STRIP VESTI
|
Broj:
132
31.08.2001. Godina
III
|
prošli
broj - arhiva
- sledeći broj
SADRŽAJ
- JAPANSKI STRIPOVI
ZA DEVOJČICE - Shan-Doo
- STRIPOVI
NA EKRANU - Aleksandar Manić
- "NOVI STRIP"
- Dušan Gačić
- S ONE STRANE SVESTI
- Ilija Bakić
- ON-LINE (4.)
- Srđan Aćimović
- JUŽNJAČKA UTEHA No 24.
- Marko Stojanović
- QMOVA KOLUMNA (74)
- Bojan M. Đukić
- KVINTALOVA TJEDNA
KARTICA (84) - Darko Macan
- VESTI IZ SVETA
- Strip Vesti
-IZLOŽBA DANIJEL ŽEŽELJA
-ASTERIX II...
-EXPO 2001
-USAMLJENI KAUBOJ... (ispravka)
- LINKOVI - Strip
Vesti
- DATUMI - Strip
Vesti
|
Svi prilozi su vlasništvo autora.
U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo
Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis
će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora),
u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su
to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate
stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za
strip je na sledećoj adresi:
www.zmcomics.co.yu/svesti
NEŠTO IZMEĐU... GRUPE I NAGRADE
Ha, koja je veza?...
Nikakva, osim što je Macan raspisao nagradu onom ko napiše
prvi prilog na ovu temu. Kao urednik nemam prava učešća na
konkursu pa me se i ne tiče, ali je bar bio dobar povod za
intrigantan naslov koji kasnije neće ništa značiti...:)
Može li se tako? Ma može...
Nemam običaj da u uvodniku pišem o temi koja dominira brojem,
ali što da ne?! Zato ovog puta "zakuvavam" pitanja na temu
strip grupa jer, po svemu sudeći, će ta tema dominirati
u još nekoliko brojeva. Na pučini elektronske pošte vijori
se barjak diskusije...!!!
Da li su udruživanja dobra ili loša? Strip nije "kolektivni
sport" ali ljudi vole da se prepoznaju u nekim zajednicama.
Da osećaju pripadnost nečemu. Tako je od politike, nauke,
umetnosti,... do svega ostalog. Da li je reč o običnoj, ljudskoj,
potrebi ili nekoj specifičnoj stripovskoj?
Da li udruživanja pomažu ili odmažu stripu? Da li publicitet
koji se dobija formiranjem i oglašavanjem grupe može da doprinese
stripu? Mogu li ljudi zbog istog publiciteta da stvore neku
pogrešnu sliku o stripu? Mogu li možda grupe da profilišu
publiku? Ili celu scenu?! Koju scenu??? (ops...)
Kome je, u svetu stripa, potrebno udruživanje? Ljudima koji
žele da naprave novi prodor u našoj omiljenoj umetnosti? Onima
koji žele stvaranjem grupe da formiraju tim koji zajedno nastupa
na tržište? Kome je udruživanje potrebnije? Da li je uopšte
potrebno? Ili, ko će imati više koristi od toga?
Kako napraviti grupu koja će negovati strip, a ne sukob među
različitim poimanjima istog? Nismo li svi u nekim grupama,
kružocima ili klanovima i samo se pravimo da ne znamo, jer,
bože moj, nismo "tome" dali ime?!?!
Na kraju, zašto se razdvajati po pravcima i krivinama? Zašto
ne bi svi bili samo strip autori? Zašto bi jeres bio biti
član neke grupe? Zašto bi...
...morao još pitanja da iniciram kad je i ovo do sada bilo
dovoljno...:)
Što se grupa i nagrada tiče činjenica je i da je Novi Kvadrat
svojevremeno dobio značajnu nagradu, ne mogu se ovog momenta
setiti imena iste, ali važno je da do kraja nije ispalo da
je naslov bio samo patka...:)
S poštovanjem,
Zlatko Milenković
sadržaj
|
1.
|
JAPANSKI
STRIPOVI ZA DEVOJČICE
|
Shan-Doo
|
Početkom avgusta u centru za devojke u Nišu održano je predavanje
o stripu. Tema je bila 'Japanski stripovi za devojčice'
a predavanje je održala Marijana Filipović magistar
sociologije koja na Niškom univerzitetu diplomirala sa temom Seksizam
u crtanim filmovima Walta Disney-a, a postdiplomske studije
završila na CEU. Trenutno radi na fenomenu Shuo mangi tako
da je i celo predavanje bilo posvećeno tom žanru.
Na predavanju se moglo čuti da tu vrstu Mange prvenstveno rade
devojke i čitaju devojke. Obradjuju teme muško-ženskih, gej, lezbijskih
i biseksualnih odnosa. Često se javlja slučaj polne neodredjenosti
polne dvosmislenosti i potrage za polnim identitetom. U
Shuo mangama je prisutno i nasilje ali u svojstvu iskazivanja
ljubavi. Preovladjuje cros dresing - žena nosi mušku a
muškarac žensku odeću.
Bilo je reči o najznačajnijim epizodama('Versajska ruža'
iz 1972., 'Slepping Man Beauty' 1986, 'Pesma vatre i
pesma drveca' 1976.). Uglavnom, bilo je to opsežno predavanje
sa dosta podataka iako je Marijana još uvek na početku istraživanja.
Predanju su prisustvovale samo devojke pošto je centar samo nedeljom
otvoren za muškarce.
sadržaj
|
2.
|
STRIPOVI
NA EKRANU
|
Aleksandar
Manić
|
Najveci ljubavni par ove godine jesu strip i film. Najavljeni
projekti jednostavno se javljaju kao pecurke posle kise. Klod
de Sen-Vensan, direktor velike izdavacke kuce "Dargo", smatra
da nije u pitanju fenomen, nego jednostavna evolucija u okviru
filma. "Specijalni efekti su toliko usavrseni, da je moguce preneti
skoro sve stripove na ekran. Takodje, strip je toliko usao u sve
pore danasnjeg drustva, da je odgovor publike na filmske adaptacije
jako dobar."
Dokaz su Blejk i Mortimer, jedan od najkomercijalnijih strip serijala,
koji vec desetak godina ide iz ruke u ruku, da bi ga ove godine
otkupio Ssarl Gaso, poznati francuski producent. Vec napisan scenario
on je poverio francuskom reditelju Dzejmsu Hautu, a za film "Zuti
znak" vec je odredjen budzet od 200 miliona franaka (30 miliona
evra). Izbor glumaca bice dovrsen do kraja godine, a snimanje
pocinje narednog proleca. Alen Goldman, jedan od najefikasnijih
francuskih producenata ("1492", "Vatel") otkupio je filmska prava
na "Korzikansku istragu" Petijonov album koji je ove godine dobio
glavnu nagradu Angulemskog strip festivala. Uloga inspektora Palmera
bice poverena Kristijanu Klavijeu ("Posetioci 1 i 2"), a snimanje
bi trebalo da pocne naredne godine.
Kristof Gan, reditelj "Pakta sa vukovima" radice film "Avanturista"
u kome ce glavni junak biti legendarni Bob Moran, heroj bez straha
i mane. Film ce biti akcioni, a za podlogu ce imati burmansko
oslobadjanje od britanskog kolonizatora. Predvidjen budzet kretace
se oko 30 miliona dolara (33 miliona evra), a Morana ce igrati
francuski glumac cije ime jos uvek nije otkriveno javnosti.
Serijal "Dzeremaja" belgijskog crtaca Ermana Ipena bice snimljen
kao televizijska serija od dvadeset nastavaka, ali zbog strajka
holivudskih scenarista, snimanje je odlozeno za septembar. Dzeremaju
ce verovatno glumiti Luk Peri, a Kurdija Malkolm Dzamal Vorner.
Za "Dzeremaju i Kurdija" predvidjen je ukupni budzet od 20 miliona
dolara, a pilot epizodu radice Dzoe Dante. Ervin Rustemagic, koji
sa Ermanom ima filmska prava za Dzeremaju, nedavno je izjavio
da je Spilbergu prodao prava na strip seriju Natan Never koja
izlazi u Italiji.
Prema poslednjim nezvanicnim vestima iz francusko-belgijskih strip
krugova, projekat filma po Zziroovom stripu "Porucnik Bluberi"
mogao bi da bude zakljucen do kraja godine. Pretpostavlja se da
je budzet oko 250 miliona franaka (38 miliona evra) i da ce se
snimati u Sspaniji ili Meksiku. Medjutim, sa Bluberijem treba
biti oprezan, jer je u zadnjih dve decenije ovo osmi "sigurni"
projekat. Takodje, postoje pregovori da se otkupe filmska prava
za Torgala, vikinsku fantaziju strip majstora Van Ama i Rosinskog.
U finalnu fazu pregovora ulazi akcioni i spijunski serijal "XIII",
nadahnut Ladlamovom atmosferom i nacrtan kinematografskim kadriranjem.
"Balada na kraju sveta", poznata saga tandema Makjo-Vikont, priprema
se za snimanje u americkoj produkciji, a Kristof Rosinjon bi uskoro
trebao da krene sa snimanjem filma po motivima naucno fantasticnog
serijala "Nezz".
Prema poslednjim nezvanicnim vestima iz francusko-belgijskih strip
krugova, projekat filma po Zziroovom stripu "Porucnik Bluberi"
mogao bi da bude zakljucen do kraja godine. Pretpostavlja se da
je budzet oko 250 miliona franaka (38 miliona evra) i da ce se
snimati u Sspaniji ili Meksiku. Medjutim, sa Bluberijem treba
biti oprezan, jer je u zadnjih dve decenije ovo osmi "sigurni"
projekat. Takodje, postoje pregovori da se otkupe filmska prava
za Torgala, vikinsku fantaziju strip majstora Van Ama i Rosinskog.
U finalnu fazu pregovora ulazi akcioni i spijunski serijal "XIII",
nadahnut Ladlamovom atmosferom i nacrtan kinematografskim kadriranjem.
"Balada na kraju sveta", poznata saga tandema Makjo-Vikont, priprema
se za snimanje u americkoj produkciji, a Kristof Rosinjon bi uskoro
trebao da krene sa snimanjem filma po motivima naucno fantasticnog
serijala "Nezz".
antrfile
POSTO SU PRAVA?
"Filmska prava za stripove nekada nisu bila skupa, ali jacanje
komunikacija i globalizacija doprinele su boljim uslovima eksploatacije
i povecali zarade - kaze Loran Miler, zaduzen za video trziste
pri izdavackoj kuci "Glena" - prava za Asteriksa dostigla su 7
miliona franaka (1,1 miliona evra), medjutim, cene su obicno nize.
Za vec poznate likove prava se prodaju za milion do dva miliona
franaka (150.000 do 300.000 evra), dok manje poznate serije ne
prelaze nekoliko stotina hiljada franaka"
sadržaj
|
3.
|
"NOVI
STRIP"
|
Dušan
Gačić
|
PROLOG
Ili odgovor prvi D.Macanu na tekst kolumne (83) u SV br.131
U frazi koju spominje u svojoj posljednjoj
kolumni, nije smo strip "dijete novina", nego je to izgleda i
sam autor teksta Darko Macan; otuda i sva njegova "pitanja koja
mu se postavljaju" i pogledi na stvar, koja se provlače kroz taj
tekst. Takva djetinjasta pozicija može biti udobna, ali i od tako
podatne matere treba se odvojiti, makako njena sisa izdašna bila.
Valja najme, odrasti; inaće riskiramo da nas netko nazove infantilnim.
Ja na primjer, takav problem nemam. Od likovnosti najme, poznajem
malo više od (novinske) grafike, a i tekstove nisam čitao samo
u strip oblačićima. U tom smislu neskromno priznajem da su mi
"horizonti" nešto širi od od formata šarenih strip sveščica. Slično
vrijedi i za ostale članove grupe kojoj pripadam.
U osvrtu na grupu "Divlje oko" (Strip vesti br.131) Macan zapravo
tambura po nježnim žicama nostalgije nastojeći dozvati potvrdu
i priznanje svojim razmišljanjima, i upće nema sumnje da će takva
glazba izazvati milokliznu rezonancu u većem broju provincijalnih,
balkanskih glava. Ovdje se najme, oduvijek kao posebna kvaliteta
njeguje kamena nepomičnost, ne zamaranje mozga i zurenje u jednu
točku. Tako se i može desiti da netko (Macan) tko po vlastitim
riječima strip gleda kao "umjetnost na" svom "guzic papiru", (pokušavam
zamisliti tu sliku), ima obraza upustiti se u kritiku bilo čega,
a kamoli nečijih izlož(b)enih radova.
No, dok se ovdje (iz lijenosti, komoditeta Ili neznanja) liju
vruće (zapravo konzervativne, malograđanske) suze u strahu od
bilo kakve promjene, "Divlje oko" i ja spremamo se na put. I to
prema onim "širim horizontima" koje sam već spomenuo; Pa i iza
njih.
"Pa ako je Zemlja i okrugla, moje misli nisu kružnica! Ja mislim
u tangentama".-rekao je Kristofor Kolumbo (u istoimenoj Krležinoj
drami) nekim kenjkavim i zbunjenim mornarima, shvativši da je
vrtnja u krug propast za ljudski duh. i pamet.
Makar to bila i vrtnja oko bijelog svijeta.
Kako je s Kristoforom priča dalje tekla, znamo. Zanimljivo je
međutim da one unajmljene perače tuđih paluba više nitko ne spominje.
Stoga "Divlje oko" putuje dalje; što dalje od svih mrtvih luka
i mentalnih močvara. Za one koje zanima kamo, plan puta priložen
je u tekstu "Novi strip".
* * *
NOVI STRIP
U posljednje su vrijeme često postavljana
pitanja o budućnosti stripa i sudbini ove umjetničke forme.
Ova pitanja pokazuju zbunjenost i zabrinutost onih koji likovnu
naraciju vide isključivo kao jezik formiran unutar industrijskog
tiska.
Također otkrivaju da se autori, poneki novinar i infantilni obožavatelji,
suočeni s očitim gubljenjem značaja tiskarskog medija, sve više
osjećaju kao djeca kojima netko otima najdražu igračku.
Kako strip ili likovna naracija nije ničije vlasništvo, a niti
je nastajanje ove umjetnosti u vezi s pojavom bilo kakvog dječaka
pa ni onog Žutog prije stotinjak godina, (kaj god, u svakom smislu…),
to se ovakva ustrašena pitanja mogu smatrati promašenim.
Najme, strip u tiskanim medijima samo je jedna od faza u razvoju
(s)likovnog pripovijedanja od prapovijesti do danas t.j. od pećinske
stijene do kompjuterskog ekrana.
Industrijski tisak, (čiji smo zenit imali zadovoljstvo doživjeti),
omogućio je slikovnim pričama do tada njihov najveći mogući prodor
prema publici, dakle masovnost.
Istovremeno, u tom su se tisku (grafici) uz ciljanu komercijalnost,
ali i autorska nastojanja, razvili (uz naglašeni interes za pojedine
teme - žanrove) i posve određeni oblici grafičkog likovnog pripovijedanja.
U tom smislu govorimo da se formirao specifični govor (novinskog)
stripa.
Danas međutim taj tisak atrofira, izlizan i potrošen u svojim
mogućnostima I lipsa u utrci s novijim popularnijim i privlačnijim
medijima.
Već ova dva razloga čine besmislenim daljnje inzistiranje na grafici
kao jedinom izražajnom sredstvu stripa. Uostalom i tim više, jer
do dvadesetog stoljeća grafika u likovnom pripovijedanju i nije
zauzimala posebno mjesto, a svaku prednost u nadmetanju s računalom
gubi već sada.
Slikovno je pripovijedanje započelo, kako je već rečeno (i davno
uočeno) u prapovijesnoj spilji. I to onim što danas zovemo slikarstvom.
Nastavljeno je u dva smjera: Jedan se kretao prema pojednostavljenju
crteža, dakle prema znaku, slovu, abecedi kakvom n.p., pišemo
i ovaj tekst.
Drugi pravac slikovnog pripovijedanja lako je pratiti kroz ono
što poznajemo kao povijest likovne umjetnosti.
Iz te se povijesti obično izdvaja nekoliko upečatljivih primjera
koji povezuju ondašnja likovna dijela s današnjim likovno-narativnim
produktima tiskarskih strojeva, stavljajući kao zajednički prepoznatljivi
nazivnik upravo uočeni narativni (s)likovni niz, dakle ono po
čemu strip prepoznajemo. Navode se poznati primjeri: prapovijesne
pećinske slike i crteži, Sumerski mozaici, Egipatski zapisi, grčki
friz i vaze, Trajanov stup, tapiserija iz Bayeuxa, freske ( Sopoćani
n.p.), ikone (Kovin n.p.), razne iluminacije religijskih tekstova
i Biblije, srednjovjekovni manuskripti, religiozni propagandni
i informativni letci za puk iz 17. stoljeća, političke satire
iz 18. stoljeća, neki nizovi slika F. Goye i drugih slikara (posebno
nepregledan broj "Križnih putova" u brojnim crkvama, ilustrirane
priče, pa sve do pojave satiričnih časopisa i nadalje, tako dalje
i šire…
Odabir baš ovih primjera upozorava na postojanje bogatih likovnih
priča ostvarenih najrazličitijim tehnikama u najrazličitijim materijalima.
Ovaj indirektni poziv na kreativni dijalog nije naišao na značajnije
odjeke, jer kultura većina konzumenata današnjeg konfekcijskog
stripa izvire i završava unutar kulture masovnih medija, a uzde
komercijale drže čvrsto pod kontrolom svaki mogući veći autorski
iskorak u stranu.
Slika i priča vezane su neraskidivo su nekih 50 000 godina,
mijenjajući različite oblike simbioze, polja interesa pa i medije;
tvrditi stoga danas da je strip ili likovno pripovijedanje nastalo
u krilu novina početkom ovog stoljeća, zaista predstavlja vrlo
sužen pogled na stvar.
Treći najvažniji razlog gubitka važnosti industrijskog tiskarskog
medija leži dakako u samom autoru, kojemu ono više ne zadovoljava
kreativne potrebe i sputava ga okoštalim komercijalnim zahtjevima.
Ovo je momenat kada za autora nestaju medijske obaveze grafičke
industrije, pa se time ruše uspostavljene granice likovnom pripovijedanju.
Na scenu ponovo dolazi cijelo povijesno (s)likovno iskustvo (uključivši
i nove medije), koje će u novim umjetnički ostvarenim simbiozama
sa najrazličitijim poznatim i novim oblicima literarnog, ostvariti
djela nekih novih, (od tehnike do tehnike, od materijala do materijala,
od priče do priče) različitih oblika, dramaturgija i poetika.
Umjetnik sam odabire u kojem će (s)likovnom mediju i na koji način
ispričati svoju priču.
Ne postoji više ni jednoobrazan govor stripa, općepoznata konvencija
u čitanju/gledanju i stvaranju likovnih priča. "Čitanje" će se
mijenjati od djela do djela, u zavisnosti od načina kako su spojeni
materijal i misao.
To je temelj iz kojeg izrasta NOVI STRIP - izrazito, isključivo
autorski; emancipiran od naručitelja, daleko od zahtjeva
komercijale, uniformnosti i konfekcije.
NOVIM STRIPOM autor nije ograničen okvirima jednog medija, jer
su mu otvorene mogućnosti djelovanja najraznovrsnijim materijalima
i tehnikama (pripovijedanja), u dvije ili tri dimenzije, virtualnom
prostoru i u svim njihovim međusobnim kombinacijama.
I sami kadrovi doživljavaju transformacije, metamorfoze; postaju
oblik, masa, svijetlo ili sjena. Mogu, umjesto da omeđe prostor,
otvoriti ga živom dešavanju oko nas. Novim stripom autor u kadrove
unosi sebe i kadrovima upija svijet u kojem živi.
NOVI STRIP je dio svakodnevnog autorovog življenja; životne potrebe
za kreativnom igrom i kreativnim dijalogom. Novim se stripom
jedan čovjek obraća drugom, a ne trgovac potrošaču. Ovdje
se ne prodaje nikakva roba.
NOVI STRIP nije strogo definirana forma, nego otvara priliku biranju
formi. U tom smislu i pitanje o stripu u novinama ili galerijama
postaje bespredmetno, jer će se NOVI STRIP pojavljivati na najrazličitije
načine u različitim medijima , ovisno o autorskim nastojanjima.
Naravno - ovo otvaranje prema kreativnoj slobodi izražavanja neće
samo po sebi omogućiti stvaranje umjetničkog djela. Dosezi djela
bit će uvijek uvjetovani autorovim sposobnostima. Značajno
je međutim da NOVI STRIP pruža autoru priliku da sam bude gospodar
svog stvaralaštva i to na bogatom, ničim ograničenom prostoru
izražajnih mogućnosti.
DUŠAN GAČIĆ ( I malo Irena Jukić Pranjić) 16.08. 2001. Godine
---------------------
P.S.
Nervoznima, kojima bi se mogao oteti uzvik kako "To nije strip!",
treba reči da "strip" već odavno i unutar novinske, tiskarske
industrije nije "strip". Sve češće se n.p. koristi sintagma "grafička
novela", same trake (strips) u kreativnom su smislu odavno napuštene
I "izvan mode", a crtež (la bande dessinee) odavno je ravnopravan
s drugim grafičkim izražajnim sredstvima. U početku su to ionako
pak, bili "roman u slikama", "novinski film"ili "crtani roman".
Stripom dakle, možemo zvati svaku narativnu likovnost čija dramaturška
struktura otkriva (sinkopirano) kretanje, jer taj naziv nije opisni
nego kolokvijalan.
P.P.S.
Irena kao jedna od potpisnica teksta mora u svoje ime još dodati
- sintaksa "novi strip" trebala bi podrazumijevati "emancipirani
strip". Emancipacija lat. (e + mancipium - kupljeni rob) 1. oslobođenje
od zavisnosti, podčinjenosti, ugnjetavanja; dobivanje samostalnosti;
osamostaljenje; oslobođenje od predrasuda; 2. pravn. proglašenje
punoljetnosti.
sadržaj
|
4.
|
S ONE
STRANE SVESTI
|
Ilija
Bakić
|
ZORAN JOVIĆ - LETAČ, STRIP AUTOR
S ONE STRANE SVESTI
Razbarušen crtež, čas pretrpan detaljima, čas sveden, naseljen
uobičajenim i čudesnim bićima zaokružuje strip kao delo ovog
autora posebnog rukopisa i senzibiliteta
Među najvažnijim promenama koje
je andergraund strip doneo na ove prostore jeste i demetropolizacija
stripa odražena u činjenici da se on stvara i u velikim ali prevashodno
u malim mestima a da se njegovi autori ne osećaju krivim zbog
toga. Jedan od takvih strip stvaralaca je i Zoran Jović Letač
(1967) iz Banatskog Novog Sela blizu Pančeva. Njegov rad na "pričama
u slikama" bitno je vezan za selo u kome živi što mu otvara brojne
teme kojima lokalni kolorit daje posebnu atmosferu. Ovo otvaranje
drugačijih prostora za strip i jeste odlika andergraunda koji
se ne libi da uđe u sve, do tada, "nestripovske" sredine (od malih
zajednica, geta do kanalizacije), upozna bizarne (anti) junake
i njihove doživljaje u iskrivljenim svetovima naizgled različitim
od onog na koji smo navikli (u stvari, njihova sličnost velika
je i krajnje uznemirujuća).
Rat iz vizure malog pojedinca
Letač je, u skladu sa svojom alternativističkom koncepcijom umetnosti,
i član benda "Napred u prošlost", znanog u krugovima ljubitelja
andergraund roka. Od nastanka strip škole - kružoka "Kuhinja"
njen je aktivni polaznik. Bavi se novinarstvom za lokalni list
"Naše novine" u Banatskom Novom Selu, a osnivač je i Alternativnog
kulturnog kluba Novog Sela. Stripove je objavljivao u časopisima
i fanzinima koji izlaze širom Jugoslavije te u Italiji, Sloveniji,
Portugaliji itd.
Za deset godina intenzivnog bavljenja stripom Letač je objavio
šest svezaka mini-stripova ("Pusti dete nek se igra", "Vodič kroz
kafenu šolju" 1 i 2, "Pao Rus u kupus", "Put do srca dečaka vodi
preko stomaka" i "Moja sestra i njena ćerka" i dva "dugometražna"
stripa. Prvi "Ratni dnevnik u stripu - NATO bombardovanje Jugoslavije"
čini 40-tak sličica svakodnevice mobilisanih rezervista, njihovih
strahova, snova, čudnih vizija i događaja. Letač nema nameru da
otkriva velike istine i mudrosti već da rat predstavi iz vizure
malog pojedinca, a u njegovim stripovima to je golišavi i tršavi,
bezazleno smotani momak; ovog puta on-njegova koža prigodno je
dezenirana maskiranim flekama.
"Dugometražni" strip
"S one strane svesti", novi "dugometražni" strip, izdanje "Kulturbunt"
2000.g. fantazmagorija je o tome šta je junak našao na kraju duge
i kako je nakon tog otkrovenja, poleteo do zvezda i tako opravdao
svoje umetničko ime Letač. Lako i ubedljivo autor iz etno nivoa
priče prelazi u arhitipski univerzalizam, zadržavajući finu dozu
začudnog i humornog kako na narativnom tako i likovnom planu.
Razbarušeni, neobavezni crtež, čas pretrpan detaljima, čas sveden,
razbijen u komade ili ceo (preko čitave strane), naseljen uobičajenim
i čudesnim bićima i objektima, dinamizuje i zaokružuje strip kao
delo autora posebnog, prepoznatljivog rukopisa i senzibiliteta.
Objavljeno: Dnevnik, Novi Sad, 23.07.2001.godine.
sadržaj
|
5.
|
ON-LINE
(4.)
|
Srđan
Aćimović
achim@bitsyu.net
|
Prošle
godine svetlost dana ugledao je i servis "Keenspace"
(keenspace com,
naravno), produžena ruka "Keenspota", koji pruža slične
usluge svim on-line autorima, ma koliko amaterski bio njihov rad.
Već sada lista stripova na ovom sajtu broji više od 2000 članova.
U ovolikom izboru teško je izdvojiti svoje favorite, a moglo bi
se rećI da važi i jedno uopšteno pravilo interneta: Naći ćemo
ono što nam je potrebno, ali tek posle duge potrage.
Ipak, neki autori su uspeli da se izdvoje. Jedan od njih je svakako
kanadski autor mistično potpisan sa Damonk (koji je u svom stripu
rekao gotovo sve o sebi - osim svog imena), najbolji primer inventivnosti,
ali i korišćenja interaktivnosti koju pruža internet. Verovatno
je slab crtež uzrok slabe prođe njegovog stripa "Framed"
(framed.keenspace.com)-
izuzev kod brojnih fanova među drugim crtačima. Stripu je za malo
izmakla "Cartoonist's choice" nagrada za najbolji koncept,
koji glasi ovako: Autor stripova amater Damonk, zarobio je četvoro
ljudi iz stvarnog sveta u svoj strip pod nazivom "Framed"
(što im možda ne bi teško palo da "Framed" nije cenzurisan
strip, te njegovi junaci uopšte ne poseduju seksualni nagon).
U stripu se pojavljuje još niz, isključivo nacrtanih junaka, kao
što su Ričard Nikson, Art Garfankl, Valdo, poznati lik iz skrivalica,
džinovski navalentni krompir, oživljeni natpis (?!) ovenčan nominacijom
za CC nagradu za najbolji lik neodređenog pola. Svi su oni rezultat
igara rečI koje je Damonk koristio da bi mučio svoje zarobljenike.
I dok odsustvo gotovo svake smislene radnje može da iritira, dotle
lucidan humor uvek iznova osvežava. Tako, u jednom momentu Damonk
uspeva sam sebe da zarobi u sopstveni strip i da svojim zarobljenicima
priliku da mu se fizički osvete. Za to vreme (tj. u vreme kad
su na sajtu "Framed" išle pomenute epizode) u drugim
stripovima počele su se misteriozno pojavljivati poruke tipa:
"Upomoć, zarobljen sam u sopstvenom stripu: Damonk!",
neupadljivo, na naslovnoj strani novina koje čita Majk iz CRFH!!!
ili u kafeu, na panou sa cenovniku u "Avalonu", i mnogim
drugim - to je nesrećni Damonk iz sveta stripa, a uz pomoć svojih
kolega crtača, pokušavao da javi svojim prijateljima kod kuće
u kakvoj se nevolji našao. Dotični su ga na kraju spasli, a mora
se priznati da je ovu farsu Damonk izveo ubedljivo i dokumentaristički,
uostalom kao i ovu najnoviju: njegovi junaci su trenutno u bekstvu,
pojavljuju se u raznim drugim stripovima samo na ternutak, bežećI,
a u njihovom matičnom stripu - nema ih.
"Cartoonist's choice award" za najbolje dizajniran sajt
bez konkurencije je dobio "Keenspaceov" (stari podatak,
jer nedavno je regrutovan u "Keenspot") pulen "RPG
world" (rpgworldcomic.com)
autora Iana Jones-Quartey-a, strip koji, istina, ima i svojih
mana, kao što su prenaglašenost dramskih i akcionih scena, takoreći
sklonost patosu. Ipak, ovaj strip o grupi epskih junaka iz nekakve
kompjuterske igre, osvojio je i nagradu za najbolji "strip
inspirisan igricama". Iskreno sam se iznenadio kad sam video
veliki broj stripova koji spadaju u ovu kategoriju.
Valja pomenuti I "Fans!" (faans.com),
scenariste T. Campbella, crtača Jasona Waltripa, priča o klubu
ljubitelja naučne fantastike koji biva uvučen u razne teorije
zavere sa nezaobilaznim F.B.I.-jem u pozadini. Ma koliko stereotipan
bio ovaj koncept, radi se u stvari o crtački I scenaristički profesionalno
urađenom stripu, jednoj od najozbiljnijih serija te vrste na mrežI,
čiji zapleti su daleko odmakli od banalnih zarobili-me-vanzemaljci-pa-bežim-akcionih
sekvenci koje se često mogu videti u serijalima ove tematike.
Dosije-X aroma ovog stripa može biti već viđena, ali ja ga ipak
preporučujem.
Ranije pomenuti "Chopping block" takođe je našao utočIšte
na "Keenspace-u", kao i "Boxjam doodle", i
mnogi drugi visoko kotirani stripovi.
I pored pogodnosti koje "Keenspot" I "Keenspace"
pružaju (ili možda baš zbog njih), mnogi autori su zadržali svoju
nezavisnost, tako da I dalje sami obavljaju svoje "menadžerske"
poslove. Jedan od takvih je I "PvP" ili "Player
versus Player" (www.pvponline.com)
Scotta Kurtza, još jedan strip o kompjuterskim zaluđenicima, ovaj
put u svetu kompjuterskih igara. Nadahnutog crteža, ovaj strip
govori o redakciji igračkog časopisa, 'igroholicima' skromnog
privatnog života. Mnogo toga će ostati nejasno onima koji ne spadaju
u kategoriju 'redovnih igrača', kao na primer, zašto se jedan
trol našao među članovima redakcije. No, ovaj strip se ipak nalazi
na 7. mestu "Fans top ten" liste.
"Kevin and Kell" (kevinandkell.com),
Billa Holbrooka, osvajač "Cartoonist's choice awards"
za antropomorfni strip i 8. mesto na "Fans top ten listi",
počiva na bizarnoj ideji braka između nežne vučice i robusnog
zeca, koji moraju da nauče da sputavaju svoje predatorske, odnosno
biljojedske instinkte. Rezultat ove neobične veze je, naravno,
beba zec-mesožder.
Vredi pomenuti "Bob and George" (bobandgeorge.com)
Davida Aneza, strip čiji je humor koncipiran na apsurdu, a crtež,
sasvim inovativno, na sprajtovima - pikseliziranim junacima kompjuterskih
igrica. Na ovaj način efektno je povučena veza između dve manifestacije
kompjuterske zabave. Autor je efektno parodijski osmislio svoj
stil, praveći verovatno prvi korak u stvaranju posebne estetike
kompjuterskog stripa (a pod tom mislim stripa stvaranog na kompjuteru,
jer većina on-line autora još uvek radi sa papirom i olovkom,
dok kompjuter ostaje samo 'izdavačko' sredstvo).
Korak dalje u odnosu na "Bob and George", ovaj put u
tematskom pravcu, učinili su stripovi kao što je "Online
life" (onlinelife.keenspace.com)
Michaela Powera, koji i radnju prenosi na kompjuter. Dok se autor
"Bob and George-a" ograničavao na standardne junake,
prikazane kompjuterskim stilom, autor "Online life-a"
čitaocima predočava čitav kompjuterski ekran, mesto radnje je
internet, a junaci su prisutni preko svojih internet naloga, i
prikazani sprajtovima koje koriste pri igranju igara. Logično,
negativac je mistično internet-biće čiji je cilj da im zamrzne
vezu.
Par hiljada godina unazad, i naićI ćemo na lucidni strip "When
I was king" (www.demian5.com)
švajcarca Demiana, koji pokazuje koliko je ludilo blisko genijalnosti,
jer se ovom stripu lako prašta sva morbidnost, čak perverznost,
na račun genijalne inventivnosti. Strip predstavlja nekakve antičke
zapise, nešto između hijeroglifa, pećinskih crteža i crteža na
grčkim vazama, koji pričaju storiju o kralju koji je slučajno
ostao bez krune i odela. "When I was king" može se naći
na navedenoj adresi, odnedavno dovršen, jer radi se o zaokruženoj
priči u pet poglavlja.
Postoje, naravno, i sajtovi kao Ucomics.com,
www.blondie.com,
www.dilbert.com
i drugi, koje sam namerno obišao, jer nude već objavljene novinske
stripove, među njima i legendarne "Peanuts", "Blondie",
"Calvin & Hobbes" i niz drugih, starih i novih novinskih
stripova. Ovu temu sam zaobišao jer pomenuti sajtovi imaju prevashodno
marketinšku, a ne izdavačku svrhu, a stripovi pravljeni prvenstveno
za izdavanje na papiru ne mogu se nazvati on-line stripovima -
to čak ni sami on-line autori ne žele, ma koliko to bilo laskavo
za njih.
Koncepti "globalnog sela" i "petnaest minuta slave
za svakoga" postali su bliži zahvaljujući pojavi interneta,
a korak u tom pravcu učinio je i strip, zahvaljujući on-line izdavaštvu.
Ipak, to možda ne bi bilo dovoljno da opravda postojanje on-line
stripa, da ovaj ne poseduje i druge, važnije adute: pre svega
kvalitet; zatim formiranje nove strip-scene, koja će se svojim
stilom, estetikom, tematikom, ali naravno i nesputanošću i iskrenošću,
bitno razlikovati od postojećih strip-scena.
sadržaj
|
6.
|
JUŽNJAČKA
UTEHA No 24.
|
Marko
Stojanović
misto83@ptt.yu
|
NEKOLIKO DOBRIH LJUDI
Ideja udruzivanja autora u strip
grupe nije stvar novijeg datuma (ili bar ne ekskluzivno), sto
najbolje pokazuje druzba Beogradski krug koja je, koliko je meni
poznato, radila (a gde bi drugo?!) u Beogradu pred samo izbijanje
drugog svetskog rata. Djordje Lobacev, Konstantin Kuznjecov, Nikola
Navojev, Sergej Solovjev su samo neke crtacke vedete Beogradskog
kruga koje su svojim radovima ukrasavale stranice Politikinog
Zabavnika, Mike Misa, Mikijevog carstva itd, mada autori ni pomisljali
da postavljaju temelje strip umetnosti u nas. Mladi i siromasni
(kako to nekako ide zajedno!) ruski imigranti bili su zainteresovani
za zanatski deo posla i njegovo sto bolje odradjivanje, sto je
kao direktnu posledicu imalo punjenje njihovih vecno praznih dzepova.
"Međusobno druženje, neposredno razmenjivanje iskustava ili nekakvo
samoorganizovanje u sindikat bili su luksuz." kaze o pomenutim
autorima gospodin Slobodan Ivkov o autorima iz ove grupe.
U vreme kada sam odrastao na stripu, grupe strip autora su bile
u ekspanziji. Tada mladi momci u Zagrebu su pomerali granice medija
u Novom Kvadratu, radeci uzbudljive i nove stvari koje na ovim
prostorima pre njihovog delovanja nisu bile vidjene. Mladi momci
u Beogradu su se kretali u nekom drugom pravcu, na svoj nacin
redefinisuci strip umetnost u grupi Beogradski krug 2, drzeci
se vise klasicnih obrazaca koje su potom u svojim stripovima presispetivali.
Na staroj Jugoslovenskoj sceni bila je tu Tus grupa u Makedoniji,
i (ako se ne varam) Bahaus 7… Ako pricamo o formalnim grupama.
Ako pricamo o neformalnim, njih je bilo mnogo vise. Svojevremeno
je, recimo, bilo mnogo buke niko cega u pricama o "grupi autora"
okupljenih oko projekta Tarzana u Novom Sadu, gde su sami autori
poricali postojanje bilo kakve formalne grupe. Takodje vredne
pomena bili su i povremene komune, u koje su se autori kratkotrajno
udruzivali radi rada na nekom zajednickom projektu. Projekat "Spray,
ili jedite vise supe", kao i projekat posvecen legendarnom stripu
Vindzora Mekeja "Little Nemo" zapoceti su (iako ne i privedeni
kraju), cini mi se, na tim principima.
Vec neko vreme na ovim prostorima funkcionise strip-grupa Momci
sa promenjljivim clanstvom, osim naravno Nikole Vitkovica i Gorana
Rajsica koji su tu starosedeoci. O Momcima se dosta zna, pa ovde
samo treba dodati da se pored stripa bave i nekim drugim oblicima
umetnosti i performansom, i da im, iako ih mozda ne volite, ne
mozete poreci hrabrost i kreativnu energiju koju nemilice rasipaju
u svojim samoizdatima. U Valjevu (koliko je meni poznato) funkcionise
grupa Crni krec, koja se bavi "raznim umetnostima" u koje naravno
podpada i strip, a cine je Milivoj Kostic, Dejan Bogicevic, radoje
Pavlovic, Milovan Marijanovic, Aleksandar Pojak, Danijela Pantelic
i Drago Protic, te drugi pridruzeni clanovi. Radovi Crnog kreca
javnosti su predstavljeni kroz fanzine Crni krec, Pomamna nozdrva
i Strip box.
Paznje je vredan fenomen koji karakterise poslednju deceniju dvadesetog
veka. U pitanju je pojava udruzivanja astrip autora (prevashodno
mladi) oko skola stripa, sto jeste praksa koja se u ovoj zemlji
praktikuje tek od pre nekih 7-8 godina (iz prosotg razloga sto
odprilike tada pojavljuju prve redovne skole stripa na ovim prostorima;
barem koliko sam ja upoznat). Mladi autori se tu susrecu (poneki
i po prvi put) sa istomisljenicima, razmenjuju misljenja i mogu
da uce od svojih vrsnjaka, koliko i od svojih predavaca. Duzim
druzenjem taj nacin formiraju jezgro koje se tesnje povezuje i
pocinje da saradjuje po principima crtac-scenarista, crtac-tuser
i u vidu par drugih mogucih kombinacija, kao i (sto je mozda i
bitnije) dugotrajna prijateljstva. Strip skole su okvir koji je
dovoljno labav da svakom clanu pruzi apsolutnu slobodu u njegovom
stvaralastvu i dovoljno cvrst da moze da obezbedjuje zajednicki
nastup autora na izlozbama i drugim strip manifestacijama.
sadržaj
|
7.
|
QMOVA KOLUMNA
(74)
|
Bojan
M. Đukić
bonjy@comicartist.com
|
POREZ, ŠLJAKA I DŽO SATRIJANI
ČUDNO JE TO kako
neke očigledne stvari lako mogu da se izgube iz vida... Toliko
osoba iz moje okoline nije bilo u stalnom radnom odnosu, tako
da su morale same da obračunavaju i prijavljuju porez na ostvareni
prihod umesto računovodstva firme - kad bi bile zaposlene.
Ja sam bio tzv. 'slobodni umetnik' ili 'samozaposlen' (self-employed,
rekli bi Englezi) i opet mi nije palo na pamet da se pozabavim
tim važnim aspektom zakonitog odnosa sa državom u kojoj živim
i radim. O mom radu i prihodima (tačnije, neredovnosti istih)
već je više nego dovoljno govoreno u ovim prisećanjima na nedavnu
a tako daleku prošlost i meni na um nije padalo da sednem, saberem
prihode (kakvi i koliki god da su) i rashode, podvučem crtu i
svedem račune, pa onda sve to pedantno ispišem na formularu koji
se besplatno dobija u svakoj pošti. Formular treba i poslati Kraljevskoj
službi poreza i onda čekati potvrdu od iste ili korekcije sa navedenom
sumom koliko sam dužan Njenom Kraljevskom Veličanstvu. Ophrvan
svojim dosadašnjim stanjem beznađa prosto sam prevideo činjenicu
na koju me je podsetio Miško 'Legenda', veliki i večiti prijatelj
koji me je jedne večeri posetio i postavio sudbonosno pitanje.
Smrzao sam se u spoznaji propusta. Miško - večiti svaštar, majstor
svih zanata i radnji, te znalac u kom grmu leži zec i gde đavo
spava mi je kazao da moram da to što pre obavim jer - zlo i naopako
ako me poreska služba naknadno otkrije i nagazi. U ovoj zemlji
sve pada u senku pred neumitnošću poreza; sve može da se opravda
i razume, čak i oprosti - sem propusta da se plati porez.
Našavši se u neobranom grožđu i najednom izgubljen, dobio sam
pomoć i rešenje već sutradan kada me je posetio u stanu komšija
Konrad, koji je sa nemačkom suprugom Bridžit živeo u susednoj
kući nakon što je boravio kao naš sustanar u kući u kojoj smo
Slavica, David i ja još uvek živeli. Konrad je bio knjigovođa
u velikoj kompaniji British Gas (Britanski gasovod) i ovlašćen
obračunavatelj poreza koji mi je ponudio BESPLATNU drugarsku pomoć
kad je saznao za moj novi problem. Shvatio sam da mnogo bolji
utisak kod poreskih vlasti ostavlja pojedinac koji na svojoj prijavi
ima potpis i 'mur' pravog 'akauntanta' (accountant - knjigovođa).
Prionuo sam na posao po Konradovim uputstvima, ispunio dve sveske
(dobro, ne baš sve stranice) - jednu za prihode, drugu za rashode...
bez 'čuvene' treće sveske sa nameštenim prihodima da se zavaraju
poreznici (što rutinski rade oni koji obrću veliki novac, a u
koje ja ni u ludilu nisam spadao), potom je Konrad ispunio formular
prijave i ja sam je ubrzo poslao Kraljevskoj upravi.
CRTEŽI AMBIJENATA ZA Tandem studio su lepo prihvaćeni. Svideli
su im se urbani noćni prizori, interesantne perspektive i opšta
atmosfera u olovkiranim studijama pozadine. Pitali su me koju
sam dokumentaciju koristio - odgovorio sam, nikakvu; jedino svoju
maštu i memoriju. Nije da im se nije to dopalo, ali želeli su
nešto dokumentovanije, stoga su mi uskoro dali na pozajmicu nekoliko
knjiga sa fotosima iz raznih, uglavnom starih američkih kriminalističkih
filmova, kao i papirnate rolne 'video-printauta' (video-printout).
To su bili 'zamrznuti kadrovi' skinuti sa video-plejera koji ima
priključen ili ugrađen štampač; ne sećam se da sam u Otadžbini
ikada video takvu napravu, prvu sam imao prilike da vidim tek
kad sam radio za Amblimejšn. Ta dodatna dokumentacija mi je jako
dobrodošla. Zbog 'zrnastog' i zamućenog kvaliteta print-auta nisam
mogao da primenim moj prevarantski stil pravljenja uvećanih fotokopija
i čišćenja na svetlećem stolu, stoga sam običnim gledanjem i detaljnim
perspektivnim konstruisanjem stvarao svoje lej-aut postavke. Radio
sam to sada PLAVOM mekanom olovkom i 'stumpom' (stamp - alatka
za razmazivanje grafita i senčenje od presovanog filca u obliku
zašiljene olovke) pošto sam nedugo pre toga video moćne lejaut-crteže
u knjizi o pripremnom radu za Diznijevog Aladina. Poteralo me
je dobro, crteži su delovali neobičnije i privlačnije nego da
su izvedeni običnom grafitarom. Dobro, imao sam bezbroj studija
i postavki i običnom olovkom, slikarskim grafitom, kao i super-crnom
Prizma-olovkom, ali glavninu mojih lej-auta činili su crteži izvedeni
'plavkom'. Uživao sam neviđeno, plata je stizala redovno, radio
sam za petoricu; najviše sam voleo da crtam noću, dok sam danju
jurio druge poslove i crtao drugačije stvari.
Smirenja, sreće, zadovoljstva, para, redovnog posla... Šta će
čovek više? Meni sigurno nije trebalo.
Što se tiče Vanesinih veza, stupio sam u kontakt sa njima. Studiju
u Lidsu trenutno nisu trebali crtači, imali su dovoljno svojih
ljudi. Dobro, neka. Drugi studio kome sam se obratio nosio je
ime ARKADIA i bili su smešteni u prostranoj garaži pri glomaznoj
starinskoj zgradi na granici između Patnija i Ričmonda, u jugozapadnom
Londonu. Oduševio sam se mestom i ljudima koje sam tamo sreo.
Radili su na licencnim projektima, ne samo za Diznija, već i Warner
Bros., Hanna-Barbera (uskoro deo WB imperije) i sl. Urednici koja
se zvala Kristin Bim (Biehm) su se svideli moji ponuđeni radovi,
pogotovo ovlašne studije Vinija Pua i družine iz mog skicen-bloka.
Rekla je da trenutno rade na velikoj seriji slikovnica za Amerikance
sa Vinijem i pitala me da li sam zainteresovan.
Bio sam.
Dala mi je na pozajmicu puno listova sa modelima karaktera koji
se pojavljuju u svetu A.A. Milna (Milne) - a u interpretaciji
Dizni-studija, kao i puno studija eksterijera i enterijera u kojima
delaju ti likovi, izvedeni krzavim, isprekidanim modernim potezima
koji su simpatičnim junacima davali još veću privlačnost i dinamiku.
Pokazala mi je nekoliko strana knjige u radu na kojoj je bio angažovan
njihov glavni crtač, Dejvid; radilo se o sinemaskop-crtežima na
lejaut-listovima bloka u A3 formatu, podeljenim vertikalom na
dve jednake polovine. Sve je rađeno olovkom - prvo postavka plavkom,
potom finiš 0,5 grafitarom 2B, baš kao i u animatorskom studiju,
da bi se potom odobrene stranice skenirale i digitalno obrađivale
kompjuterom, uključujući i kolorisanje, upisivanje teksta i sl.
Dobio sam za probu zadatak da uradim što pre mogu dve strane iz
slikovnice. Sutradan sam doneo urađene crteže, prihvaćeni su i
- postao sam najnoviji Arkadijin crtač. Kristina mi je dala na
trajnu upotrebu još listova sa modelima karaktera i faksovan tekst
za novu slikovnicu, ukrašen grubim i brzim, nedovršenim skicama
nekog američkog crtača koji je davao sugestije kako bi ilustracije
trebalo da izgledaju. Rečeno mi je da se što više pridržavam tih
'brejk-daun' (break-down) predloga pri izradi gotovih ilustracija
i ja sam pristao, shvatajući da mi je posao još više olakšan.
Honorar je bio vrlo pristojan, posao se radio ne za slavu i razvijanje
kreativnosti već ZA PARE i ja sam bio prezadovoljan. Pohvalio
sam se Džoniju čim me je prvi put pozvao iz Kalifornije, bio je
zadovoljan i čestitao mi je.
Hteo sam da se pohvalim i Paškvaleu ('Paškvaletu' - on je svoje
ime Pasquale izgovarao sa 'Š' umesto 'S'), ali telefonski broj
mu nije bio isti...
Te godine sam po drugi put nakon prethodne poslao Davida sa prijateljima
(stanodavnim gazdama Vidom i Vladanom te njihovom decom) u Otadžbinu.
Slavica i ja nismo hteli da preterujemo sa trošenjem, ostavivši
naše posete zavičaju za neka bolja i (finansijski) stabilnija
vremena.
Treći studio sa kojim sam se povezao po Vanesinom savetu bio je
Ulkutay Studios. Ništa grandiozno, samo tri sobe velike porodične
kuće na sprat u Hajgejtu (severni London, sa čuvenim grobljem
gde je sahranjen Karl Marks) preuređene u crtaonicu, kompjutersku
sobu i glavni 'ofis'. Vlasnici i gazde su bili bračni par poreklom
iz Turske, Nedžat i Ajša Ulkutaj. On je bio krupan proćelavi brkajlija,
pravi 'naš balkanski tip'; ona - prelepa, dugokosa dama sa bujnom
figurom i manirima filmske zvezde, uvek doterana, našminkana i
namirisana kao za snimanje, a ne celodnevno (i često noćno) dirinčenje
za crtaćim stolom. Kod njih su radili još i kolorista Majkl, bradati
tipičan engleski plavušan sa naočarima koji je strasno pušio lulu,
par turskih devojaka i jedan ćutljiv tip, Šarif, takođe Turčin.
Imali su kćerku Tulin, napupelu tinejdžerku praskavog karaktera
i eksplozivnog temperamenta, kao i minijaturno, dlakavo, odurno
i histerično pseto, Kokoa, za koje nikad nisam spoznao gde mu
je glava a gde dupence. Stalno je urlikalo i vrtelo se u krug
kao pomahnitalo.
Ulkutaji su radili ekskluzivno po Diznijevoj licenci sve što treba,
a pod kontrolom pariskog studija i zloglasnog Ulriha Šredera.
Kada su me nakon moje telefonske najave pozvali da dođem, pogledali
su mi mapu i skicen-blokove, zadržavši se na skicama Vinija Pua
sa družinom i stranama slikovnice u radu. Pogledali su se i onda
mi rekli doslovno:
- Bojan... You're the answer to our prayers. (Bojane, ti si odgovor
na naše molitve).
Objašnjeno mi je da Flitvej startuje specijalni strip-magazin
namenjen najmlađem dečjem uzrastu pod naslovom WINNIE THE POOH
i da su - do mog dolaska - bili u potrazi za čovekom koji bi trebalo
da bude glavni crtač i ilustrator tog magazina! Prezauzeti drugim
brojnim poslovima i bez dovoljno ljudi, prihvatili su 'u letu'
ponudu da rade za Flitvej, napravivši pravi 'račun bez krčmara'
i našavši se u neobranom grožđu - do mog dolaska. Rokovi su se
opako približili i vreme je bilo kratko... Pitali su me da li
sam zainteresovan da preuzmem crtanje stripova i ilustracija za
magazin u povoju i - pristao sam, naravno. Pokazali su mi brojne
stvari na kojima standardno rade - puno materijala sa Mikijem,
Pajom, Šiljom i ostalim poznatim likovima, te karakterima iz dugometražnih
filmova - Snežana sa patuljcima, Uspavana Lepotica, Aladin, Lepotica
i Zver, Mala Sirena... Sve za razne izdavače magazina, kalendara
i sl. Ajša je bila glavni crtač za praktično sve, odrađujući fazu
skica i precizne olovke, kod koje joj je asistirao Šarif radeći
najviše na svetlećem stolu, dok su dve devojke i Majkl bili zaduženi
za kolorisanje; tek po završenom celom poslu Ajša bi sa četkicom
i tušem (ili prigodnom tamnijom bojom) NAKNADNO dodavala preciznu
konturu i - posao bi onda bio gotov i spreman za slanje. Pripremali
su se da kompjuterizuju svoju produkciju, što bi im jako ubrzalo
ceo posao. Pristao sam da postanem njihov glavni 'medveđi olovkar',
pod ne baš privlačnim uslovom da dolazim kod njih svakodnevno
na posao i radim pod Ajšinom supervizijom i totalnom kontrolom.
Hteo sam da negodujem, ali pogled na gazdaričin duboki dekolte,
krupne treptave oči i zlatne sandale sa visokim potpeticama me
natera da umuknem i samo kažem 'Da'.
O razvoju situacije na tom i drugim mestima - sledećom prilikom.
Da kažem samo kako je moja poreska prijava prihvaćena i da sam
platio par stotina funti. Trebalo je da se nekako odužim Konradu
za uslugu koju druge knjigovođe DEBELO naplaćuju i uskoro se ukazala
prilika...
Moj prijatelj Dejan, muzičar-gitarista ali i klavijaturista, takođe
bivši stanar kuće u kojoj porodica mi i ja boravimo, nas je sve
ređe posećivao, a sve češće sam, bez vazda svadljive Olje. Jednom
prilikom mi je doneo demo-snimak njegove tri instrumentalne kompozicije
na kojima je radio sa svojim poslednjim bendom kojim nije bio
preterano zadovoljan. Bio je smušen i neraspoložen, pričao mi
je da ima problema sa finansijama i boravišnom vizom te da mora
na neko vreme u Beograd, i to baš u periodu kada mu se pružila
šansa da nešto 'veliko napravi' pošto mu je te snimke čuo neki
uticajni producent iz čuvene disko-kuće (ne mogu da se setim imena
firme) i naručio ceo album od najmanje osam kompozicija koje će
da budu objavljene na Dejanovom solo-CDu! Baš se kod nas tada
zatekao i Konrad; meni pade ideja na pamet i, da oraspoložim drugara
a i odužim se Konradu, predložih da svi zajedno odemo na Uembli
(Wembley) gde za nekoliko nedelja nastupa fenomenalni američki
virtuoz na gitari, Džo Satrijani (Joe Satriani). Konrad je pristao,
Dejan reče da može, samo pod uslovom da ne ide i Olja. Znači,
tu smo... Tako stoje stvari između njih dvoje... Moj David je
zahtevao da i on ide, Slavica je rekla da nije zainteresovana
i posle me je pitala odakle mi hrabrost da se tako razbacujem
sa parama. Kazao sam da je red da jednom idem na koncert u Londonu
pošto sam ih nebrojeno mnogo zbog večite besparice propustio,
da hoću mom sinu prva živa svirka u životu da bude doživljaj,
da Konrad zaslužuje da mu se odužim i Dejan da ga oraspoložim
i podržim kao prijatelja. Pristala je, smirivši se uskoro kad
nam je Konrad kazao da je njegova Bridžit takođe nezainteresovana
za taj spektakl. Telefonom sam rezervisao 4 ulaznice sa garantovanim
mestima na tribini blizu pozornice po ceni od 17 i po funti po
komadu.
Tu decembarsku noć pamtiću kao nešto veličanstveno. Uembli je
bio dupke pun. Nije bilo divljanja, sedelo se i u parteru. Predgrupa
su bili neki čikaški hevi-prangijaši pod imenom ROLL-OVER, nakon
čijeg nastupa je izašao Majstor sa strahobalnim bubnjarem, mirnim
i povučenim ritam-gitaristom koji svira i klavijature i genijem
bas-gitare Stjuartom 'Stju' Hemom (Stuart 'Stu' Hamm). Satrijani,
sav u crnom i u belim patikama te sa duboko navučenom vunenom
kapom preko glave je ODVALIO. Da čovek ne poveruje kako živo stvorenje
to može i ume da izvede na gitari..! Zvuk je bio snažan, udarao
je u dijafragmu, ali nije 'cepao' uši, tako da je bilo podnošljivo,
moćno i vrlo energično. I ni malo dosadno, što uvek misle oni
koji apriorno odbacuju čisto instrumentalni izraz. Bina je bila
skromno nameštena, sa apstraktnim motivom iscepanih platna u pozadini,
sa efektnim i nimalo agresivnim svetlom i nezatrpana opremom.
Samo osnovna pojačala sa mikrofonima ispred, na podu pedale sa
efektima koji 'boje zvuk' i omogućuju da gitara i bas povremeno
'vanzemaljski' zazvuče, te monitori; glavni teret je nosio ogroman
i moćan razglas, koji je VISIO malo iznad bine na sajlama, u dve
stereo-gomiletine zvučnika i sa leve i sa desne strane pozornice.
Možda mi je malkice zasmetao raspojasani i 'obavezni' starinski
dugački bubnjarski solo manijaka za udaraljkama...
... ali je zato Stjuov solo-deo na basu bio UBISTVEN! Do tada
nisam nikada čuo i video takvo virtuozno majstorstvo na četvorožičanom
instrumentu za koji se uvek predpostavljalo da mu je funkcija
da 'brunda' negde u pozadini u sastavu ritam-sekcije. Stju je
solirao, svirao kao klasičan gitarista i pratnju i solo na basu,
demonstrirao neviđenu i nečuvenu 'slap and tap' tehniku te stratosfersku
brzinu, melodioznost i vladanje harmonijama. Publika je celim
nastupom grupe bila oduševljena, nakon Hemovog potpurija na basu
digla se na noge i nastale su ovacije. Moj David je bio u šoku
- od snažnog zvuka, blještećeg svetla, utiska koji su vrsni majstori
ostavili... Konrad je delovao nekako zbunjeno a Dejana sam prvi
put posle ne znam koliko vremena video da se osmehuje i da je
srećan.
BEND JE USKORO završio svoj set. Samo jedan 'bis' (encore - ankor)
sa kompozicijom BIG BAD MOON gde Satrijani i peva i 'zaštitnim
muzičkim znakom' gitariste, kompozicijom 'Surfin' with the Alien'
sa istoimenog albuma čiji omot krasi Bjusemin crtež Srebrnog Surfera
(Letača) i - kraj.
Ta 1995. godina je uskoro otišla u nepovrat kao i domovi stotina
hiljada srpskih duša negde daleko, u bivšem delu onoga što je
bila moja zemlja, kojima je 'Oluja' odnela prošlost. A ja nisam
imao bolju pripremu ispraćaja iste, sa svim stvarima koje su mi
se dogodile, krunisane veličanstvenim koncertom gitariste čiji
će se uticaj uskoro pojaviti u neočekivanom vidu...
Inače, samo da još kažem kako sam spontano, kao što sam i počeo
- prestao da pijem.
sadržaj
|
8.
|
KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (84)
|
Darko
Macan
darko.macan@zg.tel.hr
|
DIVLJE OKO - DILEMA DRUGA
"Ovo što predlažem
je nešto novo," kaže Joshua York na jednom mjestu romana Fevre
Dream Georgea Martina, "a novo je uvijek opasno."
Da li sam se zato osvrnuo na izložbu "Divljeg oka" onako kako
sam se osvrnuo? Da li me je, konzervu osvjedočenu, prestrašila
mladost i svježina ideja koji su izbijali iz izloženih radova,
da li sam u predloženom novome vidio smrt svega starog i dragog,
vlastitu izlišnost?
Mislim da nisam, mislim da je u pitanju suštinskiji raskol.
Na jednom mjestu svoje bitne knjige Understanding Comics
Scott McCloud ugrubo dijeli strip autore na inovatore i pripovjedače.
Podjela nije striktna ni fiksna (sâm McCloud spominje raspon arta
spiegelmana od ranih eksperimenata do klasičnog "Mausa"), ali
odražava staru diskusiju - o odnosu forme i sadržaja - koja je
ujedno i drugo pitanje što mi se postavilo na izložbi "Divljeg
oka".
"Divlje oko" prvenstveno promišlja formu. Promijeniti tehniku,
promijeniti dimenzije, iskoračiti iz papira … Sadržaj je tu usputan
ili barem neprikladan za galerijsku prezentacije (Anžlovarovo
"Pismo bratu"). Gačićeve skulpture, na primjer, variraju njegovu
naizgled vječnu preokupaciju velegradskog usamljenika izgubljenog
među mladim bandama silovatelja, ali je variraju bez sadržajnih
inovacija, eksperimentirajući isključivo na vizualnom planu.
Eksperiment u umjetnosti, kao uostalom ni u znanosti, ne može,
mislim, biti svrha samome sebi. Eksperimentiranje je potrebno,
inovacije su dobrodošla infuzija, ali uspjeh pokusa biti će vidljiv
tek ako preoblikovanje forme zaživi u sprezi sa sadržajem, skulptura
će postati strip tek kad nam uspije reći nešto što dvije dimenzije
nisu bile u stanju.
Devedesetdevetpostotni sam pripovjedač, vezan uz sadržaj, i priznajem
da sam na izložbu "Divljeg oka" otišao s malo straha pred moćnom
lokomotivom novoga i spreman ukrasti dobru ideju, naiđem li na
koju. Vratio sam se skoro prazne vreće i smijući se od olakšanja.
"Divlje oko" pokazalo se relativno pitomim, pudlica na čijim dvorišnim
vratima tek piše da je unutra oštar pas.
***
Drugi krug nagradne igre koju sponzorira Divlji Duško. Jedan katalog
"Divljeg oka" prvome (prvoj) koji na stranicama SVesti
glasno kaže što misli o formi, sadržaju ili mojim predrasudama.
Tekstove šaljite Zlatku, on je sudac.
sadržaj
|
9.
|
VESTI IZ
SVETA
|
Strip
Vesti
|
-IZLOŽBA DANIJEL ŽEŽELJA
Od 8. septembra do 7. oktobra će radovi Danijela Žeželja biti
izloženi u Correzzola (Padova), Italija. Izložba je posvečena
fotografiji (Mignon i Umicini), ilustraciji i stripu (Danijel
Žeželj).
www.labirintidiluce.it
-ASTERIX II...
Producenti novog filma sa ovim popularnim likom su otvorili
zvaničnu web stranicu najnovijeg, drugog po redu, filma. Naslov
novog filma je "Asterix And Obelix: Mission Cleopatra",
a ako ste zainteresovani, pa još malo znate i francuski, onda
je za vas prava adresa sledeća:
http://missioncleopatre.com/
-EXPO 2001
Ove godine se EXPO 2001, festival malih izdavača,
održava od 14. do 16. septembra, u dvorani Holidej In-a, Bethesda,
Maryland. Ono što je nama, koji nemožemo tamo otići, zanimljivo,
svakako je njihov izbor stripova koji je nominovan za Ignatz-ovu
nagradu. Dakle...
Nominacije za The EXPO 2000 Ignatz Awards su:
Outstanding Artist
-Donna Barr, The Desert Peach, A Fine Line Press
-Jason Lutes, Berlin, Drawn & Quarterly
-Carla Speed McNeil, Finder, Lightspeed Press
- Tony Millionaire, Maakies, Fantagraphics Books, Sock
Monkey, Dark Horse
- Jim Woodring, Frank, Fantagraphics Books
Outstanding Graphic Novel or Collection
-Mail Order Bride, Mark Kalesniko, Fantagraphics Books
-Snake 'n' Bacon's Cartoon Cabaret, Michael Kupperman,
Avon Books
-Box Office Poison, Alex Robinson, Top Shelf Productions
-Safe Area Gorazde: The War in Eastern Bosnia, 1992-1995,
Joe Sacco, Fantagraphics Books
-Jimmy Corrigan: The Smartest Kid On Earth, Chris Ware,
Pantheon Books
Outstanding Story
-'Popeye the Savior Man', Jumbo Jape, Sean Bieri, self-published
-'Stocks Are Surging', The Collected Hutch Owen, Tom
Hart, Top Shelf Productions
-Herobear and the Kid No. 2, Mike Kunkel, Astonish Comics
-'Bygone', Flipper Vol. 2, Rutu Modan, Actus Tragicus/Top
Shelf Productions
-The Nimrod No. 5, Louis Trondheim, Fantagraphics Books
Promising New Talent
-Tomer and Assaf Hanuka, Bipolar, self-published
-Mike Kunkel, Herobear and the Kid, Astonish Comics
-Metaphrog, Louis: Red Letter Day, Metaphrog
-Rutu Modan, Flipper Vol. 2, Actus Tragicus/Top Shelf
Productions
-Ben Steckler, Get BenT, self-published
Outstanding Series
-Magic Whistle, Sam Henderson, Alternative Comics
-Mjau Mjau, Jason, Jippi Forlag
-Herobear and the Kid, Mike Kunkel, Astonish Comics
-Berlin, Jason Lutes, Drawn and Quarterly
-Finder, Carla Speed McNeil, Lightspeed Press
Outstanding Comic
-Sequential No. 6, Paul Hornschemeier, I Don't Get It
Press
-Mjau Mjau No. 7, Jason, Jippi Forlag
-James Kochalka's Sketchbook Diaries, James Kochalka,
Top Shelf Productions
-Herobear and the Kid No. 2, Mike Kunkel, Astonish Comics
-Frank No. 4, Jim Woodring, Fantagraphics Books
Outstanding Minicomic
-Jumbo Jape, Sean Bieri, self-published
-Tepid Spring 2001, John Hankiewicz, self-published
-Amy Unbounded No. 12, Rachel Hartman, Pug House Press
-Democracy: Mime Complaint No. 5, Jesse Reklaw, self-published
-Low Jinx 3: The Big Rip- Off, various, edited by Kurt
Wolfgang, Noe-Fie Mono-Media
Outstanding Online Comic
-When I Am King, Demian 5,
www.demian5.com
-'Future Genies of Mush Past,' Ben Jones,
www.usscatastrophe.com/cannon/jones_b/future_g_old/index.htm
-I Can't Stop Thinking, Scott McCloud,
www.scottmccloud.com/comics/icst/index.html
-Zot! Hearts and Minds, Scott McCloud,
www.scottmccloud.com/comics/zot/index.html
- Jeremy, Jonathan Morris,
www.ape-law.com/jeremy
Ovi ne dobijaju nagradu, ali kažu ljudi da su važnu...:)
The jurors for the Expo 2001 Ignatz Awards are:
Matt Feazell
Roberta Gregory
Jon 'Bean' Hastings
Sam Henderson
James Sturm
-USAMLJENI KAUBOJ... (ispravka)
Kreator jednog od najvećih
francuskih strip junaka, kauboja Taličnog Toma (Lucky Luke),
umro je 16. jula (a ne 20. jula), u 78 godini života.
Greška se javila zbog činjenice da su news servisi 20. jula
preneli tu informaciju kao najnoviju vest bez napomene da je
ipak stara par dana...
Tek sada, retroaktivno, je objavljen i datum...:(
sadržaj
|
10.
|
LINKOVI
|
Strip
Vesti
|
-75 epizoda Alan Forda online!!!
http://home.swipnet.se/alanford
sadržaj
|
11.
|
DATUMI
|
Strip
Vesti
|
Datumi od 24. avgusta
do 7. septembra
25. avgusta 2000. U
stotoj godini života, u američkoj državi Oregon, umro je Carl
Barks (Karl Barks) tvorac legendarnog Paje Patka.
27. avgusta 2000. Alternativni Kulturni Klub u Banatskom
Novom Selu je priredio promociju strip fanzina Kuhinja.
Među gostima je bio i Aleksandar Zograf, koji je objasnio
istorijat ovog projekta, nakon čega je bio projektovan i četrdesetominutni
animirani film "Brutalna bolnica" (Hopital Brut), u produkciji
francuske autorske grupe Le Dernier Cri.
29. avgusta 2000. Otvorena je izložba francuske avangardne
autorske grupe Le Dernier Cri (Zadnji Krik), pod nazivom
Hopital Brut. Izložba je otvorena u KUD France Presseren
u Ljubljani gde su iste večeri prikazana i dva animirana filma
ove autorske grupe: "Le dernier Cri" i "Hopital Brut".
---------
27. marta 1901. Rođen je Carl Barks (Karl Barks)
tvorac legendarnog Paje Patka na farmi u Merrill-u, u Oregonu.
Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa"
Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka
Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".
sadržaj
|
... |
Ako znate nekog ko bi
bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite
mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi
i tako upiše na mailing listu.
Zlatko Milenković
zmcomics@neobee.net
www.zmcomics.co.yu
Zlatko Milenković,
Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
|
STRIP
VESTI SU BESPLATNE
|
Ako ne želite da ubuduće
dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu
(subject) napišite ODJAVA. |
|