prošli broj - arhiva - sledeći broj

SADRŽAJ

1. DOK ČEKAMO... - Strip Vesti
2. TOČAK - INTERVJU SA AUTORIMA - Csaba Kopeczky
3. BILALOVA IZLOŽBA U PARIZU - Aleksandar Manić
4. TWILIGHT ZONE - Marko Stojanović
5. ASTER BLISTOK 1/2/3/4- Srđan Aćimović
6. QMOVA KOLUMNA (46) - Bojan M. Đukić
7. KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (55) - Darko Macan
8. KAKO POSTATI SUPER-HEROJ - 9. deo
9. VESTI IZ SVETA - Strip Vesti
   -TOP 10. Another Univers
   
10. POZIVI ZA SARADNJU -mail
11. LINKOVI - Strip Vesti
12. DATUMI - Strip Vesti

NEŠTO IZMEĐU,… SRĐANA I MENE

(uvodnik će se nastaviti u sledećem broju, dotle razmišljajte o tome kako zamišljate idealan strip serijal…)

1.

DOK ČEKAMO...

Strip Vesti

...vesti od ljudi koji su bili u Angoulemu, aneki od njih bogamii slavili, Strip Vesti vam daju listu nagrađenih na ovogodišnjoj manifestaciji. Takođe ćete sačekati sledeći broj da pročitate obećani tekst o drugom broju Bagera kao i nenajavljeni i ničim izazvan tekst o izlasku trećeg broja subotičkog Bumeranga.

Znači, dešavanja ima, strip vesti imaju o čemu da pišu, čuj "Strip Vesti pišu". Neko mora o svemu tome i da piše. Uskoro će i Janjetov da odgovori na intervju, i drugi će dobiti pitanja (neki su još uvek dužni po pitanju intervjua "samo vas posmatram")...

Znači, lista nagrađenih na ovogodišnjem Angoulemskom festivalu...

Alph-Art su ove godine dobili:

Gran Prix je dobio:
Martin Veyron

najbolji domaći (francuski) album
"L'enquęte Corse" - Jack Palmer T.12 de Pétillon, Editions Albin Michel

najbolji strani album
"Le canard qui aimait les poules" de Carlos Nine, Editions Albin Michel

najbolji scenario
"Les quatre fleuves" de Fred Vargas et Baudoin, Viviane Hamy Editions

kategorija Coup de cour
"Persépolis" de Marjane Satrapi, L'Association

za humor
"Napoléon et Bonaparte" de Rochette, Editions Casterman

za omladinu od 6-8 godina
Un zoo ŕ New-York (Un drôle d'ange gardien, n°2) - Philippi et Revel (Delcourt)

za omladinu od 9-12 godina
"Les profs "Interro surprise"" de Pica et Erroc, Bamboo Editions

nagrada publike
Les Bidochon (tome 17) - Binet (Fluide Glacial)

nagrada za strip učenika
Vincent Perriot 16 godina (Orléans)

nagrada za Fanzin
Stripburger (Slovénie)

nagrada kritičara
From Hell - A. Moore et E. Campbell (Editions Delcourt)

nagrada Goscinny
Déogratias - Stassen (Dupuis)

nagrada Canal BD
Réseau Bombyce - Cecil et Corbeyran - Humanoďdes Associés

Prix du Jury oecuménique
Le Journal de mon Pčre - Taniguchi (Casterman)

Prix Tournesol
Dans l'cochon tout est bon - Mazan (Editions Delcourt)

To je uglavnom sve...

sadržaj

2.

TOČAK - INTERVJU SA AUTORIMA

Csaba Kopeczky
Vécu br. 25

Intervju uradio Csaba KOPECZKY

TOČAK (La Roue)
Tom 1: "La Prophétie de Korot"
Kolekcija Vécu
Prvonagrađeni strip na konkursu "Bdécouvertes" koji je organizovao veliki francuski izdavač Glénat prošle godine, "Točak" je adaptacija novele Gorana Skrobonje. Crtač, Dražen Kovačević je diplomirao na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu i ovo mu je prvi strip album.

1999 GODINE, IZDAVAČ GLENAT ORGANIZOVAO JE VELIKI KONKURS ZA STRIP SA TEMOM TREĆI MILENIJUM. STIGLO JE VIŠE OD 400 RADOVA, ŽIRI SA PREDSEDAVAJUĆIM JEROME BONALDIJEN I SASTAVLJEN OD AUTORA I IZDAVAČA (KAO ŠTO SU FRANK GIROUD, BERNARD HISLAIRE, ILI JACQUES GLENAT) DODELIO JE PRVU NAGRADU AUTORIMA STRIPA "TOČAK” (LA ROUE), GORANU SKROBONJI I DRAŽENU KOVAČEVIĆU. GODINU DANA KASNIJE, ALBUM JE REALIZOVAN I IZAĆI ĆE POVODIM ANGULEMSKOG FESTIVALA. ISTIČUĆI PARTIKULARNE OKOLNOSTI KREACIJE OVOG STRIPA NA POLOVINI PUTA IZMEĐU HEROIC FANTASY-A I NAUČNE FANTASTIKE

1. Kako ste se odlučili da se bavite stripom, ili kako ste stigli do stripa?

Goran Skrobonja: Ja sam odrastao uz stripove i oni su u velikoj meri uticali na formiranje mog, uslovno rečeno, umetničkog senzibiliteta. U to vreme u Jugoslaviji su objavljivani stripovi iz čitavog sveta, a naročito francuski i belgijski, tako da su mi Asterix, Lucky Luke, Bernard Prince i Komancha bili stalno štivo. Poželeo sam zatim i sam da počnem da crtam stripove, ali ubrzo sam shvatio da nisam dovoljno talentovan za crtanje, te sam se opredelio za pripovedanje. Postepeno, počeli su da me interesuju žanrovi naučne fantastike i horora, tako da većina priča koje sam napisao pripada tim žanrovima.

Dražena sam upoznao zahvaljujući profesoru, mom prijatelju, Rastku Ćiriću sa beogradskog Fakulteta primenjenih umetnosti. On je jedan od najzaslužnijih ljudi za to što se strip kao forma primenjene umetnosti neguje na ovoj uglednoj beogradskoj visokoj umetničkoj školi, i već nekoliko generacija pod njegovim mentorstvom mladi umetnici za diplomski rad upravo uzimaju strip. Dražen je bio njegov student i kada je rekao Rastku da bi za diplomski uradio neki strip-album, Rastko mu je preporučio moju novelu "Točak" koju je smatrao veoma zgodnom za prevođenje u strip-medij. Prepoznavši u Draženu ogroman talenat, Rastko je procenio da bi ovaj mladi crtač mogao najbolje da vizuelno predstavi moju priču. Obavestio me je o tome, ja sam poverovao njegovom sudu i dao im zeleno svetlo, pa je projekt "Točak" počeo da se realizuje početkom 1999, neposredno pred nesrećno bombardovanje Jugoslavije. S obzirom na to da Dražen nije imao mnogo iskustva sa strip-dramaturgijom, u adaptaciji priče pomogao mu je Vladimir Vesović, koji već dugo vodi strip-školu u Beogradu - među polaznicima te škole bio je i Dražen. Sećam se da sam prve table "Točka" video u zimu 1999, za vreme trajanja beogradske konvencije naučne fantastike BEOCON 99. Dražen mi ih je pokazao prilično snebivljivo, a ja sam reagovao oduševljeno: prvi put sam video da se vizija neke druge osobe tačno poklapa sa onim što sam zamišljao dok sam priču pisao, i to početno oduševljenje ni do danas me nije napustilo. Mislim da je Dražen, uz superviziju Vladimira Vesovića, izvrsno predstavio dva suprotstavljena sveta opisana u "Točku."

Dražen Kovačević: Moj prvi susret sa stripom dogodio se poprilično davno. Mislim da sam tada imao pet ili šest godina. Sećam se da je u pitanju bila "Stripoteka", najbolja jugoslovenska strip revija. Ne preterujem kada kažem najbolja, ali naravno, klinac od 5 godina to nije mogao znati i sada sa distance od toliko vremena siguran sam u to. Objašnjenje je jednostavno. Taj časopis je imao sjajnu koncepciju. Objavljivao je sjajne stripove: klasike kao što su "Princ Valijant", "Fleš Gordon", "Tarzan", stripove srednje generacije (prvenstveno mislim na "Konana varvarina" sjajnog tandema Roj Tomas-Džon Busema), kao i najbolje evropske stripove, Hermanovog "Bernara Prinsa", "Džeremaju", Brećine radove, "Torpeda" Sančeza i Abulija, Bernetovog "najamnika", Korbenovog "Dena" i "Svet mutanata"... spisak je poduži i ako bih pokušao da nabrojim sve, zaista ne bi bilo dovoljno prostora... Ono što želim da kažem jeste da su stripovi toliko uticali na mene i usmerili me da radim ovo što radim. Jednostavno, bio sam inficiran stripom i to me je podstaklo da se više zanimam za likovne umetnosti uopšte, a i za film, naravno. Ne sećam se više tačno kad, ali znam da sam jako rano počeo da crtam Konana, Tarzana, neke kauboje i slično. Prvi konkretan susret sa stripom desio se, međutim, u vreme kada sam upisao akademiju, gde sam se sreo sa ljudima sličnih interesovanja, a i na katedri za ilustraciju postojao je, kao što naravno i dalje postoji, otvoren pristup stripu. Tada sam to shvatio mnogo ozbiljnije i počeo da razmišljam o stripu kao o umetnosti, jer ovde nisu postojale predrasude o stripu kao o marginalnoj stvari, kiču, jeftinom đubretu... Mislim da su takvom pozitivnom stavu na akademiji najviše doprineli profesori Rastko Ćirić i Jugoslav Vlahović.

2. Što se konkursa tiče, da li ste mislili da ćete dobiti nagradu i da će vam strip biti objavljen tako brzo ?

G.S.: Ja lično nisam smeo ništa da očekujem, ali uzdao sam se u kvalitet prevashodno Draženovog likovnog izraza i nadao sam se da će on ostaviti dobar utisak na žiri. Pretpostavljao sam da ćemo proći dobro, ali ni u snu nisam mogao da očekujem prvu nagradu.

D.K.: Kada sam poslao table stripa "Točak" na konkurs, nisam razmišljao mnogo o tome kako ću proći. Bilo mi je bitno samo to da ljudi koji su u tom poslu vide i vrednuju ono što radim. Naravno, kada sam čuo da sam prošao u drugi krug bio sam presrećan i nade su mi porasle. Ponekad mi se čini da sam do nagrade stigao relativno lako, ali presudan je ipak rad, i to vrlo ozbiljan i studiozan. Jednom prilikom, ruski slikar Ilja Rjepin je na pohvale kritičara njegovom talentu pobesneo i rekao - otprilike - "Šta vi mislite, da slike nastaju tek tako, samo zato što sam talentovan? Nikada niste rekli ništa o tome koliko je trebalo da radim da bih sve to naslikao!" Ovo navodim ilustracije radi, ali želim da kažem da zaista bez ozbiljne pripreme i razmišljanja ništa ne može da se uradi, ma koliko umetnik bio talentovan. A to zaista dolazi do izražaja u stripu, koji je izuzetno kompleksan vid umetnosti. Autor o svemu mora da vodi računa, bukvalno o svemu. Mislim da je strip najbliži filmu, po sredstvima koja koristi, sa jednim problemom viže: autor sve to mora da nacrta.

3. Koje je to osećanje da vam izlazi prvi album - i to u inostranstvu ?

G.S.: Osećanje je sjajno, pogotovo za mene, koji se već dugo sudara sa vetrenjačama u domaćoj književnoj kritici koja žanrovsku SF književnost tretira kao da ne postoji. Objavljivanje albuma je ujedno i veliko priznanje i dokaz da svetska publika ceni ono što mi ovde radimo.

D.K.: Veliko mi je zadovoljstvo što album izlazi u Francuskoj, koja je jedna od vodećih zemalja u svetu stripa. Ono što me je najviše fasciniralo jeste kultura stripa koja tu postoji. Svi su bukvalno potencijalni čitaoci. Mislim da je ipak u pitanju stvar tradicije. Ono što smo mi imali u Jugoslaviji u neko srećnije vreme. Ali mislim da je razlika i prednost ipak na strani Francuza. Kod nas se cela stvar nije toliko dobro ukorenila, strip je nekako ostao na margini, još uvek nema ravnopravan status sa muzikom, slikarstvom, filmom...

4. Kakva je uloga stripa u vasoj zemlji, ili tacnije kako ljudi gledaju (cene) na strip?

G.S.: Na stripu su kod nas odrasle brojne generacije. Nažalost, tokom sankcija i ovih nesrećnih deset godina jugoslovenske golgote pod Miloševićem, i strip je doživeo crne dane -- strani stripovi objavljivali su se samo povremeno, procvetala je piraterija, časopisi su se pogasili, domaći autori nisu imali motivaciju da rade... Nadam se da će se to sada munjevito izmeniti, baš kao što se munjevito menja i sve ostalo u našem društvu, i da će neki novi klinci biti u mogućnosti da uživaju u stripu na način na koji se to radi svuda u svetu.

D.K.: Današnje stanje na srpskoj strip sceni se malo popravilo, ali je još daleko od zadovoljavajućeg. Teško je objasniti, ali mislim da je presudno na pad uticala sveukupna društvena kriza i, naravno, pad kupovne moći stanovništva. Međutim, postoji neka izdržljivost i otpornost. Autori još uvek rade. Većina sjajnih autora je u inostranstvu ili rade za strane izdavačke kuće, a i sve je više mlađih koji traže svoje mesto na domaćoj sceni. Verovatno će sa rastom standarda i ova specifična oblast izdavaštva stati na noge, naročito posle najnovijih političkih zbivanja. Nadam se da će naša publika moći čitati Janjetova, Bilala, Geru, ponovo na srpskom jeziku.

5. Kakvi izdavacke mogucnosti postoje za domace autore - i uopste ?

G.S.: Trenutno: jadne. Legendarni časopis "Stripoteka" se ponovo aktivirao i to je za svaku pohvalu, ali u njemu za sada još nisu zastupljeni domaći autori. Oni nalaze način da dopru do javnosti kroz neke manje poznate revije i fanzine. Moram pomenuti ovde imena Vladimira Vesovića i Zlatka Milenkovića koji se iz petnih žila trude da ožive domaću strip-scenu.

6. U vašoj priči se mešaju dva različita žanra (sveta) - srednjovekovni héroic fantasy i naučna fantastika. Na kojem se bazirao celi projekat ?

G.S.: "Točak" je mešavina naučne i epske fantastike (SF-a i Fantasy-a), a u nastavcima ima, bogami, i dosta horora. Dok sam novelu pisao, rukovodio sam se onim pravilom da je najbolje pisati o stvarima koje poznaješ. Pošto sam diplomirao na pravnom fakultetu u Beogradu, deo mojih studija bilo je i izučavanje kriminologije, sudstva i sistema kažnjavanja. Pokušao sam sebi da predstavim način na koji će osuđenici služiti svoje kazne u nekoj bliskoj budućnosti. Za razliku od genijalnog Kurta Vonegata, koji je u svojoj knjizi "Hocus Pocus" (1999) predvideo da će zatvore u Americi preuzimati Japanci i voditi ih kao unosne firme, ja sam predvideo sistem koji bi znatno pojeftinio nesporne troškove izazvane rastom zatvorske populacije. Zamislio sam način da se tela osuđenika čuvaju u stanju hibernacije, dok im um slobodno luta kroz bezbroj univerzuma. Na taj način rešena su dva problema: održavanje tela osuđenika u hladnjačama daleko je jeftinije od finansiranja zatvora, a subjektivni doživljaj njihovog i dalje aktivnog uma otklanja primedbu da su time povređena ljudska prava koja osuđeni kriminalci i dalje imaju.

Onda sam u takav ambijent smestio Alfreda Čestera, klasičnog antiheroja, i dao mu prilično nezahvalnu ulogu. U našem svetu, on je čovek koji je praktično izgubio sve - jedina žena koju je zaista voleo (Ana Poner) ostavila ga je zbog njegovog druga sa studija; imao je karijeru profesionalnog bezbol igrača, koja se neslavno završila; najzad, neverstvo njegove supruge navelo ga je da u afektu počini ubistvo i zbog toga bude osuđen na kaznu "točka".

Moram da kažem da mi je, kao piscu, ovakav lik bio daleko zanimljiviji od klasičnog junaka "bez straha i mane". Nije to ništa novo - setimo se samo kultnog filma Roberta Aldricha "Dirty Dozen" (Dvanest žigosanih), i proces iskupljenja glavnog (anti)junaka piscu daje široke mogućnosti. Ja sam, doduše, Alfreda Čestera dodatno "kaznio" time što mu se um, posle zamrzavanja, obreo u - ženskom telu! Moram da kažem da u vreme kada sam "Točak" pisao (1987) promena pola nije bila toliko u modi i pitanja koja ovakva situacija nameće nisu bila toliko detaljno proučena kao sada. Kako će se jedan muškarac ponašati kada se - bez ikakve pripreme - probudi u ženskom telu? Alfred Čester je, na neki način, kao dete koje tek uči kako da prohoda: svet u kome se našao potpuno je nepoznat i drugačiji od onog koji poznaje, a telo u kom se obreo - žensko! On bukvalno mora da uči najosnovnije stvari, uključujući i to kako da ide u toalet. Ako na sve to dodate činjenicu da telo u kom se Čester probudio pripada mladoj princezi (Leone) koja se našla usred dinastičke borbe, onda imate zaplet koji pruža ogromne mogućnosti. Čester mora da iskoristi sva svoja znanja prenesena iz našeg sveta kako bi sačuvao život svojoj "domaćici", pa nužno doprinosi njenoj pobedi nad uzurpatorskim vojskama koje su pokušale da zauzmu carstvo koje princezi pripada. Da stvari budu još malo komplikovanije, princezina pratilja (gospa Ana od Vervejna) veoma liči na Česterovu Anu iz naše stvarnosti, i on se postepeno, i sasvim bespomoćno, zaljubi u nju, uz sve dalje komplikacije koje to implicira. Moram priznati da sam se veoma zabavljao dok sam pisao "Točak", a reakcije čitalaca su mi pokazale da su i oni ovu novelu prihvatili. Tako se još jednom pokazalo da je najbolje pravilo za svakog pisca da pokuša da piše onakve priče kakve bi voleo da čita.

D.K.: Strip "Točak" je kombinacija dva srodna žanra: naučne i epske fantastike. Priča je više bazirana na drugom, alternativnom svetu herojske fantastike, dok je svet budućnosti prikazan kao stvarnost. Uostalom, da ne pričam mnogo o scenariju, to je Goranov posao, reći ću samo neko svoje gledište. Meni lično, za crtanje je više odgovarao ovaj drugi, pseudoistorijski svet, iz prostog razloga što mi je pružao više slobode. Tu pre svega mislim na slobodniju izradu scenografije, kostima, pejsaža. Jer dok sam radio ovaj prvi svet budućnosti, morao sam se držati nekih pravila, naravno, važilo je to i za drugi, ali ne u tolikoj meri. Naime, dok sam radio, imao sam na umu postizanje specifične atmosfere sterilnog, hladnog i autoritarnog uređenja u kome je čovek sveden na brojku, prilično orvelovski i pesimistično. Dosta sam se bazirao na ikonografiji cyber-punka koju je promovisao Ridli Skot svojim Blade Runnerom. Koliko sam uspeo, presudiće čitaoci, mada ja lično smatram da je onaj drugi deo uspešniji. Trudio sam se da postignem neku postapokaliptičnu, ali istovremeno egzotičnu, epsku atmosferu sličnu onoj u Milijusovom "Konanu." Mada sam opet pokušao da napravim pomak ka više srednjevekovnoj varijanti sa raskošnijim bojama – neka "tehnikolor" shema, nadam se ne preterano drečava.

7. Kako konkretno surađujete ?

G.S.: Dražen je veliki individualac i ja zapravo ne znam koji je njegov metod rada. Pročitao je moju novelu, imao konsultacije sa Vladimirom Vesovićem, osmislio table i prionuo na rad. Zajedno smo nalazili neka sitnija rešenja, ali u principu, za vizuelni izgled albuma najzaslužniji je Dražen. Moja je samo priča.

D.K.: Saradnja između Gorana i mene nije klasična saradnja između scenariste i crtača. Ali, izgleda da takva klasična saradnja nije bila ni potrebna, jer mi se priča već na prvo čitanje dopala. Izuzetno je vizuelna, tako da mi je posao oko kadriranja prilično lako išao.

8. Vas junak se odjednom nađe u drugom telu, u drugom svetu - da li je to za vas "izlet" u jedan bolji svet ?

G.S.: Zamislio sam taj svet (Arkam) kao mesto daleko privlačnije od naše svakodnevice, i Dražen je to veoma pronicljivo okarakterisao kroz različit kolorit korišćen u albumu. Ako pogledate malo pažljivije, videćete da su sekvence koje se odigravaju u našem svetu nekako sivkaste, monotone, za razliku od scena na Arkamu, koje su date u punom, veličanstvenom koloru. To je metod koji je, prilično uspešno, već korišćen u jednom drugom mediju, filmu - recimo, u filmu "Dolores Claiborne" po romanu Stivena Kinga. Nadam se da će u kvalitetnoj štampi biti verno reprodukovane Draženove majstorski kolorisane table.

D.K.: U stripu "Tocak" glavni junak se budi u ženskom telu u nekom alternativnom svetu, gde su magija i kult ratnika veoma jaki. To je surov i primitivan svet gde naš junak treba da opstane i pobedi. Ovaj deo prelaska u telo suprotnog pola ne posmatram sa "lične" strane, da me čitaoci ne shvate pogrešno, ha- ha. Nemam ja takvih sklonosti, unapred se ograđujem. Radi se verovatno o scenarističkoj doskočici, da bi priča dobila kvalitet više - psihološki, pre svega. Ali, bez obzira na takvu neugodnost (prelazak u žensko telo), izgleda da Alfred Čester odlazak u drugi svet doživljava kao neko oslobođenje i avanturu. To je svojevrsna "Alisa u zemlji čuda", s tim što je ogledalo (odn. točak) došlo kao kazna, a "Alisa" uopšte nije naivna. Umesto šeširdžije, tu su horde krvožednih varvara, divlje zveri i surovi ratnici. Mislim da će se sve to čitaocima dopasti...

9. Imaginrana kraljevstva su stvarno totalno izmišljena, ili ste se inspirirali istorijom vaše zemlje ?

G.S.: Epsko-fantastični delovi novele (koji su zapravo njena okosnica) nisu toliko zasnovani na lokalnom jugoslovenskom folkloru i mitovima (to je primetnije u nekim drugim mojim pričama). U vreme pisanja "Točka" bio sam prilično aktivan u promovisanju i igranju čuvenih "Dungeons and Dragons" role- playing igara, a one su praktično svojevrsni destilat svih relevantnih svetskih mitova i legendi. Taj fantastični svet (Arkam), u kome je magija zauzela mesto nauke, nastao je na ruševinama neke stare civilizacije slične našoj, i upravo to omogućuje Česteru da se lakše snađe i pomogne da princeza Leone ukloni pretnju po svoj život i carstvo.

D.K.: Ovo pitanje je malo kompleksnije. Ne znam kakav je Goranov stav, ali sa moje crtačke i vizuelne tačke gledišta, izmišljena kraljevstva u priči nisu bez korena. Nisam koristio neku konkretnu dokumentaciju pri crtanju enterijera, građevina ili kostima - više je to došlo samo po sebi, nekako podsvesno. Ako ima nekih sličnosti sa evropskim srednjim vekom, a samim tim i sa srpskom srednjevekovnom ikonografijom, ne vidim u tome ništa loše. Naprotiv, ja sam realista po pristupu, pa čak i ako radim fantaziju. Moram da se osvrnem na tradiciju koja je u mojoj zemlji još veoma jaka, pa ni ja nisam mogao da izbegnem njen uticaj. Verovatno vam je poznato da je period srednjeg veka, iako ga istoričari smatraju mračnim dobom, jedan od najsjajnijih perioda u istoriji čovečanstva, obeležen izgradnjom gradova, utvrđenja, crkvi, katedrala, manastira, izdizanjem viteškog duha. U tom periodu srpska država je procvala, osnažila se, jedno vreme bila je čak i imperija, a srpska vladarska dinastija bila je u porodičnim vezama sa vodećim evropskim vladarskim kućama, između ostalih i sa francuskom dinastijom Anžuja. Iz tog perioda potiče i razvoj likovnih umetnosti. Svima su poznate freske rađene u vizantijskom maniru iz naših srednjevekovnih manastira, koji su sada nažalost prepušteni na milost i nemilost... ali, to je već neka druga tema. Veliki broj rukopisnih knjiga, a kasnije i štampanih, potiču iz tog perioda sa sjajnim minijaturnim crtežima i iluminacijama. Sve ovo govorim iz razloga da ukažem na značaj tradicije u likovnim umetnostima koja postoji kod nas, kao i u ostalim evropskim zemljama, a koja nije nebitna za strip i može samo da koristi crtačima da poboljšaju i obogate svoju vizuelnu elokvenciju.

10 Koji su vam planovi za budućnost ?

G.S.: Inače, saga o "Točku" ima svoje nastavke, i ako sve bude u redu, mogla bi da bude ispričana u nekih 7-8 albuma. A s obzirom na to da je priča prilično "filmična", obično u šali kažem da neću biti sasvim zadovoljan dok ne vidim Alfreda Čestera i princezu Leone na velikom platnu – možda u režiji Luca Bessona, koji je jedan od mojih omiljenih režisera. (To bi verovatno značilo da bi Mila Jovović ispala iz kombinacije za ulogu Leone, he-he, ali ne bih imao ništa protiv da taj lik glumi, recimo, Angelina Jolie). Ali, o tom potom.

Nadam se prevashodno da će se francuskoj publici "Točak" dopasti i da će se ispostaviti da "Prix Glenat" nije osvojen bez razloga. A za nastavke uvek ima vremena.

D.K.: Nadam se da će situacija uopšte da se popravi, naročito sada, nakon najnovijih političkih promena. Mislim da je vreme da nas ostali Evropljani shvate i prihvate kao normalne ljude, valjda to i jesmo, a isto tako i mi ovde da prihvatimo Evropu. Dugo je u našoj zemlji vladala neka atmosfera kolektivne paranoje. Ne znam da li je to opravdano ili ne, ali mogu da razumem. Vladao je dugo pritisak, kako izvana, tako i iznutra od strane režima. Verovatno bi o ovoj temi mnogo bolje mogao da priča neki novinar ili teoretičar, ali i ja se osećam pozvanim da to prokomentarišem, jer me je takva situacija "potkačila", i to prilično. Znate, ja još uvek imam status "prognanog lica", jer sam 1995. sa roditeljima prebegao iz Hrvatske srećan što imam glavu na ramenima, u Srbiju, gde me nije čekala nimalo ružičasta budućnost. Ali, da ne budem preterano patetičan, mislim da čovek bez obzira na situaciju, sam kontroliše svoj život i ništa ne može da ga pokoleba ako je dovoljno jak - baš kao što je slučaj sa Alfredom Česterom u "Točku." Ja sam crtao Točak pod bombardovanjem NATO-a, i prema žiriju Bdecouvertes-a (francuski naziv konkursa) rezultat nije previše katastrofalan. Možda će zazvučati čudno, ali život je ovde još uvek prilično težak – sa ekonomskog stanovišta. Posao strip crtača nije naročito isplativ, s obzirom da od novca koji zaradite morate da platite stan, hranu, materijal, da pomognete roditeljima, a to vam je jedini posao i izvor prihoda. Trenutno sam u potrazi za dopunskim poslom, a što se planova za budućnost tiče, nadam se da ću moći u sve to da uklopim i rad na sledećem albumu, u nadi da će biti mnogo bolji od prvenca.

---------

Intervju je objavljen u vodećem francuskom strip magazinu Vécu. Gospodin Jacques Glenat, vlasnik izdavačke kuće GLENAT, trenutno najače kuće koja se bavi stripom u francuskoj, je dozvolio svim medijima u jugoslaviji da intervju prenesu bez ikakvih naknada. Od redakcija koje prenose intervju se očekuje da na kraju teksta daju internet adresu ovog izdavača gde se može album kupiti. Kao i da se naznači kopirajt.
Adekvatne likovne priloge možete naći na zvaničnom sajtu izdavača kao i na sajtu Strip Vesti, u arhivi na stranici koja je otvorena povodom nagrade koju je osvojio strip TOČAK.

http://www.glenat.com
© Copyright Glénat

sadržaj

3.

BILALOVA IZLOŽBA U PARIZU

Aleksandar Manic

OGLEDALO SIZOFRENE STVARNOSTI

U subotu 20. januara otvorena je u pariskoj Istorijskoj biblioteci izlozba Enkija Bilala, strip crtaca, scenariste, ilustratora, scenografa i filmskog reditelja. Na crnoj traci duz zidova rasporedjene su najlepse table iz "Partije lova", Trilogije o Nikopolu, "Sna cudovista"; najuspesnije ilustracije - "Crne falange", "Stanje stoka", "Krvava srca"; naslovne strane knjiga, plakati za filmove i balete, portreti, slike, crtezi i skice. Preko sto pedeset radova prikazuje dvadeset godina plodnog stvaralastva zrelog umetnika. U jednoj vitrini mala i stara slicica - Enki beba u kolicima na Kalemegdanu.

Rodjen i odrastao u Beogradu do svoje desete godine, Bilal se vrlo rano opredelio za strip stvaralastvo. Vec 1972. godine cinio je deo ekipe mitskog strip casopisa "Pilot", a tri godine kasnije susrece poznatog scenaristu Pjera Kristana sa kojim zapocinje plodnu saradnju. Izlaskom album "Partija lova" 1988. godine, Bilal je definitivno utvrdjen kao jedan od najboljih svetskih strip crtaca. Potom dolazi prvi autorski album "Sajam besmrtnih" koji ce postati cuvena serija o Nikopolu. Uporedo sa trilogijom Bilal u Beogradu snima svoj prvi dugometrazni film "Bunker Palas Hotel". Njegov drugi film "Tiho Mun" izlazi 1993. godine.

Bilalovi originali vecinom su bili manjeg formata, zbog izuzetno detaljnog i rafiniranog crteza koji trazi dosta vremena. Medjutim, "San cudovista" njegov poslednji album i prvi iz nove trilogije, uradjen je drugacije. Svaka vinjeta ove knjige, ne vise albuma (na cemu Bilal insistira), posebno je radjena na vecim formatima koji su kasnije bili ukomponovani u table.

Bilalovo stvaralastvo na prvi pogled izgleda kao naucna fantastika, medjutim u pitanju je samo "ogledalo" kako je to nedavno izrekao sâm autor. Uzimajuci elemente iz bliske proslosti, on ih na poseban nacin povezuje sa razmisljanjima o realnoj situaciji, i projektuije ih potom u buducnost.

Jedna od njegovih stalnih tema je Jugoslavija, prikrivena u nizu simbola, reci, imena i asocijacija. Ikonografija prisutna u njegovom stvaralastvu proizilazi neposredno iz danasnjih dogadjaja, tako da autor na taj nacin govori o sopstvenim strahovima. "Nema niceg vaznijeg nego odnos ljudskog bica i njegovog okruzenja. Zato sve sto radim ima odredjeni politicki odjek. Moj rad duboko je obelezen sizofrenijom politike, vlasti i diktature.Vrlo je tesko pripovedati i to ne dotaci, jer sve govori o odnosu coveka prema coveku i coveka prema sistemu", kaze Bilal.

Slobodno se moze reci da je Enki Bilal jedan od najvecih strip autora danasnjice. Izuzetan crtac, fascinantan kolorista i nadahnut pripovedac, on je stvorio svoj barokni svet koji skoro protivurecno izrazava oronulost i izopacenost. Bilal je jedinstvena figura u stripu koja podjednako pripada i svetu filma, sveti ilustracije, svetu pisane reci, a odnedavno i numerickom stvaralastvu. Njegova imaginacija, umetnicka perfekcija i otvorenost ka svim medijima ucinila je da njegova slava zadobije planetarnu dimenziju, tako da moze da se govori o jednom pravom fenomenu Bilal.

U ovom trenutku, on priprema svoj treci dugometrazni film i novu strip knjigu pod nazivom "32. decembar". Istovremeno, sa grupom saradnika, on priprema tokom maja gostovanje pariske izlozbe u beogradskoj galeriji "Cvijeta Zuzoric", a potom i u Sarajevu.

sadržaj

4.

TWILIGHT ZONE

Marko Stojanović

Eto, neko od jedanaestorice ljudi koji su trazili i dobili Twilight se usudio primljeno i procitano prokomentarisati, ako nizbogcega drugog a ono da ne bi nasem dragom Darku Macanu pruzili priliku da se zeza na nas racun. Naravno, i Moore-ov pothvat je Kapitalno delo (sa velikim K), i sam po sebi zasluzuje da se o njemu nesto kaze, jer da nije tako potpisnik ovog teksta ne bi samo zbog odgovora na Macanov izazov odlucio da napusti toplu udobnost ilegale i prilozi ovaj tekst.

Da odmah nesto rascistimo: Ne volim superheroje, mada su imali i te kakav udeo u mom odrastanju. Zasto? Nekoliko razloga. Trebalo bi, vec po svojoj definiciji, da budu bajke koje su evoluirale, ali se oni, sem casnih izuzetaka, ne mogu pohvaliti nicim drugim do cinjenice da su te iste bajke samo uspeli da degenerisu. Ono malo vrednosti koje je zanr posedovao, gotovo su u potpunosti unistene stalnim prezvakavanjima u milion razlicitih naslova. Trece, nigde u strip industriji novac ne igra tako cvrsto protiv umetnosti (mada je ovaj deo sa umetnoscu prilicno diskutabilan i vredelo bi mu posvetiti povece parce teksta, ali kako Zlatko ne radi ove vesti sa iskljucivom namerom da se Marko u njima raspise...) kao u produkciji superheroja, nigde se stvari ne drze pod tako cvrstom i krutom kontrolom kao ovde. Ponekad mi se, sa ove distance, cini da svemocni gospodin Dolar olicen u liku bezlicnih korporacija (ja ovo namerno, nisam nepismen) i vojske Editora direktno tuce po glavi svakog onog ko pokusa da unese bilo kakvu iole ozbiljniju promenu u neizdrzivi decenijumski status quo superherojskog stripa, no Darko ce se time verovatno vec uskoro pozabaviti u svojoj kolumni.

Da odmah nesto rascistimo: Volim ono sto Alan Moore radi. Na stranu to sto je covek zestoko knjizevno potkovan i sto je napisao knjigu posvecenu jednom od mojih omiljenih pisaca H.P. Lovecraftu, na stranu to sto licno gotivim nacin na koji obavlja svoj posao, Alan Moore je pre svega i iznad svega Pripovedac (sa velikim P), sto mu niko ne moze osporiti. Osim sto izgleda kao Raspucin i sto se osim stripa bavi(o) i konceptualnom umetnoscu, Moore je stigao da u rodnoj Engleskoj uradi nekoliko fenomenalnih strip ostvarenja, reanimira Swamp Thing, podari (u istom serijalu) DC-ijevoj liniji za odrasle, Vertigo-u, lik na kome se bazira njihov najduzi ako ne i najuspesniji serijal: HELLBLAZER-Johna Constantina (ali o njemu kasnije, ili mozda cak i drugde), ali kud i kamo vaznije, Moore je na povrsini strip umetnosti ostavio neizbrisiv trag svojim remek delom WATCHMEN. Alan Moore je vrhunski profesionalac i neke dramaturske tehnike, kao i pripovedacke trikove (nazovimo ih tako u nedostaku boljeg termina) potpisnik ovih redova je prvi put video na stranama WATCHMENA, ali sve to bilo bi u najmanju ruku irelevantno da Moore nema DUSU (a ne tako davno receno mi je, od strane nekoga kog izuzetno cenim, da ukoliko nemas dusu nemas sta da trazis u svetu stripa; to sto velika gomila ljudi to nikad ne shvati nije nas problem).

Sta reci o WATCHMENU? U pitanju je graphic novel zastrasujuci kompleksne strukture koji se bavi superherojima koji to nisu. U njemu Moore konstruise nesto sto bi se moglo mozda nazvati paralelnim svetom, u kome su stvari jedva nesto malo pomerene u odnosu na nas svet. Superherojski strip se u njemu nikad nije pojavio niti dostigao poupularnost stripova o gusarima koje klinci gutaju, mozda zato sto su u ovom svetu superheroji (svi osim jednog obicni ljudi koji jednostavno (?!) vode dvostruke zivote i pokusavaju da nesto promene) stavljeni van zakona upravo zbog straha javnosti i Americke vlade od njihove nezavisnosti od bilo kog oblika kontrole. S pravom, kako ce se na kraju ispostaviti, jer su ovi super ljudi ipak samo ljudi, sto vazi i za doktora Menhetna, te se medju njima javljaju takvi socijalni fenomeni tipicni za nas ostale smrtnike kao sto su silovanje, alkoholizam, ludilo (po Moore-u i po Miller-u nesto sto gotovo obavezno lezi u samoj opsesivnoj potrebi za odevanjem kostima i sprovodjenjem onog sto doticna licnost smatra za pravednom), ubistvo, pa cak i genocid a sve za dobrobit covecanstva, ili pak jednog njegovog dela. Ovde se Moore bavi rekonstrukcijama zivota superheroja, njihovom mladoscu, razvojima njihove licnosti (ili bolje njihovog ludila), kao i pitanjima njihove (ne)nasilne penzije, a sve to kroz neverovatno detaljan prikaz savrseno osmisljenog sveta, u kome svi, od prodavca novina na uglu pa do centralne gigantske figure Doka Menhetna (ajde, tri put pogadjajte odakle mu ime, cikam vas) imaju svoje jasne i precizno isparcelisane uloge. U pitanju je jedna genijalna saga, majstorska slagalica sa ogromnim brojem delova koji na kraju tako legnu na mesta da vam ne preostaje nista drugo do da zinete od cudjenja i jos par puta procitate stivo neprestano se pitajuci kako mu je to do vraga uspelo.

Zaista volim umetnike koi su u stanju da ostvare tako minicuoznu i apsolutnu kontrolu nad svojim delima, koji su u stanju da tako pedantno osmisle svoj rad da posle totalne fragmentacije, koju izvedu u jednom ili vise segmenata svog dela, po zavrsetku ostvarenja citaocu pruze jasnu i snaznu sliku. Mozda upravo zato i volim Tolkina i Foknera. A, da, i Moore-a.

Sto nas dovodi do Twilighta, teme ovog teksta (ako ste pomislili da nikada necu preci na stvar, sram vas bilo). Twilight, za sve van nas jedanaestorice koji smo ga procitali, je tzv. proposal, iliti na srpskom predlog za gigantski crossover koji bi obuhvatao sve (ili gotovo sve) najvaznije superheroje iz DC-jevog univerzuma. Moore je ostao dosledan sebi (na zalost) te je u prvoj cetvrtini teksta detaljno izlozio sve eventualije koje je nasao za shodno da pomene, a koje ukljucuju i ekonomsku stranu projekta (ipak je to Amerika, majku mu, i Mr.Dolar vrti gde burgija, gde burgija, gde burgija nece), nacin na koji namerava da doticni crossover izvede s obzirom na velik broj svezaka i naslova koji su pogodjeni, te na njihove autore koji su mozda nevoljni da se time bave. On je Twilight shvatio kao jedini moguci nacin da se herojima da ono sto bi ih jedino i moglo izvuci iz postojeceg stanja i jedino sto bi moglo razresiti postojece zbrke stvorene prethodnim nedovoljno osmisljenim crossoverima, a to je MITSKA DIMENZIJA. To nas dovodi do pocetka ovog malog skribomanskog poduhvata, i moje zamerke superherojskim bajkama koja se sastoji u tome sto nikada nisu evoluirale. U sta? Pa u mit, zaboga, sve bajke ove vrste pre ili kasnije bi jednostavno morale da evoluiraju u mit. To je jedini izlaz iz vecite zabokrecine statusa quo sto je Moore, a i Miller pre njega primetio. Medjutim, posto je Moore Moore, on je sve to lepo i razumljivo slozio, ulazeci u sve moguce dobre strane koje bi njegovo stvaranje superherojskog mita moglo da ima, revitalizaciju postojecih naslova i uvodjenje novih davanjem neke vrste moguce, cak verovatne buducnosti koja ceka sve te likove, mracne buducnosti koja ne donosi smak sveta vec sumrak modernih bogova, njihovih velicanstava superheroja.

Svima onima koji su se probili kroz ovaj prvi, strasno dosadni deo teksta, koji je bez obzira na sve pruzio prilicno jasan uvid kako funkcionise jedan brilijantan um, bilo je jasno da se nalaze pred necim sto ce biti sve samo ne jos jedna dosadna tabacina predimenzioniranih likova u super rastegljivim helankama (stvarno, uvek sam se pitao gde ti ljudi nalaze te kostime?) i kada je prva premisa Moore-ovog Twilighta postala jasna, znao sam da mi predstoji ugodno putovanje u imaginaciju, jer je doticna premisa bila je olicena u jednoj reci-Gotterdamerung. Za one koji su imali muzicko vaspitanje u iole boljoj gimnaziji kod profesorke koju je to sto je predavala interesovalo iole vise od pukog otaljavanja posla znaju da je u pitanju opera Riharda Vagnera zasnovana na mracnoj nordijskoj legendi o sumraku bogova. Unosenje malo sumraka u zivote superheroja? Pun pogodak, narocito uzevsi u obzir verziju buducnosti kakvu Moore ovde izlaze. Zaboravite na apokalipticnu buducnost, zaboravite na nuklearni holakaust, i na kraju krajeva zaboravite na Pobesnelog Maksa (narocito na treci deo, ocajan je). Sa dobrom starom zemljom se nije desilo nista tako znacajno ili dramaticno, jednostavno je… Ostarela. Degenerisala. Prirodnim tokom stvari drustvene institucije su u ovim turbulentnim vremenima izgubile svoj uticaj i znacaj, ostavljajuci modernog coveka bez cvrstog oslonca da se za njega uhvati osim, naravno, superheroja. U ovoj buducnosti oni postaju nova konstanta, nesto izmedju aristokratije i bozanstava, a cim aristokratija postane svesna sebe kao takve pocinje neumitni proces njene podele (zvuci zastrasujuce poznato, zar ne). Vecina superheroja su podeljeni u suparnicke Domove koji jedni druge drze na oku pokusavajuci da odrze krhki mir nakon sto su u proslosti u preventivnom naletu zbrisali skoro sve supernegativce, a zatim u rasistickom pohodu vrednom paznje najurili i sve vanzemaljce napolje. Podela uloga postaje preraspodela uloga tako da Dom Celika cini smuseni Supermen, ciji Super sin iskazuje delikventno ponasanje zabrinjavajucih razmera, Wonder Woman koja se zbog Supermena odrice svog identiteta i postaje SuperWoman, a u planu je i zenidba koja ce cementirati veze izmedju dva najmocnija klana i upaliti varnicu velikog pozara koji ce prozdrati njihov svet. Ostale kuce, od kojih jednu cine preostali negativci, drugu mladi titani koji to vise nisu, trecu ostaci JLA…Tu postoji i nesto sto se zove kaljuga, deo grada u kome zive propali superheroji, od kojih su neki ozbiljno ogrezli u zlocin, drugi zakoracili u privatno ludilo, a gotovo svi u ocaj bez dna. Tako je Plasticman postao placeni zigolo, Gold mora da se skriva da ga ne bi istopili, Batman prelazi u ilegalu i sa Shadow-om (i Tarzanom, verovali ili ne) kuje zaveru da progna superheroje sa Zemlje. Vanzemaljci u dijaspori planiraju napad na superheroje kako bi sprecili njihovo eventualno sirenje na susedne planete, nizi Domovi kuju planove da udare na dva visa koja ce postati jedan vec pomenutim vencanjem, a kroz sve to neprestano provejava veliki manipulator John Constantine i njegova igra.

Spletke,ubistva, misterije, izdaje, zavere... Tako ljudski! Veliko finale je u pravom smislu veliko, finalna cistka i junacka (ili manje junacka, zavisno od gledista) pogibija vecine superheroja. Kako to umiru superheroji, pitate me vi? Sasvim herojski, a opet logicno, sto u medjusobnoj borbi, sto u borbi u za ono u sta veruju, ma kako to bilo izvitopereno ili pogresno.

Kao okvir ove price imamo Velsovsku fiksaciju putovanjem kroz vreme, u koju Moore unose neka ogranicenja, na taj nacin dopustajuci sebi mnogo vecu slobodu nego inace (Zvuci ludo? Zato je covek i genije!) i omogucava da razvije pricu o upozornju o uzasnoj sudbini koja iscekuje superheroje vec iza sledeceg ugla. Prica se, kako sam vec napomenuo, vrti oko Johna Constantine-a, cinicnog mistika koji je sasvim slucajno (ha, ha) jedan od retkih likova koji nisu Superheroji, te kao takav zapocinje i zavrsava pricu kao licnost koja nema pred sebe postavljene vestacke moralne prerogative od kojih bi se vremenom udaljio za razliku od pomenutih superheroja (ipak, da li je ovo zaista tako, tera nas Moore da se zapitamo). Za Constantine-a je vezana potka projekta, kao i jedan od najboljih epiloga koje sam ikada video, koji ce vas mozda naterati da razmislite o tome kuda vi, kao licnost, idete i gde cete biti za kojih dvadeset godina, te da li covek i koliko dugo moze ziveti mrzeci sebe.

Hvale je vredna cinjenica da je ovde, za razliku od WATCHMEN-a, Moore preuzeo na sebe vec postojece, izgradjene likove i majstorski osmislio njihove sudbine do najmanjih detalja, darujuci nadljudima tako ljudske sudbine, a to je najvise cemu su se mogli nadati da ce u ovom svetu dobiti. Ovi superlativi vec i meni idu na zivce, ali ih ipak tako retko koristim uz superljude da sam sebi dozvolio tu slobodu. Kao sto rekoh, ja jesam odrastao na superherojima, ali mi je uvek smetalo to sto doticni superheroji nisu nasli za shodno da odrastu sa mnom, odbace taj diskretni i precenjeni sarm Petra Pana. Svako (pa I superheroji… narocito superheroji) treba da ima pravo da odraste, ostari i umre, po mogucnosti dostojanstveno. Alan Moore je superherojima tu sansu pruzio, ljudi iz DC-ija je oduzeli. Mi smo na gubitku.

sadržaj

5.

ASTER BLISTOK 1/2/3/4

Srđan Aćimović

Nakon propasti bogate strip-izdavačke scene 1992. godine, mnogi serijali nastavili su svoj život na ovim prostorima, kroz izdanja piratskih izdavača, manjeg ili većeg formata, ovde ili u Hrvatskoj. Tako su Ratnici sa Akbara, Džeremaja, Bluberi, Torpedo, Druna, produžili kontinuitet, zahvaljujući i tome što su preduzimljivi izdavači nastavili serije na onom mestu gde su prekinuli "Stripoteka", "Strip-art" i ostali časopisi. Najdeblji kraj je, čini se, u ovoj raspodeli, izvukao "Aster Blistok". Praksa da se objavljivanje nastavi tačno na onom mestu gde je prethodnik stao, kod ovog ostvarenja je možda najdoslednije ispoštovana, tako da se više različitih izdavača prihvatalo ovog posla, ali uvek u kontinuitetu izdavanja. Usaglašenost je bila za svaku pohvalu, ali ispostavilo se da "Aster Blistok" uopšte nije strip čije bi se epizoda mogle čitati odvojeno ili preko reda. A istorija njegovog izlaženja kod nas seže u davna izdanja "Stripoteke". Brojeve sa pojedinim epizodama, kažu, nemoguće je naći, i time se narušava tok radnje u kojoj se svaka epizoda oslanja direktno na nekoliko prethodnih. Čitaoci koji su se kasnije priključili praćenju avantura "viteza beskraja" (u koje spada i autor ovog teksta), najviše su na gubitku. Objektivno, tok radnje se može razumeti bez pojedinih nastavaka, ali proniknuti u pravi kvalitet i sve nijanse ovog nimalo jednostavnog dela, u takvoj situaciji, veoma je teško.

Naravno, teret odgovornosti pada na autore, Godarda i Riberu, koji su strip koncipirali tako da epizode u pravom smislu budu epizode, odlomci, a ne i kompletne priče; naši izdavači učinili su najbolje što su mogli.

I još uvek čine. Što se tiče izdanja koje obuhvata prve četri epizode, mogu jedino da im se zahvalim u ime svih mlađih poklonika ovog junaka. Izdanje je klasično, malog formata koji prikriva detalje i čini table natrpanim, ali u pitanju je kompromis na koji smo svi navikli. Sa tehničke strane, sve je uobičajeno.

Već u prvoj epizodi srećemo sve što čini ikonografiju "Astera Blistoka": Maski, smešnog klovna, kasnije smešnu klovnicu, čitavu robotsku bulumentu Asterovih prijatelja, na čelu sa Matom, "Srebrnog delfina", svemoćni brod, veliki zbor, i, naravno, Astera Blistoka, izgnanika, sanjara, avanturistu, sebičnjaka i šta sve ne. Na prvim tablama vidimo Astera u podmlađenom izdanju u odnosu na ono koje nam je poznato iz kasnijih epizoda, ali već nakon nekoliko strana, on dobija svoj prepoznatljivi izgled.

Pre nešto manje od godinu dana čitao sam u "Glasu srpskom" mali članak koji se bavio ponovnim izlaženjem ovog stripa. Iskorišćene fraze kao "delo koje je izvršilo ogroman uticaj" i slične tada mi nisu ništa značile i mislio sam da predstavljaju samo davanje počasne plakete jednom veoma popularnom stripu. Danas, upravo suprotno, mislim da populistički stil kojim je članak bio pisan ne može ni da zagrebe suštinu onoga što ovo delo predstavlja. Ali ipak, radilo se o članku u novinama u kojima strip zauzima tek usputno mesto.

Jedna fama mora se razbiti: Aster Blistok nije nikakav "vitez beskraja". Možda je to i bio dok je bio mirovnik u službi purpurne garde, ali odatle nadalje, on nije nikakav vitez, tačnije, vitez je koliko i Paja Patak, koga zovu "vitezom 20. veka", ne slučajno sa velikim parom navodnika. Aster ne spasava zarobljene princeze već sebično prolazi pored njih tražeći svoju zamišljenu princezu, ili, kasnije, neku zamišljenu tačku u kojoj se, naizgled, nalazi rešenje svih njegovih problema. Ne spasava svoje drugove jer zna da će ga njihove replike čekati na brodu. Uporno slama srca ljudi i robota oko sebe, jureći za tim svojim zamišljenim rajem, da bi na kraju zaključio da to nije ono što je tražio, i da je još nesrećniji nego pre. Uporno vuče pogrešne poteze, uvek praćen Maskijevim/Maskinim komentarom: "Zar ćeš to stvarno da učiniš, Astere?". Ovakvo ponašanje navodi nas na zaključak da bi njemu više pristajao psihijatrijski kauč od mača i štita. Da, Aster je osoba koja ima ozbiljne psihološke probleme, i radije bi se bacio u najdublje grotlo svemira nego da to sebi prizna.

Maski, sa druge strane, takođe je specifičan lik. Iako spada u tip smotanog kompanjona, a takođe i svadljive kompanjonke, dva najčešća šablona stripa, sama činjenica da se ovaj lik može svrstati u obe grupe dovoljna je izvede njegov/njen lik izvan svakog šablona. Maski je bio/bila hermafrodit u vreme kad se i u književnoj naučnoj fantastici još uvek nerado (mada sve češće) koristio ovaj motiv. Groteskna duhovitost Maskijevog odela bila je glavno oružje grafičke duhovitosti stripa, a nivo groteske još više se uvećao kada je Maski promenio pol i nastavio priču kao dražesna mlada žena.

Serijal, sve u svemu, nije ni klasična naučna fantastika, na način na koji je to, recimo, "Valerijan". Motivi kiberpanka u njemu omogućavaju preplitanje nivoa svesti i stvarnosti, Svemir postaje carstvo snova za Zemlju, a Zemlja za Svemir. Crne rupe, tamni bezdani, halucinacije, koji nemaju uvek naučnu utemeljenost, ali ne narušavaju bitno žanrovsku opredeljenost stripa kao naučno-fantastičnog, već mu dodaju novu, mitološku dimenziju, pa naučna fantastika postaje jedan izvrnuti mit, koji umesto o prošlosti, govori o budućnosti. Čitalac se ponekad gubi u nivoima stvarnosti stripa, i to samo pojačava utisak haosa koji je lajt-motiv stripa.

Iznenadni i originalni preokreti takođe su obeležje "Astera Blistoka". Jedan od prvih je trenutak u kom Aster u snovima vidi Himeru kako drži strip, na čijim se koricama nalazi sam Aster; ovaj događaj biće objašnjen tek mnogo kasnije, kad Aster konačno nađe vezu između njegovog i našeg sveta. Zatim, promena pola Maskija, čime on od večitog kompanjona, postaje Asterova ljubav, predmet potrage u kasnijim epizodama. Još jedan od odličnih zahvata je zbunjujuća pojava "gospodina Ko", mnogo kasnije.

Ribera ne krije da ima vidljive 'felere' u crtežu, najčešće pri crtanju lica junaka i povremenih polupokreta njihovih tela, ali to bogato nadomešćuje odličnom, često briljantnom kompozicijom table (kakva je ona na petoj strani prve epizode), sjajnim grafičkim rešenjima (Maskijeva/Maskina odeća, dinosaurus sastavljen od dvodimenzionalnih geometrijskih slika i formula, krvoločne džinovske plišane igračke), i, sve u svemu, vanserijski obavljenim poslom. Nenametljiva erotika karakteristična za serijal svakako predstavlja vrlinu. Mali format našeg izdanja u stanju je da zamaskira pomenute felere, ali i detalje koji bi mogli da budu još jedan Riberin adut.

Jedna od kasnijih epizoda, ona sa 'umreženim' zečevima nalik na one iz "Alise u zemlji čuda", može predstavljati primer svega navedenog. Odlična ideja koja u sebi sadrži i ideje koje bi se teško mogle zamisliti u naučno-fantastičnom okviru (pomenuti zečevi) u suprotnosti je sa škrtom radnjom kroz koju junaci samo projure, sasvim antiherojski izbegavajući da rešavaju tuđe probleme kad imaju i dovoljno svojih. Mreža koja povezuje zečeve u stvari je jedno od mogućih metaforičkih viđenja interneta, što predstavlja dodatnu vrednost epizode.

Rekli smo, "Aster Blistok" nije u svakom svom segmentu savršen, ali dovoljno je svetlih tačaka koje ne samo da iskupljuju greške, nego ih čine i beznačajnim, primetnim jedino za velike skeptike poput autora ovog članka. Dakle, prepustimo se tom pozitivnom haosu u koji će nas baciti čitanje "Astera Blistoka"!

sadržaj

6.

QMOVA KOLUMNA (46)

Bojan M. Đukić

Varab

NISU SVI DANI u Studiju bili mizerni - ali je jedna 'ulica' dobila naziv 'Ulica Mizerije' (Misery Street). Neko ce da se seti kako sam svojevremeno opisao uredjenje prostora unutar hale bivse fabrike za sklapanje automobila - od centra se poput zraka zvezde sirilo nekoliko staza, sa obe strane ogradjenih prostorima odeljenim paravanima, u kojima su radili crtaci. Zaposleni su se utrkivali u duhovitom uredjenju radnih prostora - neko je svoju 'rupu' opremio kao gusarsku kabinu, neko je napravio pravi pravcati sator, neko Slobodnu Srpsku Teritoriju, neko ovo, neko ono... Jedino je drustvo iz moje 'ulice' nazvalo ceo 'sokak' 'Mizernim'.

Najugledniji komsija, smesten u odeljku na samom kraju, do velikih prozora, bio je cuveni Dzef Varab (Jeff Varab), animator koji je radio za Diznija, Dona Bluta i sada za Spilberga. Njegov renome i umece bili su legendarni. Bio je mojih godina - a vec veteran animacije, briljantan crtac olovkom u svakom pogledu; pomalo gojazan, duze smedje kose, duzeg povijenog nosa na bucmastom simpaticnom licu i skoro uvek delujuci kao da je pospan, medju prvima bi se doklatio ujutro na posao i medju poslednjima ga je napustao, posvecen do krajnosti svom radu. Voleo je stripove, najvise se divio Zirou/Moebiusu i britanskom majstoru Dzonu Bernsu (John M. Burns), mada sam ga video kako gleda i druge autore sa zanimanjem kada ne radi ili ne nadgleda druge kako rade. Bio je Amerikanac grcko-madjarskog porekla, izgledao je kao neki nas zemljak.

Zasto 'Ulica Mizerije'? Ne znam tacno, ali saleci se kako nam mizerno proticu dani u pravljenju beskrajnih serija crteza pod pritiskom rokova, celo drustvo iz tog dela Studija je kreiralo taj 'mucenicki' imidz koji je ubrzo postao najzivlji i najatraktivniji deo hale u koji su cesto navracali drugi zaposleni jer je pukao glas da se stalno dogadja nesto interesantno. Raznim smicalicama i budalastinama smo razbijali monotoniju na originalniji nacin od drugih u ostalim delovima; pricalo se, smejalo, crtalo i za zaradu i zabavu - paravani su procvetali od nasih karikatura, kratkih stripova i sala na medjusobni racun... Narod je dolazio da gleda sta pravimo i da se smeje. Uprava verovatno nije gledala pozitivno na nase ispade, no posto smo ispunjavali normu i radili svoj posao valjano niko nas nista nije opominjao.

Poceo sam da se sve vise otkravljujem i zaboravljam na osecaj nemoci i bezizlaza kojem je doprineo Mr. W. Manuo sam se ambicija da trazim bolje placeno mesto - sansi nije bilo da trazim posao drugde zbog komplikacija oko radne dozvole - stoga sam se svim srcem ukljucio u rad i ucenje. Pored povremenog pohadjanja vecernjih casova crtanja po modelu koje je drzao ranije pomenuti Das Petrou (koji su mi pomogli da se sve vise oslobodim i prosirim shvatanja zahvaljujuci radu sa zivim modelom u prostoru!), ukljucio sam se u Varabovu 'skolu' - kurs crtanja za animatore i asistente koji se svakodnevno odvijao u pauzi za rucak. Tada sam se odlucio za novi trosak - kupovinu portabl-svetleceg stola od Glena - stolara koji je napravio stolove za ceo Studio, sto mi je omogucilo da radim i kod kuce iako Studio nije dozvoljavao iznosenje radnog materijala. No, stanovao sam sada na par minuta hoda od radnog mesta i uspeo sam da sto na poslu, sto kod kuce (tajno, naravno) ne samo postizem, vec i prebacujem normu, tako da mi je zarada postajala sve bolja. Mogao sam da priustim najzad redovno kupovanje magazina i stripova koji me interesuju - Dzon Bernov 'Omac' za DC, 'NeXt Men' za Dark Horse, 'Namor' za Marvel, bilo sta od Dzima Lija, Mignole i td. plus 'Comics International', 'Wizard' i sl.

RANIJE CESTO POMINJANI i najavljivani Dzon Uotkis (John Watkiss) je bio crtac i slikar koji je u Studiju drzao te vecernje casove crtanja, a sada ga je zamenjivao Das, njegov prijatelj i scenarista serijala 'Ring of Roses' (Prsten od ruza) koji je Dzoni crtao za Dark Horse, privremeno sprecen da poducava u Amblimejsnu. Sa Dasom je radio i na Dzemsu Bondu i jos nekim stripovima, a za Marvel je crtao Konana, za DC/Vertigo 'Sendmena' i jos ponesto (Betmen). Bio sam vrlo zainteresovan da sretnem tog dzentlmena, a ljubazni Das se nije nesto pretrgao od zelje da nas upozna.

Pocetak animirane TV serije 'Batman Adventures' pamticu ne samo po Davidovom polasku u prvi razred osnovne skole, ili po cinjenici da je to verovatno najbriljantniji avanturisticki crtani serijal ikada napravlljen za televiziju, nego po spoznaji da je crtacki stil producenta, kreatora, dizajnera i reditelja te serije Brusa Tima (Bruce Timm) ispao fantomski 'moj licni stil' o kome sam sanjao ranije nekoliko puta i nikada nisam uspeo da ga se setim posle budjenja. Znam samo da sam [u snu] crtao flomasterima i da je preovladjivalo dosta crnog... Majk Mignola me je pomalo trgao kad sam mu upoznao radove, nekako nejasno sam se nervozio secanjem na manir pokojnog Iv Salana... Tek kada sam video Timov pristup crtanju (prilikom koga plavo olovkiranu postavku dovrsava crnim markerima!), shvatio sam da gledam prakticno 'svoj' prirodni graficki izraz! To su mi dokazali i pokazali i crtezi stampani u magazinima, kao i uskoro lansirana DC-serija 'Batman Animated'.

No, ja sam uveliko bio omadjijan pirotehnickim modernim manirom Dzima Lija, Marka Silvestrija... Blago ali odlucno sam ignorisao svoje otkrovenje samo-spoznaje u drugom kroz njegovo delo.

Dolazak pomenute serije pamtim i po odluci da prihvatim izazov i uradim Varabov test za potencijalne animatore koji su vec uzeli neki ambiciozni crtaci-asistenti. Bio sam svestan da, taman da napravim savrsenstvo, uprava na celu sa W-om mi ni mrtva ne bi dozvolila unapredjenje (imajuci ranija iskustva u vidu). No, bez obzira na sve, hteo sam da se dokazem i da nadmasim sebe. Ako stoka iz uprave odluci da to prenebregne - njihov gubitak.

Kako bilo da bilo - svakodnevno sam trpeo glad preskacuci rucak i religiozno pohadjao Varabov kurs, na kome smo radili i sa modelima i bez. Ucio nas je osnovama crtacke stenografije (sto sam dosta vec znao zahvaljujuci knjigama o crtanju za strip i animaciju), postavci ekstrema, gradjenju prirodnog pokreta i dr. Secam se kako sam davno u Sumatovackoj ulici na pripremnom kursu za Likovnu akademiju radio kroki oko pola sata; kod Varaba se kroki pravio za 15-20...

... SEKUNDI! Imponovalo mi je sto je Dzef cesto moje crteze uzimao za primer da pokaze ostalima kako treba da se radi. Ja sam samo imitirao kako on crta... Pozirala nam je prelepo gradjena Dejzi (zapravo Portugalka Anush, polu-obrijane glave), cesto u tandemu sa cutljivim misicavim tipom sa kojim se uplitala u nemoguce poze koje smo mi ubrzano 'bacali' na papir. Promena poze je bio drugi ekstrem, pa novi... I td. Potom smo crtali napamet medjuekstreme dok su se modeli odmarali. Jednom su improvizovali tucu, koju smo manijakalno belezili, drugi put se Anush do besvesti kotrljala niz stepenice u vise navrata kako bismo uhvatili karakteristike tela u rotirajucem padu... Zaboravljao sam na glad i sav se predavao necemu sto sam tek sada otkrivao kako i koliko volim.

Dzef nas je ucio i osnovama kako ljudske, tako i zivotinjske anatomije, improvizacijama sa crtanjem glave po diznijevskom konstruktorskom principu i varijacijama na istu temu (sto vise razlicitih karaktera od iste zadate osnove), perspektivi, znacaju siluete/obrisa (ako je ono sta figura radi jasno i bez detalja, kada je samo siluetirana - poza je dobra; ako i najbolje izveden atraktivan crtez figure u silueti ispada nejasna brljotina ili 'oblak' - NE VALJA!) i sl. Zalosna cinjenica bila je da sam ja uz par manijaka iz Misery Street uzivao do balcaka, dok se ostalo drustvo sve vise osipalo - klipanima su Varabovi casovi bili DOSADNI! I na kraju desilo se sto je moralo da se desi - Dzef je izgubio entuzijazam, pa je proredjivao casove dok najzad nije definitivno odustao. Ne pamtim kada sam bio toliko tuzan. Molio sam ga da preispita svoju odluku, ali bio je nepokolebljiv i bez volje da nastavi samo sa malom grupom od 7-10 najvernijih. Njega je pogodilo sto su formirani animatori samoljubivo smatrali da nista novo nemaju da nauce i sto ih nije bilo u projekcionoj dvorani (gde su se casovi odrzavali) - ja i moje drustvance smo smatrali da je u skoli mesto onima koji zele da uce i nadgradjuju se.

SVETLI MOMENAT U to vreme je bilo iznenadno gostovanje Diznijevog majstora crtaca, animatora Andreasa Deje (Deja) koji je odrzao kraci seminar o animaciji, uz crtacke demonstracije i projekcije sekvenci u progresu [tada] najnovijeg animiranog spektakla "Aladin". Sedeo sam u drugom redu, ocajan sto nemam sa sobom foto-aparat. Upijao sam svaku Andreasovu rec, do besvesti ga ispitivao o svemu i svacemu, topio se uzivajuci u njegovom lakom i vestom skiciranju, kao i neverici sta sve ljudska ruka moze da ostvari u animaciji. Za "Aladina" Andreas je animirao zlog Dzafara, u "Lepotici i zveri" radio je Gastona, kasnije je u "Kralju lavova" crtao Skara... Recju, specijalizovao se skoro iskljucivo za negativce i anti-junake. Godinama zivim od uspomena na njegov seminar i secanja na Mr. W-ovo zapanjeno pitanje tom prilikom u glavnoj projekcionoj dvorani: "Bojane?! Sta ti ovde trazis?". Odgovorio sam mu: "Ucim se da sto bolje radim svoj posao. A vi..?".

VARABOV ANIMATORSKI TEST je bila nedovrsena skica ljudske figure koja izlazi iz rupe u zidu pri patosu, osvrce se, uplasi se i 'stvori' se na zidu - gore, sedeci na ivici. Postavka ekstrema bila je: figura izlazi iz rupe, stoji gledajuci uvis preko ramena i sedi nelagodno navrh zida. Na animatoru je da odluci kako ce da tajmira postavku, gde ce da pozira figuru i uradi sve faze olovkom. Islo mi je lepo dok mi nije stigla 'javka' da se Mr. W. brine kako o trosku kompanije u radno vreme radim 'svoje poslove'. Kako bih izbegao moguce dalje konfrontacije odlucio sam da radim vikendom na testu.

Da postojeci problem ispadne bespotrebno veci postarao sam se ja odlukom usred posla da ljudski lik zamenim mojom kreacijom - Slonicom Slavicom koju sam davnih osamdesetih crtao u seriji kratkih geg-kaiseva i tabli. Umesto da mi posao ide lakse, brze i bolje, zapetljao sam se u skoro neresivim situacijama sa flonfavom gojaznom figurom, surlom i usima - detaljima koji su se otimali kontroli i doveli me u situaciju da ne znam kako da resim zadatak koji sam licno zakomplikovao. Delovi tela moje kreacije dobili su svoje nezavisne zivote i sta god da se naslo na ustiftovanim papirima nije mi delovalo dobro. Daljeg mucenja me je spasla iznenadna ponuda da privremeno predjem u storibord-odeljenje, gde je vec radio moj poznanik Dzef Kloz (Geoff Clawes) koji je vrlo dobro zaradjivao. Oberucke sam prihvatio, nadajuci se da ce promena biti permanentne prirode.

Plata mi se ucetvorostrucila i nije bilo kraja Slavicinoj, Davidovoj i mojoj radosti. Istovremeno, gazda Stiv (Spilberg) je odlucio da nas poseti u pauzi snimanja njegovog [tada] super-tajnog projekta 'Park Jura' (Jurassic Park) za koji se suskalo da je skoro u celini napravljen kompjuterski generisanim slikama. Nismo verovali da je tako nesto moguce. Ceo Studio se uzmuvao, ljudi iz uprave su ocigledno bili uspaniceni (sto me je cudilo, imajuci u secanju spoznaju kako je Spilberg stidljivi covek-dete koji voli da se igra, druzi sa Majklom Dzeksonom, menja svakodnevno patike, ponasa se i oblaci kao tinejdzer, pravi mocne filmove i davi se sladoledom i kokicama te Koka-Kolom) a atmosfera je postala radnija i napetija nego ikada. Odrzano nam je predavanje da ne pravimo gluposti i da izbegavamo ispoljavanje humora - Stiven NE VOLI HUMOR! Nama iz Ulice Mizerije nije trebalo da se dvaput kaze - na dan Spilbergovog dolaska smo kao mahniti bacali olovke poput pikado-strelica u plafon od stiropora; uskoro je mahnitost obuzela i ostatak Studija, pa su i ostali crtaci ispaljivali olovkane projektile na plafon koji je neodoljivo mamio svojom stiropornoscu. Nastala je panika - kada je Gazda usetao u Studio, zatekao je tisinu prekinutu skripanjem olovki po hartiji cutljivih crtaca, dok su nekolicina ljudi iz uprave crveni u licu od besa stojeci na stolicama vadili iz plafona stotine olovki. Ubrzo je pod postao opasan za hodanje od silnih pobacanih pisaljki.

Stiven je pregledao sta ima da se vidi, odrzao par brzih zatvorenih sastanaka, Dzef Kloz mu se pri susretu u hodniku uljudno javio a ovaj ga nije udostojio ni prezrivog ignorisanja. Ubrzo su nas kao stoku okupili u centralnom delu hale gde sede reditelji i gde je odeljenje za digitalno skaniranje crteza. Spilberg nam je odrzao kraci-duzi govor u kome je pohvalio produktivnost, kvalitet i sledjenje njegove ideje koju aminuje njegov mladjahni sin Maks (koji je u Holivudu gledao poslate odlomke filma u progresu i izgleda bio prava odlucujuca snaga iza celog projekta o dinosaurusima u savremenom Nju Jorku koje dobri profesor Njuajz dovodi da se igraju sa decom). Rekao je da nam zavidi na umecu da linije i ovale pretvorimo u zive karaktere, pozeleo nam srecu i uspeh i - ispario. Mi smo aplaudirali kao sto se nekada radilo na Uscu, ali niko nije viknuo 'Stevo, Slobodo!!!'. U Londonu se to valjda ne radi.

VEC SUTRADAN SMO spoznali prave posledice onih zatvorenih sastanaka - trecina zaposlenih je dobila otkaz, prava istina je da je Spilbergov sin Maks vrlo nezadovoljan kako izgleda film i tata mu je obecao da ce sve od sada da bude kako on kaze i - dobili smo naredjenje da se otprilike cetvrtina filma RE-ANIMIRA, sto ce reci, preradi i iscrta od pocetka, kako bi mali skot bio zadovoljan a tata koji mu izgleda daje film kao poklon ispao heroj. Storibord-odeljenje je ubrzano radilo na reorganizovanju scena i doradi, te prepravci. Od par osoba, od kojih to nisam ocekivao, optuzen sam kako sam sretnik koji je zadrzao posao samo zato sto imam zenu i malo dete, dok su toliki drugi zasluzniji da ostanu oterani. Nisam znao sta da kazem, osim da slegnem ramenima i prihvatim da se siri krug osoba sa kojima ne razgovaram - sto zbog striptizete, sto zbog [valjda] nacionalne pripadnosti... Mada moram da priznam, taj aspekt se nikada nije javno pojavljivao ili potezao kao argument.

Tokom sledeceg UKCAC-a sreo sam se sa Keti (Cathy), urednicom iz DC-a koja je bila zaduzena za stripove bazirane na Warner Bros. crtanim filmovima. Vrlo popularna serija na TV-u bili su Tajnitunz (Tiny Toons = Mali Crtici) - decje verzije Duska, Dace, Silvestera i ostalih. DC je trazio crtace vicne grotesknoj stilizaciji i ispalo je da sam ja na neki nacin odgovor na Ketine zahteve. Vrlo smo se lepo i brzo dogovorili sta i kako, ja sam marljivo nakon posla kod kuce vezbao crtanje likova i ambijenata cekajuci scenario koji mi je ubrzo i stigao postom. Karlos Granhel, strip-umetnik koji je za Studio dizajnirao karaktere, prijateljski mi je pomogao sto savetima, sto konkretnim primerima kako da se zadatku i likovima sto bolje pristupi. Momak je bio i ostao fenomenalan crtac.

Rad u storibord-odeljenju je uskoro za mene bio zavrsen, bez pogovora sam se vratio na stari posao i platu, teseci se da ubrzo pocinjem ponovo sa crtanjem stripova sto ce mi na neki nacin pomoci da se izvucem iz Studija i rada budzasto i ponovo postanem samostalni umetnik. Nisam jos znao kako da to izvedem, ali sam zasigurno znao da polako prestaje da mi bude zanimljivo na radnom mestu koje mi zavisi od samovolje gazdinog razmazenog malog smrada.

Uglavnom, pripremio sam table iz A3 bloka sa bristol-hartijom, ispartao ih, a u skicen-bloku krenuo sa crtanjem tambnejlza i 'preloma' tabli komplikovane storije sa Tunzima u pozoristu - kada me je po povratku sa pauze za rucak jednog jesenjeg popodneva sacekao koverat na crtacem stolu u Studiju. Bilo je to pismo od uprave. Kada sam ga otvorio, osetio sam kako mi se zeludac ledi.

Mr. W. mi je poletno pisao kako Studio ceni moje zalaganje i doprinos, ali da poslovni razlozi i budzet traze smanjenje personala, te mi on stoga zeli svako dobro, sve najbolje i puno uspeha negde drugde, za nekog drugog, na drugoj strani.

Bio sam OTPUSTEN.

sadržaj

7.

KVINTALOVA TJEDNA KARTICA (55)

Darko Macan
darko.macan@zg.tel.hr

KOLAPS KULE OD KARATA

BUM!

Vrijednost robe čija je ponuda i do šesnaest puta veća od potražnje, naravno, ne raste. Bilo je samo pitanje časa kada će mešetari svih dobi to shvatiti i jednostavno ne doći po stripove koje su dva mjeseca ranije naručili. Bilo je samo pitanje časa kada će se dućani naći zatrpani svescima koje su po direct market sistemu morali unaprijed platiti, a koje nikome nisu mogli prodati.

Poslije se puno raspravljalo o tome tko je kriv. Mnogi bi voljeli okriviti Image, kompaniju od Marvela odmetnutih zvijezda koja je svoj vreli status vješto iskoristila kada ju je slučaj postavio na sam početak spekulatorske groznice, ali okriviti Image bilo bi zaboraviti da su u isto vrijeme i Dark Horse i Malibu i Topps i Valiant Jima Shootera na tržište izbacivali ne samo nove i nove stripove već gotove "univerzume", serije stripova koje su svojim brojnim prvim brojevima obećavale instant vrijednost, a ujedno i lektiru koja se može skupljati od početka, bez prtljage povijesti kakvu su imali "univerzumi" DC-a i Marvela. Okriviti Image, koji kašnjenjem svojih izdanja (posebno kašnjenjem Deathmate crossovera s Valiantom) jest znatno doprinuo kolapsu dućana pod neprodanim stripovima, značilo bi zaboraviti kako je DC privukao čitaoce Supermanom broj 75 (Superman umire zbog udarca u staklenu bradu! svaka stranica jedna slika! u šest milijuna primjeraka!), a onda mislio da će ih zadržati starim stripskim trikovima pogreba, klonova i oživljavanja; značilo bi zaboraviti i Marvelov pokušaj da uguši konkurenciju sa skoro 200 naslova mjesečno, gušeći na kraju samoga sebe. Okriviti Image, koji nije bez krivnje, značilo je ne priznati istinu, ne željeti vidjeti da u igri pohlepe nevinih nije bilo.

Od deset tisuća strip-dućana koliko ih je u SAD bilo 1994, četiri tisuće ih je preživjelo iduće dvije godine, dok ih se danas može naći još oko tri tisuće. Kupci su naručili, ali se nisu pojavili kada je trebalo platiti. Mešetari i klinci su se okrenuli Magic kartama, kasnije Beanie bebicama i Pokemonu, a dvije trećine strip dućana našlo se zagledano u crnu revolversku cijev bankrota.

BUM!

(Idući put: BUM, pa što?)

******
PS Stripburger je dobio Alph-Art za najbolji fanzin! Sve čestitke Stripburgeru! U to ime, imam još dva dupla broja (jedan Ekoburger i onaj broj sa Žeželjevom naslovnicom) koja ću rado podijeliti prvim čitaocima SVesti koji se pismeno pokaju što do sada nisu vjerovali da Stripburger išta vrijedi! Ne morate čak ni esej pisati, samo se pospite pepelom u privatnom pismu! Hajde!

sadržaj

8.

KAKO POSTATI SUPER-HEROJ - 9. deo

KAKO POSTATI SUPER-HEROJ
- spasite Univerzum za trideset dana ili vam vracamo novac! -
(c) Mark Leigh & Mike Lepine
Prevod i adaptacija: Anon Imusovich

DEVETI DEO

+ REPORTER BLAGE NARAVI +

Kao blagorodni reporter imate opravdanje sto njuskate unaokolo i upadate u Bogomdane bule iz kojih se radjaju junacke vele-pustolovine.
Postati reporter je lako - sve sto treba jeste da budete novinar, no biti blage naravi vec je druga stvar, ukoliko vam ista nije urodjena (narav, dabome). Pokusajte da zapamtite sledeca pravila:

STVARI KOJE BLAGORODNI LJUDI RADE:
peru ruke posle upotrebe toaleta
koriste javni gradski prevoz (ali ne kad padne mrak)
pridrzavaju otvorena vrata starijim gospodjama da prodju (ali pocrvene i zamucaju ako im se one zahvale)
stoje i cekaju u redu
nose obicne, skromne cipele
gledaju na obe strane pre prelazenja ulice
scucure se u krevetu u drustvu dobre knjige
ostaju prekovremeno u kancelariji i kad treba i kad ne treba
uvek placaju sve racune kad izadju sa nekim (ako iko hoce da izadje sa njima)
uvek nose mantil i kisobran (za svaki slucaj)
sa zanimanjem iscekuju sledeci broj 'Sluzbenog Glasnika'
redovno posecuju roditelje svakog vikenda i praznika
nose svoje sendvice na posao za obrok
salju tetkama razglednice sa odmora i cestitke za Novu godinu
nose demodirane naocari skromnog neupadljivog okvira
umereni su vegetarijanci

STVARI KOJE BLAGORODNI LJUDI NE RADE:
voznja bucnog, plameno-rigajuceg specijalnog modela dragster-motocikla
pljuvanje u dalj (sa ishraknjavanjem)
treniranje borilackih vestina sa bivsim robijasima
pasionirano pracenje kvaliteta uvoznih piva
nosenje mohikanske frizure, mindjusa i tetovaza
kupovina videa sa naslovima poput "Velike Sise u Akciji" i sl.
nabijanje milicionara glavom kada ih ovi uljudno legitimisu kasno nocu na ulici
palacanje jezikom uz namigivanje kelnericama u prepunom restoranu
drpanje 'ispod pojasa' na prvom ljubavnom sastanku
prdenje na javnom mestu
znanje naizust svih tekstova pesama bendova 'Korn', 'Slipknot' i 'Slayer'
nazivanje devojaka 'ribama', 'p***ama' i 'macama'
muvanje po haustorima zgrada u prometnim ulicama uz spopadanje naroda sa 'Farmerice sitan-krupan somot, teksaaas!', 'Devize, devize, devize!' i dr.
stipanje casnih sestara za zadnjicu
zastrasivanje nevinih prolaznika sa pitanjima 'Koji k**@c me tu gledas, majmune?!'
intoniranje himni bivsih bratskih republika podrigivanjem

- - -

+ POLITICAR +

Svako iole pametan je svestan da su politicari pre vidjeni da budu super-zlikovci - tako da je ovaj tajni identitet maltene u domenu ciste fantazije.

Povrh toga, moze vam se da nestanete kad god vam se prohte, a narod ce rutinski da zakljuci kako ste zaglavili u salonu kod Slavke Koitalke na tretmanu masaze sa sibanjem i p**@njem, da se treznite u nekoj od ekskluzivnih privatnih klinika ili da se mazite u nekom motelu sa nekoliko srednjoskolki i pola kile najcistijeg 'bolivijanca' zahvaljujuci dobrocinstvu intimnog drugara-trgovca oruzjem, devizama i opojnim ilegalnim supstancama koji je usput i donator vase stranke.

- - -

+ GENIJE ZA ELEKTRONIKU +

Ako ste tinejdzer, ovo je idealan tajni identitet za vas! Svako zna da geniji za elektroniku vazda rade ekscentricne stvari iza zatvorenih vrata svojih soba, poput uberstelovanja strampajzne, natezanja djunte, pravljenja fajfungera i isprobavanja sokocela - uz onanisanje do besvesti kada majke odu u kupovinu.

Dakle, kao ekscentricni genije za elektroniku mozete da konstruisete svakojaku opremu koja vam treba da pobedite cak i tehnoloski najnaprednijeg super-zlotvora, bez da vas iko ikada pita sta to zapravo radite - jer niko u stvari to i ne zeli da zna, automatski zakljucujuci da ce to da bude ultra-dosadno i krvavo mega zamorno objasnjenje, stagod da je.

- - -

+ PRAVNIK +

Kao takav, krecete se u drustvu policije i kriminalaca i spoznajete kako zakon zapravo funkcionise. Sticete korisne kontakte sa podzemljem, izgradjujete odnose sa policijom i punite dzepove astronomskim kolicinama para koje vam dobro dodju da se borite protiv zla.

Niko ni mrtav ne bi pomislio da bi pravnik ista uradio bez da ima ogromnu materijalnu korist. To je perfektna skola... I savrsena fasada. Postoji jedan stari vic kako pravnicima vazda treba 'prakse'. Evo kako vi mozete da sticete praksu kao ubedljiv advokat:
pomozite roditeljima da rese zamrsen pravni problem i onda im naplatite DUPLO
prodajte mati Arapima (preko svojih albanskih veza)
prodajte oca Arapima
prodajte porodicnog ljubimca-domacu zivotinju Arapima
tiho i brzo pokupite sitninu iz sesira slepog prosjaka na ulici i isto tako mu ubacite slomljeno staklo
upadnite u Drzavnu kaznionicu - i izoslobadjajte sto vise mozete najgorih kriminalaca; ako vas uhvati policija na delu, mirno im kazite kako ste advokat i da samo radite svoj posao
dovodite sebe do orgazma mirisuci novcanice od 500 Dojcmaraka
zacikavajte i vredjajte do besvesti slepe, invalide i uopste unesrecene kad god vam se pruzi prilika
nadjite u parku bebu u kolicima; otmite joj cuclu i pred ocima joj je zapalite upaljacem
kad god vas neko upita za pravni savet, ma kako da je odgovor do neverovanja jednostavan, ipak zapocnite svoj dugacki monotoni ekspoze sa recima: "Vidite, to zavisi od raznih faktora poput..."
namerno razvlacite brakorazvodne parnice - samo zato sto vam se prohtelo da kupite novog Ferarija

- - - -

- Super-junaci govore! -
"Ja sam odvjetnik kad preuzmem svoj tajnoviti identitet, no pocimam da bivam zbunjen... Kao Kapetan Slavonija privodim zlikovce tukuci ih dok mi se ne predaju - docim ih kao 'ja' ponovno oslobadjam na osnovu propusta pri uhicenju uslijed primjene grube sile i ekscesivnoga nasilja nesluzbenog lica (posto nisam oficijelni redarstvenik). Moj stari neprijatelj Dr Insektogor Mutantsky mi pridonosi redovito pravim malenim bogatstvom; do sada sam ga oslobodio barem sedamdeset i cetiri puta..." - Kapetan Slavonija, Vinkovci
"Da... S obzirom na tekuce stanje i objektivne okolnosti, nezvanicno mozete da me citirate da izjavljujem kako preporucujem da se bude pravnik u tajnom identitetu. To ce da vas kosta hiljadusedamsto dinara, plus taksa. Izvolite se obratiti mojoj sekretarici kad izadjete, sad me molim vas izvinite, imam posla." - Neustrasivi Repetitivni Pobednik, Leskovac

- - -

+ EKSTRA-DOMISLJATI TAJNI IDENTITETI +

Covek povezan sa masinom za odrzavanje zivota u bolnici
- niko nece verovati da ste fizicki sposobni

Pijandura
- niko nece verovati da ste mentalno sposobni

Marko Milosevic
- niko nece verovati da ste bilo fizicki, bilo mentalno sposobni

Srem
- malo ko moze da predpostavi mogucnost ljudske transformacije u deo Vojvodine, tako da cete moci maskirani u njega da se nesmetano bavite svojim aktivnostima bez da vas iko zapazi

* Zvuci izvanredno - narocito ovaj poslednji primer. Ali kako da se pretvaram da sam Srem?
- Transformisite se u uglavnom ravnu oblast severno od prestonice, ispunjenu sirokim njivama, oranicama i poljoprivrednim dobrima te stocarskim zadrugama i industrijskim pogonima ispresecanim Dunavom i tu i tamo kanalima i jendecima. Pustite svinje i ostalu sto krupnu, sto sitnu stoku - kao i zivinu - da nesmetano boravi a vi ne cinite nista specijalno i upadljivo da vas ljudi zapaze i pocnu da postavljaju nezgodna pitanja o vasim eventualnim junackim aktivnostima. Generalno, drz'te se uz Banat i - mirna Backa.

* A sto da ne budem crnogorska Rivijera..? Lakse bih se pretvorio, mogao bih do mile volje da bacam djubre u more i pustam narodnjake do daske van turisticke sezone! Plus, bio bih nekako blizu Budve, a kazu da se tamo i dalje dogadjaju interesantne stvari...
- E sad stanite malo... Ko ovde pise ovaj prirucnik u nastavcima, a..?

* Dobro, izvini...
- A sad vrlo bitna opomena: ako zivite s' nekim, imajte ih u vidu pre izabiranja vaseg novog identiteta. Ako vam partner-ka nema predstavu o vasem junackom izdanju, nagla promena zivotnog stila i ponasanja ima da vas garantovano oda! Cak i partneri-ce koji znaju da ste junacina mogli bi da nepovoljno reaguju na drasticne promene.

- - -

DOBRA TRANSFORMACIJA
JUNAK: Jao, mila! Vidi, postao sam plejboj-milioner! 'Aj' da proslavimo!
DEVOJKA: Joooo, dilbere, dje me nadje..!

RDJAVA TRANSFORMACIJA
SUPRUGA: I-i-iju, Gospode Boze..!
JUNAK: Pssst, mila... Ja sam!
SUPRUGA: STA? Nista ne razumem! Milanko?!?
JUNAK: Jeste, ja sam. Ovo mi je tajni identitet! Sta kazes?
SUPRUGA: Ja...Ja...Ja...
JUNAK: Hajde, reci - izgledam li kao Srem ili ne?
SUPRUGA: Ja...Ja...Ja...
JUNAK: Ja razmisljao da postanem Federacija...
SUPRUGA: Po...Pobogu Milanko, znala sam da su te tvoje morfo-promenoblikotabilne moci ludilo, ali ovo...
JUNAK: Nista ne brini, jedina. Ja i dalje mogu da postanem Pirs Brosnan vikendom, e-hej!
SUPRUGA: Milanko... Milance, ja vise ne mogu da vodim ovakav zivot. Ne mogu da se pretvaram da je normalno sto sam udata za trecinu Autonomne Pokrajine. Ljudi... Svet ce da... Da prica da sam... Da sam luda..!
JUNAK: A vidi Kapetana Placentu! On je isto ozenjen a vazda izigrava Kopaonik!
SUPRUGA: Za ime sveta, ti si obradiva agrarna oblast, Milanko! Ja ne mogu da volim obradivu zemlju! Seti se, planirali smo da imamo decu! Sta ce crna deca da nam budu..? Ona ce biti deo tebe, Milanko! Ako mislis da cu mirne duse da rodim Golubince, onda si jos ludji nego sto sam mislila! Sta da kazem gostima kad nam dodju? 'Dobro vece, izvol'te unutra... Znate, ovo nije Srem, to je moj muz Milanko'...
JUNAK: Daj, srce, ne uzbudjuj se. Nema puno sedeljki u Sremu... Ja sam ruralna...
SUPRUGA: Prekini vise! Ne mogu vise da izdrzim!!! Sta sada da uradim..? Da pocepam i bacim tvoju sliku iz novcanika i zamenim je mapom Republike Sa Pokrajinom..?
JUNAK: Ja sam lep kraj za zivot...
SUPRUGA: Bas me briga! Kuku meni, sta ce komsije da kazu..?
JUNAK: Hej-hej, nema problema! Sve je u redu, poznajem Macvu! To je u stvari Neshvatljivi Transceden- talni Promenko. Videces, covek je zivi upis..!..

 

sadržaj

9.

VESTI IZ SVETA

Strip Vesti

 

-TOP 10. ANOTHER UNIVERS
Nedeljna lista od 31.01.2001.godine. Ovu listu su uredili Steve Johnson i Neil MacDonald.
http://www.AnotherUniverse.com/
1. Justice Leagues: JLA #1
2. Marvel Knights #9
3. Universe X #6
4. The Sentry vs the Void #1
5. El Diablo #1
6. Marvel Boy #6
7. Savage Dragon #82
8. X-Men #110
9. Flash #170
10. Love Stories 100-Page Super Spectacular

 

sadržaj

10.

POZIVI ZA SARADNJU

mail

INTERNATIONAL COMICS FESTIVAL

COOL STRIP FEST - DRUGI PUT

Otvoren je konkurs sa sledećim temam:
-Slobodna (tema)
-Zdrav život bez droge

Biće organizovana izložba i štampan katalog.

Šaljite isključivo kvalitetne fotokopije A3 i A4 formata

Rok za predaju radova je 15. mart 2001.godine.

Radove šaljite na sledeću adresu:
Cool - Strip Fest #2
Zlatko Krstevski
"Dimo Narednikot" 58
7500 Prilep

E-mail: zlatkoart@hotmail.com

 

sadržaj

11.

LINKOVI

Strip Vesti

Damir Smith nam je poslao dva linka:

-intervju sa Mirkom Ilicem pod nazivom "strip je mrtav"
http://www.nin.co.yu/2001-01/25/16318.html

- Strip top lista Slobodana Ivkova za 2000 godinu "ofanziva nasih"
http://www.nin.co.yu/2001-01/25/16316.html

 

sadržaj

12.

DATUMI

Strip Vesti

Datumi od 3. do 9. februara

4. februara 2000. U Jugoslovenskom kulturnom centru u Parizu otvorena je izložba "Srpski strip danas". Komesari izložbe Aleksandar Manic i Slobodan Ivkov odabrali su 21 strip autora iz Srbije, i svaki od njih je bio predstavljen kroz nekoliko tabli ili ilustracija.

5. februara 1999. Otvorena je, u Galeriji savremene umetnosti u Pančevu, izložba stripova kanadske autorke andergraund stripa Julie Doucet (Žili Duše). Takođe je održana i promocija slovenačkog magazina Stripburger.

9. februara 2000. Otvorena je izložba diplomskih radova studenata Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu "DIPLOMA '99" u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Na pomenutoj izložbi je prvi put naša publika mogla videti originalne table strip "Točak" koji je osvojio prvu nagradu na velikom konkursu koji je organizovao francuski izdavač Glenat. Autori su Goran Skrobonja i Dražen Kovačević.

Izvori:
HiES, "Calendrier du centenaire", "Istorija Jugoslovenskog stripa" Slavka Draginčića i Zdravka Zupana, i monografija "Maurović" Veljka Krulčića, "Pegaz" Žike Bogdanovića, "Strip Vesti".

sadržaj

Zlatko Milenković

zmcomics@neobee.net
http://members.tripod.com/~ZM97
http://www.unovomsadu.com/strip/zmcomics

Zlatko Milenković, Petra Drapšina 16, 21000 Novi Sad