...1-7.03.2022. Zagreb.

  ...u subotu, 26. februara.

Prvi ovogodišnji "Šabački kutak stripa" održava se u gradu na Savi, u subotu, 26. februara. U pitanju je skup kolekcionara, ljubitelja i strip autora, zajedno sa strip berzom i promotivnim izložbama. Održava se u prostorijama KUD "Abrašević", Masarikova 20, od 10:30 do 15:30 časova. Svi u Šabac na Strip vašar!

  ...„Frankenštajn“ Žorža Besa;
  izdavač „Čarobna knjiga“ 2021.

   Novim izdanjem u biblioteci „Stari kontinent“, grafičkom novelom “Frankenštajn”, izdavač „Čarobna knjiga“ u potpunosti opravdava svoje ime – naime, delo je, u reprezentativnom obliku (tvrde korice, kvalitetna štampa), dostupno ovdašnjim stripoljupcima samo par meseci posle originalnog pojavljivanja u Francuskoj. Zasluga za ovakvu promptnost svakako je i u dobrom prijemu prethodnog Besovog dela “Drakula”, kao i u etabliranom i kultnom statusu romana koji su poslužili kao literarni preložak strip adaptacija. I “Drakula” i “Frankenštajn” su ključna dela za istoriju horora ali i ikone popularne kulture XX veka koje su ušle u brojne umetničke forme (od filma i stripa do pozorišta, TV serija i kompjuterskih igrica), u svakodnevni govor odnosno fundus pojmova čije značenje je opšte poznato. Masovna popularnost je, neminovno, donela bezbrojne „prepravke“ i vulgarizacije originala, već prema potrebama onih koji su ih izvodili i onih koji su takve sadržaje konzumirali; stoga su ovi popularni mitovi obavijeni mnoštvom velova koji zamagljuju originale i izobličuju ih do neprepoznatljivosti. Besova odluka da u medij 9. umetnosti pretoči oba romana tako što će se čvrsto držati teksta svakako je hrabra ako se ima u vidu da su knjige originalno objavljene u XIX veku te nose duh tog vremena koji je blaži ali skloniji pompeznosti od ovog s početka XXI veka. No, ispostaviće se, u slučaju „Drakule“ i “Frankenštajna”, da njihove temeljne postavke čini niz elemenata i obrazaca čija je intrigantnost vanvremena. S druge strane, sama struktura romana, način njegove organizacije kao i stilistički manir kazivanja i danas ih dobrano dižu iznad rutinske, konfekcijske horor (para)literature.

   Meri Šeli (1797-1851) ideju za „Frankenštajna“ je dobila 1816. godine dok su ona i pesnik Persi Šeli (tada njen ljubavnik, kasnije suprug) boravili u švajcarskim Alpima, na Ženevskom jezeru, u društvu lorda Bajrona i Džona Polidorija. Bajron je predložio prijateljima da prekrate vreme tako što će svako od njih napisati „priču o duhovima“. Meri je sročila prvu verziju svog dela i dve godine kasnije „Frankenštajna“ je objavila anonimno ali se ubrzo proneo glas da je autor knjige žena i ocene knjige su zahvaljujući tome bile pretežno negativne. Godine 1831. izlazi konačna verzija priče o čudovištu stvorenom od komada leševa i oživljenom u laboratoriji. Prvi film po ovom romanu snimljen je 1910.g. a najpopularniji Frankenštajni (bezimena kreacija je dobila prezime svog tvorca) bilu su Boris Karlof, Bela Lugoši i Lon Čeni.

   Romaneskna priča ispisana u tri glasa (kapetana, načnika, stvorenja) bavi se temama neobuzdanog istraživačko-stvaralačkog zanosa i samodopadljivog oduševljenja koje, rušeći sve moralne i etičke barijere, ne mari za rezultate delovanja odnosno za kreaciju stvorenu u takvom delanju; na ova pitanja nadovezuju se promišljanja prirodne ljudske agresivnosti prema nepoznatom i bespomoćnom kao i nasušne potrebe za pripadanjem, zločina i kazne, osvete i praštanja odnosno prosvećenosti koja nije uvek prednost već i ozbiljna mana. Naravno, na iste podražaje reakcije su individualne: naučnik nije imao snage da se zaustavi dok nije video svoje delo (a onda ga se sa gađenjem odrekao) dok kapetan broda shvata da nije spreman da zbog svojih ideja i ambicija rizikuje svoj i živote posade. Infantilna reakcija bega od nakaze koju je stvorio, naučnikovu (modernim rečnikom govoreći – emotivnu i socijalnu) inteligenciju srozava ispod nivoa reakcija njegove kreacije koja, tek posle niza napada i uvreda, reaguje najpre spontanom a potom planiranom agresijom. Nažalost, otvoreni sudar nauke i moralnih kodeksa prikazan u romanu nastavlja se i u današnje postindustrijsko i predapokaliptično vreme. Ono što je Meri Šeli zamislila i (manje ili više nesvesno) naslutila, posebno podnaslovom romana “Moderni Prometej” i dalje potresa temelje tzv Zapadne civilizacije.

   Žorž Bes (1947), etablirani strip autor koji se proslavio saradnjom sa Alehandrom Žodorovskim u nizu serijala („Beli Lama“, „Juan Solo“, „Anibal Cing“...) ali samostalnim radovima („Najbolja hronika“, „Pema Ling“...), svoju 200-tinjak tabli dugu verziju “Frankenštajna” (kao i prethodnog „Drakule“), osim pomenutog pridržavanja originalnog teksta, definiše izostankom boje što mu dozvoljava da se usredsredi na stalni sukob crnog i belog, posebno upečatljiv u pejzažima oluja i zaleđenog mora, santi i ledenih bregova (što ih čini specifičnom verzijom smrznutog Pakla). Sudar ploha pojačan je izostankom senki odnosno „kjaroskuro“ manirom. Besov crtež je samodopadno razigran i bogat detaljima a neretko slike zauzimaju dve stranice dajući prostora za široke poglede; upadljiva je i „konstrukcija“ tabli: crteži “šetaju” po stranicama a pošto su različitih dimenzija ne popunjavaju tablu pa su oko njih prazne površine u koje su umetnuti okviri sa obimnim tekstovima (što usporava dinamiku priče-dešavanja). Ovakav manir upadljivo odudara od moderne tehnologije strip pripovedanja i diskretno ali sugestivno asocira na neka prošla vremena. Odupiranje popularnim predstavama vidljivo je i u samom liku kreacije-čudovišta koji ne prati trag opštepoznatom filmske maske Borisa Karlofa. Sveukupno, Bes je odbio da se povodi za opšteprihvaćenom ikonografijom horora u vizuelnim medijima dajući prednost sopstvenoj viziji, darujući time priči maniristički ali uverljiv vizuelni lik odnosno atraktivnu živost, što će svakako obradovati poštovaoce “priča u slikama”, ovog literarnog klasika kao i stvaralaštva jednog od istaknutih strip stvaralaca današnjice.

(„Dnevnik“, 2022)

  ...najboljih stripova iz protekle godine.

www.stripovi.com od 2007. godine tradicionalno organizira godišnji izbor najboljih stripova iz protekle godine u dvije kategorije: najbolji strip album i najbolja strip sveska. Glasači mogu odabrati najviše 10 naslova u svakoj kategoriji, a svaki član stripovi.com ima pravo glasovati samo jednom!

Pripremili smo i bogat nagradni fond sa recentnim izdanjima domaćih izdavača (detalje ćemo objaviti na forumu, naknadno) kojima ćemo nagraditi najsretnije sudionike u izboru. Izbor, kao i svake godine, traje cijelu veljaču (februar), od 1.2.2022 do 1.3.2022, kada će biti objavljeni rezultati glasovanja i dobitnici nagrada.

Hvala na sudjelovanju!

Link
https://www.stripovi.com/oscar/2021/

  ...FORMA B, promocija strip izdavaštva.

STUDENTSKI KULTURNI CENTAR BEOGRAD – SREĆNA GALERIJA

18. FEBRUAR 2022, 19.00,  Velika sala SKC
PREDAVAČKO – PREZENTACIONI PROGRAM IZ CIKLUSA STRIP I ILUSTRACIJA
PROMOCIJA NAJNOVIJIH STRIP IZDANJA IZDAVAČKE KUĆE FORMA B, BEOGRAD
Govore: Ilija Mirović, izdavač i urednik; Rade Perović, teoretičar; Geza Šetet, strip autor; Mikica Ivanović, strip autor; Želјko Pahek, strip autor

18 – 28. FEBRUAR 2022.
CIKLUS IZLOŽBI:STRIP I ILUSTRACIJA

FORMA B – IZLOŽBA RADOVA IZ NAJNOVIJIH STRIP IZDANјA
Autor postavke: Ilija Mirović

Shodno propisima o sprečavanju širenja zaraze virusom Covid 19, izložba neće imati svečanu ceremoniju otvaranja, a biće otvorena za posetioce od 18. februara od 11.00, i nadalje u sledećim terminima:
ponedeljak – petak, 11.00 - 18.00 / subota, 11.00 - 15.00.

U galeriji je moguće prisustvo najviše pet osoba istovremeno, uz mere predostrožnosti i lične zaštite (propisana fizička distanca i zaštitna maska).

Iako je osnovana mnogo ranije, Forma B tek od 2014. godine počinje aktivno da se bavi idavanjem stripova. Direktor i vlasnik izdavačke kuće Radojica Todorov se udružuje sa lјubitelјima stripa Predragom Roćenovićem i Ilijom Mirovićem i ubrzo ta saradnja postaje izuzetno plodonosna.

U početku se odlučuju da otkupe prava za jedan Bonelli serijal koji niko do tada nije izdavao na teritoriji bivših jugoslovenskih republika. U pitanju je Brendon autora Klaudija Kjaverotija koji je u Italiji počeo da izlazi 1998. i doživeo tačno sto redovnih epizoda i sedamnaest specijala. U pitanju je junak u postapokaliptičnom vremenu, udalјen od nas dva i po veka. I ubrzo taj junak stiče fanove širom Balkana.

Zatim se odlučuju za, u Italiji tek najavlјeni, serijal Morgan Lost . Sklapaju ugovor sa Sergio Bonelli Editore za prvih šest epizoda i pre nego su se pojavile u Italiji.

Reč je o paralelnom svetu koji se od našeg odvojio početkom dvadesetog veka, i bez svetskih ratova sredinom dvadesetog veka dostigao tehnološka dostignuća koja mi tek sada uživamo. Međutim, to donosi i ogromna otuđenja među lјudima, vrednosti se izvitoperuju, a realityprograme je teško razlikovati od života. A kao vrhunac biva Reality – Lov na serijske ubice koje uživaju popularnost poput rok zvezda. Tu se pojavlјuje i naš junak – Morgan Lost koji se iz ličnih razloga odlučuje upravo za posao lovca na serijske ubice.  Strip je doživeo ogroman uspeh. U Italiji se trenutno objavlјuje peta sezona, dok u Srbiji izlazi četvrta. Ovaj junak je doživeo i krosovere sa Brendonom i Dilan Dogom i ove epizode je takođe objavila Forma B (Dilan Doga u saradnji sa Veselim četvrtkom).

Silaskom sa scene izdavačke kuće Rosencranc odlučuju se da završe i serijal koji su oni počeli – Dečak sa divlјeg zapada kod nas poznatiji kao Tim i Dasti. Posle lјihovih sedam knjiga, Forma B je objavila još 11 i u pripremi su poslednje dve sa kojima će i biti objavlјen ceo opus.

Ali okosnicu izdavaštva Forme B, čime se, u uredništvu, posebno ponose, čine strip albumi domaćih autora. Počeli su sa albumom Gradske priče autora Gorana Ugarčine. U pitanju je bio prvi domaći 3D strip koji je 2015. dobio nagradu na Beogradskom sajmu knjiga.

Zatim su tu tri integralna albuma (devet epizoda) Velikog Bleka iz pera proslavlјenog strip crtača Miodraga Ivanovića Mikice. Od istog autora objavili su i integral Nindža u mekom i tvrdom povezu. Onda su tu dva albuma Sabahudina Muranovića Murana: Juče danas sutra, kompilacija strip  kaiševa objavlјivanih u listu Danasi strip album Hajduci koji je uradio u saradnji sa Borkom Brajovićem i Markom Stojanovićem.

U saradnji sa izdavačkom kućom Makondo, izdaju strip album Crne besmislice čiji su autori Božidar Milojković Bam i Dragan Lazarević De Lazare. Potom objavlјuju integral-album Šrafko autora Dušana Dude Vukojeva. Saradnju sa njim kao scenaristom nastavlјaju i na integralu Lijanko koji crta Radič-Miša Mijatović. Zatim su tu stripovi sa religijskim temama Knjiga o Jovu (na ćirilici i latinici) i Isus reč božja na srpskom i mađarskom jeziku, obe iz pera Geze Šeteta. Zatim, veoma popularno, kolorno izdanje albuma Legija nepromočivih Želјka Paheka, kao i humorističko-erotski strip Tuckomen Brane Nikolića.

Saradnja sa Gezom Šetetom se nastavila i na njihovom najvećem projektu – Gorski vijenac u stripu. Osim Geze na ovom stripu su sarađivali i Želјko Pahek i Mikica Ivanović a veliki doprinos dali su i ostali članovi izdavačkog  tima: Rade Perović, Miki Vuković, Marin Marinić, Vesna Tešić i Aleksa Parapid. Gorski vijenac u stripu je prvo izdat i na ćirilici i latinici, ali je posle rasprodate ćirilice doživeo i treće izdanje.

Na krilima uspeha ovog izdanja Geza Šetet radi i Luču mikrokozmu u stripu koja izlazi u novembru 2021. godine a plodni crtač Šetet nastavlјa rad na stripu po drami Lažni car Šćepan Mali.

Kroz saradnju sa izdavačkom kućom Golconda pokreću Sergio Bonelli Editore serijal Nathan Never što je dočekano sa oduševlјenjem svih lјubitelјa i kolekcionara stripa.

Upravo se pojavlјuju iz štampe još dva velika projekta. Strip po motivima romana Hajduci Branislava Nušića u interpretaciji Geze Šeteta i integral kompletnog opusa stripa Bendžo Kosta  Brane Nikolića koji izlazi u dve knjige u boji na preko 700 stranica.

  ...Zadnji teden razstave V gozdu in druge novice.

UPATA IN IGOR ŠINKOVEC: V gozdu
razstava stripov ter ilustracij
Galerija Alkatraz, Ljubljana
NA OGLED: do petka, 18. 2. 2022

V Galeriji Alkatraz je samo še do petka na ogled razstava V gozdu slovenskega striparja, ilustratorja in animatorja Igorja Šinkovca ter italijanske avtorice, ki ustvarja pod psevdonimom UPATA.

Več o razstavi →

Več o delu in ustvarjanju Igorja Šinkovca lahko izveste tudi v kratkem pogovoru, ki smo ga posneli ob razstavi. Vabljeni k ogledu videa!

Razstava je del mednarodnega natečaja Živel strip! Živela animacija! 2022.
Rok za oddajo del na natečaj je 17. 3. 2022.

Več o natečaju →

---

DELAVNICA ZA MLADE USTVARJALCE

ZIMSKA POČITNIŠKA DELAVNICA ANIMIRANEGA FILMA
Muzej sodobne umetnosti Metelkova, Ljubljana
od torka 22. 2. do petka 25. 2. 2022, od 10.00 do 15.00

Naši prijatelji iz Društva Slon v okviru projekta Živel strip! Živela animacija! v času zimskih počitnic organizirajo tedensko produkcijsko delavnico animiranega filma. Na njej bodo udeleženci s pomočjo profesionalne opreme in ob pomoči strokovno usposobljenih Slonovih mentorjev ustvarili kratek animirani film v tehniki stop animacije. Tema navdiha pa bo tokrat znameniti slovenski arhitekt Jože Plečnik in njegova dela. Delavnica je namenjena mladim od 8. leta starosti dalje.

Prijave zbirajo preko spletnega obrazca tukaj.
Več informacij na: drustvo.slon@gmail.com

Več o delavnici →

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). Razstavo Preobrazbe in program Petra Kupra na Tinti je podprlo Veleposlaništvo ZDA v Sloveniji. // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

Jedna od posljednjih zajedničkih fotografija Borde Dovnikovića i Veljka Krulčića (kolovoz, 2021.)

  ...jedne iznimne strip-karijere ili
  Bordo (1930 – 2022).

   Borivoj Dovniković rođen je 1930. u Osijeku. Crtanjem se počeo baviti već u djetinjstvu, kao dječak u kratkim hlačama, opčinjen  Disneyem, Fosterom, Raymondom i drugim majstorima klasične američke strip-produkcije iz razdoblja 30-ih (s kojima se upoznavao na stranicama tadašnjih beogradskih listova), ali i domaćim crtačima: Maurovićem, Kuznjecovim i ostalima.

   Prve stripove nudio je redakcijama još kao jedanaestogodišnjak, a svoj prvi profesionalni strip „Udarnik Ratko“ započeo je objavljivati nakon oslobođenja  u osječkom dnevnom listu „Glas Slavonije“ s tek napunjenih petnaest godina.

   No, nakon svega četiri objavljena nastavka „preko noći“ je daljnje izlaženje te strip-adaptacije antifašističke knjige Josipa Barkovića „Na zagrebačkoj fronti“ bilo „zabranjeno“ u skladu s tadašnjim ideološkim komunističkim stavom da je strip „kapitalistička tvorevina“ i da „kvari djecu“.

   Ranih pedesetih, nakon političkog raskida Jugoslavije sa Sovjetskim savezom i traženjem novih puteva u socijalizmu, Bordo se, paralelno s pionirskim radom na animiranom filmu („Veliki miting“, bio je jedan od najvažnijih suradnika Walteru Neugebaueru) i poslom karikaturiste u humorističkom tjedniku „Kerempuh“, uključio i u revitalizaciju stripa u zemlji, paralelno crtajući realistička („Izgubljeni svijet“, „Mali prijatelj“, „Emil i detektivi“...) i karikaturalna ostvarenja („Velika utakmica“, „Tri dabra“).

   Svaki od tih stripova značajan je i važan na svoj način, a kao „štiklec“ možemo spomenuti da je „Izgubljeni svijet“ objavljen čak i u zasebnoj strip-svesci, jednoj od prvih u socijalističkoj Jugoslaviji.

   Naravno, važan udio u tim stripovima dali su i scenaristi Marcel Čukli i Norbert Neugebauer.

   Nakon toga Bordo se, s većim ili slabijim intenzitetom, stripom bavio i narednih sedam desetljeća.

   Takoreći do odlaska u bolja prisjećanja – od 1994. do 2021. u mjesečnom je ritmu osmišljavao dječji strip „Čipko i djed Filip“ u riječkom manjinskom dječjem listu „Bijela pčela“, jednim od njezinih zaštitnih znakova.

   U međuvremenu, u intervalu od „Izgubljenog svijeta“ do „Čipka“, Borivoj Dovniković  je ostvario strip-opus vrijedan svake pažnje. Stripovi su mu objavljivani i u dnevnim („Vjesniku“) i  u periodičnim listovima („Plavi vjesnik“, „Naša smotra“, „Oko“...).

   Najpopularniji mu je bila trilogija na temu nogometa („Novi centarfor“, „Čudesni tim“, „U zemlji lijepog nogometa“), po scenariju sportskog novinara Ljubiše Vukadinovića; te serijal  o antropomorfiziranom medvjediću „Mendi Mendoviću“, prema scenarijima Mladena Bjažića, zahvaljujući kojem je „Plavi vjesnik“ dostizao svoju rekordnu nakladu.

   Neizostavni su, naravno, i njegovi stripovi s „junacima iz susjedstva“ –  poput „Pipa“ i „Junaka auto-strade“ (za potonjeg scenarije je pisao Rudi Aljinović).

   Najkraće rečeno, čitatelji su obožavali Bordine stripove, odlično crtane, vizualno privlačne, s puno empatije izražene prema svojim junacima; dok su se urednici listova trgali da ga privole da stripove crta upravo za njih.

   Borivoj Dovniković  je svojim najuspjelijim (i najdražim) stripom smatrao „Susrete treće vrste“, koji je 80-ih godina objavljivao u nastavcima u zagrebačkom časopisu za kulturu „Oko“, u kojem je, po svom scenariju, satirički (i angažirano) tretirao probleme tadašnjeg suvremenog  društva.

   Kada se je 1991. preselio u Austriju upravo je sa stripovima (i karikaturama), npr. "Dingi & Piki", „osiguravao“ egzistenciju.

   Nema nikakve dileme kako je Bordo jedan od najznačajnijih stvaralačkih osobnosti  hrvatskog i jugoslavenskog stripa nakon Drugoga svjetskog rata, europske kvalitete.Crtaču koji je razvio vlastiti rukopis, koji je suvereno vladao samim medijem vizualnog pripovijedanja i čiji su stripovi imali izrazitu komunikacijsku crtu.

   Imao je samostalnu izložbu stripa 1978. godine na tada najvažnijem europskom i svjetskom strip festivalu – u talijanskoj Lucci; predstavljen je u oba izdanja „Svjetske enciklopedije stripa“ Maurice Horna, izlagao je na brojnim izložbama, uključujući i najvažnije predstavljanje domaćeg stripa u svijetu - izložbu „Jugoslavenski strip 1866. – 1986.“ u Parizu.

   Retrospektivne izložbe stripa organizirane su mu u Zagrebu, Osijeku, Varni i Beogradu.

   Prava priznanja za rad na stripu dobio je tek u zenitu svoje karijere (i života) – na početku 2011. dobio je  nagradu „Andrija Maurović“ za životno djelo na području hrvatskog stripa, a krajem iste te godine Grand prix (isto nagradu za životno djelo) na vinkovačkom salonu.
Najveći dio strip-stvaralaštva Borde Dovnikovića dostupan je u strip-knjigama, koje su izdavali nakladnici „Vedis“, „Art 9“, „Strip-forum“ i „Stripos“.

   O njegovom radu na stripu snimljen je dokumentarni film „Bordo – vječna stripovska mladost“ (redatelj Bernardin Modrić, scenarist i producent Veljko Krulčić), koji je prikazan na više filmskih i strip-festivala, ali i na HRT-u, pa je tako postao dostupan najširoj publici.

   A pisali su još i Ranko Munitić, Ervin Rustemagić, Branka Hlevnjak, Vjekoslav Đaniš, Irena Jukić – Pranjić, Željko Gašić, Tomislav Čegir...

  ...u jugoslovenskom stripu.

   Sada se već može slobodno reći: Bane Kerac (1952) je, pored Zorana Janjetova, Rajka Miloševića Gere i Stevana Subića, najvažniji živi crtač stripova poreklom iz Srbije, koji uživa međunarodnu karijeru. Karijera ovog strip crtača traje već 46 godina, a u poslednjih nekoliko godina krunisana je radom na čuvenom strip serijalu Zagor. Ovo nije, međutim, jedini strip sa kojim je Kerac postigao međunarodnu karijeru. Pre toga uspeo je da na evropskom, a kasnije i na američkom tržištu objavi svoja dva najvažnija junaka Kobra i Cat Claw. Vizuelno je definisao YU Tarzana na kojeg je tim jugoslovenskih autora ima ekskluzivnu licencu za ceo svet tokom osamdesetih godina. Uskoro iz štampe izlazi kolekcionarsko izdanje poslednje tri epizode Zagora iz 2019. godine na 314 strana u izdanju Veselog četvrtka iz Beograda.

   Kerac karijeru započinje 1974. godine zajedno sa školskim drugom Tozom Obradovićem kao scenaristom. (Obradović je napisao scenarije za veliki broj stripova koje je Kerac nacrtao.) Njihovo prvo delo je partizanski strip pod nazivom Poručnik Tara. U to vreme partizanski stripovi su, iz razumljivih razloga, bili najbrojniji, pa su imali privid veće popularnosti. Ali već ovde Kerac pokazuje da se razlikuje od proseka. Poručnik Tara nije slučajno ličio na Klint Istvuda. Poseban odmak od tradicionalnog jugoslovenskog ratnog stripa bio je akcioni karakter Poručnika Tare. Tara je zapravo bio prvi domaći vestern inspirisan francuskim i beligijskim vestern stripovima, koji su tada dominirali evropskom strip scenom (Džeri Spring, Poručnik Bluberi, Komanča). U to vreme, najveći broj stripova iz narodno-oslobodilačke borbe bio je vezan indoktrinaciju. Nisu postojali individualni junaci, već samo kolektivni. (Izuzetak su bili strip serijal Mirko i Slavko i stripovi Jevrema Ješe Milovanovića iz šezdesetih godina.) Tara jeste bio zakleti borac protiv nacista i domaćih izdajnika, ali je naglasak u ovom stripu bila akcija, a ne ideologija. Partizani, strip Julija Radilovića i Đorđa Lebovića, koji nastaje otprilike u isto vreme kad i Tara i koji je takođe postigao evropsku slavu, vizuelno ne uspeva da postigne ovaj akcioni karakter. Dok se Radilović drži tradicionalnog „kaišastog“ kadriranja (u skladu s pravilima tzv. sindikalnog stripa kakvi su bili Rip Kirbi, Flaš Gordon, Fantom, Mandrak itd), u Tari već prepoznajemo razbijanje ovog šablona (veliki kadrovi i scene koje ulaze u druge kadrove), kao i naglasak na tome da se glavni junak obračuna pesnicama s neprijateljem. Osim toga, Tara je imao status interno problematičnog lika: nekada je bio major, ali je degradiran u poručnika. Čak i sa nižim činom, on ne prestaje da se s velikim uspehom bori protiv nacista. Slično filmskom liku Hari Kalahana, koji je zbog svojeglavosti nekoliko puta suspendovan s posla, ali, zanemarujući propise, nastavlja da juri kriminalce. Ovo je takođe važno za redefiniciju idealnog lika partizanskog ratnika koji više ne mora da bude moralno savršen da bi bio dobar partizan i komunista.

   Posle 22 epizode, Kerac napušta rad na Tari, ali i izdavačku kuću „Dnevnik“. Poslednja epizoda Tare objavljena je 1979. god. (tri epizode do danas nisu objavljene), a Kerac 1978. godine prelazi u „Dečje novine“ da bi se posvetio radu na novom junaku po imenu Kobra. U to vreme glavno izdanje „Dečjih novina“ bio je nedeljni magazin EKS almanah u kome su dominirali Marvelovi super-heroji kao što su Šang Či, Gvozdena pesnica, Beli tigar, koji su znali neku borilačku veštinu. Otuda je Kobra, po zanimanju filmski kaskader iz Jugoslavije po imenu Slobodan Marković na privremenom radu u SAD, bio karatista. U ovom serijalu rad na akcionom kadriranju, kao i način tuširanja, ide korak dalje. Kerac je jedan od prvih domaćih autora koji način tuširanja preuzima od francusko-belgijske škole (Žiro, Herman), dok kadriranje i akcione scene preuzima od američke škole (Marvel i DC Comics). Ova kombinacija dolazi do izražaja u 14. epizodi Kobre „Anđeo pakla“, štampana 1980-1981 godine, koja vizuelno predstavlja pravu malu revoluciju u jugoslovenskom stripu.

   Rad na Kobri nastavljen je narednih 13 godina (poslednja, 17. epizoda objavljena je 1991. godine), ali već 1981. godine (dakle, paralelno s radom na Kobri), Kerac započinje novi serijal pod nazivom Cat Claw. Dok je Kobra pod očiglednim uticajem francusko-belgijske škole stripa, Cat Claw je prišla još bliže marvelovskom obrascu strip junaka. Priča počinje tako što studentkinju Kerol Konor jedne noći ogrebe mačka ozračena sigma-tronom, nakon čega Kerol dobija nadljudske moći. Ovo je otvorena aluzija na Piter Parkera, koga je pre nego što je dobio nadljudske moći i postao Spajdermen ugrizao radioaktivni pauk. Kerac nije to ni krio tako da je u strip uneo nekoliko posveta Džoniju Romiti (tvorcu Spajdermena). Iako je u prvoj polovini devedesetih Cat Claw uspela da stigne na američko tržište, tamo je doživela polovičan uspeh. Izdavačka kuća odlučila da ga prodaje kao strip za odrasle, upakovanog u sivu kesicu. Ovo je sprečilo značajniji prodor na američkog tržište. Ali, zato je u Skandinaviji bila enormno popularna. Tri godine zaredom je proglašavana za najpopularniji lik magazina Magnum, za prsa ispred Modesti Blejz i Akse.

   Kerac je ostavio značajan trag u kolektivnom radu na dva licencirana serijala za koje je Jugoslovenska strip zajednica dobila prava na crtanje tokom osamdesetih godina. Prvi je bio Veliki Blek, a drugi Tarzan. U to vreme oba serijala su crtana po licencnom modelu. Veliki Blek je počeo da izlazi 1978. godine. Najveći broj (preko 60 epizoda) objavljivali su različiti domaći strip crtači u Lunov magnus stripu tokom osamdesetih godina. Kerac nije bio oduševljen idejom da radi licencnog Bleka i postavio je uslov da ga crta onako kako on misli da treba. Ovo se u prvom redu odnosilo na slobodniji pristup definisanju likova, kadriranja i količinu erotike u stripu. To je bilo u potpunoj suprotnosti sa italijanskim (bonelijevskim) strip junacima bili su lišeni erotike sve do pojave Dilan Doga 1986. godine. Bilo je jednostavno nezamislivo da Blek vodi ljubav sa indijankom ispod vodopada. Ipak, posle dogovora sa urednikom „Dnevnika“, Kerac je nacrtao dve epizode kojem međutim, nikad nisu objavljene u Lunov magnus stripu, gde se YU Blek redovno štampao, već u Strip zabavniku tokom 1981. i 1982. godine. (Postoji i treća epizoda, koju je Kerac nacrtao s Pavel Kozom, ali koja je objavljena mnogo godina kasnije.) Iako je nacrtao samo dve epizode, koje su pri tom poprilično odskakale od licencnih standarda, one su u Italiji reprizirane čak šest puta i postale omiljene među Blekovim fanovima. Mala Šapa (bela indijanka), apsolutno netipična za EsseGesse (trio koji je napravio Bleka) je, uz ostale vanserijske likove (Otava-te, poglavica Oksford, poručnik Dedhed) potpuno zasenila uobičajene stereotipne likove Blekovih prijatelja i neprijatelja. Lik markize DeNoar, Tigrice od Džajpura je, naravno, Cat Claw maskirana u crnokosu veštičaru, koju čak ni Blek nije mogao da savlada, pa je priroda morala da se pobrine za njen kraj.

   Prva epizoda YU Tarzana pojavila se 1982. godine u Stripoteci #780, a kasnije nastavila da se redovno objavljuje u domaćoj strip magazinu Tarzan. Kerac je dobio ulogu da vizualno osmisli Tarzanov lik. Ostali domaći crtači morali su da poštuju standarde koje je Kerac postavio. Ali i tu su se standardi isprečili kao prepreka. Pošto je bio licencni strip, Tarzan je, kao i Blek, imao previše pravila koja je trebalo poštovati. Najvažnije je to što lik ne sme da bude poročan i mora da bude moralno bezgrešan. Svaka epizoda je imala isti broj strana. Od oko 100 epizoda koje je tokom osamdesetih stvorio jugoslavenski tim, Kerac je radio na oko polovini epizoda, uključujući i mnoge scenarije. YU Tarzan je objavljen u Švedskoj, Norveškoj, Nemačkoj, Holandiji i Danskoj.

   Raspadom bivše Jugoslavije i zajedničkog tržišta nastupila su teška vremena za sve koji se pošteno bave svojim poslom. Tako je i Kerac bio prinuđen da manje crta, a više pronalazi izdavače i priprema za štampu strip izdanja „Marketprinta“. Tako se nastavilo i u prvoj dekadi 21. veka kada je Kerac ilustrovao osnovno-školske udžbenike za matematiku i srpski jezik i nekoliko knjiga iz srpske istorije (Kosovska bitka, Sveti Sava, Junaci narodnih pesama, Prvi srpski ustanak). Sve do 2010. Kerac se više bavio muzikom u hard rok bendu GeroMetaL (Kerac je inače ljubitelj hevi-metal muzike, a njihov drugi studijski album posvećen Cat Claw nosi naziv „Cat Claw“), dizajnom i marketingom. Srećom, na festivalu stripa u Rijeci sreo se sa Igor Kordejom (poznatim svetskim strip crtačem), koji ga je nagovorio da se vrati stripu sa argumentom da jedan takav talent ne sme da bude protraćen na kesice za kafu. Tako za francuskog izdavača nastaju Gangs des Pink Panthers (2012) i Lignes des Front (2014-5), stripovi koji nikada nisu objavljivani u Srbiji. Kerac nije bio zadovoljan francuskim scenaristima i urednicima, koji, po njegovom shvatanju, nisu imali dobar osećaj za dramaturgiju i previše su bezrazložno zanovetali.

   A onda se otvorila mogućnost da Kerac počne da sarađuje sa italijanskom izdavačkom kućom „Boneli“ na čuvenom strip serijalu Zagor. Rad na Zagoru došlo je posle susreta sa Buratinijem, scenaristom i urednikom svih Zagorovih izdanja u „Boneliju“, na festivalu u Kragujevcu 2011. godine. Kerac je uveče Buratiniju dao par albuma Cat Claw, a već sledećeg jutra Buratini mu je ponudio da crta Zagora. Kerac je za sada uradio tri epizode: „Prošlost Džimija Gitare“ (2015), „Dolina spomenika“ (2019) i „Dranki Dak na zadatku“ (2020). Trenutno radi na četvrtoj epizodi.

   Nema dovoljno mesta da se nabroje još mnogi Kerčevi strip junaci. Po sopstvenoj proceni, nacrtao je preko 3.000 tabli (strana) stripa. Ipak, njegova dva najznačajnija stripa su Kobra i Cat Claw, kojima je Kerac redefinisao domaći strip. U njima nije samo imao priliku da radi ono što voli, već je postavljao nove standarde u domaćem stripu. Kobra i Cat Claw su prvi domaći akcioni stripovi marvelovskog tipa. Isto se odnosi i na način senčenja, koji Kerac preuzima od belgijanca Hermana i francuza Žiroa, a kasnije od španskih majstora Gonzalesa i Ortiza. Međutim, u ovim stripovima posebno mesto zauzima erotika. U njima mogu eksplicitno da se vide ženske grudi, bradavice, raskopčana košulja, istaknuta zadnjica, pocepan donji veš, stidne dlake itd. Ovo je bilo revolucionarno čak i na svetskom nivou, jer možda danas u francuskoj verziji marvelovog Konana možete da vidite scene seksualnog odnosa, ali u Bušeminom i Dezunjiginom Konanu iz sedamdesetih i osamdesetih to niste mogli da vidite. Kerac je, međutim, pokušao da ode dalje od obične erotike. Njegov cilj je da izgradi ženskog junaka koji je moralno, fizički, intelektualno i seksualno superiorniji u odnosu na muške heroje, koji uglavnom nemaju poslednje dve osobine. Ova potraga za spojem tri osobine u ženskom heroju postaje neprekidan motiv Kerčevih stripova najpre u Kobri, kasnije u Balkan Ekspresu (druga polovina osamdesetih), ali prosto eksplodira u drugom delu serijala Cat Claw, koji Kerac izdaje krajem osamdesetih i u prvoj polovini devedesetih godina.

   Problem je otvoren u 7. epizodi Kobre pod nazivom „Ratna kraljica (štampana u YU stripu 1979. godine). Kobra ima komplikovan zadatak da pobedi Dolores, vođu bande krijumčara oružja negde u Južnom Amazonu u kojoj se spaja seksualna i fizička dominacija. Dolores ne samo da je fizički i seksualno privlačna, već je, za razliku od ostalih muškaraca koji su u stripu predstavljeni kao gomila mišića bez mozga, intelektualno superiorna. Bandom upravlja upravo zahvaljujući kombinaciji seksualne i intelektualne moći. Sa likom Dolores, međutim, Kerac ne uspeva da uradi ono što je zamislio, jer na kraju Kobra ispada superiorniji u intelektualnom (nije naseo na njene spletke), seksualnom (uspeo je da odoli njenoj seksualnoj ponudi) i fizičkom smislu (iako ga je prvi put Dolores pobedila u fizičkom obračunu, drugi put pobeđuje Kobra).

   Ovo je delimično ispravljeno u kasnijim epizodama kada Kobra upoznaje potpunu suprotnost Ratnoj kraljici – smotanu Amerikanku po imenu Sindi, skromnih ženskih atributa, zbog kojih je zadirkuje. Ipak, Kobra na kraju završava u krevetu sa Sindi sa eksplicitnim scenama seksualnog odnosa. U stvari, Kerac tu pravi odmak od stereotipa Hani Dorijan (devojka Rip Kirbija; oličenje strejtašice) i uvodi prirodnu snagu duha i svakodnevnog izgleda kao aksiom lepote. Sindi jeste mršavica, ali nije ništa manje seksi od Sigorni Viver u filmskom serijalu Alien ili Mile Jovović u Petom Elementu.

   Svoj cilj da u jednoj osobi objedini moralno, seksualno, fizički i intelektualno superiorniji ženski lik Kerac uspeva da reši 1981. godine kada počinje da crta Cat Claw. (Za ovaj strip Kerac sam piše scenario.) Kerol Konor je ovoga puta idealan spoj moralne ispravnosti, štreberske upornosti i na granici bezobrazluka seksualne i intelektualne nadmoći koja uspeva da u zatvor spakuje najmračnije super-kriminalce, kojima obična policija (uglavnom) ne može ništa. Da ne bi bilo feminističke egzaltacije, junakinji je dodat partner antagonista, prljavi inspektor (James) Kameron (Walter) Hil, koji vrlo namerno izgleda kao autor stripa iz boljih dana. Do sada je objavljeno 44 epizode raspoređene u jedanaest strip albuma na 484 strane koje su prepune omaža i posveta Kerčevim vanstripskim (čitaj filmskim i muzičkim) sklonostima. Kerac nikad nije završio ovaj serijal. Po sopstvenom priznanju, ostaje da napravi još jedan strip album sa nekoliko epizoda pod nazivom „Catmageddon“. Čekamo s nestrpljenjem.

[Objavljeno: Novi magazin, 3.2.2022. str. 51-53.
https://novimagazin.rs/iz-nedeljnika-nm/265879-deveta-umetnost-revolucionar-u-jugoslovenskom-stripu]

  ...Preminuo Borivoj Dovniković –
  Bordo, poznati vizualni umjetnik.

Borivoj Dovniković Bordo, autor animiranih filmova, karikaturist, ilustrator, grafički dizajner i strip-crtač, preminuo je u utorak u Zagrebu, u 92. godini.

Jedan od cjenjenijih hrvatskih animatora, afirmiran i na međunarodnoj sceni, bio je sudionik najvažnijih trenutaka u hrvatskoj animaciji, a tijekom dugogodišnje karijere za svoj je rad primio niz nagrada.

Rodio se 1930. u Osijeku, a 1949. odlazi na studij u Zagreb, na Akademiju likovnih umjetnosti, kada i počinje objavljivati karikature u satiričkom tjedniku “Kerempuh”.

Ubrzo se u tom listu pridružuje grupi kolega koji se bave crtanim filmom, napušta studij i potpuno se posvećuje filmskoj animaciji i primijenjenim umjetnostima. Paralelno s filmom radi na stripu, ilustraciji i grafičkom dizajnu, a karikaturi se posvećuje do kraja radnog vijeka.

Osim šezdesetak pojedinačnih nagrada za filmove, primio je dvadesetak nagrada i priznanja za životno djelo na području animiranog filma u Hrvatskoj i inozemstvu.

Među ostalim, dobitnik je Nagrade za životno djelo “Vladimir Nazor”, nagrade  “Andrija Maurović” za životno djelo na području hrvatskog stripa i Nagrade za životno djelo Svjetskog festivala animiranog filma – Animafest Zagreb.

U obrazloženju potonje tada je pisalo kako je on istraživač slobode kretanja u animiranom prostoru, majstor bijele, veoma moćne i prilagodljive pozadine, duboko zainteresiran za sudbinu malog čovjeka u suvremenom svijetu.

U Zagreb filmu počeo je raditi 1961. godine, a s Animafestom je bio usko povezan od njegova samog osnutka 1972. godine, te je sa Zlatkom Bourekom izradio prvi logotip i plakat tog festivala.

Kao samostalan autor još šezdesetih postao je jedno od najvažnijih imena Zagrebačke škole crtanog filma, a time i svjetske animacije.
Jedan je od začetnika “Profesora Baltazara”, ostat će zapamćen i po filmovima “Lutkica, “Znatiželja”, “Krek”, “Ljubitelji cvijeća”, “Putnik drugog razreda”, “Uzbudljiva ljubavna priča”, “Škola hodanja”.

Film “Znatiželja” je na Festivalu u Annecyju 2000., pod naslovom “Jewels of a Century”, uvršten  među 84 najboljih animiranih filmova u povijesti. Retrospektive filmova imao je diljem svijeta.

Od 1985. do 1992. bio je direktor Animafesta, a aktivan je bio i u ASIFA-i, Međunarodnoj asocijaciji animiranog filma, u kojoj je od 1994. do 2000. bio generalni sekretar.

Njegova knjiga “Škola crtanog filma”, koja je prevedena na nekoliko stranih jezika, na praškoj Filmskoj akademiji je od 1985. godine službeni udžbenik za uvod u animaciju.

Objavljivao je karikature u “Kerempuhu”, beogradskom “Ježu”  i drugdje, a od 1994. karikaturom intenzivno komentira suvremene događaje u Hrvatskoj, u “Identitetu” i “Novostima” (u rubrici Bordoline), a redovno i u “Prosvjeti” i “Hrvatskoj ljevici”.

Izdavačka kuća Razlog izdala mu je album karikatura “Istočno od raja”. Karikature je izlagao na više samostalnih i zajedničkih izložbi širom Hrvatske, a dio njih, i u okviru svojih ostalih grafičkih radova, na izložbama u Francuskoj, Italiji i Kini te u Srbiji, Cipru, Sarajevu.

“Dovnikovićev prepoznatljiv crtež, u realističkom i karikaturalnom stilu, funkcionalna dramaturgija i originalnost ostat će trajno zapisani u kulturno umjetničkoj povijesti, a njegovi stripovi su jedni od najzrelijih ostvarenja i kreativnih vrhunaca stripa na ovim prostorima”, ističe se u obavijesti ULUPUH-a.

- Preuzeto sa N1:
  https://hr.n1info.com/kultura/preminuo-borivoj-dovnikovic-bordo-poznati-vizualni-umjetnik/
- Obiman intervju na stranici ULUPUH-a:
  https://ulupuhlikovnakritika.wordpress.com/2013/05/28/borivoj-dovnikovic-bordo/
- Wikipedija:
  https://hr.wikipedia.org/wiki/Borivoj_Dovniković

  ...u dnevne novine.

STRIPU JE MESTO U NOVINAMA

Piše: Tome Trajkov - projekt koordinator Strip centra Veles

Dragi ljubitelji stripova,

Došlo je vreme da se realizuje ideja koja je pokrenuta prošlog leta.

Samo pojačane obaveze Makedonskog strip centra u proteklom periodu bile su prepreka u realizaciji ideje o periodičnom predstavljanju odabranih makedonskih strip autora preko dnevnih novina (u ovom slučaju to je “NOVA MAKEDONIJA”).

I gle, čekali smo i dočekali.

SCM Veles je ovom prezentacijom vratio u igru ideju vraćanja stripa u štampane medije. Naravno, ovo izdanje će imati I ONLINE formu, ali ranije je strip pokrivao čitave stranice, papir je morao prvo da se pomiriše da bi se strip počeo čitati.

Kroz distributivnu mrežu "NOVE MAKEDONIJE" najmanje 5000 čitalaca jednom mesečno će se upoznati sa aktuelnim makedonskim autorima različitih generacija. Čast da otvori ovaj projekat ima makedonski strip doajen Tode Blaževski.

VREME JE ZA UŽIVANJE!

  ...Stripburger #78 & open call.

Stripburger #78: Gurmanski stripovski užitki za prefinjene sladokusce!

Okušajte najboljše in si privoščite svež izbor gurmanskih stripovskih dobrot z različnih koncev sodobne neodvisne stripovske scene!

Posebna poslastica 78. številke Stripburgerja je obsežen intervju z Rikke Villadsen, eno najzanimivejših danskih stripovskih ustvarjalk ta hip. Njena dela so polna sugestivne simbolike, poetično opojna in drzna mešanica resničnosti, sanj in absurda, kjer se feminizem prepleta z avtobiografskimi razmišljanji in vprašanji človeške eksistence.

Tokrat na naših straneh gostimo izraelski kolektiv Humdrum, ki se predstavlja z eklektično mešanico stripovskih okusov, risarskih slogov in pripovednih pristopov, kratka predstavitev lokalne stripovske scene, ki jo je pripravil Dan Allon, eden od članov kolektiva, pa prinaša dodatno popestritev tega izbranega menija.

To pa še ni vse – ne spreglejte osvežujočih odkritij vzhajajočih talentov iz butičnih stripovskih destinacij, kot so Slovenija, Hrvaška in Latvija. Slastno naslovnico te številke je zakrivila in s ščepcem fino mletega humorja začinila Agate Lielpetere, ki je tudi avtorica tokratnega uvodnika.

Da bo vse skupaj še bolj okusno, si privoščite še prilogo: v Čitanki najdete kopico svežih recenzij stripov izpod peres naših hišnih in gostujočih piscev, ki bodo odlično dopolnile vaš gurmanski stripovski obrok.

Voilà, bon appétit!

https://www.stripburger.org/stripburger-78/

Stripburger #79: poziv avtoricam in avtorjem!

Za prihodnjo številko revije Stripburger #79 zbiramo sveže, pripovedno drzne in vizualno žmohtne črno-bele stripe, dolge od 1 do 8 strani. Vaše kratkometražne stripovske stvaritve pošljite do 15. marca na: burger@mail.ljudmila.org.

NAVODILA ZA PRISPEVKE:
- Format (pokončen): 190 x 227 mm
- Stripi naj bodo dolgi  1–8 strani in črno-beli.
- Tema: poljubna (pustite vaši črno-beli domišljiji prosto pot)
- Jezik: slovenski/angleški. Dobrodošli so tudi nemi stripi brez besed.
- Priprava datotek: zaželeni datotečni format za digitalizirane prispevke je TIFF ali PDF (600 dpi lineart za čb stripe oziroma 300 dpi grayscale za sivinske stripe).
V predogled nam pošljite datoteke z nizko ločljivostjo v formatu JPG ali PDF, za datoteke visoke ločljivosti za tisk vas bomo prosili naknadno.
ROK ZA ODDAJO: 15. marec 2022.
PRISPEVKE POŠLJITE NA: burger@mail.ljudmila.org
Pripišite ime, priimek, lahko tudi spletno stran/Instagram.

Stripburger #79 bo predvidoma izšel junija 2022.  Uredništvo revije si pridržuje pravico, da odloči o objavi ali zavrnitvi prejetih prispevkov. Vsakemu objavljenemu avtorju ali avtorici pripada  5-10 brezplačnih izvodov revije.

Imate idejo za strip, vendar se vam zdi rok za oddajo tokrat prekratek?
Brez skrbi, pozneje letos bomo objavili še en javni poziv!
Vas zanima še kaj? Pišite nam na burger@mail.ljudmila.org.
Vaše stripe z zanimanjem pričakujemo!
Še skriti in neziživeti stripovski talenti dobrodošli!

https://www.stripburger.org/stripburger-79-poziv-avtoricam-in-avtorjem/

---

Program Foruma Ljubljana sofinancirata MOL-Oddelek za kulturo in Ministrstvo za kulturo. Založniški program, program bralne kulture in mednarodna gostovanja revije Stripburger podpira Javna agencija za knjigo RS (JAK). Razstavo Preobrazbe in program Petra Kupra na Tinti je podprlo Veleposlaništvo ZDA v Sloveniji. // Za več informacij pišite na: burger@mail.ljudmila.org. // Spremljajte nas tudi na: www.stripburger.org, Facebook, Instagram

  ...Politika.

   Kritika (za razliku od kritizerstva) strip kulture ne postoji.

   Gle čuda, i nedeljnici imaju svoju unutrašnjost, ne tek spoljašnjost. I oni su deo ukupne medijske prakse o kojoj naizgled znamo dovoljno. O strip dodatku “Zabavne Politike“, takođe.

   Grafički identitet strip crtača, možda strip autora, ne čini samo to kako crta fizionomije, anatomije čoveka, životinje (obično konja), perspektivu, takozvana skraćenja... već i to kako crta strip balone, okvire slike (koji mogu biti lenjirom ili rukom), onomatopeju... Onomatopeja, recimo, Hermana nije ista kao onomatopeja Prata, i nije svejedno da li se od strane urednika upisuje proizvoljnim fontom (oblikom slova) i bez vidnog razloga ćerilizuje. Osim toga, čitalac može bez problema da razume da je u kadru, prizoru, reč o pucnju, grmljavini ili nekom drugom zvučnom efektu. Uskoro će, čini mi se, svaki pucanj iz pištolja kao i eksplozija ili kucanje na vratima da se prevodi sa Bum ćerilicom. Grafički identitet crtača se ne bi trebao nekritčki menjati, zar ne? Ipak u „Zabavnoj Politici“ to se radi već decenijama.

   Kao i uplivisanje u formate crtača ili autora. Jedno od ranih strip ostvarenja Huga Prata viđeno kod nas objavljeno u „Zabavnoj Politici“ bilo je negde osamdesetih godina dvadesetog veka sa stripom „Pikov As“. Čuveni strip autor, tvorac Korto Maltežanina, Pustinjskih škorpija i mnogih drugih strip naslova, u Zabavniku je predstavljen stripom nastalim možda pedestih godina prošlog veka u potpuno iskasapljenom formatu. Naime, broj strana stripa je smanjen kako bi broj kadrova,slika ili prizora bio znatno uvećan... čime je montaža ili kompoziciona struktura table stripa u potpunosti narušena, tako da je Hugo Prat predstavljen kao da je prepoznatljiv između ostalog i po tome što je voleo da natrpava mnogo slika i daje mnogo više grafičkih informacija nego što je uistinu reč kada se pogleda originalno strip delo. Sam strip „Pikov As“ takođe je propraćen jednom crno belom fotografijom autora i krajnje šturim i ne baš tačnim prikazom, kojim urednici „Zabavnika“ pre svojevoljno prikazuju sebe odnosno svoje shvatanje ne samo lika i dela autora koji nije baš njihov simpatični, talentovani komšija koji se začudo bavi neobičnim hobijem, već eminetni strip autor (s pravom ili ne) koji je u svetu predstavljen mnoštvom strip albuma (ili knjiga stripa), nagrađivanog i autora o kome je napisano neočekivano mnogo doktorskih disertacija. Primera nekompetetnog, diletantskog i laičkog odnosa urednika prema stripu ne samo u “Zabavnoj Politici” ne samo tokom većeg dela postojanja ovog nedeljnika, već i tokom većeg dela postojanja stripa na ovim geografskim i kulturnim prostorima ima zaista mnogo.

   Nisam kupovao sve brojeve popularnog časopisa tokom svih proteklih godina, ali iako se status i odnos prema strip dodatku u njemu vidno tehnički unapredio, nisam stekao utisak da se samo razumevanje stripa kao jezika i pisma isto tako vidno unapredilo. Na primeru stripa “Barselona”, objavljenog 2008. godine, možemo videti da urednici “Zabavnika” ne znaju ko su autori ovog stripa. Umesto scenariste Huana Antonia De Blasa ispisano je ime crtača Alfonsa Fonta, nama koji pratimo i volimo strip odavno poznatog, dok je umesto imena crtača ispisano ime scenariste. Verovatno da se urednici popularnog nedeljnika nikada nisu setili da bi trebalo da se isprave zbog, dakako, nenamerne greške i izvine svojim vernim čitaocima zahvaljujući kojima primaju redovnu platu (koja im omogućuje da zasnuju porodicu) i uživaju ne malu popularnost svojim izdanjima u ovim krajevima bivše im države. Ono što takođe, među mnogobrojnim brojevima ovog nedeljnika u kojem je strip redovno zastupljen, pouzdano znam jeste da je na istovetan način predstavljen i strip “Džim Katles”, u dve epizode. U prvoj epizodi kao i u onoj drugoj štampanoj više godina kasnije, tačnije 2017., umesto imena scenariste Žana Žiroa (Giraud - a) navodi se ime crtača Rosia, (viđenog već na stranama „Stripoteke“ u vreme dok je izlazio nedeljno), i obrnuto. Naravno, onima iole obaveštenijima potpuno je neverovatno da dela i planetarno prepoznatlivi rukopisi ovde zastupljenih crtača stripa nisu poznati i odgovornim urednicima “Zabavne Politike”. I bilo bi dobro kada bi to bilo sve što može da se kaže o strip dodatku pomenute Politike ali Zabavne. Ali na žalost ovakvih kao što sam ja i možda, ko zna, i takvih kao što ste vi, to nije sve. Ima tu još mnogo nikada postavljenih pitanja i nikada pronađenih odgovora. A jedno od mnogih pitanja možda bi moglo da bude i sledeće pitanje: Da li je “Zabavna Politika” ustinu nedeljnik za svakog od sedam do sto sedam godina? To jest, da li su mnogi stripovi francusko-belgijske produkcije primerni uzrastu jednog sedmogodišnjaka, ili, recimo, desetogodišnjaka ili dvanaestogodišnjaka? Ili čak bilo kom uzrastu u rasponu naznačenom u podnaslovu ovog lista? Naime, šta je to što izvesni časopis, dnevnu novinu ili nedeljnik čini listom prihvatljivim za svakog od sedam do sto sedam godina? Ja, na primer, volim onaj strip koji je jednako grafički koliko i literarno komplementaran. A najpre možda volim strip koji je likovno - literarno relevantan. U kojem nije crtež toliko istaknut u prvi plan koliko boja i literatura. A vi? Da li vi imate zaista svoj ukus, svoj isprofilisan ukus, ili upravo zato što ga nemate, čitate, kako se to obično ushićeno sa mnogo zadovoljstava izjavljuje, „Zabavnu Politiku“ od korica do korica? I da li ja kao takav treba da se osećam suvišnim čitaocem Zabavnika, iako imam manje od sto sedam godina a više od sedam? Da li je “Zabavna Politika” ipak i najpre štivo za svakoga? Ili možda ni za koga? Odnosno štivo za urednike „Zabavnika“ i njihovu psihologiju proseka koja ima u vidu prevashodno čitaoca slične njihovoj pshologiji?

   Ako strip ima najpre tržišnu vrednost, onda on kao takav može da ima vrednost sporednu ne samo u časopisima, već jednako u strip časopisima koliko i u strip albumima.

   Ako je Kultura u Otpatku Bivše Države postala otpadak društva, onda je strip savakako otpadak tog otpadka.

   I ne samo što Politika mnoge na žalost zabavlja; svedoci smo da i zabava ume da bude svojevrsni odraz politčke stvarnosti oko nas i u nama, najpre posredstvom medijske stvarnosti. Senzacionalistički intonirane informacije u mediju televizije, radija i dnevne štampe, preuzete su dakako nekritički i nalepljene na nedeljnik „Zabavna Politika”. Kao i smisao za lepo odnosno “šareni dizajn“, koji se ogleda i u mnogobrojnim natrpanim natpisima već na naslovnoj strani, naslovima napisanim ukoso, strelicama koje štrče i koje nakoso pokazuju na strip ili na neki izuzetno intrigantan tekst u aktuelnom broju. Mišljenje kao takvo se u otpatku bivše države ne neguje, jer je tržišno gledano neisplativo. Tekst „Kum nije dobar” je, primera radi,u jednom od brojeva zbog „nekritičkog ocrnjavanja” pomenutog filma više godina kasnije zamenjen prigodnim, eufemističkim, soft, tekstom „Kum nije dugme”, u kojem su samo nabrojani podaci o filmu, i toliko. Strip dodatak  Zabavne Politike ima ulogu naravno zabavnog, a sve ostalo što nije strip ne samo zabavnog, već i poučnog. Pisana reč dakako i danas u digitalnom konc logoru pronosi misao, a ono što je crtež može imati najpre ulogu atraktivnog i ulepšavajućeg.

   Mi ne uznemiravamo nikoga “zdravog razuma”,ovaj list je tu da igra ulogu politike koja vas zabavlja i informiše. I uči da ne postavljate iole bitna pitanja ma o čemu. O fenomenu stripa takođe. On, „Zabavnik“, treba i dalje da ostane Politikin. U svakom pogledu.

   Spoljašnjost bez unutrašnjosti.

   Bez znanja o tome šta je identitet ali grafički.

   Kaže to svakog petka ali izuzetka.

   Za svakog ili ni za koga?