Kulturni centar Grad i Veseli četvrtak predstavljaju vam novi grafički roman iz edicije Međuvreme – „Teksas Kid, moj brat” Igora Kordeja.

Dvadeset godina nakon rađanja ideje i trinaest godina intenzivnog rada kasnije, legendarni TEKSAS KID konačno je dojahao i u naš (KC) Grad!

Velikan vizuelno-narativnog izraza, vitez od Devete umetnosti Igor Kordej izmaštao je sopstvenu interpretaciju istoimene poznate novele Darka Macana i stvorio impresivno grafičko remek-delo, njegov magnum opus, koji će se bez sumnje pamtiti kao prelomna tačka domaćeg stripa.

Kulturni centar GRAD - Petak, 1. decembar u 18h

Učestvuju: Igor Kordej (autor); Draško Roganović (prevodilac); Vuk Popadić (dizajner); Dušan Mladenović (urednik)

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 39 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 597:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/597

   Nakon što je knjiga „Maurović: od Mula do Mula“ autora Veljka Krulčića u travnju ove godine promovirana u Kotoru (na manifestaciji „Dani Mua“), pa u lipnju u Beogradu (u književnom Salonu Kirka), zatim u rujnu Novom Sadu (na novosadskom strip-vikendu) i opet u Beogradu (na Međunarodnom festivalu stripa), peto i posljednje ovogodišnje predstavljanje će biti u Zagrebu, gradu u kojem je umjetnik proveo skoro 60 godina života i koji je jedan od njegovih „zaštitnih znakova“.

   Promocija će se održati u knjižnici „Tin Ujević“ u kvartu „Trešnjevka“ u četvrtak, 30. studenog s početkom u 18 sati.

Za razliku od prethodnih promocija, na ovoj ne može sudjelovati urednica knjige Stanka Janković Pivljanin, ali iz Crne Gore stiže Mišo Krivokapić, kao odgovorna osoba izdavača – Mjesne zajednice Muo.

Osim njega, knjigu „Maurović: od Mula do Mula“ – kronologiju koju čine 555 fragmenta i 244 ilustacije, u punom koloru, opsega 252 strane - predstaviti će Goran Duplančić (autor stripova), David Ivić (dizajner i stripofil), Zvonimir Šepat (slikar i Maurovićev „učenik“), te  Veljko Krulčić.

Podsjetimo se na dosadašnje predstavljače: gdja Tanja Petrović, Ješa Denegri, Sibin Slavković, Jovan Gvero, Vladimir Topolovački i Slobodan Ivkov, plus urednica i autor.

Objavljeno: 26.11.2023.

Opštinska biblioteka „Petar Petrović Njegoš“, Medveđa u okviru projekta „Svet stripa“ raspisuje:
LIKOVNI (STRIP) KONKURS

USLOVI KONKURSA
• Pravo učešća imaju svi učenici od petog do osmog razreda osnovnih škola na teritoriji Jablaničkog okruga.
• Izbor teme je slobodan.
• Tehnika rada je potpuno slobodna.
• Potrebno je ispuniti formu stripa na jednoj strani.
• Strip mora biti originalno i samostalno rešenje
učenika-Autorski strip
• Na poleđini svakog rada čitko napisati podatke o učeniku (ime i prezime, naziv teme, razred, škola, adresa i telefon kao i o mentoru / nastavniku (ime i prezime, adresa, telefon, imejl)).
• Prispele radove pregledaće stručni žiri i odabraće tri najbolja rada.
• Opštinska biblioteka „Petar Petrović Njegoš“ obezbedila je nagrade knjige i druge prigodne poklone, diplome za plasirane za prva tri mesta u pomenutoj kategoriji i zahvalnice za mentore.
• Autori svoje radove mogu poslati do 30. novembra 2023. godine:
- Skenirane radove u rezolucija 300 dpi poslati na imejl adresu:opstinska.biblioteka@medvedja.ls.gov.rs
- Poštom radove poslati na adresu Opštinska biblioteka „Petar Petrović Njegoš“ (sa naznakom za konkurs), ulica Đure Jakšića br. 6, 16240 Medveđa.
- Lično doneti u Biblioteku, svakog radnog dana do 15, 00 časova.
• Prispeli radovi se neće vraćati.
• Rezultati konkursa biće objavljeni a nagrade dodeljene decembra 2023. godine.

Tijana Pejić, direktor Biblioteke

Izložba povodom 15 godina „VEKOVNIKA“

Centar za kulturu Valjevo - Art hol.

Četvrtak 23. novembar u 19.00 č

DOBRODOŠLI!!!

STRIPBURGER NA KNJIŽNEM SEJMU
21.–26. november 2023
Gospodarsko razstavišče, Ljubljana

Danes svoja vrata odpira Slovenski knjižni sejem! Vse do nedelje nas lahko obiščete na naši sejemski stojnici na Gospodarskem razstavišču, kjer boste lahko izbirali med pisanim naborom svežih in zimzelenih stripovskih izdaj za vse generacije po nadvse prijaznih cenah: od še vročih Ta ljudskih v stripu, tople in humorne Šole padanja Mikaela Rossa, vznemirljivo srhljive Amerike Janeza in Martina Ramoveša, pa vse do večno aktualnih Butalcev v stripu 2 Marka Kocipra, ki so bili letos ovenčani tudi z zlato hruško, priljubljenih stripovskih biografij Cankarja in Plečnika ter zajetno kulske antologije Dirty Thirty, ki bo nasitila tudi tiste najbolj lačne stripov.

V naši sejemski ponudbi je še izbor starejših, a zato nič manj hudih stripov iz zbirk Ambasada Strip in Republika Strip po že kar pregrešno znižanih cenah (psst, od 5 do 10 €!), za zamudnike pa tudi zadnji izvodi kultne Črne luknje Charlesa Burnsa, zbirke stripovskih zgodb Kafka Petra Kuperja, Založenega raja izpod peresa Izarja Lunačka in gurmanske Knjige z jajčki Kaje Avberšek. Da ne boste rekli, da niste vedeli.

Za vse z edinstvenim stilom pa imamo znova na voljo legendarne Stripburgerjeve majice!

Najdete nas v dvorani A2, v bližini Pisateljskega odra. Veseli vas bomo!

Na sejmu se bomo tudi družili z našimi avtorji, ki vam bodo z veseljem podpisali in podrisali vaš izvod stripa.

Z nami bodo:
David Krančan → sreda, 22. 11. (15.00–20.00) & nedelja, 26. 11. (14.00–18.00)
Gašper Rus → petek, 24. 11. (17.00–21.00)
Martin Ramoveš → petek, 24. 11. (18.00–20.00)
Andrej Štular → nedelja, 26. 11. (14.00–18.00)

KO ZAISTA KONTROLIŠE ALHEMIJU AMESTRISA?

„ČELIČNI ALHEMIČARˮ 14 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Edvard i Alfons Elrik su ponovo zajedno. Našli su se u jazbini homunkula ispod Prestonice, pred čovekom koji u potaji vuče sve konce zavere. Ali, da li je to njihov – otac?

Višestruko nagrađivana manga „Čelični Alhemičarˮ Hiromu Arakave stekla je kultni status među čitaocima, najviše zbog obilja upečatljivih likova i jedinstvenog sveta u kojem se odigrava. Ova briljantna priča smatra se remek-delom japanskog stripa i jedna je od najprodavanijih manga svih vremena.

Prelistajte ovo izdanje • PORUČITE ODMAH

„ČELIČNI ALHEMIČARˮ 14 na Letećem je startu od srede, 22. novembra, do nedelje, 26. novembra 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Fordˮ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.

   Strip izdavač „Komiko“ objavljuje i entuzijastički neguje biblioteku „Moderni srpski strip“ u kojoj se oglašavaju ovdašnji savremeni strip stvaraoci različitih poetika, što je svakako važan zalog za bogatstvo strip scene. Pod različitim poetikama podrazumevamo široku lepezu od klasičnog do alternativnog i autorskog odnosno andergraund stripa. Upravo u relacijama alternativnog, autorskog i andergraund stripa kreće se i grafička novela „Ja, pacov“ slikara i strip umetnika Borisa Stanića (1984, Pančevo). Sam naslov sugeriše ispovednu formu dela (sećajući, naravno, na nekolike literarne uzore „Ja, porota“ Spilejna, „Ja, Klaudije“ Grevsa, „Ja, vrhovni“ Roa Bastosa) što će biti potvrđeno iščitavanjem ove nimalo vedre novele. Naime, „pacov“ je mladić izgubljen u nedaćama i neprilikama sopstvenog postojanja; on je likovni umetnik, bez ideja, ambicija i perspektiva, koji se kreće u uskim krugovima poznanika koji postaju sve uži kako pojedini od njih odlaze u „beli svet“, čitaj, realan život koji ne nudi ništa sem odricanja, prinudnog pokoravanja rutini svakodnevice u kojoj ima malo ili nimalo radosti i kreativnosti. Pacov je uhvaćen u raskoraku, s jedne strane su želje, ideje i ambicije (koje polako blede) a s druge spoznaja onoga što se dešava oko njega i nije ni nalik snovima iz mladosti jer svet nije blagonaklon ni prema kome ko ulazi u njega pa se čini da su sva mesta „pod suncem“ zauzeta; sve dobre opcije su zaposeli neki drugi a one preostale ne nude nikakve perspektive. Mladić koji zna da više nije toliko mlad otaljava svoje dane na vetrometini između „želeo-bih-voleo bih“ i „moram“. U toj neodlučnosti „krade bogu dane“, „žica“ sitninu za poneko pivo, slavi kad mu baka da svoju penziju, kreće se poznatim stazama, koleba da upozna neku devojku... Setno se seća divnih dana rane mladosti, svojih maštanja o dosezanju neslućenih visina duha do kojih je trebalo da stigne. Zna da proteklih 10-15 godina uopšte nije napredovao, nije razvijao svoje sposobnosti. Takođe je svestan da ovakvo životarenje neće trajati doveka, da mu sledi potpuni materijalni krah, da će mu zapleniti stan pa će postati klošar. Jasno mu je da ga okolina smatra za lenčugu kao što mu je jasno da nije sposoban da uđe u korporativni svet grafičkog dizajna, niti da može da podnese stres i neizvesnost samostalnog preduzetništva. Ipak, u njemu i dalje tinja i znanje o sopstvenoj posebnosti, o talentu, o neuobičajenim sposobnostima koje, međutim, ne uspeva da ispolji i realizuje.

   Svaka situacija u kojoj se Pacov nađe, bilo da je to prepuni kafić, ispijanje piva sa drugom muzičarem na stepeništu crkve, pomaganje drugarici da utovari prodatu sliku, šetnja ulicama Pančeva, susret sa psom, pre ili kasnije vodi u intenzivne seanse samoispitivanja sa fatalnim zaključcima. Čak je i poziv prijatelja da se zaposli u pekari utopljen u depresivni mulj. Ipak, odlazak na posao u 4,30 otkriće, uprkos smrknutog lica, neki drugi svet i, konačno, izmamiti osmeh zbog praznih ulica i mesečine. Na poslednoj slici dešava se preobražaj (obrnut od onog iz Kafkine priče) jer dotadašnji pacov postaje – čovek!

   Stanić uvažava tradiciju alternativnog ispovednog stripa, posebno onu Roberta Kramba u kojoj se antijunaci sa životinjskim glavama kreću ubranim bespućima (ljudskih) gradova. No, Stanićev crtež je namerno osiromašen i sveden na nevešte skice (kojima on povremeno suprotstavlja klasičniji, puniji crtež), bez poštovanja perspektive i ostalih likovnih zanatskih veština. Takvim postupanjem se potcrtava i apostrofira mentalna i fizička beda Pacova i njegovog okružena odnosno njihovo puko oponašanje stvanog, punog življenja. Osnovni pripovedni tok novele nije pravolinijski već se u njega mešaju i upliću sjajne epizode kojima se atmosfera dublje i uverljivije dočarava; par stranica na kojima se slikama bez reči „opisuje“ pijanstvo izdižu se do čiste apstrakcije i otkrivaju inventivnog autora velikih mogućnosti. Autor takođe razbija klasičnu stripovsku tablu tako što briše ramove slika i same table ili redukuje broj sličica na stranici odnosno naizmenično niže stranice sa „čistim“ tekstom i one sa po jednom slikom, prateći time raspoloženja Pacova. Ovakva fleksibilnost u prezentovanju dela svakako se ne može naći u stripu klasičnog usmerenja.

   Zaključimo da je grafička novela „Ja, pacov“ vanredno zanimljivo i uspelo delo koje svedoči o nekim od ključnih problema mladih generacija na ovim prostorima i da je realizovana telentom umetnika koji zaslužuje punu čitalačku pažnju i uvažavanje.

Objavljeno: 19.11.2023.

Objavljeno: 19.11.2023.

   Strip serijal „Barakuda“ scenariste Žana Difoa (1949) i crtača Žeremi Petikua (1984), čini šest albuma originalno objavljenih u periodu od 2010. do 2016. godine; agilna „Čarobna knjiga“ objavila je ovo delu u dva toma u renomiranoj biblioteci „Stari kontinent“ koja ovdašnjim stripoljubcima predstavlja, u tvrdokoričenim albumima i u punom koloru, reprezentativna klasična i savremena dela 9. umetnosti štampana u Evropi. Tematski okvir serijala je jedna od najomiljenijih „avanturističkih“ tema knjiga, filmova i stripova namenjenih najširoj publici – priča o dogodovštinama pirata/gusara iz „zlatne ere“ njihovog postojanja. Mada je piratstvo postojalo još u antičkim vremenima, ono koje i danas uzbuđuje maštu bezbrojnih dečaka dešavalo se tokom XVI, XVII i XVIII veka, prevashodno u vodima toplih karipskih mora. Ta duga istorija pljačkanja brodova koji su iz kolonija Novog sveta donosili blaga u Stari svet posledica je sukoba velikih evropskih pomorskih sila, pre svih Francuske i Španije, za prevlast na morima odnosno za osvajanje što većih teritorija Južne i Severne Amerike. Za te ratove su mobilisana mnoštva mornara koji su, po sklapanju mira, otpuštani iz službe; oni nevični drugim zanatima prijavljivali su se u posade trgovačkih brodova na kojima je rad bio težak, nadnice male, strogost kapetana i oficira nemislosrdna a opasnosti stalne... Pobune posada su bile česte a odmetnici su, pod crnim zastavama sa mrvačkim lobanjama, pljačkali druge brodove; predvodili su ih harizmatični kapetani od kojih su strahovale čitave flote. Ponekad su pirati sklapali ugovore sa nekom od država i „legalno“ pljačkali brodove njihovih konkurenata (tada su nazivani flibustijerima ili bukanirima). Nezamisliva bogatstva koja su prevožena u Evropu završavala su u riznicama vladara ali i moćnih pomorskih kompanija koje su takođe sklapale dogovore sa piratima ali i organizovale čitave pomorske flote koje su branile kompanijske interese. Sedišta pirata bila su na Karibima, u slobodnim piratskim republikama koje su bile prosperitetne koliko i raspusne. Pirati su nemilosrdno proganjani i konačno uništeni jer su bili opasnost za ostvarivanje enormnih, krvavnih profita koji su i danas u temeljima „civilizovanih“ evropskih država.

   Pirati su privlačili pažnju javnosti kako za svojih života tako i kasnije kada su se o njima ispredale legende. Od romana „Ostrvo sa blagom“ R. L. Stivenstona (objavljenog u nastavcima 1881-2. a kao knjiga 1883.g) pirati su deo ikonografije popularne zabavne literature na koju se nadovezala holivudska industrija gradeći mit koji je imao malo zajedničkog sa stvarnim događajima, insistirajući na šablonizovanim romantičnim herojima, bespomoćnim lepoticama, zlim piratima, impozantnim pomorskim bitkama koje su delovale magično sa velikog ekrana. Uprkos bezbrojnim manje ili više uspešnim varijacijama, dela o piratima i danas su popularna i rado „konzumirana“; potvrda ovoga je i tekuća strip produkcija „Čarobne knjige“ koja paralelno objavljuje čak tri piratska serijala: „Riđobradog“, „Republiku Lobanje“ i „Barakudu“. Svaki od serijala specifičan je po svom tretiranju teme (koja je prerasla u samosvojan žanr), odnosno manjem ili većem oslanjanju na fakte. „Barakuda“ je među njima „najslobodniji“ odnosno samosvesno se temelji na čistoj ikonografiji ove teme/žanra, oslobođen gotovo svih istorijskih uslovljenosti što mu dozvoljava slobodno kretanje i kreiranje situacija odnosno interakcija među likovima, uz nemali udeo fantastike u čitavom zamešateljstvu. Elem, saga započinje dramatičnom scenom napada piratskog broda „Barakuda“, kojim komanduje nemilosrdni kapetan Blekdog (sa sve crvenim povezom preko oka) a uz njega je osioni mu sin Rafi, na španski brod i hvatanjem Done Emilije del Skuebo, dame sa dvora i njenih kćeri, Marije i Emilije (ova druga je, pak, preobučeni dečak). Zarobljenici će biti prodati u roblje na pijaci u Puerto Blanko, piratskom ostrvu kojim vlada lepa ali stroga guvernerka. Blekdog se, međutim, ne zadržava na ostrvu već popunjava zalihe i, praćen lokalnom vešticom imena Da-Ne, odlazi put Ostrva glave koja govori jer je tamo, u grobu muža Done Emilije zakopan i znameniti Kašarov dijamant basnoslovne vrednosti ali i natprirodnih moći (koga traži i crkveni vrh). Priča nadalje prati sudbine tri tinejdžera Marije, Emilije i Rafija na Puerto Blanko i njihovu borbu za mesto pod suncem u ovoj „prljavoj jazbini morskih pacova“. U taj koloplet želje za moći, osvete i ljubavi upliću se i tajne prethodne generacije, jednako strasne, ambiciozne i nemilosrdne. Nakon burnih albuma „Roblje“, „Ožiljci“, „Dvoboj“, „Pobune“, „Ljudožderi“ i „Oslobođenje“ poneke tajne će se razotkriti, neki od aktera će stradati dok preživeli odlaze u nove avanture...

   „Barakuda“ je maniristički vrtoglavi i eksplozivni spoj jakih ličnosti, egzoričnih lokacija, misterija i interesa, bitaka i dvoboja. Difo svoje junake neprestano baca na iskušenja, vodi od moguće propasti do trijumfa, od dileme do dileme nudeći čitaocu vrele, bezumne ljubavi, podlost i prevaru, čast i osvete. Žeremi je prihvatio vratolomni ritam priče i pretočio ga u pravi vatromet efektnih slika punih siline pokreta, obilno zasićenih bojama i uklopljenih u dinamično montirane table. Stil šminkanja i mimika junaka, uz razletene kose i oblačenja u lepršave kostime i fetišističke kožne komplete nosi u sebi svojevrsni buntovni rok’n’rol štimung iz vremena ranih video spotova.

   Sveukupno, „Barakuda“ nudi čistokrvnu adrenalinsku strip avanturu kojoj je teško - i nepotrebno - odoleti i kao takva će prijati mladima svih uzrasta.

Zakasnela vest o otvaranju izložbe, dobrim delom zbog mojih obaveza ovih dana, ali i opet slanje priloga preko facebooka... Ne vredi, ja to vidim i zaboravim... Mora biti email pa da šanse za pravovremeno objavljivanje priloga budu realne. Kako god, ni prvi, a nažalost neće biti ni poslednji put, da okasnimo. Zato prenosim osvrt sa otvaranje izložba koji je napisao na svojoj stranici Veljko Krulčić, da imamo zabeleženu i ovu izložbu. (zmcomics)

S OTVORENJA BORDINE IZLOŽBE
"SVAKO JUTRO JEDNO JAJE"

Preksinoc je u Zagrebu padala kiša (na svu sreću bez proloma oblaka), započeli su Interliber, Zagreb Film Festival, bilo je niz drugih događanja na polju "kulture", ali Galerija HDD-a u 19 h tog 7. studenog bila je ispunjena posjetiteljima, štovateljima lika i djela dragog nam Borivoja Dovnikovica...

Ova izložba je prvo "događanje" vezano za Bordu, kojem on nažalost nije nazočio, ali je u najboljim mislima svih nas.

Prvi put na jednom mjestu predstavljen je umjetnikov rad na dizajnu i reklami (plus ilustracije za knjige i znakovi za razne institucije i tvrtke) u raznim formama: filmu, stripu, karikaturama, plakatima...

Ili višemjesečan trud kolege Marka Goluba i mene, koji smo ponešto rekli na otvaranju, a šlagvort su dale dvije sjajne dame, gdja Vesna Dovnikovic i Višnja Anic.

Svih nas četvero - kao što se da zaključiti iz fotke - zračilo je zadovoljstvom i dobrim vibracijama.

Trebao je biti prisutan i Enes Kiševic, ali "viša sila" (poklapanje termina) je to ovog puta onemogućilo.

Među ostalima, došli su Dušan Gačic, Sanja Bachrach Krištofic, Ivica Kiš, Želimir Kosovic, Branka Hlevnjak, Frano Dulibic, Hrvoje Prčic, David Ivic, Marko Fančovic, Sara Pavlekovic Preis, Tomislav Franin, Miro Prusac, Zlatko Grgic, Margit Antauer, Domagoj Račic, Marin Radisic, Daniel Šuljic, Tanja Dubokovic Pavlovic, Branko Farac, Božo Cerin, Jelena Novakovic, Antonio Legac, Paola Orlic... i mnogi drugi (ova spola).

Brojni su se ispričali na nemogucnosti svog dolaska.

Cijelo dogadanje je snimala Televizija Vida.

Objavljeno: 12.11.2023.

Objavljeno: 12.11.2023.

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD

15. NOVEMBAR 2023. 19.00, Velika sala SKC
CIKLUS IZLOŽBI I PREDAVANJA: STRIP I ILUSTRACIJA
DRUŠTVO LjUBITELJA STRIPA
„MAKSIM”: 60 GODINA EDICIJE „NIKAD ROBOM“, tribina

Govore: Borisav Čeliković, Vasa Pavković, Milan Miletić.
Moderator: Sara Bujak

15 (18.30) - 27. NOVEMBAR 2023.
CIKLUS IZLOŽBI: STRIP I ILUSTRACIJA
DRUŠTVO LJUBITELJA STRIPA
„MAKSIM”: 60 GODINA EDICIJE „NIKAD ROBOM“, izložba

Atanacković, Bogičević, Veselinović, Đurđić, Žižović, Jovanović, Mitrović, Nikolić, Plavšić, Radičević...

U istoriji srpskog stripa, ako izuzmemo predratne izdavače, nema važnijeg od Dečjih novina, a u brojnim izdanjima Dečjih novina nema važnije edicije od Nikad robom. Od skromnih početaka u obliku školskog lista, za relativno kratko vreme, Srećko Jovanović i njegov urednički tim uspeli su da naprave giganta na domaćoj izdavačkoj sceni.

Zašto je Nikad robom toliko važniji naslov od svih ostalih?

Što se tiče Dečjih novina, Nikad robom je bio savršeni poligon za isprobavanje novih pristupa i tema, formata i obima koji je bio „lak” za proizvesti, tako da su sveske mogle zadovoljiti potražnju čitalaca.To se pokazalo kao dobar izbor kada su Mirko i Slavko zauzeli tron u prodaji domaćih strip izdanja. Neki bi rekli da su se zvezde poklopile, ali čitajući Srećkov „Veliki san” u kome opisuje svoje druženje sa Desimirom Žižovićem Buinom, i shvatajući kakva je osoba Buin bio, svi su izgledi da je za uspeh Mirka i Slavka najzaslužnija lična investiranost autora u serijal koji je pisao i crtao crpeći svoja iskustva, i protkao svojim pristupom životu.

Pored Mirka i Slavka, Nikad robom nam je podario Tajanstvenog viteza, Akanta, Blažu i Jelicu, Dabišu ali i brojne druge likove, kako iz srpske istorije i književnosti, tako i iz istorija i književnostiostalih delova Jugoslavije. Zato je ova izložba zamišljena kao jedan u nizu priloga za istoriju srpskog stripa, kao podsetnik na trudbenike koji su dizali srpski strip iz pepela, i kao podstrek budućim istraživačima.

Borivoje Grbić

ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA! 24
natečaj za strip in animacijo za osnovnošolce in srednješolce iz Furlanije - Julijske Krajine in Slovenije

www.zivelstrip.net

Revija Stripburger in združenje Viva Comix tudi letos v okviru projekta ŽIVEL STRIP! ŽIVELA ANIMACIJA!razpisujeta nagradni mladinski natečaj za strip in animacijo.
Vsako leto za natečaj izberemo dela predstavnikov slovenskega in italijanskega stripa, ki lahko služijo tudi kot navdih mladim ustvarjalcem. Tokrat sta to glavni lik iz stripa Zaspani Ánzili slovenske ilustratorke Anke Kočevar ter maček Chicco italijanskega stripavtorja Paola Cossija.
Rok za oddajo del je 14. marec 2024. Več →

BESEDILO NATEČAJA S PRIJAVNICO →

ŽE TA VIKEND ČEZ ZAHODNO MEJO:
ANKA KOČEVAR SE PREDSTAVLJA NA RAZSTAVI
ANIMIRANE IN DRUGE ZGODBE
Festival animiranega filma Piccolo Festival dell’Animazione
SPAZIO PFA-HUB (Chiesa di San Lorenzo), San Vito al Tagliamento, Italija
Odprtje razstave: sobota, 11. 11. 2023, ob 17.00

Živel strip! Živela animacija! ta vikend gostuje v italijanskem mestu San Vito al Tagliamento, kjer poteka mednarodni festival animiranega filma Piccolo Festival dell’Animazione.
Na razstavi z naslovom Animirane in druge zgodbe (Disegni Animati e Altre Storie) se predstavja tudi slovenska ilustratorka Anka Kočevar s svojim odličnim stripovskim prvencem Zaspani Ánzili, ki je oktobra izšel v zbirki Ta ljudske v stripu.
Avtorica je v strip prelila rezijansko pravljico Ánzili, poimenovano po imenu glavnega junaka, ki od vsega najrajši dremucka, spi in smrči, zato ga je praktično nemogoče spraviti iz postelje. Spanja namreč nikoli nima dovolj. No, skoraj nikoli – na koncu stripa se izkaže, da spanje vseeno ni edina zadeva, ki ga zanima. Le kaj je tisto, kar ga je premamilo, da je končno vstal iz tople postelje?
Razstava, ki odpira vrata v soboto, 11. novembra ob 17. uri, bo v razstavišču PFA-HUB na ogled do 18. novembra.

Več o razstavi →

V dveh dneh bo festival, ki se odvija v priznanem praškem gledališču in prostoru za sodobno uprizoritveno umetnost X10, ponudil predavanja domačih in mednarodnih gostov, debate, razstave in delavnice, na sejmišču pa se bo predstavilo več kot 50 razstavljavcev, avtorjev, kolektivov in založnikov z vsega sveta.
Stripburger se na festivalu predstavlja z razstavo, posvečeno jubilejni stripovski antologiji z naslovom Dirty Thirty: Trideset let na sceni, ki prinaša živopisan izbor stripov iz dolgih in pestrih prvih treh desetletij revijalne produkcije. Na ogled bodo stripovski originali šestih domačih avtoric in avtorjev, Kaje Avberšek, Mateja Kocjana – Koca, Tanje Komadina, Martina Ramoveša, Gašperja Rusa in Andrej Štularja, ki pod okriljem Stripburgerja redno objavljajo svoja dela, kot tudi sito- in risotiskane grafike ter druge plakatne poslastice, ki so jih za različne Stripburgerjeve projekte ustvarili številni sopotniki in sopotnice iz domače in mednarodne neodvisne stripovske scene.
Izbor Stripburgerjevih najnovejših revijalnih in knjižnih bo na ogled in na prodaj na dvodnevnem sejmu neodvisne stripovske, ilustratorske in zinovske produkcije, v okviru sobotnega programa pa bodo obiskovalci lahko prisluhnili tudi predavanju o zgodovini Stripburgerja in predstavitvi ljubljanskega festivala stripa Tinta.
Stripburgerjeve barve bosta v Pragi zastopali članici uredništva Katja Štesl in Tanja Skale ter stripovski avtor Gašper Rus.
Več →

OD PORAZA DO POBEDE – SAVEZ MLAĐE BRAĆE MOŽE DA PREOKRENE TOK BITKE!

„TOKIJSKI OSVETNICIˮ 19 na LETEĆEM STARTU po ceni od 330 dinara!

Tomanu se crno piše! Tenđiku je brojniji, a Takemićijevi saveznici gube na svakom koraku. Ipak, malo je potrebno da se preokrene tok ovakve bitke.

„Tokijski osvetniciˮ su priča o prijateljstvu, ljubavi i požrtvovanosti. U surovim obračunima bandi na ulicama Tokija vlada samo jedno pravilo – čuvaj svoje bližnje!

Prelistajte ovo izdanje • PORUČITE ODMAH

„TOKIJSKI OSVETNICIˮ 19 na Letećem su startu od srede, 1. novembra, do nedelje, 5. novembra 2023. godine, u svim klubovima čitalaca Čarobne knjige u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, na našem sajtu i u Striparnici „Alan Fordˮ po ceni od 330 dinara. Posle Letećeg starta cena u našim klubovima čitalaca i na sajtu iznosiće 370 dinara, a u ostalim knjižarama 499 dinara.