SVesti

STRIP VESTI

Broj:
124
29.06.2001. Godina III

prošli broj - arhiva - sledeći broj SADRŽAJ PROMOCIJA STRIP PRESSINGA - mail POZIVNICA - DIVLJE OKO - Ivana Armanini BERNARD WILLEM HOLTROP - Remont LETNJA ŠKOLA STRIPA - mail ENTROPIJA IZLAŽE - Damir Smith LEPE VESTI IZ VALJEVA - Srđan Aćimović ZVEZDANE STAZE IGORA KORDEJA - Aleksandar Manić BOGATO I ŠARENO - Ilija Bakić KOMENTAR NA KOMENTARE - Marko Stojanović JUŽNJAČKA UTEHA No 16. - Marko Stojanović QMOVA KOLUMNA (66) - Bojan M. Đukić KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (76) - Darko Macan DEJAN SIJUK, STRIP AUTOR - Strip Vesti VESTI IZ SVETA - Strip Vesti -TOVE JANSSON -100 BULLETS POZIVI NA SARADNJU - mail PISMA ČITALACA - mail LINKOVI - Strip Vesti DATUMI - Strip Vesti
Svi prilozi su vlasništvo autora. U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora), u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI. Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za strip je na sledećoj adresi: www.zmcomics.co.yu/svesti NEŠTO IZMEĐU... ODLUKE I ŽELJE Svi želimo, barem većina čitalaca Strip vesti, da budemo uspešni autori. To naravno podrazumeva da treba raditi kvalitetno, da naši radovi treba da se dopadnu čitaocima, da postignemo velike tiraže i da kritike budu povoljne. Trebalo bi tako da bude: veliki tiraži = dobre kritike!!! Ali… da li je baš tako? Vrhunski stripovi, kako mi autori, a bogami i kritičari, volimo da kažemo, u stvari se jako slabo prodaju. Korto Maltez svog francuskog izdavača, Casterman, dovodi pred bankrotstvo, Munjoz jedva par hiljada kopija proda, a tako je i sa ostalima. Ko god je pokušao da proda "vrhunsku umetnost" doveo je svog izdavača u finansijke teškoće. Naravno, svi izdavači pomalo štampaju "vrhunski kvalitetne" radove kao mali alibi za ostalo što objavljuju. Šta autorima ostaje da biraju? Da li će biti dobro prodavani ili će biti alibi za izdavače? Da li želite da vas kolege autori tapšu po ramenima i hvale ili želite da se vaš strip proda u par stotina hiljada primeraka? Da li želite dobre kritike ili dobru prodaju? Na autorima je izbor kakve će stripove raditi, na urednicima je da odluče kako će im magazin biti koncipiran, na kritičarima je da procene šta je kvalitetno, na istoričarima je da, uz vremensku distancu, daju pravu ocenu veličine jednog dela… Ko može na koga da se ljuti? Da li autor, koji se odrekao mnogobrojnih blagodeti života zarad istrajavanja na svojoj ideji i umetničkoj viziji, treba da se ljuti na izdavača koji zarad održavanja svoje strip edicije, koja po pravilu stoji na klimavim nogama, bira stripove koji će se bolje prodavati. Da li izdavač treba da stane iza autora koji ima autentičnu viziju ili iza svojih saradnika koji treba da dobiju platu i od toga žive? Kako pomiriti potrebe autora i izdavača? Da li je jedino rešenje da se pogledamo u ogledalo i kažemo sami sebi šta smo odlučili? Da li ćemo zauvek živeti boemski u malim sobičcima ili praviti autogram turneje? Sve to naravno i uz činjenicu da smo najbolji, kakvim god se stripom bavimo…:) I šta sada? Opet pravim pometnju? Jedan od čitalaca Strip vesti me je u vezi prošlog uvodnika pitao šta mi je bilo, da li sam nešto pop!...? Ma nisam. Samo podstičem ljude na razmišljanje i izazivam čitaoce da se u što većem broju pridruže pisanju i razvijanju polemike… nisam rekao svađe već… polemike. S poštovanjem, Zlatko Milenković sadržaj
1.	PROMOCIJA STRIP PRESSINGA	mail
U petak 29.juna u 20 časova u prostoriji SKC-a u niškoj banovini se održava promocija Strip pressinga. Prva trojca koja su se javili za besplatan primerak su: Nenad Krstić iz Smedereva, Srdjan Panić iz Pirota i Srdjan Aćimović (on se javio Marku pa neznam odakle je). Tek u petak preuzimam primerke za slanje tako da ih možete očekivati sledeće nedelje. sh mailto:henrih@ptt.yu sadržaj
2.	POZIVNICA - DIVLJE OKO	Ivana Armanini
POZIVNICA s radoscu vas mozemo obavijestiti da smo se organizirali u grupu! i to ne bilo kakvu! sve redom vrsni crtaci i crtacice. ime nam je divlje oko i pucamo visoko. nasa grupa imati ce prvo predstavljanje u utorak, 3.7.-15.7. u galeriji primijenjene umjetnosti u SC-u. ujedno ce se dogoditi i promocija fanzin-kataloga FLIT. obavezno dodite! izlozba ukljucuje radove 8 autora stripa/strip-skulptura, strip-reljefa, te strip-tabli nepredvidljivih dimenzija. strip-grupa DIVLJE OKO nastupa 3.7- 15.7. u 8.sati galerija primijenjenih umjetnosti (predvorje kina sc) + FANZIN KATALOG FLIT armanini anžlovar dulčić jukić gačić klakočar nemeth todorowski sadržaj
3.	BERNARD WILLEM HOLTROP	Remont
Zahvaljujuci asocijaciji Remont, domaca publika ima priliku da sretne Willema, jednog od najznacajnijih predstavnika "crnohumornog" stripa u Francuskoj. U prostoru galerije Remont ce, naime, 5. jula u 19h biti otvorena izlozba stripova i karikatura, i uprilicen razgovor sa autorom kojeg ce voditi Aleksandar Zograf. Radovi izlozeni ovom prilikom zapravo cine tek mali isecak iz bogate produkcija Willemovih stripova, a posebnu zanimljivost cini izbor karikatura nastalih tokom devedesetih, koje su pratile razvoj situacije u Jugoslaviji - od zacetka krize s pocetka decenije, do vremena nakon NATO bombardovanja. Strip crtac i ilustrator, Willem (Bernard Willem Holtrop) je rodjeni Holandjanin, koji od 1968. godine zivi u Parizu. Karijeru je zapoceo objavljujuci u satiricnim i politicki angazovanim casopisima u Holandiji druge polovine sezdesetih ( medju najznacajnijim je hipi magazin Provo). Sa prelaskom u Francusku, Willem objavljuje u legendarnim casopisima Hara Kiri i Charlie - njegov rad se u znacajnoj meri priblizava radikalizmu i ekspresivnosti koji karakterisu underground produkciju koja u to vreme cveta u Americi. Pocev od kasnih sedamdesetih, Willem redovno objavljuje u jednom od najznacajnijih dnevnih listova u Francuskoj - Liberation. Pored spomena vredne saradnje sa satiricnim casopisom Charlie Hebdo, objavio je i gotovo cetrdeset knjiga - zbirki radova, ucestvovao na brojnim izlozbama, i saradjivao sa nekim od znacajnih imena iz sveta stripa, kao sto su Holandjanin Joost Swarte i Amerikanac S.Clay Wilson. Godine 2000., Willem je dobio i jednu od najprestiznijih holandskih nagrada za strip. Ono sto karakterise radove ovog autora jeste politicka satira sa jedne, i opsednutost ljudskim telom (njegovim izopacenjem i preobrazajima) s druge strane. Zajedno sa Reiserom (koji je nasoj publici poznat po radovima koje je svojevremeno objavljivao zagrebacki list Polet), on svakako spada medju izrazite pobornike mracnog humora. Posebna je zanimljivost da ce Willem raditi na grafickim beleskama, zasnovanim na utiscima tokom boravka u nasoj sredini. sadržaj
4.	LETNJA ŠKOLA STRIPA	mail
Zahvaljujući Ivanki Apostolov, preko Makedonije, nam je stigla informacija o letnjoj školi stripa: Academy of Mobile Arts 2001. – pokrovitelj Institut za otvoreno društvo Crne Gore Fondacija Montenegro Mobil Art Ljetnja škola i radionica stripa u saradnji sa Francuskim kulturnim centrom u Podgorici na temu Dramaturgija stripa Cetinje 10 – 20 jul Voditelj i autor škole Paskal Rabate (Francuska) Škola stripa predstavlja dio ovogodišnje ljetnje škole Academy of Mobile Arts Fondacije Montenegro Mobil Art. Cilj škole stripa jeste pokretanje strip produkcije u Crnoj Gori, obzirom da postoji određen broj autora koji se bave stripom. Strip produkcija i strip kultura zauzima značajno mjesto u razvijenim kulturnim sredinama i obuhvata više kulturnih i urbanih fenomena. Cilj nam je da promovišemo ideju autorskog stripa u Crnoj Gori i šire i da iniciramo pokretanje strip scene koja bi aktivno djelovala i bila jedan od značajnijih urbanih i subkulturnih modela kulture. Školu će voditi francuski strip umjetnik Paskal Rabate( lauerat nagrade za najbolji strip "Ibicus" na međunarodnom festivalu stripa u Angulemu) čija je osobenost stripovanje književnih djela. Paskal Rabate je bio gost naše Fondacije u martu gdje se podgoričkoj publici predstavio izložbom svog stripa "Ibicus" objavljenom u četiri toma, kreiran adaptacijom i vizuelizacijom istoimenog romana ruskog pisca Alekseja Tolstoja. "U ljetnjoj školi biće okupljeni mladi umjetnici i ja ću pokušati da im pomognem, i uvučem ih u veliku avanturu stripa. Jezik stripa je poseban, mora se voditi računa o kompoziciji, o slici koja je bila prije, o slici koja slijedi, odnosno o logici čitanja. Postoji jedna određena gramatika stripa koju treba poštovati, određeni kodovi." Paskal Rabate STRIP KAO FILM "Najvažnije je zadržati se na funkciji pogleda, na logici čitanja teksta. U jednaoj sceni razgovora lik koji je na početku na lijevoj strani mora na toj strani ostati do kraja. Isto važi i za onog koji je sa desne strane. Moj cilj je da dovedem čitaoca do kraja priče ne narušavajući njegovu stabilnost. Priča treba da je laka za praćenje i jasna. Volim da ličnosti budu nejasne, dvosmislene, ali ne i priča. Stripom pokazujem jedan drugi vid romana. Mislim da strip isto kao i film dotiče neku univerzalnu, širu dimenziju." Paskal Rabate Školu stripa će pohađati deset polaznika. Predviđeno je da se u navedenom periodu održavaju predavanja i radionice u ukupnom trajanju od 4 sata. Svi zainteresovani mogu se prijaviti za učešće do 05. jula. Potrebno je da učesnici sami odaberu djelo, scenario, adaptaciju i sl. koja će biti predmet rada u školi. Škola je predviđena kao individualni i grupni rad sa umjetnikom. Izbor tehnike je takođe na polaznicima. Škola će dati mogućnost teorijskog obrazovanja, a imaće i praktičan rezultat koji će učesnici dalje razvijati. Poslije završetka škole predviđena je izložba radova nastalih kao rezultat radionica, a u kasnijem periodu poslije završetka radova učesnika predviđeno je i publikovanje radova. Škola je besplatna. Učesnici jednio plaćaju troškove smještaja na Cetinju. Ukoliko ste zainteresovani kontaktirajte nas i oko rezervacije smještaja na Cetinju. Srdačan pozdrav, Janko Ljumović, sekretar Fondacije MMArt kontakt adresa Fondacija MMArt Novaka Miloševa 48 81000 Podgorica tel. 081 621 392 fax 081 224 204 e-mail mmart@cg.yu sadržaj
5.	ENTROPIJA IZLAŽE	Damir Smith
Otvorena je još jedna izložba grafičke radionice Entropija i to 21.-og juna u 21.00 u subotici u kafiću "session" (bivši gustav). Izlažu: Miroslav Lazendić, Damir Pavić - Septic, Saša Pijuković - crc, Vanja Subotić, Rusim Čelik, Marko Božinoski, Željko Petrić i Dejan Stošić. Izložba ce biti postavljena dokle god bude zainteresovanih da pogledaju ili se ne pojavi neki novi projekat ... sadržaj
6.	LEPE VESTI IZ VALJEVA	Srđan Aćimović achim@bitsyu.net
Posle prekida od dve godine, valjevska Strip-škola ponovo je proradila krajem marta ove godine, ovaj put u obliku Strip-studija koji okuplja ne samo autore, već sve zaljubljenike u strip. Okupljanja su četvrtkom u Galeriji "34" Od 97', Milivoj Kostić je pri valjevskom Domu omladine i galeriji "34" vodio strip školu kao nastavak škole koju je pre 17 godina vodio Zoran Stefanović. Silom prilika, škola je obustavljena 99' da bi ove godine ponovo krenula, opet pod vođstvom Milivoja Kostića. Ovaj put u kombinaciji je i Otvoreni klub "Horizonti", sa svojom akcijom oživljavanja aktivnosti u zamrlom Domu omladine. Okupljanja imaju za cilj protok informacija, razgovore o stripu, ali pre svega edukaciju na polju kulture čitanja stripova. U planu su izložbe, strip-časopis, tribine, performansi, animirani film.... Najsvežiji projekat je crtanje stripa najvećeg formata u zemlji. O tome će se tek pričati. sadržaj
7.	ZVEZDANE STAZE IGORA KORDEJA	Aleksandar Manić
Za vreme Dominionskog rata, u borbu su ubaceni svi svemirski brodovi osim jednog - Enterprajza, koji se pod komandom kapetana Zzan-Lik Pikara nalazi se u drugoj galaksiji. Iskoristivsi ratnu pometnju, gusteroliki Gornovi pokusavaju da se osvete za poraz koji im je pre citavog veka naneo kapetan Dzejms Kirk. Posada Enterprajza - kapetan Pikar, komandanti Rajker i Dejta, uz pomoc Klingona pokusavaju da zaustave krvolocne Gornove. "Zvezdane staze - Gornska kriza" (Paramount Pictures/DC Comics) poslednji je strip album u avanturama druge generacije svemirskih pustolova sa broda Enterprajz. Kevin Anderson i njegova zena Rebeka Moesta, autori scenarija za albume X-Files i Ratovi zvezda, napisali su uzbudljivu pricu koja u pravoj "stazarskoj" tradiciji ide putem zvezdane opere. Posebnost ovog albuma je crtez hrvatskog strip majstora Igora Kordeja. "Gorn kriza" od 90 tabli, uradjena je u koloru direktno nanesenom na papir, sto iziskuju talenat, tehniku i disciplinu. Zahtevi izdavaca za hiper-realizmom primorali su Kordeja da vestim pristupom dovede crtez do granice realizma i stilizacije. Filmsko kadriranje, narocito u akcionim scenama, uspesno ubrzava radnju, a Kordej cesto pribegava kadrovima koji se prostiru preko citave table. Izvanredan kolorista, Kordej se trudio da tonovima i intenzitetom boja dopuni narativan postupak i kompoziciju tabli. Medjutim, najvazniji deo Igorovog rada bio je posvecen gornskoj civilizaciji. Gusterolika bica pojavila su se u "Zvezdanim stazama" 1967. godine u epizodi "Arena" i nisu sadrzala dublja objasnjenja. Kevin Anderson takodje nije razradjivao Gornove, tako da se rad Igora Kordeja (antropologa Federacije, kako pise u dodatku) prostirao ne samo na gornsku arhitekturu i svemirske brodove, nego i na njihov rasni i kastinski sistem, kao i njihovo drustveno uredjenje. Paramount jedino nije dozvolio Kordeju da promeni lik Gornova u stilizovane dinosaoruse, nego su trazili da zadrzi stari izgled gusterskih gumenih maski. "Rad sa Igorom bio je razlicit u odnosu na saradnju sa drugim crtacima - kaze Anderson, popularni pisac i scenarista - obicno napisem pricu, posaljem je i nakon nekoliko meseci dobijem nacrtan strip uz napomenu - nadam se da ce Vam se svideti. Sa Igorom je bilo drugacije. On je ucestvovao u svim fazama stvaranja price i predlagao kako da izgledaju table. Posto je on umetnik izuzetnog vizuelnog osecaja, uvek je nalazio najbolji nacin prikazivanja scena, o cemu svedoci sâm album." sadržaj
8.	BOGATO I ŠARENO	Ilija Bakić
STRIP BOGATO I ŠARENO Osmi broj "Novog Stripera" donosi mnoštvo veselih, ciničnih, tužnih i mračnih priča u slikama afirmisanih i mlađih alternativnih stvaralaca. Osmi broj "Novog Stripera" donosi, kako se to i očekuje od ovog izdanja mnoštvo veselih, ciničnih, tužnih i mračnih priča u slikama afirmisanih i mlađih alternativnih stvaralaca. Čitalac ima utisak da je urednik, Radovan Popović, iz sve snage želeo da na 40 strana predstavi što više uzbudljivih strip svetova ne bi li tako ponovo dokazao da kraj nas postoji neodoljivo bogatstvo koga smo nedovoljno svesni. Zbog toga sadržaj "Stripera" počinje od korica, ilustracije/stripa Danijela Savovića o šagalovskim vizijama dve anđelice sa stripom u krilu. Neda Dokić je autorka koja se najčešće pojavljuje u ovoj svesci. Njene junake "Miša u epizodi Miša i Lasta u epizodi Lasta", "Serafina u proleće", kao i one bezimene, zatičemo u apsurdističkim dilemama iz kojih za te bizarne kreature nema zadovoljavajućeg izlaza. Saša Mihajlović autor je kaiša sa novim mukama "Glave noja" i priče o tužnom Danilu, njegovom prijatelju Svetozaru koji iz mrtvih podiže pogrešne ljude i oživljenom cirkuskom akrobati kome brzo dosadi novo stanje. Mr. Stocca daje svoj doprinos varljivosti onoga što (ne) vidimo i ljubavi prema - leptiru (Uspaljene misli u epizodi Kurcšlus). Parčence doživljaja Popoška i Cveća, ovog puta u bestežinskom stanju, delo su Wostoka i Grabowskog, za kojima sledi susret bubica sa famoznom silom usisivača u izvođenju Tihomira Čelanovića. Srđan Đile Marković otkriće nam kako su u jednoj maloj, vrlo maloj zemlji njeni mali ljudi naučeni da budu samo mali a da je zamišljanje velikog vrlo opasno. Sa svoje strane ovom razmišljanju, Tromb će priložiti puzle otkačenih "Đubretarije Pizdarije" koje se završavaju - hapšenjem. Ivana Filipović portretiše sudbinu sestara sklonih seksualno/životnim eksperimentima koje stanuju u njenom komšiluku. "Agonizmi" Živana Miloradovića zahvalan su povod za strip Miloša Krsmanovića - Krleta. "Eden moment od eden običan den na eden zaeban policaec" tema je stripa gosta iz Makedonije Gorana Dačeva. U storiji "Živela dečja anarhija" A. Zograf otkriva prednosti sveta u kome žive deca i postavlja pitanje zašto klinci žude da odrastu? Ivan Grubanov majstorski pretače u strip žudnju za letenjem ili šetnjom sa drugom Luis nepokretnog Supermena. Razigranim crtežima i vrcavim dijalogom A. Opačić predstavlja doživljaje pužolikog Fosila i vukolikog Swatcha. "Za doručak pavlaka, litar konjaka za ručak, posle posla zabava" i tako u krug baulja junak Dejana Uzelca. Uz muke maratonca koga ganjaju vragolaste curice, kako to vidi Nataša, te "Otmicu babe" Bodrože, "Gilipterove snove" Ane Matić, Dućine indijance i tužne devojke Veljka Pajka, kao uvid u radove "onih koji obećavaju", zatvara "Striper 8" ponudu kojoj se treba vraćati. Objavljeno: "Dnevnik", 8. jun 2001. godine, Novi Sad sadržaj
9.	KOMENTAR NA KOMENTARE	Marko Stojanović
U ovom tekstu bih zeleo da dam svoj komentar na tekst gospodina Srecka Jovanovica u prethodnom broju Strip vesti u kome on skrece paznju na eventualne propuste i nelogicnosti u mom intervjuu sa Nikolom Mitrovicem Kokanom. Kao prvo, ovaj novinar (koji je u datom trenutku imao 19 godina i nikakvo novinarsko iskustvo) nije imao nikakav unapred osmisljeni stav (narocito ne nipodastavajuci) prema delatnosti Decjih novina. Iako sam imao ogromno postovanje za lik i delo Nikole Mitrovica Kokana, nikada ne bih sebi dozvolio da iskrivim ili maliciozno upotrebim bilo koji deo intervjua sa Kokanom, upravo radi samog respekta prema Kokanu. Zarad tog postovanja ja sam preuzeo na sebe da doslovno prenesem moj razgovor sa Kokanom (sa izuzetkom nekih redakcijskih izmena koje se ne odnose na fakticku tacnost napisanog i izgovorenog). Sve sto se u tom intervjuu nalazi Kokan je i izgovorio, i ja mogu gospodinu Srecku Jovanovicu (ili bilo kom zainteresovanom) prezentovati kasete na kojim se nalazi snimak intervjua u celini, a sve u cilju utvrdjivanja vernosti transkripta originalnom razgovoru. Za samo Kokanovo misljenje, ili pak za njegovo secanje na te dogadjaje ja ne mogu preuzeti odgovornost, i ako gospodin Srecko Jovanovic ima kakve primedbe na njih, veoma mi je zao, ali Nikola Mitrovic Kokan nije vec cetriri godine dostupan za bilo kakvu razmenu misljenja. 1. Kokan je cesto imao obicaj da kaze kako je pomagao u vizualnom osmisljavanju serijala Mirko i Slavko, i to je po mom misljenju na neki nacin i tacno, s obzirom da su table na kojima je Kokan radio jasno uocljive i prepoznatljive. Kao clan ekipe koja se time bavila, imao je puno pravo da bude sentimentalno vezan za svoju tvorevinu, odnosno na svoj umetnicki tretman tudjih likova. 2. Kokanova recenica o njegovom nacinu stupanja u radni odnos i prvom kontaktu sa Decijim novinama je prenesena od reci do reci iz njegovog govora. Dokaz postoji. 3. Opet, Kokanova secanja su Kokanova secanja, i ja nisam imao razloga da sumnjam u rec covek za koga se znalo da je na ivici smrti, a iz nasih privatnih razgovora proizilazi da je i sam toga bio svestan. Ne vidim razlog zbog koga bi lagao mene, a posredstvom mene i brojne citaoce. 4. Podaci izneseni o Kokanovim problemima u crtanju nisu mi poznati i o njima ne mogu suditi, posto sve informacije koje ja imam dolaze od secanja na moje razgovore sa Kokanom. 5. Podaci koje je meni Kokan pruzio su ponesto drugaciji od podataka gospodina Srecka Jovanovica, i ja opet ponavljam da ne vidim razloga zbog koga bi Kokan svesno iznosio neistine o svom radu. Sasvim je jasno da to nije iz nade u neku materijalnu korist, ako ni iz potrebe uvelicavanja svoje slave posto je Kokan bio retko skroman covek sto mogu potvrditi svi koji su ga iole dobro poznavali. Ono sto je mladi novinar (to jest ja) znao o Kokanu proisteklo je iz njegovih razgovora sa Kokanom (posto mu sama njegova mladost nije dozvoljavala da se u cinjenicno stanje uveri iz prve ruke). U mom tekstu nema euforije, vec vise neke sete u razgovoru sa covekom, legendom koja mi je pomogla da napravim prve ozbiljnije korake u svetu stripa a za koju je bilo sasvim ocigledno da ce nas uskoro napustiti. Zato je moj tekst mozda emocionalno obojen (za sta nisam bas ni siguran da je tako losa stvar), ali taj nostalgican sentiment definitivno nije uticao na bilo kakvo iskrivljivanje cinjenica i validnosti izgovorenog. Ukoliko je Kokanu pridat prevelik znacaj (za sta sam apsolutno siguran da nije istina), to je posledica Kokanovog misljenja o samom sebi i o poslu koji je obavio. Sve te Kokanove neiskazane vrline nisu se nasle u intervjuu iz samo jednog razloga-zato sto sam Kokan nije nasao za shodno da ih pomene i da na njih skrene paznju, posto je u razgovoru (koji je trajao negde oko tri i po sata) imao apsolutno ravnopravnu ulogu sa novinarom, to jest samnom. Nalazim da je sad tacka stavljena na sve nesporazume, i srdacno pozdravljam postovanog gospodina Jovanovica i sve citaoce Strip vesti, U Leskovcu, 22. juna 2001. godine, Marko Stojanovic sadržaj
10.	JUŽNJAČKA UTEHA No 16.	Marko Stojanović misto83@ptt.yu
I OPET CEMO O UZORIMA Skoro svi smo imali uzore u bavljenju stripom (kazem skoro svi jer tu i tamo se pojavi neki mali genij koji samo baci pogled na medij i vec radi bolje od svih ostalih; kakve je uzore taj imao?), u tome cemo se svi, nadam se, sloziti. A neki od tih ljudi ciji smo svaki korak pratili, cijem smo se svakom crtezu ili scenariju divili poceli su da nam znace vise od pukog uzora, zar ne? Postajali su nam, u pravom smislu, idoli. Znacili su nam mnogo, i bili su visoko iznad nas, na tronu, savrseni, nepogresivi, Niceov natcovek im nije bio ni za prineti…Prestali su biti ljudi, u trnutku kad su postali idoli. A onda su neki od nas zakoracili u sam medij. Poceli su da se bave istim poslom, da objavljuju u istim casopisima, na kraju krajeva, da se krecu u istim, ili makar bliskim krugovima. I videli su svoje idole izbliza. Ne vise kroz njihove radove, velicanstvene tvorevine kakve su bili, ne vise cak ni kroz njihove intervjue, u kojima su ipak uspevali da odrze neki javni lik (svesno ili nesvesno), vec kroz njihove licnosti. Videli smo ih ne kao autore, vec kao ljude. I mozda nam se nije dopalo to sto vidimo. Mozda su neki od njih prema nama bili neljubazni, neki su nam mozda prilazili s viska (smatrajuci, opet mozda, da im njihovo mesto u industriji to u punoj meri dozvoljava), drugi su bili sujetni, treci su jednostavo bili losi ljudi. Ali bili su to ljudi. Bili su to ljudi, sa svim svojim manama i vrlinama, koje sve nas krase i ruze naizmenicno. I u trenutku kad su iskazali sve svoje mane, neki od njih prestali su biti idoli…Po kratkom postupku, bez ikakvog fer sudjenja i prave zalbe. Meni na dusu. A to je ruzna stvar. Ruzna je stvar izgubiti nesto sto te je vuklo napred, drzalo u teskim trenucima. Ruzna je stvar izgubiti nekog tebi vaznog, nekog kao sto je uzor. Upravo zato toliko vise cenim neke ljude, ljude koji su mi bili uzori i idoli, a nisi me razocarali kad sam konacno sa njima dosao na ti. Zato postujem neke ljude koji su bili topli i neposredni, ljude koji su mi postali prijatelji pre nego sto sam sa njima zavrsio prvi razgovor. Postujem i cenim te ljude, iako u razgovorima sa njima vise nema onakvog strahopostovanja i uzbudjenja kao prvi put. Uspeli su da budu ljudi, ali su uspeli da ostanu idoli. Postujem ih i cenim zbog svega sto su uradili, ali ih volim zato sto me nisu razocarali. P.S. Molim Borisa Lazica da mi se ponovo javi, jer sam izgubio njegovu adresu, a zeleo bih da ostvarimo kontakt. sadržaj
11.	QMOVA KOLUMNA (66)	Bojan M. Đukić bonjy@comicartist.com
KAKO SE JA I BETMEN NISMO NAŠLI (1) SA STANJEM BESPERSPEKTIVNOSTI i stalnog iščekivanja 'da se nešto desi' najzad sam imao priliku da se raziđem na način o kojem samo može da se sanja - povoljno mišljenje o mom crtanju koje je izrekao Rik Tejlor - direktor u DC'u za specijalne projekte - i obećanje da će mi poslati poštom scenario Kelija Paketa i karakter-modele sa 'stilskim vodičem za crtače' stripa "Betmenove Avanture" na osnovu mega-uspešne TVanimirane serije su me vratili u neki vid normale i optimizma. Za svaki slučaj sam posle par nedelja telefonirao Riku u Nju Jork 'tek da kažem zdravo' i 'raspitam se za zdravlje' i on mi je najljubaznije potvrdio da se paket već nalazi u pošti, odnosno na putu ka Londonu. Ja sam se pohvalio kako vredno vežbam crtanje karaktera i ambijenata u stilu Majka Perobeka na osnovu strip-magazina koje redovno pratim i on se o tome pohvalno izrazio rekavši da ne sumnja kako ću uraditi dobar posao, te da se raduje unapred našoj saradnji u timu u kojem on figurira kao kolorista. Oh, užitka..! Jao, slasti i podmazivanja mog poljuljanog egoa..! Mislim, stvarno na stranu pare, priznanja i bilo kakav uspeh-- ali nema ništa lepše i draže crtaču u stalnoj borbi za opstanak u stripu od pohvale i podržavalačkog urednikovog 'milkenja' po glavi. Ako ima istine u tome da smo mi stripadžije zapravo samo idealističke smetene ovce - onda ja zaslužujem da budem titularni ovan-predvodnik stada. Nemam reči da opišem entuzijazam i energiju sa kojom sam se bacio na 'upijanje' stila. Dan i noć sam dreždao nad crtaćim stolom vežbajuci dok mi nije počelo izlaziti na nos crtanje svih likova u Perobekovom stripu, skidajuci ponekad kompletne 'kadrove' ili čak cele table iz sveske stripa. Moram da priznam kako mi je teže išlo sa ženskim likovima ali sam smatrao da je umeće sa nosećim karakterima najvažnije - kao i baratanje perspektivom. Nekoliko skicen-blokova sam ispunio od korica do korica, a na svojim časovima u Cartoon Centre-u sam ne preterano diskretno uveo predavanja o crtanju 'na Novi Način Koji Će Postati Budućnost Crtanja Stripova'. Uz redovna tri dana sedmično (sreda, četvrtak i petak) kada sam predavao crtanje grotesknih stripova i karaktera, perspektive i crtanje bez modela, uveden je i redovan ponedeljak uveče, kojom prilikom sam blagoizvoleo zainteresovanima da predajem kako se crtaju super-heroji i stripovi o njima. To se ubrzo proširilo i na utorak, tako da sam praktično cele sedmice bio okupiran pedagoškim radom. Nikada nisam bio pitan imam li kvalifikacije - kao i u vezi skoro svega drugog, na Zapadu se gledalo i cenilo samo da li znaš i umeš nešto - ili ne. A ja sam otkrio da i umem i volim. Pržio sam, uprkos ispod-prosečnoj zaradi ali nekako se uspevalo zahvaljujući najviše Slavicinoj stalnoj plati i glavno je bilo da sam prestao da se osećam bedno i ubijeno. Među studentima koje sam imao - a preovlađivali su napaljeni (i uglavnom ne preterano talentovani) fanovi i manje-više nezainteresovane dame koje su više volele da pasivno prate predavanja bez aktivnijeg saučestvovanja, konkretnog crtanja i donošenja 'domaćih zadataka' kojima sam neštedmice 'maltretirao' svoje đake - ubrzo sam kao miljenike i uskoro i prijatelje izdvojio trojicu: Pedija (Paddy), Džejmsa (James) i Tima koji je BRILJANTNO crtao seksi-ženske likove; Džejms je bio vrlo solidan sledbenik (tada) ultra-modernog 'Džim Li stila' a Pedi je bio osamnaestogodišnje derište bez trunke talenta i pravilnog odnosa prema radu, ali ja sam ga uzeo pod svoje jer sam video njegovu bezgraničnu ljubav prema stripu - i nekadašnjeg sebe! - i odlučio da 'napravim nešto od njega'. Ubrzo se ispostavilo da je moja večernja super-junačka škola pun pogodak, a da je sve manje interesenata za kurs karikaturalnog-komičnog stripa, tako da je Uprava Centra odlučila da ukine grotesku kao deo nastavnog plana. Nije me radovalo, tim pre što sam bio na finansijskom gubitku... No zahvaljujući mom gargantuanskom 'anđelu-čuvaru' Vinu Vijanseku koji je predavao pisanje scenarija uspelo mi je da dobijem i sredu uveče, tako da se situacija svela samo na tri dana predavanja sedmično. DŽONI UOTKIS MI se na svoj način izvinuo za ponašanje za koje je video koliko me je pogodilo, pošto sam vrlo očigledno zahladio odnose sa njim posle Kongresa na kojem je gostovao Bjusema; pozvao je mog sina Davida i mene jednog dana kod sebe na druženje i poklonio mi divnu jaknu od plavog denima sa sjajnim, izvezenim velikim DC logom na leđima koju je dobio od tog izdavača. Pošto nije bio osoba koja se tako oblači - a ja jesam - svojim poklonom koji me je izuzetno obradovao i tako mi dao 'uniformu' u kojoj sam se od tada redovno pojavljivao među stripovskim svetom. Simbolično, zar ne - mislim, kad već treba da crtam Betmena... Ništa posebno nije bio impresioniran mojim 'šišmiš' crtačkim nastojanjima. Samo je rekao kako misli da je gubljenje vremena truditi se oko crtanja nečijim tuđim stilom i nimalo nije bio sklon prihvatanju stava da i takvi stripovi imaju svoj razlog postojanja i kako 'neko' treba i takve poslove da radi. - Ponekad se pitam zašto ti u stvari i crtaš uopšte! - rekao je jednom prilikom i uopšte mi ne bi pravo. Odgovorio sam kako mislim da su potrebni pored inovatora i 'autorskih lišnosti' i oni koji samo vole da crtaju stripove. On je vrteo glavom. Bio je u 'svom Betmenu', jednoj mini-seriji o Vitezu tame sa avanturom u Londonu, Konanu za MARVEL po Roj Tomasovom scenariju i Starmenu. Pored sebe, beznadežno željnog ustaljivanja u voljenoj profesiji imao sam prijatelja koji je vapio da izađe iz nje, a nije bilo šanse niti drugog izlaza pod stalnim pritiskom sve novijih ponuda i angažmana... Dan kada je najzad iz Amerike stigao veliki žuti koverat sa upadljivim plavim DC-logom došekao sam crtački spreman da spremniji ne mogu biti. Oznojanim drhtavim rukama jedva sam otvorio pošiljku i zblanuto buljio u set fotokopiranih tabli, karakter-modela... ... i nekog teksta sa dijalozima i propratnim komentarima, sve pod brojevima. Ni broja table, ni scenarističkih 'didaskalija'-- NIČEGA što liči na scenario! Pažljivije sam pogledao svaku stranu, vratio se na prvu i najzad pročitao naslov: LETTERER'S DIALOG AND CAPTION LIST. Lista dijaloga i propratnog teksta za upisivača slova. Gospode... G o s p o d e ..! GOSPODE!!! Dokle više? Dokle još treba da me teraju maleri, dokle da mi se dešavaju promašaji za promašajima? Bilo je rano popodne, izračunao sam da je u Americi već počelo radno vreme i smesta telefonirao u DC, zatraživši od telefonistkinje da me poveže sa Rikom Tejlorom kojem nikako nije bilo jasno kako je mogao i smeo da se dogodi takav propust. Pravdao se da je izričito naložio da mi se šalje SKRIPT uz referencijalne vizuelne materijale i da je 'neko' to očigledno pogrešno protumačio. - Ja sada ne znam, Rik... - govorio sam. - Kako može da se od mene očekuje da budem efikasan i da se dokažem kada mi se već u startu onemogućava šansa..? Rekao je da ne zna, rok za predaju gotovog izolovkiranog I ISTUŠIRANOG stripa je bio tri nedelje daleko/blizu... I rešenje sam smesta pronašao - a ko bi drugi - ja, setivši se da znam broj faksa mojih stanodavaca koji su mi u nekoliko navrata saradnje sa Petom i Ijenom - mojim očigledno bivšim agentima - omogućili korišćenje istog. Smesta sam mu dao taj broj i zamolio za što hitniju isporuku kako bih mogao da nešto uradim u roku i izbegnem kašnjenje na svom prvom poslu za DC. Odgovorio je da mi šalje smesta. Te večeri smo imali neke goste, tako da kada mi je gazdina supruga telefonirala da je stigla 'ogromna faks-pošiljka' iz Nju Jorka za mene, zahvalio sam se na informaciji i najavio kako ću sutra ujutro doći da je uzmem. Pitala me je šta da radi sa tom predugačkom trakom hartije koju je 'izbljuvala' njena faks-mašina, ja sam zamolio da je iscepi pažljivo, da se ne gužva i da je stavi u stranu. Samo što smo završili razgovor, ponovo je zazvonio telefon - bio je to Vladan (izmenjeno ime), njen muž - naš gazda koji je tražio da se smesta vidimo jer 'imamo nešto jako važno da porazgovaramo'. Izvinuo sam se kako sam zauzet no on je bio uporan. - Bojane, insistiram-- tačnije, ZAHTEVAM da se smesta vidimo. Budi ljubazan i smesta dođi kod nas! Rekao sam da dolazim i spustio slušalicu, zamolio goste za izvinjenje i obukao kaput. Šta bi sad moglo da bude..? sadržaj
12.	KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (76)	Darko Macan darko.macan@zg.tel.hr
ALBUM KAO ADUT U jednom svom kratkom, a meni dragom, stripu, Tihomir je Mraović dvojici svojih junaka dao da razgovaraju o sudbini strip lika i albumu kao raju kojem streme. To je, vjerujem, generacijska stvar, ta fiksacija albumom kao nagradom. Ne da nije utemeljena – albumi jesu nastali da bi se uspješnim serijama pružio dodatni život, da bi se preprodajom ubrala nova para – ali je danas teško održiva. Pogledamo li albumima najsklonije tržište – frankofono – susrest ćemo se s hiperinflacijom. Album je, kao i automobil, od luksuza postao potreba. Ne plus ultra postalo je sine qua non pa nam kartonske korice i kolor više nisu garancija kvalitete ni tržišne prođe (prije će biti obratno: pretencioznije i autorske projekte prepoznat ćemo po broširanom uvezu i jeftinijem, crno-bijelom tisku). Sanjati o albumu kao o ovjekovječenju danas je naivno i možemo se samo smijati onima, poput Tihomira i mene, kojima pojam "albuma" još zvoni posebnim sjajem. Ta zašto onda, kad o albumu mislim tako nisko, autorima željnim uspjeha neumorno savjetujem (kad već recepta, je li, nema) da objave album? Da skupe novce, izmuzu familiju, tatinog prijatelja industrijalca kome treba poreska olakšica ili općinskog referenta kulture čiji plan i program zjape, i puknu tih nepovratnih soma, dva maraka u meko ukoričeni ego-trip albuma? Zašto? Pa, zato što album, ako je prestao biti ciljem, nije prestao biti sredstvom. Album je najbolje vizitkarta koju autor može zamisliti. Album pokazuje da niste samo "neki koji crta", već da ste sposobni projekt započeti, a započeto završiti. Pošaljete li potencijalnom poslodavcu svoj album, nenametljivo mu priopćujete da niste tek pikzibner s hrpom fotokopija već momak u čiji je talent uložen novac. A ništa nije rječitije od novca. Čak i ako je financijer bila vaša poluslijepa tetka, potencijalni poslodavac zna da ste nekakav deal morali sklopiti, da su vam Bog ili Vrag već skinuli jumf i da ne dolazite ćaskati o stripu kao umjetnosti već o bitnome: ponudi i potražnji, trgovini, lovi. Album, ma što o njemu mislili klinci poput Tihomira ili mene, nije sinonim rajskih poljana. Vrlo je, naprotiv, zemaljski, i potencijalno vrlo važna karta u virtualnoj igri zvanoj "karijera". sadržaj
13.	DEJAN SIJUK, STRIP AUTOR	Strip Vesti
DEJAN SIJUK Sisak, 1975., Hrvatska Rodjen 1975.godine u Sisku, Hrvatska. Danas živi u Banja Luci, BiH. Izložbe: 1995. samostalna izložba stripa u Petrinji, Hrvatska 1998. grupna izložba stripa banjalučkog strip magazina "Žalosna sveska" 1998. grupna izložba "Dani stripa u Nišu" 1999. izložba stripa "NATO", Banjaluka 2000. grupna izložba udruženja "Plavi Krug", Banjaluka Objavljivanja: Objavljivao sam u prištinskom studentskom magazinu "Potpis", banjalučkom studentskom magazinu "Bum", strip magazinu "Žalosna Sveska", fanzinima "Apatrid" i "Krtica". Trenutno objavljujem stripove u magazinu "Buka". Radi se o serijalu sa glavnim junakom koji se zove Bogdan i on je neka parodija (ili bolje da kažem "istinita" priča) na prosječnog čovjeka ovih balkanskih prostora. Dejan Sijuk, kao i svi ostali autori koji žele da se predstave, je na sajtu dobio svoju web stranicu gde možete pogledati i njegovu strip tablu: www.zmcomics.co.yu/autori/sijukd sadržaj
14.	VESTI IZ SVETA	Strip Vesti
-TOVE JANSSON Finski autor, kreator Mumijevih (Moomin), Tove Jansson umro je 27. jula u 86. godini. Mumijevi u formi knjiga i stripa objavljuju se širom sveta. Dok su crtići, koji se i kod nas emituju sa velikim uspehom, posebna priča. Jansson je bio takođe poznat i kao pisac kratkih priča i kao slikar. Jansson je objavio prvu knjigu Mumijevih "The Little Trolls and the Great Flood'' 1945.godine da bi se pisanje knjiga pretvorilo u redovan "posao". Strip The Moomins, crtali su Jansson i njegov brat Lars. Strip je svetsku premijeru imao 1954 u the London Evening News. Strip je objavljivan u novinama u 40 država na 60 jezika. Rođen je u Helsinkiju 9. avgusta 1914, poslednju knjigu "Message'' objavio je 1998. Danas u Finskoj postoji i zabavni park zasnovan na ovim likovima. The Moomintroll Home Page http://www.muumimaailma.fi/ http://www.io.com/~fazia/Moomin.html -100 BULLETS 100 Bullets broj 26. izlazi 5. jula u izdanju DC Comics-a. Za ovaj, na neki način vanredni broj (iako se po numeraciji ne da zaključiti) scenario je napisao Brian Azzarello. Dok su za crtež zaduženi sledeći autori: Eduardo Risso, Frank Miller, Jim Lee, Dave Gibbons, J.G. Jones, Paul Pope, Tim Bradstreet, Lee Bermejo, Joe Jusko, Jordi Bernet i Mark Chiarello dok će koricu islikati Dave Johnson 100 Bullets #26 će imati 32 strane i koštati $2.50. sadržaj
15.	POZIVI NA SARADNJU	Mail
Concorso: Il Grande Tex MATITE ALLA RISCOSSA! Nell'ambito della clamorosa mostra IL GRANDE TEX che si terrŕ presso il Palazzo Valignani di Torrevecchia Teatina (ch) dal 15 al 30 settembre 2001 avrŕ luogo anche un concorso gratuito e aperto a tutti che prevede la realizzazione di una storia a fumetti relizzata in qualunque stile e con qualunque tecnica lunga da un minimo di 1 tavola a un massimo di 8 tavole. La consegna degli elaborati, rigorosamente su supporto cartaceo anche se realizzati con qualsiasi altra tecnica, e rigorosamente f.to 30x40, a colori o in bianco e nero, dovrŕ essere fatta per posta o a mano presso la sede delląAgenzia di Promozione Culturale (ex C.S.C.) di Chieti Scalo (Ch) Piazza S. Pio X, o solo per posta presso La Gallinella saggia Comics Prod. di Roberto Battestini in Via Firenze, 150 65122 Pescara entro e non oltre le ore 12.00 del 4 settembre 2001 (farŕ fede il timbro postale) specificando che si tratta del CONCORSO IL GRANDE TEX. I premi sono in denaro e ammontano a 1°) ITL. 1.000.000 2°) ITL. 700.000 3°) ITL. 300.000 Il concorso offre la possibilitŕ da trattare liberamente a fumetti i seguenti temi: - I remember Tex - Abruzzo, terra di briganti - Noi uomini duri Info 0871 561049 / 0335 6947304 / 0339 5647828 roberto@battestini.it ulteriori aggiornamenti sul sito www.battestini.it Roberto Battestini La Gallinella Saggia Comics Prod. Comics contest dedicated to Tex Willer. Info: roberto@battestini.it - www.battestini.it sadržaj
16.	PISMA ČITALACA	mail
Postovani Zlatko podsecam, doduse sa zakasnjenjem, da se u martu ove godine navrsilo sto godina od rodjenja Andrije Maurovica. U istom mesecu Djordje Lobacev je napunio 92 godine, a pre sest decenija prestali su da izlaze "Mika Mis", "Mikijevo carstvo", "Politikin zabavnik"... Pozdrav, Zdravko Zupan * * * From: sh <henrih@ptt.yu> Subject: pohvalno ili porazavajuce Helo Zlatko nisam primio pretposlednje stripvesti pa nisam siguran dali je neko pisao o sledecem. U casopisu vreme od 31. maja u listi najcitanijih 10 knjiga na 9. mestu se nasao Technotise Grkinica, Gajica. Izvor liste je knjizara Stubovi kulture. Svakako je pohvalno naci se na listi zajedno sa Dusanom Kovacevicem, Momo Kaporom i jos po nekim poznatim imenom ali je u isto vreme porazavajuce za strip uopste.u poslednje vreme domace strip izdavastvo se lagano dize i sve se vise domaci strip pojavljuje u medijima,znaci stvari krecu nabolje. mozda strip nikada nece biti priznat kao strip ili deveta umetnost ili vec kako hocete ako se bude slepao uz knjige ili neke druge forme. postavio bih pitanje koliko trebe prihvatiti tu vrstu (ponovnog)proboja stripa na trziste i njegovu neophodnu komercijalizaciju ili biti tvrdoglav i ici samostalnim strip stazama. Ili sam se naso u nedoumici ili lupam gluposti. sh * * * From: Miodrag Gluscevic <gule@EUnet.yu> Subject: Pisma citalaca Prodajem Batman: Arham Asylum - 35 Gipsy Vol. 1: Giipsy Star - Marini/Smolderen - 25 Raptors Vol. 1 - Marini/Dufaux - 25 Raptors Vol. 2 - Marini/Dufaux - 25 Grandel Tales: Devils and Deaths - Biukovic/Macan - 40 Informacije na: gule@eunet.yu Pozdrav, Mile sadržaj
17.	LINKOVI	Strip Vesti
Art of The Makina http://www.artofthemakina.com/ sadržaj
18.	DATUMI	Strip Vesti
Datumi od 30.juna do 6. jula 30. juna 2000. Otvorena je izložba stripa i održana promocija albuma "Miris tišine", u kafeu Garuda, koji je po scenariju Gorana Kovačevića nacrtao Franja Straka. 1. jula 1999. Istoričar umetnosti Anica Tucakov je odbranila Magistarski rad *"STRIP U SRBIJI 1975-1995", uz prisustvo mnogobrojnih domaćih autora stripa. Izvori:* HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti". sadržaj
...
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše na mailing listu. Zlatko Milenković zmcomics@neobee.net www.zmcomics.co.yu Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad
STRIP VESTI SU BESPLATNE
Ako ne želite da ubuduće dobijate STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject) napišite ODJAVA.