STRIP
VESTI
|
Broj:
113
13.04.2001.
Godina
III
|
prošli
broj - arhiva
- sledeći broj
SADRŽAJ
- KEROSENE U STUDIJU
21 - Studio 21
- ZLOBA & ZLOBICA
- Strip Vesti
- BUMERANG U YU CYBER
SHOPU - Damir Smith
- BAGER #4 - Strip
Vesti
- MARKETPRINT NEWS
- Marketprint
- SAMO POBUNJENICI PREZIVLJAVAJU
- Aleksandar Manić
- IZ KOTORA NA VELIKU
SCENU - Ilija Bakić
- POLITIKIN ZABAVNIK
- Srđan Aćimović
- JUŽNJAČKA UTEHA No 5.
- Marko Stojanović
- QMOVA KOLUMNA (55)
- Bojan M. Đukić
- KVINTALOVA TJEDNA
KARTICA (65) - Darko Macan
- X-LJUDI (11) -
Vanja Mišković
- VESTI IZ SVETA
- Strip Vesti
- MIKE ZECK (Bojan M. Đukić)
- NOMINACIJE ZA EISNEROVU NAGRADU
- PISMA ČITALACA
- mail
- LINKOVI - Strip
Vesti
- DATUMI - Strip
Vesti
|
Svi prilozi su vlasništvo autora.
U slučaju da želite da ih na bilo koji način eksploatišete, molimo
Vas da se obratite autorima priloga, koji su potpisani (uz potpis
će uvek ići i email adresa putem koje možete kontaktirati autora),
u slučaju da nisu potpisane možete ih slobodno koristiti jer su
to neautorizovane vesti ovog servisa, STRIP VESTI.
Sajt na kom ćete uvek moći da pročitate
stare brojeve STRIP VESTI i još neke druge sadržaje vezane za
strip je na sledećoj adresi:
http://www.unovomsadu.com/strip/sv/index.htm
NEŠTO IZMEĐU,… DRŽAVE I STRIPA
Nećete mi verovati ali ovog puta ću stvarno o politici. I
to bez pardona. Verujem da se svi radujemo promenama i gledamo
u budućnost sa optimizmom ali,... treba i mi, možda, nešto
da uradimo za svoju budućnost.
Došli su novi porezi koji su, za početak, izjednačili sve
koji se bave izdalaštvom, od ruske klasike, preko stripa do
pornografije. Ministar kulture je obećao da će krenuti sa
oslobađanjem, na osnovu zahteva, pojedinih knjiga od poreza.
Ko će našim ministrima reći da je strip umetnost i da zavređuje
oslobađanje od poreza?
Optimista sam jer znam da je veliki broj mladih, odraslih
na stripu, sad u političkom vrhu. Ali ministar je glumac koji
će shvatiti samo probleme svoje branše dok u ministarstvu
nema ni jednog čoveka od stripa. Ko će u tom ministarstvu
da se bori u naše ime?
Mislite da hoću da predložim ministarstvo za strip? Ne. To
bi bilo, u najmanju ruku, smešno. Ali bi trebala da se povede
borba za naša prava. Prvo što može da se uradi je da
ljudi od stripa krenu da pišu o problematici koja nas muči,
u štampi gde imaju pristupa. Čim pročitate SVesti krenite
sa pisanjem, skrenite pažnju javnosti, to vam je "politički
zadatak".
Predlažem da se napravi peticija koju će u različitim sredinama
potpisati što veći broj ljudi i to poslati ministarstvu, i
medijima. Trebalo bi da se kvalitetno formulišu zahtevi, zatim
odštampa po primerak u svim sredinama gde nas ima i organizuje
potpisivanje. Prihvatam se obaveze da sastavim kompletan dopis,
sa vašim sugestijama, i kasnije, sa prikupljenim potpisima,
pošaljem to u ministarstvo i medije.
Znači, potrebno je da mi pošaljete sve predloge-zahteve na
osnovu kojih ću formirati pismo. Kada uradim prvu verziju
dopisa objaviću ga u SVestima na recenziju i kada stignu konačne
sugestije, objavljivanjem u SVestima ćemo proveriti ispravnost
konačne verzije i to poslati u sva mesta gde nas ima.
Lično za sada dajem svoje predloge koji bi trebalo da budu
osnova za zahteve. To su moji predlozi, ne znači da su ispravni,
vi dajte ocenu i ispravite gde grešim.
Prvo: Sva izdanja koja se bave domaćim stripom treba
automatski da budu oslobođena SVIH poreskih nameta radi promovisanja
domaćih autora i formiranja kvalitetne domaće produkcije.
Oslobađanjem od poreza bi izdavači bili motivisaniji da objavljuju
domaće autore i pomoglo bi afirmaciji domaćeg stripa (ušteda
deviza, upošljavanje domaćeg kadra,…i sve ostale priče)
Drugo: Sva izdanja koja se štampaju za knjižarsku prodaju
barem sledećih pet godina da budu oslobođeni poreza kako bi
se omogućilo da taj segment izdalaštva, u duhu novih zbivanja
u društvu, stane na zdrave noge i uđe u ravnopravnu trku sa
ostalim segmentima izdalaštva. Pogotovo da se na taj način
pomogne u borbi protiv piraterija koju ne pogađaju nikakvi
porezi i koja treba da se uvede u legalne tokove, a nemaju
domaćeg stripa.
Treće: Da se i strip magazini svi oslobode poreza ili
da se taj porez umanji kako bi se izdavačima pomoglo da formiraju
magazine koji bi finansijski omogućili izdavaču da pokrene
i afirmiše i izdanja sa domaćim autorima.
Četvrto: Edicije koje imaju barem 20% domaćeg stripa
da dobiju ekstra poreske olakšice. Opet u nameri da se pomogne
domaćem stripu.
Peto: Da se ubuduće prilikom odlučivanja o oslobađanju
od poreza konsultuje i neko iz naše branše. Kada, "glumac"
na primer, vidi Bluberija ili Komanču on vidi Western i pun
predrasuda to svrstava u šund. Neko treba da mu kaže "hej,
nemaš pojma... ima ko se u to razume".
Šesto: Potrebno je omogućiti strip-autorima da dobiju
status slobodnog umetnika i tako, kao i ostali umetnici, dobiju
mogućnost da ostvare svoja prava po pitanju zdravstvenog i
penzionog osiguranja.
Na kraju da napomenem, nije ovo napad na ministarstvo. Kritika
je dobronamerna i ima za cilj da im pomogne.
Ako neće da prihvate pomoć i mi "Bager" imamo, zar ne...:)
S poštovanjem,
Zlatko Milenković
sadržaj
|
1.
|
KEROSENE
U STUDIJU 21
|
Studio
21
|
U ponedeljak 16. aprila, sa pocetkom u 20h, u pancevackom
Studiju 21 ce biti priredjeno vece posveceno italijanskom
alternativnom stripu. Gost je urednik rimskog casopisa Kerosene,
Dario Morgante , koji je vec trebalo da bude predstavljen
u Pancevu tokom proslog oktobra, ali je citav dogadjaj bio odlozen
zbog opsteg strajka i poznatih desavanja. Ovdasnjoj publici ce
biti predstavljena izdanja ovog magazina, posvecenog uglavnom
autorima mladje generacije (da podsetimo, Kerosene su objavljivali
radove Aleksandra Zografa, a u nultom broju izdanja Kerosene
Revoluzione objavleni su i Wostok, Letac i Kiklop).
Takodje cemo videti i deo video materijala nastalog na strip festivalu
Expocartoon u Rimu prosle godine, a sve je to prilika da se sazna
nesto vise o produkciji autorskog stripa u Italiji, zemlji koja
poseduje veoma bogatu tradiciju kada je strip u pitanju.
Studio 21 se
nalazi u blizi Studentskog Doma, u ulici Dimitrija Tucovica 21A,
na spratu iznad knjizare HOL.
sadržaj
|
2.
|
ZLOBA &
ZLOBICA
|
Strip Vesti
|
ZLOBA I ZLOBICA
Ha. Mislili ste da u Srbiji ima
malo stripa. Ekstremno vredni Oljača Mladen je, zajedno sa scenaristom
Sašom (zajedno čine Crazy house studio), pored nedeljnih
tabli za "Svet" i "Zonu sumraka" i nedeljnih kaiševa za "NS Nedeljnik"
i "Penzionerske novine", uspeo da uradi sveščicu od četrdeset
strana posvećenu legendarnom srpskom bračnom paru "Zlobi & Zlobici".
Sveščica je uglavnom popunjena geg kaiševima i manjim brojem geg
tabli. Priča je, u najmanju ruku lepa. Bračni par je u bunkeru
i "... i tako u malom bunkeru negde na brdovitom Balkanu u
zemlji seljaka počinje novi život, jedna mala grupa takoreći porodica
koja se sprema da spase svet a pre svega sopstvenu kožu...".
Sveščica je objavljena kao vanredno izdanje nedeljnika Globus
"Globus STRIP", i prodaje se na svim kioscima i ima cenu od 30
dinara.
Na zadnjoj korici ovog izdanja najavljuje se još jedno izdanje
gde će, takođe u Oljačinoj izvedbi, biti strip o našim super-herojima.
Tu su: Super-serb, Crnogorix, Bretmen, Krmex, Lalix, Serb-bul-terijer,...
Pomenuto "super-herojsko" izdanje bi takođe trebalo da ima 40
strana i da izlazi jednom mesečno!!! (rad, rad i rad...)
Hajde da vidimo da i strip izvuče neke koristi iz politike.
sadržaj
|
3.
|
BUMERANG
U YU CYBER SHOPU
|
Damir Smith
|
Otvorena je mogucnost virtualne kupovine
sva tri broja domace strip revije Bumerang preko najvece Yu cyber
prodavnice www.yu4you.com (ex-yuamazon.com,
najveci izbor i najbolja podrska za korisnikena Balkanu! )
Za srecan pocetak uz svaku kupovinu na Yu4You.com-u poklanjaju knjigu
Danila Kisa "Mansarda" ... A za soping iz inostranstva: (a free
CD for any purchase made by the 30th of April 2001) Uoci Uskrsnjih
praznika za sve poklonesa isporukom u Jugoslaviji postarina je besplatna.
Ova opcija je prvenstveno namenjena za svesa ex-yu prostora kao
i za one koji su vec godinamau inozemstvu bez obzira na kom delu
planete traze svoju srecu a zanima ih recimo i yu strip. Racunamo
da ce najveca potraznja biti u Australiji.
Sto se domaceg trzista tice situacija nije ruzicasta i Bumerang
se za sada moze exkluzivno nabaviti u knjizari Beopolis u Domu Omladine
u Beogradu i po vojvodjanskim trafikama i samouslugama kao i direktno
od izdavaca... To su realne sadasnje distribucione mogucnosti dok
se nesto ne promeni, nadamo se svi na bolje.
sadržaj
|
4.
|
BAGER #4
|
Strip Vesti
|
Iako nisam političar opasno me uplašio
Bager. Proš'o dvadeseti mart a nigde ga nema. Kada sam već mislio
da je "otišao u legendu" eto njega na kioscima. Rešili ljudi da
izlaze prvog u mesecu a nisu najavili. Ne misle oni koliko su
ljudi zabrinuli...
Na kraju, k'o u starim dobrim filmovima sve se dobro završi i
Bager vozi dalje. Čak šta više imao je ovih dana i dobru reklamu.
U Bageru karikirana emisija koju vodi Minimaks je ugostila ekipu
i tako malo izreklamirala magazin. Naravno Minimaks je dobio svoju
"Bager" kravatu i original naslovne strane na kojoj je, možete
misliti, bio on sam karikiran. Emisija sumnjivog kvaliteta, ali
izuzetno gledana. Velika pomoć magazinu. Naravno i poznati srpski
hiperrealista Tapi je u upitniku za jedan beogradski dnevnik magazin
Bager naveo kao IN pojavu u društvu. Znači, rad, rad i rad su
se isplatili i sve kreće nekom uzlaznom linijom. Dobra pouka za
sve nas...
Da još nabrojimo šta sve možete naći u novom, četvrtom, broju
Bagera:
-Ilustracija na naslovnoj strani
Vojislav Vasiljević
-EVERGREEN
Ivo Kušanić
-DAVITELJ PROTIV DAVITELJA
Đorđe Milosavljević (scenario); Siniša Radović (crtež)
-LAS EPISODAS NUEVAS
Goran Rajšić (scenario); Steva Maslek (crtež)
-BAGERMEDIA
Miša Marić (tekst); Vojislav Vasiljević (ilustracije)
-ZONA TUTUMRAKA
Marko Somborac (scenario); Saša Arsenić (crtež)
-ENIGMATIKA
Nikola Vitković (tekst); Dalibor Novak (ilustracije)
-MINISTARSTVO UMETNIČKIH POSLOVA
Goran Rajšić (scenario); Nikola Vitković (crtež)
-POGLED OGLEDALA
Goran Rajšić (scenario); Milan Jovanović (crtež)
-ALEVA KOMETA ZODIJAK OMETA
Nikola Vitković (tekst i ilustracija)
-U BEDAKU
Miša marić (tekst); Tihomir Čelanović (ilustracije)
-DVOBOJ SLAVNIH
Goran Rajšić (scenario); Steva Maslek (crtež)
-XXL FILES
Milisav Banković
-TEST: DA LI STE PARANORMALNI?
Marko Somborac (tekst i ilustracija)
-BLAMUS
Nataša Kojić (tekst); Branko Blagojević (ilustracije)
-PLIN CAFFE
Aca Babić (scenario i crtež)
-PETO POLUVREME
Marko Somborac (tekst); Saša Arsenić (crtež)
-PETO POLUVREME
Ivo Kušanić
-VRISAK 4
Marko Stojanović (scenario); Toni Radev (crtež)
-BEZVEZE SAVETI
Bojan Redžić (scenario i crtež)
-DOSIJE ZORKA
Marko Somborac (tekst i ilustracija)
sadržaj
|
5.
|
MARKETPRINT
NEWS
|
Marketprint
|
- STRIPOTEKA #955
Novi,
aprilski, broj stripoteke nam donosi na tekstualnoj strani,
intervju sa Aleksom Gajićem koji je prenet iz Strip Vesti.
Zatim smo našim čitaocima predstavili prvi deo najnovije epizode
Ratnika sa Akbara "Prijatelj Žaven" (tekst:
Le Tendre i Loisel; postavka crteža: Loisel; crtež: Lidwine).
Sledi kraća epizoda Torgala "Lažni raj"
(tekst: Van Hamme; crtež: Rosinski). Ljubitelje španskog stripa
će svakako obradovati Hombre u epizodi "Grad
džungla" (tekst: A. Segura; crtež: Jose Ortiz). Kao i obično
čitaoce na kraju čekaju geg table: Kromanjonci
(autor: Barra); Redov Bili (autor: Mort Walker);
Hogar strašni (autor: Dick Browne). Cena Stripoteke
je usled povećanja stope poreza skočila na 60 dinara.
- KONAN #09
U aprilskom broju naše edicije Konan čitaocima predstavljamo
kompletnu epizodu "Tamanitelj duša". Scenario
za ovu priču je uradio Michael Fleisher, dok su za crtež
bili zaduženi John Buscema i Nestor Redondo. Takođe
smo objavili i novi nastavak stripa Kralj Kul pod nazivom
"Dekadencija i pad" koga crta John Bolton
po scenariju Doug Moench-a.
Zbog većeg obima stripova je ovaj broj nešto deblji i skuplji,
cena mu je 65 dinara.
- NOVI ALBUMI
Naša edicija "Najveća ostvarenja devete umetnosti" je
ovih dana obogaćena sa dva nova naslova. Naime, krenuli smo
sa objavljivanjem dva nova serijala Ratnici sa Akbara
i Aster Blistok. Naravno, kao i kod ostalih serijala
koje smo počeli da objavljujemo u ovoj ediciji, krenuli smo
od prve epizode i imamo nameru da u dogledno vreme objavimo
kompletne serijale. Oba albuma su u punom koloru i broširanom
povezu. Prva epizoda Ratnika sa Akbara (potraga
za onovremenskom pticom) nosi naslov "Ramorova Školjka"
i po scenariju Tendre-a crtež je uradio Loazel.
Prva epizoda Aster Blistoka nosi naslov "Svemirska
lutalica" i crtež je, po scenariju Godara, uradio
Ribera. Tako da smo ove godine objavili tri kolor albuma,
ukupno četiri u ediciji. A, prijatnih iznenađenja će biti još
i to vrlo uskoro. Članovi kluba imaju povlašćene cene, barem
u Strip Vestima ne moramo pisati da ćete član kluba postati
ako nam pošaljete svoje podatke (ime, prezime, adresa, telefon)
i da ćete kao član kluba ljubitelja stripa, prvi saznati o našim
narednim projektima. Ostali, koji nisu članovi kluba, do svog
primerka mogu doći u sledećim knjižarama:
STUBOVI KULTURE
TRG REPUBLIKE 5
11000 BEOGRAD
BEOPOLIS
Makedonska 22
Hol doma omladine
11000 BEOGRAD
PLATO
AKADEMSKI PLATO BR.1
11000 BEOGRAD
Info@plato.co.yu
www.plato.co.yu
PAPIRUS (RAD)
Terazije 12
11000 BEOGRAD
MALA VELIKA KNJIGA
Žarka Zrenjanina 4
11000 NOVI SAD
e-mail: office@lbbook.co.yu
SOLARIS
Sutjeska 2
21000 NOVI SAD
sadržaj
|
6.
|
SAMO POBUNJENICI
PREZIVLJAVAJU
|
Aleksandar
Manic
|
Amerika izaziva nasilje i upravlja njime na citavoj planeti, kao
u nekom nastavku filma "Apokalipsa sada". Medjutim, pukovnik Kurc
jos manje nalikuje na coveka, postavsi neka vrsta hibrida sa King
Kongom. Prica o putu i inicijaciji glavnog junaka smestena je
u ne tako davne uzase rata u Ruandi, a zavrsava se u Zairu, u
borbama za vlast izmedju Mobutua i Kabile. Ljudi hodaju ka smrti
i samo pobunjenici prezivljavaju.
"Kongo Bil" (Moskito) najnoviji je strip album izvanrednog hrvatskog
autora Danijela Zezelja, a treci po redu u Francuskoj. Na sredini
puta izmedju istorijske fikcije i stvarnosti, ovaj album sjedinjuje
u sebi narativnu lucidnost scenariste Skota Kaningema i ekspresivnost
Zezeljovog crteza.
Devilin DiPol stize u Kinsasu u pratnji tri placenika i zapucuje
se u tajnu misiju uz tok reke Kongo, na mesto gde je pronadjeno
108 Tutsi glava pobodeno na kolje tako da sacinjavaju njegovo
ime. Glavni junak je Glas, plavooki crnac, placenik, koga progoni
lik jednog deteta prisutnog prilikom izvrsenja narucenog ubistva.
Istovremeno, susrevsi se prvi put sa Afrikom i njenim obicajima,
on pocinje da sumnja u sebe i da razmislja o smrti. Afrika mu
neprekidno pokazuje nalicje onoga sto su uradili stari belgijski
kolonizatori i novi, americki, jos gladniji nego prethodni.
Dzungla i zivotinje naslikane su zabrinjavajuce i smrtonosno,
dok je opsta atmosfera preteca. Sa preovladjujucim crnim masama,
nadahnut Maurovicem, Munjozom i Brecom, Danijel slika univerzalni
kosmar. U trenutku kada belina nadvlada prostorom, znaci da vise
nema ljudi. Kadriranje i kompozicija tabli uradjeni su bravurozno,
doprinoseci utisku tajnovitosti i neprohodnosti.
Danijel Zezelj je izuzetan umetnik koga domaci ljubitelji stripa
pamte jos iz "Vidika", "Poleta" i "Patka". On poseduje izuzetan
duhovni, umetnicki i estetski svet sto je vec '93. zapazio Federiko
Felini.
"Izuzetan talent i bogat stil koji slikaju vrlo originalnu i koherentnu
viziju sveta - napisao je Maestro u svom predgovoru Danijelovog
albuma "Ritam srca".
sadržaj
|
7.
|
IZ KOTORA
NA VELIKU SCENU
|
Ilija Bakić
|
STRIP
IZ KOTORA NA VELIKU SCENU
Teško je naći dobrog poznavalaca umjetnosti kod nas u Crnoj
Gori koji bar nešto zna o stripu, kaže Simon Vučković, mladi
autor iz Crne Gore
Alternativni-andergraund strip na
ovim prostorima osporio je mnoge od ustaljenih predstava o ovoj
umetnosti, od relativizovanja važnosti "legalnih" časopisa (jer
su sa njima izjednačeni samizdati fanzini), uspostavljanja mreže
autora kojima je entuzijazam osnovni princip delovanja (čime nije
prekinut profesionalizam ali novčani element ove rabote nije primaran,
mada je poželjan), do brisanja starih strip centara moći i afirmacije
"decentralizovane scene". Ova (poslužimo se političkom terminologijom)
demokratizacija stripa omogućila je da, bez kompleksa manje vrednosti,
deluju autori iz sredina koje do tada nisu postojale na strip
kartama. Među tim i takvim autorima je i Simon Vučković (1975)
iz Kotora. O sredini u kojoj živi i radi on kaže: "Vrlo je teško
naći dobrog poznavaoca umjetnosti kod nas u Crnoj Gori koji ima
neku predstavu ili bar nešto zna o stripu. Činjenica je da ova,
toliko popularizovana umjetnost ima jako malo ozbiljnih poklonika
koji se njom bave. Razlozi svega ovog su malo složeniji. Ne bih
se htio time baviti, u našem slučaju uglavnom su to kompleksi
manjih konzervativnih sredina".
Simon se, međutim, nije dao omesti takvim problemima već intenzivno
radi i objavljuje u mnoštvu izdanja, časopisima "Patagonija" (Vršac),
"Žalosna sveska" (Banja Luka), "Zid" (Podgorica), "Stripburger"
(Ljubljana), u fanzinima "Lavirint" (Čačak), "Crni kreč" i "Pomamna
nozdrva" (Valjevo), do najnovijeg pojavljivanja u magazinu "Bumerang"
(Subotica). Jedan od najzanimljivijih projekata bio mu je ilustrovanje
izdanja "Crnogorska krimi priča", specijalnog broja ulcinjskog
časopisa "Plima", u kome su njegovi crteži došli do punog izražaja.
Simon je pripredio i nekoliko samostalnih izložbi i učestvovao
na brojnim kolektivnim strip izložbama (od Mionice, Leskovca i
Beograda do Ljubljane, Roterdama i Lucerna). Ovim aktivnostima
eliminisao je jedno od "dobronamernih" pitanja: "Laici često upadaju
u jednu zamku, kada imaju želju provjeriti kvalitet jednog strip
autora, njihovo prvo, a možda i jedino pitanje je: Koliko si imao
izložbi?"
Krajem prošle godine, u okviru kulturnih manifestacija povodom
Dana oslobođenja Kotora, otvorena je u Galeriji starog grada Simonova
izložba stripa i karikatura koju je posetilo oko 800 znatiželjnika
(prosečna poseta neke izložbe je oko 100 ljudi).
Radove Simona Vučkovića karakteriše stilizovani, grub "crtež",
bez previše detaljisanja (što je možda danak njegovom bavljenju
karikaturom), uz pažljivo korišćenje belina i senčenja i sa humornim
iskorakom kako u odnosu na velike, nacionalno-istorijske teme,
tako i na one male, svakodnevne ili bizarne. Zbog ovakvog tretiranja
strip medija Simon je zaslužio Nagradu za najoriginalniji pristup
stripu na konkursu magazina "Patagonija" 1997.godine i nagradu
za najoriginalniji strip časopisa "Zid" 1999.
Autor ovako definiše svoj rad: "Teško bih mogao odrediti precizno
u koji milje (vrstu) stripa staju moji radovi. Najčešće pronalaze
svoje mesto u andergraundu ali se vrlo dobro znaju uklopiti i
u komercijalne vode. Vjerovatno zbog natprosječnog kvaliteta crteža,
u odnosu na onaj koji upražnjava alternativa, ali ne toliko kvalitetnog
da bi u ovom momentu bilo vrijedno pisati samo o tome. Kao mlađi,
mnogo sam polagao na tehnički kvalitet, misleći da ću time biti
veći umjetnik; od svega toga, sada, ostala je samo forma kojom
namjerno (osim nesvjesno) izražavam svoje emocije".
Stripovi Simona Vučkovića spadaju među najzanimljivije na domaćoj
strip sceni i predstavljaju autora zavidnog talenta i umešnosti
od koga se, u budućnosti, puno očekuje.
Objavljeno: "Dnevnik", Novi Sad, 24. februar 2001.godine.
sadržaj
|
8.
|
POLITIKIN
ZABAVNIK
|
Srđan Aćimović
|
Oduvek su, u svim sredinama, državne institucije bile leglo mediokritetskog
ukusa, praznih reči i jednostranosti. U jednoj totalitarističkoj
državi kakva je doskora bila naša, ove karakteristike imaju mogućnosti
da dostignu svoj vrhunac. Prisetimo se velikih kamara "Politike"
na kioscima, koju niko ne kupuje jer, osim što najveći deo novina
odašilja jake "patriotske" talase, ostatak govori uglavnom o prastarim,
sto puta prežvakanim temama i ličnostima, koje diktira njihov
mediokritetski ukus.
Od dnevne politike nije uspevalo da se pobegne ni tamo gde je
naizgled nije bilo. Na primer, "Politikin zabavnik", tokom ovih
desetak godina, uspevao je da odoli mešanju politike, ako izuzmemo
retke slučajeve, kao što je akcija "pišimo pismo američkom predsedniku".
Ali ne, samo se tako čini. U stvari, "Politikin zabavnik" bio
je deo jedne uhodane mašinerije koja je nastojala da nas ubedi
da se sve u državi odvija normalno, iako je očigledno da nije
tako. Cilj im je bio da dokažu da Srbi za svakog američkog Supermena
imaju po jednog Marka Kraljevića, te da su Srbi baš onaj bogom
dani, najveći narod, koji zaslužuje da se njemu priča. Detaljni
izveštaji sa beogradskog maratona ili, na primer, sa izdavačke
premijere "Odiseje u svemiru 3001", imali su cilj da pokažu da
je Jugoslavija deo sveta, u momentu kad ona to očigledno nije
bila. A iznad svih ostalih, u toj svemoćnoj državi, nadvijao bi
se "Politikin zabavnik" kao panteon kulture, ključni punkt, kako
bi to rekao jedan bivši profesor sa mog fakulteta.
Sve ovo, naravno, nije bilo ni malo suptilno, mada je ipak bilo
suptilnije od onoga što nam se serviralo u drugim novinama i na
televiziji. Ko je krivac: redakcija, urednik, ili neko iznad njih
ko im je nametao svoju volju, ne mogu da odgovorim. Sve u svemu,
'zabavnikovci' nisu ni imali drugog izbora. Jedino tako mogli
su da sakriju stalni pad kvaliteta tekstova i stripova, često
jednostavno nečitljivih. Broj čitalaca se sa godinama smanjivao
geometrijskom progresijom i časopis su u životu održavale jedino
pare od poreza koje su, između ostalog, doticale u "Politiku".
Izbor stripova sveo se u zadnjih deset godina na beskonačno repriziranje
"Modesti Blejz", "Ripa Kirbija", "Fantoma" u epizodama Folkovih
naslednika koje jednostavno ne zaslužuju dalji komentar, povremeno
ubacujući "Bluberija", "XIII" i "Adlera". O kvalitetu poslednja
dva još bi se moglo raspravljati, ali čak i da se radi o stripovima
vrhunskog kvaliteta, njihov broj je suviše mali da bi držao protivtežu
gore navedenim veteranima i neretkim ispadima kao što je objavljivanje
stripova koji su se još pre svetskih ratova objavljivali u zabavniku,
stripa "Zoro" verovatno skinutog sa interneta, ili prastarih bajki
Đorđa Lobačeva. Njihovo objavljivanje u časopisu, umesto u nekoj
antologiji, bilo je čist anahronizam.
I to nije sve. U poslednje vreme, stripovi kod kojih se to može
izvesti, npr "Rip Kirbi" ili "Modesti", prekrajani su, veličina
kadrova je povećavana, tako da su od kraćih epizoda, od desetak
strana, dobijane epizode koje su se mogle razvući u četri broja.
Crno beli stripovi bili su čitkiji od onih u boji, jer se retko
dešavalo da štampari bar negde ne promaše boju i učine čitavu
stranicu nečitkom. A ispisivanje slova je znalo pošteno da me
iznervira zbog prečestog prenošenja dela reči u naredni red, što,
iako gramatički ispravno, nije neophodno, a kvari tok I dinamiku
dijaloga.
Tekstovi o stripu postali su tragikomični. U tekstu o "Hogaru"
data je kategorična tvrdnja da je "'Hogar' najbolji strip svih
vremena", pa su dati i neki labavi argumenti za to. U članku o
Mebijusu nadugačko je pisano o "Poručniku Bluberiju", a zatim:
"Crtao je on i druge, naučno-fantastične stripove, ali oni nisu
bili ni prićI 'Bluberiju'". Bar čitaocima "Strip vesti" ne moram
objašnjavati besmislenost ove izjave. Ipak, najtragičniji je bio
tekst o "Taličnom Tomu", gde je autor na pune dve stranice uspeo
da priča isključivo o tome kako bi se ime Taličnog Toma doslovce
prevelo na srpski. Otprilike, kao da je novinar, da bi se malo
odmorio, dao svom šestogodišnjem sinčIću da napiše članak.
I tako dalje, deset godina, veličajući svoje lične afinitete,
igrorišući ono što im usled neobaveštenosti nije poznato, ta praksa
ostala je nepromenjena i danas, posle svih ovih političkih promena.
Tako, objavljivanje "Bluberija" u epizodi "Džeronimo" može ličiti
na dobar potez, dok se u stvari radi o duploj prevari: čitalaca
i autora. Jer, epizoda je nastavak na dve epizode objavljene kod
drugih izdavača ("Mr. Bluberi", "…Tombston") a s kojom
zabavnik nema nikakve veze. ^itaocima koji su pratili dotadašnji
razvoj epopeje o Bluberiju putem "Zabavnika", ništa više nije
jasno: glavni junak odjednom ležI ranjen u krevetu, gomila nepoznatih
likova pada iz vedra neba, sveopšta zabuna. Zašto "Zabavnik",
koji inače prati serijal po redu i uporno, čak i kroz neke od
najslabijih epizoda ("Fantomsko pleme") odjednom preskače nekoliko
brojeva i uskače usred priče koja čitaoce uglavnom ostavlja zbunjenim,
pogotovo one iz unutrašnjosti koji nisu bili u prilici da nabave
pomenute albume? Možda u osnovi svega leži pozitivna ideja da
u poslovično lošoj izdavačkoj situaciji ne dođe do ponavljanja,
u svakom slučaju nevešto izvedena pa stvara još veću konfuziju,
kao da ona koja vlada trenutno nije dovoljna. Bili loših ili dobrih
namera, zabavnikovci pokazuju da iza njihovih poslova stoji neko
ko je, najblaže rečeno, neobavešten o strip sceni, i nezainteresovan
za nju. Moram napomenuti i da situacija jasno govori da "Politika"
uopšte nema otkupljena prava za objavljivanje ove epizode, što
je za državnu kuću pravi skandal. Šlag na tortu su poznata preklapanja
boja i loš letering koji čine strip prosto nečitkim.
Da ne budem nepravedan, dobar potez je objavljivanje "Biča bogova"
Alekse Gajića o kome se na ovim stranicama dosta pričalo. Ipak,
"Zabavnikovci" ne propuštaju priliku da na dve stranice ispričaju
'život i priključenija' mladog autora, a sve u svrhu pokazivanja
da Srbin može gde god hoće da ode i da izazove senzaciju, jer,
zaboga, pa Srbi su nebeski narod, najveća nacija na svetu! Uz
to, ne zaboravljaju da pomenu da je baš njihov časopis bio taj
koji je prvi objavio njegove ilustracije i propratio njegov planetarni
uspeh! Po meni, ova vrsta prezentacije na prvom mestu šteti samom
Aleksi, povezujući ga bez njegove krivice sa nekim tendencijama
koje su se većini nas verovatno već smučile, bacajući njegov individualni
talenat u drugi plan pred činjenicom da je 'naš', praveći oko
njega medijski cirkus koji šteti njegovoj reputaciji. Zatim, šteti
velikom broju naših autora koji već odavno rade u inostranstvu
(a neki od njih pišu i za "Strip-Vesti"), ignorišući ih i sada,
kao i dugi niz godina do sada, kao i sve druge domaće autore.
Bilo je potrebno da jedan naš autor proda u Francuskoj 20000 primeraka
svog stripa, pa da redakcija progleda kroz svoje poluslepe oči
i reši da objavi taj strip. To se ne može nazvati ni dobrim rasuđivanjem,
a kamoli vizionarstvom, kako to oni pokušavaju da prikažu, kiteći
se tuđim perjem, pogotovo zato što resurse za redovno objavljivanje
stripa, koje imaju oni i retko ko drugi, uglavnom beskorisno troše
na neke krnje delove praistorije stripa, dok mnogo kvalitetnog,
što bi se još moglo naći na stranicama, stoji po fiokama i kutijama,
ili u boljem slučaju, biva objavljeno na francuskom, nemačkom,
španskom, a na izvornom srpskom - nikad.
Postoje neki nagoveštaji, pre svega promena već odavno monotonog
rasporeda redovnih stripova Paja-Hogar-Miki, da se uređivačka
politika menja, ali taj proces, ukoliko ga bude, biće dugotrajan
i težak, ne samo fizički već i psihološki proces, jer treba se
rešiti politikantskog načina razmišljana i SPS-ovske retorike
koji su proteklih godina ušli u mnoge sfere javnog života, izbacivši
toleranciju, skromnost, iskrenost… Kvalitet koji bi trebalo
da govori sam za sebe više ne postoji. Umesto njega govore urednici,
novinari, stručnjaci za marketing… Ipak, "Zabavnik" će
morati ubrzano da promeni kolosek, jer čitaoci se ne mogu prevariti.
Slabiji kvalitet = manji broj čitalaca = manje para = bankrot
= prestanak tradicije koja se proteže, evo, već kroz ceo vek.
sadržaj
|
9.
|
JUŽNJAČKA
UTEHA No 5.
|
Marko Stojanović
misto83@ptt.yu
|
Granica i kako je preci
Da, Bager je dosao kao preko potreban
kec, no za nastavak kartaroske partije trebalo je povecati uloge.
Odakle?
Ne shvatite me pogresno, Bager je O.K. i placa O.K. (a hteli biste
da znate koliko, zar ne?), ali kad jednom vidite da od svojih
spisanija mozete nesto i da zaradite, da roditeljima mahnete zaradjenim
devizama ispred nosa (pazite, devize su obavezan detalj. Iz nekog
razloga domace pare nikad ne proizvode zeljeni efekat!), i bezdusno
zezate caleta (osveta je taaaaaaako slatka!), vasi apetiti pocinju
da rastu astronomskom brzinom. Posto ih vasi prihodi ne prate
bas u stopu (pa ni izdaleka), pocinjete da se pitate da li ste
zaista iscrpeli sve alternative. Sakupite petlju, procepkate malo,
kucate na neka vrata, ispred nekih bogami i prisluskujete, ponude
vam bezvezne poslove (kao na primer romansiranu biografiju vlasnika
lanca picerija, i to u karikaturi, (no dobro, hvala prijateljima
koji su takav posao i ponudili) a vi se ne usudite da ih odbijete,
pa vam prosto lakne kad posao propadne), i hop! Evo prilike koju
ste cekali, evo krupne love kojju ste zasluzivali (ako nicim drugima
ono bezumnom odanoscu mediju stripa svih ovih godina), i tek da
stvari ne bi bile tako savrsene, vas placaju da pisete...
Pornice. Za stranjce.
Tuzno ali istinito. I pre nego sto stignete da (makar simbolicno)
zaskrgucete zubima, prokunete zlu sudbinu koja vas navodi na greh
i izdaju svih ideala koji ste ikada imalo o svom bavljenju stripom,
o tome kako ste hteli da dostignete zvezde i pisete stvari od
kojih ce ljudi padati na zadnjicu (kao sto ste i vi nekada, (ne)
tako davno), vi vec pisete to sto pisete i na sva usta cutite
o tome, pokrivajuci se onim velikim usima kojima vas je bog obdario.
No, zivot je partija pokera. Drugi dele, a vi igrate kartama koje
ste dobili. I blefirate, ali o tome drugi put.
sadržaj
|
10.
|
QMOVA KOLUMNA
(55)
|
Bojan M.
Đukić
bonjy@guitar.com
|
BESKRAJNO PUCANJE U PRAZNO
TREZNJENJE NAKON
NELJUDSKOG autodestruktivnog obeznanjivanja alkoholom bilo je
rutinski i malo duzi proces od uobicajenog; problem je u tome
sto uzveketavanje nije na mom spisku redovnih aktivnosti - a kada
sve prodje i zadnje varnice mamurluka i glavobolje utrnu ostaje
tupost koju samo hrani spoznaja da se valja suociti sa stvarnoscu
koja ne ustupa ni milimetar vec i dalje boravi kao prepreka. Ovim
zelim da kazem kako sam postupno usao u fazu spoznaje da predamnom
vise nisu izazovi, no - ziveti se mora, clanovi porodice su sa
razumevanjem prosli kroz moj oporavak i vracanje u normalu...
ukoliko ista vise moze da se tretira kao normalno u nizu dogadjanja
kojima sam blagoizvoleo biti izlozen.
U zlo doba setih se da mi nije lose porazmisliti o soluciji imanja
permanentnog zastupnika - poslovnog/umetnickog agenta, kratko
i jasno receno. Tom resenju sam se nekako oduvek odupirao smatrajuci
da agente imaju ili samo velike i razmazene estradne zvezde ili
umisljene velicine, ili nesposobni da sami nadju angazman. Mislim
da nije preterano zakljuciti kako sam sve vise bivao uveren da
spadam u ovu trecu kategoriju uprkos unutrasnjem otporu prema
spoznaji da ce neko da mi smanjuje eventualnu zaradu zbog svog
'haraca' u vidu posrednickog procenta. Predamnom je bilo nekoliko
solucija: katalozi i registri sa spiskovima agenata za svaku granu
delatnosti (gradjevinski preduzimaci, lovci na sou-biznis talente,
posrednici u nalazenju zaposlenja u inzenjeringu ili programerstvu,
umetnicki predstavnici, galeristi-zastupnici slikara, ilustratora,
pisaca, muzicara, tekstopisaca, sportista...), Ijen Cejmbers (Ian
Chambers) - preljubazni i sarmantni sedokosi mladji gospodin sa
izgledom i manirima filmskog stara koji mi je vec jednom ranije
omogucio odlicnu honorarnu zaradu za jedva dva sata posla na crtezu-ilustraciji
jos dok sam radio u Studiju (i posle nam se prekinuo kontakt jer
sam bio uveren da cu umeti i moci sam, bez icije pomoci) i Pet
Keleher (Pat Kelleher). Pet je bio cuven medju stripovskim svetom
kao agent specijalizovan skoro iskljucivo za crtace stripova,
kome su klijenti bili legendarni Ron Emblton, Don Lorens, jedno
vreme i Frenk Belami i mnogi sto britanski, sto strani crtaci
- medju njima i makedonski stripadzija Ljubomir Filipov[ski] dok
je krace vreme ziveo u Ujedinjenom Kraljevstvu sedamdesetih godina.
Kada sam decembra 1990. bio u Londonu kao turista ne sanjajuci
da cu kroz pola godine zapoceti sa stalnim privremenim boravkom
u njemu, posetio sam redakciju Flitveja koja je u to vreme bila
na drugom mestu u gradu; jedan od urednika koji su me primili
i pregledali mi portfolio-mapu sa radovima (koji mi NISU doneli
nikakav angazman u to vreme) mi je najozbiljnije govorio kako
moram da imam agenta ako hocu da budem pravi profesionalac i ozbiljno
shvacen od klijenata. Posto nisam imao [tada] pojma kako se do
agenata dolazi, on mi je velikodusno dao Petovo ime sa adresom
i brojem telefona, sto sam ja odmah zabelezio u tefter, da ne
uvredim svog domacina, a u stvari misleci kako ni u ludilu necu
da se razbacujem unapred sa parama na svoju stetu zarad nekog
'parazita'. Bio sam uveren da ja u stvari i nemam para da unapred
platim agenta kojeg unajmljujem.
Istina je, normalno, bila drugacija: agent se NIKADA ne placa
unapred, on sa potencijalnim klijentom napravi ili usmeni ili
pismeni ugovor i obaveze se da ce istog redovno obavestavati o
ishodu svojih akcija i ponuda postojecim ili novim kontaktima
u izdavackom svetu. Uspesan angazman po obavljanom poslu znaci
isplatu honorara agentu, koji onda sumu umanjenu za 10%-25% isplacuje
kreatoru kojem je kao posrednik nasao posao, omogucujuci tako
da stvaralac bude koncentrisan samo na stvaranje, dok sve druge
brige oko trazenja posla, jurcanja i sastancenja sa urednicima
i izdavacima na svoja pleca preuzima agent.
Briljantno, zapravo cudesno - pogotovo za lenstine ili ljude bez
smisla za biznis, jedino umesne u radjenju svog posla.
Ijen Cejmbers mi je obecao da ce me imati u vidu - i nista vise.
Napominjao je da je cela industrija trenutno u stagnaciji, da
je kreatora koji nude usluge vise od klijenata koji te usluge
eventualno traze i bivaju voljni da plate.
Pet Keleher je rekao slicnu stvar kada smo se nakon preliminarnog
dogovora telefonom nasli u gradu, bivajuci pritom impresioniran
onim sto sam mu pokazao da radim. Oprezno, da me ne razocara unapred,
kazao mi je da ne ocekujem previse od Flitveja, posto tamo nisam
omiljen. Na moje zacudjeno pitanje kako to i zasto, rekao je da
tamo vlada misljenje da sam 'pompezni nasrtljivac' i dosadni pozivar
telefonom koji nema mere i pojma kada je predjena granica. Nije
da nije bolelo... Obecao mi je da ce cim bude mogao 'uglaviti
nogu u Flitvejeva vrata' i vratiti me nazad u izdavacku kucu sa
kojom je vrlo cesto saradjivao, s tim sto je od mene ocekivao
da vise nikada sam ne kontaktiram one sa kojima bih zeleo da radim,
vec da njemu dam spisak a on ce da vidi s kim ce, sta ce i kako
ce. Slozio sam se, rekao je da sa svojim klijentima nikada ne
pravi ugovore napismeno vec da samo radi sa ljudima kojima veruje
- u koje sam izgleda spadao i ja. Rukovali smo se i to je bilo
sve. Ostalo je bilo u Bozjim rukama, kao i uvek.
USLEDIO JE PERIOD 'cekanja Godoa' koji je bivao prosaran tu i
tamo ponekim poslicem na brzaka i preko noci za Cejmbersa u vidu
ilustracije u strip-maniru za klijenta poput kompanije koja nudi
usluge odstranjivanja djubreta velikim firmama i koji zele lik
poput Supermena da ih predstavlja. Ijen bi mi poslao skicu ideje
koja se svidja klijentu, ja bih bez pardona i mnogo gubljenja
vremena na 'kreativno oplemenjivanje i licni upliv' istu uvecao
u fotokopirnici na zeljeni format koji se obicno specificira unapred,
uvecanu fotokopiju bih preko svetleceg stola pedantno doterao
olovkom na debljem papiru, obojio, istusirao i sutradan licno
isporucio klijentu posto sam imao poverenje svog agenta. Pristojan
honorar bi mi u vidu ceka ubrzo stigao postom, uz Ijenovo pisamce
u kome mi se zahvaljuje na postovanju roka i isporucenom kvalitetu.
Sledilo bi cekanje na nesto sledece i tu nije pomagalo ni moje
povremeno telefoniranje da diskretno podsetim svog agenta da postojim.
Naravno, nije moglo da ide glatko i redovno - ja nisam bio jedini
'konj' u Ijenovoj 'stali talenata'.
Sa Petom je islo jos sporije i neizvesnije. On je bio stariji
covek sa vec uhodanim sistemom i stalnim vezama koji funkcionise
po principu 'natenane' i bez imalo zurbe ili ambicije da zustro
trazi nove izazove. Cekanje me je izludjivalo i moram da priznam
kako sam sa njim opet ponovio istu gresku od ranije sa podsecanjem
da sam tu i spreman da spremniji ne mogu biti cesce nego sto je
to potrebno - ali sta da se radi kad sam izgarao za poslom a isti
nikako da mi krene... Para niodkuda, napetost do pucanja a nikakav
drugi izlaz na horizontu: ne zaboravimo, zbog dogovora sa svojim
predstavnicima (koji nisu znali jedan za drugog!) nisam licno
jurio nikakav drugi angazman, stavivsi svoju sudbinu, zaradu i
buducnost kako sebe tako i porodice u ruke onih ciji je posao
- da mi nadju posao.
Pomoc je ponovo dosla sa Miskove strane. Moj provereni prijatelj
u dobru i u zlu mi je nasao sasvim ne-crtacke 'tezge' na raznim
stranama za bedinu bedu od zarade, tek da se prezivi i placa minimu
stalno pristizucih racuna. Nikada necu imati sposobnost da recima
izrazim svoju zahvalnost coveku koji me je gurao kako stigne i
gde stigne, samo da se nadje za prezivljavanje do iduce nedelje.
U toj i takvoj atmosferi me je zatekao moj beogradski prijatelj
Brane Hecel koji je sa svojom buducom suprugom i jos jednim prijateljem
svratio do Londona da pokupi novcanu nagradu stecenu na nekom
medjunarodnom arhitektonskom konkursu. Za one koji ne znaju -
Brane je bio uspesan crtac stripova i student arhitekture, sin
naseg poznatog slikara, ilustratora i stripara, pokojnog Aleksandra
Hecla i moj dragi komsija iz starog kraja. Nije daleko od istine
kada kazem kako je njegova poseta bila i ostala meni najdrazi
i najlepsi dogadjaj iz tog vremena i tih nekoliko dana koje smo
proveli zajedno su mi u prelepoj uspomeni. Danima sam sa porodicom
osecao tugu kada su Brane i ekipa otisli nazad za Beograd - toliko
nam je ucinio radost svojom posetom u doba cekanja na nesto cega
nema na pomolu.
Na bilo sta.
Brane je danas sa suprugom u Los Andjelesu, definitivno je prestao
da se bavi stripom (posle uspesnog perioda provedenog u radu za
jugoslovenske i japanske MANGA-izdavace iz Tokija!) i radi kao
arhitekta-dizajner atrakcija za zabavne parkove dok mu je gospodja
'obican' arhitekta u nekom kalifornijskom studiju.
Ubrzo sam od Peta dobio povoljne vesti..! Naime, Flitvej se nasao
u neprilici sa vanrednim poster-izdanjem svog stalnog best-selera
u neprestanom usponu, SONIC THE COMIC: redakcijski ljubimac Najdzel
Kicing je iz ko zna kog razloga totalno promasio rok isporuke
jedne epizode Sonika (verovatno koncentrisan na svoje redovne
serijale u stalnom nedeljniku) i njegov licni scenario za epizodu
od osam strana za to poster-izdanje ostao je neilustrovan - a
rok predaje u stampu se opasno priblizio! Pet mi je oprezno rekao
da imamo samo DVA DANA na raspolaganju... Treba li da naglasavam
kako sam bez i delica sekunda razmisljanja smesta pristao i rekao
mu kako cu strip da nacrtam ma koliko da je kratak rok i da ima
da izgleda kao da sam ga mesecima 'peglao' i doterivao?
Situacija je bila sledeca: Pet mi je telefonirao u utorak uvece,
rok za predaju je bio petak ujutro; posto sam - naravno - prihvatio
posao pod abnormalnim pritiskom vise nego tesnog roka za strip
KOJI MORA DA BUDE I OBOJEN, dogovorili smo se da se nadjemo sutradan
ujutro - u sredu - sa grubim skicama sto veceg broja tabli. Ja
sam, normalno, obecao da ce CEO strip biti makar grubo olovkiran
i smesta sam seo za sto. Vremena nije bilo, kao ni faks-masine
[jos uvek] u mom posedu, pa je nasa prijateljica Tanja koja ima
faks dobila zadatak da mi smesta donese scenario cim joj stigne
od Peta. Ja sam ubrzano vezbao crtanje likova Sonika i Naklsa
(Knuckles) iz popularne SEGINE video-igre na osnovu magazina kojih
je bilo svuda po stanu, Tanja je donela scenario i ja sam bez
ikakve druge pripreme poceo sa epizodom: na A3-listovima kvalitetnog
akvarel-papira sam lenjirom izvukao format celih tabli, potom
slobodorucno zapoceo sa blagim formiranjem prizor-polja baziranih
na brzim grubim prelomima koje sam na marginama scenarija tokom
citanja vec napravio. Kao sto je vec bio ustaljeni standard, nisam
ucrtavao dijaloske balone i prostore za propratni tekst, tako
da nisam mogao sa tim detaljima da se 'vadim', hvatam krivine
i popunjavam prostore u slikama... Bacao sam na hartiju odlucnim
blagim sirokim potezima nezarezane plave olovke improvizovane
pozadine vanzemaljskog grada - eksterijera, enterijera... sve
inspirisano nedavno vidjenim fantazmagoricnim crtezima meni odvajkada
dragog filipinskog maestra Aleksa Ninoa u nekom starom magazinu.
Nije bilo vremena da gledam u strip i kradem - cupao sam impresije
iz secanja, u nezavrsene mehuraste kompozicije sam smesta malo
jacim potezima uskiciravao likove, na licu mesta improvizujuci
pratece karaktere koji se pojavljuju u prici, nesvesan bilo cega
oko sebe, gladi, zedji... IMAO SAM NAJZAD POSAO i - to je jedino
bilo vazno, uzivao sam kao da sam dobio najveci zamislivi zgoditak
na lutriji i da sam na najbesnijem provodu! Cela epizoda je za
nekoliko sati bila 'izmehurovana' plavom olovkom, te sam se vratio
na prvu tablu i sa vec skoro zaboravljenom mikro-patentarom sa
0,5 minom (koju sam prestao da koristim zbog orijentacije na rad
sa obicnom patent-olovkom i 2H-minom na zarezivanje) poceo da
doterujem grube plave skice. Nije bilo puno vremena ni za zarezivanje
(zato i uzimanje 'nulapetice' u ruku!) ni za detaljisanje pozadine
- samo likova i tu i tamo dekora. Negde pred zoru ceo strip je
prakticno bio izolovkiran. Namestio sam 'vekericu' da me probudi
kroz dva sata i nakon ustajanja grljuknuo nesto kao dorucak uz
najjacu kafu na svetu i otkotrljao se na sastanak sa Petom koji
samo sto se nije srusio od zaprepascenja videvsi uradjeni strip!
Bio je prezadovoljan, uradio je fotokopije kako bi pokazao redakciji
'da su stvari pod kontrolom' i da bi upisivac slova vec zapoceo
sa svojim delom posla. Rastali smo se, sa dogovorom da se nadjemo
sutradan na istom mestu i, po mogucstvu, sa istusiranim stripom.
Po povratku kuci morao sam da odspavam jos par sati, da bih po
budjenju opet seo za svoj sto i poceo sa tusiranjem originala
OVOG PUTA OD POSLEDNJE TABLE. To je bila jedna od mudrosti koju
sam naucio u ovom poslu: kada se zuri i kada je rok kratak, stvar
MORA da deluje zbrzano, pogotovo na kraju; zato sam ja strateski
odlucio da mi zavrsetak tusiranja bude negde u sredini storije
- sto ce reci, krecem od kraja, uradim par pocetnih strana i sve
'zdraufnem' negde u sredini, pa sta ispadne. Radio sam baterijom
flomastera raznih debljina umesto perom i cetkicom, kao i Pentel
penkalo-cetkicom, da bih izbegao gubljenje vremena umakanjem u
tus i ekstra-pazljivim pedantnim 'pravljenjem linije'. Posao se
otegao do duboko u noc, no - kao sto se i da pretpostaviti - sve
je bilo gotovo ujutro, cak sam stigao i da odremam par sati. Na
sastanak sa svojim agentom sam ponovo po svom starom obicaju stigao
pre vremena i opet je bio konsterniran mojom ekspeditivnoscu.
Ja sam pucao od ponosa i zadovoljstva, on je bio presrecan, napravili
smo ponovo fotokopije - ovog puta u dva primerka; jedan set je
na moj zahtev uradjen na kartonima koje koristim za crtanje finalnih
tabli posto sam zeleo da kolor ne bude na originalima - za svaki
slucaj. Sa markerima se nikad ne zna. Pet je sve to platio iz
svog dzepa i jos me je izveo u restoran na solidan dorucak i serpu
kafe. Jeo sam isto kao i sto crtam - kao zver, pucajuci od energije
kojoj se nije nazirao kraj. Bio je cetvrtak ujutro.
Posto nikada nisam bio nesto posebno dobar sa bojama, poslednja
faza izrade stripa mi je najduze trajala. Nisam ni pomisljao na
eksperimentisanje sa slikarskim postupkom - isao sam cisto na
kolorisanje, kao da 'malam' bojanku. Akvarelom sam resavao u sto
sirim potezima pozadinu, radeci istovremeno na nekoliko tabli
koje su se paralelno susile dok sam prelazio na sledece strane
- sve na fotokopijama. Osusene table sam ponovo uzimao i svojom
proverenom kombinacijom flomastera u boji i akvarela obradjivao
sam likove, napravivsi tu i tamo nekoliko gresaka i propusta za
ciju korekciju nije bilo vremena. Upinjao sam se da sto brze radim
- i opet mi se cinilo da ide sve sporije i sporije. Negde oko
cetiri ujutro u petak sam vec pocinjao da panicim i to me je sprecavalo
da se opustim i eventualno podlegnem potrebi da 'samo malo dremnem'.
Bilo je skoro osam ujutro kada sam sve zavrsio i, ovog puta kao
samleven jedva sacekao da se svi kartoni kolorisanih fotokopija
osuse. Odneo sam ih ponovo na sastanak sa Petom koji je najavio
da smo sada uspeli da 'uglavimo stopalo u Flitvejevim vratima'
i da nas se vise nece lako resiti. Ma koliko da me je to radovalo
i bodrilo, u tom trenutku kada je sve najzad bilo zavrseno samo
sam zeleo da se vratim kuci i onesvestim.
Novac mi je stigao
vec sledece nedelje (umanjen za tacno 15%) i nista drugo mi nije
bilo ponudjeno. Smiren, nisam hteo da podlezem potrebi da trazim
novi angazman, verujuci da su stvari sada najzad ponovo krenule
na bolje. Cekanje na bilo Petov, bilo Ijenov poziv sa dobrim vestima
se ponovo oteglo...
sadržaj
|
11.
|
KVINTALOVA
TJEDNA KARTICA (65)
|
Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr
|
IMAGE
Listajući dalje Previews,
nalazimo Image, kuću koju je sedam odmetnutih Marvelovih sinova
(da vidimo: Liefeld, (Jim) Lee, McFarlane, Silvestri, Larsen,
Keown i Valentino) oformilo prije desetak godina u ime promjene,
kreativnih sloboda i veće zarade. Sedmorica, odreda treća derivacija
Kirbyevog stila, klinci odrasli na stripu i japanskim crtićima,
crtali su table od kadar-dva pune nabreklih, u fetiš-kožu utegnutih
heroja stisnutih zuba (manga Shwarzenegger) te dugonoge, prsate
i polugole heroine (Millerova Elektra pa onda još) i - pogodili
fanove gdje treba. Image je - mašući zastavom autorskih prava
i lajući kako im ne trebaju scenaristi - na vrhu spekulatorskog
vala prestigao DC i sjeo Marvelu za vrat.
Danas je Image na urednom trećem mjestu, iza DC-a i Marvela, a
od sedmorice su ostala četvorica: Keown nije znao što će sa slobodom
pa je crtao sve manje, Liefelda su izbacili zbog mućki, Jim Lee
je pametno prodao svoj Wildstorm universe (uključujući
Homage i Mooreov ABC), DC-u. Od ideala s kojima
su krenuli, ostalo je još i manje.
Osnova kapitalizma je rast, a osnova crtačkog zanata jest da je
lijepo maštati kako se živi od crtanja, ali da je žeženo crtati
da bi se živjelo. Pa su Image dečki brzo zaključili kako imaju
dosta para da unajme pisce (Todd McFarlane je, recimo, nakon što
su mu svi zahračkali scenarije, platio po 100.000 dolara Alanu
Mooreu, Neilu Gaimanu, Daveu Simu i Franku Milleru da napišu po
epizodu Spawna), a onda i male klonove koji će se umjesto
njih grbiti nad crtaćim daskama. Autorske slobode ostale su sedmorici
koji su sve manje bili autori (izuzmimo ovdje Erika Larsena koji
nije svetac, ali koji svog Savage Dragona i dalje gura
sam), a ostali su radili, kao i sedmorica u očinskom domu, za
nadnicu.
Valentino, najneprofitabilniji od sedmorice, domislio se i novog
plana: samizdat autorima ponudio je, uz naplatu, objavljivanje
pod Image znakom kao način preživljavanja na implodiranom tržištu.
U tom kutku, tzv. Image Central, danas pronalazimo i najzanimljivije
Image stripove - Shanowerov Age of Bronze ili Bendisov
Powers - dok je ostatak katalog samo moderniji, nabrijaniji
Marvel.
Kako je ono pjevao Oliver: "...i ja san sad isti, kad san život
kuša"?
***
Malo kasnim sa slanjem nagrada, ali bit će.
Sutra, u Republici: drugi dio Jeremiaha, epizoda
"Alex", novi nastavci Kaktus Šerifa i Sive kronike,
novi gegovi Lepčina (i naslovnica!), Kukija & Dinka te Štefa,
priče o ruskoj adaptaciji Ane Karenjine, kontroverznim japanskim
stripovima te prikaz Gačićevog FLITa.
sadržaj
|
12.
|
X-LJUDI
(11)
|
Vanja
Mišković
|
~Nesto kao uvod~
Zahvaljujem se svim ljubiteljima stripa koji citaju ove redove.
~Nesto kao clanak~
161. epizoda X-Ljudi dovodi nas pred postelju profesora Ekzejvijera
koji se priseca svoje mladosti. Posle Kaira, Ekzejvijer je otisao
do luke Haifu u Izraelu da bi posetio Danijela Somrona, psihijatra
koji se od skora specijalizovao za rad sa zrtvama holokausta.
Zato mu i trebaju Ekzejvijerove specijalne sposobnosti. Denijel
ga upoznaje sa osobljem i Magnusom. Carls primecuje kako ne moze
da dotakne um buduceg Magneta. X predpostavlja da je to zato sto
je Magnus mutant. Na Magnusovoj ruci X prepoznaje tetovazu. Magnus
mu objasnjava da je to zig koji su mu utisnuli u Ausvicu, gde
je izgubio porodicu. Denijel upoznaje Carlsa I sa Sebrijel Heler,
devojkom koja je u ratu dozivela tolike traume da je od tada u
katatonickoj sizofreniji. Bukvalno se povlaceci u svoj unutrasnji
svet, ona gotovo samo vegetira u normalnom svetu. X ulazi u njen
um, astralno se setajuci kroz njenu svest. Pri samom ulasku nailazi
na zid iz koga izlaze psihicka cudovista. X ih pobedjuje, razbijajuci
zid. Iza zida nalazi Gebina secanja o dolasku u logor, gde su
joj pobili porodicu, a nju zbog lepote postedeli. Grozna kreatura
olicena u vidu komandanta koristi magicni stapic I pretvara je
u zlato. Carls spavasava devojku iz bunara maste i ona postaje
svesna prvi put posle dugih godina provedenih u sopstvenom zatvoru.
Vreme prolazi, Carls se zaljubljuje u Gebrijel, a Magnus mu postaje
najbolji prijatelj. Sve je bilo savrseno dok odred terorista nije
napao na kompleks, prekidajuci sastanak Gebi i Carlsa. Teroristi
je ubacuju u letilicu. U konfuziji koja nastaje, Magnus se ukljucuje,
bukvalno rasklapajuci letelicu pri poletanju, ubijajuci mnoge
teroriste. X cita misli jednom od prezivelih, otkrivajuci kako
su ljudi koji su oteli Gebi u stvari teroristi neo-nacisticke
organizacije Hidra koja zeli da osvoji svet. Vodja organizacije
je tada bio Baron Fon Straker, jedan od najgorih ratnih zlocinaca.
Inace, Hidra je cest protivnik veterana iz drugog svetskog rata,
Nika Fjurija (direktor tajne vladine organizacije STIT)i Stiva
Rodzersa (Kapetan Amerika) – obojca su u punoj formi i danas,
zrtve razlicitih seruma koji su ih izmedju ostalog ostavili mladim.
X i buduci Magneto se prerusavaju u vojnike Hidre i prikljucuju
se Strakerovim snagama. Tek tada otkrivaju istinu – u zadnjim
danima rata Hitlerovo blago je prebaceno u Izrael, a tada devojcica
Gebi Heler je danas jedina koja je znala gde su poluge sakrivene.
Koristeci svoje moci, Magneto skrece metke Hidrinih sluga, dok
ih X tera na medjusobnu borbu. Olako pobedjuju Strakera i beze
sa Gebi i zlatom. Magneto se sa zlatom oprasta od X-a govoreci
kako ce zlato iskoristiti da doprinese da mutanti nikada ne postanu
zrtve gasnih komora. Profesor X ostaje sa Gebi, nadajuci se srecnoj
buducnosti. Za to vreme, veceru X-Ljudi i Lilandre prekida PticaSmrti
koja se vratila zajedno sa Leglom. Time otpocinje jos jedna saga
o X-Ljudima u svemiru. Pricu pratimo sa Loganove tacke gledista.
U iscepanoj odeci, on se bori sa prirodom nepoznatog sveta, nesiguran
kako je dosao tamo. Pod dejstvom jedne od cudovisnih biljki koje
su ga napale, Logan pocinje da halucinira. U njegovim mislima
on jase sa Mariko kada ih napadaju ratnici Legla, dezintegrisuci
Mariko. Brzo se vraca u realnost, zaista suocen sa Leglom. Posle
krace borbe, olako upada u mrezu gigantskog pauka i priseca se
svega sto se desilo. Posle dolaska Legla i Pticesmrti, jedino
je on bio priseban. Ostali X-Ljudi dolaze do sobe u kojoj treba
da budu nagradjeni. Svi redom dopustaju da ih visoka zena dodiruje.
U poslednjem trenutku Kiti kao da razume sta se desava. Ipak i
ona se predaje iluziji. Logan je bio svestan da je visoka zena
u stvari kraljica Legla. Dok se bori sa cudovistima sveta Legla,
Logan se priseca kako se probudio na njihovom groznom svetu. Oprasta
se sa Ororo i Kiti i priseca se kako je video da su izdajnika
Fenga iz Lilandrine garde pretvorili u jednog od Ljigavaca Legla.
Suocen sa mnogo Ljigavaca, ratnika Legla, Logan se predaje besu
i uspeva da sasece celu patrolu (uz komentar “Oni daju sve od
sebe. Ja dajem i vise”). Snazan bol prolazi kroz njegovo telo
dok pada na zemlju, boreci se da zadrzi kontrolu nad sobom. Ojacana
regeneracija njegovog tela uz crvstu volju uspeva da pobedi malog
Ljigavca koji je pokusao da se izlegne iz Logana i preuzme kontrolu
nad njim. Embrion umire i Logan shvata da je kraljica u telo svakoga
od X-Ljudi unela embrion Legla. U tom trenutku, Logan je svestan
da ce morati da ubije prijatelje, da bi ih spasio pretvaranja
u Ljigavce. Logan dolazi do X-Ljudi i pokusava da im objasni situaciju.
Ljigavci ih napadaju dok se Logan dvoumi. U svemiru, usled eksperimentisanja
Ljigavaca, Kerol Denvers dobija nove sjajne moci, menjajuci izgled.
Oluja oseca bol u stomaku i bezi letelicom. Logan konacno otkriva
X-Ljudima istinu o jajima Legla. Kerol, ciju kosu zamenjuje plamen,
u belo crvenom kostimu prolece kroz zid broda da se osveti. Oluja
se gotovo pretvara u Ljigavca, da bi se usled ulaska u jedan deo
svemira ponovo vratila u svoj oblik. Znajuci da ce umreti, Kiti
zeli da zauvek obelezi svoju ljubav sa Piterom, sta Piter odbija
govereci kako je suvise mlada. Poput duha, Oluja se pojavljuje
razlicitim X-Ljudima, govoreci im kako je postala jedno sa Akantijem.
Akanti su rasa svemirskih kitova, predivna stvorenja koja su skoro
istrebljena, zadnje primerke Leglo koristi kao planete/svemirske
brodove. Kerol napada prestonicu Ljigavaca, srecuci Oluju. Zajedno
dolaze do X-Ljudi kojima Oluja objasnjava istoriju Akantija. Kada
Akanti treba da umre, on ulece u zvezdu. Akantiji uvek imaju vodju,
s’ tim sto je zadnji rodjen pre vremena, suvise nerazvijen da
prezivi, potrazio je tudji um s’ kojim bi se sjedinio I nasao
Oluju. Prirodna regeneracija Oluje je ubila Ljigavca. X-Ljudi
odlucuju da u zadnjim zivim trenucima spasu Akantije. Odlaze na
njihov svet gde se bore sa groznim cudovistima. Jedan zid ‘guta’
Kiti izbacujuci je na drugu stranu, u necije gnezdo. Kerol Denvers
spolja ‘bombarduje’ planetu Ljigavaca dok u celu frku ulaze i
StarDzemeri. U sred bitke sa bubama, Kiklop postaje jedan od Legla.
Uz pomoc kraljice Ljigavaca, on pobedjuje svoje prijatelje. Zadnja
nada lezi u mladoj Kiti Prajd. Gomila Ljigavaca je juri kada je
spasava malo ruzicasto stvorenje, slicno zmaju. Uz pomoc Kiti,
X-Ljudi gotovo pobedjuju kraljicu Ljigavaca, na nesrecu se pretvarajuci
u njene cerke u poslednjem trenutku. Kerol uspeva da oslobodi
dusu dzinovskog umiruceg Akantija koga su Ljigavci koristili kao
planetu. Dusa ulazi u telo bebe Akantija i konacno oslobadja dzinovske
kitove. Tim potezom, Ljigavci unutar X-Ljudi umiru, a planeta
Ljigavaca nestaje. Oluja se vraca, a X-Ljudi se srecu sa Stardzemerima.
Logan kvari veselje govoreci kako je kraljica Ljigavaca, pre nego
sto je umrla pricala o jajetu koje je na Zemlji, Logan zakljucuje
da se ono nalazi u Carslu Egzejvijeru.
Za to vreme, na Zemlji, profesor X je ubedjen da su X-Ljudi mrtvi
(Graficka novela o Novim Mutantima). Posle dugog Mojrinog ubedjivanja,
profesor X na Zemlji odlucuje da pokusa da pomogne Karmi. Na insistiranje
Mojre on formira novi tim mladih mutanata koji nece biti X-Ljudi,
vec pubertetlije koje bi on naucio da koriste svoje moci. U rodnoj
Skotskoj, nesto vremena pre toga, Mojra je spasla devojcicu/vukodlaka
od besne rulje predvodjene precasnim Kregom koji su zeleli da
je spale. Devojcica je siroce po imenu Rein, odraslo u manastiru,
gde se ispoljila njena mutantska moc – pretvaranje u vuka. Nesto
posle tog vremena, Mojra je srela ratnika iz daleke buducnosti
znanog po mnogim imenima na svetoj misiji, ali to je prica za
neki drugi put. U Rio De Zeneiru, mladi Roberto da Kosta je sin
bogatasa i mladi fudbaler. Na terenu nastaje tuca, u sred koje
se po prvi put aktiviraju mutantske moci mladog Roberta. Roberto
postaje crna silueta oivicena suncevom energijom. Od samog Sunca
on crpi energiju koja mu daje neverovatnu snagu. Na stadionu nastaje
panika, a Robertova devojka Dzulijana ostaje jedina sa njim. U
Kentakiju, mladi Sem Gatri radi u rudniku. Dolazi do nesrece.
On hvata poznanika njegovog oca, nesvestan da se upravo manifestuju
njegove mutantske sposobnosti. Poput ispaljenog djuleta, on razbija
stenu i leti pravo kroz vazduh obrusavajuci se u obliznjoj sumi.
U Koloradu je Dani Munstar meditirala kada je prekinula njena
puma. Crni Orao, njen deda prica sa njom i moli je da napusti
planine, odlazeci kod belog coveka, prijatelja njenog oca da nauci
da kontrolise svoje divlje moci. Ona odbija, bes manifestuje trodimenzionalnu
sliku smrti njenog dede. Placuci na dedinom ramenu, prihvata da
potrazi Egzejvijera. Te veceri nalazi mrtvog dedu na plazi. Mojra
upoznaje Carlsa sa njenom usvojenom cerkom Rein i sa Zijen Koj
Man, mladom vijetnamkom znanom kao Karma koja ima sposobnost da
zaposedne ljude. Posto zaposedne necije telo, Zijen ostaje prisutna
i svesna i u svom telu, iako je prilicno oslabljena. Zijen govori
kako je imala brata sa istim sposobnostima po imenu Tren, koji
je umro, ostavljajuci je sa malenim bratom i sestrom po imenima
Leong i Nga. Mojra i Carls dovode Rein i Karmu u Kolorado gde
se Deni obracunava sa Mandroidima kluba VatrePakla, gde po prvi
put vidimo njene moci – sposobnost da psihicki aktivira neciju
najvecu nocnu moru. U Rio De Zeneiru konacno otkrivamo ko vuce
konce u pozadini. Donald Pirs, kiborg kluba Vatrepakla je bacio
oko na novo-otkrivene mutante. U nekom skladistu vojnici kluba
Vatrepakla drze zatvorenog Roberta i Dzulijanu, devojku mu. Roberto
uspeva da aktivira svoju moc, pretvarajuci se u snaznu senku.
Dani Monstar se pojavljuje i iz dubine dusa neprijateljskih vojnika
vadi njihov najveci strah – besnog Logana koji ih je mnogo meseci
ranije iskasapio. Zijen ih usmerava jednog protiv drugog dok Roberto
pogresno shvata situaciju i napada devojke koje su dosle da ga
spase. Jedan od vojnika kluba Vatrepakla osipa vatru na Roberta.
Dzulijena se baca da ga spasi i pogadja je metak namenjen Robertu.
Devojka umire, a besni Roberto se kune da ce se osvetiti. U Kentakiju
profesor X i Rein putuju dzipom u potrazi za Semom Gutrijem. Sem
je u medjuvremenu postao jedan od vojnika kluba Vatrepakla i napada
ih. Dzip pada, a Sem otima profesora dok mlada Rein u obliku vuka
arlauce na helikopter u kome odnose Carlsa. Novi mutanti napadaju
bazu kluba Vatrepakla. Donald Pirs se odmetnuo od Kluba i pravi
svoje planove, zarobljavljajuci Tesu. Novi mutanti uspevaju da
poraze vojnike kluba. Par dana kasnije, u X-Zdanju, Carls okuplja
nove mutante i nalaze im da obuku uniforme originalnih X-Ljudi.
U tom trenutku, neko zvoni na vrata. Mlada Rein ih otvara, cudeci
se pri susretu sa Semom Gatrijem, plavokosim, klepmavim mladicem.
Roberto se duri, ali ga devojke ubedjuju da prihvati mladica.
Tako Sem postaje clan Ekzejvijerovog novog tima mutanata. U prvoj
epizodi Novih Mutanata, Stivi Hanter skracuje kosu Karme. Dani
sasvim slucajno aktivira svoje moci usmerene na Karmu koja ponovo
prozivljava porodicnu tragediju. Karma se baca na nju, pokusavajuci
da je udavi. Stivi pokusava da ih odvoji, uspevajuci samo da je
Karma zaposedne. Roberto joj lupa samar, posle cega se Karma konacno
smiruje. Nesrecna Dani se seta kucom, nailazeci na Kitinu sobu.
Tamo nalazi na fotografije Oluje, Logana i Kolosa. Konacno nalazi
vrt Oluje, gde zaliva cvece. Profesor X priziva svoje studente
dok u Londonu, Moja zajedno sa Ilijanom upoznaje ambasadorku Izraela,
sada vec dosta stariju Gebi Heler koja govori Mojri o svom auticnom
sinu mutantu. Mojra joj preporucuju Carlsa, na sta Gebi govori
kako zna Carsla i zeli da on ostane po strani, konacno odajuci
da je Carls Ekzjevijer otac decaka. Za to vreme, Carls upoznaje
Nove Mutante sa Sobom Opasnosti. Sem uzima nadimak “Djule”, malena
Rein postaje “Wolfsbane”, Roberto postaje “Sunceva Mrlja”, Dani
postaje “Dusa” a Karma zadrzava svoj nadimak (Karma se tada priseca
kako je u bici zajedno sa Paukom i Fantasticnom Cetvorkom uspela
da savlada, a potom i ubije Trena, svog brata blizanca, sto se
dogodilo u Marvel Team Up-u#100). Dani se jada Rein, a do kraja
broja otkrivamo i pretnju Henri Pitera Gerjiha, dok neko kontrolise
Sobu Opasnosti protiv Dani. Njen nasilni trening se zavrsava tako
se devojka bori sa ogromnim Ljigavcem. Stivi Hanter u Salem Centru
vodi ostatak tima na sladoled. Nedaleko odatle, Sebastijen Sou
planira da na Nove Mutante pusti Sentinele, podrzan od strane
H.P.Gejiha. Stivi upoznaje tajanstvenog Majkla Rosija, bivseg
momka Kerol Denvers koji nudi svoju pomoc. Rosi se dokazuje spasavajuci
Nove Mutante od Gerihovih agenata. Potom se novi Sentineli pojavljuju
napadajuci Carlsove nove studente. Dani ima nocne more u kojima
vidi njene prijatelje koji su poginuli u situacijama iz kojih
su spaseni od strane Mojre, Ekzejvijera ili u Robertovom slucaju
devojke. Njen strah se manifestujeu vidu medveda koji je ubio
njene roditelje. Dani se plasi da je pocela da ludi dok se Mojra
poverava Bensiju. Profesor X pokusava da nauci Sema da leti krivoliniski.
Sem odlazi da se obrije. U tom trenutku, kontrolu nad njim preuzima
Karma. Posto je ponovo u svom telu, Sem vidi kako je Karma penom
za brijanje njegovom rukom na ogledalu napisala poruku. Novi Mutanti
se suocavaju sa Ljigavcem nepoznatog porekla u kabinetu profesora
X-a. Epizoda se zavrsava kada oni zbunjeni odlaze da gledaju seriju
o Magnumu. Radnja se nastavlja u 167. epizodi X-Ljudi koji napadaju
Nove Mutante, misleci da su neprijatelji. Kiti otkriva pravog
neprijatelja, profesora X-a koji je potpao pod kontrolu Ljigavca
u svom stomaku. Posle krace bitke, X-Ljudi pobedjuju Ljigavca
koji je vec duze vreme mucio Nove Mutante. Za to vreme, Lilandra
upozorava Fantasticnu Cetvorku da ce se suditi Ridu Ricardsu posto
je spasao zivot Galaktusu, zderacu svetova.Stardzemeri i Sikorski,
maleni doktor robotic, uspevaju da kloniraju profesora X-a od
njegovog genetskog materijala. Profesorovo novo telo nije paralizovano,
izgleda potpuno isto, sva secanja su mu ostala. Svi su srecni,
a veselje prekida profesor X konstatacijom da ce Kiti Prajd morati
da napusti X-Ljudi i postane clan Novih Mutanata.
Negde u ovo vreme, izasla je i graficka novela o X-Ljudima pod
imenom “Bog voli, covek ubija”, prica o svesteniku koji dobija
na popularnosti propovedanjem rata sa mutantima. X-Ljudi se udruzuju
sa Magnetom da bi ga zaustavili, sto konacno i uspevaju u jednoj
vrlo dirljivoj prici, koja je idealna za upoznavanje sa X-Ljudima.
Nesto ranije objavljen je peti godisnjak X-Ljudi, prica u kojoj
Sju Ricards, zajedno sa X-Ljudima odlazi na Arkonov svet da bi
spasla ostatak Fantasticne Cetvorke i pomogla X-Ljudima da oslobode
svet od pretnje ratnicke rase humanoidnih zelenokozaca po imenu
Badun koji prete da ugroze i Si Arce. Heroji uspevaju da pomognu
revoluciju I da proteraju tirane. Oluja se rastaje sa Arkonom
strasnim poljupcem. Sledeci godisnjak X-Ljudi nudi nastavak price
o Drakuli koju je crtao Bil Sijenkevic, crtac izuzetnog stila
(ciji se tragovi vide i u ovom godisnjaku, jednom od njegovih
prvih vecih radova). Drakula jos uvek ima moc nad Olujom. Drakula
je oteo i Rejcel van Helsing, potomka porodice koja je dugo vremena
progonila Drakulu. Kiti prolazi kroz krizu emocija kada saznaje
da joj se roditelji razvode. Drakula je ugrizao Rejcel, praveci
vampira od nje. Prica postaje zamrsenija kada se otkriva da je
u igri i Lilit, cerka Drakule pod maskom Kiti. Posle duge borbe
i jos jedne smrti Drakule, Rejcel moli Logana da je probode kocem
kroz scre. Sa svanucem i ona umire. Lilit odlazi u vidu vampirske
magle.
~Nesto kao kraj~
Godisnjaci X-Ljudi uglavnom predstavljaju duge price ispod
nivoa X-Ljudi sa gostima iz drugih Marvelovih stripova, cesto
nisu vredni citanja. Sto se tice obecane serije o Magik, opisacu
je u jednoj od sledecih rubrika, tako da se hronoloski poklapa
sa stripovima o X-Ljudima. Za nedelju dana citacete o Morlocima
i Medelin Prajor, bitnim delovima istorije X-Ljudi, kao i o avanturama
Novih Mutanata.
W@XM@N
sadržaj
|
13.
|
VESTI IZ
SVETA
|
Strip Vesti
|
-MIKE ZECK
OVO JE ZBILJA informacija koju sam MORAO da znam mnogo ranije...
Ali sta da se radi kada sam do nje dosao tek malopre, citajuci
najnoviji broj magazina COMIC BOOK ARTIST (www.twomorrows.com)
u kojem je izmedju ostalog objavljen i kraci intervju sa meni
dragim americkim strip-crtacem Majkom Zekom (Mike Zeck),
cuvenom po mnogim stripovima za kompaniju Charlton, potom DC
(Batman), Marvel (Kung Fu, Spiderman, Secret Wars, Punisher,
Captain America), Image i td. Majk sigurno zasluzuje da bude
predstavljen u punom svetlu i sto detaljnije citaocima SVesti
nekom drugom prilikom, pogotovo zbog V@xm@n (X-Ljudi) V@nje
- jednog od najzescih fanova Panisera - no sada bih se zadrzao
na malom kuriozumu - gore pomenutoj informaciji:
- naime, tokom intervjua obavljenog o Svetom Nikoli prosle godine
(19. decembar 2000.) za objavljivanje u ovom martovskom broju
[za 2001.g.] edicije CRTAC STRIPOVA, njen urednik i dizajner
Dzon B. Kuk (Jon B. Cooke) upitao je Majka doslovno: "Koje
je poreklo tvog prezimena?" ; Majk Zek je odgovorio: "Srpsko.
Moji dedovi su dosli u SAD iz Srbije. Uskoro potom ovde mi se
rodio otac. Prezime se pisalo i izgovaralo 'ZEC' na srpskom
jeziku. Slovo 'K' dodato je na kraju kasnije, ovde - da bi se
amerikanizovalo".
I pored najbolje volje, sem od ranije nam znanog i postovanog
Enkija (Enesa) Bilala i evo sada Majka Zeka,
ne mogu ovog trenutka da se setim niti jednog drugog poznatog
autora stripa u svetu koji je poreklom iz naseg kraja - i[li]
bivsih delova danas nepostojece jugoslovenske zajednice, posto
mislim da je jos prerano da se 'najnoviji talas' iseljenika
u razvijenije stripovske sredine (Igor Kordej, na primer)
ubraja u taj kontekst. (Bojan M. Đukić)
-NOMINACIJE ZA EISNEROVU NAGRADU
Best Short Story
"The Fisherman and the Sea Princess," by David Mazzucchelli,
in Little Lit (HarperCollins)
"The Gorilla Suit," by Sergio Aragonés, in Streetwise (TwoMorrows)
"Monsieur Jean," by Philippe Dupuy and Charles Berberian, in
Drawn & Quarterly, vol. 3 (Drawn & Quarterly)
"A Prayer to the Sun," by Edvin Buikovic
and Darko Macan, in Weird War Tales Special (Vertigo/DC)
"Prince Rooster," by art spiegelman, in Little Lit (HarperCollins)
Best Single Issue
Finder #19: "Talisman," by Carla Speed McNeil (Lightspeed Press)
Hey Mister: The Trouble with Jesus, by Pete Sickman-Garner (Top
Shelf)
Lucifer #4: "Born with the Dead," by Mike Carey, Warren Pleece,
and Dean Ormston (Vertigo/DC)
Paul in the Country, by Michel Rabagliati (Drawn & Quarterly)
Promethea #10: "Sex, Stars, and Serpents," by Alan Moore, J.
H. Williams III, and Mick Gray (ABC)
Sock Monkey vol. 3 #2, by Tony Millionaire (Dark Horse Maverick)
Best Serialized Story
The Authority #13-16: "The Nativity," by Mark Millar, Frank
Quitely, and Trevor Scott (Wildstorm/DC)
Lucifer #5-7: "The House of Windowless Rooms," by Mike Carey,
Peter Gross, and Ryan Kelly (Vertigo/DC)
100 Bullets #15-18 : "Hang Up on the Hang Low," by Brian Azzarello
and Eduardo Rizzo (Vertigo/DC)
Preacher #59-66 : "Alamo," by Garth Ennis and Steve Dillon (Vertigo/DC)
The Red Star #1-4: "The Battle of Kar Dathra's Gate," by Christian
Gossett and Team Red Star (Image)
Best Continuing Series
Age of Bronze, by Eric Shanower (Image)
Berlin, by Jason Lutes (Drawn & Quarterly)
Eagle, by Kaiji Kawaguchi (Viz)
Promethea, by Alan Moore, J. H. Williams III, and Mick Gray
(ABC)
Top 10, by Alan Moore, Gene Ha, and Zander Cannon (ABC)
Best Limited Series
Blue Monday: The Kids Are Alright, by Chynna Clugston-Major
(Oni)
Breakfast After Noon, by Andi Watson (Oni)
Fortune & Glory, by Brian Michael Bendis (Oni)
The Ring of the Nibelung, by P. Craig Russell, with Patrick
Mason (Dark Horse Maverick)
Sock Monkey, vol. 3, by Tony Millionaire (Dark Horse Maverick)
Best New Series
Eagle, by Kaiji Kawaguchi (Viz)
Lucifer, by Mike Carey and others (Vertigo/DC)
Powers, by Brian Michael Bendis and Michael Avon Oeming (Image)
The Red Star, by Christian Gossett and Team Red Star (Image)
Best Title for a Younger Audience
Akiko, by Mark Crilley (Sirius)
Clan Apis trade paperback, by Jay Hosler (Active Synapse)
Little Lit, edited by art spiegelman and Francoise Mouly (HarperCollins)
Louis: Red Letter Day, by Metaphrog (Metaphrog)
Scary Godmother: The Boo Flu, by Jill Thompson (Sirius)
Best Humor Publication
Fortune & Glory, by Brian Michael Bendis (Oni)
Hey Mister: The Trouble with Jesus, by Pete Sickman-Garner (Top
Shelf)
Post-Dykes to Watch Out For, by Alison Bechdel (Firebrand Books)
Snake 'n' Bacon Cartoon Cabaret, by Michael Kupperman (HarperCollins)
Sock Monkey, vol. 3, by Tony Millionaire (Dark Horse Maverick)
Best Anthology
Drawn & Quarterly, vol. 3, edited by Chris Oliveros (Drawn &
Quarterly)
Expo 2000, edited by Tom Devlin and others (The Expo)
Little Lit, edited by art spiegelman and Francoise Mouly (HarperCollins)
Strapazin: Bubbles 'n' Boxes and Beyond, edited by Patrizia
Crivelli and others (Swiss Institute of New York/Swiss Federal
Office of Culture)
Streetwise, edited by Jon B. Cooke and John Morrow (TwoMorrows)
Best Graphic Album - New
From Cloud 99-Memories, Part I, by Yslaire (Humanoids)
Last Lonely Saturday, by Jordan Crane (Red Ink)
Louis: Red Letter Day, by Metaphrog (Metaphrog)
Pedro and Me, by Judd Winick (Henry Holt)
Safe Area Gorazde, by Joe Sacco
Best Graphic Album - Reprint
Clan Apis, by Jay Hosler (Active Synapse)
The Collected Hutch Owen, vol, 1, by Tom Hart (Top Shelf)
Dear Julia, by Brian Biggs (Top Shelf)
Jimmy Corrigan, by Chris Ware (Pantheon)
Julius Knipl: The Beauty Supply District, by Ben Katchor (Pantheon)
Mirror, Window, by Jessica Abel (Fantagraphics)
Best Archival Collection/Project
"Gasoline Alley," by Frank King, in Drawn & Quarterly, vol.
3 (Drawn & Quarterly)
Lone Wolf and Cub, by Kazuo Koike and Goseki Kojima (Dark Horse)
Plastic Man Archives, vol. 2, by Jack Cole (DC)
Playboy's Little Annie Fanny, by Harvey Kurtzman and Will Elder
(Dark Horse)
The Spirit Archives, vols. 1 and 2, by Will Eisner (DC)
Best U.S. Edition of Foreign Material
Akira, Book One, by Katsuhiro Otomo (Dark Horse)
Eagle, by Kaiji Kawaguchi (Viz)
The Extended Dream of Mr. D, by Max (Drawn & Quarterly)
From Cloud 99-Memories, Part I, by Yslaire (Humanoids)
Lone Wolf and Cub, by Kazuo Koike and Goseki Kojima (Dark Horse)
The Nimrod, by Lewis Trondheim (Fantagraphics)
Best Writer
Brian Michael Bendis, Powers (Image), Fortune and Glory (Oni),
Ultimate Spider-Man (Marvel)
Mike Carey, Lucifer (Vertigo/DC)
Garth Ennis, Preacher (Vertigo/DC)
Mark Millar, The Authority (Wildstorm/DC), Ultimate X-Men (Marvel)
Alan Moore, The League of Extraordinary Gentlemen, Promethea,
Tom Strong, Top Ten, Tomorrow Stories (ABC)
Best Writer/Artist
Kaiji Kawaguchi, Eagle (Viz)
Jason Lutes, Berlin (Drawn & Quarterly)
Joe Sacco, Safe Area: Gorazde (Fantagraphics)
Eric Shanower, Age of Bronze (Image)
Yslaire, From Cloud 99-Memories, Part I (Humanoids)
Best Writer/Artist - Humor
Alison Bechdel, Post-Dykes to Watch Out For (Firebrand)
Ben Katchor, Julius Knipl: The Beauty Supply District (Pantheon)
Michael Kupperman, Snake 'n' Bacon Cartoon Cabaret (HarperCollins)
Tony Millionaire, Maakies (Fantagraphics), Sock Monkey (Dark
Horse Maverick)
Pete Sickman-Garner, Hey, Mister (Top Shelf)
Judd Winick, The Adventures of Barry Ween, Boy Genius, 2.0 (Oni)
Best Penciller/Inker or Penciller/Inker Team
Michael Avon Oeming, Powers (Image)
Frank Quitely/Trevor Scott, The Authority (Wildstorm/DC)
Eduardo Risso, 100 Bullets (Vertigo/DC)
P. Craig Russell, Ring of the Nibelung (Dark Horse Maverick)
J. H. Williams III/Mick Gray, Promethea (ABC)
Best Painter/Multimedia Artist (interior art)
Christian Gossett and Team Red Star, The Red Star (Image)
David Mack, Kabuki #9 (Image)
George Pratt, Batman: Harvest Breed (DC)
Jill Thompson, Scary Godmother (Sirius)
Charles Vess, Rose #1 (Cartoon Books)
Yslaire, From Cloud 99-Memories, Part I (Humanoids)
Best Coloring
Jeromy Cox, Promethea (ABC)
Lovern Kindzierski, Ring of the Nibelung (Dark Horse Maverick)
Patricia Mulvihill, 100 Bullets (Vertigo/DC), Nightwing (DC)
Lynn Varley, Sin City: Hell and Back (Dark Horse Maverick)
Chris Ware, Acme Novelty Library #14 (Fantagraphics)
Best Lettering
Todd Klein, Promethea, Tom Strong, Tomorrow Stories, Top 10
(ABC); The Invisibles, The Dreaming (Vertigo/DC); Castle Waiting
(Cartoon Books)
Galen Showman, Ring of the Nibelung (Dark Horse Maverick)
Dave Sim, Cerebus (Aardvark-Vanaheim)
Chris Ware, Acme Novelty Library (Fantagraphics)
Best Cover Artist
Brian Bolland, Batman: Gotham Knights, The Flash (DC); The Invisibles
(Vertigo/DC)
Duncan Fegredo, Lucifer (Vertigo/DC)
Phil Hale, Swamp Thing, Vertigo Secret Files, Flinch #11 (Vertigo/DC)
Dave Johnson, Detective Comics (DC), 100 Bullets (Vertigo/DC)
Chris Ware, Acme Novelty Library (Fantagraphics), Jimmy Corrigan
(Pantheon), Drawn & Quarterly vol. 3 (Drawn & Quarterly)
Talent Deserving of Wider Recognition
J. Bone (artist, Allison Dare; Solar Stella)
Mike Brennan (Electric Girl)
Catherine Doherty (Can of Worms)
Scott Mills (Big Clay Pot)
Alex Robinson (Box Office Poison)
Mark Smylie (Artesia)
Best Comics-Related Book
Comic Book Artist Collection, vol. 1, edited by Jon B. Cooke
(TwoMorrows)
Comic Book Culture: An Illustrated History, by Ron Goulart (Collectors
Press)
50 Years of Happiness: A Tribute to Charles M. Schulz, by Derrick
Bang, with Victor Lee (Peanuts Collectors Club)
Tales of Terror!/The EC Comics Companion, by Fred von Bernewitz
and Grant Geissman (Fantagraphics/Gemstone)
Wonder Woman: The Complete History, by Les Daniels (Chronicle
Books)
Best Publication Design
Drawn & Quarterly, vol. 3, designed by Chris Oliveros (Drawn
& Quarterly)
Jimmy Corrigan, designed by Chris Ware (Pantheon)
The Last Lonely Saturday, designed by Jordan Crane (Red Ink)
Little Lit, designed by Chip Kidd and art spiegelman (HarperCollins)
Wonder Woman: The Complete History, designed by Chip Kidd (Chronicle
Books)
sadržaj
|
14.
|
PISMA ČITALACA
|
mail
|
From: Somi the ROCK <somi@rocketmail.com>
Subject:
Postovani Gdine Milenkovic
Sumnjam da cete objaviti ovo pismo
u Vasim inace okej stripvestima ali ne mogu da otrpim neke stvari
koje se redovno pojavljuju kako kod vas tako i u ostalim medijima.
Naime, cim se pojavi nesto slicno kao Svesti ili neka redovna rubrika
u nekim novinama, odmah se na to nakace nasi kvazi kriticari koji
vole da citaju sopstvene tekstove i mediokriteti alanhugofordpratovskog
tipa.
Dosta, bre. Postalo je stvarno
degutantno iznova i iznova citati tirade nabedjenih poznavalaca
stripa kako je Alan Ford genijalan. Jeste, bio je prvih pet epizoda
plus desetak sledecih koje su mogle da prodju (dakle onaj deo koji
su Magnus i Bunker uradili sa istinskim nadahnucem), ali je ostatak
od ostalih 5000(?) epizoda cista gnjavaza sa prosekom od dvaipo
stosa na devedeset strana. Koja duhovitost, koji bakraci. Zar je
smesno samo po sebi to kad Ser Oliver kaze HALO BING?
Naravno da nije.
Manje vise za Alana Forda,
cisti industrijski strip ni bolji ni gori od Zagora. Ko voli neka
mu je, mazohizam nije zakonom zabranjen. Daleko je tragicnije kada
neko izdrk^v^nje kao sto je Korto Malteze neki "elitni" poznavalac
jos proglasi za umetnost. I to kao fakat nicim potkrepljen. Naprosto
tresne kako je to dobro a ostali papci koji nista ne shvatajuuzmu
to zdravo za gotovo da ne bi ispali budale pred drustvom.
Sta je to dobro u Kortu Maltezeu?
Tekst? Okej, vesto je napisano (to malo zavisi i od prevodioca,
zar ne) ali je dosadno do zla boga. Istini za volju, to bi kao knjiga
i moglo da pije vode, pa tako dolazimo do crteza. Koji bre crtez?
Prat je to radio levom nogom. Koja anatomija koja dinamika? Tip
nema blage veze. Te njegove skrabotine moj sin od 6 godina moze
da izvede cak i ako ga ne tucem. Molim vas, Prat nacrta nekog cica
glisu koji stoji na liniji i to je onda vrhunski domet graficke
umetnosti?! Nijenego. U zelji da zaradi sto vece pare a da sto manje
radi Prat je postao sampion osljarenja i niko me nece ubediti da
je on ispravan, jer ce to znaciti da su Herman, Ziro, Foster i Loazel
budale.
Zato predlazem da se Prat pod
hitno izbaci iz sadrzaja bilo kakvih razgovora o stripu sledecih
pedeset godina. Ko hoce da jede takvo g$vn$ od stripa neka mu je
prijatno ali neka to radi sam, a ne da davi nas koji znamo sta valja
a sta ne.
Necu vise da pisem jer mi se
i na samo pominjanje Huga Prata dize pretisak, a on definitivno
ne zasluzuje da se za njega slogiram.
Cao, odoh ja da citam RATNIKE
SA AKBARA.
Miroslav Zagorcic, B.Palanka
*****
Eto, objavljeno je.(zmcomics)
sadržaj
|
15.
|
LINKOVI
|
Strip Vesti
|
Americki mesecnik The Atlantic
je objavio esej o stanju na savremenoj strip sceni u Americi.
(Sasa Rakezic)
http://www.theatlantic.com/unbound/crosscurrents/cc2001-03-29.htm
sadržaj
|
16.
|
DATUMI
|
Strip Vesti
|
Datumi od 14. do 20. aprila
...
Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa"
Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka
Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".
sadržaj
|
... |
Ako znate nekog ko bi bio raspoložen
da svakog petka dobije email sa STRIP VESTIMA, pošaljite mi njegovu
email adresu ili mu predložite da nam se on sam javi i tako upiše
na mailing listu.
Zlatko Milenković
zmcomics@neobee.net
http://members.tripod.com/~ZM97
http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics
Zlatko Milenković, Petra
Drapšina 16, 21000 Novi Sad
|
STRIP
VESTI SU BESPLATNE
|
Ako ne želite da ubuduće dobijate
STRIP VESTI, jednostavno odgovorite na ovaj email i u naslovu (subject)
napišite ODJAVA. |
|