prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. STRIPOVI.COM - Strip Vesti
2. BAGER 9/10 - Strip Vesti
3. MAJSTORE, ISCENZURISITE MALO... - Damir Smith
4. ILUSTRATOR KOGA SVI ZABRANJUJU - Aleksandar Manić
5. BAJKE, NOVE I STARE - Rajko Radovanović
6. DETEKTIV NEMOGUĆEG - Ilija Bakić
7. PARISKI SPLEEN (12) - Franc
8. JUŽNJAČKA UTEHA No 34. - Marko Stojanović
9. QMOVA KOLUMNA (83) - Bojan M. Đukić
10. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (94) - Darko Macan
11. POZIVI NA SARADNJU - mail
    
12. PISMA ČITALACA - mail
13. LINKOVI - Strip Vesti
14. DATUMI - Strip Vesti

1.

STRIPOVI.COM

Strip Vesti

Otvoren je novi strip sajta na hrvatskom jeziku, www.stripovi.com . Sajt je prvenstveno posvecen Bonelijevim junacima, ali ce u buducnosti biti sadrzaja i o ostalim stripovima.

sadržaj

2.

BAGER 9/10

Strip Vesti

Ekipa okupljena oko Ilustrovanog humorističkog časopisa Bager je, ovog puta sa jednomesečnim zakašnjenjem, izbacila novi dvobroj. Činjenicu da je izašao dvobroj kvari diskretna najava da je sa Bagerom gotovo... Mada se čuje i glas da ima šanse da ipak ide dalje. Ostaje nam da sačekamo malo, pa da vidimo koliko će nam, do kraja, naš Bager potrajati. Nadajmo se što duže...

U iščekivanju sledećeg (dvo)broja da vidimo šta nam je ponudio ovaj dvobroj:

-Ilustracija na naslovnoj strani:
Siniša Radović & Milan Jovanović;
-EVERGREEN:
Ivo Kušanić;
-OGLASI:
Nikola Vitković;
-DEBIL GEJTS U SRBIJI - IZBORI INTERAKTIV:
Goran Rajšić - scenario; Steva Maslek - crtež;
-SVIM NEZAINTERESOVANIMA:
Miša Marić;
-BAGERMEDIA:
Miša Marić - tekst; Aca Babić - ilustracije;
-KORUPCIJA NE UMIRE NIKAD:
Marko Stojanović - scenario; Vojislav Vasiljević - crtež;
-ZOODIJOTI:
Goran Rajšić - scenario; Tihomir Čelanović - crtež;
-PANSION HAG:
Miša Marić - tekst; Milan Jovanović - oblikovanje;
-PREŽIVETI GSP:
Goran Rajšić - tekst; Nikola Vitković - ilustracija;
-DVOBOJ SLAVNIH:
Marko Somborac - scenario; Aca Babić - crtež;
-AKT SA KUKOVIMA:
Draško Roganović - tekst; Milan Jovanović - ilustracije;
-DUHOVI VREMENA:
Nikola Vitković;
-SPORT:
Marko Somborac;
-BAGEROVA ISTORIJSKA ČITANKA:
Bojan Redžić;
-U BEDAKU:
Miša Marić - tekst; Tihomir Čelanović - ilustracije;
-UPUTSTVO ZA UPOTREBU:
Nikola Vitković;
-DOSIJE ĐIN-ĐICU:
Marko Somborac;
...

sadržaj

3.

MAJSTORE, ISCENZURISITE MALO
I OVAJ STRIP... MOLIM

Damir Smith

Sve do devedesetih je strip imao cesto posla sa cenzurom i vice versa.Uvek sam se pitao cemu ta naknadna upotreba markera, crnog tusa, bele tempere ili korektora, nekad sa malo smisla, nekad potpuno besmisleno a uglavnom bez znanja autora stripa.

Tako je cuveni Ken Parker na nasem trzistu imao cesto prilike da se bori protiv golorukih neprijatelja koji su zapravo bili obavezno naoruzani barem ostrim nozevima koje je urednikova sekretarica vesto poput lakiranja noktiju premazivala debelim slojevima bele tempere.

Moji prvi direktni susreti sa tim cudnim fenomenom su se odigrali poprilicno bezazleno `89 u srednjoskolskom newsletteru "TRT" koji se umnozavao fotokopir tehnikom i besplatno delio po lokalnim srednjim skolama. Izlazio je nekoliko godina, uglavnom jednom mesecno i imao je svoj stalni prostor za strip. Na osnovu konkursa su cak bila sastavljena tri broja kompletno posvecenih stripovima i promovisanju njihovih kreatora, koji su stimulisali i jacali uglavnom tadasnju lokalnu strip scenu ali indirektno i domaci strip. Posto su Trt radili srednjoskolci za srednjoskolce, ne mali broj puta su se ubacivali i duplo stariji i iskusniji novinari ne bi li pomogli novim snagama. Neki od njih su poprilicno ozbiljno shvatali svoje zadatke. Prvi obred besmislene cenzure je izveden na jednoj od mojih prvih strip tabli. Ja sam se u to vreme nekako lozio na Ranxeroxa i kao posvetu nacrtao glupi-vic tablu i nadenuo joj ime Radentax.Problem je bio sto je postojao brend zubne paste koji se isto tako zvao, sto je i bio deo glupog vica i tako je redakcija u strahu od tuzbe proizvodjaca a vesto posavetovani od starijeg i iskusnijeg kolege moj strip objavila sa skracenim naslovom za jedno malo slovo x potpuno obesmisljavajuci isti.

Nekoliko meseci kasnije sam imao prilike da se mnogo vise iznerviram za intervenciju na strip tabli Leonida Pilipovica gde donji deo tela dodje do gornjeg i demostrativno urinira sam sebi na glavu. Isti strip je samo dan, dva ranije 1:1 objavljen u mnogo ozbiljnijem listu Saveza Socijalisticke Omladine Jugoslavije "MLADOST" u rubrici koju je uredjivao S. Ivkov a koja je predstavljala nove autore i u kojoj nikada nije naknadno radio flomaster. Onda sam ja napisao textic za sledeci broj Trt-a o besmislu strip cenzure koji je takodjer bio cenzurisan. Da ne bude zabune nisam ni jednu ruznu rec rekao ali sam ukazivao na nekompetentnost doticnog cenzora i da je strip tokom decenija evoluirao i da vise nije isti a da oni kojima smeta strip ove vrste ne treba da ga citaju. Neka kupe Mikijev almanah pa se nece sokirati i zgrazavati nad ovakvim stripovima.

"Posle su dosle devedesete ! " Ne mogu bas da se setim ni jednog jedinog primera zabrana ili cenzura nekog domaceg stripa iz tog inace mracnog perioda ignorantskih za sve. Okolnosti su nametnule da se i mnogi autori afirmisani ili jos neafirmisani okrenu trbuhom za kruhom ka zapadu ili da cak menjaju delatnost ostavsi bez mogucnosti da se priblize novoj publici kod kuce a da im prilikom crtanja ne preti moguce ometanje krcanja creva ili muci neizvesnost i entropija koja je harala. Dotadasnji zvanicni mainstream stripa kod nas, nateran na povlacenje se prevremeno penzionisao i nestao iz javnosti. Stripove i strip fanzine, casopise i revije su jos radili samo marljivi zaljubljenici u ovaj medij sa svojim znojem i parama i objavljivali su sve ono sto su iskreno voleli i smatrali vrednim. Domaca strip polja za vreme nadrealnih 10 godina su se ubrzano transformisala, mutirala narativno i graficki kroz Patkove, Patagonije, Lavirinte, Stripere, Stripburgere, Stripbureke, Graficke zavere, pirate, raznorazna ratna izdanja, ... samizdate i fanzine. Dvoje zadnje pomenutih je bilo najvise. Jeftini i laki za umnozavanje i distribuciju.

A sve je bilo dozvoljeno ! I sve je uticalo na kreiranje buduce scene i publike. Takozvana Alternativa i underground su ovde odavno mainstream za upucene i zainteresovane.Mnogi i ne znaju za drugacije stripove ili im odavno came umotani u najlon i spakovani na prasnjavo tavance. Bas zbog svega toga je nemoguce pametovati novim klincima koji su odrastali u tom suludom vremenu, uglavnom uz takve stripove a sada stvaraju ili ce tek poceti kreirati strip price i svescice iz svog univerzuma.Strip medij se pomalo menja svakog minuta i verovatno ce se tek menjati nasamaran novim svetskim trendovima ali i specificnim domacim novotarijama.

Uz pomoc nametnute vaznosti jeftine svakodnevne politike cenzorski flomaster je ponovo proradio. Novi reprint u vidu cenzurisanog stripa "NEMOJTE MENE" objavljenog na naslovnoj stranici proslonedeljnog sada (o)pozicionog nedeljnika "DANI iz Subotice podsetio me je da se dotaknem ove pomalo zaboravljene zanimljive teme ... Smesnih crnih ili belih kvadratica, prevucenih da skrivaju deo strip kvadratica ili baloncica, gomile slova, dela tela. Fenomena dosta kretenske prirode. Ili objavi ili ako neces nemoj. Ima uvek ko hoce...

sadržaj

4.

ILUSTRATOR KOGA SVI ZABRANJUJU

Aleksandar Manić

"Nema napretka bez sumnje, jer je ona jedan od najvechih pokretacca" - kazze Borislav Ssajtinac, poznati srpski ilustrator i slikar kome je 13. oktobra u pariskoj galeriji "Eonnet Dupuy" otvorena izlozzba novijih radova. Tridesetak izlozzenih slika i ilustracija stavljene su pod zasstitu Lotreamonove misli da se "sumnjom iskazuje posstovanje nadi", isticcuchi na taj naccin Ssajtinccev optimizam. Ikar leti massuchi drvenim slikarskim paletama umesto krila; Svetog Djordja napada avion, a ne azzdaja; nebo je prekriveno crnim oblacima "sumnje", dok ispod jednih od vrata galerije curi crna platnena mrlja na kojoj pisse "sumnja".

Nekoliko ilustracija preuzete su iz njegovog albuma "Pakleni tango" (Editions de la Tour) ccija je tema crkva i djavo, borba dobra i zla, ali na jedan poseban naccin. Crkva nije bass uvek dobra, a ni djavo nije tako crn. "Crkva i papina "nepogressivost" posluzzili su mi da iskazzem svoje missljenje o totalitarizmu i ambivalentnosti. Osim toga, crkva je strassno prisutna u javnom i politicckom zzivotu zapadnih zemalja. U Nemacckoj ni jedna vazzna politiccka odluka ne mozze da se donese bez crkvenog "blagoslova" - objassnjava Ssajtinac - katoliccku crkvu nisam samo upotrebio kao graficcki simbol, nego zato ssto je smatram manje "demokratskom" od pravoslavne, koja nema veliki politiccki uticaj."

Ssajtincceve teme nadahnute svakodnevnim zzivotom, occisschene su od nebitnih elemenata i tako podignute na univerzalni nivo. Istovremeno, njegov satiriccan pogled ukazuje da mnosstvo pojava ispod uobiccajene maske prikriva dijametralno suprotne stavove. Album "Pakleni tango" prossao je u Francuskoj u potpunoj medijskoj tissini. "Novinaru "Figara" koji je hteo da napisse prikaz mog albuma, zapretio je njegov urednik, rekavssi da bi zbog toga mogao da ima grdne probleme." Ssajtinac se vech navikao na taj fenomen. Poccelo je davno u Jugoslaviji, pre trideset godina, kada je Brozova vlast zabranila bavljenje filmom Ssajtincu, Makavejevu, Zzilniku i Achimovichu Godini. Nastavilo se u Nemacckoj, gde je posle 28 godina zzivota i vrlo uspessnog rada za novine i ccasopise, najednom izbaccen sa posla. "Nemaccka je tokom raspada bivvse Jugoslavije podrzzavala Hrvatsku i najednom su pocceli da istrazzuju svaccije poreklo. Po izbacivanju, visse nisam mogao da dobijem posao ni u jednoj nemacckoj redakciji, te sam spakovao kofere i dossao za Francusku."

Radechi za pariski "Mond", Ssajtinac je ostao veran svom opredeljenju, ravnotezzi izmedju slikarske i sadrzzajne forme, principu koji trenutno primenjuje na film. Naime, u ovom trenutku, Borislav se vracha svojoj staroj ljubavi crtanom i animiranom filmu, najnagradjivanijem delu njegovog stvaralasstva. "Radim ga digitalnom tehnikom i on bi trebao da bude deo vecheg projekta koji objedinjava nekoliko pricca."

Kome li che one zasmetati?

* * *

antrfile
CORAX U PARIZU
Nedelju dana po otvaranju Ssajtincceve izlozzbe, Jugoslovenski kulturni centar u Parizu organizovao je izlozzbu Predraga Koraksicha - Coraxa, poznatog beogradskog karikaturiste. Izbor politicckih karikatura pokriva period zadnjih dvanaest godina, a glavni protagonista je Slobodan Milossevich. Tokom 2001. godine za Milossevichevog naslednika u svojim karikaturama Corax je izabrao Kosstunicu, nanevssi tako veliku nepravdu Zoranu Djindjichu.

sadržaj

5.

BAJKE, NOVE I STARE

Rajko Radovanović

Strip

BAJKE, NOVE I STARE

Jeff Smith: Bone, Bookglobe, Zagreb, 2001.

Piše: Rajko RADOVANOVIĆ

Sve i da je znatno veće i organizovanije tržište u pitanju, premijerno objavljivanje stripa Bone Jeffa Smitha bilo bi od prvorazrednog značaja. Na tržištu kao što je ovdašnje, utoliko više.

Bone je jedan od najvećih uspjeha američkog nezavisnog stripa u posljednjih 10 godina, jedan od najnagrađivanijih američkih stripova u tom periodu i, sve to na stranu, vjerovatno najbolji američki strip u žanru fantazije za sve uzraste u istom periodu. On je divno crtan, ima dobar zaplet i dijaloge, a Smith, takođe, vješto kombinuje stilove i svjetove Carla Barksa, Walta Kellyja, Charlesa Schulza i Georgea Herrimana, sa poetikom jednog J.J.R. Tolkiena.

Može to neobično da zvuči, ali Bone je vjerovatno najbolje prebacivanje svijeta zasnovanog na principima Gospodara prstenova u strip. Ne treba, međutim, misliti da je autoru ranga Smitha potrebno da bude plagijator. On samo neskriveno ukazuje na svoje uzore, a svojom kombinacijom nesumnjivo je došao do svog, jedinstvenog, svijeta iz mašte. A taj je prepun avanture, dovoljan sam sebi i prihvatljiv za sve uzraste, kako je to nekada sa stripovima uglavnom i bilo.

U Protjeranim iz Bonevillea, kako se prva knjiga Bonea zove, objavljeno je prvih šest sveski (135 tabli) serije. U njima se upoznajemo sa glavnim likovima, trojicom rođaka Bone - Foneom, Phoneyem i Smileyem - te njihovim dolaskom u dolinu, gdje se susreću sa vrlo napetim odnosima između ljudi i famoznih Rat Creaturesa (ovdje štakorolikim). Tu su još i Thorn, baka Rose, Crveni Zmaj i mještani Barrelhavena, te Kingdok i Zakrabuljeni, vođe štakorolikih.

Već u tih prvih nekoliko epizoda vidi se sve ono važno u ovom stripu. Smith svoj svijet naseljava ljudima, životinjama koje govore ili ne govore, te antropomorfnim bićima za koje ne znamo šta su ali koji se zovu Bone. U taj diznijevski svijet on ubacuje misteriju, ljubav, hrabrost, povjerenje i prijateljstvo i njihove suprotnosti i miješa ih u različitim kombinacijama praveći bajku koja ne samo da priča svoju priču nego ponešto kazuje i onome što se događa izvan nje. U svijetu čitalaca, na primjer. A znamo da su takve najbolje od svih. Ipak, glavna tema Bonea je, kao primjećuje David Groenewegen u The Comics Journalu, "neizbježnost promjene i kako suočavanje sa tim promjenama čini da odrastemo."

Smith crta sigurnim potezom, ima jednostavan i čist stil bez mnogo detalja, kao što to rade animatori (što je i sam bio prije Bonea). Njegove table nemaju mnogo kvadrata (šest do osam), ali očigledno uživa i u crtačkim baravurama koje nisu rijetke ni ovdje. Čini se da se to još bolje vidi zbog toga što je Bone crno-bijeli strip, pa boja ni najmanje ne "skriva" crtež.

Bookglobe je Protjerane iz Bonevillea objavio u tvrdokoričenom, odlično štampanom izdanju, potpuno nalik na američko s tom razlikom što je dvostruko jeftinije (20 njemačkih maraka umjesto 20 dolara). Izdavač najavljuje da će do kraja ove godine da objavi još dvije knjige Bonea.

U SAD je, inače, objavljeno sedam knjiga - najnovija, Ghost Circle, u julu ove godine - i jedan prekvel Stupid, Stupid Rat-Tails. Smith planira da će njegova saga da ima ukupno devet knjiga, ali, s obzirom na uspjeh, time vjerovato neće da se završi priča o Boneima.


Objavljeno u sarajevskom dvonedjeljniku Walter, broj 37, 31. oktobar 2001.

sadržaj

6.

DETEKTIV NEMOGUĆEG

Ilija Bakić

STRIP

DETEKTIV NEMOGUĆEG

"Avgustovski sneg" je prvi broj nove serije svezaka o Martiju Misteriji koje izdaje Edicija "Vannini"

Marti Misterija, "detektiv nemogućeg", autor TV emisije Martijeve misterije, avanturista, naučnik i profesor, od polovine osamdesetih širom planete traga za razrešenjima tajni prošlosti, od nestalih kontinenata i plemena, ostrva Atlantida i Mu, preko biblijskih legendi ili onih o kralju Arturu, do paralelnih svetova i vanzemaljskih civilizacija. Prastari spisi i knjige, legende i sage, ključ su za ulazak u nepoznato, a Martijevo znanje i inteligencija uz snagu Jave, neandertalca koga je Marti doveo u naše vreme, način da se pronađe kakvo-takvo razrešenje. Ženski element klasičnog strip trojstva um-snaga-lepota je večita Martijeva verenica Dajana Lombard.

U epizodi "Avgustovski sneg" plavokosi Njujorčanin i Java odlaze s četvoricom Indijanaca na ritualno putovanje do doline Ranjeno koleno, gde je 29. decembra 1890. pobijeno gotovo čitavo pleme Lakota Indijanaca koje je predvodio poglavica Veliko stopalo. Ovim zločinom raskinut je sveti krug života i smrti i harmonije s prirodom. Da bi se krug uspostavio,prema predskazanju, biće nužno posle sedam generacija krenuti na put do mesta tragedije. Istorija će se ponoviti, odabrane mladiće će ubiti agenti udruženja "Snaga" koje je indijancima otimalo zemlju, ali će ta smrt uspostaviti krug i postati zaloga povratka umalo uništene civilizacije. Marti, mada pomaže da se poduhvat izvede, ne uspeva da prevaziđe svoje zapadnjačke predrasude i vraća se kući bez jasne slike o onome što je doživeo. Mada crtački nije uvek najspretnije izvadena, priča se razvija sasvim korektno, objašnjenja je ne opterećuju, za razliku od nekih epizoda u kojima su brojna razjašnjenja problema gušila strip.

"Avgustovski sneg" je prvi broj nove serije svezaka o Martiju Misteriji, koje je do 1992. objavljivao novosadski "Dnevnik". Novi izdavač Edicija "Vannini" je ekspozitura originalnog Martijevog izdavača, agencije Serđa Bonelija. Predviđeno je da se svakog 27. u mesecu pojavljuje nova sveska (s tvrdim koricama i na kvalitetnom papiru) s avanturama detektiva nemogućeg.


Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 14. oktobar 2001.godine.

sadržaj

7.

PARISKI SPLEEN (12)

Franc
boris.lazic1@libertysurf.fr

FRANC - SA BALKANA (4)

DRAZI KRIVOTVORENJA

"Max Debris, ispovest pravog krivotvoritelja"
Scenarijo: Djordje Milosavljevic & Marko Stojanovic
Crtez: Tony Radev
Izdavac: Strip pressing, Nis, 2001.

Dok sam, pre nepunih mesec dana, tek stigavsi u Beograd, otkrivao "Maxa Debrisa" u casopisu "Bumerang", sticao sam, u prvi mah, utisak da se radilo o nekom Belgijskom ili Francuskom crtacu na koga do tada, u Parizu, nisam nailazio (onamo sam rodjen, tamo odrastao i tamo zivim, i u francuskoj sam izgradio svoj citalacki ukus - kako po pitanju Belles lettresa, tako i po pitanju Bandes dessinnées -, i prosto sam se cudio da je neko mogao, za sve ove godine, da mi promakne). Stvar se, ubrzo, pojasnila i otkrio sam imena crtaca i scenarista ovog odlicnog stripa. Medjutim, osecaj o potpunoj stilskoj, grafickoj uronjenosti dela Tonya Radeva u svet Francusko-belgijske stripovne groteske ostao je netaknut. Ponudjene stranice, u casopisu, veoma su mi se dopale (rec je o str. 13b - 25b), i sticao sam dojam (na osnovi crtalacke tehnike kao i na osnovi same price), kako su bile unapred pripremane i pisane za francusko trziste.

Mislim da ovakav prvobitni dozivljaj citanja Radevljevog stripa, od strane nekoga ko zivi u Francuskoj, po sebi dovoljno govori o njegovoj zanrovskoj utemeljenosti i ostvarenosti. Od stvarnih, ili mogucih uzora Radevljevih, pominju se Mezijer, pominje se Franken. Ne bi bilo zgoreg pomenuti i Boba de Mora, Tabarija, Uderza, Morisa, Gosinija (koji nije bio samo scenarista): crteze i crtace iz casopisa "Tintin" i "Spirou" iz pedesetih i sezdesetih godina; jer svi ovi autori, cija dela pokrivaju raspon od dve posleratne stvaralacke generacije, koriste slicne postupke, i oslanjaju se, skoro po pravilu, na istovetne, medjuratne, americke uzore (kada to nije sam Erzeov grafizam). Ovo spominjem jer neposredni Frankenov uticaj, kao takav, nije sporan, ali je viseslojni spektar upotrebljenih grafickih resenja i stepen izgradjenosti crteza u "Maxu Debrisu" takav, da je preuzimanje odredjenih tehnickih kljuceva i likovnih standarda moralo biti sire od iskljucivog podrazavanja jednom ili dvojici majstora. Odredjena facijalna resenja, odredjena kadriranja, secaju nas, recimo, Iznogudova oca koliko i stvoritelja "Asteriksa"; gradski pejsaz, svetlotamni kontrasti (posebno pri slikanju skulptura ili spomenika), nisu od Frankena: pre bi moglo biti reci o Pratu ili, sto da ne, Minjoli, itd… ali, ima jos nesto, sto bitno usloznjava pitanje recepcije jednog rada: ukoliko je Radev sam gradio prvih dvadeset tabla stripa i sam osmisljavao njihov likovni izraz, to vise nije bio slucaj od Markovog preuzimanja rada na scenariju. Od tada su izvesna likovno-narativna resenja obostrano delo Tonya Radeva koliko i Marka Stojanovica (za primere dajem jednu od najboljih tabla u stripu, onu na str. 26b - naporedni solilokviji zadovoljnih ljubavnika - ukoliko ne gresim, Markova ideja, Tonyeva likovna obrada; ili pak, izvrsnu, 21b stranu, verovatno najsuptilniju i najvredniju tablu, u kojoj scenarista i crtac kontrastiraju, pocetnim, stisanim kaisem, sve do violentnog razresenja treceg i cetrvtog kaisa, najtananije i najgrublje strane ljudske prirode - ovakve bi table, antologijske vrednosti, potpisnik ovih redova rado okacio o zid svoje dnevne ili radne sobe).

Pored svega, ne bi trebalo gubiti iz vida najosnovnije, a to je da se u stripu "Max Debris" Tony Radev javlja kao potpuno izgradjen autor, siguran u svoj stil i izraz. Izvesna lakoca stvaranja, koju Radev poseduje, cini da nas povremeno iznenadi siromastvo kaiseva, tabla, te da iscekujemo pazljiviji pristup drugom planu (posebno se to javlja u drugom, nastavljenom delu stripa), odnosno, da se Radevljev rafinman siri na celokupni prostor kvadrata, jer Radev ima lep, sugestivan smisao za detalje, za kompoziciju pozadine, kako bi se, ubuduce, izbegao utisak da su izvesne table radjene ishitreno, kao preko kolena. No ne treba, opet, gubiti iz vida ni da je ova prica radjena predugo (sto nikako nije krivica autora) i da bi se time mozda dalo objasniti odredjeno nestrpljenje i zelja da se storija izvede do kraja. Ova kriticareva opaska je stoga samo poziv na sto pazljiviji rad, i trebalo bi je razumeti kao podstrek, nikako u smislu suhog prekora.

Ono sto, na polju price, privlaci paznju citalaca, jeste najpre epoha i svet u koji je uronjena : dovoljno udaljena od nase stvarnosti, dovoljno rétro, kako bi pisali francuzi, ovo je prica o krivotvoriteljima koja, primenjena na prostor celokupnog dvadesetog veka, ima jasan prizvuk paradigme. Junak, slikar i kriminalac Max Debris, vrsta Arsena Lupige iz doba fasizma, i njegova seksi "asistentkinja" Melisa Svarc, od Pariza, preko Praga, pa iznova Pariza i sve do Njujorka, dozivljavaju razne zgode primerene profesijama kojima se bave : oni kradu. Debrisov svet kasnih tridesetih, poput poznijeg, hladnoratovskog perioda (u kome se strip zavrsava), doima se, iz danasnje perspektive, usprkos svom imanentnom tragizmu, potpuno karikaturalan: iz ovog sledi da groteska nije samo sadrzana u stilskoj osobenosti crteza stripa, vec je izraz i samog sveta koga ono evocira, sveta zamlacivanja laznim, treperavim nadanjima onovremenih levicarskih i desnicarskih ideologija. U tom smislu, najmanje krivotvoritelj, a najblize istinskim, epikurejski shvacenim vrednostima zivota bio bi sam Debris, galantni anti-junak, svojim hedonizmom, svojom sklonosti ka estetskim i senzualnim uzicima.

Govorimo li o darovitosti, mislim da su se u "Maxu Debrisu" srela dva izvanredna, mlada talenta: Radevljevo crtacko umece i Stojanovicev scenarijski genij. Ima, odmah to treba reci, ima neceg od Gosinija, od njegovih jezicki, verbalnih igrarija, i u ovom stripu. Ima puno duha, strip je vedar, komican je i cinican upravo onoliko koliko to treba da bude (povest kazuje, u prvom licu, njen glavni junak); provokativan jeste, ali nikada vulgaran niti prost, kao sto, uostalom, nije ni naivan niti deluje kao anahrono podrazavanje "danas zastarelom" stilu crtanja. Tako barem ne deluje jednom Parizaninu. Naprotiv; deluje izuzetno savremen; Radev, poput drugih, savremenih francuskih kolega, obnavlja jedan zanr, jedan vid groteske, ali ga - umetanjem "realistickih" seksualnih ili nasilnih radnji - oslobadja etikete stripa "za decu" i okrece zrelijoj citalackoj publici.

Dokumentovanost, koju treba i dalje negovati i shvatiti kao jedan od temeljnih postulata stripa (Zakobs, Martin, Saje, Moris, Prat, itd…), prisutna je ovde u Radevljevom pazljivom slikanju odevnih, arhitektonskih, kucevnih elemenata koji doista odrazavaju datu epohu.

I pisac nastavka se pokazao kao odlican majstor : preuzeo je na sebe da zavrsi tudju pricu, i da ta zavrsnica bude konsekventna ponudjenim elementima iz Milosavljevicevog uvoda; gledajuci zavrseno delo, mozemo reci da je ne samo uspeo izvesti do kraja uverljivu pricu zasnovanu na tudjim premisama, nego da je i na planu zapleta, kulminacije i raspleta storije ostvario uverljivu karakterizaciju unapred zadatih, tek u osnovnim obelezjima naznacenih likova. Koliko se prvi scenarij cinio besprekoran, a Radevljev rad pazljiv i dosledan, toliko se o drugom scenariju moze reci kako kipti od izvrsnih resenja, vrvi od odlicno postavljenih elemenata vizuelne i jezicke komike i kako je do kraja izveo elemente implicitno prisutne u prvih dvadesetak strana stripa. Zauzvrat, kako je vec naglaseno, sam kvalitet crteza je opao (a, da paradoks bude potpun, jasno se oseca, u drugom, nastavljenom delu stripa, koliko je Radev, u medjuvremenu, izradio plastiku svojih likova i ovladao lakocom crtanja).

Sam je strip ritmicki relativno ujednacen a na montaznom planu, na planu kompozicije, vesto je primenjen princip romanesknog ili filmskog naporednog vodjenja radnje. Kada su vec prelomi tabla i kaiseva jasan podrazaj francusko-belgijskoj tradiciji, za zaliti je sto nije redovno, na svakoj stranici, koriscen Erzeov princip odrzavanja saspensa na poslednjem kvadratu poslednjeg kaisa u dnu table, jer bi se time i ritam ujednacio i proporcija dela bila postavljena na cvrscoj osnovi. Zavrsnica stripa, a la Erze, sa kolazom novinskih isecaka, podseca na Tintinovu pustolovinu "Cock en stock". Ovakav rasplet ujedno postavlja u perspektivu mogucu pocetnu scenu buduceg, novog albuma o Maxovim i Melisinim pustolovinama.

Svoju pravu prespektivu, svoju pravu punocu, zato, ovo zajednicko delo bi moglo dobiti tek u sledecim nastavcima. Upravo bi to Maxovi stvoritelji morali imati na umu; oni su vec sada postavili temelj za dobar serijal; verujem, zato, da necemo cekati sest godina do sledeceg naslova o Debrisu.

sadržaj

8.

JUŽNJAČKA UTEHA No 34.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu

STRIPOM PROTIVU OTMICARA

Dogodilo se u prethodnim epizodama: Videli smo sta Dzim Steranko ima da kaze o stripovima koji su po njegovom misljenju otisli predaleko krseci moralna nacela kojima se on rukovodi u zivotu i radu, a iz cinjenice da nam je tekst dosao kroz Qumovu kolumna, i kao prevodilacki posao Bojana Djukica, mozemo pretpostaviti koji je njegov stav o Sterankovoj izjavi. Zlatko je povodom tog teksta imao vise da pita nego da kaze (sto nije lose, samo nam trenutno ne pomaze u ovoj diskusiji), kao i obicno, a onda je u diskusiju upao Damir Smit sa necim sto je samo na prvi pogled nevezano za Sterankovo istupanje. Naime, mladi autor je uradio subverzivan strip koji se tice Patrijaha Pavla, glave Srpske pravoslavne crkve, koji je podigao puno prasine i izazvao osudu javnosti, socijalne i politicke sredine. U igru je cak uvucen i Voren Elis, anarhisticki raspolozen strip scenarista (nemojte pogresno da me shvatite, volim ja i njegovo pisanje i njegov integritet, koji ga je vec kostao njegovog rada na Hellblazer-u) da bi mladom autoru pruzio alibi delom njegovog intervjua koji je dao Marku Salsberiju u intervjuu za knjigu Writers on comic writing…

Prolog danasnje epizode: Gart Enis, jedan od najpopularnijih scenarista koji trenutno svoje scenaristicke usluge iznajmlje Marvelu (pretezno, ali ne eksluzivno) i koji je idejni tvorac stripa o prostitutki superherojskih moci ima iza sebe dugu, vrlo uspesnu i krajnje kontraverznu karijeru. Ni dok je radio na Hellblejzer-u nije bio svetac (baveci se, izmedju ostalog i muskim iznajmljivanjem svog tela drugim muskarcima i raznim vrstama seksualnih osakacivnja), ali je ceo svoj repertoar za sokiranje ispucao tek na Preacher-u, svom mega hitu. I sam postavka stripa je veoma kontraverzana: Stvorenje nastalo seksualnim odnosom izmedju andjela i demonice bezi iz svog zatvora u kojem je zarobljeno od strane andjela, nastanjuje se u telu posrnulog propovednika i daje mu moc bozije reci kojom ovaj moze svakoga naterati da uradi bilo sta sto hoce (tako, kad serifu Hugu Rotu kaze da se je@e, on se doslovno…), a Bog, koji je u stripu glavni negativac, u stvari iskompleksirani tvorac i manipulator bolesno zeljan ljubavi onih kojima beskrupulozno vlada, napusta svoj presto u strahu. Dzesi Kaster, pomenuti pop, stavlja sebi u zadatak da pronadje Boga i da ga isprasi, pri tome srecuci potomke Isusa Hrista koji su se medjusobno pareci sveli na mentalne imbecile, predstavnike crkve, korumpirane i neverovatno zle ljude, kao i gomilu najraznovrsnijih bolesnih manijaka i perverznjaka. Jos jedan lik koji se cesto pojavljuje je Arseface (Dupeliki, u slobodnom prevodu), tinejdzer koji je pokusao sebi da raznese glavu poput svog uzora Kurta Kobejana i preziveo, ali je to na njegov izgled ostavilo dupolike, da tako kazemo, posledice. Strip Preacher nije imun ninakakve seksualne perverzije, pocevsi od Sado - mazo elemenata, homoseksualizma, seksualnih fetisa s hranom, seksualnih odnosa sa zivotinjama i mrtvima i cega sve ne…

Gart Enis se bas ne kontrolise, i dok su u pocetku sve ove skandalozne stvari u stripu tu radi price (ako se to moze reci), stice se utisak da ih Enis, kako strip odmice, samo ubacuje da sebe zabavi a citaoca dodatno sokira - to se, jeli, od njega i ocekuje! Stoga ne cudi ni njegov sadasnji ispad s superherojskom prostitutkom, a i zasto bi? Zar nije on stekao horde fanova upravo takvim 'hrabrim' stavom? Zar gomile ljudi ne kupuju stripove koje on pise ocekujuci sta ce sledece da uradi, koji ce sledeci tabu da izvrgne ruglu (sto je pogresan razlog da se Enis cita, posto je rec o odlicnom scenaristi - naravno, samo u trenucima kada sebe ozbiljno shvata)… Dokle moze da se ide tako ide? Enis jos nije ispitao krajnje granice a ja se stalno nadam i da nece. Krajnje je vreme da shvati da ima mnogo toga vise da ponudi u svojim scenarijima od pukih splater ili seks orgija, i da se zapita (mada znam da je u Americi ovo pitanje irelevantno i da je svaki dolar zelene boje) da li mu zaista trebaju fanovi koji njegove stripove kupuju samo da bi bili sokirani.

NASTAVICE SE

sadržaj

9.

QMOVA KOLUMNA (83)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com

NIJE RED ...
- posveceno Milosu S -

sadržaj

10.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (94)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

TRAGAČ

Od ovdje nedavno predstavljenih stripova, u čitljivost Box Office Poisona sam najsigurniji, Jimmy Corrigan je formalno bitan korak medija dok Berlin i Age of Bronze neće razočarati one koji imaju imalo interesa za njihove teme. S Finderom Carle Speed McNeil stanje nije tako čisto.

U jednu ruku, Finder je briljantan. Priča o Jaegeru, zlatookom divljaku, tragaču koji uvijek sve nađe i Gutaču Grijehova, vrvi idejama i konceptima poput najboljih SF romana. Anvard, grad protagonist, nije generična utopija ili njezina protuteža već doživljen i razrađen svijet - od proročišta koja izdaju tuđe tajne u zamjenu za pitaočeve do karnevala nakon prvog treptaja zime; Jezera oblaka ili "galerije šapata" - i na gotovo svakoj stranici neki je detalj kojim Carla pokazuje koliko živi u vlastitoj kreaciji, koliko stvarnost filtrira u cigle svoju priče.

SF je često "literatura ideja" na uštrb likova, ali ne i u Finderu. Emma Grosvenor i njezine tri kćeri (jedna od njih sin, ali u Emminu klanu sva se djeca odgajaju kao djevojčice) te Brigham, paranoidni muž i otac od kojeg su pobjegle, kompletne su i kompleksne osobe, nesavršene i nesretne svaka na svoj način.

S druge strane, briljantnost Carle Speed je i njezina najveća mana. Od želje da o svemu kaže sve i to odmah, od nemoći da ideju odloži za kasnije, pati čitljivost, pogotovo ranih, lutajućih epizoda. McNeilova kasnije uspostavlja kontrolu nad svojom maštom - kao što iz crtačkih uzora, od neizbježnog Davea Sima do Gilberta Hernandeza vremenom stapa vlastiti stil - ali i dalje pati od onoga što zovem "From Hell sindromom": prokletih fusnota. Ne bi mi smetalo virkati u pozadinu knjige da saznam izvor kakvog citata ili dodatni komentar o stvaralačkom procesu, ali kada se ključni elementi psihologije likova ili razlozi nekom zbivanju isključivo mogu naći u bilješkama, tada ludim. Želja da svijet bude življen je jedno, ali malo linearne milosti prema čitatelju ne bi bilo naodmet.

Ta tlaka na stranu, uživao sam u Finderu zbog svega dobroga što nosi, a dodatno i stoga što, u sprezi s ranije nabrojenim stripovima, pokazuje kako strip danas pokriva čitavu literarnu paletu - od bestseller materijala preko formalnih eksperimenata do humanog SF-a za nas koji volimo nove, dobre svjetove.

sadržaj

11.

POZIVI NA SARADNJU

Mail

From: Zlatko Krstevski <zlatkoart@hotmail.com>
Subject: urgent comix omnibus

POZIVAM SVE STRIP AUTORE DA POSALJU RADOVE ZA

COOL STRIP ART FESTIVAL #03

TEMA JE: ICON, DIVA, CULT, HERO, STAR

POSLEDNJI ROK JE: 31 DECEMBAR

SALJITE DO:
COOL STRIP FEST-ZLATKO KRSTEVSKI,
DIMO NAREDNIKOT: 58 ,
PRILEP 97500
REPUBLIKA MAKEDONIJA

SVI RADOVI BICE IZLOZENI U GALERIJI, KATALOG KNJIGU DOBIJAJU STRIP – AUTORI
KOJI CE POSLATI SVOJE RADOVE, KVALITETNE
FOTOKOPIJE ILI LASER –PRINTOVE

FORMAT JE A-4, DUZINA JE 1-4 STRANA , MOZE I VISE
 UKOLIKO SU IZUZETCI –KVALITETA

UMESTO NAGRADE BICE POZVANA STRIP DELEGACIJA ,
NAJVISE DO 4 CLANA I STRIPADZIJA

TAKODJE OBAVESTAVAM VAS DA JE KUL STRIP 2  U ZAVRSNOJ EKSTAZI

S POSTOVANJEM…

ZLATKO 

sadržaj

12.

PISMA ČITALACA

mail

From: Ekvbest@aol.com <Ekvbest@aol.com>
Subject: Umpah Pah

Kupujem sva izdanja Umpah Paha.
Salji na adressu EKVBEST@AOL.COM

* * *

From: opako dete <booster@mgnet.co.yu>
Subject: prodaja:manara+druna+other+adult=comics

...prodajem CD sa stripovima:
52+12 stripova...adult+other
medju kojima su i:
- Milo Manara: butterscotch
- Milo Manara: click
- Milo Manara: click 2
- Milo Manara: gullivera
- Milo Manara: kamasutra
- Milo Manara: www

-Druuna: morbus gravis 1
-Druuna: morbus gravis 2
-Druuna: creatura
-Druuna: carnivora
-Druuna: mandragore
-Druuna: aphrodisia
+ bonus: Pictures of Druuna

-vixxxen book 1 & 2

-supreme 2
-goth 3

svi stripovi su skenirani originali (na engleskom jeziku)...vecina stripova je radjena u coloru (naravno, jel) cena 25 DM+ptt

sadržaj

13.

LINKOVI

Strip Vesti

Mc' Duffies, strip našeg saradnika Srđana Aćimovića svakodnevno možete čitati na sledećoj adresi:
mcduffies.keenspace.com

sadržaj

14.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 2. do 16. novembra

8. novembra 2000. Preminuo je francuski strip autor Dupa (Luc Dupanloup, 1945) u pedesetpetoj godini života. Autor je stripa "Cubitus".


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad