...autorskog stripa učenika Srbije.

CENTAR ZA LIKOVNO VASPITANJE DECE I OMLADINE VOJVODINE
RASPISUJU KONKURS ZA 35. IZLOŽBU
AUTORSKOG STRIPA
UČENIKA SRBIJE

Strip kao mogući vid stvaralaštva, izražavanja i komunikacije našao je sigurno mesto u nastavi likovne kulture i izložbeno-instruktivnoj delatnosti Centra. U želјi da nastavimo ovu akciju i pretvorimo je u stalnu izražajnu potrebu mladih, naglašavamo neophodnost za još adekvatnijim odnosom prema nizu problema zakonitosti likovnih umetnosti, specifičnosti medija stripa i programu nastave likovne kulture.

USLOVI KONKURSA:
-Maksimalan format stripa može biti 50h70cm.
-Strip mora biti originalno i samostalno rešenje učenika.
-Svaki učenik može da pošalјe po jednu tablu (stranu) ili 3 do 4 trake (kaiša) stripa.
-Eventualna upotreba boje treba da bude u funkciji crteža i ideje.
-Prispele radove će pregledati stručni žiri i dodeliti tri prve, tri druge i tri treće nagrade. Posebno priznanje biće dodelјeno likovnom pedagogu za kolekciju radova.
-Na konkursima mogu učestvovati sva deca individualno ili preko predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, kao i privatne škole, likovne radionice ili atelјei za decu i omladinu.
-Ukoliko se iz jedne ustanove šalјe više grupa radova, različitih vaspitača, učitelјa, nastavnika odnosno mentora- svaka grupa radova (jednog mentora) mora biti fiziči odvojena- posebno zapakovana sa svim neophodnim podacima, i nakon toga spakovana u jedinstveni paket. Na ovo posebno skrećemo pažnju Predškolskim ustanovama.

-Radovi se ne vraćaju nego ostaju u zbirci Centra za likovno vaspitanje. Organizator zadržava pravo da radove koristi za druge neprofitabilne izložbe, u dobrotvorne svrhe i da ih reprodukuje u štampi.

-Molimo Vas da ne šalјete radove koji sadrže organske materije (plodovi prirode, začini, testeninu, itd., niti bilo koji drugi materijal koji otpada sa radova.
Prilikom odabira radova za izlaganje i/ili nagrađivanje, prednost će imati oni u kojima nije korišćen papir za kucanje, pa savetujemo da za svoj rad odaberete druge (crtački/slikarski) prikladnije vrste papira.
Takođe, prednost će imati likovna ostvarenja na kojima se vidi kvalitetan mentorski rad u pogledu motivacije učenika, usklađenost teme i tehnike, istrajnost u radu kao i odsustvo šablonskog pristupa u likovnom izrazu deteta.

-Radove poslate u rolni ili radovi koji su presavijeni žiri neće uzimati u razmatranje.
Molimo da se radovi propisno upakuju između čvršćih kartona, jer se radovi oštećeni tokom transporta takođe neće uzimati u razmatranje.

Na poleđini svakog rada treba  obavezno zalepiti karticu sa podacima popunjenim na kompjuteru:
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ime i prezime deteta:________________________________________________ 
Razred/ uzrast:____________________________________________________
Naziv teme:_______________________________________________________
Naziv škole:_______________________________________________________
Mesto i adresa škole:_______________________________________________
Ime i prezime nastavnika/likovnog pedagoga:_____________________________
Kontakt telefon:____________________________________________________
Adresa elektronske pošte:____________________________________________
Godina nastanka rada: ______________________________________________
-------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sve podatke isklјučivo popuniti na kompjuteru. Podaci ili pojedinačni podaci napisani rukom neće se uzeti u razmatranje.
GRUPNI RADOVI DECE – neće ulaziti u kategoriju za nagrađivnje, ali mogu biti od strane žirija odabrani za izlaganje.

ROK ZA SLANJE RADOVA: 14. novembar 2022. godine

Radove slati na POŠTANSKI FAH Centra za likovno vaspitanje sa naznakom likovnog konkursa:
Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine
POŠTANSKI FAH  328
21101 Novi Sad
mob. 064/47-37-363
cеntarzalikovnovaspitanje@gmail.com  www.likovnicentardece.org
https://www.facebook.com/centarzalikovnovaspitanje/

  ...Marti Misterije.

   Prva epizoda Marti Misterije objavljena je 1982. godine. U vreme kada su italijanskim stripom još uvek dominirali Teks Viler, Zagor i Mister No, Misterija je bio prvi Bonelijev pokušaj da u strip unese urbano okruženje i intelektualan zaplet. U prvom se uspelo polovično (uspeće tek kada 1986. pojavi Dilan Dog). U drugom se uspelo u potpunosti. Marti Misterija je bio kombinacija akcionog i intelektualnog stripa. Često ste, da biste u potpunosti razumeli radnju epizode, morali da pročitate propratni istorijski tekst, koji je napisao scenarista Alfredo Kasteli, tvorac lika.

   Marti Misterija je važan junak za izdavačku kuću Boneli, jer je njegov uspeh otvorio vrata narednim urbanim junacima kao što su Dilan Dog (1986), Nik Rajder (1988), Natan Never (1991), Julija (1998) i ostalima. Sa ovom neprekidnom produkcijom novih uspešnih serijala, sam Boneli je uspeo da opstane na tržištu i prošle godine proslavio 80 godina postojanja.

   U bivšoj Jugoslaviji Marti Misterija je počeo da se objavljuje već 1984. godine. Za razliku od ostalih bonelijevih junaka koje je počeo da objavljuje krajem šezdesetih godina bez redosleda, sa ponovo nacrtanim naslovnim strana i uz čestu cenzuru, novosadski Dnevnik je epizode ovog junaka objavljivao po redosledu i sa originalnim naslovnim stranama. Cenzuri, međutim, nije odoleo. U početku serijala još uvek je trajao Hladni rat, te su svi kadrovi u kojima se Sovjetski Savez pominje u negativnom svetlu morali da budu izbačeni. Do raspada jugoslovenskog tržišta, objavljeno je prvih 105 epizoda regularne edicije i nekoliko specijalnih epizoda. Tokom devedesetih godina, serijal se pojavljivao sporadično uglavnom u piratskim izdanjima. Sve dok Veseli četvrtak 2008. godine nije obnovio ediciju i počeo da je objavljuje od broja 279. regularne edicije (koja je u Italiji izašla 2005. godine). Od tada se u Srbiji Marti Misterija pojavljuje regularno na svaka tri meseca.

   Marti Misterija je ove godine napunio 40 godina. Iako se nove epizode i dalje objavljuju, čini se da su čitaoci više zainteresovani za one stare. Paralelno sa regularnom edicijom (u kojima se štampaju nove epizode), Veseli četvrtak počeo je 2013. počeo da izdaje kolekcionarska izdanja pod nazivom Biblioteka Marti Misterija sa starim epizodama. Do sada je objavljeno četiri knjige u koje je smešteno prvih 27 epizoda. Iako knjige izlaze retko, brzo se rasprodaju, a njihova cena na tržištu polovnih stripova mogu da dosegnu preko 10.000 dinara.Veseli četvrtak je upravo objavio Knjigu 4 iz ove edicije.

[Objavljeno: Danas, Beograd, 15-16. oktobar 2022. str. XII]

  ...u neizvesnu budućnost i crnu neizvesnost.

Novo zanimljivo i studiozno urađeno izdanje iz istorije domaćeg stripa. Autor je Oliver Praštalo, svima koji vole da nabave egzotične i retke primerka stripova i knjiga dobro je poznata ličnost, a malobrojni koji se s njim nisu upoznali imaju priliku da to urade preko ovog izdanja. Ako u vašoj omiljenoj striparnici slučajno nema ovog izdanja, potaknite ih da ga nabave. Preporuka!!!

Oliver Praštalo: Kako je Stojadin poveo srpski strip u neizvesnu budućnost i crnu neizvesnost

Umesto predgovora

Savremena istorija umetnosti kao naučna disciplina proširena je na polјe vizuelnih studija. U okviru njih se proučava vizuelna kultura sa najrazličitijih aspekata u zavisnosti od konteksta njenog nastanka i funkcionisanja, bilo da se radi o političkom, ideološkom ili bilo kom drugom kontekstu.

U sklopu vizuelnih studija strip se može proučavati kao deo vizuelne kulture određenog društva sa svim složenim interakcijama bitnim za njegov nastanak, čitanje i dalјe funkcionisanje u narednim epohama, poput filma ili fotografije. No za razliku od ovih umetničkih izraza on je u neku ruku na margini interesovanja stručne javnosti u svim aspektima posmatranja kao izražajnog fenomena. I komercijalnog i kvantitativno bitnog i umetničkog.

Pošto se sadržajno najvećim delom može klasifikovati i kao jedna grana pop kulture logično da je strip kao izraz, tradicionalna umetnička javnost i kritika videla i ocenjivala pre svega u tom svetlu, bez dobrodošlice i uglavnom kritički. A tako je bilo sve do momenta dok pop kultura nije izborila svoje mesto u svetskoj kulturi koje i danas čvrsto drži a to je kraj šezdesetih i početak sedamdesetih godina prošlog veka.

Sledeća bitna odrednica je da se za razliku od recimo filma ili fotografije strip nigde ne izučava kao zasebna umetnička disciplina niti ga kao takvog prati neka subspecijalizovana stručna javnost.

U čitavom svetu dosad je odbranjeno svega par stotina stručnih radova; diplomskih, magistarskih, master ili doktorskih disertacija na temu stripa.

U domaćim okvirima istorijom i teorijom stripa bavio se mali broj intelektualaca u smislu da su toj temi posvetili više od apstrakta ili kritičkog osvrta na nekoliko stranica. No i pored toga domaća stripgrafija se može pohvaliti da je kao „naučna” disciplina u svetskim okvirima među prvima započela svoj rad.

Sve to započelo je tek sredinom sedamdesetih godina prošlog veka dakle sa ogromnom vremenskom dinstikcijom u odnosu na to kada je strip na velika vrta ušao u svetsku na i našu kulturu. Tolika vremenska distanca je odgovorna što su istoričari i teoretičari bili prinuđeni da se bave opštim mestima iz istorije i teorije stripa a svaki uži kritički osvrt uglavnom je bio rezervisan, za velikane strane produkcije.

Sedamdesete su bile godine kada je strip u Jugoslaviji bio glavni dečiji i omladinski zabavni štampani medij sa milionskim tiražima u kojima je u apsolutnom procentu preovlađivala strana produkcija.

Tek je vizionarski poduhvat nekih izdavača omogućio predstavlјanje mlade garde domaćih autora u tada najpopu- larnijem vidu produkcije - periodici - odškrinuvši vrata teoretičarima da se progovori i o njima.

I opet, prirodno, o onima koji su tada i docnije stvarali i to vrhinska dela prepoznata i priznata i u svetskim okvirima.

Za one za čiji su pionirske radove državne granice bile međa dokle su dopirali, kritika je imala malo šta da kaže.

Logično ako se zna da je u tom trenutku istorijsko i kulturno okruženje stvorilo čitalačku publiku koja je strip, kao i film, doživlјavala pre svega kao zabavu.

U takvim uslovima, teoretisanje o stripu, njegovoj istoriji i istoriografiji, bi od strane te čitalačke publike verovatno bilo dočekano kao suvoparna, nezanimlјiva akademska rasprava. Trebalo je sačekati da se među njima izdiferencira dovolјan broj zainteresovanih i za tematiku istorijskog, teorijskog i kritičkog pristupa stripu.

Slede pionirski radovi pre svega istoriografije domaće strip produkcije a potom i istoriografije domaćeg stvaralaštva. No kako su izvori za ovakve radove teško dostupni, neceloviti, a zbog profila produkcijskog izraza veoma široko rasuti, a u velikom broju slučajeva oštećeni, uništeni ili trajno izgublјeni razumlјivo je što je broj takvih radova bio relativno mali.

Ishodno, taj rad je pre svega bio okrenut otkrivanju često i zaboravlјenih stvaralaca i sabiranju i nabrajanju onoga što su kao autori kreirali.

Od tih prvih početaka sredinom sedamdesetih, do izgradnje kritičke javnosti i trenutka kada su uslovi za njihove radove sazreli, odnosno kada je i kritična masa zainteresovanih i za taj aspekt devete umetnosti narasla do broja da o njemu vredi govoriti prošlo je više od jedne decenije. A u tom trenutku čitavo društveno političko na i kulturno okruženje doseglo je zenit jednog istorijskog ciklusa ušavši u inerciju raspada, konfrontacija i najdublјih podela u svim aspektima života.

Politika je postala vododelnica svih društvenih tokova, na žalost i onih vezanih za umetnost uopšte na i strip i stripografiju.

Strip produkcija je odolevala do samog raspada zemlјe no promene u kulturnim i intelektualnim krugovima koje su započele godinama pre toga nisu zaobišle ni stvaraoce sa polјa stripografije.

Možda paradoksalno, ali u tim novonastalim okolnostima stripografija i istorija stripa kao disciplina najplodnije su napredovali zahvalјujući sjajnim intelektualcima koji su joj se posvetili. No i njih ne zaobilazi vrtlog trenutka koji politiku kroz mas medije instrumentalizuje, rekao bih do nivoa pop kulture. Ona je meritorna za sva na i kulturno istorijska stanovišta. Neki teoretičari stripa su dozvolili da ih ova plima ponese umesto, kako definicija kaže, da problemu priđu sa najrazličitijih aspekata u zavisnosti od konteksta njenog nastanka i funkcionisanja.

Nesvesni da čine istu grešku kao mnogi njihovi prethodnici observiraju umetnost kroz ideološku lrizmu koja stvaraoce posmatra ne kroz dela već kroz naklonost nekoj političkoj ideji.

Zadatak narednih stranica je da obznanjujući jedno neprepoznato vrhunsko umetničko delo i neka druga ostvarenja istog stvaraoca dokaže da je svaka naknadna kritička pamet koja se ne bavi stvaralaštvom već stvaraocem pogrešna. Pokolenjima iza umetnika ostaju umetnička dela a ne obrnuto. A umetničko delo najmanje što može biti je umetničko delo.

Može biti i sjajno umetničko delo, vrhunsko, izuzetno diskutabilno, provokativno...

Umetničko delo, samo no sebi, ne može biti loše.

A Nјegovi stvaraoci? E to su lјudi od krvi i mesa.

I ovakvi i onakvi, niko savršen.

Album pred vama nastao je bez ozbilјnih komercijalnih pretenzija. Pisac i izdavač je u godinama i zdravstvenog stanja da se nikako ne može govoriti o njegovoj nameri da se nameće kao meritoran za neko, realno nepostojeće mesto u domaćoj stripografiji. Ovakav specifičan tip stripa čiju ukupnu izražajnu formu kritika teško da će ikada uzeti u razmatranje i sujetnima je neinteresantan. No kao ozbilјan kolekcionar i lјubitelј, kao Srbin čiji je narod odguran u poslednje redove na startu trke „u neizvesnu budućnost" svetske kulture na početku novog milenijuma, i kao roditelј dece školskog uzrasta odnosno svedok, potpunog kulturnog, obrazovnog i moralnog sunovrata u koji sabijaju naše potomstvo, osećam obavezu da od zaborava otmem baš ovo delo devete umetnosti iznoseći ga u obliku i na način koji to svojim dometom svakako zaslužuje

Oliver Praštalo

Beograda 23. februar 2020.

  ...Remix Comix v Novem Sadu in Stripburgerjeva akademija stripa.

REMIX COMIX V NOVEM SADU
mednarodni rezidenčni program, stripovska instalacija v javnem prostoru in konferenca
28.–30. oktober 2022, Novi Sad, Srbija
remix-comix.com

Stripburger kot partner sodeluje pri novem mednarodnem projektu Remix Comix: stripi za dediščino. V okviru projekta v Novem Sadu v Srbiji že poteka prvi 14-dnevni rezidenčni program, ki se ga udeležuje šest umetnikov iz Srbije, Slovenije, Nizozemske in Češke. Slovenska udeleženka rezidenčnega programa je mlada stripovska ustvarjalka Dora Benčevič.

V sklopu rezidence raziskujejo lokalno kulturno dediščino v sodelovanju s predstavniki lokalnih ranljivih in marginaliziranih družbenih skupin, natančneje romske skupnosti. Cilj rezidenčnega programa je ustvariti umetniško delo v obliki stripa v javnem prostoru. Stripovska instalacija z naslovom May the Children on the Street Play with Your Eyes! bo javnosti premierno predstavljena v petek, 28. oktobra ob 17. uri na območju Kreativnega distrikta v Novem Sadu.

Otvoritveni dogodek projekta Remix Comix bo mednarodna konferenca Strip, dediščina in sodobna umetnost, ki bo potekala ta konec tedna, od 28. do 30. oktobra, v kulturnem centru Fabrika v Novem Sadu. Na njej bodo različni stripovski avtorji in strokovnjaki (uredniki, kuratorji, raziskovalci) predstavili aktualne in inovativne prakse, ki povezujejo strip, dediščino in sodobno umetnost.

Na konferenci bo sodeloval tudi dr. Blaž Vurnik, zgodovinar, kustos in stripovski scenarist, ki bo v tematskem sklopu Balkanski spomini predstavil svoj razmislek in prakso, kako dediščino, zgodovinske dogodke in spomine uporabiti in predstaviti v stripu, programa strokovnega mreženja pa se bosta udeležili tudi Katerina Mirović in Tanja Skale, slovenski vodji projekta in članici uredništva revije Stripburger.

Dogodki so del programa Novi Sad – Evropska prestolnica kulture 2022.

Več →

STRIPBURGERJEVA AKADEMIJA STRIPA
dvodnevna stripovska delavnica (16+)
MGLC Švicarija, Ljubljana
sobota, 12. in 19. november 2022, 10.00–17.00
mentorja: David Krančan in Igor Šinkovec

Nadebudni striparji in striparke, pozor! Novembra pripravljamo novo nadaljevalno delavnico stripov, kjer boste izvedeli male skrivnosti velikih stripovskih mojstrov. Tokrat bosta z vami David Krančan in Igor Šinkovec, ki bosta tudi analizirala vaše dosedanje stripe in vam nakazala možnosti razvoja vaše stripovske ustvarjalnosti. Mogoče boste dobili drugačen pogled na strip, zagotavljamo pa, da se boste zagotovo vsaj zabavali v skupinskem ustvarjanju.

Število mest je omejeno, prijave obvezne na: core@mail.ljudmila.org

Več →

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

  ...SKCNS Fabrika.

Novosadski strip vikend ove godine počinje izložbom „Dnevnik Max von Fafnera“, koja će biti jedinstvena prilika da publika vidi presek radova Saše Jovanovića, renomiranog strip autora, koji godinama objavljuje stripove za izdavačku kuću Delkur u Francuskoj.

Izložba će biti otvorena 25. oktobra u 19 časova u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, a postavka će moći da se pogleda do 17. novembra 2022. Ulaz je besplatan.

Na otvaranju će, pored Maxa von Fafnera, govoriti strip autor i ilustrator Dejan Nenadov, kustos MSUV-a Vladimir Mitrović i autor izložbe - programski urednik NS strip vikenda Jovan Gvero.

Ovo je 16. izdanje strip vikenda u organizaciji Studentskog kulturnog centra Novi Sad, a program se nastavlja u petak 28. i subotu 29. oktobra u SKCNS Fabrici. Obuhvata berzu stripa, izložbe, predstavljanje domaćih i regionalnih autora i izdavačkih kuća.

PROGRAM

         Utorak, 25. 10. 2022, MSUV
19h - otvaranje izložbe Saše Jovanovića, govore: Dejan Nenadov, Marko Stojanović, Vladimir Mitrović i Jovan Gvero

         Petak, 28. 10. 2022, SKCNS Fabrika
16h - otvaranje vrata festivala - Berza stripa, knjiga, nosača zvuka
17h - Milivoj Kostić, 3D strip
17:30h Stripovedač – predstavljanje podkasta o stripu, Dušan Majkić i Petar Klaić
18h - razgovor o izložbi Saše Jovanovića u MSUV
18:30h Damir Pavić Septik, predstavljanje novog izdanja
19h - Zoran Nikolić: predstavljanje festivala Nifest i novog izdanja “Nićifor”, autora Zorana Kovačevića
19:30h - Vostok: predstavljanje izdanja “Život posle smrti”
20h - Dalibor Talajić: otvaranje izložbe i razgovor s autorom
21h - muzički set, Dee Jay Minya Ramone i DJ Dirty

         Subota 29. 10. 2022, SKCNS Fabrika
11h - Berza stripova, knjiga, nosača zvuka, umetničkih predmeta
15:30h - Zoran Pejić: predstavljanje izdanja devete dimenzije Banja Luka
16h - Udruženje ljubitelja stripa Sombor predstavlja svoje udruženje i fanzin “StripSO025”
16:30h - Udruženje ljubitelja stripa HAS, Saša Papić predstavlja izdanja udruženja
17h - Zoran Stefanović: predstavljanje Udruženja stripskih umetnika Srbije
17:30h - predstavljanje autora Novice Milivojevića
18h - Branko Đukić: predstavljanje 14. broja časopisa “Stripolis”
18:30h - predstavljanje autora Mirka Čolaka
19h - predstavljanje 10. broja serijala “Lavandarman”, govore: Toni Faver, Vančo Rebac i Vinko Barić
20h - predstavljanje autora Miroljuba Milutinovića Brade
20:30h - predstavljanje autora Alekse Gajića
21h – muzički set Dee Jay Minya Ramone

Ovogodišnji NS strip vikend podržali su Grad Novi Sad, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, kao i Fondacija „Novi Sad - Evropska prestonica kulture“, u sklopu programskog luka „Druga? Evropa".

SKCNS Fabrika nalazi se na Bulevaru despota Stefana 5, a ulaz na sve programe je besplatan.

  ...585. broj Samoniklog korov stripa!

     Straka nastavlja svoj strip "magazin" na Strip vestima, ovaj broj donosi 32 strane stripa. Samonikli korov strip, broj 585:
www.stripvesti.com/samoniklikorovstrip/585

  ...utorak u 12h, Narodna biblioteka Srbije.

Zadovoljstvo nam je da vas pozovemo da dođete 25. oktobra 2022. godine, u 12 sati, u Atrijum Narodne biblioteke Srbije, na otvaranje Izložbe „Krvavi oktobar 1941“, autora Aleksandra Zografa.

Izložbu će otvoriti: Vladimir Pištalo – Upravnik Narodne biblioteke Srbije, Marijana Stanković – Direktorka Muzeja „21. oktobar“, Saša Rakezić (Aleksandar Zogragf) – Autor izložbe i Marko Terzić – Viši kustor Muzeja „21. oktobar“.

Saša Rakezić (rođen 1963. u Pančevu), poznatiji pod pseudonimom Aleksandar Zograf je srpski i jugoslovenski strip autor.

Stripove počinje da objavljuje od 1986. na tržištu SFRJ, u časopisima NON, Ritam, Rock, Mladost i dr. Početkom ’90-ih godina XX veka počinje da objavljuje radove i u inostranstvu, najviše u Americi, u časopisima The Comics Journal, Zero Zero, Weirdo, Rare Bit Fiends, Buzzard, Cow, Tantalizing Stories i dr. Učestvovao je na više međunarodnih strip festivala, konferencija i izložbi, kao što su Expocomics (1994, 1995, Bari, Italija), Caption (1997, Oksford, Velika Britanija), Lucca Comics (1998, Italija), Atinski festival stripa (1999, Grčka), i dr.

Dobitnik je Specijalnog priznanja za doprinos srpskom stripu 2004. na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu.

Program se može pratiti i uživo onlajn preko zvanične Fejsbuk stranice Narodne biblioteke Srbije i u odloženom gledanju preko Jutjub kanala Narodne biblioteke Srbije.

Dobro došli u Atrijum Narodne biblioteke Srbije!

  ...„Aristofanija – prvi tom“ Gzavije
  Dorizona i Žoela Parnota;  izdavač:
  Čarobna knjiga 2022.

   Izuzetno agilni izdavač „Čarobna knjiga“, koji ravnopravno objavljuje književna dela i stripove, u jednoj od svojih reprezentativnih biblioteka pod nazivom „Stari kontinent“, gde se sabiraju strip serijali nastali u Evropi, upravo je, rame uz rame sa priznatim klasicima, štampala i prvi tom serijala „Aristofanija“, originalno objavljen 2019.g, potekao iz scenarističke radionice Gzavijea Dorizona (1972) i u crteže pretočen pod perom Žoela Parnote (1973), dvojca priznatih autora koji su u dosadašnjem opusu, zajednički ili sa drugim umetnicima, ostvarili nekoliko zapaženih dela. Mada objavljivanje stripova autora koji, iako su „ispekli zanat“, nisu poznati ovdašnjim čitaocima kao etablirani klasici, nosi povećani rizik, „Čarobna knjiga“ je načinila iskorak iz sigurnosti i predstavila isečak iz tekuće produkcije najdinamičnije evropske strip scene – francusko-belgijske, darujući znatiželjnicima lepršavu avanturu za mlade i one malo starije ljubitelje „priča u slikama“. Dve epizode u tvrdo ukoričenom i u punom koloru štampanom tomu, „Azurno kraljevstvo“ i „Progresori“, uvode i razvijaju priču sa elementima iz arsenala epske fantastike, kombinujući ih sa prepoznatljivom linijom odvajanja od detinjstva i ranog odrastanja (u tradiciji „bildungsromana“).

   Zaplet počinje u Marseju 1900. godine (samo)ubistvom anonimnog metalskog radnika Klemana koji je bio u pratnji dame iz visokog društva a od strane moćnog muškarca koga zovu „trovač pacova“. Iza Klemana je ostala udovica sa troje dece. Njih posećuje grofica Aristofanija i savetuje da se presele na drugo mesto i nikome ne govore o Klemanu. Devet godina kasnije mala porodica živi na ivici gladi: majka i najstariji sin, eksplozivno-buntovni Bazil rade u fabrikama, knjiški moljac Viktor i njegova sestra sanjalica Kalikst uče školu. U sukobu sa batinašima koje angažuje fabrika da uplaše radnike revoltirane stradanjem kolege izazvanim lošom opremom, Bazil pogađa ciglom jednog od batinaša a njegova majka preuzima krivicu i odlazi u zatvor. Deca se skrivaju pred bandom nasilnika željnih osvete ali ne zadugo. U poslednjem trenu ih nadljudskim moćima spasava Aristofanija i odvodi u skriveni dvorac. Tu mališani saznaju istinu o prastarom plemenitom Azurnom kraljevstvu, o svom ocu koji je bio na pragu da otkrije način da se kraljvstvo spasi od smrtonosne pretnje Mračnog dvora i Prognanog kralja. Grofica se nada da je neko od Klemanove dece nasledilo očev talenat i, uprkos protivljenju kraljice, pokušava da ih pouči tajnim znanjima. U međuvremenu i Prognani kralj kuje planove da zarobi majku i decu i otkrije njihove moći...

   Dorizon vešto koristi ikonografiju epske fantastike (večne sudbinske borbe Dobra i Zla, sukobe moćnih bića iz oba tabora, magiju i vradžbine...) i kombinuje je sa ikonografijom stripa (deca su slika i prilika većnog trojstva avanturističkih stripova: snaga-um-lepota) uz poneko vispreno odstupanje – recimo, grofica nije bajna mlada dama već starica koja nije preterano omiljena među seljanima iako im pomaže. Naravno, prepoznavanje ovih odstupanja od obrazaca izmamiće osmeh kod iskusnijih stripoljubaca jer čitalačkom zadovoljstvu dodaje još jednu ravan. Za one kojima takvi obrasci nisu poznati ova odstupanja će delovati sasvim „prirodno“ i oni će u nastavku čitanja drugih stripova podrazumevati da neke pojave imaju različita obličja. U relativizovanje modela svakako treba ubrojiti i stradanje boraca za dobro koje nije izuzetak već je primereno situacijama (nekada su „dobri momci“ stradali retko i samo u teškim i dramatičnim situacijama). Dorizon, s druge strane, ne beži od mistifikacije procesa učenja i sticanja znanja o dubokim istinama (koje podseća na izučavanje zen mudrosti) uz uvažavanje dečijih nestašluka i vragolija. U prva dva toma serijala tenzije su pažljivo dozirane kao što je i količina podataka o istoriji Azurnog kraljevstva dovoljna da stvara i potpiruje tajnovitost i „vuče“ priču i njene čitaoce napred.

   Žoel Parnot se sa svoje strane svojski potrudio da dočara sumornost i bedu radničkih muka i vedru, pastoralnu atmosferu prirode koja okružuje dvorac. Svaka pojava Posrnulog kralja i njegovih brojnih poslušnika unosi mračne tonove u crteže najavljujući sukobe i stradanja. Montaža tabli adekvatna je opštem tonu dešavanja uz česte izlete u velike slike-crteže pejzaža. Sveukupno, reč je o zanimljivom i pitkom početku serijala koji obećava brojne avanture začinjene magijom i dečijim smehom što ga svakako preporučuje pažnji stripoljubaca.

(„Dnevnik“, 2022)

  ...sa emocijama.

   Vizija je jedan od manje poznatih Marvelovih junaka. Prvi put se pojavio u marvelovim stripovima četrdesetih godina kao sporedni junak. Značajniju ulogu dobija u Osvetnicima 1968. godine. Kao potpuno samostalan junak pojavljuje se u serijalu od 12 epizoda koje su u Americi objavljene tokom 2015-2016. godine u izvedbi scenariste Tom Kinga i crtača Gabrijela Hernandea Volte. Ovaj serijal skupljen je u luksuznim kolekcionarskom izdanju Čarobne knjige i prevodu Nikole Dragomirovića na 272 strane.

   Vizija je sintezoid, ne android. To je robot koji može da oseća emocije. Kada sazna da ga Osvetnici prihvataju ne samo kao saradnika nego i kao osobu, Vizija zaplače. Ipak, iako u svom ponašanju pre liči na Spoka, čuvenog lika iz Zvezdanih staza, koji svemu pristupa uz racionalno objašnjenje, autori u ovom serijalu insistiraju na emocionalnoj strani Vizije. Emocije su zapravo odgovorne za ključni zaplet serijala.

   Glavni okvir priče po mnogo čemu podseća na tragediju Frankenštajnovog čudovišta. Viziju je stvorio Ultron, od tela Baklje i delova mozga Wonder Mana. Čim je stvoren, Vizija se okrenuo protiv svog tvorca i pridružio Osvetnicima. Sa njima je spasio svet 37 puta.

   Zaplet u Viziji nije tipično marvelovski. Vizija kao superheroj želi da obustavi superhrojske aktivnosti i vodi povučen porodični život. Dobija ženu i dvoje dece (takođe sintezoidi). Ali tek u ovakvom idiličnom okruženju nastaju problemi. Može li superheroj koji je spasao svet 37 puta da vodi miran porodični život i suzbije svoju moć u ophođenju sa običnim ljudima? Prekretnica nastaje kada Vizija iz osvete ubija svog brata od strica za ubistvo njegovog sina. Ovakav emocionalni čin nije uobičajen za superheroja, koji treba da bude iznad toga. Vizija je vrsta humanoidnog robota koji bi, bolje nego ljudi, trebalo da znaju da kontrolišu emocije.

   Radnja ovog serijala jeste neuobičajena za američki akcioni strip, ali treba znati da ona dolazi od scenariste sa neuobičajenim pedigreom. Tom King je, naime, prvi deo profesionalne karijere (sedam godina) proveo kao analitičar CIA. Nakon toga je napustio službu i posvetio se pisanju stripova. Ne znamo kakav je bio kao analitičar, ali znamo da piše odlične tragedije za savremeni akcioni strip. Odmah nakon Vizije, King je 2016. god. započeo da radi na novom serijalu Betmena pod nazivom City of Bane u okviru DC projekta Rebirth. Ovaj serijal smatra se jednim od uspešnijih Betmenovih serijala.

[Objavljeno: Danas, Beograd, 1-2. oktobar 2022]

  ...Članovi strip – grupe „Momci“ uručili opomenu pred utuženje državi,
  kao i počiniocima upada na njihovu izložbu pre dve godine.

Članovi strip – grupe „Momci“ odlučili su da uruče opomenu pred utuženje državi, kao i počiniocima upada na njihovu izložbu, saopštilo je danas Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

Pre dve godine, 13. oktobra 2020. godine, grupa od desetak maskiranih mladića upala je u „Staru kapetaniju“ na retrospektivnu izložbu strip-grupe “Momci”, bacila suzavac i pocepala izložene radove.

Autorima je pre, a i posle uništavanja izložbe, prećeno smrću.

Autori izložbe podneli su više krivičnih prijava, između ostalog i protiv tadašnjeg ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića koji je u sramotnom saopštenju izjednačio autore i nasilnike.

Kao rezultat svih prijava i žalbi, samo je dežurni policajac kažnjen umanjenjem plate u iznosu od 20 odsto zbog neadekvatnog reagovanja, dok nadležni smatraju da autori pocepanih radova nisu oštećeni. Ministarstvo ćuti, a većina napadača i pretnji nije procesuirana, navode iz NUNS-a.

Kako se navodi, strip-grupa je uz pomoć pravne službe NUNS-a preduzela niz pravnih radnji još oktobra 2020. godine i postavila sledeća pitanja.

Ovo su ta pitanja:
– Zašto je većina napadača ostala van domašaja zakona, iako za neke od njih postoji opis?
– Šta je sa većinom pretnji smrću upućenih autorima i organizatorima izložbe preko interneta, budući da su, za neke od njih, nadležnim organima priloženi podaci o profilima i IP adresama? Posle čak dve godine, za više od 100 pretnji, tužilaštvo je formiralo samo jednocifren broj predmeta, ukupno 9, dok su neki od oštećenih saslušani u samo pet slučajeva.
– Zašto nadležnima treba više od godinu i po dana da saslušaju lica sa čijih naloga su pretnje upućene?
– Zašto nije bilo postupka za bacanje suzavca?
Kako su dodali, sada postavljaju i nova pitanja:
– Zašto nadležni ne smatraju da su autori izložbe oštećeni?
– Zašto se za bilo koju pravnu radnju dve godne mora pisati više urgencija i žaliti se Zaštitniku građana, bez čega ne bismo dobili ni izvode iz sudskih spisa niti bi bilo kazne dežurnom policajcu?
– Zašto Ministarstvo kulture i informisanja, iako je sklonjeno sporno saopštenje i druga ministarka je na funkciji, ne odgovara na pitanja medija o slučaju?

[Objavljeno: Danas, Beograd, 13.10.2022]

  ...15 godina od pokretanјa serije albuma
  Vekovnici.

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD –
SREĆNA GALERIJA

20. OKTOBAR 2022, 19.00, Velika sala SKC
PREDAVAČKO – PREZENTACIONI PROGRAM IZ CIKLUSA
STRIP I ILUSTRACIJA

VEKOVNICI U SLICI I REČI - 15 GODINA OD POKRETANJA
SERIJE ALBUMA VEKOVNICI
PROMOCIJA STRIP SERIJALA
Govore: Aleksandar UZELAC, Milan JOVANOVIĆ, Milan DRČA

20 – 31. OKTOBAR 2022.
CIKLUS IZLOŽBI: STRIP I ILUSTRACIJA

VEKOVNICI U SLICI I REČI - 15 GODINA OD POKRETANJA
SERIJE ALBUMA VEKOVNICI
IZLOŽBA RADOVA IZ ISTOIMENOG STRIP SERIJALA
Autor postavke: Marko STOJANOVIĆ

„Vekovnici“ je avanturistički strip serijal o dvojici slučajnih partnera, misterioznom vampiru Čenu i ćudlјivom besmrtniku Kralјeviću Marku koji u Evropi s kraja osamnaestog veka ukrštaju staze sa mitološkim bićima kao što su vampiri, psoglavi, todorci, ali i istorijskim ličnostima poput Mocarta, Miloša Obilića, Stevana Sinđelića te književnim likovima kao što su Til Ojlenšpigel, doktor Faust, D’Artanjan, Kvazimodo, Frankenštajn i mnogi drugi... Serijal je počeo svoj život na stranicama „Politikinog Zabavnika“ 2007. godine. Godine 2011. „Vekovnici“ su doživeli i svoj spin off (podserijal), „Beskrvni“ (albumi „Mrtva straža“, „Zla krv“ i „Treći čin“), što je, koliko je nama poznato, prvi pravi spin off u osamdesetogodišnjoj istoriji srpskog stripa... Od 2015. godine, Marko Stojanović počinje da, uz finasijsku pomoć grada Leskovca i generalnu distribuciju „ Darkwood-a“ samostalno izdaje „Vekovnike“ i „Beskrvne“, sa pet objavlјenih izdanja. Stripovi iz serijala „Vekovnici“ i „Beskrvni“ osvojili su tridesetak nagrada na Međunarodnim salonima stripa u Beogradu i Velesu, među kojima se ističu nagrada za najbolјe ostvarenje u domenu klasičnog stripa na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu 2008. godine, Grand Prix Međunarodnog salona stripa u Velesu 2009, 2015. i 2018. godine, dva Kragujevačka pobednika, Grand Prix trećeg Međunarodnog festivala stripa u Valјevu kao i nekoliko nagrada „Stripoteke“.

Nulti album „Vekovnika“,„Bajka i druge istine“, dobio je nagradu za najbolјe domaće strip izdanje za 2010. godinu na Osmom međunarodnom salonu stripa u Beogradu. „Vekovnici“ i „Beskrvni“ su do sada, sem u albumskoj formi, objavlјivani i u časopisima „Stripoteka“, „Politikin Zabavnik“, „Strip Pressing“, „Eon“, „Kiša“, „Strip Kreator“ (Makedonija), „Devetka“ (Makedonija), „Parabellum“ (Bosna i Hercegovina), „Komiks Art“ (Bugarska), „Strip Revija“ (Hrvatska), „BDC“ (Rumunija) i „AARGH“ (Češka). Niški književni časopis „Gradina“ posvetio je serijalu zaseban temat od pedesetak strana 2011. godine. Časopis „Nin“ je u svom godišnjem pregledu proglasio „Vekovnike“ za strip događaj 2012. a najpoznatiji svetski strip teoretičar, Britanac Pol Gravet, uvrstio je peti album „Vekovnika“, „Duhovi u boci“, u svoj izbor najbolјih svetskih stripova objavlјenih 2012. godine, a šesti album „Čudovišta“, u svoj izbor najbolјih svetskih stripova za 2013. godinu. Gravet je takođe uvrstio osmi album „Kainov soj“ u izbor najbolјih strip albuma objavlјenih u svetu 2016. godine, deveti album „Zemlјa čuda“ 2017. godine, deseti album „Baron i teror“ 2019. godine a i integral Vekovnika 2020. Deveti album je sem toga nagrađen je 2017. godine na 62. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu priznanjem ULUPUDS-a za najbolјe domaće izdanje Beogradskog sajma.

Sve albume „Vekovnika“ i „Beskrvnih“ napisao je i uredio Marko Stojanović iz Leskovca.

Na serijalu je do sada sarađivalo preko 200 strip crtača i ilustratora iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Makedonije, Grčke, Turske, Španije, Slovačke, Nemačke, Rusije i Brazila.

Izlagači:
Milorad Vicanović Maza, Bosna i Hercegovina; Kolor: Bojan Kovačević, Inđija; Rajko Milošević Gera, Španija; Dan Ianos, Rumunija; Marko Nikolić, Leskovac; Aleksandar Sotirovski, S. Makedonija; Kolor: Ozren Miždalo, Crna Gora; Viktor Družiniju, Rumunija; Darjan Jurinčić, Slovenija; Petar Meseldžija, Holandija; Filip Andronik, Bosna i Hercegovina; Boris Bakliža, Kragujevac; Dražen Kovačević, Beograd; Igor Krstić, Pirot; Kolor: Alјoša Tomić, Bosna i Hercegovina; Saša Jovanović - Maks Von Fafner, Novi Sad; Stjepan Šejić, Hrvatska; Svetlin Velinov, Bugarska; Dragan Stokić Rajački, Zaječar; Kristijan Darstar, Rumunija; Kolor: Andrej Tabacaru, Rumunija; Borislav Malјenović, Bosna i Hercegovina; Kolor: Desimir Milјić, Bosna i Hercegovina; Dalibor Talajic, Hrvatska; Kolor: Miroslav Mrva, Hrvatska; Vladimir Krstić Laci, Niš; Bojana Dimitrovski, Švedska; Daniel Atanasov, Bugarska; Aleksa Gajić, Beograd; Ivan Berov, Bugarska; Dejan Nenadov, Novi Sad; Miroslav Slipčević Mimi, Bosna i Hercegovina; Miloš Slavković, Beograd; Ivica Stevanović, Novi Sad; Ozgur Jilderim, Turska; Denis Dupanović, Bosna i Hercegovina; Vladimir Aleksić, Šabac; Bob Klissourski, Bugarska; Tomi Džurovski, Makedonija; Mihailo Dimitrievski TxeMičo, Makedonija; Tasos Anastasiou, Grčka; Kolor: Velibor Stanojević, Norveška; Goran Sudžuka, Hrvatska; Mijat Mijatović, Gornji Milanovac; Vanja Marinković, Novi Sad; Jovan Ukropina, Beograd; Blaž Porenta, Slovenija; Sabahudin Muranović Muran, Prijepolјe; Matej Stić, Hrvatska.

  ...u Evropskoj prestonici kulture!

Grad stripa

Programska celina „Grad stripa” će okupiti najznačajnije crtače i crtačice koji će, poigravajući se sa ovom vrstom umetnosti, od 21. do 30. oktobra u Distriktu, Pozorištu mladih i Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, predstaviti njene nove forme.

Novi Sad je oduvek bio grad devete umetnosti, gde su počeli neki od danas svetski poznatih crtača stripa. Današnju Evropsku prestonicu kulture zato stavljamo rame uz rame sa evropskim tokovima stripa, i to u Distriktu, nekadašnjoj industrijskoj zoni grada i simbolu alternativnih kulturnih tokova. Tu okupljamo poznate tvorce ove umetnosti reči i slike i igramo se sa drugim bliskim formama.

Linkovi:

Strip igralište
21 – 30. oktobar / Strip igre / Distrikt, Kulturna stanica Liman

Izložba na otvorenom
21 – 30. oktobar / Instalacija / Distrikt

„Heroji svakodnevnice“
21. oktobar – 21. novembar / Izložba / Distrikt

„Od Nevena do Betmena”
21. oktobar – 22. novembar / Izložba / Distrikt

Dordeduh / Festival srpskog podzemlja
21. oktobar, 22 časa / Koncert /  Distrikt, Fabrika, ulaz 1

Prvi dan / Festival srpskog podzemlja
21. oktobar / Koncert / Distrikt

Drugi dan / Festival srpskog podzemlja
22. oktobar / Koncert / Distrikt

„Baš-Čelik”
22. i 23. oktobar, 11 – 12 časova / Opera za decu / Kulturna stanica Liman

„Cat Claw”
Premijera 22. oktobar / Izvođenja 23 – 24. oktobar / Predstva / Pozorište mladih

Izložba strip tabli Stevana Subića
22 – 30. oktobar / Izložba stripa / Distrikt, objekat Skladište

„Dnevnik Max von Fafnera” / Novosadski strip vikend
25. oktobar – 17. novembar / Izložba / Muzej savremene umetnosti Vojvodine

Filmski program u okviru Grada stripa / Filmski front
27 – 30. oktobar / Filmske projekcije, radionice / Distrikt

Radionica izrade SXF maski
27 – 30. oktobar / Kreativna radionica / Distrikt

Muzički program u Gradu stripa
28. i 29. oktobar / 20 časova / Distrikt, objekat Proizvodnja

„Strip, nasleđe i savremena umetnost”
28 – 30. oktobar / Konferencija / Distrikt

„Neka se igraju deca po ulici sa tvojim očima!”
28. oktobar – 27. novembar / Instalacija / Distrikt

Novosadski strip vikend / prvi dan
28. oktobar, 16 časova / Festival stripa / Distrikt, Fabrika

Novosadski strip vikend / drugi dan
29. oktobar, 11 časova / Festival stripa / Distrikt, Fabrika

„Frontić”
30. oktobar / Animirani kratkometražni filmovi za decu / Uzrast 6 – 10 godina / Distrikt, Kulturna stanica Liman

Zombi šetnja
30. oktobar, 18 časova / Distrikt

  ...Uhvaćeni u mrežu njenih čarapa!

Izvor: nova.rs / mojnovisad.com

"Cat Claw", predstava inspirisana stripom Branislava Kerca, u režiji Majkla Helmerhorsta, biće premijerno izvedena 22. oktobra na sceni Pozorišta mladih.

Ova neobična pozorišna produkcija, nastala u saradnji sa Evropskom prestonicom kulture 2021, govori o paralelnim dimenzijama, ljudima pacovima, opasnim tehnologijama, neprežaljenim ljubavima, studentskim mukama, hevi metal koncertima, akcionim herojima sa viškom kila i super ženi koja mora da se nosi sa svim tim. Poznato, zar ne?!

Autori teksta koji je nastao kao pozorišna adaptacija u digitalnoj scenografiji prve stripske heroine Cat Claw nastale iz pera Baneta Kercasu Uglješa Šajtinac i Nikola Davić. U predstavi igraju: Ivana Vukčević, Slobodan Ninković, Saša Latinović, Neda Danilović, Slavica Vučetić, Aleksa Ilić, Jelica Gligorin, Miloš Macura, Nenad J. Popović, Dejan Šarković, Darko Radojević, Vlada Janković i Jelena Radić.

Autor scenografije i video mapinga je Dušan Jovović, kostomografkinja je Milica Grbić Komazec, a kompozitor Lazar Novkov. Scenski pokret i borbe osmislio je Dragan Stojmenović, a dramaturškinja na predstavila bila je Divna Stojanov.

Uhvaćeni u mrežu njenih čarapa
Branislav Bane Kerac izjavio je da je "Cat Claw" akcioni strip, pun dinamike i scena zbog kojih bi i računarski generisane slike (CGI) imale problema.
– Kako preneti sve to na relativno mali prostor pozornice? Činilo mi se da je praktično nemoguće. Krenuli smo od toga da obe umetnosti, strip i teatar, imaju svoj sopstveni jezik sa svim vrlinama i manama, bez naročitih dodirnih tačaka u izražavanju, ali vrlo bliske po osećaju za dinamiku. Zajedničke tačke su pronađene i u vanserijskim likovima, humoru i prisustvu rokenrola. Kada smo to definisali i pustili pozorišnu umetnost da iz sebe izvuče ono najbolje, a da se ne osvrće previše na stripski jezik, "Cat Claw" se pokazala kao zahvalan materijal, da je sprega stripa i teatra čista avantura, trka furioznog tempa, hevi metal rapsodija, predstava puna nepoznanica u kojoj je čak i šesti saksonac lik za pamćenje – kazao je Kerac.

Nikola Davić/Uglješa Šajtinac: dvojac koji je strip pretočio u komad
– Uhvatili smo se u mrežu njenih čarapa! Tokom pisanja ove drame, Ket nas je povela u avanturu kroz svoj svet i sada je opet završila u našem. Željno iščekujemo ponovni susret i nadamo se da će biti zadovoljna načinom na koji smo opisali našu avanturu. Ne želimo da dobijemo batine! – našalili su se autori i dodali: 
– Iskreno, nadali smo se da barem u jednom od njenih života ima malo mesta za nas dvojicu. Zamalo da ne preživimo, ali Ket nas je ipak sačuvala. Hvala, Ket.

Helmerhorst: Predstava je omaž Banetu Kercu
Reditelj Majkl Helmerhorst je istakao da je predstava "Cat Claw", pre svega, omaž strip crtaču Banetu Kercu koji je stvorio superheroinu Ket Klou kao svoju verziju američkog osvetnika.
– Akcenat je na stripovskoj ikonografiji koja se bavi negativcima "većim od života", inspirisanim akcionim filmovima. Naša predstava je beskompromisni pastiš sveta noar filma i okretnog tempa stripa. Dizajner Dušan Jovović i ja posvetili smo se tome da prikažemo celu predstavu u crno-beloj skali, sa samo nekoliko detalja u boji. Kercova ljubav prema hevi metalu rezultirala je trenucima žive muzike na sceni u kombinaciji sa filmskim pozadinskim zvukom. Nadam se da smo stvorili visprenu komediju sa smelom scenskom akcijom. Nema više fine cure: Ket Klou će zauvek očistiti Novi Jork od zločina i poroka – rekao je Helmerhorst.

Glumica Ivana Vukčević je Cat Claw
"Cat Claw je hrabra, samostalna, spretna, odvažna, nepokolebljiva. Biće dualne prirode... Ali svesna toga, tim se igra. Zabavno joj je što je preko dana uštogljena studentkinja biologije, a noću superherojka... I žena i mačka, spremna da se bori za pravdu, bolji svet i one koje voli. Cat Claw nije majka, ne kuva, ne ispunjava floskulu "žena, majka, kraljica", niti je to zanima. Ali zato što to nije, ona nije manje žena, niti je manje ženstvena. To što je kostim vrlo oskudan ne čini je "lakom", niti je to što je u stanju da prebije fizički jače od sebe, ne čini "muškaračom"; živi sa cimerkom, a nije lezbijka, nema dete, dakle neispunjena je – prema etiketama... Dakle, sve su to etikete koje bi joj, da je srećemo u gradu, uredno i vrlo rado prilepili – i žene, i muškarci. Jer, mi mnogo volimo da sudimo, a retko polazimo od svog dvorišta." (izvod iz intervjua za portal Moj Novi Sad)
Više: Ivana Vukčević, zanosna Cat Claw u predstavi Pozorišta mladih: Uvek mimo sveta, uvek svoja i posebna

  ...Slovenski klasiki 2. v stripu!

Spoštovani!

V četrtek 20.10.2022 vas ob 19:00 uri vabimo na predstavitev in podpisovanje  Slovenskih klasikov 2. v stripu, knjige, ki je bila na festivalu Tinta proglašena za najboljši domači strip za odrasle.

Tomaž že šili svinčnike.

Se vidimo!

Strip.art.nica Buch

Knjižno delo je izšlo v okviru kulturnega projekta, ki ga sofinancira Javna agencija za knjigo Republike Slovenije.

 

  ...„Boa-Mori 5”, Herman Ipen i Iv H;
  izdavač: Čarobna knjiga 2022.

   Izuzetni istorijski strip serijal “Tornjevi Boa-Morija” žive strip legende Hermana Ipena (1938), agilna “Čarobna knjiga” objavila je u biblioteci “Stari kontinent” u tri toma. Ipak, povest o časnim vitezovima od Boa-Morija time nije okončana; mada na kraju desetog albuma, i kraju serijala “Tornjevi…”, vitez Emar od Boa-Morija, upravo kada mu se rađa sin, gine u odlučnom boju, nadomak svog zamka i njegovih tornjeva koji su “najlepši i najviši koji postoje u hrišćanskim zemljama!“, povest se nastavlja u sledećim generacijama. Geni plemenitog i pravednog viteza prenose se na njegove potomke i određuju njihovu sudbinu, ideale za koje će se boriti i stradati, vođeni usudom (ili praroditeljskim grehom?) od koga ne mogu pobeći i koji nose kao žig srama (ili ponosa) kroz svoje živote da bi ga predali sledećoj generaciji. Ova, koliko fatalistička toliko i romantičarska ideja, pretočena je u samostalne priče iz različitih epoha ljudske istorije i smeštena širom Evrope a potom i ostatka sveta. Autor scenarija je Hermanov sin Iv H. Albumi “Boa-Morija” izlazili su neredovno, sa kraćim ili dužim pauzama a trenutno finalni albumi ovog niza sabrani su u knjizi “Boa-Mori 5”, u tvrdom povezu i punom koloru. Reč je o dve priče-epizode: “Vasja” (originalno objavljeno 2009) i “Nebesko oko” (2012); treća epizoda u ovom tomu, “Čovek sa sekirom”, originalno objavljena prošle godine, pripada serijalu “Tornjevi Boa-Morija” okončanom davne 1994.g. i istinsko je iznenađenje za sve Hermanove poštovaoce.

   Mesto dešavanja “Vasje” je jug Rusije, godine 1604. a pozornica je pohod Poljaka na ruskog vladara Borisa Godunova; Poljaci podržavaju lažnog pretendenta na presto a pridružuju im se i Kozaci. Na nivou pojedinačnih sudbina priča prati zaljubljenost Emara, koji je u poljskoj vojsci, i Dunjaške, supruge jednog od kozačkih vođa. Emar brani mladu ženu od napada razularenog Kolje ali ne uspeva da se uzdrži od strasti ni kad sazna da je Dunjaška udata. Vrteška emocija, ratnih strahota, obesnosti i nemoći melje stare i bespomoćne a Emar, u trenutku kada treba da kazni krivca odbija da postane ono što svi od njega očekuju – “muškarac” – i odlazi u nepoznato. “Nebesko oko” dešava se u džunglama Južne Amerike kroz koje domoroci progone španske konkvistadore, među kojima je i francuski podanik Emar. U neprijateljskom okruženju nepoznate šume koja kažnjava svaku neopreznost i divljih ratnika bez milosti, kulminiraju međusobni sukobi predvodnika i onih koji ga smatraju nesposobnim, Emara koji štiti zarobljenog domoroca i fanatičnog sveštenika. Emar uspeva da nagovori zarobljenika da umesto u spas izvan šume grupu vodi prema skrivenom gradu koji navodno krije basnoslovna bogatstva. Do tog cilja stići će samo Emar ali pohlepa mu neće biti zadovoljena mada će se na samrti diviti blistavim zidinama hramova obasjanim zalazećim suncem. Tako se okončava duga linija časti koju ovaj Emar izneverava podležući iskušenju otimanja tuđeg bogatstva.

   “Čovek sa sekirom” bi se u hronologiji Emarovog povratka u rodni zamak mogao smestiti pri kraju tog puta jer su tako željeni tornjevi blizu, na susednom imanju. Ipak, do njih nije lako doći: vitez gotovo gine kad pokuša da izdaleka pogleda zamak zbog zasede u kojoj ga čekaju vojnici upozoreni od nepoznatog izdajnika. Na imanju njegovog domaćina seljaci se otvoreno bune protiv svog gospodara i sukob je na pomolu… Pravdoljubivi ali slabi, s jedne strane, i izdajnici, bezobzirni i nemilosrdni vojnici, s druge, čekaju trenutak konačnog obračuna. Emar, oporavljen, ne može da odbije molbe ugnjetenih i bespomoćnih. Njegovo oklevanje nestaje dok mu starica, koju svi nazivaju vešticom, otkriva kako da pobedi u borbi. Emar ne pristaje da postane novi gospodar i odlazi u nova iskušenja.

   Pripovesti Iva H, svojom višeznačnom složenošću prevazilaze uobičajene, uprošćene stripske zaplete. Insistirajući na psihološkom nijansiranju likova, na geografskim osobenostima mesta događanja te na atmosferi epohe, uverljivosti događaja odnosno njihovim različitim ocenama i procenama koje zavise od onih koji donose sud o njima, ovi stripovi dosežu literarne visine. Pošto je “Čovek sa sekirom” kompletno Hermanovo delo lako se uočava koliko je Iv H. naučio o građenju priča od svog oca. S druge strane, ambiciozna priča dopušta Hermanovoj četkici da se razmaše, od ruske stepe prepune sunca i jasnih boja, preko senki južnoameričke džungle do zlokobnih mutnih tonova u “Čoveku…” Herman je i nadalje vešt u slikanju grimasa lica i tela u pokretu odnosno arhitekture i pejzaža u raznim godišnjim dobima. Njegova montaža tabli dinamički je precizna uz često kontrapunktiranje kretanja i mirovanja. Otuda čitaocu stripa jednako zadovoljstvo nosi otkrivanje priče i posmatranje maestralnih pojedinačnih slika kao i njihovog organizovanja u celine-table. Zaključimo da je peti tom “Boa-Morija” istinska stripovska gozba stvorena u neusahloj imaginaci velikana kakav je Herman i njegovog vrlog naslednika Iva H.

(„Dnevnik“, 2022)

  ...Dragolјub "Dragan" M. Savić (1957-2022).

U bolnici u Kragujevcu 14. oktobra 2022. preminuo je od posledica srčanog udara Dragolјub "Dragan" M. Savić, istaknuti stripski delatnik, scenarista, crtač, ilustrator, publicista, pedagog, urednik i izdavač.

Rođen je u Mostaru, 11. aprila 1957. ali je od 1958. živeo u Zemunu. Postaje 1978. član grupe "Beogradski krug 2", koju je 1976. osnovao Bojan M. Đukić, a čiji su početni članovi bili i Askanio Popović, Dušan Relјić, Rastislav Durman, Vladimir Vesović, Zoran Mujbegović, Rajko Milošević Gera, Dušan Relјić i Zdravko Zupan, a ubrzo i Sibin Slavković, Slobodan Ivkov, Želјko Pahek, Zoran Kovačević, Zoran Janjetov, Dragan Bosnić, Dragan Lazarević, Lazar Odanović, Darko Perović, Ratomir Petrović-Raca i drugi.

U grupi koja je doprinela razvoju savremenog evropskog stripa Savić je bio jedan od najaktivnijih članova, promoter francusko-belgijske škole vizuelnog pripovedanja. Bio je i zastupnik stava da domaćim stripovima, srpskim i jugoslovenskim, treba dati više podrške nego uvoznim stranim stripovima i jeftinim licencama. Istorija naše kulture i izdavaštva je potvrdila Savićevu procenu.

Prvi Savićevi profesionalni radovi vezani za strip (scenariji, crteži i ilustracije) objavlјeni su početkom 1980-ih u izdanjima kuće "Dečje novine": crtao je minijature o narodno-oslobodilačkoj borbi i pisao veoma primećene vesterne za danas svetski poznatog Rajka Miloševića Geru ("Elmer Džouns"; "Čak Lorimer"; "Teksaški jahači"). Takođe je pisao scenarije za Ratomira Petrovića Racu ("Maršal Dover"), Dragana Bosnića ("Wobsh Acces"), Zorana Tucića i druge.

Po scenariju Želјka Paheka, Savić je crtao naučnofantastičku seriju “Teri Vong” (1983), a u jednoj epizodi i ratnu seriju "Knindže" (1991) posvećena tada aktuelnim dešavanjima u Srpskoj Autonomnoj Oblasti Krajina, ali je ovo izdanje odlukom vlasti u Srbiji posle dva broja ukinuto.

Savić je imao jednu od glavnih uloga u obnovi celokupnog srpskog stripa tokom ratova 1990-ih, nakon sloma velikih državnih izdavača u Srbiji i SFRJ izazvanog ratovima, inflacijom, sankcijama UN, lokalnom korupcijom i spornim privatizacijama.

Sa Vladimirom Vesovićem, Savić je 1992. započeo dva važna projekta. Jedno je osnivanje škole stripa i ilustracije "Đorđe Lobačev" u Beogradu, a drugo je obnova izdavačke i kreativne delatnosti kada su se spojile delovi grupa "Beogradski krug 2" i "Bauhaus 7" sa novim scenaristima sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, obnavlјajući tada autohtone srpske popularne žanrove i teme u stripu. Vremenom je Vesović zadržao vođenje škole, a Savić uređivanje izdanja.

Posebno je bio značajan Savićev rad kao glavnog urednika stripa u privatnim beogradskim izdavačkim kućama visokog kvaliteta "Orbis" i "Bata" izdavača Aleksandra Dramićanina. Savić je bio glavni urednik i producent časopisa "Tron" (1992), albuma "Kalokagarti" Milana Jovanovića i Đorđa Milosavlјevića (1994), serije "Svindl" Mirolјuba Milutinovića Brade i Đorđa Milosavlјevića (1994; danas TV serija "Švindleri"), albuma "Treći argument" po Miloradu Paviću Zorana Tucića i Zorana Stefanovića (1995), kapitalne  monografije "Umetnost i jezik stripa" koju je priredio otac istočnoevropske stripske teorije Žika Bogdanović (1994), časopisa "Megatron" (1997) itd.

U drugoj polovini 1990-ih Savić odselјava se za Kragujevac i, u nedostatku domaćih izdavača, smanjuje bavlјenje stripom. Preneo je vremenom i lјubav prema stripu na sina Mihaila, danas saradnika uglednog udruženja "Svet stripa".

Obnovom Udruženja stripskih umetnika Srbije 2009. Savić se ponovo pojavlјuje na stripskim dešavanjima, osobito na Kragujevačkom Komikonu, pretežno kao savetnik i pedagog. Uprkos porodičnih i zdravstvenih okolnosti, Savić se u ovom dobu vratio umetnosti, kao kompletan autor ali i scenarista za druge crtače. Kolege su sa nestrplјenjem čekale njegove nove radove na osnovu skica koje je pokazivao.

Dragolјub Savić, za prijatelјe i publiku Dragan, biće sahranjen u ponedelјak 17. oktobra, u 12 časova, u Kragujevcu, na groblјu Bozman.

  ...Laze Sredanovića - Dikana.

Ispraćaj kovčega Laze Sredanovića - Dikana (subota, 15. oktobar, Beograd)

Porodica Sredanović obaveštava prijatelјe, kolege i poštovaoce lika i dela Laze Sredanovića, autora "Dikana", da će ispraćaj zemnih ostataka umetnika biti u subotu, 15. oktobra, od 10 do 11 časova, u kapeli na Novom groblјu u Beogradu.

Sredanović će biti sahranjen na groblјu u Herceg Novom, pored supruge Milanke.

  ...Odlazak duhovitog Slovena.

Odlazak duhovitog Slovena:
Lazo Sredanović – Dikan (1939- 2022)

Preminuo je tvorac najpopularnijeg stripa nekadašnje Jugoslavije „Dikan i Stari Sloveni“ * Bio je posebno aktivan umetnik i kulturni delatnik našeg doba

U Kliničko-bolničkom centru Zemun u utorak 11. oktobra 2022. preminuo je Lazo Sredanović, jedan od najuticajnijih stvaralaca jugoslovenske i srpske popularne kulture. Bio je stripar, ilustrator, karikaturista, grafički dizajner i kulturni radnik, najpoznatiji po humorističko-akcionom stripskom serijalu „Dikan i Stari Sloveni“, od 1969. najomilјenijem u zemlјama bivše Jugoslavije.

Među kolegama i prijatelјima Sredanović je bio poznat kao duhovit, plemenit i odmeren karakter.

Biografija

Lazo Sredanović (u nekim dokumentima i: Lazar) rođen je u Nikšiću, 19. septembra 1939. Osnovnu školu je pohađao u Senti i Herceg Novom, a u Herceg Novom je završio i uglednu srednju školu za primenjene umetnosti 1960. godine. U Beogradu je 1965. diplomirao na Akademiji za primenjenu umetnost, grafički odsek, u klasi oca srpske grafike, profesora Mihajla Mike Petrova.

Osim stripa, čija je zvezda bio za najširu publiku, Sredanović se bavio grafičkim dizajnom i ilustrovanjem udžbenika, časopisa i slikovnica za decu. Redovno izlagao je na mnogim salonima karikature u zemlјi i inostranstvu. Živeo je i stvarao u Beogradu i Krašićima (Boka Kotorska). Od 1968. do 1990. bio je zaposlen kao načelnik grafičkih poslova u Institutu za bezbednost Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova.

Nјegova supruga, akademska umetnica Milanka Sredanović (1942-2011) bila je ugledna modna kreatorka SFR Jugoslavije i slikarka, čiji je opus sabran u umetničkoj monografiji „Milanka Sredanović“ (2017). U njihovom  braku su rođene kćeri Katarina i Tamara.

Fenomen stripova i Dikana, najmlađeg Starog Slovena

Lazo Sredanović je od malena, pod uticajem predratnih beogradskih stripova i Diznija, pokazivao interesovanje za strip, karikaturu i ilustraciju, u vreme kada ideološka kulturna klima nije ohrabrivala takve sklonosti. Prvi strip je objavio kao učenik u dečjem listu „Pioniri“ na Cetinju. Tokom studija 1960-ih radio je ilustracije i karikature za „Ferijalac“, list Ferijalnog saveza Jugoslavije. Tu je redovno objavlјivao kaiševe stripa prema scenariju Petra Petrovića — Pece Marša, kasnije istaknutog novinara Studija B i pisca za decu.

Strip „Dikan i Stari Sloveni“ umetnik crta od 1969. za „Politikin Zabavnik“. Scenarije su pisali inicijator Nikola Lekić, kao i Ninoslav Šibalić, Milenko Maticki, Branko Đurica, Slobodan Ivkov i sam Sredanović. Dikan i njegov ujak Vukoje su odmah postali fenomen popularne kulture širom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Ovo je bila i uticajna satira domaćeg mentaliteta i društva, koju su sredinom 1970-ih čitali milioni lјudi, u vreme kada je „Politikin Zabavnik“ imao blizu 500.000 primeraka zbirnog nedelјnog tiraža.

Sredanović je uticao i na kulturne tokove. Uz jednog od osnivača evropskog stripa Đorđa Lobačeva, Sredanović je autoritetom i vizijama o zajedničkom studijskom radu stripara doprineo da tada mladi umetnik Bojan M. Đukić osnuje 1976. grupu „Beogradski krug 2“, kasnije jednu od važnih stripskih grupa Evrope, koja je doprinela da srpski strip i vizuelno pripovedanje bude danas prepoznatlјiva pojava u svetskom izdavaštvu, filmu, animaciji i video igrama.

Sredanović je bio aktivni član Udruženja karikaturista Srbije FECO i plodni karikaturista koji je u 21. veku uradio stotine zapaženih karikatura angažovanog i istančanog duhovnog usmerenja, ali i portreta, po čemu je od mladosti bio posebno poznat.

Najveći deo javne delatnosti u 21. veku posvetio je stripu. Učestvovao je u obnavlјanju Udruženja stripskih umetnika Srbije 2009. godine, bio je potpredsednik u jednom mandatu, izlagao je radove i gostovao na svim izložbama i festivalima USUS, uklјučujući i turneju 2019. povodom proslave pola veka stripa „Dikan“ u Beogradu, Banjoj Luci, Nišu, Kragujevcu, Herceg Novom, Valјevu i Leskovcu.

Crtao je stalno nove epizode Dikana za „Politikin Zabavnik“, a od 2017. za „Mali Zabavnik“, od kojih je najnovija epizoda „Đavolјa varoš“ bila kritika aktuelnih ratobornih zbivanja na području nekadašnje Jugoslavije.

Učestvovao je u objavlјivanju edicije monografija sabrane serije „Dikan“. Do sada su izašla dva toma „Dikan. Knjiga 1. (1969-1971)“ i „Dikan. Knjiga 2. (1971-1983)“, u izdanju kuće „Everest Media“ u partnerstvu sa Udruženjem stripskih umetnika Srbije i preduzećem „Informatika“. U pripremi su još dve monografije.

Bio je angažovan i u razvoju „Dikana“ za buduću animiranu TV seriju i animirane dugometražne filmove za međunarodno tržište.

Sredanović je bio dobitnik brojnih domaćih i međunarodnih nagrada i priznanja kao umetnik, državni službenik i kulturni radnik. Dva novija priznanja cele struke bile su zvanje Vitez od duha i humora (2018) i Velika povelјa Gašinog sabora (2019) koje se dodelјuje pojedincima i ustanovama koji su klјučno doprineli umetnosti duha i humora, i time obeležili srpsku i međunarodnu kulturu u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka.

U okviru programa „Evropska prestonice kulture 2022“, u Novom Sadu će Sredanovićev opus i serija „Dikan“ biti predstavlјeni 21. oktobra, u okviru posebne celine, na izložbi „Od Nevena do Betmena: Svetski okviri srpskog stripa i vizuelnog pripovedanja“.

*

Datumi oktobarske sahrane Laze Sredanovića u Herceg Novom, kao i komemoracija u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, biće naknadno objavlјeni, saopštava Udruženje stripskih umetnika Srbije.

Foto: Miloš Stefanović

  ...MINIMUNDUS.

MINIMUNDUS
skupinska razstava stripov za otroke
Galerija Simulaker, Novo mesto
ODPRTJE: torek, 11. 10. 2022, ob 19.00 // do 4. 11

Festival stripa Tinta se ta teden seli tudi med dolenjske griče. V novomeški Galeriji Simulaker se obeta stripovska poslastica za najmlajše, ki nosi ime po istoimenski Stripburgerjevi  knjižni zbirki.

Skupinska stripovska razstava se posveča sodobni slovenski stripovski produkciji, večinoma namenjeni otroški publiki. Izdaje Minimundusa so zasnovane tako na izvirnih  scenarijih kot predelavah ljudskih pravljic in basni, posamični stripi iz zbirke pa so bili deležni tudi več priznanj in nagrad.

Na razstavi sodeluje pet domačih avtorjev oziroma avtoric: Andrej Štular, Saša Kerkoš, Maja Kastelic, Igor Šinkovec ter David Krančan.

Na ogled bodo tako originali kot skice in še razno drugo gradivo, umanjkal pa ne bo niti bralni kotiček. Razstava, ki bo zagotovo navdušila tako mlade kot malo starejše!

V četrtek, 20. oktobra, ob 18. uri, bo potekalo tudi vodstvo po razstavi, ki mu bo sledil pogovor z ustvarjalci v atriju novomeške Knjigarne Goga.

Več o razstavi →

---

Izdaje revije Stripburger lahko kupite v naši spletni striparni, v vseh stripu prijaznih  knjigarnah po Sloveniji ter pri našem distributerju Buča.
Več o letošnjem založniškem programu in naročniških paketih si lahko preberete tukaj  →

Za izbrane stripovske sladokusce s prefinjenim okusom!

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

  ...In memoriam: Dragan Perić - Namćor (1962-2022); Međunarodni konkurs Strip-kaiš
  2022; Godišnja izložba i izborna skupština USUSa; "Nevidlјivi strip" četvrtkom na RTS!

In memoriam: Dragan Perić - Namćor (1962-2022)

Naš dragi kolega Dragan Perić je iznenada preminuo 1. oktobra. Sahrana će biti u subotu, 8. oktobra, na Novom Beogradu, na Novom Bežanijskom groblјu. Opelo počinje u 12:15.

Biografija
Dragan L. Perić (Beograd, 1962 — Beograd, 1. oktobar 2022) bio je srpski pisac, novinar, istoričar i hroničar kulture, scenarista, strip crtač, urednik i grafički dizajner. Perić je bio najpoznatiji kao istoričar starog Beograda pod imenima „Namćor ovdašnji“ i „Kapetan vremeplova“.
Kao grafički dizajner i tehnički urednik radio je preko 30 godina, u više dnevnih novina i časopisa: Politika, Naša krmača, Tempo, Star, kao i na grafičkoj pripremi knjiga i oblikovanju Internet sajtova.
Tokom 1980-ih pisao je scenarija za stripove koje su crtali Dragan Lazarević, Vojislav Vasilјević, David Vartabedijan, Steva Šinik, Franja Straka, Milorad Žarić i Grujica Milovanović. Kao kompletan autor oko 1992. za nedelјnik Radio TV revija crta nedelјni stripski kaiš „Kapetan Knindža“, a kasnije, za isti nedelјnik crta kaiš „Minusov plus“ na scenario Dragutina Karla Minića. Kao kompletan autor radio je stripsku seriju „Kanal Iks“ za nedelјni dodatak „Antena“ dnevnog lista Ekspres Politika 1995—1997. godine. Nakratko je sarađivao i sa stripskom rubrikom lista 24 časa 1997. godine. Nakon toga više nije radio stripove.
Najpoznatiji je kao istoričar staroga Beograda. Na temu starog Beograda pisao je za dnevni list Politika (2003–2005; sakuplјeno u knjigu Svako juče beše bolјe 2009), za časopis Srbija – nacionalna revija,, za Politikin dodatak „Magazin”, sopstvena izdanja kao što su Internet nedelјnik Beogradski šetač, Vremeplov i mesečne štampane sveske Repata zvezda, čija su tema upravo stari Beograd, predstavlјene na papiru i kvalitetu štampe kao novine sredinom 1920-ih godina.
U isti milјe, Beograd 1926-1928, smešten je radnjom i Perićev roman Obična priča (2012). Ukupno je kao pisac i izdavač objavio šest knjiga na temu starog Beograda.
Poznat je bio po živim nastupima o prošlosti grada u kultnoj kafani „Zlatno burence“, savamalskom klubu „Antika“ i drugim mestima društvenog života Beograda. Teme predavanja su četiri gradske kapije (Vidin, Stambol, Sava, Varoš), ženska moda nekada, dolazak braće Limijer i prihvatanje filma, prva filmska projekcija u kafani „Zlatni krst“ i druge.
Bio je član Udruženja stripskih umetnika Srbije i Udruženja dramskih pisaca Srbije.

Bibliografija
Knjige
- Svako juče beše bolјe (sabrani članci), Beograd, samizdat, 2009, 96 strana.
- Obična priča: bilo jednom u Beogradu (roman), „NNK internacional“, Beograd, 2012, 285 strana.
- Mesto do prozora (sabrani članci), Beograd, 2014, str. 197.
- Karakondžula (roman), Beograd, samizdat, 2014.
- Beograd na tanjiru (recepti), samizdat, Beograd, 2015.
- Čaršijske priče (sabrani članci), Beograd, samizdat, 2017.

Literatura
- „Knjige o starom Beogradu Dragana Perića”, Udruženje stripskih umetnika Srbije
- U. V. „Probna vožnja beogradskog vremeplova“, Politika, Beograd, 29. 10. 2013.
- Zupan, Zdravko. Vek stripa u Srbiji, Kulturni centar — Galerija savremene umetnosti, Pančevo, (2007). str. 107, 112, 121, 139.
- Ivkov, Slobodan. 60 godina domaćeg stripa u Srbiji, Galerija Likovni susret, Subotica, (1995). str. 65.
- Stefanović Zoran „Scenaristi modernog srpskog stripa“, Prva godišnja izložba Udruženja stripskih umetnika Srbije, Beograd, (2012). str. 63.
- Stefanović, Zoran. „Dragan Perić kao stripar”, Udruženje stripskih umetnika Srbije, 2018.
- Tamburić Živojin, Zupan Zdravko i Zoran Stefanović. Stripovi koje smo voleli: Izbor stripova i stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije u XX veku, „Omnibus“, Beograd, (2011). str. 228.

Priznanja
-Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodelјuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd

Međunarodni konkurs Strip-kaiš 2022
Dečji kulturni centar Beograd
Raspisuje
Međunarodni konkurs
Strip – kaiš 2022.
Na konkursu mogu učestvovati pojedinci, škole, dečji likovni atelјei, dečji kulturni centri i slične dečje ustanove i asocijacije iz celog sveta
- Pravo učešća imaju deca i mladi od 5 do 18 godina.
- Izbor teme je slobodan
-Tehnika rada je potpuno slobodana
-Potrebno je ispuniti formu stripa – kaiša
-Radovi ne smeju biti opremlјeni, niti uramlјeni
-Format radova ne sme biti veći od 420mm h 297mm
-Individualni učesnici mogu da pošalјu do tri rada u različitim likovnim tehnikama, a ustanove i asocijacije do 30 radova različitih autora

Radovi moraju biti originalni i rađeni samostalno, nastali u 2021. ili 2022. godini.
Prispeli radovi se neće vraćati.

Rok za prispeće radova je do 18. novembra 2022. godine.

Molimo Vas da radove koje ćete poslati u fizičkoj formi na adresu:
Dečji kulturni centar Beograd, Takovska 8, 11 000 Beograd, Srbija
najpre skenirate u rezoluciji (300 dpi) i pošalјete na mail: stripkais@dkcb.rs

Stručni žiri će odabrati radove za izlaganje i dodeliti nagrade u pojedinačnoj i grupnoj konkurenciji, u četiri starosne kategorije.
Žiri će dodeliti i veći broj pohvala.

Potrebno je na poleđini svakog poslatog rada čitko popuniti i zalepiti formular. Uz radove koji se šalјu mailom potrebno je  priložiti ispunjen formular. Preuzeti OVDE!!!

Izložba i bogat prateći program biće realizovani u decembru ove godine.
Lidija Seničar, urednik likovnih programa
Tel : 011 3237360  060 167 33 45
E -mail: lidija.senicar@dkcb.rs

---

Godišnja izložba i izborna skupština Udruženja stripskih umetnika Srbije, 2. 12. 2022.

Poštovane kolege,

Molimo vas da do 10. novembra u ponoć pošalјete po jedan rad za godišnju izložbu Udruženja stripskih umetnika Srbije — stripsku tablu, kaiševe, ilustraciju, koncept art za film, naslovne strane teorijskih knjiga i slično.

Priloge veličine do 10 megabajta šalјite na adresu info@usus.org.rs

Izložba će biti otvorena 2. decembra u Dečjem kulturnom centru Beograda, a isti dan će biti i izborna skupština Udruženja stripskih umetnika Srbije. O detalјima ćete biti blagovremeno obavešteni.

"Nevidlјivi strip" četvrtkom na RTS

https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/rts-2/4974206/nevidljivi-strip.html

četvrtak, 06. okt 2022, 22:25

Nevidlјivi strip je dokumentarni TV serijal koji se bavi scenom autorskog i alternativnog stripa u Srbiji. Kroz pet polusatnih epizoda pratimo crtače, entuzijaste, autore scenarija i izdavače koji često preuzimaju višestruke uloge u pripremi i izradi stripova i pronalaženju publike za svoja dela.

Ne ugledajući se previše na poznate uzore iz sveta popularnog stripa, autori kreiraju sopstveni stil. Strip je preuzet, otet, kidnapovan od prvobitnih uzora i data mu je nova namena.

Tehnika je često skromna a snaga izraza i lični pečat su zavladali na teritoriji bez pravog i priznatog gospodara. U neposrednom tonu, prateći same protagoniste, svedočimo kako pojedini stripovi nastaju. Koje okolnosti su dovele do nastanka stripa i kako izgleda proces rada? Koji likovi, ne-likovi i anti-likovi nastanjuju strip table i kuda ih vodi nekontrolisana imaginacija njihovih demijurga?

Serijal je sniman na lokacijama u Beogradu, Pančevu i Vršcu, kao i u drugim, ničim izazvanim mestima poput Negotina i Ljublјane u kojima su protagonisti boravili tokom svojih najčešće letnjih, radioničarskih i izložbenih aktivnosti.

Serijal otvara priča o lučonoši nevidlјivosti Danilu Miloševu Wostoku. Strip autoru prepoznatlјivog stila koji je uprkos naporima da ostane ispod radara, za svoj rad počeo da dobija zaslužena priznanja.

Autor serijala je Ivan Mandić. Snimatelј je Marko Marić, montažer je Srđan Stojanović. Grafiku je uredila Sanja Polovina, stručna konsultantkinja je Aleksandra Sekulić. Muziku su pored Kejti Voznicki, radili i Vladimir Lenhart i Vasja Lebarič.

  ... Izvinjenje!!!

Ne, nisam opet na odmoru, ali je bilo previše opravdanih razloga (jesenji Saloni, Sajmovi...) što Strip vesti nisu bile redovne, što je nažalost dovelo do toga de su praktično svi današnji prilozi omašili datume objavljivanja... Ali, objavljujem ih ipak, jer za neko buduće vreme je ipak važno sačuvati informaciju da su se sva ova dešavanja održala... Izvinjavam se i ovećavam da ću se maksimalno truditi da ovakvih ekscesa bude mnogo manje... zm...

  ..."Deveta dimenzija"!

U periodu od 7. do 9. oktobra 2022. godine u Banjaluci na starom dobrom mjestu, a to je "Kamena kuća", Tvrđava Kastel, održaće se 5. po redu Međunarodni salon stripa "Deveta dimenzija".

Ovogodišnji gosti salona su:
Milan Jovanović, Srbija
Mirko Čolak, Srbija
Iztok Sitar, Slovenija
Želјko Ivančić, Hrvatska
Wilson Vijera, Brazil

Na 60-ak panoa formata 70x140cm biće postavlјene slјedeće izložbe:
1. Milan Jovanović, „Džejson Brajs“ i „Zmija pod ledom“
2. Iztok Sitar, izložba tabli stripa
3. Želјko Ivančić, izložba strip tabli i ilustracija
4. Jovan Bratić, „Barut i sablјa“
5. Wilson Vieira, „The reper i druge priče”
6. Daniel Rodolphe i Rene Follet, “Stivenson, unutrašnji pirat“
7. Li Kuenvu, „Tragovi“

  ...Festival stripa Tinta.

ATAK: Fan Art. Kako biti detektiv?
odprtje razstave in festivala
sreda, 5. oktober, ob 19.00 // Slovenski etnografski muzej

Danes začenjamo z praznovanjem stripovske ustvarjalnosti, festivalom stripa Tinta, ki se bo na različnih ljubljanskih prizoriščih odvijal vse do nedelje, in ga organizira Stripburger skupaj s Kinom Šiška in Stripolisom.

Festival otvarjamo ob 19. uri v Slovenskem etnografskem muzeju z izjemnim poklonom stripovskim junakom in umetnosti – multimedijsko razstavoFan Art. Kako biti detektiv?priznanega nemškega ilustratorja, striparja in vizualnega umetnika ATAKa.

Jutri ob 18. uri se obeta tudi avtorjevo vodstvo po razstavi, na katerem boste lahko izvedeli podrobnosti o njegovem ustvarjanju in razstavi.

Več o razstavi →

Festival stripa TINTA 2022
sreda–nedelja, 5.–9. oktober 2022, Ljubljana
www.tinta.si

Letošnja Tinta prinaša obilo navdihujočih stripovskih srečanj – družili se bomo s slovitim newyorškim striparjem Petrom Kuperjem, latvijsko stripovsko revijo kuš!, belgijskim zvezdnikom Brechtom Evensom, švedsko striparko Moo Romanovo ter seveda domačimi stripovskimi silami na sobotnem stripovskem sejmu v Kinu Šiška, kjer bomo proslavili tudi okroglih 30 let izhajanja Stripburgerja, ene in edine revije za avtorski strip v Sloveniji!
Celoten program festivala si lahko ogledate na  www.tinta.si.
Se vidimo na Tinti!

---

Izdaje revije Stripburger lahko kupite v naši spletni striparni, v vseh stripu prijaznih  knjigarnah po Sloveniji ter pri našem distributerju Buča.
Več o letošnjem založniškem programu in naročniških paketih si lahko preberete tukaj  →

Za izbrane stripovske sladokusce s prefinjenim okusom!

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

  ...Novo doba - STARI TALAS!

13. festival nesvrstanog stripa Novo doba počinje 5. oktobra i trajaće do 9. oktobra 2022. godine. Tema ovogodišnjeg festivala je „Stari talas“. Kao i svake godine, festival se održava na više lokacija u gradu i uključuje izložbe, radionice, nastupe, koncerte i sajamski program. Veliki broj domaćih i stranih gostiju, nove i aktuelne umetničke i izlagačke prakse očekuju vas u Kvaki 22, galeriji Stara Kapetanija, Uličnoj galeriji, galeriji Remont, Guvernanta Drinks & Decadence i u AKC Matrijaršija.

Festival otvara Fijuk sajam u Kvaki 22, 5. oktobra od 17h. Pored susreta sa autorima, kolektivima, izdavačima iz zemlje i regiona, prvi put će biti organizovani razgovori i predstavljanje novih i novijih izdanja. O svojoj knjizi „Mislim da sam to ja" govoriće Bata Spasov, Diego Lazzarin o praksi samoizdavanja stripova, dok će Ognjen Lopušina predstavljati svoju knjigu „Jevanđelje po M.T." Osim toga biće predstavljena uzbudljiva izdanja malih izdavača.

Drugog dana festivala, u četvrtak 6. oktobra, u galeriji Stara Kapetanija od 19h otvara se izložba “Itchher”, umetnika iz Bugarske Sashettu (Aleksandra Georgieva) i Dzhingibi (Miroslav Zhivkov) (BUG). Glavni fokus izložbe „Itchher” je serija ručno štampanih monotipija tehnikom sito štampe. Proces prati jednostavan pokušaj ponovnog spajanja oba pristupa umetnika, ovog puta malo drugačijom tehnikom. Njihovi stilovi crteži, koji na prvi pogled izgledaju veoma različiti, spajaju se i pretvaraju u jedan, stvarajući sličan umetnički izraz. Izložba prikazuje eksperiment slobodnog crtanja, razigranih oblika i lica, linija i složenih kompozicija. Muzička podrška je DJ Carmen Cariño, koja dolazi iz Španije.

Treći dan se nastavlja izložbom Marina Remića „S provoda na sprovod" u Uličnoj galeriji od 20h. Marin Remić, poznatiji kao Tužni Marin u Čizmama, rođen je u Zagrebu 1995. Bavi se prvenstveno ilustracijom i tetoviranjem, ali i slikanjem murala i crtanjem stripova. Njegov prvi strip „Smak" objavljen je i štampan 2021. godine, u matičnoj izdavačkoj kući Smak Press. Jedan je od najuzbudljivijih mladih autora u regionu.

Izložba Dijega Lacarina (ITA) u galeriji Remont na programu je u subotu, 8. oktobra od 20h. Pored video radova (koji su kolekcije kratkih NFT formi), biće izložene originalne ilustracije i kolaži iz knjiga "Aminoacid Boy", "Invisible War" i "N-euro C-rack". Deo izložbe je i premijerno izvođenje pseudo 3D video igrice "Ultrabrutalmania Raidspacebattle". Ova izložba će biti otvorena do 4. novembra. Nastavak festivalske večeri se dešava u Guvernanta Drinks & Decadence uz Maestra Aleksandra Denića i matrijaršijsku kafanu.
Zatvaranje festivala u nedelju 9. oktobra obeležiće izložba „Stari talas" u AKC Matrijaršija, kao i više muzičkih nastupa: Zekini 8mm filmovi sa buvljaka & Lenhart Tapes: Reel to reel, Neon Lies (HR) i DJ Mega Denke.

NEKA NAS STARI TALAS ODNESE SVE U NOVO DOBA! NOVO DOBA je internacionalni, međunarodni, nadnacionalni, svetski, kosmički festival, samit, susret, događaj autora, aktivista, grupa, izdavača, urednika, teoretičara, kritičara, ljubitelja, fanova i fanatika autorskog, nezavisnog, nesvrstanog, alternativnog, umetničkog, nekomercijalnog, andergraund stripa, grafičkih novela, crtanih romana, ilustracije, teorije stripa, grafike, strip plakata, filmova rađenih po stripovima i obrnuto, videa, animiranog filma, eksperimentalne muzike, koji će se održavati svake godine u Beogradu, ali i povremeno u ostalim, većim i manjim strip centrima, gradovima, selima i varošicama u Srbiji, Balkanu, Evropi, celom svetu, Kosmosu…

13. festival nesvrstanog stripa Novo Doba STARI TALAS
od 5. do 9. oktobra 2022.

* Sreda, 5. oktobar, Kvaka 22 od 17h
Fijuk Sajam + predstavljanje izdanja i razgovori sa autorima:
Ognjen Lopušina „Jevanđelje po Marini T."
Bata Spasov „Mislim da sam to ja"
Diego Lazzarin – O praksi samoizdavanja stripova
Mali izdavači: Illustress kolektiv, Varikina, Longest Night, Matrijaršija
22.30h DJ Mikili (HR)

* Četvrtak, 6. oktobar, Galerija Stara Kapetanija od 19h
Izložba “Itchher” Sashettu (Aleksandra Georgieva) i Dzhingibi (Miroslav Zhivkov) (BUG)
Tattoo uživo: Sashettu
20h DJ Carmen Cariño (ŠPA)

* Petak, 7. oktobar, Matrijaršija od 16h
16h radionica kolažiranja sa Điki i Varikinom
20h, Ulična galerija: izložba „S provoda na sprovod" Marina Remića (HR)
21h Mambuljica+ (SRB)

* Subota, 8. oktobar, galerija Remont od 19h
Izložba "Munster Inquisition" Dijega Lacarina (ITA)
Premijera video igrice „Ultrabrutalmania Rapidspacebattle“
21h Guvernanta bar: Maestro Aleksandar Denić & matrijaršijska kafana (SR)

* Nedelja, 9. oktobar, Matrijaršija od 19h
19h izložba „STARI TALAS"
20h Zekini 8mm filmovi sa buvljaka & Lenhart Tapes: Reel to reel (SR)
22h Neon Lies (HR)
23h DJ Mega Denke (SR)

  ...novi petobroj!

Za novi Balon #37-41 na 332 stranice formata 17x24 cm, crtaju S.Maslek, N. Maslovara, M. Miletić, A. Muminović, M. Lebović, D. Pavasović M. Milanović; čitajte nove epizode serijala: Barba Plima (Stari Abićani), El Vertigo (Ludi Pas), Nikola Tesla (Tajna otkrića), Lun Kralj Ponoći (Lažni Lun), Paralelne linije (6 epizoda) Larami (Kraljica bandita), Veliki Blek (Topovi za rodoljube); Balon objavljuje vrhunska dela domaćih autora 9-te umetnosti. Cena primerka je 1.100 din, za striparnice 780; Naručite na mejl balon.strip@gmail.com ili telefon 062/306.033

BALON, strip magazin • Broj strana 332 • Format 17x 24 cm • Ofset štampa, plastificirane korice

Balon je strip magazin, objavljuje serijale eminentnih strip autora koji su stvarali u tzv. zlatnom periodu jugoslovenskog stripa i još uvek stvaraju neki od njih. Prvi brojevi Balona su izašli još 1993/94, njih šest ukupno. Prošle godine je izdanje obnovljeno i krenuo je kao petobroj na 332 stranice, štampan na najkvalitetnijoj ofset hartiji sa zaštitnim plastificiranim koricama. Balon izlazi 4 puta godišnje (januar, april, jul i oktobar) sa ciljem da podseti stariju čitalačku publiku i upozna novu sa bogatim strip-nasleđem rasutim po brojnim izdanjima i novinama kao i sa i novim kreacijama na polju 9-te umetnosti.

Glavni i odgovorni urednik je Miodrag Milanović naš najplodniji strip scenarista, pisao je scenarije za desetak serijala,više od 3.500 objavljenih strana stripa (Asovi neba, Franjo Kluz, Kapetan Plima, Larami, Izvidnik Rod, Veliki Blek, Lun, kralj ponoći, Paralelne linije, El Vertigo, Marni…) koji su štampani u desetinama miliona primeraka i objavljivani od Indije, Bangladeša do Poljske i zemalja današnje evropske unije. Bio je urednik strip revija Strip star i Balon (1988-1994) te urednik rubrika u časopisu za popularizaciju nauke Galaksija (1994-2001).

 

  ...Промоција на стрип албумот „Ægri Somnia“ во Виница!

На 30 септември во Домот на култура „Тошо Арсов“ во Виница, со почеток во 19 часот ќе биде промовиран стрип албумот „Ægri Somnia“ на докажаните и едни од најактивните стрип автори во државата Дарко Богданов (цртеж) и Александар Стеванов (сценарио).

Станува збор за антологиско збирно издание составено од кратки стрипови со кое се заокружува досегашната соработка на авторите која е започната во 2012 година, и претставува нивни прв заеднички стрип албум, иако и двајцата автори досега веќе имаат реализирано поголем број стрип публикации.

„Како што кажува и самиот наслов на изданието кое во превод значи „сон на болниот човек“ алката која ги поврзува стриповите во албумот е преклопувањето на две димензии. Во овие седум кратки приказни се поместуваат границите помеѓу реалноста и сонот, свесното и несвесното, сето тоа претставено на еден по малку надреалистички и симболичен начин, создавајќи една целина“ – изјави Дарко Богданов.

Стрип албумот е самостојно издание на авторите и е финансиски поддржан од Министерството за култура како дел од годишната програма од национален интерес за 2020 година.