prošli broj - arhiva - sledeći broj


SADRŽAJ

1. LA BETE NOIRE 1 - zmcomics
2. STRIP GRUPA - Strip Vesti
3. ŠTAMPA - štampa
4. MARKETPRINT NEWS - Marketprint
   -TOČAK
   -KOMANČA 8
   -STRIPOTEKA 964
   
5. EDICIJE VANNINI - NOVEMBAR - Strip Vesti
6. DK2 - Anica Tucakov
7. OPASNI "MIRNI ŽIVOT" - Ilija Bakić
8. PARISKI SPLEEN (15) - Franc
9. JUŽNJAČKA UTEHA No 38. - Marko Stojanović
10. QMOVA KOLUMNA (87) - Bojan M. Đukić
11. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (98) - Darko Macan
12. OVO NIJE Q-KA - Bojan M. Đukić
13. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -HULK! - Bojan M. Đukuć
    -ANIMIRANI PAUK (SpajderMen) - Bojan M. Đukuć
    -KISS - Bojan M. Đukuć
    -X-MEN 2 - Bojan M. Đukuć
    -GVOZDENA PESNICA (Iron Fist) - Bojan M. Đukuć
    
14. PISMA ČITALACA - mail
15. LINKOVI - Strip Vesti
16. DATUMI - Strip Vesti

1.

LA BETE NOIRE 1

zmcomics

Ono što je pre par nedelja najavljeno, ovih dana je i ostvareno. Iz štampe je izašla prva sveska, u ediciji "Drugi pogled", stripa "La Bete Noire", epizoda "Ravnoteža", čiji su autori Darko Macan i Milan Jovanović. Sveska je štampana u crno beloj tehnici, na bezdrvnoj 90 gramskoj hartiji, formata 16x24 cm, i kolor korica na kunstdruku, i ima ukupno 28 strana (zajedno sa koricama). Cena pojedinačne sveske će se kretati između 60 i 70 dinara, zavisno od zahteva pojedinačnih knjižara, što je najniža moguća cena koja se mogla postići. Oni koji ne žive u Beogradu ili Novom Sadu će svesku moći da kupe tako što će na moju adresu poslati novac, poštanskom uputnicom ili keš u koverti. U tom slučaju je cena 75 dinara jer su uračunati i troškovi poštarine. Takođe se možete pretplatiti na serijal tako što ćete od jednom platiti svih pet svezaka, koliko će imati ceo serijal. Svih pet svezaka će SIGURNO izaći, makar bankrotirao...:) E, da ja ne bih bankrotirao pobrinuli su se sponzori sa kojima imam dogovor za svih pet svezaka.

Naravno, najviše je pomogla moja matična kuća, MARKETPRINT, koja je bila dobre volje mi sve ovo dozvoli, omogući distribuciju te na kraju i finansijski pomogne, pa se u ovoj ediciji praktično javlja kao suizdavač. Da bi se uloženi novci vratili u najbržem mogućem roku pobrinula se beogradska striparnica ALAN FORD koja je dobila izuzetnu ilustraciju-reklamu na zadnjoj korici. Naravno tu je i Miloš iz novosadskog KLUBA OBOŽAVALACA STRIPA koji je finansirao pripremu za štampu. Zato se ovim putem svima zahvaljujem što su mi pomogli i što su spremni da to i ubuduće rade. Pomažući ovo izdanje pomogli su i domaći strip jer će, bar su takvi moji planovi, u ovoj ediciji pod imenom "Drugi pogled", dugo biti objavljivani i promovisani domaći strip autori kao i njihova dela. Kad kažem domaći, mislim na ex-yu scenu...:) Merilo za objavljivanje će svakako biti kvalitet dok će u samom početku biti važna i prolaznost kod šire publike kako bi edicija mogla finansijski da izdrži i potraje. Naravno, biće tu mesta i za underground stripove čim edicija bude finansijski stabilna.

Sledeća epizoda Bete izlazi početkom februara. I tako svakog drugog meseca po jedna. Dok će promocija biti održana već u sledeći četvrtak u Klubu obožavalaca stripa, ali o tome više u ponedeljak, ili utorak.

Moja adresa je: Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad


Knjižare u kojima možete kupiti prvu svesku "La Bete Noire":

Zainteresovani ljubitelji stripa iz Slovenije treba da se za kupovinu ove sveske obrate Katerini Mirović na telefone redakcije Stripburgera ili na mobilni 031/401-556 (između 11,00 i 20,00 časova).
Kupci iz Hrvatske treba da se obrate direktno Darku Macanu (darko.macan@zg.tel.hr) koji je jedina osoba u Hrvatskoj preko koje možete doći do primeraka Bete.

sadržaj

2.

STRIP GRUPA

Strip Vesti

U ZAGREBU OSNOVANA JE STRIP-GRUPA, A OSNIVAČ JE ZDRAVKO JANDRIĆ, NEKAD ČLAN STRIP RADIONICE U NOVOM SADU. GRUPA JE OSNOVANA SREDINOM NOVEMBRA I SADA IMA OKO 15 ČLANOVA. SASTANCI SE ODRŽAVAJU U KLUBU MAMA, U PRERADOVIĆEVOJ 18, SVAKE SUBOTE U 17. 00 SATI. PROSTOR I ČLANARINA SE NE PLAĆAJU, PA SU SVI SU DOBRODOSLI.

sadržaj

3.

ŠTAMPA

štampa

VEK OD ROĐENJA DIZNIJA

San jednog čoveka

Organizovanjem parada i svečanosti u SAD se slavi sto godina od rođenja Volta Diznija, koji je stvorivši čuvene crtane likove Miki Mausa i Paje Patka, pokrenuo industriju zabave, vrednu više milijardi dolara.

Filmski kritičar Ričard Šikel je u svojoj knjizi “Diznijeva verzija” ocenio da se radi o jednom “od najznačajnijih pripadnika snaga koje su uticale na oblikovanje američke kulture 20-ih godina”. “Proučavajući fenomen Diznija, otkrili smo da većina naših posetilaca, mlađih od 15 godina, nije znala da je Volt Dizni bio stvarna ličnost”, rekao je Rodžer Holcberg, direktor specijalne atrakcije “San jednog čoveka” u “Diznivorldu” na Floridi, priređenoj povodom obeležavanja stogodišnjice rođenja velikog crtača.

Dizni, koji je jednom prilikom rekao da voli Miki Mausa više nego što je ikad voleo neku ženu, bio je već legenda kada je u svojoj 65. godini preminuo.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 06.12.2001.godine.

sadržaj

4.

MARKETPRINT NEWS

Marketprint

-TOČAK
Dugoočekivani album "Točak", tačnije prva epizoda iz serijala, jer se nastavci već rade, pod nazivom "Proročanstvo Korota", je doživeo i Jugoslovensku premijeru. Za one koji su zaboravili, a verujemo da su takvi malobrojni, reč je o stripu domaćih autora Dražena Kovačevića i Gorana Skrobonje, koji je na velikom Glenat-ovom konkursu dobio prvu nagradu i kao takav zaslužio da bude objavljen u Francuskoj u formi albuma. Zahvaljujući dobroj saradnji sa ovim francuskim izdavačem u mogućnosti smo da i domaćoj publici predstavimo ovaj izuzetno zanimljiv album u punom koloru na šezdeset strana i u mekom povezu.



-KOMANČA 8
Početkom decembra je iz štampe izašao osmi album iz serijala Komanča. Naziv epizode je SA ZVEZDOM NA GRUDIMA. Scenario je uradio Greg, dok je za crtež zadužen Hermann Hupen. Kao i svi prethodni albumi i ovaj se može naći u sledećim knjižarama:

Podsećamo da smo omogućili prodaju svih naših izdanja u Sloveniji gde za sve narudžbine treba da se obratite Katerini Mirović na telefone redakcije Stripburgera ili na mobilni 031/401-556 (između 11,00 i 20,00 časova). Vaše narudžbine će biti isporučene najdalje za dve nedelje.
Svi kupci iz Bosne i Hercegovine treba da se jave našem predstavništvu u Banja Luci na sledeću adresu: Miljević Aleksandar, Ravnogorska 9, 78000 Banja Luka; Telefonski broj: 051/349-088
Kupci iz Hrvatske treba da se obrate našem saradniku u Zagrebu na sledećoj adresi: Bernard Radovčić, Brane Busića 14, 10020 Zagreb. Telefon kod kuće: 01/66-36-680. Email: bradovcic@hotmail.com



-STRIPOTEKA 964
U decembarkom broju stripoteke smo čitaocima predstavili prvi deo druge epizode serijala "Tugovanka za izgubljenim pustarama" pod nazivom "Blekmor" (tekst: Defaux; crtež: Rosinski). Bili smo prisiljeni da ovu epizodu, zbog dužine, objavimo u dva dela s tim da ćete drugi deo moći da pročitate već u narednom broju.
Zatim slede kraće storije:
-Skitnica Robi: "Smrtna kazna", Tekst i crtež: Juan Boix
-Kosmopolis: "Drvo života", Tekst i crtež: Rafa Negreta
-Džoe Bar Tim, tekst i crtež: Christian Debarre i
-Hogar strašni, autor: Dik Browne

sadržaj

5.

EDICIJE VANNINI - NOVEMBAR

Strip Vesti

Mlada beogradska izdavačka kuća "Edicije Vannini" je u novembru mesecu izbacila sledeće naslove:

DYLAN DOG 3
8. novembar 2001.
Epizoda: "Maelstrom!"
Original: "Maelstrom!" (N. 63)
Ideja i scenario: Tiziano Sclavi
Crtež: Luigi Piccatto
Naslovna strana: Angelo Stano
Cena: 75 dinara


MISTER NO 3
15. novembar 2001.
Epizoda: "Ljudi bez nade"
Original: "Uomini senza speranza" (N. 277)
Autor: Guido Nolitta
Scenario: Stefano Marzorati
Crtež: Renato Polese
Naslovna strana: Roberto Diso
Cena: 75 dinara


ZAGOR 3
22. novembar 2001.
Epizoda: "Pod meksičkom zastavom"
Original: "Sotto la bandiera del Messico" (N. 413)
Ideja i scenario: Mauro Boselli
Crtež: Carlo Marcello
Naslovna strana: Gallieno Ferri
Cena: 75 dinara


MARTIN MISTÉRE 3
29. novembar 2001.
Epizoda: "Puzeća smrt"
Original: "La morte strisciante" (N. 127)
Ideja i scenario: Capone Ade
Crtež: Cassaro Gaspare-Gaetano
Naslovna strana: Giancarlo Alessandrini
Cena: 75 dinara

sadržaj

6.

DK2

Anica Tucakov

Dark Knight Strikes Again – DK2

Cekajuci vise od punog sata ispred velike “Virgin” prodavnice na Union Square-u u New Yorku, na potpis Franka Millera, coveka koji je, kao sto je poznato, napravio revoluciju u svetu stripa, mogla sam cuti u redu, koji se protezao oko celog bloka, sve moguce komentare o novim desavanjima u stripu, angazovanosti Spider-mana oko tragedije u World Trade Centre-u u novim sveskama ovog serijala, ali ponajvise o predstojecoj premijeri “Spider-mana” (jos 146 dana) i o cudnom castingu za ovaj film. Medjutim, cekanje se isplatilo. Iako sam krenula sa nadom da cu uspeti da izvucem neki komentar iz gospodina Millera, ipak sam se plasila njegove spremnosti da prica pod takvim uslovima i iskreno receno – plasila sam se njega.

Na moje veliko iznenadjenje covek koji je proglasen ocem “grim and gritty” stila u stripu veoma je srdacan, pristupacan, spreman za pricu, lagan je na smehu i na pronicljivim komentarima. Na primer, bio je ubedjen da sam izmislila imena koje sam mu podnela da bi posvetio primerke svog stripa mojim prijateljima. Naravno, shvatio je da sam iz Istocne Evrope, ali je neobicno kako i nakon tragedije koja se dogodila u New Yorku, ljudi uvek sa nevericom (u sasvim pozitivnom smislu) odreaguju kada im kazemo da smo iz Srbije. Ipak, kada je kasnije prokomentarisao da je to, zapravo, sjajno sto sam iz Srbije, tu vec vise nisam mogla da ga pratim.

“Dark Knight Returns”, objavljen 1986. godine, promenio je svet stripa. Ova izmenjena verzija Betmana postala je hit medju citaocima pre 15 godina. “Dark Knight Returns” je oznacavao i komercijalni ali i umetnicki trijumf za Millera. Videvsi kako su citaoci prihvatili tamne strane nekada blestavih junaka, industrija stripa je tokom vise godina pocela insistirati na sve tamnijim pricama o superherojima.

Dugo ocekivani nastavak ovog stripa, na 80 strana, objavljen je u sredu 5. decembra 2001. godine, pod nazivom “Dark Knight Strikes Again” (prvi deo od ukupno tri). Radnja se zbiva tri godine nakon zavrsetka dogadjaja iz prethodnih svezaka. Miller je vec uradio 2 dela i trenutno radi na trecem. Odgovarajuci na moje pitanje o prirodi nastavka stripa rekao je “Svaki put kada zavrsim neku pricu, uvek razmisljam o nastavku, a u ovom nastavku Batman nije vise onaj koji pravi pricu, vec vise vuce konce igre u pozadini. Sada sam drugim likovima dao mnogo vise prostora. To vise nije samo strip o Batmanu”.

U ovoj prici Batman i njegov novi Robin, Cat-girl (a.k.a Carrie Kelley), pokusavaju pronaci sta se desilo sa clanovima Justice League, koji se godinama nisu pojavljivali da bi se zajedno izborili sa svetom u kome je sve u redu samo na povrsini. U stripu se pojavlju takve DC ikone poput Supermana, Wonder Woman, Flasha i Atoma. U stripu se pojavljuje i manje poznati superheroj “Question”, koga je stvorio Steve Ditko. Miller je takodje stvorio nove likove i naslednike nekih poznatih heroja. “Ovo je vise vrsta nekog mog istrazivanja karaktera super-heroja i moja igra oko panteona DC -a“. Ali, naravno i oko savremenog sveta (prim.aut.) – “Da, naravno, ja ih i dalje koristim radi satire savremenog sveta. Oni imaju te bogate karaktere koje volim da istrazujem i da pokazujem sta ih cini zanimljivim”.

Naravno, nakon 1986. Miller je nastavio da se bavi stripom, prvenstveno okupiran “Sin City” stripom i istorijskim serijalom “300”. Ta distanciranost od super heroja tokom 15 godina je verovatno uticala na svezinu u radu, te sam samo delo dozivela kao izrazito “sveze” – “Da, to je upravo prednost koju trenutno imam. Sve iznova vidim kao novo, jer odavno nisam radio na superherojskim stripovima. Ujedno, nastojao sam da sve te mitove ponovo ucinim zdravim. Postoje takve mogucnosti sa super herojima – oni su takva metafora za sve stvari u drustvu. Eto, npr. u ovom stripu se mogu prepoznati razliciti politicki frontovi reprezentovani kao super heroji” (Superman – establisment, Green Arrow levica, Batman – idealisticni anarhista).

Kratka pauza koju smo iskoristili za ove jezgrovite komentare blizila se kraju, ljudi su postajali sve nestrpljiviji. Iako gospodin Miler nije siguran da li ce stici da u potpunosti spremi drugi deo serijala za februar, za naredna dva meseca je planirano izdavanje 2.i 3. dela serijala.

“Batman is out of his cave.”

sadržaj

7.

OPASNI "MIRNI ŽIVOT"

Ilija Bakić

STRIP

Opasni "mirni život"

"Mister No" br. 1, "Opasne vode", br. 2. "Vreme nasilja"; izdavač: Bonelli comics/Edicije Vannini, Beograd, 2001.

Džeri Drejk, američki veteran Drugog svetskog rata, kome je dosta ljudske civilizacije tj. gramzivosti i nasilja, odlazi početkom 1950. iz NJujorka u Južnu Ameriku, u malo mesto Manaus, u srcu amazonske džungle. Željan mira i tišine on bi da vreme provodi u kafanama, da razgovara sa prijateljima, posebno sa krupnim Es Esom i tako troši svoje dane. Da bi preživeo bavi se turizmom, svojim prastarim "pajper" avionom ili čamcima vozi znatiželjnike kroz džunglu. Nadimak "Mister No" zaradio je jer se ne libi da svima, čak i moćnicima, kaže "ne" kad mu se neki predlog ne dopadne. Međutim, vrlo brzo No se uverava da nigde ne postoji spokoj za kojim žudi, svuda ima loših momaka koji kinje slabe što on ne može i ne želi da trpi i - eto povoda za tuču. A ni turisti nisu oni koje on očekuje: umesto ljubitelja prirode i običaja Indijosa najčešći korisnici njegovih usluga su surovi lovci na blaga, kriminalci u bekstvu od pravde, ubice i samoubice, otmičari i sličan ološ. Sve u svemu, Mister No već više od 20 godina luta džunglama i Amazonom, deli pravdu i zabavlja se. Ovog prgavog momka kome je kosa na potiljku bela a na temenu smeđa, zamislio je Gvido Nolita alias Serđo Boneli a isprva ga je crtao Galiano Feri (oni su tandem koji stoji i iza slavnog Zagora).

U epizodi "Opasne vode" koja se nastavlja u "Vreme nasilja" Mister No pomaže grupi vojnika i jednom doktoru da doture pomoć u misiju oca Lepkea. U tom selu usred džungle živi i izvesni brat Norton, bogataš koji je podelio sav svoj novac i posvetio se pomaganju ubogima. Kada ekspedicija stigne u misiju tobožnji humanitarci otkrivaju se kao plaćenici gangsterskog bosa iz NJujorka, poslati da uhvate i do smrti muče brata Nortona koji je u stvari bivši kriminalac u kome se probudila savest, što je bosa koštalo života sina i gomile para pa se zakleo da će se osvetiti. Iako zarobljen, Mister No se ne predaje pa sledi krvavi obračun u kome ginu, ni krivi ni dužni, Indijanci ali i nevaljalci. "Mister No" je još jedan avanturistički strip iz velike produkcije Serđa Bonelija. To znači da ga radi puno autora različitih ambicija i talenata. NJihova obaveza je da poštuju osnovne postavke lika i okoline, dok je sve ostalo slobodno za intervencije. Stoga su česta ponavljanja, naivni zapleti, slabašna karakterizacija, neubedljiv crtež. Ipak, "Mister No", ume da bude uzbudljiv, kada je u dobrom izdanju, da ponese čitaoce u nepoznato i zabavi ih.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 01.11.2001.godine.

sadržaj

8.

PARISKI SPLEEN (15)

Franc
bvlazic@EUnet.yu

SREBRNI LETAC, EPSKO-LIRSKA BALADA O CUDESNOSTI I SAMOCI
(PO KIRBYJU, PA PO LEEJU)

Pazljivom citaocu Kirbyjeva opusa poznato je kako je, u filosofiji zivota ovog autora, u shvatanju koje se imanentno projektovalo i kroz njegovo umetnicko stvaralastvo, sve bilo podredjeno viziji borbe, sve bilo okrenuto borbi, sve usmereno ka vodjenju i dobijanju bitke; protivu prirode, protivu sveta, protivu sebe. Svoje shvatanje o zivotu kao borbi Kirby je, uistinu, osmislio kroz sve svoje likove i stripove, i moglo bi se cak, sasvim odredjeno, reci da su i njegove ljubavne storije ekstencija istovetnog osnovnog osecanja zivota i bica ; boriti se, istrajati, izdrzati do kraja i sacuvati sebe; ocuvati koherenciju vlastitog bica, bez obzira pobedjuje li se ili se mre. U tom svetlu, junacka etika majstora stripa bi se mogla dovoditi u vezu i sa vizijom rata i borbe u delu jednog drugog savremenika, takodje Amerikanca, i takodje obelezenog iskustvom svetskih ratova, sa delom Ernesta Hemingwayja (uostalom, superherojska epopeja americkog comicsa vezana je za II svetski rat kada je i ugradjena u siri spektar vojne propagande SAD; rame uz rame sa marincima, borili su se tad i Captain America i Superman). Jezgro Kirbyjeva rada uranja u iskustvo tog rata i crpe svoju etiku iz junacke etike boraca protivu nacizma. Medjutim, Kirby je, pored stripovnog epa, radio i na stvaranju mitoloskih svetova kao dalje razgradnje svog svetonazora, na posve osobenim vizijama postanka i razvoja vasione i njezina poretka, i mesta junaka i ljudi u njoj. Jedna od najosobenijih figura tog mitskog sveta "Marvela", i jedno od sredisnjih Kirbyjevih ostvarenja, pored "Fourth Worlda" ili "The Eternalsa", u daljem usloznjavanju toga sveta, bio je Srebrni letac.

Prva pojava Srebrnog letaca vezuje se za "Fantasticnu cetvorku", sveske br. 48, 49. i 50., odnosno za kataklizmicku pojavu bozanstva Galaktusa, nistitelja svetova, najavljenu kroz koprenu kosmickih oluja, na poslednjoj tabli prvog od navedenih stripova. Nakon ove epizodne pojave koja predstavlja jedan od vrhunaca legendarnog, prvobitnog serijala o "Cetvorki" (Stan Lee/Jack kirby), Srebrni Letac se nametnuo kao osobena figura u svetu "Marvela" i uskoro dobio vlastitu svesku.

Kirby je svog junaka zamislio kao osobenu i slozenu figuru: Letac je u sebi sazimao epsku velicinu koju je karakterisalo posedovanje skoro neogranicenih kozmickih moci zdruzenih sa junackom etikom i milosrdjem osobenim za osamljene, izopstene licnosti (dalek nagovestaj slicnosti, u nasoj tradiciji, sa Banom Strahinicem). Tipizacija lika je najizvedenija upravo u tom originalnom crtezu: Kirbyjev Letac je blistav srebrenasti surfer koji pliva po vasionskim prostranstvima ; njegov lik je hladan, njegovo telo i celokupna njegova figura odaju velicanstvenost i premoc andjela na cijem licu i praznim ocnim dupljama se ne cita drugo do sila i moc. To je prvobitni izgled Letaca, koji je, zahvaljujuci tvrdoj Kirbyjevoj stilizaciji, vise odisao hladnom pravicnoscu no milosrdjem i toplinom ; vise junackom, gordom istrajnoscu no setom ili sklonoscu ka placu ; bio je vise pali andjeo nego andjeo milosrdja, vise odmetnuti bozanski glasnik i prometejski lik no Arijel ili neshvaceni, prezreni, hristoliki vanzemaljac. Ovako zamisljen lik, u Kirbyjevoj reprezentaciji, izvesno je izgubio od svoje osornosti, od hladne pojavnosti u daljoj, patetizovanoj varijaciji epa o Letacu koju je ponudio Stan Lee.

Uistinu, ovaj prvobitni, epski pathos, razvodnio je scenarista Lee u kasnijoj adaptaciji Kirbyjevog lika, ostvarenoj pod olovkom Johna Buscemae. U cuvenom serijalu bitaka Serfera protivu Mefista ili Lokija, pali glasnik, vasionski Andam izopsten iz raja kozmickih prostranstava odlukom svojega Tvorca, Galaktusa, zbog pobune protivu bozanskog poretka, sve vise prima obrise jednog vaseljenskog Hrista koji strada, nevin, neshvacen od bogova, djavola i ljudi - upravo iz ljubavi prema covecanstvu. Za razliku od originalnog, dalekog, nepristupacnog, samodostatnog lika, Lee je oblikovao karakter jednog osetljivog, turobnog i pomalo placljivog junaka (epitet koji je Serfera dugo pratio). Medjutim, intenzitet sukoba pomerio je od spoljnjeg ka unutrasnjem svetu, sto je nesumnjivo doprinelo usloznjavanju psihologije junakove ; dok je u Kirbyja Letac junak koji se hvata u kostac sa spoljnjim izazovima i gleda da ih prebrodi svojim umecem i snagom, dotle se Leejev Letac hvata u kostac sa dramom vlastitog bica i dramom spostvenih protivurecnosti. Lirsko-epskoj i religioznoj baladicnosti snazno doprinosi ovakvo tipiziranje unutrasnjeg zivota junaka, isto koliko i izbor tema koje pretresa Letac u svojim solilokvijima o ljudskom rodu i njegovim nastranostima (od ratova i urbane dzungle, preko ekonomije do ekoloskih pitanje - Letac je dete svoga, beatnicko-hipi vremena, nosilac je jedne nove religioznosti koja u njemu nalazi svoj izraz i u stripu, i najomiljenije je cedo generacije sedamdesetih). Ovome doprinosi i klasicni estetski obrazac i jasan, dinamican prelom tabla kojim je Buscema koncentrisao naraciju u niz ekspresivinih, upecatljivih (krupnih) planova bitaka ili figuracija unutarnjih lomova u junaku. U ovom serijalu prica o Srebrnom letacu postaje niz misticnih, kamernih konfrontacija sa sobom ili svetom (svetom najcesce olicenom u Kusacu), negoli klasicna, SF Space opera. Na polju klasicnog epa, najvrednija epizoda bila bi viteski dvoboj Letaca i boga Tora, vodjenog na inicijativu i pod budnim okom zlocudnog Lokija (koji za jednom odmenjuje Mefista u redovnoj prici o onima koji vuku za nos naivnog i pateticnog Serfera). Da nije lepe, dirljive ljubavne price sa krasnom Shalla Bal, pitali bismo se, naposletku, i gde je Letaceva muzevnost?

U Parizu je trenutno u ponudi nekoliko izdanja Srebrnog Letaca, kroz koje citalac moze steci uvid u originalnu zamisao Kirbyjevu i manje ili vise uspelu dalju Leejevu adaptaciju ; jedno od njih je "Marvelovo", u kolekciji "The Essential", gde je sabran celokupni serijal u koautorstvu Lee/Buscema, uz dva Kirbyjeva stripa na kraju knjige (pozamasno i - relativno - jeftino); drugo i trece izdanje predstavljaju nepotpune, ukoricene, kolor verzije istovetnog sadrzaja, na engleskom ("Marvel") i francuskom jeziku ("Marvel France"), jezivo paprenih cena ! valjda je jasno koje sam izdanje ja kupio.

sadržaj

9.

JUŽNJAČKA UTEHA No 38.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

PRIMARNOSTI PROMOTIVNOSTI

Zapravo sam sedajuci za kompjuter imao nameru da pisem o jucerasnjoj promociji albuma Maks Debris u Nisu, o tome kako je sve proteklo uglavnom u redu (kad se izuzme cinjenica da je usred promocije pukla stolica podamnom, kao posledicu cega sam ostatak promocije bio prinudjen da se odrzavam u sedecem polozaju iskljucivo snagom svojih misica da niko nebi nista primetio, kao i to sto je moj dobar prijatelj i laf, Dragos Jovanovic Fera, bio u nesto manje lafovskom raspolozenju, sto su neka njegova problematicna pitanja na promociji i pokazala). Hteo sam da kazem kako smo tu uglavnom bili svi "nasi", da su se na promociji pojavili pripadnici starije generacije Niskih strip autora, cika Fera i Miodrag Krstic, te savremeni plodni stripari Velibor Petkovic i Dusan Cvetkovic (koji inace jedini brani boje Niskog alternativnog stripa, ali o njemu opsirnije uskoro), kao i prijateljski Niski pirat (ime i adresa poznati redakciji) i jos gomila dragih lica. Zavrsio bih prikaz verovatno na drugom spratu Banovine, gde su svi sisli u restoran i stavili nesto pod zub, kao i sprali grlo od dugacke price, naravno na racun Niskog informativno izdavackog centra… No umesto da to napisem (za one koji nisu pazili na casu, obavestenje - provukao sam celo desavanje ukratko u formi uvoda, onako, na kvarno), ja se lepo igram recima pa sklopim rogobatnu fazu, koja me, medjutim, seti na vaznu cinjenicu: Naime, na samoj promociji nije bilo ni jednog jedinog predstavnika medija!

Ta cinjenica nije promakla nikom na promociji, ali nije nikome nesto ni zasmetala - nije nas posebno iznenadila neazurnost medija; doprinelo je to cak, s neke strane, opustenosti i prisnosti koja je omogucila da promocija protekne u nekoj toploj atmosferi. Kasnije smo ja i Toni bili do radija, a na putu ka lokalnoj i prilicno gledanoj televiziji TV 5 (na koju nas je dovelo samo licno poznanstvo izdavaca Pressinga, Bobe Ljujica sa voditeljem emisije Danas), u liftu smo sreli televizijsku ekipu koja nas je posle predstavljanja upitala "jesmo li mi sa one promocje na koju je trebalo da dodju, ali nisu jer su imali vaznija posla". Nesto kasnije, pred kamerama, voditelj je napravio pravi sou od reklame saznavsi (od mene, naravno) da u ruci drzi prvi strip album sa juga Srbije, kako u pogledu autora koji su na njemu radili, tako i u pogledu izdavacke kuce koja ga je izdala, tako da je emisija protekla u najboljem redu, a sam razgovor bio vrlo prijatan i informativan.

Ne verujem da postoji namerna blokada medija prema stripu (mada znam gomilu ljudi koja to misli). Verujem da postoji nemarnost, svodjenje stripa na Zagora i Bleka (protiv kojih nemam nista, ali imam protiv pogresnih ubedjenja da je to sve sto strip ima da ponudi), i marginalizovanje koje ga neminovno stavljaju na ivicu kulture. Takodje verujem da postoji nacin da se sve to prevazidje.

Stripari treba da budu i bucniji i drcniji. Moramo im staviti do znanja da smo tu, da radimo, da imamo sta da pokazemo… Najpogresnija stvar koju mozemo uraditi je da cekamo da se mediji konacno sete nas, da nasa izdanja, izlozbe i festivale dostojno proprate. U danasnje vreme niko ne zazire od upotrebe medija za reklamu, zasto bismo mi? Osvojite medije! Laktajte se, borite se za svoje mesto pod suncem reflektora! I vi i strip od toga mozete samo imati koristi.

sadržaj

10.

QMOVA KOLUMNA (87)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

PROPOVEDNIKOV SIN (2)

sadržaj

11.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (98)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

"A TKO JE BOG HRVATSKOG STRIPA?"

Pitao me to Tomaš Prokupek, češki strip crtač i entuzijast, prošlog tjedna u Ljubljani. Razgovarali smo prije toga o Káji Saudeku - bogu češkog stripa, čitava života zabranjivanom zbog prezapadnosti - pa se Tomaš pristojno pozanimao i za Saudekov hrvatski pandan. Razmislio sam, odgovorio, i uopće nisam bio sretan.

Bog hrvatskog stripa, naime, i dalje je Andrija Maurović.

Kad govorim o božanstvu u stripovskom polju, treba ovdje pojasniti, ne razmišljam o kvaliteti (niti je sporim, potpuno je irelevantna), povijesnom značaju, prodanim primjercima ili bilo kakvom drugom mjerljivom pokazatelju. Božanstvo važem isključivo po tome koliko je autor postao identificiran sa svojim djelom, koliko ga je čak i nadrastao, koliko ga svijet širi od našeg malog, stripovskoga, pamti. A taj kriterij i dalje zadovoljava samo Andrija.

Zaista ponekad poželim da mi novi znanac, nakon što čuje čime se bavim, povjeri da je nekada volio stripove nekoga drugog osim Maurovića. Dogodi se to rijetko - dva ili tri studentska godišta pamte da su rasla s Novim kvadratom, Bednjančeve stripove ljudi vežu uz uspomenu Modre laste iako mu se počesto ne mogu sjetiti imena, Mataković je među novim naraštajima najuvjerljivija zvijezda - ali uglavnom je to Andrija pa Andrija.

Goethe (inače prvi strip-fan) je jednom za sebe rekao da mu je bilo lako pisati, kad prije njega njemačka književnost nije postojala. Da je lako Mozartu bilo komponirati. Lako je i Andriji bilo crtati kad je sve što bi nacrtao bilo novo i uzbudljivo. Poslije se strip ustalio i povukao u zabrane specijaliziranog tiska i rijetko je kada, a nikad trajno, ponovo znao privući takvu pozornost. Julesa i Plavi vjesnik pamte poneki ostarjeli dječaci; Krešimir Zimonić poznatiji je po par festivalskih crtića nego po deset godina za kojih se trudio preoblikovati hrvatski strip; Edvin Biuković (kojemu je prekjučer bila druga godišnjica smrti) ostaje zbilja znan samo vrlo uskome krugu ljudi. Mnogi su se trudili, ali ...

... ali bog hrvatskog stripa i dalje je starac što gol trči Sljemenom, crni konj u skoku preko bodljikave žice, krezubo lice iza pušećeg pištolja.

Dokad?

sadržaj

12.

OVO NIJE Q-KA

Bojan M. Đukić

NAJBOLJI BUBNJAR KOGA SAM IKADA ZNAO

- Tibor Toth (1959. - 2001.) -

DANAS (02.12.2001.) SAM SAZNAO da više nema mog druga Tibike. Nikakvi detalji mi nisu poznati, samo činjenica koju mi je saopštila majka preko porodičnog prijatelja koji mi je poslao e-mail sa poražavajućom vešću.

Njegov domen je bila muzika, specijalnost - bubnjevi i udaraljke.

Iako nije pripadao našoj 'branši' stripara ni kao pisac niti kao crtač, Tibi je ostavio izvesnog traga kao upisivač slova u albumu-biografiji Svetog Antuna, kao i u nekolicini stripova koje sam pisao i crtao za zagrebački VJESNIK u prvoj polovini 80-tih godina. Kao momak koji je završio srednjo-tehničku školu, Tibi je bio vičan tehničkom crtanju i baratanju rapidografima. Na moje insistiranje okušao se u manjoj meri i kao tušer mojih olovki u nekoliko navrata, a takođe i kao kolorista i kopista u 'Radionici animiranih filmova' na Fakultetu dramskih umetnosti kod profesora Nikole Majdaka i u 'Dunav-filmu', uspevši da nauči kako se radi er-brašom i na celuloidne listove nanose tušem olovkirani predlošci animatora, kao i akrillična boja.

Obožavao je komične stripove, niko se razdraganije i zaraznije nije smejao crtanim filmovima.

Čega god se prihvatio, radio je valjano, pošteno, sa entuzijazmom i zaraznim veseljem koje je širio oko sebe. Reći da je bio omiljen među prijateljima i usputnim poznanicima nije dovoljno. Bio je sveprisutno stanje duha, neviđeni veseljak i dobričina, otelotvorenje one 'izvikane' kategorije koju znamo pod definicijom 'beogradski šmeker'.

Ja sam ga u polu-šali zvao Mađarski Džentlmen. No, njegovo gospodstvo nije poznavalo nacionalnu odrednicu ili granicu.

Mnogi bubnjari su ostavljali svakojake utiske. Bivali su osrednji, nezadovoljavajući, adekvatni, kompetentni, solidni ili pak odlični.

Tibor je sedajući za bubnjeve ili stajući za udaraljke pružao - nesvakidašnje iskustvo. Kao vibracija od njega su dolazili radost, najpozitivnija energija, uživanje. Sebe je pronašao u džezu i bluzu, mada nikada nije bio 'elitistički probirač'.

Bio je i ostao do samog kraja profesionalac. Zapravo, PROFESIONALČINA kakva se retko sreće.

Imao sam čast da budem svedok njegovog ulaska u svet muzike pre nešto malo više od dve dekade, kada sam započinjao jednu od mnogih svojih nedovršenih sviračko-pevačkih avantura, vazda balansirajući između muzike i stripa. Tibor nije balansirao. On je znao šta hoće i hteo samo jedno.

Za razliku od mene uspeo je da svoje opredeljenje istera do kraja i da opstane onoliko koliko mu je Život to dopustio. Naš susret je započeo rukovanjem jednog podneva 1980. godine kada smo se upoznali u kafani 'Crveni petao'. Postali smo smesta prijatelji, bili takoreći nerazdvojni, muzicirali zajedno, odvojeno, družili se i bez pozdrava se rastali pre deset godina kada sam sa porodicom otišao iz zemlje. On je nastavio da živi kroz muziku i za muziku, ja sam pokušavao da živim za i kroz nešto drugo i ponovo smo se sastali na 'neizbežnoj' Knez-Mihajlovoj ulici nakon pune decenije neviđanja ovog leta dve hiljade i prve godine kada smo obojica spoznali da između nas NIŠTA nije nestalo ili prestalo. Bio sam presrećan što sam ponovo sa njim i tako ponosan što je izdržao na izabranom putu i postao muzičar koji se na prvi pogled prepoznaje. Njegov 'gard' nije posedovao ni tračka egocentrizma ili uobraženosti. Mnogi su bivali ono što su izabrali da budu.

Tibor je to najviše bio, u najboljem smislu - veliki čovek, drugar, prijatelj, kolega. Prepošten, iskren, pouzdan. Dobar sin svojim roditeljima i meni lično ideal.

Nisam saznao kako je njegov život prekinut. To mi je sada najmanje bitno, pred spoznajom da ga više nema. Iako sam letos zabeležio njegov broj telefona, kao i adresu, čekao sam na momenat da mu se javim... ne iz neke lenjosti ili 'zato što sam bio prezauzet' već zbog toga što sam želeo da mu se javim za katolički Božić i Novu godinu, sa detaljnim izveštajem sa jednog velikog koncerta u Londonu na kojem sam toliko želeo da može i on da bude sa mnom i mojim sinom. Letos mi je predložio da se prvom prilikom ponovo okupe 'zbog starih dobrih vremena' raspoloženi bivši članovi naše bivše grupe TELEGRAM... Želeo sam da mu kažem kako bi meni bilo dovoljno i da samo budem prisutan na nekoj njegovoj svirci i da mu po potrebi dodajem palice kad se neka u njegovim rukama pretvori u iverje... ili da ga samo gledam i slušam, ponosan na prijatelja koji je svoj san sproveo u javu.

Pismo i čestitka ostaće nenapisani, broj telefona nebiran.

Tibike više nema.

Red je da se kaže - 'Laka mu zemlja, Bog da mu dušu prosti'.

Ja samo mogu da dodam: Zbogom, mili moj. Pozdravi mi Tatu.

Mnogo ćeš da mi nedostaješ.

sadržaj

13.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

-HULK!

LJUBITELJI STRIPA UOPSTE i Zelenog Diva posebno vec duze vremena se pitaju kako ce omiljeni im monstrum da bude prezentiran na velikim ekranima otkako je postalo poznato da je film u fazi najkonkretnijih priprema za pocetak snimanja. Hoce li tone sundjeraste muskulature, sminke i zelene farbe za ten biti upotrebljene, dubler-bodibilder (poput Lu Ferinjoa u Bil Bigzbijevoj igranoj TV-seriji iz 70-tih) ili vec uveliko oprobani i provereni stari dobri digitalni kompjuterski trikovi, tzv. CGI (Computer Generated Images - slike stvorene racunarom). Filmska ekipa je samo bila spremna da sturo izjavi kako ce svaki raspolozivi metod biti upotrebljen, samo da smaragdni dzin ispadne sto je moguce bolje, lepse (?!?) i uverljivije.

Najnoviji izvestaji nam kazuju kako je doneta odluka da se cudoviste vizuelno realizuje kompjuterom. U aktuelnom studiju, medju zivim glumcima ce da boravi i najverovatnije 'batrlja' kompleksan 'robot-reper' na daljinsko upravljanje (na osnovu uspesnih iskustava sa snimanja Zeke Rodzera!) koji ce kasnije biti montazno uklonjen i/ili 'pokriven' figurom Hulka cije prisustvo doticni pokretni reper zapravo predstavlja. Kao sto se i moglo ocekivati, Dzordz Lukasova kompanija INDUSTRIAL LIGHT AND MAGIC je preuzela na sebe taj deo kreativnih zadataka.

Nije zgoreg jos jednom spomenuti kako je i potpisnik ovih redova (kao i vecina ljubitelja stripa, pogotovo znalaca engleskog jezika) svestan da se ime ovog Marvelovog junaka PISE 'Hulk' a izgovara 'HAlk', no nekako muskije i 'opasnije' zvuci kad se izgovori 'po Vuku' - Hulk. Tek da se zna. I da zavrsimo sa podacima ko glumi koga: mladi i nedovoljno poznati australijski glumac Erik (Eric) Bana tumacice ulogu doktora Brusa Benera (Bruce Banner), a njegov ljubavni interes, lepu naucnicu Beti Ros (Bety Ross) Dzenifer Koneli (Jennifer Connelly) koje se secamo iz briljantne (i na zalost trzisno propale) filmske adaptacije Dejv Stivensovog (Dave Stevens) stripa ROCKETEER (Roketir - Raketas). Njenog oca, Hulkovog ljutog neprijatelja - generala Tanderbolt Rosa (Thunderbolt Ross) trebalo bi da otelotvori slavni Nik Nolt (Nick Nolte).



-ANIMIRANI PAUK (SpajderMen)

Dok se groznica u vezi najavljene premijere igranog filma o Marvelovom 'Coveku-Pauku' zakazane za drugi maj 2002.g. intenzivira, u javnost je procurela vest da se planira novi animirani serijal o Spajdermenu za sledecu godinu! Mejnfrejm Entertejnment (Mainframe Entertainment, zaduzen za serijale Reboot i Beast Machines) je zaduzen za realizaciju CGI-projekta koji ce da na televiziskim ekranima najverovatnije zazivi sledeceg kasnog proleca, odmah nakon premijere Sem Rejmijevog (Sam Raimi) filmskog vidjenja legendarnog stripa.

Sto se tice strip-verzije koja ce da bude direktna inspiracija za ovu najnoviju animiranu adaptaciju, slobodno moze da se tvrdi kako je to Marvelov super-hit 'Ultimativni Spajder-Men' (Ultimate Spiderman) vrednog Brajena Majkla Bendisa (Brian Michael Bendis). Stavise, Bendis licno je napisao TV-scenario za prvu epizodu nove animirane serije.



-KISS

Posle tridesetogodisnje vatrometne scenske rokenrol-karijere, doslovno SMINKERSKI hevi-metal bend 'POLJUBAC' je na putu da bude ovekovecen u animiranoj seriji!

'Demonski' vodja grupe Dzin Simons (Gene Simmons) je uputio pismenu poruku svojim obozavaocima na licnom sajtu www.genesimmons.com : "Imao sam sastanak sa ljudima iz studija Mejnfrejm (Mainframe, kreatori kompjuterskih animiranih spektakala Transformers, Reboot, Beast Wars) kako bismo prodiskutovali KISS-ov superherojski televizijski sou realizovan CGI-metodom. Ugovori su spremni za potpisivanje i vrlo smo uzbudjeni povodom ovog projekta. Radim na tome da se serijal pravi i emituje barem tokom sledecih deset godina! Cilj je daleko pred nama".

Nijednom recju se ne pominje da li ce serija biti inspirisana ma i jednom stripovskom nacrtanom inkarnacijom ovog spektakularnog benda koji decenijama uspesno odbija da bude normalan. Detaljnom proverom u arhivama mozemo da se osvedocimo kako se KISS pojavio u 3 Marvelove strip-verzije (Super Specials 1 i 5, kao i album/graficki roman 'KISSNation - Poljubac-Nacija), ne racunajuci 'kameo' u legendarnom stripu (sa najodurnijom filmskom adaptacijom svih vremena) 'Patak Hauard' (Howard The Duck, u nas svojevremeno kon-genijalno 'preveden' kao - ZMAJA-PATAK!!!). Relativno nedavno, bend se 'uspuzao iz mrtvih' medju zive kroz strip-serijal 'Psycho-Circus' koji je crtao Anhel (Angel) Medina za Image, Todd McFarlane Productions. Mek Farlin je takodje odgovoran za briljantno realizovane figure-replike clanova KISS-a, kao i KORN-a, AC/DC i drugih rok-legendi, ne racunajuci filmske i stripovske karaktere.

I za kraj - informacija da sa pojavljivanjem u stripu stvari ni iz daleka ne izgledaju zavrsene kad je KISS u pitanju; DARK HORSE namerava da lansira ne jedan serijal o bendu, vec cetiri - svaki posvecen jednom clanu legendarne grupe.



-X-MEN 2

Filmski scenarista prvog igranog filma o Iks-Ljudima Dejvid Hejter (David Hayter) je skoro izjavio kako kreatori nastavka mutantske sage zavrsavaju finalnu pisanu verziju. Hejter i drugi scenarista, Zek Pen (Zakk Penn) su radili nezavisno jedan od drugog na ODVOJENIM scenaristickim predloscima koje je reditelj Brajen (Brian) Singer praveci knjigu snimanja 'stopio' u jedinstvenu scenaristicku verziju.

"Ne, nismo uopste 'pisali zajedno' kao tandem", rekao je Hejter, "samo smo odvojeno jedan od drugog radili na osnovu sinopsisa koji je Brajen odobrio. Sada on i ja doterujemo finalnu verziju".

Hejterove poslednje izjave nagovestavaju kako su kreativni sastanci sa studijem bili vrlo uspesni.



-GVOZDENA PESNICA (Iron Fist)

Mnogim sredovecnim ljubiteljima stripa ostao je u dragom secanju izvanredan Marvelov strip-serijal koji je u nastavcima objavljivan krajem 70-tih godina u prevedenom izdanju 'Decjih novina' iz Gornjeg Milanovca pod gornjim naslovom - ovde se, naravno, misli posebno na verziju koju je scenaristicki definisao Kris (X-Men) Klermont (Chris Claremont) i zapanjujuci filipinski maestro Rudi (Rudy) Nebres.

Najnovije vesti koje stizu iz Holivuda najavljuju sve sjajniju britansku borilacko-glumacku zvezdu Reja (Ray) Parka (Darth Maul iz nedavne prve epizode ZVEZDANIH RATOVA i Toud iz X-MENA) u ulozi Denija Renda (Danny Rand), kung-fu majstora - superheroja. On je zapamcen iz stripa kao dete koje gubi roditelje u sneznim vrletima Tibeta i biva spasen zahvaljujuci svestenicima iz izgubljenog grada-drzave K'un Lun koji ga prihvataju i on odrasta medju njima postigavsi duhovno i telesno savrsenstvo umnim i fizickim vezbama u njihovom misticnom hramu, stekavsi legendarnu snagu i moc Gvozdene Pesnice koju povremeno priziva mentalnom koncentracijom. Takodje se pamti dizajn njegovog kostima i maske, koji danas deluju koliko anahrono - toliko i smesno.

U filmskoj verziji koja je u toku priprema, Rej Park ce izgledati drugacije. Kada bude u situaciji da 'prizove' moc Gvozdene Pesnice, ne samo njegove sake vec i celo telo ce da budu podvrgnuti bolnoj transformaciji, za cije ce vizalizovanje da budu zaduzeni provereni majstori kompjuterskih slikovnih carolija. Promene se takodje uvode i po pitanju njegovog izgleda - umesto malopre pomenutog kostima koji se sastoji od tesnih 'pumparica', pantofni na bosim nogama golih cevanica, tesne kosulje (sa ogromnom uzdignutom neprakticnom krutom kragnom) koja je 'dekoltirana' kako bi se video na prsima veliki tatuaz sa zmajem i maske-bandane na glavi, Deni Rend u filmskoj verziji izgledace kao lik iz 'Mejtriksa', odeven u crno, sa skoro do zemlje dugackim crnim mantilom. Nije potvrdjeno da li je to definitivan i jedini kostim ili samo jedan od garderobnih detalja koji ce ovaj junak filma da nosi pred kamerama.


Sve priloge u ovoj rubrici je ovog puta obezbedio Bojan M. Đukić

sadržaj

14.

PISMA ČITALACA

mail

From: HENRIH <henrih@ptt.yu>
Subject: d

na 38.sajmu knjiga i grafike koj se odrzava od 12. do 17. decembra u Nisu zakupljen je stand na kome ce biti zastupljena samo strip izdanja. Zainteresovani za izlaganje svojih izdanja (strip fanzina,revija,albuma) mogu se javiti na:
henrih@ptt.yu
thrashbarg@ptt.yu
ili 018 48 603


D.

* * *

From: Jasmina Andric <minka@beotel.yu>
Subject: Oglas za Dilan Dog

Kupujem sledece brojeve NISRO DNEVNIK izdanja DILAN DOGA:

redovnebrojeve: 2, 4, 5, 6, 9, 10, 12, 18, 19, 21, 23, 26, 28, 29, 31, 32, 34, 39, 46, 47, 48, 55, 57, 58 i 60.

specijalni broj: Smrt, ljubav, smrt

Saljite mi vase ponude(cene)

sadržaj

15.

LINKOVI

Strip Vesti

BORDERLINE #5
Sjajan internet magazin u PDF formatu, upravo je izašao peti, decembarski, broj.
http://borderline.mediahall.co.uk/



Na sledećoj adresi možete videti šest tabli Kapetana Amerike koga crta Danijel Žezelj po scenariju Darka Macana. Sličice možete dobiti i uvećane:
http://www.comicscontinuum.com:8080/stories/0111/29/index.htm

sadržaj

16.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 8. do 14. decembra

. . .

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad