prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. STRIP CORE U BEOGRADU - Strip Core
2. PROMOCIJA KATARZE - Shan-Doo
3. MARKETPRINT NEWS - Marketprint
4. NOVA FRANCUSKA ZVEZDA - Aleksandar Manić
5. ŽENE U RINGU - Rajko Radovanović
6. KULTURA ČITANJA STRIPOVA - Srđan Aćimović
7. KSENIJA PAJČIN U STRIPU - Ivan Šainović
8. QMOVA KOLUMNA (48) - Bojan M. Đukić
9. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (57) - Darko Macan
10. KAKO POSTATI SUPER-HEROJ - 11. deo
11. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
    - Novi album Asterixa
    -TOP 10. Another Univers
    
12. POZIVI ZA SARADNJU -mail
13. PISMA ČITALACA - mail
14. LINKOVI - Strip Vesti
15. DATUMI - Strip Vesti

NEŠTO IZMEĐU,… SJAJA I BEDE

S poštovanjem,

1.

STRIP CORE U BEOGRADU

Strip Core

17. 2. otvaranje izlozbe ANDREJA STULARA u Domu Omladine - stripovi i crtezi, bice tu i njegovo proslogodisnja izdaja, album Lustri

18.2. otvaranje izlozbe u Andergraundu:
-Strip Core:
-Terrah: Rastafarisafari - izlozba kolaza i svetla
-Rok Sieberer - Kuri: instalacija Belezka
-Media Terror Vision: instalacija Too Blind To See
-Andrej Stular: skulpture
-Damjan Kocjancic: slide show - fotografije
-Stripburger - izlozba Stripburgerovih izdanja
+ DJ program: Terrah i Ales

20. 2. predavanje Marka Kovacica u SKCu: Plastosi

25. 2 predstava Pozorista Sesira u Bitefu
muzika: Jani Mujic (bas), Jovo (bubnjevi) - oboje ex-2227 i Goran
+ DJevi iz domacih krajev

sadržaj

2.

PROMOCIJA KATARZE

Shan-Doo

Dana 21.02.2001.(sreda) u organizaciji niškog kulturnog centra održaće se promocija "Katarze" treceg broja Grafičke zavere. gosti su: Zoran Penevski urednik, Zoran Stojiljković-Kiza, Boban Savić-Geto i Velja Petković psiholog i scenarista. U sklopu promocije predviđeno je prikazivanje filma Ivana Markova o turneji "nije ljudski cutati". Početak 20:00. u kafeu Underground.

sadržaj

3.

MARKETPRINT NEWS

Marketprint

KONAN #7
U ovom, obimnijem broju, smo čitaocima predstavili epizodu "Postojbina slepih miševa" za koju je scenario napisao Michael Fleisher, dok su se za crtež pobrinuli: John Buscema, Alfredo P. Alcala, Ricardo Villamonte i Joe Chiodo. Nakon Konana svoje mesto je u ovom broju našao i strip o kralju Kulu.
Naime, reč je o prvom delu nazvanom "Nemirni duhovi" velike epizode "Demon iz srebrnog stakla". Priču o Kulu kad je bio kralj je, po scenariju Doug Moench-a, nacrtao John Bolton.
Cena ovog broja, kao i sledećih, je 55 dinara i izjednačila se sa cenom Stripoteke. Naravno razlog je taj što su i sveske Konana sada istog obima kao i naše matično izdanje, Stripoteka.

 

STRIPOTEKA 953
Februarski broj Stripoteke vam donosi novu epizodu Lestera Koknija pod nazivom "Nasledstvo". Autor ovog stripa je Franz. Zatim sledi kratka priča o Čun-Taru "Vradžbine" koga po scenariju Roger Sterna nacrtao Victor De La Fuente.
Slede Redov Bili (Mort Walker) i Hogar strašni (Dick Browne).

 

NOVI ALBUMI
Izdavačkim programom za ovu godinu, predviđeno je objavljivanje drugog albuma iz Loazelovog serijala "Petar Pan" (malo je obimniji od prvog), najkasnije do kraja februara. Cena za članove iznosi 390 dinara (zajedno sa troškovima slanja vrednosnih pošiljki).
Do kraja marta ove godine, izaći će još dva albuma u kolor tehnici: prva epizoda serijala "Aster Blistok" i prva epizoda serijala "Ratnici sa Akbara". Za oba albuma cena je po 330 dinara (sa uračunatim poštanskim troškovima). Pomenute cene važe za članove Stripotekinog kluba ljubitelja stripa dok će knjižarske cene biti veće.
Sto se tiče celokupnog programa za ovu godinu, naglašavamo da će prioritet imati već započeti serijali: Komanča, Bernard Prins i Kosmički putnici, ali ćemo pronaći prostor i za neka najnovija ostvarenja, među kojima će biti i radovi domaćih autora.
Pošto je najavljeno veliko poskupljenje PTT troškova cene važe samo za uplate do kraja februara. Za kasnije uplate važiće nove cene (ukoliko dođe do poskupljenja poštanskih usluga, a o tome ćemo blagovremeno obavestiti sve članove).
Za članove kluba Stripoteke imamo i jednu posebnu ponudu. Naime, preko našeg saradnika iz Zagreba, došli smo do manjeg broja primeraka dva hrvatska izdanja:
a) "Citati" - sabrani radovi Edvina Biukovića i Darka Macana. Album je štampan u crno-beloj tehnici, A-4 formata, na 56 strana i u tvrdom povezu sa naslovnom stranom u boji. Cena primerka iznosi 450 dinara, a u nju su uračunati i poštanski troškovi.
b) "Garfild" - deseti broj magazina koji isključivo objavljuje gegove Džima Dejvisa. Sveska je štampana u crno-beloj tehnici i na ofsetnom papiru, format je A-5, a korice su štampane u boji na premazanom papiru. Cena primerka iznosi 60 dinara, a u nju su uključeni i poštanski troškovi. Postoji mogućnost da se nabave i prethodni brojevi.

Član kluba ćete postati ako pošaljete, putem emaila, vaše podatke: Ime prezime, adresa,...
stripoteka@stripoteka.co.yu
www.stripoteka.co.yu

sadržaj

4.

NOVA FRANCUSKA ZVEZDA

Aleksandar Manic

ALEKSA GAJIC - NOVA FRANCUSKA ZVEZDA

"Kada sam prvog dana angulemskog strip festivala seo za sto na standu "Soleja", uocio sam ogroman red ljudi sa mojim albumom u ruci. Receno mi je da oni cekaju da im se potpisem na korice njihovog primerka i da nacrtam nesto - pripoveda mladi zemunski strip crtac Aleksa Gajic na proputovanju kroz Pariz - bio sam zapanjen, ali i polaskan kada mi je receno da su mnogi od njih zauzeli red punih sest casova ranije.

"Mrtvi te pozdravljaju" prvi je album iz serije "Bic Bogova", a istovremeno je i prvi Aleksin objavljen album. Izdavac "Solej" iz Tulona nastampao je prvi tiraz od deset hiljada primerak koji se prodao takvom brzinom, da je dostampan i drugi tiraz od deset hiljada, koji je skoro rasprodat, te se priprema i treci tiraz. Aleksa je postao nova zvezda francuskog stripa, te ga je njegov izdavac poslao na dvonedeljnu turneju po Francuskoj i Belgiji, gde svoje albume potpisuje hiljadama obozavalaca.

"U Jugoslaviji crtaci nisu zvezde, a ovde mi izdavac ugadja na sve moguce nacine - dobri hoteli, sampanj, zurke, putovanja, albumi na poklon, dok je atmosfera kao na rok koncertima!"

Aleksina odiseja zapocela je januara prosle godine, kada se sa skromnom ustedjevinom zaputio za Angulem da prisustvuje izlozbi "1h59" na kojoj je izlagalo pedeset najboljih strip autora iz zemalja bivse Jugoslavije. Izlozene table Aleksinog stripa "Tehnotajz" i debela fascikla prepuna crteza nasle su put do lovaca na talente, te je predzadnjeg dana festivala potpisao ugovor za strip po scenariju mlade spisateljice Valeri Manzzen.

Prica je zasnovana na slobodnoj obradi istorijskog dogadjaja, sukoba hunskog vodje Atile sa rimskim generalom Flavijusom Aetijusom, ali u kosmickim prostorima. Vise od milenijuma, Rimska Galakticka Imperija zivi u miru. Najednom se saznaje da su Huni opljackali provincijsku planetu Akvinkum, te car salje vojsku da kazni odmetnike. Medjutim, sudbina je protiv njega i on umire pre pocetka rata, te Orbis pada u ruke varvarima. Prilikom obrednog ubijanja, desava se cudo, jedna devojka prezivljava, i zadivljeni je Huni proglasavaju za reinkarnaciju boginje Kerke. Mladi Atila, snazan, zeljan vlasti i bezobziran, zaljubljuje se u Flaviju-Kerku i pokusava da je iskoristi za svoje ciljeve. Flavija postaje sve perfidnija, tako da se ljubav i seks neprekidno smenjuju sa borbom i intrigama.

Scenario je efikasan i moze da se uvrsti u naucno fantasticni zanr koji se krece izmedju Milerovog "Kantikuluma za Lajbovica" i Herbertove "Pescane planete". Medjutim, prava snaga "Bica Bogova" lezi u lepoti Aleksinog crteza. Kompozicija tabli vesto je zamisljena sa manjim brojem kvadrata i dobrim kadriranjem, tako da se akcija slobodno odvija i dopusta rafiniran crtez sa velikim brojem detalja. Izuzetan kolorista, Aleksa ne propusta priliku da tonovima sugerise atmosferu sto naraciji daje posebnu dinamiku. U pazljivom citanju albuma na nekim mestima moze da se primeti neujednacenost u crtezu, medjutim Aleksa je samouveren: "Drugi deo ce biti mnogo bolje uradjen."

"Politikin zabavnik" ce pocetkom narednog meseca objaviti "Bic Bogova" u nekoliko nastavaka, tako da ce i domaci citaoci moci da ucestvuju u avanturama kosmickog varvarina Atile.

sadržaj

5.

ŽENE U RINGU

Rajko Radovanović
Republika br. 57

"Hoa, Neli" Haimea Ernandeza

Žene u ringu

I u prvoj seriji nakon "Ljubavi i raketa", Haime Ernandez se bavio istim stvarima kao i u svojim pričama u pomenutom serijalu. U "Hoa, Neli", kako se nova, sada kratka, serija zove, i dalje dominiraju žene, konkretno hrvačice. Glavne junakinje su, naime, dva sporedna lika iz "Ljubavi i raketa", prijateljice i profesionalne hrvačice Zoči Nava i Džina Bravo, njihov trener je Viki Glori, a pojavljuje se, naravno, i Margarita Luiza Kaskarilo zvana Magi.

U "Hoa, Neli" (66 tabli), koja je izašla u tri sveske tokom 1996. godine, a koju je u obliku knjige u junu prošle godine objavio američki "Fantagrafiks buks", Haime Ernandez nam priča priču o ženskom hrvanju - njegovoj staroj opsesiji - ali i priču o prijateljstvu. Poput svog ro|enog brata Gilberta, i Haime je majstor da od obične priče o običnim ljudima, dakle od svakodnevice uglavnom Amerikanaca hispano porijekla, napravi krajnje uzbudljiv strip.

Kvaka u "Hoa, Neli" je da je Džina talanetovana hrvačica, a Zoči baš i nije, ali Džina zbog njihovog prijateljstva i davnašnjeg sna da budu prvaci u dublu ne želi da se samostalno takmiči, gdje bi sigurno imala više uspjeha. Nevjerovatno je tanan osjećaj kojim Haime takvu jednu, sadržajno i dramaturški jednostavnu priču čini zabavnom i uzbudljivom, govoreći stalno o najobičnijim stvarima kao što su prijateljstvo, ljubav i hrvanje. Od raketa, jasno, ni ovdje ni traga.

Haimeov crtež je i dalje jednostavan, bez mnogo detalja, ali je za nijansu precizniji i dotjeraniji nego prije. Petnaest godina usavršavanja na "Ljubavi i raketama" dale su definitivni rezultat u "Hoa, Neli" i narednoj seriji, "Peni Senčeri" (do sada izašlo sedam sveski, prve četiri u oktobru prošle godine skupljene su knjigu "Zaljubljene djevojke"). Čak i korpulentne žene kao hrvačice ili žene u godinama kao Viki Glori izgledaju glamurozno kad ih Haime crta.

Kao i velika većina stripova braće Ernandez, i "Hoa, Neli" je ura|ena u crno-bijeloj tehnici, a "Fantagrafiksovo" izdanje je broširano sa, kao da je to nešto novo, plastificiranim koricama. Dodatak su naslovne strane sveski i nekoliko novih ilustracija ura|enih posebno za knjigu.

A mi? Pa, kod nas ovo vjerovatno nikada neće da bude objavljeno!

Objavljeno u banjalučkom nedjeljniku
"Republika", broj 57, od 1. februara 2001.

sadržaj

6.

KULTURA ČITANJA STRIPOVA

Srđan Aćimović

Pod kulturom čitanja stripova iz naslova se misli na vaspitanjem ukorenjenu naviku da se stripovi čitaju, umeće da se to čini na pravi način, a u najužem shvatanju tog pojma, i ukus. Kultura življenja nekih osoba podrazumeva da redovno posle svakog obroka, ili bar svako jutro i veče, peru zube, i bez toga im je život nezamisliv. Neke druge osobe, opet, nemaju te navike-njihova kultura življenja razlikuje se od prethodnih. Nekim ljudima je nezamislivo da odu i do prodavnice bez dugog biranja odela, sre|ivanja kose, čišćenja cipela. Drugi, opet, nabace na sebe prvo što izvuku iz ormara i idu. Različite kulture življenja uticaj su različitog vaspitanja, obrazovanja, navika itd. Jedan aspekt kulture življenja je i kultura čitanja stripova, kojoj kod nas preti odumiranje...

Sudeći po mojim iskustvima, a i po zdravoj logici, zaključujem da stripove u našoj zemlji najviše vole ljudi izme|u 20 i 40 godina, oni koji su svoj ukus obrazovali u vreme kad su stripovi kod nas bili u ekspanziji. Često se i me|u starijim od toga može naći poštovalac Fostera ili Li Falka, a znam i ljude koji su već zagazili u devetu deceniju svog života, koji u nedostatku drugog štiva pročitaju poneki strip. Ti se još rado sećaju "Bima i Buma" iz tridesetih. Kod mojih vršnjaka (20) situacija je šarena; malo ljubitelja stripova, ali zato ima onih koji su zainteresovani samo za odre|enog junaka dok na sve drugo odmahuju glavom. Kod populacije mla|ih od 20, čitanje stripova već postaje izuzetak.

Prvu zamisao o onome što nazivam kulturom čitanja stripova dobio sam pri razgovoru preko icq-a sa jednim 15 ili 16-godišnjakom koga sam pitao da li čita stripove, na šta je on odgovorio: "nije to za mene". Ja sam ga zatim pitao da li su filmovi "za njega" i da mi navede tu objektivnu razliku izme|u stripova i filmova koja ga sprečava da konzumira prve a ne druge. Na kraju, nisam ga ubedio, ljudi uglavnom zadrže svoje mišljenje čak i kad se na kraju slože sa tobom. Pomislio sam da moj sagovornik ne voli stripove zato što nije ni došao u dodir s njima. Uvek postoji mogućnost da ih ne bi zavoleo ni inače, ali ako bismo njegov primer indukcijski uzeli za većinski, a s obzirom na popularnost koju su stripovi nekad uživali kod te populacije, sve nas navodi na zaključak da mladi odbijaju stripove i onda kad ih ima, zato što ih uglavnom nema.

Razgovarao sam, opet, sa jednom osobom mojih godina koja je objasnila da se jednostavno ne snalazi sa stripovima, da prati slike u pravom rasporedu, često propušta balončiće s tekstom i toma slično. Ova osoba (meni inače vrlo draga) nema neku vrstu uslovnog refleksa koja bi joj omogućila da "jednim potezom oka" sagleda sve ono što je bitno za radnju. To se može uporediti sa anegdotom iz vremena kad su prikazivani prvi filmovi, a pričao mi ju je jedan sad već diplomirani student FDU. Elem, za vreme projekcije jednog od tih prvih filmova, tipa "Ulaska voza u stanicu", žene u publici su zavrištale i potrčale napolje iz sale, ili se onesvešćivale. Užasnute, vikale su kako film prikazuje odsečene ruke, noge, glave... Film je jednostavno prikazivao delove tela u krupnom planu, danas sasvim uobičajeno, a videvši ih tada po prvi put uživo na platnu, bez vidljivog ostatka tela, gledaoci su doživeli pravi šok, zbog nedostatka neke, nazovimo je tako, "Kulture gledanja filma".

Gore pomenuta osoba pričala mi je kako joj je, kad je bila dete, pred spavanje otac pričao priče. Ja sam se, opet, setio kako su meni moji roditelji sve do polaska u osnovnu školu pred spavanje čitali "Štrumpfove" iz "Biser stripa". To je svakako imalo uticaja da ja postanem zaljubljenik u strip, pa, na kraju, i autor. A pre svega da steknem tu "kulturu čitanja stripa". Ona je mnogo više od navike, definitivno mnogo više od simpatije ili antipatije prema ovom mediju, a i više od čitalačkog ukusa. Ona je nešto što je duboko ukorenjeno u nas, zajedno sa svim našim karakternim osobinama, što se tiče najosnovnijih stvari vezanih za čitanje stripa. Manifestuje se lagodnijim čitanjem to jest lakšom kontrolom nad tempom čitanja, lakšim snalaženjem nad stranicama, potrebom da se s vremena na vreme, ma koliko retko, pročita poneki strip, a i nekim specifičnostima. Na primer, moja kultura čitanja stripa podrazumeva da, ako ne pročitam strip bar dvaput, smatram da ga nisam ni pročitao. Znam, opet, ljude kojima je dosadno da čitaju strip koji su već jednom pročitali.

Pojam "kulture čitanja stripa" kako ga ja shvatam, teško je definisati, ali nadam se da sam kroz ovaj niz anegdota to uspeo. A zašto danas kod nas svako ima kulturu gledanja filmova, a neveliki broj njih kulturu čitanja stripa, nije teško objasniti: film ne samo što je, piratski ili legalno, bio prisutan u velikoj količini proteklih desetak godina, za razliku od stripa, već je i kroz hronologiju imao status elitističke umetnosti, pa je i njegov uticaj generacije ljudi veći, a na kraju krajeva, još iz kolevke imamo prilike da posmatramo likove koji se vrte po malom ekranu, što nas sprečava da, poput žena iz gornje anegdote, uzmičemo kad god u nekom filmu na tv-u zumiraju neki lik.

Za kulturu čitanja stripa, jedan desetogodišnji naraštaj, oni koji su stasali u vreme strip-apstinencije, verovatno je već izgubljen. Naraštaj koji ovih godina kreće u osnovnu školu, ponovo će sticati kulturu čitanja stripova, naravno ukoliko ih bude, a, nije zanemarljivo, ukoliko bude i novca za stripove. Ako sve bude teklo kako treba, mališani će opet gutati ilustrovane stranice, dok će se njihova starija praća i sestra čuditi "šta ih to vuče tim crtanim romanima, kad imaju video-igrice". A odgovor je: deca često ne uspevaju da prate radnju filmova jer je ili previše brza, ili previše spora, pa zato dosadna, dok kod stripova mogu samo da kontrolišu tempo i da se vraćaju na pročitano. Strip je tako|e i dobra, atraktivnija alternativa za čitanje običnog teksta, a "kultura čitanja knjiga (i drugih tekstova)" je, verujem, već odavno u našim genima. I najzad, šarene korice privlačiće decu kao što to čine žvake, bombone, slikovnice. I tako, dok ne steknu kulturu čitanja stripova. A kad je steknu, onda će jednostavno čitati stripove zbog stripova.

Zato je "Konan" bio dobar potez "Stripoteke". Koliko mi je poznato, i "Mikijev zabavnik" izlazi, nedostaje još samo jaka struja francuske škole humorističkog stripa, i naravno, kvantitet. "Zagor", "Blek" i kompanija, smatram, nisu dobar materijal za mladu publiku, pa njihovo skorašnje reizdavanje vidim kao jedan besmislen anahronizam.

A zašto je, s gledišta jednog ne-zaljubljenika u strip, važno privući čitalačku publiku i steći kulturu čitanja stripova? Odgovor je vrlo demokratski: da bi se ljudima dalo pravo izbora! Osamdesetih godina, kiosci su bili zasuti stripovima, i onaj ko je hteo, mogao je da ih kupuje u željenoj količini. Oni koji su se odlučivali za drugu alternativu-da ne vole stripove-a njih nije bio nezanemarljiv broj, nisu morali da ih kupuju, i njihov izbor je bio u potpunosti poštovan. Posle '92, nama, ljubiteljima stripa kao da je uskraćeno pravo da čitaju strip. A naraštaju koji je dolazio iza nas, uskraćeno je čak i pravo da vole strip! Da steknu kulturu čitanja stripova, koja bi im omogućila da izaberu: da li vole strip, ili ga ne vole? Kome je išlo na ruku da uskrati to pravo? Kome je išlo na ruku da uskrati i mnoga druga prava? Ko je imao koristi od sprečavanja širenja bilo koje kulture, pa i one o kojoj ja govorim? Ko je podizao poreze izdavačima stripova i krao im pare preko sistema prodavanja na kioscima? Ko je imao koristi od pravljenja generacije mladih zombija izblajhane kose? Ovo su pitanja na koja, čini mi se, već svi znamo odgovor.

sadržaj

7.

KSENIJA PAJČIN U STRIPU

Ivan Šainović

Nadovezao bih se na pricu Marka Stojanovica i o domacem strip serijalu... Potreba za domacim komercijalnim serijalom je i bila osnovna kada sam zeleo da nasu "komiranu" strip scenu "ozivim" takvim jednim stripom kao sto je strip o Kseniji (mozda je pogresno reci o Kseniji, posto ona samo posluzila kao model). Zasto Ksenija Pajcin? Pa, doticna gospodjica je svoju estradnu karijeru izgradila na imidzu samostalne i "opasne" devojke koja se sama probija kroz zivot, i to mi je nekako dalo odeju da bi ona mogla biti odlican uzor za strip heroinu i jedan mozda dobar komercijalni strip serijal. Pomislio sam: klinci, a bogami i stariji vole Kseniju (naravno prvenstveno zbog nnjenog izgleda, ali ko mari) mozda bi ona podrzala takav jedan projekat koji bi bio uzajamno koristan (njoj reklama, a i dobra reklama za strip). Ono sto me je zaista iznenadilo je to da joj se ideja svidela, i da ju je odmah prihvatila, i cak je obecala da ce se potruditi da nadje sponzora (sto joj za sada, nazalost, nije uspelo), a sa druge strane, sem velike podrske Vlade Vesovica, Sinise Radovica, Bore Stanojevica, Alekse Gajica, od skora i Milana Jovanovica i drustva iz skole stripa, uglavnom sam nailazio na skepsu po pitanju uspeha i potrebe takvog stripa.

Inace strip "Ksenija" nije klasican SF, a opet nije ni super-herojski. Radnja je smestena negde pred kraj 2069 godine u Beograd, koji je sediste jedne mocne korporacije gospodina Kristijana, koji je predpostavljate glavni zloca i koji koristi sva moguca sredstva, dozvoljena i i nedozvoljena, da bi ostvario svoje "mracne" ciljeve... koje sada necu otkriti, ali cu reci da smo u radnju upleli i vise sile, dobre i one zle, misterije i jos toge dosta:))) Od cele civilizacije samo je Evropa citava i napredna, a ostatak sveta se snalazi kako ume. Mozda sada nekako ovo zvuci banalno, ali kada bi ste procitali celi scenarijo videli biste da nije. Scenarijo su napisali Nebojsa Andric i Vlada Zizic, a Ivan Sainovic (t.j JA) je crtac. Zbog potrebe brzeg crtanja na tusu radi Sasa Arsenic. Sa sada projekat malcice "mili" zbog nedostatka izdavaca, ali ko zna...

Pozdrav svim citaocima Strip Vesti

Ivan Sainovic
e-mail: loga4@infosky.net

sadržaj

8.

QMOVA KOLUMNA (48)

Bojan M. Đukić

Blagi uspon

NI NAJMANJE SE nisam brinuo za buducnost. Slavica je mirno primila spoznaju o mom napustanju posla, uverena da 'za coveka mog talenta i sposobnosti nece biti problema da nalazi poslove'. Lakse se disalo, kao da mi je spao neki teret, mirnije sam spavao, postao opusteniji i raspolozeniji...

Nije me brinula ni situacija sa radnom i boravisnom dozvolom. Jednostavno sam odlucio da se primirimo, vidimo sta i kako dalje, pa prema tome da resavamo legalan status. Od Mr. H-a - za koga se ispostavilo da je glavna osoba Studija (a ne Mr. W. kako sam ja pogresno mislio sve vreme) saznao sam da Amblimejsn nece da anulira moju radnu dozvolu - prakticno, do kraja te, 1993. godine sam bio 'pokriven' legalnim boravkom. Hvala mu. Raspolozen i poletan, crtao sam stripove o Sutiju, pripremao vazda neke nove ponude za druge izdavace, izvodio dete u park, setao sa zenom i osecao se kao nikad od stizanja u London - recju, divno. Sta bi moglo da pokvari to i takvo stanje stvari?

Pa, recimo - dogadjaji van moje kontrole i uticaja; kao i obicno. Mladi i veseli urednik Kiran (Kieran) koji mi je dao angazman je dobio otkaz od Flitveja! Novi urednik nije jos bio ustaljen, VD-gospodjica mi je rekla da redakcija na neodredjeno vreme prelazi iskljucivo na reprize, bez nade za skorasnji povratak na kupovanje novokreiranog materijala. Nisam stigao da se uspanicim sta cu i kako dalje - Kiran mi je kazao da je ionako planirao da napusti stalni radni odnos i iskoristi svoje katolicko obrazovanje prelaskom u - misionare! No pre odlaska izveo je fantasticnu stvar - prazneci svoj sto i police, umesto da pobaca fotokopije mojih ranijih ponuda u djubre, on ih je predao u ruke legendarnog Flitvejevog urednika stare garde, cuvenog Ricarda Bartona (Richard Burton) koji je pripadao slavnoj generaciji pokretaca magazina '2000AD'. Saznao sam da gospodin Barton predvodi novoformiranu redakciju za novi strip-magazin i da je u potrazi za crtacima!

Ovde moram da napravim digresiju - nezavisno od Kirana sam na jednom sastanku SSI od Vina iz LCC-a saznao za magazin u kreiranju i Mr Bartonovu potragu za saradnicima, pa sam ne bio lenj i poslao uredniku svezanj fotokopija mojih nacrtanih ponuda. Vin je inace karakter za sebe i mnogo me je zaduzio svojom dobrotom i prijateljstvom - vise reci o njemu nekom drugom prilikom. Samo jos da napomenem kako sam Dzonija Uotkisa zamolio telefonom za pomoc u vidu preporuke nekoj od kompanija za koje radi stripove, no ipak se nismo dovoljno poznavali - plus, pozvao sam ga u nezgodno vreme i, kako bilo - toj mogucnosti nije bilo sudjeno da se ostvari...

... kao ni nekolicini onih koje mi je ponudio Dejvid Lojd. Neke stvari jednostavno ne idu.

Uglavnom, ni danas ne znam da li su od mene ili od Kirana poslate kopije razlog - tek, Mr Barton me je pretekao i prvi se javio telefonom, govoreci mi kako je impresioniran mojim radovima i kako bi voleo da se sto pre vidimo i dogovorimo oko hitnog starta nove serije za magazin SONIC THE COMIC, baziran na karakterima i video-igrama kompanije SEGA. Rekao sam da sam smesta na raspolaganju i kroz otprilike sat vremena smo se rukovali u novoj redakciji u centru Londona. Stara redakcija (u kojoj sam svojevremeno obavljao intervjue pomenute ranije) bila je u severnom delu grada i napustena je Flitvejevim postankom dela danske izdavacke imperije Egmont, poznate po Dizni-stripovima i magazinima. Novi dom za Flitvej bila je zapravo Egmontova zgrada.

Mr Barton je bio nizi, dezmekast i ruznjikav - ali jako simpatican gospodin, sa reputacijom strogog urednika sa kojim nema zavitlavanja. Doneo sam mu neke od svojih crteza iz Studija i spekulativne table stripova koje spremam kao ponude. Bio je zadovoljan. Kratko mi je ispricao o SEGI i planovima za novu reviju, pokazao mi table vec zavrsenih stripova i nekih jos u procesu rada, kao i kompletnu epizodu stripa koji se UKIDA jos pre premijere..! Naime, SEGA je odlucila da obustavi jednu video-igru i povuce je iz svoje ponude - a pomenuti strip je upravo bio baziran na toj obustavljenoj igri koju SEGA nije zelela ni u strip-verziji. Trebalo je vrlo brzo ubaciti nesto drugo i Mr Barton mi je na kompjuteru pokazao deo igrice pod nazivom WONDERBOY (Cudesni Decak). Grafika je bila relativno jednostavna i skromna, glavni lik je bio jajasto stvorenjce krupnih ociju, sa plavo obojenom kosom i necim nalik na dijademu na celu, sa trouglastim velikim stitom koji je pokrivao skoro celu figuricu i samo povremeno bi se iza stita pojavljivala rucica sa malenim macem. Lik se jurcao sa nekim simpaticnim monstrumima, skupljao zlatnike i sta ja znam... To je bilo SVE sto mi se nudilo kao vizuelni materijal, niceg drugog nije bilo sem neumitnog roka od SAMO PET DANA!!! Dat mi je scenario izvesnog Marka Ajlsa posto sam pristao da radim na toj seriji i sloboda da u vizuelnom pogledu radim prakticno sta me je volja - uz napomenu da bi bilo jako interesantno da pokusam da uprilicim izgled Manga-stripova. Zamoljen sam da, ako mogu prvu tablu donesem SUTRADAN. I na to sam pristao i smesta krenuo nazad u Ekton umesto da cunjam centrom Londona i kroz poznate striparnice; naime, u Ektonu je postojala japanska knjizara sa puno knjiga, magazina i Manga-stripova. Tamo sam nasao neke ni malo izvikane casopise sa interesantnim sadrzajima koje sam kupio i smesta odneo kuci. Celo popodne sam studirao kao imenik debele zurnale i ubrzano skicirao likove i detalje koji mi zapadnu za oko kao interesantni. Uvece sam vec imao gomilu skica ciji je veci deo otisao u djubre. Razradio sam na moj nacin BEZ daljeg gledanja u magazine neke karaktere i bacio ih na A3 tanak, polu-providan animacijski papir u formi atraktivne kompozicije - monstrumi u pretecim pozama i ispred njih - Uonderboj, sa uzdignutim macem koji odbija svetlost sunca uz prasteci efekat. Oblikovao sam ga kao desetogodisnje dete u oklopu, malo misicavijih nogu (sto se u kasnijim epizodama malo otelo kontroli). Skica u olovci je potom stavljena na svetleci sto, cist list GOLDLINE papira zalepljen selotejpom preko toga i...

... skoro celu noc sam proveo 'peglajuci' 2H olovkom doteranu prociscenu verziju koja je vise licila na Mangom inspirisan stil ekipe iz Imagea (Imidz) nego na Mangu. I dan-danas mislim da je to jedan od najboljih i najlepsih crteza olovkom koje sam ikada uradio! Pred zoru sam prilegao da malo odremam kako bih posle par sati otisao da fotokopiram taj crtez na Ciziku. Pozurio sam nazad kuci i sto sam brze mogao istusirao perom i cetkicom original i, dok se isti jos susio, javio Mr Bartonu da sam spreman da ga donesem! Bio je impresioniran, kad je cuo koliko malo sam spavao da bih to postigao, predlozio mi je da to posaljem ekspresnom postom i da nakon odmora smesta krenem u crtanje prve epizode - imao je poverenja u mene. Ja sam sada vec osusen crtez ponovo fotokopirao za dokumentaciju, spakovao u veliki koverat ojacan kartonom A3 formata i veselo odsetao do poluprazne velike poste. U holu se nalazila zmijoliko iskrivudana (ali pod pravim uglovima!) 'staza' ogradjena gelenderima, za narod da stoji u lepo formiranom redu za saltere i da okolni prostor bude slobodan za druge musterije. Pred salterima je bilo samo cetvoro-petoro ljudi i ja sam se sagnuo krenuvsi da preprecim put ispod gelendera, ne gubeci vreme vrludajuci kao kroz lavirint. Cim sam prosao ispod gelendera, urliknuo je alarm - kao na filmu! Ljudi pred salterima su popadali na kolena kao pokoseni, sa podignutim rukama i sakama na potiljcima kao po komandi, svi oborenih pogleda ka patosu! Uz tresak, zastitna resetka je pala ispred svih saltera, a sluzbenici su isto izgleda popadali na kolena, izvirujuci iza pultova, bez ruku na potiljcima. Nije mi dugo trebalo da shvatim kako sam ja svojom zurbom izazvao ovaj haos. Od zvonjave mi se cinilo da ce da mi ispadnu oci, zubi i mozak iscuri na verovatno vec otpale usi... No ipak sam i ja uredno cucnuo i digao ruke uvis. Salterasi su me prestravljeno i zacudjeno gledali, ja sam se trudio da se osmehnem slezuci ramenima. Paklena zvonjava je naglo prestala, one ovce na kolenima pred salterima i dalje nisu dizale pogled niti spustale ruke s glave.

- Sta vi hocete..? - pitala me je glasom na ivici histerije zena iza saltera.

- Zeleo bih da predam ovaj koverat... - odgovorio sam, pokazujuci joj sta sam doneo - ... ako moze ekspresno, da stigne danas popodne.

- Znaci, vi samo hocete da predate posiljku?!? - skoro razocarano mi se obratila jedna gospodja ustajuci sa poda i spustajuci najzad ruke sa glave.

- Izvinjavam se, istina je. - rekoh. Svi su ustali, niko me nije gledao. Resetka se uz skripu podigla i oslobodila pristup salterima. - Oprostite mi sto nisam pljackas... - probao sam da budem duhovit.

- TO NIJE SMESNO!!! - ljutnuo se sluzbenik iza saltera, zustro me posavetovao da se vise nikada ne provlacim ispod gelendera zbog senzora i debelo mi naplatio ekspres-posiljku za isporuku istog dana. Znao sam da ce mi Flitvej nadoknaditi trosak, mirno sam platio i vratio se kuci. Nije mi se spavalo nakon uzbudljivog dana, jedva sam cekao da sednem za sto i krenem sa prvom epizodom Cudesnog Decaka.

Plan je bio da se prave mini-epizode od 4 strane nedeljno po broju magazina. Ja sam imao duznost da isporucim table BEZ ucrtanih balona i polja za propratni tekst - njih je kreirao i na celuloidni providni list postavljen preko gotove kolorisane table lepio upisivac teksta (ili upisivacica). Iako sam izrazio zelju da se kolorisanje vrsi na fotokopijama napravljenim na kartonu, nije bilo vremena. Uglavnom, za manje od dva dana sam na listovima tanje hartije odradio grubu olovku, potom sam pedantno preko svetleceg stola uradio doteranu olovkiranu verziju i najzad krenuo u tusiranje. Pucao sam od energije. Nije potrebno da posebno naglasavam kako sam zavrsio prve cetiri table u roku i licno ih isporucio na sto impresioniranog Mr Bartona tacno na vreme. Odahnuo je sa olaksanjem, poverivsi mi kako je planirao - ne poznajuci niti mene niti moje radne navike i odgovornost prema poslu - da uzme jos jednog crtaca naknadno, koji bi se alternativno menjao sa mnom na epizodama, radeci drugu storiju, nakon moje trece cetvrtu i tako dalje. Pitao sam zasto ne proba sa formiranjem olovkarsko-tuserskog tima - rekao je da se takva produkcija u Flitveju skoro nikada ne praktikuje! Tom prilikom sam video moj prvi postom poslat original koji je bio BOZANSTVENO kolorisan tusevima u boji; receno mi je da je to uradio slavni Dzon M. Berns (John M. Burns), povremeni Flitvejev saradnik i majstor-crtac. Bio sam ophrvan spoznajom da jedna takva velicina kolorise rad moje malenkosti... Ta ilustracija je iskoriscena kao najava u prvom broju SONIC THE COMIC-a za pocetak Uonderbojevih avantura u drugom broju revije. Zadovoljan obavljenim poslom dogovorio sam se sa Mr Bartonom oko detalja produkcije, rokova i nacina fakturisanja obavljenog posla. Sve je islo kao po loju. Nije mi smetalo sto sam zapravo prevaren, drzan u uverenju da strip krece od prvog broja magazina, a uistinu je planiran tek za drugi broj. Razumeo sam - plasili su se da ne kasnim bivajuci lezeran, od ranije sam znao i kasnije se jos vise uverio koliko su mnogi crtaci stripova neodgovorno drustvance dangubljenju sklonih sereta koji izmedju ostalog ponekad ponesto i nacrtaju. Poznavao sam sebe i svoju pedantnost te odgovornost, svestan da nikada necu biti takav. 'Vatreno krstenje' sam prosao sa uspehom.

Drugu i trecu epizodu sam uspeo da nacrtam u nasoj 'novoj' kuci u kojoj smo ziveli vec pola godine. Svracali su mi poneki drugari iz Studija, da vide cime se bavim i kako zivim. Bio sam tako ponosan i srecan. No, ubrzo je doslo vreme da se trazi novi krov nad glavom - agencija od koje smo iznajmili kucu nas je obavestila da se vlasnica vraca sa dugog odsustva i da zeli da boravi u svojoj kuci. Nismo morali da dugo tragamo za novim stanistem - srpski prijatelji iz Londona su nas povezali sa jednom porodicom iz Uest Ilinga koja je posedovala dve kuce i onu stariju iznajmljivala podstanarima. Za mene i moju porodicu kao najbolja moguca preporuka ispostavila se cinjenica da je moj pokojni Tata studirao sa ocem mog [buduceg gazde] stanodavca. Pokazana nam je kuca ciji se donji sprat nudio, svidelo nam se i odlucili smo da tu dodjemo da zivimo.

Svideo nam se takodje i ceo taj kraj, a narocito simpatican mladi bracni par sa kojima je trebalo da delimo kucu u kojoj cemo provesti sledecih sest - sto uzbudljivih, sto burnih godina. Oljin muz se zvao Dejan, oboje su bili muzicari. Rukovao sam se sa njim i postali smo zauvek prijatelji.

sadržaj

9.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (57)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

SPALJIVANJE FAŠNIKA

Valjda u pokladno vrijeme ljudi prirodno požele vidjeti nekoga na lomači, pa mi se tako javio čitalac koji bi volio čuti tko je za ovu, najnoviju propast američkog tržišta kriv. Ja sam se nećkao, jer je krivica, kao i uvijek, poprilično ravnomjerno raspoređena i nevinih nema, ali vidim da mi se neće uspjeti oteti krnjevalskom raspoloženju i da će, u ime svih, netko gorjeti.

Marvel, na primjer.

Marvel je izuzetno pogodna žrtva jer je na ulasku u krizu bio najveći, dvotrećinski vlasnik tržišta te jer mi, sitnež, najvolimo gledati velike kako padaju. A nije ni bez putra na glavi, obogaljio je Marvel prvo sebe pa onda distribuciju.

Preplašen Imageom i drugom konkurencijom, Marvel je police dućana najprije zamislio osvojiti količinom. Dvjesto naslova mjesečno, računao je, i naši vjerni zombi-kupci neće ni moći kupiti išta drugo. Zombiji su pokušali, a onda shvatili da više ne mogu kupovati sve Marvelove stripove, te su se okrenuli drugom ekstremu - prestali su kupovati ijednoga. Bum, i ode prvo koljeno!

Drugi je Marvelov masterplan bio da kupi jednog od distributera - Heroes' World - i svoju robu šalje samo preko njega. Ostali su veći nakladnici promptno povukli svoju robu iz Heroes' World kataloga ne želeći odavati svoje planove izravnom suparniku (podaci se u kataloge šalju i do četiri mjeseca prije izlaska stripova) te je to dućane postavilo pred usloženi zahtjev naručivanja s bar dviju strana. Kada je jedan od preostalih distributera, Diamond, iskoristio izdavačku paniku i ekskluzivnim ugovorima vezao DC, Dark Horse, Image i druge, dućani su digli ruke od svih manjih distributera, ostavljajući Diamondu monopol nad distribucijom. Zajedno s propalim distributerima (Heroes' World među njima), trpjeli su i mali izdavači (poput Kitchen Sinka) koji su, Diamondu u protuudar, potpisali ekskluzivu s propalim Capitolom. Bum, drugo koljeno!

Ta gloženja na tonućem brodu nisu, jasno, nikome koristila. DC jest ponovo postao glavni pijevac, ali na mnogo manjem bunjištu, a Marvel je upao u spiralu bankrota iz koje ga trenutačno, kako znaju, izvlače Jemas i Quesada.

O njima drugi puta, a danas se ogrijmo dok Marvel gori za naše grijehe.

***
Interes za Canyonovu vojnu karijeru (pukovnik) i brak (Summer Smith) = debela NULA. Razglednice idu Zlatku. Idući nagradni natječaj, jednom...
Ali, kad već ne želite primati, možda biste nesebično sa mnom podijelili, ako znate, tekst pjesme "Ja imam ideju", negdje s kraja sedamdesetih. Hajde, netko je valjda pjevuši u kadi zadnjih dvajs't godina! Please?

sadržaj

10.

KAKO POSTATI SUPER-HEROJ - 11. deo

KAKO POSTATI SUPER-HEROJ
- spasite Univerzum za trideset dana ili vam vracamo novac! -
(c) Mark Leigh & Mike Lepine
Prevod i adaptacija: Anon Imusovich

JEDANAESTI DEO - Cena borbe protivu zla

* Kako mogu da priustim svu tu mocnu i skupu tehniku kojom se koriste moderni junaci?

- Ukoliko niste Plejboj Multimilioner ili Genije Za Elektroniku koji se finansira svojim briljantnim patentima, vrlo je tesko doci do astronomskih suma novca koje su vam neophodne da se opremite. Mozete da, na primer, kod kuce pakujete pisma u koverte i lepite markice za privatne firme ili da se prekovremeno satirete od posla u kancelariji - no postavlja se pitanje, da li vam vise ostaje vremena za Borbu Protiv Zla? Uzgred budi receno, valja vam da strpate pisma u 57 miliona koverata i da izlizete isto toliko markica samo da biste zaradili za prvu ratu otplate havarisanog i visestruko polovnog SuperMobila - o nosenju u postu da i ne govorimo.

Tajna je u tome sto vecina super-heroja resava novcane probleme prodajuci svoje avanture u formi scenarija (ponekad i crteza) izdavacima stripova! Ali pazite: KONKURENCIJA JE ZESTOKA!

U davna i cedna vremena, kada su se kostimirani junaci prvi put pojavili, bilo je toliko roto-romana, 300 cuda i slicnih para-literarnih magazina na kioscima da je svako mogao da stekne zaradu! U ta stara dobra vremena bilo ko sa makar i najbeznacajnijom moci ili providnim trikovima (kao sto su nadprosecno drzanje ravnoteze na jednoj nozi, efektno obaranje ruku kafanskog protivnika za stolom ili izdrzljivost kod nosenja jezivo tesnih helanki) mogao je da useta u redakciju izdavaca roto-romana i uskoro izadje sa unapred placenim petogodisnjim ugovorom. Primera je bezbroj:
- SVETLAN GROMOVITI, PILOT-PROPALITET (Avijaticarske Neverovatne Pustolovine)
- DJOKA STRMOGLAVLJEVIC IZ PATROLE NA SAONICAMA (Uzbudljive Toboganske Price)
- MUCAVI DJURA I UJEDINJENA PLANETARNA PATROLA NA STULAMA (Sepave SF Storije)
- PANDRK, ZRIKAVI MADJIONICAR (Magazin Strave, Hipnoze i Misaone Nekontrole) - DRUG JOJA (Proleterske Price Iz Jo-Jo Starine)
- NAZOVI "S" ZA "SLEPCA" (Obnevidele Detektivske Avanture)

- - -

* U pravu si - propast ziva. Ja ima da budem bolji junak. Sta mi treba da se prodam izdavacima stripova?
- Za pocetak, upitajte se: da li su moje pustolovine prihvatljive za Kodeks Stripovske Cenzure? Njihova komisija nadgleda sve super-junacke ponude za publikaciju kako bi se izbeglo lose uticanje na mladi citalacki narastaj i trovanje njihove mladjahne maste i moci poimanja.

Tipicne stvari koje Kodeks NECE da nikada prihvati:
1. Heroja koji se zove Kuronja
2. Bilo koga koji se transformise u super-junaka magicnim recima/formulom: Hej, deco! Pusenje je NESKODLJIVO!
3. Protiv-prirodne odnose junaka sa bilo kojim/kakvim predstavnikom flore i/ili faune, ma koliko da je to bitno za sadrzaj i razvoj radnje u prici
4. Junaka koji pobedjuje protivnika sedajuci mu na lice i istovremeno 'pustajuci vetar'
5. Junaka ciji je kostim potpuno providan
6. Upotrebu kucnih aparata i svakodnevnih objekata za medjusobno ili licno [samo]zadovoljavanje
7. Transvestitsko presvlacenje (osim ako je NEZAOBILAZNO bitno za radnju)
8. Bilo sta sto moze da inspirise mladi uzrast da skace sa krovova nebodera ocekujuci ma kakav drugi rezultat sem postajanja masnom flekom na ulicnom asfaltu
- - -

* Znaci... Ja unapred ISPADAM iz igre!

- Ko to kaze, ko to laze..? Ne ocajavajte! Mnoge moderne strip-sveske se objavljuju legalno BEZ formalnog odobrenja Kodeksa (Image, Dark Horse...), a one sa rizicnijim sadrzajem se vise ne odbacuju automatski (samo im recite da vas je poslao Qm). Pa ipak, i dalje je moguce da NE dobijete svoj licni strip-magazin posto vam pustolovine nisu pogodnog formata za strip-publikaciju. To ce da vazi za vas ukoliko ste heroj koji:

-simultano nastupa u 392 paralelne dimenzije
-uvek dela u totalnom, najcrnjem mraku (pomislite na kolicine tusa utrosene za crtanje!)
-pobedjuje rivale sedeci u cosku dok zvizdi
-nosi fluorescentni kostim koji onemogucava crno-belu stampu i zahteva skupo kompjutersko bojenje
-ima visinu od devet kilometara
-umire kada upotrebi svoju moc (Trutislav-Zapanjujuci Covek-Pcela Sa G*znom Zaokom)
-pobedjuje protivnike deleci se u vise stotina hiljada dvojnika koji delaju unisono

* Prva liga! Evo, odobren mi je moj licni strip-magazin!
- To je nesto mnogo brzo...

* Ja imam moc SUPER-BRZINE!
- Jel'te?! A da li ste procitali sve fus-note na vasem ugovoru..?

* Ne... Zasto?
- Bez solidnog ugovora nemate kreativnu kontrolu nad nacinom kako vas predstavljaju u rodjenom stipu! Zamislite samo sledece naslove na koricama vaseg magazina:

KAPETAN ZIVA - Najotrovniji Covekoliki Stvor Na Svetu!
COVEK-SVITAC - Junak Koji Poseduje Sve Albume Srebrnih Krila!
SUPER-MUZJAK - Ekstra! P*derski tematski broj o Heroju Koji Voli Mladjahne Decake!

* Shvatam... Kako onda treba da mi izgleda ugovor..?
- Otprilike ovako:

Strana 2
10. Sledeci elementi ne podpadaju pod ovaj Ugovor i ticu se posebnog Dodatka: procenat od prodaje godisnjaka i grafickih romana/albuma/sabranih nastavaka regularne serije, prava serijalizacije, inostrana i prevodilacka prava, reklama, plasman igracaka, skolskog pribora, igara i igrica, slika na soljama i tanjirima te portiklama i posteljini, lutaka/akcionih pokretnih figurina, slicica u zvakama i sl. Znaci, sva g*vna za koja su proizvodjaci spremni da plate besmisleno visoke sume zarad prodajnog procenta.
11. Izdavac se obavezuje da Junaka prikazuje samo u najboljem svetlu i da isti uvek ima lepo oblikovanu, isturenu i po mogucstvu cetvrtastu vilicu (sa opcijom rupice na bradi), misicavo mlado nabreklo telo, nabrekli kostim u predelu prepona i gustu kosu na svakom objavljenom crtezu. Postojece nesavrsenosti poput parcijalne gojaznosti, klempavih usiju, celavosti, niskog rasta i nesrazmerno velikog nosa koji vazda curi NECE biti koriscene kod prezentacije Junaka.
12. Izdavac se takodje obavezuje da u stripu Junaku obezbedi devojku/saputnicu makar je isti u stvarnosti i ne imao, sa naglaskom na preterivanje u prikazu njene lepote, oblina (pogotovo prsa - magazin treba da se sto bolje prodaje!) i sl. do te mere da svi ostali muski protagonisti stripa moraju da budu enormno zavidni po cenu nanosenja fizickih povreda samo-zadovoljavanjem u frustrirajucoj nemoci.
13. Podrazumeva se da Izdavac nece da koristi usluge ilustratora-mediokriteta nesposobnih da primenjuju manipulaciju anatomijom, perspektivom/prostorom i prikazivanjem Junakove opreme i oruzja kao necega najmodernijeg sto se da zamisliti.
14. Izdavac se obavezuje da ce UVEK da konsultuje Junaka tokom svih faza izrade scenarija i crteza kako bi se osiguralo da isti (Junak) uvek pobedjuje protivnike, trijumfuje nad zlom pod najnemogucnijim uslovima i na kraju uspeva da bez problema pridonosi devojcinoj/saputnicinoj sreci i fizickom zadovoljstvu.
15. Izdavac se obavezuje da u konsultaciji sa Junakom uvek prepravi i dotera tekst i crtez odredjene epizode, tako da Junak uvek deluje i izgleda kao Heroj, a ne kao neki trapavi klipan.
16. Izdavac se obavezuje da iz Junakove biografije/price o poreklu izbaci potencijalne nepozeljne elemente poput sklonosti ka upadanju u neprilike tokom mladosti, alkoholu, bludnicenju sa pripadnicama Najstarijeg Zanata Na Svetu i maloletnicama te boravak na klinici za lecenje od zavisnosti od alkohola i ilegalnih opojnih sredstava.
17. Izdavac se takodje I POSEBNO obavezuje da stiti Junaka od pravnog gonjenja koje moze da rezultira aktima kupaca strip-magazina sa njegovim pustolovinama poput skakanja sa krova visespratnice uz poklik "Ja branim Pravdu, Red i Zakon!" uz smrtonosne posledice ili pokusaj zaustavljanja brzog voza udarcem glavom.
- - -

- Dobijete li svoj strip-magazin, spremite se za zivot u i sa lazima. Svi znamo da NE MOZETE bas uvek da budete pobednik. Ponekad ce Doktor Mudodrm ipak uspeti da vas potkaci udarcima u j@j@ i stomak i pobegne sa plenom iz Zadruzne Banke, dok vi klecite na asfaltu u najcrnjim bolovima i mukama, vizuelno analizirajuci sadrzaj dorucka upravo ispovracanog po tlu, kajuci se sto ste se ikad rodili.

Shodno tome, kadkada ce Smrdljivi Monstrum Iz Najcrnjih Morskih Dubina mozda i uspeti da sravni sa zemljom Markovac Na Moru posto vam je zena otisla na Godisnjicu Mature a vi ste morali da ostanete i cuvate decu posto vam nije poslo za rukom da nadjete bebi-siterku i stupite u akciju.

Nasuprot svemu gore recenom, U STRIPOVIMA JUNAK UVEK I OBAVEZNO MORA DA TRIJUMFUJE. Nezasluzeno cete biti hvaljeni za nepostignute pobede, a dogadjaji ce drasticno i sa preterivanjem biti izobliceni kako biste ispali sto zapravo niste... No vi cete IPAK znati pravu istinu!

Mozete li da zivite sa tom spoznajom?

- - -

STA SE ZBILJA DOGODILO:

VAS CUDESNI DECAK-PARTNER: "Sveca mu, Kapetane..! Upadosmo u zamku Nindji..!!!"

Samo brzi refleksi uspese da spasu Kapetana...

VI (grabeci Cudesnog Decaka i isturajuci ga ispred sebe): "Znao sam da ces mi kad-tad biti od koristi, mali!"

= HVIP! TVIPP! (zvuci bacenih suriken-zvezda u vasem pravcu) =

Kobni napad Zvezdama Smrti trajao je kratko... I Nindje se ponovo stopise s tamom...

VI (drzeci umiruceg partnera u narucju): "Zao mi je, mali... Ali bilo je - ili ti ili ja..."

CUDESNI DECAK (sa surikenima u celu i grkljanu): "Khhgg...Ti...Prok...kleto kopile..."

*

KAKO SE DOGADJAJ PREDSTAVLJA U STRIPU:

Iznenada...
CUDESNI DECAK: "Sveca mu, KAPETANE..! Upadosmo u ZAMKU NINDJI..!!!"

Samopozrtvovano, mladi junakov partner BACIO se ispred svog idola..!

VI: "Ali..?!? MALI!!! Sta to uradi..? ZASTO???"

= HVIP! TVIPP! (zvuci bacenih suriken-zvezda u vasem pravcu) =

Kobni napad Zvezdama Smrti trajao je kratko... I Nindje se ponovo stopise s tamom...

VI (jecajuci nekontrolisano, sa umirucim partnerom u narucju): "Mali... MALI..? Ti... Ti... Ti si se ZRTVOVAO... Zbog mene... Za MENE..! Zasto, o, ZASTOOOOOO???"

CUDESNI DECAK (sa surikenima u celu i grkljanu): "GHHK-K-K... Nas...tavi nasu... BORBU, Ka...Kah-Kah... Kapetane... i NE ZABORAVI... Krklj... me..."

VI: "O, Sudbino..! NEEEEEEEEEE!!!!!!!"

sadržaj

11.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

 

- Novi album Asterixa
Za mart je najavljen izlazak novog strip albuma Asterixa "Asterix e Latraviata". Tiraž, sitnica, 8 miliona primeraka.
Zvanični asteriksov sajt se nalazi na sledećoj adresi: www.asterix.tm.fr

 

-TOP 10. ANOTHER UNIVERS
Nedeljna lista od 14.02.2001.godine. Ovu listu su uredili Steve Johnson i Bob Gough.
http://www.AnotherUniverse.com/
1. The Monarchy #1
2. Spider-Man: Lifeline #1
3. Defenders #2
4. Robin: Year One #4
5. Harley Quinn #5
6. Weird Western Tales #1
7. Gen13 #62
8. Midnight Nation #5
9. Codeflesh/The Bod #1
10. Batman: Legends of the Dark Knight #140

 

sadržaj

12.

POZIVI ZA SARADNJU

mail

From: Mario Pušič <mario@fotospring.com>
Subject: HR,YU,BIH,MK- ILUSTRACIJE ZA KATALOG

Postovani ilustratori, molimo Vas ako nam jos niste poslali nekoliko uzoraka Vasih radova /a imate namjeru/, da to ucinite najkasnije do 25.02.2001. Da ne bi doslo do vremenskog kasnjenja izdaje kataloga planirano za 9/2001 moramo iskoristiti vrijeme, koje nam je jos ostalo.
Uz nadu,da cemo zajedno sa Vama napraviti kvalitetan katalog i da cemo sa njim uspjeti na trzistu pozdravljam Vas iz Maribora.
S postovanjem,
Mario Pusic

* * *

From: deep freeze <deepfreeze@mail.be>
Subject: comic

Hi, My name is Myriam Kalai, I’m a smallpress artist from Belgium. I participated in several projects: Old Cake Comix, The Bries Anthology: “Wind”, Formaline, Women’s comic world, Beeldstorm…

I recently started a project based on an idea I had some years ago: a comic about “food”. So this is a call for as many participants as possible, from all over the world, to contribute to this comic. I hope you will be interested?! If you are and the deadline is too close by, please let me know! For more specifications, check out the attached flyer!

You can pass this message on to as many interested people as possible.
Note:
* Drawings, photographs, pictures, the visual appearance in general are primal, I also do like a little experimenting.
* I would like to find a reflection of something specifically related to your country in your work!

Thanx already and hope to hear from you all soon!

Best regards, Myriam Kalai.

-------------------------------
Everything you always wanted to know about... FOOD

-Wanted: comic artists, illustrators, mixed media & animation artists, writers, graphic designers...
who are willing to participate to this comic: ... Food

-So the topic is (food) everything that relates to food, nutrition, eating, feeding and all things involved.

-All texts are written in Englisch.

-Technical facts:
Black&White
Format: 22 cm / 15 cm LANDSCAPE (!)
Please do send me very good quality of your artwork.

-Deadline: May 10, 2001.

-Send everything to:
Myriam Kalai
Hagelandkaai 51
9000 Gent/Belgium
09/329 36 79
deepfreeze@mail.be

-If you have any questions, do contact me.

sadržaj

13.

PISMA ČITALACA

mail

From: Slavica Abram <abrams@inecco.net>
Subject: Pitanje

Sta se desilo sa strip konkursom koji je organizovala SDU (socijal demokratska unija), na temu ne znam vec koje godisnjice pobede nad fasizmom. Konkurs je bio otvoren do 01.12.2000. godine.
Ukoliko posedujete bilo kakve podatke o tom konkursu, najljubaznije vas molim da mi to javite putem e- maila.
Pozdrav
Dejan Jokic

sadržaj

14.

LINKOVI

Strip Vesti

From: Shan-Doo <henri@bankerinter.net>

HELO.
neznam dali je neko ranije spominjao www.hebus.com na prvi pogled imaju dobro obradjen deo za strip. do njega sam doso preko www.yep.com koj ima neke strip wallpaper-e. pozdrav.
Dusan

 

sadržaj

15.

DATUMI

Strip Vesti

 

Datumi od 17. do 23. februara

18. februara 2000. Preminuo strip autor Willy Maltaite (alias Will).

18. februara 2000. Nakon duže bolesti preminuo je crtač Steven Hughes. Steven Hughes je bio glavni ilustrator Chaos! Comics-a.

* * *

12. februara 2000. Preminuo je u Kaliforniji, od raka, Čarls Šulc u 78 godini života. Njegov strip Peanuts punih 49 godina uveseljavao svakog dana preko 350 miliona čitalaca. Njegovi likovi su: Čarli Brauna, Lusi, Linus, Šreder, i verovatno najpopularniji od svih, pas rase bigl, Snupi.

30. oktobra 1927. Rođen je strip autor Willy Maltaite (alias Will).

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
http://members.tripod.com/~ZM97
http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad