te Vojislavu Stojniću iz Šapca, uprkos tome što mu je uspjelo odgovoriti pogrešno. Treći, nepodijeljeni katalog, prema pravilima igre, ide Zlatku.

sadržaj

8.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-CORINTHIAN
Pod oznakama DC Comics-a u liniji stripova za odrasle, poznatoj pod imenom Vertigo postoji edicija "The Sandman Presents". Reći ćete ništa novo, šta se nas to tiče,... i, naravno, pogrešićete. U pomenutoj ediciji je krenula mini serija od tri nastavka "The Corinthian" čija je prva sveska izašla decembra meseca ove godine pod naslovom "Death in Venice". Nama je najzinimljivija činjenica da je scenario za serijal uradio Darko Macan dok je za crtež bio zadužen Danijel Žeželj, a za korice je zadužen "neki" Dave McKean. Mislim da ništa više ne treba reći, sami znati način kako dolazite do stranih izdanja, a SVesti samo mogu da obećaju da će uskoro uraditi intervju sa autorima.




-FANTOMAS
Ljubitelji DIABOLIK-a mogu da odu do www.ipecac.com/extras.php
Ustvari, MIKE PATON inspirisan jednom epizodom diabolika je uradio demo snimak a zatim sa BUZ OSBORNE-om, TREVOR DUN-om i DAVE LOMBARDOm osnovao bend FANTOMAS i sve to su pretocili u album. Pesme nose brojeve stranica po kojima su radjene a na njihovom site-u mozete naci i broj kadrova po stranama ali ne i naziv epizode.
Ime su preuzeli iz francuskog stripa koj je poceo da izlazi pocetkom 20. veka a na osnovu kog je nastao niz knjiga, radio drama, pretstava,filmova. Ima toliko toga.
Vredi videti site posvecen tom francuskom fantomu (anti heroju). A vredi i cuti grupu FANTOMAS koja na drugom albumu obradjuje teme iz filmova GOLEM, OMEN, ROZMARINA BEBA, TWIN PEAKS etc.
mailto:henrih@ptt.yu

sadržaj

9.

PISMA ČITALACA

mail

From: Leskovšek Žiga <ziga.leskovsek@narmuz-lj.si>
Subject: kupnja i prodaja stripova

Kupujem stripove: Biblioteka Lale, Nikad robom, Majin strip, Zenit

Prodajem: Hermann: Caatinga (slovensko izdanje)

srdačno

Žiga Leskovšek,
Leše 22,
4290 Tržič
Slovenija

* * *

From: Krstici <krstica2@ptt.yu>
Subject: link

zdravo,

mozda je link "piratski" (autor ga nije pomenuo?) , mada sumnjam - u svakom slucaju, vec vise od pola godine "okacen" je ceo album "Tehnotize" Alekse Gajica, sa verzijom teksta iz prvobitnog, diplomskog izdanja i nesto vernijim bojama od stampanih. ukupno oko 4.5 MB (format strana jpg, 650x903 p) na prvoj strani stoji: "internet izdanje by BalkanMedia - besplatan primerak", sa drugacijom naslovnom stranom albuma.
http://www.pretrazivac.com/tehnotize/naslovna.shtml

P.S. ako nisam dobro preneo link, kucajte "Tehnotize" u upit za googla www.google.com

Nenad Krstic

sadržaj

10.

LINKOVI

Strip Vesti

Ljudi!

Postoji sjajan sajt na internetu na kome se nalazi "on-line board".

To je tabla (prostor) za crtanje na kojoj mozete da skrabuckate dok ste na vezi, i to u isto vrijeme kad na toj istoj tabli radi to isto i Jacques iz Pariza, Milorad iz Prnjavora, John Smith iz Londona ili Ehelgerer iz Njofolka!

Ispod table se nalazi prostor na kome mozete da kucate tekst/chatujete sa istom tom bratijom sa kojom i crtate, mada ga mozete upisivati i na tabli.

Postoji i izbor boja i debljine olovke.

Moguce je snimiti zeljenu fazu crteza, kako bi postao dio njihove galerije.

Lakse ce biti onima sa light-penom, ali nije neophodna.

www.mikespencil.com

Vidimo se tamo!

Tihomir Celanovic

sadržaj

11.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 8. do 21. decembra

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad