STRIP VESTI
Broj:
132
31.08.2001. Godina III

prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

  1. JAPANSKI STRIPOVI ZA DEVOJČICE - Shan-Doo
  2. STRIPOVI NA EKRANU - Aleksandar Manić
  3. "NOVI STRIP" - Dušan Gačić
  4. S ONE STRANE SVESTI - Ilija Bakić
  5. ON-LINE (4.) - Srđan Aćimović
  6. JUŽNJAČKA UTEHA No 24. - Marko Stojanović
  7. QMOVA KOLUMNA (74) - Bojan M. Đukić
  8. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (84) - Darko Macan
  9. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    -IZLOŽBA DANIJEL ŽEŽELJA
    -ASTERIX II...
    -EXPO 2001
    -USAMLJENI KAUBOJ...
    (ispravka)
  10. LINKOVI - Strip Vesti
  11. DATUMI - Strip Vesti

Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.

Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/svesti


 

NEŠTO IZMEĐU... GRUPE I NAGRADE

Ha, koja je veza?...

Nikakva, osim što je Macan raspisao nagradu onom ko napiše prvi prilog na ovu temu. Kao urednik nemam prava učešća na konkursu pa me se i ne tiče, ali je bar bio dobar povod za intrigantan naslov koji kasnije neće ništa značiti...:)

Može li se tako? Ma može...

Nemam običaj da u uvodniku pišem o temi koja dominira brojem, ali što da ne?! Zato ovog puta "zakuvavam" pitanja na temu strip grupa jer, po svemu sudeći, će ta tema dominirati u još nekoliko brojeva. Na pučini elektronske pošte vijori se barjak diskusije...!!!

Da li su udruživanja dobra ili loša? Strip nije "kolektivni sport" ali ljudi vole da se prepoznaju u nekim zajednicama. Da osećaju pripadnost nečemu. Tako je od politike, nauke, umetnosti,... do svega ostalog. Da li je reč o običnoj, ljudskoj, potrebi ili nekoj specifičnoj stripovskoj?

Da li udruživanja pomažu ili odmažu stripu? Da li publicitet koji se dobija formiranjem i oglašavanjem grupe može da doprinese stripu? Mogu li ljudi zbog istog publiciteta da stvore neku pogrešnu sliku o stripu? Mogu li možda grupe da profilišu publiku? Ili celu scenu?! Koju scenu??? (ops...)

Kome je, u svetu stripa, potrebno udruživanje? Ljudima koji žele da naprave novi prodor u našoj omiljenoj umetnosti? Onima koji žele stvaranjem grupe da formiraju tim koji zajedno nastupa na tržište? Kome je udruživanje potrebnije? Da li je uopšte potrebno? Ili, ko će imati više koristi od toga?

Kako napraviti grupu koja će negovati strip, a ne sukob među različitim poimanjima istog? Nismo li svi u nekim grupama, kružocima ili klanovima i samo se pravimo da ne znamo, jer, bože moj, nismo "tome" dali ime?!?!

Na kraju, zašto se razdvajati po pravcima i krivinama? Zašto ne bi svi bili samo strip autori? Zašto bi jeres bio biti član neke grupe? Zašto bi...

...morao još pitanja da iniciram kad je i ovo do sada bilo dovoljno...:)

Što se grupa i nagrada tiče činjenica je i da je Novi Kvadrat svojevremeno dobio značajnu nagradu, ne mogu se ovog momenta setiti imena iste, ali važno je da do kraja nije ispalo da je naslov bio samo patka...:)


S poštovanjem,

Zlatko Milenković

 

sadržaj

1.

JAPANSKI STRIPOVI ZA DEVOJČICE

Shan-Doo


Početkom avgusta u centru za devojke u Nišu održano je predavanje o stripu. Tema je bila 'Japanski stripovi za devojčice' a predavanje je održala Marijana Filipović magistar sociologije koja na Niškom univerzitetu diplomirala sa temom Seksizam u crtanim filmovima Walta Disney-a, a postdiplomske studije završila na CEU. Trenutno radi na fenomenu Shuo mangi tako da je i celo predavanje bilo posvećeno tom žanru.

Na predavanju se moglo čuti da tu vrstu Mange prvenstveno rade devojke i čitaju devojke. Obradjuju teme muško-ženskih, gej, lezbijskih i biseksualnih odnosa. Često se javlja slučaj polne neodredjenosti polne dvosmislenosti i potrage za polnim identitetom.
U Shuo mangama je prisutno i nasilje ali u svojstvu iskazivanja ljubavi. Preovladjuje cros dresing - žena nosi mušku a muškarac žensku odeću.

Bilo je reči o najznačajnijim epizodama('Versajska ruža' iz 1972., 'Slepping Man Beauty' 1986, 'Pesma vatre i pesma drveca' 1976.). Uglavnom, bilo je to opsežno predavanje sa dosta podataka iako je Marijana još uvek na početku istraživanja.

Predanju su prisustvovale samo devojke pošto je centar samo nedeljom otvoren za muškarce.

sadržaj

2.

STRIPOVI NA EKRANU

Aleksandar Manić


Najveci ljubavni par ove godine jesu strip i film. Najavljeni projekti jednostavno se javljaju kao pecurke posle kise. Klod de Sen-Vensan, direktor velike izdavacke kuce "Dargo", smatra da nije u pitanju fenomen, nego jednostavna evolucija u okviru filma. "Specijalni efekti su toliko usavrseni, da je moguce preneti skoro sve stripove na ekran. Takodje, strip je toliko usao u sve pore danasnjeg drustva, da je odgovor publike na filmske adaptacije jako dobar."

Dokaz su Blejk i Mortimer, jedan od najkomercijalnijih strip serijala, koji vec desetak godina ide iz ruke u ruku, da bi ga ove godine otkupio Ssarl Gaso, poznati francuski producent. Vec napisan scenario on je poverio francuskom reditelju Dzejmsu Hautu, a za film "Zuti znak" vec je odredjen budzet od 200 miliona franaka (30 miliona evra). Izbor glumaca bice dovrsen do kraja godine, a snimanje pocinje narednog proleca. Alen Goldman, jedan od najefikasnijih francuskih producenata ("1492", "Vatel") otkupio je filmska prava na "Korzikansku istragu" Petijonov album koji je ove godine dobio glavnu nagradu Angulemskog strip festivala. Uloga inspektora Palmera bice poverena Kristijanu Klavijeu ("Posetioci 1 i 2"), a snimanje bi trebalo da pocne naredne godine.

Kristof Gan, reditelj "Pakta sa vukovima" radice film "Avanturista" u kome ce glavni junak biti legendarni Bob Moran, heroj bez straha i mane. Film ce biti akcioni, a za podlogu ce imati burmansko oslobadjanje od britanskog kolonizatora. Predvidjen budzet kretace se oko 30 miliona dolara (33 miliona evra), a Morana ce igrati francuski glumac cije ime jos uvek nije otkriveno javnosti.

Serijal "Dzeremaja" belgijskog crtaca Ermana Ipena bice snimljen kao televizijska serija od dvadeset nastavaka, ali zbog strajka holivudskih scenarista, snimanje je odlozeno za septembar. Dzeremaju ce verovatno glumiti Luk Peri, a Kurdija Malkolm Dzamal Vorner. Za "Dzeremaju i Kurdija" predvidjen je ukupni budzet od 20 miliona dolara, a pilot epizodu radice Dzoe Dante. Ervin Rustemagic, koji sa Ermanom ima filmska prava za Dzeremaju, nedavno je izjavio da je Spilbergu prodao prava na strip seriju Natan Never koja izlazi u Italiji.

Prema poslednjim nezvanicnim vestima iz francusko-belgijskih strip krugova, projekat filma po Zziroovom stripu "Porucnik Bluberi" mogao bi da bude zakljucen do kraja godine. Pretpostavlja se da je budzet oko 250 miliona franaka (38 miliona evra) i da ce se snimati u Sspaniji ili Meksiku. Medjutim, sa Bluberijem treba biti oprezan, jer je u zadnjih dve decenije ovo osmi "sigurni" projekat. Takodje, postoje pregovori da se otkupe filmska prava za Torgala, vikinsku fantaziju strip majstora Van Ama i Rosinskog. U finalnu fazu pregovora ulazi akcioni i spijunski serijal "XIII", nadahnut Ladlamovom atmosferom i nacrtan kinematografskim kadriranjem. "Balada na kraju sveta", poznata saga tandema Makjo-Vikont, priprema se za snimanje u americkoj produkciji, a Kristof Rosinjon bi uskoro trebao da krene sa snimanjem filma po motivima naucno fantasticnog serijala "Nezz".

Prema poslednjim nezvanicnim vestima iz francusko-belgijskih strip krugova, projekat filma po Zziroovom stripu "Porucnik Bluberi" mogao bi da bude zakljucen do kraja godine. Pretpostavlja se da je budzet oko 250 miliona franaka (38 miliona evra) i da ce se snimati u Sspaniji ili Meksiku. Medjutim, sa Bluberijem treba biti oprezan, jer je u zadnjih dve decenije ovo osmi "sigurni" projekat. Takodje, postoje pregovori da se otkupe filmska prava za Torgala, vikinsku fantaziju strip majstora Van Ama i Rosinskog. U finalnu fazu pregovora ulazi akcioni i spijunski serijal "XIII", nadahnut Ladlamovom atmosferom i nacrtan kinematografskim kadriranjem. "Balada na kraju sveta", poznata saga tandema Makjo-Vikont, priprema se za snimanje u americkoj produkciji, a Kristof Rosinjon bi uskoro trebao da krene sa snimanjem filma po motivima naucno fantasticnog serijala "Nezz".


antrfile
POSTO SU PRAVA?

"Filmska prava za stripove nekada nisu bila skupa, ali jacanje komunikacija i globalizacija doprinele su boljim uslovima eksploatacije i povecali zarade - kaze Loran Miler, zaduzen za video trziste pri izdavackoj kuci "Glena" - prava za Asteriksa dostigla su 7 miliona franaka (1,1 miliona evra), medjutim, cene su obicno nize. Za vec poznate likove prava se prodaju za milion do dva miliona franaka (150.000 do 300.000 evra), dok manje poznate serije ne prelaze nekoliko stotina hiljada franaka"


sadržaj

3.

"NOVI STRIP"

Dušan Gačić



PROLOG
Ili odgovor prvi D.Macanu na tekst kolumne (83) u SV br.131

U frazi koju spominje u svojoj posljednjoj kolumni, nije smo strip "dijete novina", nego je to izgleda i sam autor teksta Darko Macan; otuda i sva njegova "pitanja koja mu se postavljaju" i pogledi na stvar, koja se provlače kroz taj tekst. Takva djetinjasta pozicija može biti udobna, ali i od tako podatne matere treba se odvojiti, makako njena sisa izdašna bila. Valja najme, odrasti; inaće riskiramo da nas netko nazove infantilnim.

Ja na primjer, takav problem nemam. Od likovnosti najme, poznajem malo više od (novinske) grafike, a i tekstove nisam čitao samo u strip oblačićima. U tom smislu neskromno priznajem da su mi "horizonti" nešto širi od od formata šarenih strip sveščica. Slično vrijedi i za ostale članove grupe kojoj pripadam.

U osvrtu na grupu "Divlje oko" (Strip vesti br.131) Macan zapravo tambura po nježnim žicama nostalgije nastojeći dozvati potvrdu i priznanje svojim razmišljanjima, i upće nema sumnje da će takva glazba izazvati milokliznu rezonancu u većem broju provincijalnih, balkanskih glava. Ovdje se najme, oduvijek kao posebna kvaliteta njeguje kamena nepomičnost, ne zamaranje mozga i zurenje u jednu točku. Tako se i može desiti da netko (Macan) tko po vlastitim riječima strip gleda kao "umjetnost na" svom "guzic papiru", (pokušavam zamisliti tu sliku), ima obraza upustiti se u kritiku bilo čega, a kamoli nečijih izlož(b)enih radova.

No, dok se ovdje (iz lijenosti, komoditeta Ili neznanja) liju vruće (zapravo konzervativne, malograđanske) suze u strahu od bilo kakve promjene, "Divlje oko" i ja spremamo se na put. I to prema onim "širim horizontima" koje sam već spomenuo; Pa i iza njih.

"Pa ako je Zemlja i okrugla, moje misli nisu kružnica! Ja mislim u tangentama".-rekao je Kristofor Kolumbo (u istoimenoj Krležinoj drami) nekim kenjkavim i zbunjenim mornarima, shvativši da je vrtnja u krug propast za ljudski duh. i pamet.

Makar to bila i vrtnja oko bijelog svijeta.

Kako je s Kristoforom priča dalje tekla, znamo. Zanimljivo je međutim da one unajmljene perače tuđih paluba više nitko ne spominje.

Stoga "Divlje oko" putuje dalje; što dalje od svih mrtvih luka i mentalnih močvara. Za one koje zanima kamo, plan puta priložen je u tekstu "Novi strip".

* * *


NOVI STRIP

U posljednje su vrijeme često postavljana pitanja o budućnosti stripa i sudbini ove umjetničke forme.

Ova pitanja pokazuju zbunjenost i zabrinutost onih koji likovnu naraciju vide isključivo kao jezik formiran unutar industrijskog tiska.

Također otkrivaju da se autori, poneki novinar i infantilni obožavatelji, suočeni s očitim gubljenjem značaja tiskarskog medija, sve više osjećaju kao djeca kojima netko otima najdražu igračku.

Kako strip ili likovna naracija nije ničije vlasništvo, a niti je nastajanje ove umjetnosti u vezi s pojavom bilo kakvog dječaka pa ni onog Žutog prije stotinjak godina, (kaj god, u svakom smislu…), to se ovakva ustrašena pitanja mogu smatrati promašenim.

Najme, strip u tiskanim medijima samo je jedna od faza u razvoju (s)likovnog pripovijedanja od prapovijesti do danas t.j. od pećinske stijene do kompjuterskog ekrana.

Industrijski tisak, (čiji smo zenit imali zadovoljstvo doživjeti), omogućio je slikovnim pričama do tada njihov najveći mogući prodor prema publici, dakle masovnost.

Istovremeno, u tom su se tisku (grafici) uz ciljanu komercijalnost, ali i autorska nastojanja, razvili (uz naglašeni interes za pojedine teme - žanrove) i posve određeni oblici grafičkog likovnog pripovijedanja. U tom smislu govorimo da se formirao specifični govor (novinskog) stripa.

Danas međutim taj tisak atrofira, izlizan i potrošen u svojim mogućnostima I lipsa u utrci s novijim popularnijim i privlačnijim medijima.

Već ova dva razloga čine besmislenim daljnje inzistiranje na grafici kao jedinom izražajnom sredstvu stripa. Uostalom i tim više, jer do dvadesetog stoljeća grafika u likovnom pripovijedanju i nije zauzimala posebno mjesto, a svaku prednost u nadmetanju s računalom gubi već sada.

Slikovno je pripovijedanje započelo, kako je već rečeno (i davno uočeno) u prapovijesnoj spilji. I to onim što danas zovemo slikarstvom. Nastavljeno je u dva smjera: Jedan se kretao prema pojednostavljenju crteža, dakle prema znaku, slovu, abecedi kakvom n.p., pišemo i ovaj tekst.

Drugi pravac slikovnog pripovijedanja lako je pratiti kroz ono što poznajemo kao povijest likovne umjetnosti.

Iz te se povijesti obično izdvaja nekoliko upečatljivih primjera koji povezuju ondašnja likovna dijela s današnjim likovno-narativnim produktima tiskarskih strojeva, stavljajući kao zajednički prepoznatljivi nazivnik upravo uočeni narativni (s)likovni niz, dakle ono po čemu strip prepoznajemo. Navode se poznati primjeri: prapovijesne pećinske slike i crteži, Sumerski mozaici, Egipatski zapisi, grčki friz i vaze, Trajanov stup, tapiserija iz Bayeuxa, freske ( Sopoćani n.p.), ikone (Kovin n.p.), razne iluminacije religijskih tekstova i Biblije, srednjovjekovni manuskripti, religiozni propagandni i informativni letci za puk iz 17. stoljeća, političke satire iz 18. stoljeća, neki nizovi slika F. Goye i drugih slikara (posebno nepregledan broj "Križnih putova" u brojnim crkvama, ilustrirane priče, pa sve do pojave satiričnih časopisa i nadalje, tako dalje i šire…

Odabir baš ovih primjera upozorava na postojanje bogatih likovnih priča ostvarenih najrazličitijim tehnikama u najrazličitijim materijalima.

Ovaj indirektni poziv na kreativni dijalog nije naišao na značajnije odjeke, jer kultura većina konzumenata današnjeg konfekcijskog stripa izvire i završava unutar kulture masovnih medija, a uzde komercijale drže čvrsto pod kontrolom svaki mogući veći autorski iskorak u stranu.

Slika i priča vezane su neraskidivo su nekih 50 000 godina, mijenjajući različite oblike simbioze, polja interesa pa i medije; tvrditi stoga danas da je strip ili likovno pripovijedanje nastalo u krilu novina početkom ovog stoljeća, zaista predstavlja vrlo sužen pogled na stvar.

Treći najvažniji razlog gubitka važnosti industrijskog tiskarskog medija leži dakako u samom autoru, kojemu ono više ne zadovoljava kreativne potrebe i sputava ga okoštalim komercijalnim zahtjevima.

Ovo je momenat kada za autora nestaju medijske obaveze grafičke industrije, pa se time ruše uspostavljene granice likovnom pripovijedanju.

Na scenu ponovo dolazi cijelo povijesno (s)likovno iskustvo (uključivši i nove medije), koje će u novim umjetnički ostvarenim simbiozama sa najrazličitijim poznatim i novim oblicima literarnog, ostvariti djela nekih novih, (od tehnike do tehnike, od materijala do materijala, od priče do priče) različitih oblika, dramaturgija i poetika.


Umjetnik sam odabire u kojem će (s)likovnom mediju i na koji način ispričati svoju priču.

Ne postoji više ni jednoobrazan govor stripa, općepoznata konvencija u čitanju/gledanju i stvaranju likovnih priča. "Čitanje" će se mijenjati od djela do djela, u zavisnosti od načina kako su spojeni materijal i misao.

To je temelj iz kojeg izrasta NOVI STRIP - izrazito, isključivo autorski; emancipiran od naručitelja, daleko od zahtjeva komercijale, uniformnosti i konfekcije.

NOVIM STRIPOM autor nije ograničen okvirima jednog medija, jer su mu otvorene mogućnosti djelovanja najraznovrsnijim materijalima i tehnikama (pripovijedanja), u dvije ili tri dimenzije, virtualnom prostoru i u svim njihovim međusobnim kombinacijama.

I sami kadrovi doživljavaju transformacije, metamorfoze; postaju oblik, masa, svijetlo ili sjena. Mogu, umjesto da omeđe prostor, otvoriti ga živom dešavanju oko nas. Novim stripom autor u kadrove unosi sebe i kadrovima upija svijet u kojem živi.

NOVI STRIP je dio svakodnevnog autorovog življenja; životne potrebe za kreativnom igrom i kreativnim dijalogom. Novim se stripom jedan čovjek obraća drugom, a ne trgovac potrošaču. Ovdje se ne prodaje nikakva roba.

NOVI STRIP nije strogo definirana forma, nego otvara priliku biranju formi. U tom smislu i pitanje o stripu u novinama ili galerijama postaje bespredmetno, jer će se NOVI STRIP pojavljivati na najrazličitije načine u različitim medijima , ovisno o autorskim nastojanjima.

Naravno - ovo otvaranje prema kreativnoj slobodi izražavanja neće samo po sebi omogućiti stvaranje umjetničkog djela. Dosezi djela bit će uvijek uvjetovani autorovim sposobnostima. Značajno je međutim da NOVI STRIP pruža autoru priliku da sam bude gospodar svog stvaralaštva i to na bogatom, ničim ograničenom prostoru izražajnih mogućnosti.


DUŠAN GAČIĆ ( I malo Irena Jukić Pranjić) 16.08. 2001. Godine


---------------------
P.S.
Nervoznima, kojima bi se mogao oteti uzvik kako "To nije strip!", treba reči da "strip" već odavno i unutar novinske, tiskarske industrije nije "strip". Sve češće se n.p. koristi sintagma "grafička novela", same trake (strips) u kreativnom su smislu odavno napuštene I "izvan mode", a crtež (la bande dessinee) odavno je ravnopravan s drugim grafičkim izražajnim sredstvima. U početku su to ionako pak, bili "roman u slikama", "novinski film"ili "crtani roman".
Stripom dakle, možemo zvati svaku narativnu likovnost čija dramaturška struktura otkriva (sinkopirano) kretanje, jer taj naziv nije opisni nego kolokvijalan.

P.P.S.
Irena kao jedna od potpisnica teksta mora u svoje ime još dodati - sintaksa "novi strip" trebala bi podrazumijevati "emancipirani strip". Emancipacija lat. (e + mancipium - kupljeni rob) 1. oslobođenje od zavisnosti, podčinjenosti, ugnjetavanja; dobivanje samostalnosti; osamostaljenje; oslobođenje od predrasuda; 2. pravn. proglašenje punoljetnosti.


sadržaj

4.

S ONE STRANE SVESTI

Ilija Bakić


ZORAN JOVIĆ - LETAČ, STRIP AUTOR

S ONE STRANE SVESTI

Razbarušen crtež, čas pretrpan detaljima, čas sveden, naseljen uobičajenim i čudesnim bićima zaokružuje strip kao delo ovog autora posebnog rukopisa i senzibiliteta

Među najvažnijim promenama koje je andergraund strip doneo na ove prostore jeste i demetropolizacija stripa odražena u činjenici da se on stvara i u velikim ali prevashodno u malim mestima a da se njegovi autori ne osećaju krivim zbog toga. Jedan od takvih strip stvaralaca je i Zoran Jović Letač (1967) iz Banatskog Novog Sela blizu Pančeva. Njegov rad na "pričama u slikama" bitno je vezan za selo u kome živi što mu otvara brojne teme kojima lokalni kolorit daje posebnu atmosferu. Ovo otvaranje drugačijih prostora za strip i jeste odlika andergraunda koji se ne libi da uđe u sve, do tada, "nestripovske" sredine (od malih zajednica, geta do kanalizacije), upozna bizarne (anti) junake i njihove doživljaje u iskrivljenim svetovima naizgled različitim od onog na koji smo navikli (u stvari, njihova sličnost velika je i krajnje uznemirujuća).

Rat iz vizure malog pojedinca

Letač je, u skladu sa svojom alternativističkom koncepcijom umetnosti, i član benda "Napred u prošlost", znanog u krugovima ljubitelja andergraund roka. Od nastanka strip škole - kružoka "Kuhinja" njen je aktivni polaznik. Bavi se novinarstvom za lokalni list "Naše novine" u Banatskom Novom Selu, a osnivač je i Alternativnog kulturnog kluba Novog Sela. Stripove je objavljivao u časopisima i fanzinima koji izlaze širom Jugoslavije te u Italiji, Sloveniji, Portugaliji itd.

Za deset godina intenzivnog bavljenja stripom Letač je objavio šest svezaka mini-stripova ("Pusti dete nek se igra", "Vodič kroz kafenu šolju" 1 i 2, "Pao Rus u kupus", "Put do srca dečaka vodi preko stomaka" i "Moja sestra i njena ćerka" i dva "dugometražna" stripa. Prvi "Ratni dnevnik u stripu - NATO bombardovanje Jugoslavije" čini 40-tak sličica svakodnevice mobilisanih rezervista, njihovih strahova, snova, čudnih vizija i događaja. Letač nema nameru da otkriva velike istine i mudrosti već da rat predstavi iz vizure malog pojedinca, a u njegovim stripovima to je golišavi i tršavi, bezazleno smotani momak; ovog puta on-njegova koža prigodno je dezenirana maskiranim flekama.

"Dugometražni" strip

"S one strane svesti", novi "dugometražni" strip, izdanje "Kulturbunt" 2000.g. fantazmagorija je o tome šta je junak našao na kraju duge i kako je nakon tog otkrovenja, poleteo do zvezda i tako opravdao svoje umetničko ime Letač. Lako i ubedljivo autor iz etno nivoa priče prelazi u arhitipski univerzalizam, zadržavajući finu dozu začudnog i humornog kako na narativnom tako i likovnom planu. Razbarušeni, neobavezni crtež, čas pretrpan detaljima, čas sveden, razbijen u komade ili ceo (preko čitave strane), naseljen uobičajenim i čudesnim bićima i objektima, dinamizuje i zaokružuje strip kao delo autora posebnog, prepoznatljivog rukopisa i senzibiliteta.

Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 23.07.2001.godine.


sadržaj

5.

ON-LINE (4.)

Srđan Aćimović
achim@bitsyu.net


Prošle godine svetlost dana ugledao je i servis "Keenspace" (keenspace com, naravno), produžena ruka "Keenspota", koji pruža slične usluge svim on-line autorima, ma koliko amaterski bio njihov rad. Već sada lista stripova na ovom sajtu broji više od 2000 članova. U ovolikom izboru teško je izdvojiti svoje favorite, a moglo bi se rećI da važi i jedno uopšteno pravilo interneta: Naći ćemo ono što nam je potrebno, ali tek posle duge potrage.

Ipak, neki autori su uspeli da se izdvoje. Jedan od njih je svakako kanadski autor mistično potpisan sa Damonk (koji je u svom stripu rekao gotovo sve o sebi - osim svog imena), najbolji primer inventivnosti, ali i korišćenja interaktivnosti koju pruža internet. Verovatno je slab crtež uzrok slabe prođe njegovog stripa "Framed" (framed.keenspace.com)- izuzev kod brojnih fanova među drugim crtačima. Stripu je za malo izmakla "Cartoonist's choice" nagrada za najbolji koncept, koji glasi ovako: Autor stripova amater Damonk, zarobio je četvoro ljudi iz stvarnog sveta u svoj strip pod nazivom "Framed" (što im možda ne bi teško palo da "Framed" nije cenzurisan strip, te njegovi junaci uopšte ne poseduju seksualni nagon). U stripu se pojavljuje još niz, isključivo nacrtanih junaka, kao što su Ričard Nikson, Art Garfankl, Valdo, poznati lik iz skrivalica, džinovski navalentni krompir, oživljeni natpis (?!) ovenčan nominacijom za CC nagradu za najbolji lik neodređenog pola. Svi su oni rezultat igara rečI koje je Damonk koristio da bi mučio svoje zarobljenike.

I dok odsustvo gotovo svake smislene radnje može da iritira, dotle lucidan humor uvek iznova osvežava. Tako, u jednom momentu Damonk uspeva sam sebe da zarobi u sopstveni strip i da svojim zarobljenicima priliku da mu se fizički osvete. Za to vreme (tj. u vreme kad su na sajtu "Framed" išle pomenute epizode) u drugim stripovima počele su se misteriozno pojavljivati poruke tipa: "Upomoć, zarobljen sam u sopstvenom stripu: Damonk!", neupadljivo, na naslovnoj strani novina koje čita Majk iz CRFH!!! ili u kafeu, na panou sa cenovniku u "Avalonu", i mnogim drugim - to je nesrećni Damonk iz sveta stripa, a uz pomoć svojih kolega crtača, pokušavao da javi svojim prijateljima kod kuće u kakvoj se nevolji našao. Dotični su ga na kraju spasli, a mora se priznati da je ovu farsu Damonk izveo ubedljivo i dokumentaristički, uostalom kao i ovu najnoviju: njegovi junaci su trenutno u bekstvu, pojavljuju se u raznim drugim stripovima samo na ternutak, bežećI, a u njihovom matičnom stripu - nema ih.

"Cartoonist's choice award" za najbolje dizajniran sajt bez konkurencije je dobio "Keenspaceov" (stari podatak, jer nedavno je regrutovan u "Keenspot") pulen "RPG world" (rpgworldcomic.com) autora Iana Jones-Quartey-a, strip koji, istina, ima i svojih mana, kao što su prenaglašenost dramskih i akcionih scena, takoreći sklonost patosu. Ipak, ovaj strip o grupi epskih junaka iz nekakve kompjuterske igre, osvojio je i nagradu za najbolji "strip inspirisan igricama". Iskreno sam se iznenadio kad sam video veliki broj stripova koji spadaju u ovu kategoriju.

Valja pomenuti I "Fans!" (faans.com), scenariste T. Campbella, crtača Jasona Waltripa, priča o klubu ljubitelja naučne fantastike koji biva uvučen u razne teorije zavere sa nezaobilaznim F.B.I.-jem u pozadini. Ma koliko stereotipan bio ovaj koncept, radi se u stvari o crtački I scenaristički profesionalno urađenom stripu, jednoj od najozbiljnijih serija te vrste na mrežI, čiji zapleti su daleko odmakli od banalnih zarobili-me-vanzemaljci-pa-bežim-akcionih sekvenci koje se često mogu videti u serijalima ove tematike. Dosije-X aroma ovog stripa može biti već viđena, ali ja ga ipak preporučujem.

Ranije pomenuti "Chopping block" takođe je našao utočIšte na "Keenspace-u", kao i "Boxjam doodle", i mnogi drugi visoko kotirani stripovi.

I pored pogodnosti koje "Keenspot" I "Keenspace" pružaju (ili možda baš zbog njih), mnogi autori su zadržali svoju nezavisnost, tako da I dalje sami obavljaju svoje "menadžerske" poslove. Jedan od takvih je I "PvP" ili "Player versus Player" (www.pvponline.com) Scotta Kurtza, još jedan strip o kompjuterskim zaluđenicima, ovaj put u svetu kompjuterskih igara. Nadahnutog crteža, ovaj strip govori o redakciji igračkog časopisa, 'igroholicima' skromnog privatnog života. Mnogo toga će ostati nejasno onima koji ne spadaju u kategoriju 'redovnih igrača', kao na primer, zašto se jedan trol našao među članovima redakcije. No, ovaj strip se ipak nalazi na 7. mestu "Fans top ten" liste.

"Kevin and Kell" (kevinandkell.com), Billa Holbrooka, osvajač "Cartoonist's choice awards" za antropomorfni strip i 8. mesto na "Fans top ten listi", počiva na bizarnoj ideji braka između nežne vučice i robusnog zeca, koji moraju da nauče da sputavaju svoje predatorske, odnosno biljojedske instinkte. Rezultat ove neobične veze je, naravno, beba zec-mesožder.

Vredi pomenuti "Bob and George" (bobandgeorge.com) Davida Aneza, strip čiji je humor koncipiran na apsurdu, a crtež, sasvim inovativno, na sprajtovima - pikseliziranim junacima kompjuterskih igrica. Na ovaj način efektno je povučena veza između dve manifestacije kompjuterske zabave. Autor je efektno parodijski osmislio svoj stil, praveći verovatno prvi korak u stvaranju posebne estetike kompjuterskog stripa (a pod tom mislim stripa stvaranog na kompjuteru, jer većina on-line autora još uvek radi sa papirom i olovkom, dok kompjuter ostaje samo 'izdavačko' sredstvo).

Korak dalje u odnosu na "Bob and George", ovaj put u tematskom pravcu, učinili su stripovi kao što je "Online life" (onlinelife.keenspace.com) Michaela Powera, koji i radnju prenosi na kompjuter. Dok se autor "Bob and George-a" ograničavao na standardne junake, prikazane kompjuterskim stilom, autor "Online life-a" čitaocima predočava čitav kompjuterski ekran, mesto radnje je internet, a junaci su prisutni preko svojih internet naloga, i prikazani sprajtovima koje koriste pri igranju igara. Logično, negativac je mistično internet-biće čiji je cilj da im zamrzne vezu.

Par hiljada godina unazad, i naićI ćemo na lucidni strip "When I was king" (www.demian5.com) švajcarca Demiana, koji pokazuje koliko je ludilo blisko genijalnosti, jer se ovom stripu lako prašta sva morbidnost, čak perverznost, na račun genijalne inventivnosti. Strip predstavlja nekakve antičke zapise, nešto između hijeroglifa, pećinskih crteža i crteža na grčkim vazama, koji pričaju storiju o kralju koji je slučajno ostao bez krune i odela. "When I was king" može se naći na navedenoj adresi, odnedavno dovršen, jer radi se o zaokruženoj priči u pet poglavlja.

Postoje, naravno, i sajtovi kao Ucomics.com, www.blondie.com, www.dilbert.com i drugi, koje sam namerno obišao, jer nude već objavljene novinske stripove, među njima i legendarne "Peanuts", "Blondie", "Calvin & Hobbes" i niz drugih, starih i novih novinskih stripova. Ovu temu sam zaobišao jer pomenuti sajtovi imaju prevashodno marketinšku, a ne izdavačku svrhu, a stripovi pravljeni prvenstveno za izdavanje na papiru ne mogu se nazvati on-line stripovima - to čak ni sami on-line autori ne žele, ma koliko to bilo laskavo za njih.

Koncepti "globalnog sela" i "petnaest minuta slave za svakoga" postali su bliži zahvaljujući pojavi interneta, a korak u tom pravcu učinio je i strip, zahvaljujući on-line izdavaštvu. Ipak, to možda ne bi bilo dovoljno da opravda postojanje on-line stripa, da ovaj ne poseduje i druge, važnije adute: pre svega kvalitet; zatim formiranje nove strip-scene, koja će se svojim stilom, estetikom, tematikom, ali naravno i nesputanošću i iskrenošću, bitno razlikovati od postojećih strip-scena.


sadržaj

6.

JUŽNJAČKA UTEHA No 24.

Marko Stojanović
misto83@ptt.yu



NEKOLIKO DOBRIH LJUDI

Ideja udruzivanja autora u strip grupe nije stvar novijeg datuma (ili bar ne ekskluzivno), sto najbolje pokazuje druzba Beogradski krug koja je, koliko je meni poznato, radila (a gde bi drugo?!) u Beogradu pred samo izbijanje drugog svetskog rata. Djordje Lobacev, Konstantin Kuznjecov, Nikola Navojev, Sergej Solovjev su samo neke crtacke vedete Beogradskog kruga koje su svojim radovima ukrasavale stranice Politikinog Zabavnika, Mike Misa, Mikijevog carstva itd, mada autori ni pomisljali da postavljaju temelje strip umetnosti u nas. Mladi i siromasni (kako to nekako ide zajedno!) ruski imigranti bili su zainteresovani za zanatski deo posla i njegovo sto bolje odradjivanje, sto je kao direktnu posledicu imalo punjenje njihovih vecno praznih dzepova. "Međusobno druženje, neposredno razmenjivanje iskustava ili nekakvo samoorganizovanje u sindikat bili su luksuz." kaze o pomenutim autorima gospodin Slobodan Ivkov o autorima iz ove grupe.

U vreme kada sam odrastao na stripu, grupe strip autora su bile u ekspanziji. Tada mladi momci u Zagrebu su pomerali granice medija u Novom Kvadratu, radeci uzbudljive i nove stvari koje na ovim prostorima pre njihovog delovanja nisu bile vidjene. Mladi momci u Beogradu su se kretali u nekom drugom pravcu, na svoj nacin redefinisuci strip umetnost u grupi Beogradski krug 2, drzeci se vise klasicnih obrazaca koje su potom u svojim stripovima presispetivali. Na staroj Jugoslovenskoj sceni bila je tu Tus grupa u Makedoniji, i (ako se ne varam) Bahaus 7… Ako pricamo o formalnim grupama. Ako pricamo o neformalnim, njih je bilo mnogo vise. Svojevremeno je, recimo, bilo mnogo buke niko cega u pricama o "grupi autora" okupljenih oko projekta Tarzana u Novom Sadu, gde su sami autori poricali postojanje bilo kakve formalne grupe. Takodje vredne pomena bili su i povremene komune, u koje su se autori kratkotrajno udruzivali radi rada na nekom zajednickom projektu. Projekat "Spray, ili jedite vise supe", kao i projekat posvecen legendarnom stripu Vindzora Mekeja "Little Nemo" zapoceti su (iako ne i privedeni kraju), cini mi se, na tim principima.

Vec neko vreme na ovim prostorima funkcionise strip-grupa Momci sa promenjljivim clanstvom, osim naravno Nikole Vitkovica i Gorana Rajsica koji su tu starosedeoci. O Momcima se dosta zna, pa ovde samo treba dodati da se pored stripa bave i nekim drugim oblicima umetnosti i performansom, i da im, iako ih mozda ne volite, ne mozete poreci hrabrost i kreativnu energiju koju nemilice rasipaju u svojim samoizdatima. U Valjevu (koliko je meni poznato) funkcionise grupa Crni krec, koja se bavi "raznim umetnostima" u koje naravno podpada i strip, a cine je Milivoj Kostic, Dejan Bogicevic, radoje Pavlovic, Milovan Marijanovic, Aleksandar Pojak, Danijela Pantelic i Drago Protic, te drugi pridruzeni clanovi. Radovi Crnog kreca javnosti su predstavljeni kroz fanzine Crni krec, Pomamna nozdrva i Strip box.

Paznje je vredan fenomen koji karakterise poslednju deceniju dvadesetog veka. U pitanju je pojava udruzivanja astrip autora (prevashodno mladi) oko skola stripa, sto jeste praksa koja se u ovoj zemlji praktikuje tek od pre nekih 7-8 godina (iz prosotg razloga sto odprilike tada pojavljuju prve redovne skole stripa na ovim prostorima; barem koliko sam ja upoznat). Mladi autori se tu susrecu (poneki i po prvi put) sa istomisljenicima, razmenjuju misljenja i mogu da uce od svojih vrsnjaka, koliko i od svojih predavaca. Duzim druzenjem taj nacin formiraju jezgro koje se tesnje povezuje i pocinje da saradjuje po principima crtac-scenarista, crtac-tuser i u vidu par drugih mogucih kombinacija, kao i (sto je mozda i bitnije) dugotrajna prijateljstva. Strip skole su okvir koji je dovoljno labav da svakom clanu pruzi apsolutnu slobodu u njegovom stvaralastvu i dovoljno cvrst da moze da obezbedjuje zajednicki nastup autora na izlozbama i drugim strip manifestacijama.


sadržaj

7.

QMOVA KOLUMNA (74)

Bojan M. Đukić
bonjy@comicartist.com


POREZ, ŠLJAKA I DŽO SATRIJANI

ČUDNO JE TO kako neke očigledne stvari lako mogu da se izgube iz vida... Toliko osoba iz moje okoline nije bilo u stalnom radnom odnosu, tako da su morale same da obračunavaju i prijavljuju porez na ostvareni prihod umesto računovodstva firme - kad bi bile zaposlene.

Ja sam bio tzv. 'slobodni umetnik' ili 'samozaposlen' (self-employed, rekli bi Englezi) i opet mi nije palo na pamet da se pozabavim tim važnim aspektom zakonitog odnosa sa državom u kojoj živim i radim. O mom radu i prihodima (tačnije, neredovnosti istih) već je više nego dovoljno govoreno u ovim prisećanjima na nedavnu a tako daleku prošlost i meni na um nije padalo da sednem, saberem prihode (kakvi i koliki god da su) i rashode, podvučem crtu i svedem račune, pa onda sve to pedantno ispišem na formularu koji se besplatno dobija u svakoj pošti. Formular treba i poslati Kraljevskoj službi poreza i onda čekati potvrdu od iste ili korekcije sa navedenom sumom koliko sam dužan Njenom Kraljevskom Veličanstvu. Ophrvan svojim dosadašnjim stanjem beznađa prosto sam prevideo činjenicu na koju me je podsetio Miško 'Legenda', veliki i večiti prijatelj koji me je jedne večeri posetio i postavio sudbonosno pitanje. Smrzao sam se u spoznaji propusta. Miško - večiti svaštar, majstor svih zanata i radnji, te znalac u kom grmu leži zec i gde đavo spava mi je kazao da moram da to što pre obavim jer - zlo i naopako ako me poreska služba naknadno otkrije i nagazi. U ovoj zemlji sve pada u senku pred neumitnošću poreza; sve može da se opravda i razume, čak i oprosti - sem propusta da se plati porez.

Našavši se u neobranom grožđu i najednom izgubljen, dobio sam pomoć i rešenje već sutradan kada me je posetio u stanu komšija Konrad, koji je sa nemačkom suprugom Bridžit živeo u susednoj kući nakon što je boravio kao naš sustanar u kući u kojoj smo Slavica, David i ja još uvek živeli. Konrad je bio knjigovođa u velikoj kompaniji British Gas (Britanski gasovod) i ovlašćen obračunavatelj poreza koji mi je ponudio BESPLATNU drugarsku pomoć kad je saznao za moj novi problem. Shvatio sam da mnogo bolji utisak kod poreskih vlasti ostavlja pojedinac koji na svojoj prijavi ima potpis i 'mur' pravog 'akauntanta' (accountant - knjigovođa). Prionuo sam na posao po Konradovim uputstvima, ispunio dve sveske (dobro, ne baš sve stranice) - jednu za prihode, drugu za rashode... bez 'čuvene' treće sveske sa nameštenim prihodima da se zavaraju poreznici (što rutinski rade oni koji obrću veliki novac, a u koje ja ni u ludilu nisam spadao), potom je Konrad ispunio formular prijave i ja sam je ubrzo poslao Kraljevskoj upravi.

CRTEŽI AMBIJENATA ZA Tandem studio su lepo prihvaćeni. Svideli su im se urbani noćni prizori, interesantne perspektive i opšta atmosfera u olovkiranim studijama pozadine. Pitali su me koju sam dokumentaciju koristio - odgovorio sam, nikakvu; jedino svoju maštu i memoriju. Nije da im se nije to dopalo, ali želeli su nešto dokumentovanije, stoga su mi uskoro dali na pozajmicu nekoliko knjiga sa fotosima iz raznih, uglavnom starih američkih kriminalističkih filmova, kao i papirnate rolne 'video-printauta' (video-printout). To su bili 'zamrznuti kadrovi' skinuti sa video-plejera koji ima priključen ili ugrađen štampač; ne sećam se da sam u Otadžbini ikada video takvu napravu, prvu sam imao prilike da vidim tek kad sam radio za Amblimejšn. Ta dodatna dokumentacija mi je jako dobrodošla. Zbog 'zrnastog' i zamućenog kvaliteta print-auta nisam mogao da primenim moj prevarantski stil pravljenja uvećanih fotokopija i čišćenja na svetlećem stolu, stoga sam običnim gledanjem i detaljnim perspektivnim konstruisanjem stvarao svoje lej-aut postavke. Radio sam to sada PLAVOM mekanom olovkom i 'stumpom' (stamp - alatka za razmazivanje grafita i senčenje od presovanog filca u obliku zašiljene olovke) pošto sam nedugo pre toga video moćne lejaut-crteže u knjizi o pripremnom radu za Diznijevog Aladina. Poteralo me je dobro, crteži su delovali neobičnije i privlačnije nego da su izvedeni običnom grafitarom. Dobro, imao sam bezbroj studija i postavki i običnom olovkom, slikarskim grafitom, kao i super-crnom Prizma-olovkom, ali glavninu mojih lej-auta činili su crteži izvedeni 'plavkom'. Uživao sam neviđeno, plata je stizala redovno, radio sam za petoricu; najviše sam voleo da crtam noću, dok sam danju jurio druge poslove i crtao drugačije stvari.

Smirenja, sreće, zadovoljstva, para, redovnog posla... Šta će čovek više? Meni sigurno nije trebalo.

Što se tiče Vanesinih veza, stupio sam u kontakt sa njima. Studiju u Lidsu trenutno nisu trebali crtači, imali su dovoljno svojih ljudi. Dobro, neka. Drugi studio kome sam se obratio nosio je ime ARKADIA i bili su smešteni u prostranoj garaži pri glomaznoj starinskoj zgradi na granici između Patnija i Ričmonda, u jugozapadnom Londonu. Oduševio sam se mestom i ljudima koje sam tamo sreo. Radili su na licencnim projektima, ne samo za Diznija, već i Warner Bros., Hanna-Barbera (uskoro deo WB imperije) i sl. Urednici koja se zvala Kristin Bim (Biehm) su se svideli moji ponuđeni radovi, pogotovo ovlašne studije Vinija Pua i družine iz mog skicen-bloka. Rekla je da trenutno rade na velikoj seriji slikovnica za Amerikance sa Vinijem i pitala me da li sam zainteresovan.

Bio sam.

Dala mi je na pozajmicu puno listova sa modelima karaktera koji se pojavljuju u svetu A.A. Milna (Milne) - a u interpretaciji Dizni-studija, kao i puno studija eksterijera i enterijera u kojima delaju ti likovi, izvedeni krzavim, isprekidanim modernim potezima koji su simpatičnim junacima davali još veću privlačnost i dinamiku. Pokazala mi je nekoliko strana knjige u radu na kojoj je bio angažovan njihov glavni crtač, Dejvid; radilo se o sinemaskop-crtežima na lejaut-listovima bloka u A3 formatu, podeljenim vertikalom na dve jednake polovine. Sve je rađeno olovkom - prvo postavka plavkom, potom finiš 0,5 grafitarom 2B, baš kao i u animatorskom studiju, da bi se potom odobrene stranice skenirale i digitalno obrađivale kompjuterom, uključujući i kolorisanje, upisivanje teksta i sl. Dobio sam za probu zadatak da uradim što pre mogu dve strane iz slikovnice. Sutradan sam doneo urađene crteže, prihvaćeni su i - postao sam najnoviji Arkadijin crtač. Kristina mi je dala na trajnu upotrebu još listova sa modelima karaktera i faksovan tekst za novu slikovnicu, ukrašen grubim i brzim, nedovršenim skicama nekog američkog crtača koji je davao sugestije kako bi ilustracije trebalo da izgledaju. Rečeno mi je da se što više pridržavam tih 'brejk-daun' (break-down) predloga pri izradi gotovih ilustracija i ja sam pristao, shvatajući da mi je posao još više olakšan. Honorar je bio vrlo pristojan, posao se radio ne za slavu i razvijanje kreativnosti već ZA PARE i ja sam bio prezadovoljan. Pohvalio sam se Džoniju čim me je prvi put pozvao iz Kalifornije, bio je zadovoljan i čestitao mi je.

Hteo sam da se pohvalim i Paškvaleu ('Paškvaletu' - on je svoje ime Pasquale izgovarao sa 'Š' umesto 'S'), ali telefonski broj mu nije bio isti...

Te godine sam po drugi put nakon prethodne poslao Davida sa prijateljima (stanodavnim gazdama Vidom i Vladanom te njihovom decom) u Otadžbinu. Slavica i ja nismo hteli da preterujemo sa trošenjem, ostavivši naše posete zavičaju za neka bolja i (finansijski) stabilnija vremena.

Treći studio sa kojim sam se povezao po Vanesinom savetu bio je Ulkutay Studios. Ništa grandiozno, samo tri sobe velike porodične kuće na sprat u Hajgejtu (severni London, sa čuvenim grobljem gde je sahranjen Karl Marks) preuređene u crtaonicu, kompjutersku sobu i glavni 'ofis'. Vlasnici i gazde su bili bračni par poreklom iz Turske, Nedžat i Ajša Ulkutaj. On je bio krupan proćelavi brkajlija, pravi 'naš balkanski tip'; ona - prelepa, dugokosa dama sa bujnom figurom i manirima filmske zvezde, uvek doterana, našminkana i namirisana kao za snimanje, a ne celodnevno (i često noćno) dirinčenje za crtaćim stolom. Kod njih su radili još i kolorista Majkl, bradati tipičan engleski plavušan sa naočarima koji je strasno pušio lulu, par turskih devojaka i jedan ćutljiv tip, Šarif, takođe Turčin. Imali su kćerku Tulin, napupelu tinejdžerku praskavog karaktera i eksplozivnog temperamenta, kao i minijaturno, dlakavo, odurno i histerično pseto, Kokoa, za koje nikad nisam spoznao gde mu je glava a gde dupence. Stalno je urlikalo i vrtelo se u krug kao pomahnitalo.

Ulkutaji su radili ekskluzivno po Diznijevoj licenci sve što treba, a pod kontrolom pariskog studija i zloglasnog Ulriha Šredera. Kada su me nakon moje telefonske najave pozvali da dođem, pogledali su mi mapu i skicen-blokove, zadržavši se na skicama Vinija Pua sa družinom i stranama slikovnice u radu. Pogledali su se i onda mi rekli doslovno:

- Bojan... You're the answer to our prayers. (Bojane, ti si odgovor na naše molitve).

Objašnjeno mi je da Flitvej startuje specijalni strip-magazin namenjen najmlađem dečjem uzrastu pod naslovom WINNIE THE POOH i da su - do mog dolaska - bili u potrazi za čovekom koji bi trebalo da bude glavni crtač i ilustrator tog magazina! Prezauzeti drugim brojnim poslovima i bez dovoljno ljudi, prihvatili su 'u letu' ponudu da rade za Flitvej, napravivši pravi 'račun bez krčmara' i našavši se u neobranom grožđu - do mog dolaska. Rokovi su se opako približili i vreme je bilo kratko... Pitali su me da li sam zainteresovan da preuzmem crtanje stripova i ilustracija za magazin u povoju i - pristao sam, naravno. Pokazali su mi brojne stvari na kojima standardno rade - puno materijala sa Mikijem, Pajom, Šiljom i ostalim poznatim likovima, te karakterima iz dugometražnih filmova - Snežana sa patuljcima, Uspavana Lepotica, Aladin, Lepotica i Zver, Mala Sirena... Sve za razne izdavače magazina, kalendara i sl. Ajša je bila glavni crtač za praktično sve, odrađujući fazu skica i precizne olovke, kod koje joj je asistirao Šarif radeći najviše na svetlećem stolu, dok su dve devojke i Majkl bili zaduženi za kolorisanje; tek po završenom celom poslu Ajša bi sa četkicom i tušem (ili prigodnom tamnijom bojom) NAKNADNO dodavala preciznu konturu i - posao bi onda bio gotov i spreman za slanje. Pripremali su se da kompjuterizuju svoju produkciju, što bi im jako ubrzalo ceo posao. Pristao sam da postanem njihov glavni 'medveđi olovkar', pod ne baš privlačnim uslovom da dolazim kod njih svakodnevno na posao i radim pod Ajšinom supervizijom i totalnom kontrolom. Hteo sam da negodujem, ali pogled na gazdaričin duboki dekolte, krupne treptave oči i zlatne sandale sa visokim potpeticama me natera da umuknem i samo kažem 'Da'.

O razvoju situacije na tom i drugim mestima - sledećom prilikom. Da kažem samo kako je moja poreska prijava prihvaćena i da sam platio par stotina funti. Trebalo je da se nekako odužim Konradu za uslugu koju druge knjigovođe DEBELO naplaćuju i uskoro se ukazala prilika...

Moj prijatelj Dejan, muzičar-gitarista ali i klavijaturista, takođe bivši stanar kuće u kojoj porodica mi i ja boravimo, nas je sve ređe posećivao, a sve češće sam, bez vazda svadljive Olje. Jednom prilikom mi je doneo demo-snimak njegove tri instrumentalne kompozicije na kojima je radio sa svojim poslednjim bendom kojim nije bio preterano zadovoljan. Bio je smušen i neraspoložen, pričao mi je da ima problema sa finansijama i boravišnom vizom te da mora na neko vreme u Beograd, i to baš u periodu kada mu se pružila šansa da nešto 'veliko napravi' pošto mu je te snimke čuo neki uticajni producent iz čuvene disko-kuće (ne mogu da se setim imena firme) i naručio ceo album od najmanje osam kompozicija koje će da budu objavljene na Dejanovom solo-CDu! Baš se kod nas tada zatekao i Konrad; meni pade ideja na pamet i, da oraspoložim drugara a i odužim se Konradu, predložih da svi zajedno odemo na Uembli (Wembley) gde za nekoliko nedelja nastupa fenomenalni američki virtuoz na gitari, Džo Satrijani (Joe Satriani). Konrad je pristao, Dejan reče da može, samo pod uslovom da ne ide i Olja. Znači, tu smo... Tako stoje stvari između njih dvoje... Moj David je zahtevao da i on ide, Slavica je rekla da nije zainteresovana i posle me je pitala odakle mi hrabrost da se tako razbacujem sa parama. Kazao sam da je red da jednom idem na koncert u Londonu pošto sam ih nebrojeno mnogo zbog večite besparice propustio, da hoću mom sinu prva živa svirka u životu da bude doživljaj, da Konrad zaslužuje da mu se odužim i Dejan da ga oraspoložim i podržim kao prijatelja. Pristala je, smirivši se uskoro kad nam je Konrad kazao da je njegova Bridžit takođe nezainteresovana za taj spektakl. Telefonom sam rezervisao 4 ulaznice sa garantovanim mestima na tribini blizu pozornice po ceni od 17 i po funti po komadu.

Tu decembarsku noć pamtiću kao nešto veličanstveno. Uembli je bio dupke pun. Nije bilo divljanja, sedelo se i u parteru. Predgrupa su bili neki čikaški hevi-prangijaši pod imenom ROLL-OVER, nakon čijeg nastupa je izašao Majstor sa strahobalnim bubnjarem, mirnim i povučenim ritam-gitaristom koji svira i klavijature i genijem bas-gitare Stjuartom 'Stju' Hemom (Stuart 'Stu' Hamm). Satrijani, sav u crnom i u belim patikama te sa duboko navučenom vunenom kapom preko glave je ODVALIO. Da čovek ne poveruje kako živo stvorenje to može i ume da izvede na gitari..! Zvuk je bio snažan, udarao je u dijafragmu, ali nije 'cepao' uši, tako da je bilo podnošljivo, moćno i vrlo energično. I ni malo dosadno, što uvek misle oni koji apriorno odbacuju čisto instrumentalni izraz. Bina je bila skromno nameštena, sa apstraktnim motivom iscepanih platna u pozadini, sa efektnim i nimalo agresivnim svetlom i nezatrpana opremom. Samo osnovna pojačala sa mikrofonima ispred, na podu pedale sa efektima koji 'boje zvuk' i omogućuju da gitara i bas povremeno 'vanzemaljski' zazvuče, te monitori; glavni teret je nosio ogroman i moćan razglas, koji je VISIO malo iznad bine na sajlama, u dve stereo-gomiletine zvučnika i sa leve i sa desne strane pozornice. Možda mi je malkice zasmetao raspojasani i 'obavezni' starinski dugački bubnjarski solo manijaka za udaraljkama...

... ali je zato Stjuov solo-deo na basu bio UBISTVEN! Do tada nisam nikada čuo i video takvo virtuozno majstorstvo na četvorožičanom instrumentu za koji se uvek predpostavljalo da mu je funkcija da 'brunda' negde u pozadini u sastavu ritam-sekcije. Stju je solirao, svirao kao klasičan gitarista i pratnju i solo na basu, demonstrirao neviđenu i nečuvenu 'slap and tap' tehniku te stratosfersku brzinu, melodioznost i vladanje harmonijama. Publika je celim nastupom grupe bila oduševljena, nakon Hemovog potpurija na basu digla se na noge i nastale su ovacije. Moj David je bio u šoku - od snažnog zvuka, blještećeg svetla, utiska koji su vrsni majstori ostavili... Konrad je delovao nekako zbunjeno a Dejana sam prvi put posle ne znam koliko vremena video da se osmehuje i da je srećan.

BEND JE USKORO završio svoj set. Samo jedan 'bis' (encore - ankor) sa kompozicijom BIG BAD MOON gde Satrijani i peva i 'zaštitnim muzičkim znakom' gitariste, kompozicijom 'Surfin' with the Alien' sa istoimenog albuma čiji omot krasi Bjusemin crtež Srebrnog Surfera (Letača) i - kraj.

Ta 1995. godina je uskoro otišla u nepovrat kao i domovi stotina hiljada srpskih duša negde daleko, u bivšem delu onoga što je bila moja zemlja, kojima je 'Oluja' odnela prošlost. A ja nisam imao bolju pripremu ispraćaja iste, sa svim stvarima koje su mi se dogodile, krunisane veličanstvenim koncertom gitariste čiji će se uticaj uskoro pojaviti u neočekivanom vidu...

Inače, samo da još kažem kako sam spontano, kao što sam i počeo - prestao da pijem.



sadržaj

8.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (84)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr


DIVLJE OKO - DILEMA DRUGA

"Ovo što predlažem je nešto novo," kaže Joshua York na jednom mjestu romana Fevre Dream Georgea Martina, "a novo je uvijek opasno."

Da li sam se zato osvrnuo na izložbu "Divljeg oka" onako kako sam se osvrnuo? Da li me je, konzervu osvjedočenu, prestrašila mladost i svježina ideja koji su izbijali iz izloženih radova, da li sam u predloženom novome vidio smrt svega starog i dragog, vlastitu izlišnost?

Mislim da nisam, mislim da je u pitanju suštinskiji raskol.

Na jednom mjestu svoje bitne knjige Understanding Comics Scott McCloud ugrubo dijeli strip autore na inovatore i pripovjedače. Podjela nije striktna ni fiksna (sâm McCloud spominje raspon arta spiegelmana od ranih eksperimenata do klasičnog "Mausa"), ali odražava staru diskusiju - o odnosu forme i sadržaja - koja je ujedno i drugo pitanje što mi se postavilo na izložbi "Divljeg oka".

"Divlje oko" prvenstveno promišlja formu. Promijeniti tehniku, promijeniti dimenzije, iskoračiti iz papira … Sadržaj je tu usputan ili barem neprikladan za galerijsku prezentacije (Anžlovarovo "Pismo bratu"). Gačićeve skulpture, na primjer, variraju njegovu naizgled vječnu preokupaciju velegradskog usamljenika izgubljenog među mladim bandama silovatelja, ali je variraju bez sadržajnih inovacija, eksperimentirajući isključivo na vizualnom planu.

Eksperiment u umjetnosti, kao uostalom ni u znanosti, ne može, mislim, biti svrha samome sebi. Eksperimentiranje je potrebno, inovacije su dobrodošla infuzija, ali uspjeh pokusa biti će vidljiv tek ako preoblikovanje forme zaživi u sprezi sa sadržajem, skulptura će postati strip tek kad nam uspije reći nešto što dvije dimenzije nisu bile u stanju.

Devedesetdevetpostotni sam pripovjedač, vezan uz sadržaj, i priznajem da sam na izložbu "Divljeg oka" otišao s malo straha pred moćnom lokomotivom novoga i spreman ukrasti dobru ideju, naiđem li na koju. Vratio sam se skoro prazne vreće i smijući se od olakšanja.

"Divlje oko" pokazalo se relativno pitomim, pudlica na čijim dvorišnim vratima tek piše da je unutra oštar pas.


***
Drugi krug nagradne igre koju sponzorira Divlji Duško. Jedan katalog "Divljeg oka" prvome (prvoj) koji na stranicama SVesti glasno kaže što misli o formi, sadržaju ili mojim predrasudama. Tekstove šaljite Zlatku, on je sudac.


sadržaj

9.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti



-IZLOŽBA DANIJEL ŽEŽELJA
Od 8. septembra do 7. oktobra će radovi Danijela Žeželja biti izloženi u Correzzola (Padova), Italija. Izložba je posvečena fotografiji (Mignon i Umicini), ilustraciji i stripu (Danijel Žeželj).
www.labirintidiluce.it



-ASTERIX II...
Producenti novog filma sa ovim popularnim likom su otvorili zvaničnu web stranicu najnovijeg, drugog po redu, filma. Naslov novog filma je "Asterix And Obelix: Mission Cleopatra", a ako ste zainteresovani, pa još malo znate i francuski, onda je za vas prava adresa sledeća:
http://missioncleopatre.com/



-EXPO 2001
Ove godine se EXPO 2001, festival malih izdavača, održava od 14. do 16. septembra, u dvorani Holidej In-a, Bethesda, Maryland. Ono što je nama, koji nemožemo tamo otići, zanimljivo, svakako je njihov izbor stripova koji je nominovan za Ignatz-ovu nagradu. Dakle...
Nominacije za The EXPO 2000 Ignatz Awards su:
Outstanding Artist
-Donna Barr, The Desert Peach, A Fine Line Press
-Jason Lutes, Berlin, Drawn & Quarterly
-Carla Speed McNeil, Finder, Lightspeed Press
- Tony Millionaire, Maakies, Fantagraphics Books, Sock Monkey, Dark Horse
- Jim Woodring, Frank, Fantagraphics Books
Outstanding Graphic Novel or Collection
-Mail Order Bride, Mark Kalesniko, Fantagraphics Books
-Snake 'n' Bacon's Cartoon Cabaret, Michael Kupperman, Avon Books
-Box Office Poison, Alex Robinson, Top Shelf Productions
-Safe Area Gorazde: The War in Eastern Bosnia, 1992-1995, Joe Sacco, Fantagraphics Books
-Jimmy Corrigan: The Smartest Kid On Earth, Chris Ware, Pantheon Books
Outstanding Story
-'Popeye the Savior Man', Jumbo Jape, Sean Bieri, self-published
-'Stocks Are Surging', The Collected Hutch Owen, Tom Hart, Top Shelf Productions
-Herobear and the Kid No. 2, Mike Kunkel, Astonish Comics
-'Bygone', Flipper Vol. 2, Rutu Modan, Actus Tragicus/Top Shelf Productions
-The Nimrod No. 5, Louis Trondheim, Fantagraphics Books
Promising New Talent
-Tomer and Assaf Hanuka, Bipolar, self-published
-Mike Kunkel, Herobear and the Kid, Astonish Comics
-Metaphrog, Louis: Red Letter Day, Metaphrog
-Rutu Modan, Flipper Vol. 2, Actus Tragicus/Top Shelf Productions
-Ben Steckler, Get BenT, self-published
Outstanding Series
-Magic Whistle, Sam Henderson, Alternative Comics
-Mjau Mjau, Jason, Jippi Forlag
-Herobear and the Kid, Mike Kunkel, Astonish Comics
-Berlin, Jason Lutes, Drawn and Quarterly
-Finder, Carla Speed McNeil, Lightspeed Press
Outstanding Comic
-Sequential No. 6, Paul Hornschemeier, I Don't Get It Press
-Mjau Mjau No. 7, Jason, Jippi Forlag
-James Kochalka's Sketchbook Diaries, James Kochalka, Top Shelf Productions
-Herobear and the Kid No. 2, Mike Kunkel, Astonish Comics
-Frank No. 4, Jim Woodring, Fantagraphics Books
Outstanding Minicomic
-Jumbo Jape, Sean Bieri, self-published
-Tepid Spring 2001, John Hankiewicz, self-published
-Amy Unbounded No. 12, Rachel Hartman, Pug House Press
-Democracy: Mime Complaint No. 5, Jesse Reklaw, self-published
-Low Jinx 3: The Big Rip- Off, various, edited by Kurt Wolfgang, Noe-Fie Mono-Media
Outstanding Online Comic
-When I Am King, Demian 5,
www.demian5.com
-'Future Genies of Mush Past,' Ben Jones,
www.usscatastrophe.com/cannon/jones_b/future_g_old/index.htm
-I Can't Stop Thinking, Scott McCloud,
www.scottmccloud.com/comics/icst/index.html
-Zot! Hearts and Minds, Scott McCloud,
www.scottmccloud.com/comics/zot/index.html
- Jeremy, Jonathan Morris,
www.ape-law.com/jeremy

Ovi ne dobijaju nagradu, ali kažu ljudi da su važnu...:)
The jurors for the Expo 2001 Ignatz Awards are:
Matt Feazell
Roberta Gregory
Jon 'Bean' Hastings
Sam Henderson
James Sturm



-USAMLJENI KAUBOJ... (ispravka)
Kreator jednog od najvećih francuskih strip junaka, kauboja Taličnog Toma (Lucky Luke), umro je 16. jula (a ne 20. jula), u 78 godini života.
Greška se javila zbog činjenice da su news servisi 20. jula preneli tu informaciju kao najnoviju vest bez napomene da je ipak stara par dana...
Tek sada, retroaktivno, je objavljen i datum...:(


sadržaj

10.

LINKOVI

Strip Vesti



-75 epizoda Alan Forda online!!!
http://home.swipnet.se/alanford

sadržaj

11.

DATUMI

Strip Vesti


Datumi od 24. avgusta do 7. septembra

25. avgusta 2000. U stotoj godini života, u američkoj državi Oregon, umro je Carl Barks (Karl Barks) tvorac legendarnog Paje Patka.

27. avgusta 2000. Alternativni Kulturni Klub u Banatskom Novom Selu je priredio promociju strip fanzina Kuhinja. Među gostima je bio i Aleksandar Zograf, koji je objasnio istorijat ovog projekta, nakon čega je bio projektovan i četrdesetominutni animirani film "Brutalna bolnica" (Hopital Brut), u produkciji francuske autorske grupe Le Dernier Cri.

29. avgusta 2000. Otvorena je izložba francuske avangardne autorske grupe Le Dernier Cri (Zadnji Krik), pod nazivom Hopital Brut. Izložba je otvorena u KUD France Presseren u Ljubljani gde su iste večeri prikazana i dva animirana filma ove autorske grupe: "Le dernier Cri" i "Hopital Brut".

---------

27. marta 1901. Rođen je Carl Barks (Karl Barks) tvorac legendarnog Paje Patka na farmi u Merrill-u, u Oregonu.


Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu.

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad

STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.